Microsoft Word - ???? ????????? ??? - ?????

Транскрипт

1 Програм заштите и развоја НП Копаоник Национални парк Копаоник ПЛАН УПРАВЉАЊА НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА КОПАОНИК (од до 2026.) Копаоник године ЈП "Национални парк Копаоник" Копаоник

2 2 Обрађивач: Елаборат: Руководилац израде Програма: Стручни тим: Консултације: ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ НАЦИОНАЛНИ ПАРК КОПАОНИК, КОПАОНИК ПЛАН УПРАВЉАЊА НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА КОПАОНИК (од до 2026.) Миловановић др Бојан Милен Дишић, дипл.правник Срђан Симовић, дипл.инж.шум. Милосав Максимовић, дипл.ецц Радосав Новчић, дипл.биолог Мирко Дугалић, дипл.инж.шум. Предраг Шумарац, Мсц.инж.шумарства Сузана Коматовић, дипл.биолог Томислав Лужњанин, дипл.инж.шум. Милосав Филиповић, дипл.инж.шум. Маја Чорбић, дипл. инж. архитектуре Бобан Никић, Мсц. заштите животне средине Министарство пољопривреде и заштите животне средине Александра Дошлић Лидија Стевановић Завод за заштиту природе Србије Др Драгана Остојић, дипл.инж.шум. Др Душан Мијовић, дипл.хидрогеолог Ерна Шеховац, дипл.инж. геологије Др Драган Нешић, дипл. геогаф Ненад Секулић, дипл.биолог Владимир Бједов, дипл.биолог БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Фотодокуметација: Директор: Радосав Новчић Сузана Коматовић Љубиша Базић Миловановић др Бојан 2

3 САДРЖАЈ 3 ПЛАН УПРАВЉАЊА ОСНОВНИ ПОДАЦИ О НАЦИОНАЛНОМ ПАРКУ КОПАОНИК Увод Основни подаци о Националном парку Копаоник Визија Законски основи и плански оквири Управљање НПК и организациона структура Предузећа ПРИКАЗ ПРИРОДНИХ ВРЕДНОСТИ И ПРИРОДНИХ РЕСУРСА И СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Природне вредности Националног парка Копаоник Геологија Хидрологија Клима Биљне заједнице Станишта Флора Фауна Природне вредности у I степену заштите Остале категорије заштићених природних вредности Стање животне средине Еколошка мрежа и животна средина у НП Копаоник Културнo историјске вредности Становништво Ресурси на подручју Националног парка Копаоник Шумски екосистеми Ловна фауна Риболовна фауна Остали ресурси ДУГОРОЧНИ ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ, ОЧУВАЊА, УНАПРЕЂЕЊА И ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА Режими заштите Циљеви заштите и очувања Циљеви унапређења Могући правци одрживог развоја АНАЛИЗА УСЛОВА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ЦИЉЕВА ПРИОРИТЕТНЕ АКТИВНОСТИ И МЕРЕ НА ЗАШТИТИ, ОДРЖАВАЊУ, ПРАЋЕЊУ СТАЊА И УНАПРЕЂЕЊУ ПРИРОДНИХ И СТВОРЕНИХ ВРЕДНОСТИ Обављање активности на заштити и развоју Заштита посебних природних вредности Заштита шумских екосистема Заштита извора Заштита ловишта и дивљачи Заштита риболовног подручја и ихтиофауне

4 5. 7. Заштита пољопривредног земљишта Заштита културно-историјског наслеђа ЗАДАЦИ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ И ОБРАЗОВНОГ РАДА Научноистраживачки рад Образовни рад ПЛАНИРАНЕ АКТИВНОСТИ НА ОДРЖИВОМ КОРИШЋЕЊУ ПРИРОДНИХ ВРЕДНОСТИ, РАЗВОЈУ И УРЕЂЕЊУ ПРОСТОРА Одрживо коришћење природних вредности Одрживо коришћење природних резервата и њихова заштита Одрживо коришћење шума ОБЛИЦИ САРАДЊЕ И ПАРТНЕРСТВА СА ЛОКАЛНИМ СТАНОВНИШТВОМ И ВЛАСНИЦИМА НЕПОКРЕТНОСТИ ПРОСТОРНА ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПЛАНСКИХ НАМЕНА И РЕЖИМА КОРИШЋEЊА АКТИВНОСТИ НА ПРОМОЦИЈИ ВРЕДНОСТИ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА ДОКУМЕНТА ПОТРЕБНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЦИЉЕВА И АКТИВНОСТИ АКТИВНОСТИ И МЕРЕ НА СПРОВОЂЕЊУ ПЛАНА СА ДИНАМИКОМ И СУБЈЕКТИМА РЕАЛИЗАЦИЈЕ И НАЧИН ОЦЕНЕ ЊЕГОВЕ ПРИМЕНЕ Основни принципи заштите, уређења и коришћења подручја Задаци и активности на заштити природних вредности ПРИОРИТЕТНИ ЗАДАЦИ И АКТИВНОСТИ СТРУЧНИ САВЕТ НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА САВЕТ КОРИСНИКА НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА И ДРУГЕ МАТЕРИЈАЛНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА ИЗВРШАВАЊЕ ПОВЕРЕНИХ ПОСЛОВА У УПРАВЉАЊУ НПК Преглед прихода и расхода у претходне три године Преглед прихода и расхода до ПРИЛОЗИ

5 1.ОСНОВНИ ПОДАЦИ О НАЦИОНАЛНОМ ПАРКУ КОПАОНИК Увод Национални парк је подручје са већим бројем разноврсних природних екосистема од националног значаја, истакнутих предеоних одлика и културног наслеђа у коме човек живи усклађено са природом, а исто је намењено очувању постојећих природних вредности и ресурса, укупне предеоне, геолошке и биолошке разноврсности, као и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих активности у складу са начелима заштите природе и одрживог развоја. Правни основ за доношење плана управљања заштићеног подручја утврђен је чланом 52. став 1. Закона о заштити природе ("Службени гласник РС", бр. 36/09; 88/2010 ; 91/2010 и 14/2016), и чланом 12. Закона о националним парковима ("Службени гласник РС" бр.84/2015). који одређују да предузеће које управља националним парком доноси план управљања за период од 10 година, на који сагласност даје Влада Републике Србије. Заштита, очување, унапређење, одрживо коришћење, уређење и приказивање природних и других вредности као и управљање заштићеним подручјем спроводи се на основу акта о проглашењу и плана управљања заштићеним подручјем, тако да је поред закона, план управљања најважнији акт којим се одређују: начин спровођења заштите, коришћења и управљања заштићеним подручјем, смернице и приоритети за заштиту и очување природних вредности заштићеног подручја, као и развојне смернице уз уважавање потреба локалног становништва. План управљања садржи мере, забране и ограничења радова и активности сагласно прописаним режимима заштите. Посебан значај плана управљања произилази и из чињенице да су сва правна лица, предузетници и физичка лица дужна да при обављању делатности, радова и активности у националном парку примењују одредбе тог плана. План управљања је основа за израду годишњих програма управљања и програма пословања, преко којих се спроводе и реализују све мере и активности на заштити, развоју, уређењу и управљању у националном парку. У складу са законскoм обавезом покренута је процедура везана за израду Плана управљања Националног парка Копаоник за период од до године (У даљем тексту: План управљања) Основни подаци о Националном парку Копаоник По својим природним обележјима највреднији и најлепши део планине Копаоник је проглашен и стављен под заштиту државе, као Национални парк Копаоник године, доношењем Закона о Националном парку Копаоник ( Службени гласник СРС, бр. 41/81). Национални парк Копаоник (у даљем тексту: Национални парк или НПК) се налази на највишим деловима планине Копаоник, која се уздиже изнад Ибарске, Расинске и Топличке котлине на југoзападу Централне Србије и обухвата делове територија општина Рашка и Брус. 5

6 Укупна површина Националног парка Копаоник је ,04 ha и простире се на територији општине Рашка и на територији општине Брус. На подручју Националног парка успостављена су три режима заштите. Првим, најстрожим режимом обухваћено је1477,79 ha (12,23% укупне површине парка), другим 3.604,74 ha (29,84%), а трећим 6.886,51 ha (57,93%). 6 Национални парк Копаоник покрива највредније делове највеће планине централне Србије и обухвата низ врхова виших од m, са највишим Панчићевим врхом (2.017 m), а одликује се високим степеном биолошког и предеоног диверзитета, тако да су у флори Копаоника забележене врсте васкуларне флоре и 155 врста маховина. Просторним планом подручја посебне намене Националног парка Копаоник,поред површине Националног парка од ha, утврђена је и заштитна зона од ,27 ha. 6

7 На подручју Националног парка пронађена су и детерминисана: 91 врста ендемског, 82 врсте субендемског карактера и 3 стеноендема (који расту само на Копаонику) и то: 7 Viola kopaonikensis Cardamine pancicii Sempervivum kopaonikensis 7

8 8 Послове оперативне заштите, развоја и управљања заштићеним подручјем подручјем Националног парка обавља Јавно предузеће Национални парк Копаоник, Копаоник( у даљем тексту: Предузеће), са седиштем у Туристичком центру Суво Рудиште, односно Туристичком центру Копаоник Визија У наредном десетогодишњем периоду Предузеће има превасходан циљ да сачува и унапреди природне и створене вредности у Националном парку Копаонику, тако да то заштићено подручје остане,како у Србији, тако и у Европи, подручје разноврсних екосистема и истакнуих предеоних одлика од националног значаја у коме ће се комплементарно развијати туристички и здравствено- рекреативни садржаји у оквирима одрживог развоја, који не смеју угрозити те вредности и статус националног парка. Све будуће делатности и одлуке морају се ускладити са овом визијом која у себи укључује дугорочне циљеве: очувањe диверзитета флоре и фауне; заштитa и узгој очуваних шума, побољшањe структуре, квалитета и њихових општекорисних функција са израдом атласа истих; очувањe геоморфолошких и хидролошких одлика и феномена геонаслеђа; одржавањe лепота и разноврсности предела, очувањe амбијенталних обележаја заштићеног подручја; очувањe културних добара; рекултивацијa деградираног земљишта; решавање кључних комунално-инфраструктурних проблема у ТЦ Копаоник; контролисаног депоновања отпада, његовог неутралисања и рециклаже; едукацијa и ширењe знања о свим елементима природног комплекса заштићеног подручја и подстицај научно-истраживачког рада; 8

9 укључивањe локалног становништва и свих корисника НПК у активности на заштити природе и животне средине, а посебно очување традиционалног начина живота. Основ визије и циљева је укључивање свих заинтересованих субјекта у процес доношења одлука у Националном парку и представља оквир за њихово ангажовање и усмеравање њихових активности ка задатим циљевима Законски основи и плански оквири Закон о заштити природе ( Сужбени гласник РС, бр.36/2009; 88/2010; 91/2010 и 14/2016) и Закон о националним парковима ( Сужбени гласник РС, бр. 84/2015) Национални парк Копаоник као добро од општег интереса за Републику Србију ужива посебну заштиту у складу са одредбама Законом о заштити природе и Закона о навционалним парковима. Ова два закона представљају основне правне прописе којима се уређује заштита и очување природне, биолошке, геолошке и предеоне разноврсности, као дела животне средине, односно циљеви, вредности, површина, границе и режими заштите, управљање и одрживо коришћење националних паркова Србије. Овим законима су дефинисане категорије заштићених подручја, начин управљања и основни документи за управљање заштићеним подручјем. Просторним планом Републике Србије ( Службени гласник РС, бр.88/2010) подручје Копаоника је разврстано у туристичке регије са циљем даљег развоја високо- планинског туризма. Са друге стране највиши делови Копаоника који су као подручје посебних природних вредности и одлика законом стављени под заштиту државе, задржавају ту приоритетну заштиту и у наредном периоду. Просторни план подручја посебне намене Националног парка Копаоник (у даљем тексту: ППНПК) је утврђен Уредбом Владе Републике Србије 05 број / од 22. октобра године ( Службени гласник РС, бр. 95/09 и 89/2016 ). Овим Планом су дефинисани граница и биланс површина подручја, приказ постојећег стања природних и створених вредности, услова, ресурса и физичких структура, насеља, становништва и активности на подручју, затим потенцијали и ограничења, као и циљеви и правила заштите, развоја и уређења читавог подручја, основна намена површина, укључујући и локалитете и просторе у режиму I и II степена заштите и непокретна културна добра, критеријуми, услови и мере заштите, уређења, унапређења и коришћења простора. Планом су дефинисана грађевинска подручја како у самом Националном парку, која су у III степену заштите, тако и у заштитној зони. Поред заштите посебних природних вредности и споменичког наслеђа и природних ресурса, за основни правац развоја је утврђен високо-планински туризам, а пре свега зимски, односно, алпско скијање. Утврђени су смештајни туристички капацитети по појединим локацијама и капацитети за пратећу туристичку инфраструктуру. 9

10 У складу са одредбама Просторног плана донети су и планови нижег реда (Планови детаљне регулације за локалитете: Суво Рудиште, Јарам, Сребрнац, Рендара и Сунчана долина) за поједина грађевинска подручја, па се у погледу покривености може констатовати да је Национални парк Копаоник једно од ретких подручја у Републици за које је обрађена већим делом планска документација. Правилником о унутрашњем реду и чуварској служби у Националном парку Копаоник се обезбеђује спровођење режима заштите, унутрашњи ред и чување НПК, а истим се у складу са прописима којима се уређује заштита природе ближе утврђују забрањени радови и активности, као и правила и услови обављања радова и активности који су допуштени За Закон о националним парковима урађена је Стручна основа о Националном парку Копаоник за израду тог закона, а за Просторни план је урађена темељна стратешка процена утицаја на животну средину, те је и донета Одлука да се за израду Плана управљања Националног парка Копаоник не ради иста, са чиме се сагласило ресорно Министарство Мишљењем број: /16-16 од године. Приликом израде Плана управљања у обзир су узети сви важећи законски и подзаконски акти и Планови којима се уређује управљање заштићеним подручјем и то: 1. Закон о заштити природе ( Службени гласник РС, бр.36/2009; 88/2010; 91/2010 и 14/2016); 2. Закон о националним парковима ( Службени гласник РС, бр.84/2015); 3. Закон о заштити животне средине ( Службени гласник РС, бр.135/04; 36/09; 72/09; 43/11 УС и 14/16); 4. Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину ( Сл. гласник РС, бр.135/04); 5. Закон о шумама ( Службени гласник РС, бр.30/10 и 93/12 и 89/15); 6. Закон о дивљачи и ловству ( Службени гласник РС, бр.18/10); 7. Закона о водама ( Службени гласник РС, бр.30/10, 93/12 ); 8. Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда ( Службени гласник РС бр. 128/14 ); 9. Просторни план Републике Србије ( Службени гласник РС, бр.88/2010 ); 10. Просторни план подручја посебне намена Националног парка Копаоник ( Службени гласник РС, бр.95/2009 и... ); 11. Одлука Надзорног одбора ЈП НПК да се не врши израда стратешке процене утицаја на животну средину за План управљања Националним парком Копаоник за период од до године број 633/2016 од године ( Службени гласник РС број 87/16) Управљање НПК и организациона структура Предузећа Националним парком управља Јавно предузеће Национални парк Копаоник, Копаоник, чији је оснивач Влада Републике Србије. Основна делатност Предузећа је заштита,очување и унапређење природних вредности. 10

11 Јавно предузеће обавља и делатности: заштите, унапређења, презентације и популаризације националног парка и његових природних вредности и културних добара; обезбеђивања несметаног одвијања природних процеса и одрживог коришћења природних ресурса; прикупљања, обраде података и вођења евиденције о природним вредностима, људским активностима и процесима који представљају фактор угрожавања и оштећења националног парка; праћења стања очуваности природе и степена угрожености објеката геонаслеђа, дивљих биљних и животињских врста и њихових станишта, станишних типова, еколошки значајних подручја, еколошких коридора и предела; надзора над спровођењем услова и мера заштите природе у националном парку; надзора над правним и физичким лицима који обављају дозвољене делатности у националном парку у складу са законом; газдовања и одрживог коришћења шума; заштите, гајења, унапређивања и одрживог коришћења ловне и риболовне фауне; управљања грађевинским земљиштем које му је пренето на коришћење; организовања истраживања у области заштите и развоја националног парка; одрживог туризма у националном парку; пројектовања, изградње и одржавања објеката који су у функцији заштите одрживог туризма; геодетских послова везаних за шуме, земљиште и објекте; управљања посетиоцима; друге делатности које су одређене Статутом, у складу са законом. Према Статуту, Предузеће је организовано у 3 сектора. Према постојећем Правилнику о систематизацији послова Предузећа у Националном парку је запослено 52 радника у сталном радном односу. Структура запослених према стручној спреми је следећа: Висока стручна спрема извшиоца Виша стручна спрема (VI степен.)... 2 извршилац Пети степен стручне спреме.. 2 извршиоца Средња стручна спрема извршилаца 11 Управна згдрада Предузећа У табелама које следе приказана је организациона шема и број запослених, као и будућа организациона шема корпоративног управљања Предузећем: 11

12 Програм заштите и развоја НП Копаоник Директор - 1 Извршни директор за правне и економске послове - 1 Извршни директор за чување заштићеног подручја-1 Извршни директор за заштиту и развој природних и других вредности-1 Руководилац службе за правне и опште послове - 1 Самост. саветник за норм. и прав. пос..1 Самостални стручни сарадник за презент. и популар. НПК...1 Админ.радник...1 Технич. секретар..1 Возач минибуса... 1 Возач пут. воз... 1 Одржав. објекта... 1 Руководилац службе економике и финансија- 1 Самостални саветник за економске послове и ревизију...1 ССС за инф.сист. и маркетинг...1 Рачуновођа...1 Реф.финансија...1 Реф.благајне...1 Обрач.радник...1 ССС за унап. лов. и риб. фауне...1 Чувар заштићеног подручја...9 Ловочувар и ватрогасац... 3 Рибочувар и ватрогасац...3 Чувар на улазној капији...12 Турист. водич...1 Руководилац службе унапређења природ. вредности - 1 Самостал. саветник за заштиту и унапређење флоре фауне... 1 ССС заш. и унап. екос.флор и фауне...1 ССС заш. и унап. шумских екос...1 ССС планирања и уређења простора...1 Возач теренских возила... 1 Теренски радник и ватрогасац... 2 Рев. инж Р1-1 Руководилац службе планирања и газдовања шумама - 1 Рев. инж Р2-1 Рев. инж Р3-1 Самост. саветник за за гајење и заштиту шума... 1 Рев. инж Р4-1 ССС зашиту државних и приватних шума...1 ССС за безбедност на раду и протипожарну заштиту...1 Ревирни техничар и ватрогасац...6 ЈП "Национални парк Копаоник"

13 Програм заштите и развоја НП Копаоник 2. ПРИКАЗ ПРИРОДНИХ ВРЕДНОСТИ И ПРИРОДНИХ РЕСУРСА И СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 2.1. Природне вредности Националног парка Копаоник Геологија Геологија Копаоник припада Шумадијско-вардарској зони геотектонске јединице унутрашњих Динарида. Карактерише га хетерогена геолошка грађа условљена интензивном геолошком активношћу, посебно у периодима горње креде и терцијара, што је резултирало стварањем моћног комплекса магматско-еруптивних стена, које су истиснуте или изливене преко палеозојске метаморфне серије. У геолошкој грађи подручја НПК доминира копаонички плутон састављен од варијетета магматских стена (посебно гранодиорита, кварцдиорита, кварцмонцонита и гранита), чијим су разарањем и обликовањем створени блокови и остењаци карактеристични за копаонички пејзаж. Од рудних богатстава на подручју НПК има гвожђа, олова и цинка, ретких метала сребра и злата, ретких минерала воластонита и флуорита као и грађевинског камена. Рељеф Копаоника, као веначне планине, чине планински врхови, темена флувијалних површи и коса, у које су усечене речне долине и други облици флувиоденудационих процеса. Подручје НПК простире се већим делом на централној планинској површи Равног Копаоника, високој око 1700 мнв, оивиченој врховима и узвишењима - Панчићев врх (2017 мнв), Караман (1936 мнв), Гобеља (1934 мнв) и др. Северно од централне површи је комплекс Бањског Копаоника (са врхом Вучак, 1718 мнв), чије северне стране се стрмо спуштају према Јошаници, док се североисточне стране постепено расшчлањују у сливу Расине. Савремене морфолошке структуре Копаоника обликоване су егзогеним утицајима елувијалних, падинских и флувијалних процеса, чијим деловањем су створени ерозиони и акумулациони облици. Поједини делови стена, захваљујући саставу и положају, остали су неразорени у виду остењака различитих димензија и облика (компактне камене фигуре које подсећају на животиње и предмете, на локалитетима Маркова стена, Лисичја стена, Бабин гроб, Јанков брег, Речица, Суви врх, гребен Карамана и др., или некомпактни облици облутака и плоча). Интересантни су и облици стеновитих изданака на огољеним стеновитим профилима планинских падина, или као засебни остењаци, са карактеристичном микронаборном структуром, састављени од скарнова, корнита, мермера и шкриљаца у склопу метаморфита контактног ореола Копаоника (Велика стена, Оштри крш, Јелица, Шиљача и др.). ЈП "Национални парк Копаоник"

14 14 Највиши делови Копаоника били су током плеистоцена захваћени глацијацијом слабијег интензитета, чији су морфолошки трагови очувани у виду остатака циркова и то: на источној страни Гобеље (највећи), на Крчмару, Широком долу и Леденицама. Рељеф Копаоника Педологија Вертикални распоред педолошких типова земљишта на Копаонику претежно се поклапа са вертикаланом зоналношћу вегетације. До 800 мнв (термофилне храстове шуме на алувијуму) јављају се сироземи на серпентину, органогено и органоминерално хумусно силикатно земљиште на серпентину и посмеђено хумусно и силикатно земљиште на серпентину. Од 800 до 1100 мнв (мезофилне храстове и букове шуме) јављају се углавном посмеђено и смеђе земљиште на серпентину и кисело смеђа земљишта на силикатним стенама. Од 1100 до 1500 мнв (шуме букве, букве и јеле, те смрче и јеле) типови земљишта су: хумусни варијетет киселог смеђег земљишта, лесивирано смеђе земљиште на серпентину и смеђа земљишта на кречњацима. Од 1500 до 1800 мнв (мешовите шуме букве, јеле и смрче, те букве и смрче) типови земљишта су: смеђа подзоласта земљишта, кисела хумусносиликатна земљишта и органоминералне и посмеђене црнице на кречњацима. Изнад 1800 мнв на горњој граници шуме и у алпском појасу (прогаљене фитоценозе смрче, боровнице и полегле клеке, високопланински пашњаци и сувати) срећу се смеђа подзоласта земљишта, калкомелансол и хумусно силикатна земљишта Хидрологија Сложен геолошки састав условио је и сложене хидрогеолошке појаве унутар подручја НПК и његове заштитне зоне, са разноврсним типовима издани (збијени, пукотински, карсно-пукотински и сложени тип издани) и појавом термоминералних вода. 14

15 15 Појава кречњака унутар гранодиоритског масива, или дуж обода контакта, условила је појаву неколико веома јаких врела којима се дренира карсно-пукотинска издан (Урлан, око 15 l/s, каптиран налази се на ободу НП изнад села Крива река, каптирано разбијено извориште у Белој Реци, око 10 l/s, Црно врело на десној обали Мраморске реке, око 15 l/s, три извора у Мининој реци укупне издашности око 14 l/s налазе се испод хотела Сребрнац, Гвоздачко врело испод жљеба, 9-35 l/s, Врело Дубока, око 40 l/s, подземне воде из извозне јаме рудника Суво Рудиште, 4 до10,5 l/s) и др. Разноврсност, физичко-географских и биолошких услова, надземне воде Копаоника су променљивих карактеристика. Све реке и потоци Националног парка припадају сливу Ибра, Расине и Топлице, односно сливу западне и јужне Мораве. Најзначајнији речни токови на подручју НПК су Самоковска, Барска, Гобељска, Брзећка и река Дубока. Геотермалне карактеристике копаоничког масива нису довољно изучене, али се предпоставља да температуре у гранитоидном масиву износе на дубини од 1 km око 55 степени, на 2 km око 95, на 3 km око 140 степени Целзијуса (до 400 степени на дубини од 10 км). На мањим, попречним раседима, у оквиру подручја НПК јављају се мањи извори радиоактивне воде (Марина вода и Крчмар вода). Водотоци Копаоника располажу великом ерозивном снагом, што условљава појаве интензивног спирања, поготову на деловима терена где је одређени геолошки састав комбинован са стрмим нагибима и голетама. На подручју НП Копаоник, у односу на протицај, водотоци имају карактер сталних (речице и потоци) и повремених (мањи потоци). Самоковка река 15

16 16 На режим водотока утичу, топљење снега које се обавља углавном равномерно и у дужем временском периоду. Зато се повећани протоци јављају крајем зиме, достижу максимум у пролеће, али се одржавају и у летњем периоду због киша и прихрањивања подземним водама. Најмањи протоци су у јесен и почетком зиме.у заштитној зони НП Копаоник посебно је интересантно Семетешко језеро (на 875 мнв, површине око 0,75 хектара, са два мања, виша језера), као реликти сталних природних језера у Србији. Иако су од великог научног значаја, ова језера нису ни довољно заштићена ни развојно валоризована Клима Клима Копаоника је резултат интеракције многобројних фактора као што су: географски положај, удаљеност од мора, надморска висина, положај у односу на преовлађујућу циркулацију атмосфере, покривеност вегетацијом и присуство термалних извора. Копаоник има специфичну мезо-климу, са великом микроклиматском диференцијацијом. Приликом климатске рејонизације Србије, поједини аутори су издвојили Копаоник као посебан климатски реон, који има просечно најхладније и најдуже зиме у Србији, најниже средње годишње температуре и просечно трајање снежног покривача од 150 дана у години. По температурама ваздуха, пролећа су на врху Копаоника хладнија од јесени за 4 ο C, (просечна летња температура је 19,6 ο C), зиме су хладне (просечна зимска температура је - 6,0 ο C). Најхладнији месец је фебруар, док просечне месечне температура испод нуле на равном Копаонику трају од новембра до марта, на Панчићевом врху од новембра до априла (са варијацијама зависно од тога да ли преовлађују поларне и арктичке, или океанске и тропске ваздушне струје). Годишња температурна амплитуда опада са висином и на врху износи 17,6 ο C. Вредност вертикалног термичког градијента за Копаоник износи просечно 0,56 ο C на сваких 100 m висине, већа је на југозападу него на североистоку планине, највећи је у априлу, а најмањи у децембру и јануару. Најнижа средња минимална температура на Копаонику је у јануару, а годишње колебање средњих минималних температура је 18,2 ο C, док средње минималне температуре испод нуле трају шест месеци. Највећа средња дневна температурна амплитуда на Копаонику је у септембру. На Копаонику годишње има 84 ледених дана. Мразних дана има просечно 181 годишње и могући су од септембра до маја (од децембра до фебруара сваки дан). Облачност на Копаонику по годишњем ходу поклапа се са годишњим током релативне влажности ваздуха, јер је претежно условљена кретањем циклона и антициклона. Зато се Копаоник одликује већом облачношћу у зимском него у летњем периоду. Број тмурних дана највећи је у децембру, а најмањи у јулу. Време сијања сунца сведено на средњу вредност на идеалном хоризонту највишег дела Копаоника износи око сати годишње. Годишња осунчаност најмања је на северу и истоку, а на јужном делу планине највећа и постепено се смањује са повећањем висине. Просечно трајање периода са снежним падавинама на Копаонику 16

17 17 је 233 дана годишње. Удео снега у укупној годишњој шеми падавина расте за око 3% на сваких 100 m висине, тако да на 2000 мнв достиже 54% падавина. Средњи годишњи број дана са снежним покривачем за подручје Копаоника износи 93 дана (минимално 65, максимум 122 дана), али се ове вредности повећавају са висином, односно од југа ка северу и од запада ка истоку, тако да на скијалиштима достижу просечно 150 дана годишње (на врху и до 180 дана). Ветрови на Копаонику дувају често и јако. По учесталости доминира југозападни, а затим североисточни ветар. Најветровитији је широко отворени простор Равног Копаоника. Најјачи ветар је из јужног правца, а затим из југоисточног, североисточног и северног правца. Најјачи ветрови дувају у децембру и јануару, а највећа средња месечна брзина износи 8,1 m/s. Ветрови из западног и југозападног правца најчешће доносе падавине док струјања из јужног и југоисточног правца доносе топао ваздух који у зимском периоду утиче на топљење снега. Доминантни југозападни ветар чини западну страну Копаоника (слив Ибра) богатијом падавинама и влагом, док је североисточна и источна страна (сливови Расине и Топлице) изложена фенском ефекту, са топлијом и сувљом климом. На Копаонику има магле, претежно у зимском периоду, чешће у нижим него у вишим појасевима. На Копаонику има близу 200 сунчаних дана годишље, због чега Копаоник са правом и носи назив планина сунца Биљне заједнице На Копаонику су присутни сви вегетацијски појасеви карактеристични за високе планине централног Балкана, бореално - континентални балкански и српскобугарски тип зонирања вегетације на вертикалном профилу, који на овој планини показује изузетну правилност. Синтаксономским прегледом фитоценоза Копаоника до данас је установљено 118 асоцијација и 39 субасоцијација, сврстаних у 62 свезе, 41 вегетацијски ред и 24 класе. Од тога, на подручју НПК је заступљено 60% забележених синтаксона, односно 65 асоцијација и 25 субасоцијација сврстаних у 35 свеза, 26 вегетацијских родова и 18 класа, по чему се НПК издваја у односу на друга подручја Србије и Балкана, као подручје са врло високим вегетацијским диверзитетом. Квалитативна анализа основних физиогномских типова вегетације показује да, међу 125 вегетацијских јединица, у НПК са 74% доминирају заједнице зељастог типа, према заступљености шумских заједница са 26%. Квалитативна анализа основних сингенетских стадијума показује да је 85% фитоценоза на подручју НПК примарног, односно потенцијалног карактера, док су осталих 15% заједнице секундарног или терцијарног карактера. Такође се указује да је реални вегетацијски диверзитет Копаоника за 15% већи од његовог потенцијалног стања, те да је данашњи диверзитет вегетације, и поред своје природне разноврсности, под значајним утицајем антропогеног фактора. Поред фундаменталних фитоценолошких истраживања, биљне заједнице Копаоника интензивно су изучаване и са аспекта шумарства, сточарства и 17

18 18 пољопривреде, тако да и у овим областима такође постоји изузено велики број писаних радова (Лакушић и Пузовић 1993). Биљне заједнице Станиште-Тресава Станишта Досадашња искуства у заштити биодиверзитета су показала да без адекватне заштите станишта нема ни адекватне заштите биодиверзитета на специјском и генетичком нивоу. Због тога савремени концепти у заштити биодиверзитета издвајају станиште као централну јединицу заштите. Према овим концептима станиште је дефинисано као: заједница биљака и животиња која заједно са абиотичким факторима представља јединствену функционалну целину (Davies, Moss 2002). Основни међународни документи који дефинишу полазне елементе у заштити станишта су: Конвенција о биодиверзитету, Бернска конвенција и Хабитат директива, док се као две основне међународно признатим класификације станишта издвајају EUNIS и Palaearctis са којима је усклађена и повезана и национална класификација станишта: Хигрофилне шуме врба и топола у долинама река Галеријске шуме са спратом дрвећа мале висине и проређеног склопа, или је ређе спрат дрвећа готово склопљен са висином стабла и преко 20м. Доминантна врста је бела врба (Salix alba), а ређе се примешано јављају још и црна (Populus nigra) и бела топола (Populus alba); Низијски и брдски врбови жбуњаци уз потоке и речице Густо збијене, обично затворене, ређе отворене и раштркане 2 до 3 м високе листопадне жбунасте заједнице у којима доминирају различите врбе Salix purpurea, Salix alba које прате и други хигрофилни жбунови и ниско дрвеће, као и бројне хигрофилне зељасте биљке; Храстове шуме Светле шуме, са склопљеним или готово потпуно склопљеним спратом дрвећа у коме својом бројношћу доминирају цер (Querqus cerris) и сладун (Querqus frainetto), које у спрату жбунова и ниског дрвећа прати бели граб (Carpinus orientalis); Брдске букове шуме Монодоминантне шуме са склопљеним или готово потпуно склопљеним спратом високог дрвећа у коме апсолутно доминира мезијска буква (Fagus sylvatica). У другом спрату дрвећа и спрату жбунова јављају се са знатно мањим бројностима још и Acer campestre, Carpinus 18

19 19 betulus, Cornus mas, Crategus monagyna. Спратови жбуња и приземне флоре су углавном сиромашни и слабо развијени; Планинске букове шуме Монодоминантне шуме са склопљеним или готово потпуно склопљеним спратом високог дрвећа у коме апсолутно доминира мезијска буква (Fagus silvatica) и спратом зељастих биљака у којима су понекад веома бројне киселе траве Luzula sylvatica и Luzula luzuloides; Субалпијске букове шуме Монодоминантне шуме са склопљеним или готово потпуно склопљеним спратом ниског, кржљавог и веома разгранатог дрвећа у коме апсолутно доминира субалпијски екотип мезијске букве (Fagus silvatica subsp. Moesiaca subalpina), или су шуме мешовите са равноправним учешћем и јавора Acer heldreichii. Други спрат дрвећа и спрат жбунова су веома сиромашни. У њима су забележена само појединачна стабла врста Picea abies, Sorbus aucuparia, Lonicera alpigena; Смрчеве шуме Тамне монодоминантне четинарске шуме у којима апсолутно доминира смрча Picea abies. Спратови дрвећа, жбунова и зељастих биљака су флористички релативно сиромашни. Поред смрче се са појединачним стаблима јавља још и јела (Abies alba) и буква (Fagus silvatica), док се међу ниским жбуновима по својој бројности често истичу боровнице; Смрчево јелове шуме Тамне мешовите четинаеске шуме у којима доминирају јела (Abies alba) и смрча (Picea abies). Због често јако неповољних услова на станишту смрча и јела су попримиле специфичан хабитус који се огледа у ниским и квргавим, јако гранатим стаблима која граде састојине полуотвореног склопа и ниског бонитета. Поред смрче и јеле у овим састојинама су у високом проценту заступљене разне врсте маховина, као и боровница; Жбунасте заједниоце боровнице, патуљасте планинске клеке и субалпске смрче Ниске полегле, углавном затворене жбунасте формације чији су главни едификатори субалпска раса смрче (Picea abies subalpina), патуљаста планинска клека (Juniperus nana) и боровница (Vaccinium myrtillus). У заједницама су често веома бројне и друге врсте боровница као и многобројне маховине и лишајеви; Жбунасте заједнице боровнице и патуљасте планинске клеке Ниске полегле, углавном затворене жбунасте формације чији су главни едификатори патуљасте планинске клеке (Juniperus nana) и обична боровница (Vaccinium myrtillus). У заједницама се често јављају и друге ниске високопланинске жбунасте врсте попут других врста боровнице, брункеталије као и многобројне маховине и лишајеви; Мешовите лишћарско четинарске шуме Затворене, тамне, мешовите лишћарско четинарске шуме у којима доминирају буква (Fagus silvatica subsp.moesiaca), јела (Abies alba) и смрча (Picea abies). Заједнице се јављају у комбинацији буково јелових и буково јелово смрчевих шума. У спрату дрвећа и жбунова се на неким местима са великим бројностима јављају Corylus colurna, Carpinus betulus, Acer pseudoplatanes; Вриштине пасје боровнице Високопланинске вриштине развијене у субалпијском појасу са доминацијом патуљасте пасје боровнице (Vaccinium uliginosum), коју са већом бројношћу прате друге врсте боробница, полегла клека и многе зељасте биљке; Вриштине обичне боровнице Високопланинске вриштине развијене у субалпском појасу са доминацијом обичне боровнице (Vaccinium myrtillus) 19

20 20 коју са већом бројношћу прате Luzula luzuloides, Ranunculus montanus, Nardus stricta и др; Суве ливаде и каменити пашњаци Ниске до средње високе, отворене или затворене, флористички обично веома богате зељасте формације развијене на карстним силикатним теренима на којима доминирају различите врсте ксерофилних трава и других зељастих биљака; Планинске влажне ливаде Планинске еутрофне хигрофилне биљне заједнице поред потока и речица, али и на извориштима у депресијама где се вода разлива по површини, у којима доминирају врсте Scirpus sylvaticus, Equisetum palustre, Nardus stricta и различите средње високе оштрице; Субалпске ливаде и пашњаци Затворене до умерено отворене, планинске до високопланинске, флористички веома богате травне заједнице, у којима доминирају траве Festuca paniculata, Poa violace, Nardus stricta и оштрица Carex laevis; Стене Оскудна вегетација у пукотинама вертикалних стена, коју карактерише присуство врсте Edrianthus jugoslavicus и родови Sedum, Campanula, Sempervivum и Saxifraga; Мочваре и тресаве Густо збијене, 40 до 100 цм високе траволике формације, које су често јасно структуиране на три висинска спрата. Доминантне врсте које изграђују овај тип вегетације су оштрице и различите врсте сфагнумских и мрких маховина Флора Алголошка истраживања у Србији,започета још крајем 19.века,углавном су се односила на различите воде у равницама и подножјима планина (Блаженчић 1986) па је уочљиво сиромаштво података о алгама планинских вода (Лаушевић 1993). За Копаоник је познато 350 таксона из 7 раздела.највећи број таксона се јавља у оквиру раздела Bacillariophyta ( 164) и Chlorophyta ( 129).Сви остали раздели су представљени малим бројем таксона : Cyanophyta 35, Rhodophyta 1, Xanthophyta 5, Euglenophyta 14 и Charophyta 2 таксона. Миколошка истраживања почињу са почетком овог века и мали број миколога је посетио Копаоник.На основу раније објављених података и литературе начињен је инвентар свих забележених врста гљива. Познато је 219 гљива, од којих су неке ретке или су по први пут констатоване за српско подручје управо на Копаонику, а одавде је објављена и једна нова врста. Радови презентују податке о заступљености гљива, затим о фитопатогеним врстама у сађеним шумским састојинама и упоредне податке о диверзитету и синекологији микопопулација у карактеристичним фитоценозама. Највећи део прикупљених експоната чува се у микотеци хербаријума Природњачког музеја у Београду (БЕО).Резултати свих досадашњих истраживања наводе на закључак да је Копаоник богат врстама гљива и да је вредно подручје за даља проучавања (Иванчевић 1996). Заступљеност патогених и дистрибуција осталих врста упућују на потребу промене начина подизања шумских култура на овој планини. Први писани подаци о лишајевима Копаоника датирају с краја XIX века од стране Симића ( 1892). До 80-тих година овог века подаци о лишајевима се јављају у оквиру појединих флористичких и фитоценолошких радова ( Катић 1907, Мишић и Поповић 1960,Татић и Вељовић 1982 ). Тек Мурати у резултатима својих 20

21 21 истраживања појединих терена у Србији даје исцрпнији попис лишајева Копаоника ( Мурати ,1991). Прегледом и обрадом лихнолошког хербарског материјала (БЕО),сакупљеног од стране разних истраживача од године, забележено је 17 таксона,који се први пут констатују за ово подручје. На основу свих поменутих извора података,регистровано је укупно 120 врста лишајева на подручју Копаоника до сада (Савић 1996). Потребно је напоменути да се тек детаљнијим истраживањима дистрибуције и екологије лишајева на подручју Копаоника, може одредити стање и евентуалне промене у саставу лихенофлоре као резултат људских активности и интензивног развоја туризма. Васкуларна флора - Прегледом комплетне литературе, велике хербарске грађе, као и теренским истраживањима задњих година установљено је да високопланинска флора Копаоника броји 825 биљних таксона на нивоу врста и подврста, сврстаних у 292 рода и 80 фамилија (Лакушић 1993). Поред изузетног флористичког богатства и разноврсности, са сигурношћу знамо да данас у Националном парку живи 91 ендемична и 82 субендемичне биљке, што говори о томе да Копаоник уједно представља и један од најзначајнијих центара ендемизма у Србији. Присуство три стеноендемичне врсте (Sempervivum kopaonikensis, Viola kopaonikensis и Cardamine pancicii) које ван подручја Копаоника не живе нигде више, несумњиво указује на значај ове планине као једног од центара развоја ендемичне флоре читавог Балкана. На основу досадашњих резултата истраживања за комплетну флору Копаоника, од подножја до највиших врхова, са сигурношћу је установљено присуство 1350 таксона на нивоу врста и подврста, сврстаних у 475 родова и 111 фамилија. С обзиром да је велики део брдског и планинског дела Копаоника знатно слабије истражен од његовог високопланинског дела, верујемо да је укупан број врста целокупне флоре Копаоника нешто већи и да вероватно износи око 1500 врста. Упоредна анализа броја врста високопланинске флоре Копаоника са бројем врста ширих подручја на територији Балкана указује на следеће импозантне вредности: Флора високопланинског дела Копаоника коме припада око 4% територије целог масива (Јемуовић М. 1992:10), чини чак 58,1% његове целокупне флоре. У односу на целокупну територију Србије високопланинско острво Копаоника захвата свега 0,12% територије, а чак 21,8% врста, док у односу на читаву територију Балкана, на високопланинско острво Копаоника отпада око 0,02% површине и 11,9% врста Балканског полуострва. Резултати анализе флористичког богатства ( флористичка абун-дантност А) и флористичке разноврсности ( флористичка хетерогеност, флористички просторни диверзитет), показују да флористичка хетерогеност за високопланинску флору Копаоника износи 0,206, што по вредностима одговара хетерогености флоре Кавказа (Malyshev,L.,1991:18), док се по вердности флористичког богатства a ( 298 врста на јединицу површине ), налази у опсегу варирања те вредности за зону тајге, а нешто је нижа од вредности флористичког богатства високопланинске флоре источних Карпата ( Malyshev, L., 1991 : 18). Апроксимацијом израчунато флористичко богатство на 100 км² за високопланинску флору Копаоника износи 750 врста, што је за око 150 врста мање од високопланинске флоре Кавказа и 250 врста мање од високопланинске флоре Алпа. Овакво смањење броја врста на 100 км² у односу на високопланиске флоре Алпа и Кавказа се највероватније може објаснити чињеницом да целокупно 21

22 22 високопланинско острво Копаоника износи свега 110 км², а такође и његовом малом висином у односу на Алпе (4810 м) и Кавказ (5633 м). За разлику од високопланинског дела Копаоника, брдско и планинско подручје овог масива показује битно другачије карактеристике. Флористичка хетерогеност из овог дела Копаоника износи чак 0,335 док је флористичко богатство свега 70 врста на јединицу површине, што је 4,25 пута мање него у високопланинском делу. Овако значајно смањење флористичког богатства у брдском и планинском делу Копаоника може се пре свега објаснити чињеницом да је еколошки диверзитет овог дела масива знатно нижи од његовог високопланинског дела. Осим тога, ниже флористичко богатство се може објаснити и слабијом истраженошћу флоре овог дела масива. Флористичко богатство брдског и планинског дела израчунато на основу предпостављеног броја врста нешто је веће, али је још увек за 2,5 пута мање него флористичко богатство у високопланинском делу Копаоника Фауна Животињски свет Копаоник резноврстан је и поред проређивања и нестанка појединих животињских врста. Фауна дневних лептира - На подручју Копаоника до сада је утврђено укупно 135 врста дневних лептира. На основу утврђених врста, као елементарног фаунистичког показатеља, можемо закључити да су фаунистичка истраженост простора Копаоника добра. Балканско полуострво има 289 врста дневних лептира. Према томе, утврђених 135 врста Копаоника чини 46,7% фауне Балканског полуострва. За Србију је познато да има 192 врсте у својој фауни, тако да копаоничке врсте чине 70,3% од тог броја. Копаоник у својој фауни има четири врсте више у односу на Дурмитор, а само три врсте мање од Хелмаса, односно четири врсте мање од Проклетија. На основу ових показатеља можемо закључити да је Копаоник по броју врста дневних лептира фаунистички један од богатијих планинских масива Балканског полуострва. Интересантно је напоменути да је од 135 врста дневних лептира Копаоника само једна врста ендем за Србију и то је (Colias caucasica) који је истовремено и реликт. Фауна водоземаца и гмизаваца - О досадашњим сазнањима везаним за херпетофауну ширег подручја Копаоника постоје тек оскудни подаци. Досада су за подручје Копаоника забележене следеће врсте класа: Amphibia-водоземци: - Salamandra salamandra шарени даждевњак - Bombina variegata жутотрби мукач - Rana temporaria травњача - Rana dalmatina шумска жаба - Rana graeca грчка жаба и класе Reptilia гмизавци: - Lacerta agilis- ливадски гуштер,сива гуштерица - Ablepharus kitaibelii кратконоги гуштер - Lacerta vivipara планински гуштер, живородни гуштер - Vipera ammodytes поскок - Vipera berus шарка - Elaphe longisima степски дрволаз 22

23 23 Фауна птица - Укупни познати диврзитет фауне птица масива Копаоника, који према задњем попису износи 180 врста, може се у односу на друге планине Србије и централног Балкана окарактерисати као изузетно висок. Од укупног броја забележених врста на Копаонику у гнeздарице је сврстано 129 врста (72%). Најбоље је проучена завичајна орнитофауна, док су птице пролазнице, зимовалице и луталице осредње познате. У границама НПК и висинског дијапазона од 680 до 2017 м, укупни број до сада регистованих врста птица износи 126, а број гнездарица је око 110 врста (87%). Када се као једна целина гледају подручја националног парка и заштитне зоне, онда укупни историјски број регистрованих врста износи 166, а број гнездарица 123 врсте (74%). Када би се гледао цео масив Копаоника, онда би претпостављени (реални) историјски списак гнездарица износио , а укупни број присутних врста чак и до 200 (Пузовић и Грубач, 1997). Поједине врсте су познате од самог почетка орнитолошких истраживања, док је већи број врста накнадно утврђен, било да их ранији истраживачи нису уочили, било да се појавио одрђени број новонасељених врста, услед изузетно брзе промене природних услова Копаоника током последњих педесетак година. Посебно је значајна анализа миграторног статуса појединих врста птица на Копаонику (гнездарице, станарице, гнездарице селице, пролазнице, зимовалице, луталице, нестале врсте, новопридошле врсте), као и општи показатељи њихове бројности и трендова популација. Са историјског аспекта, орнитофауна Копаоника је трпела одређене неминовне промене у саставу, бројности и просторном распореду појединих врста, што је пре свега било условљено антропогеним деловањем. Од некадашњих гнездарица Копаоника, 9 врста се сматра изумрлим: Pyrrhocorax pyrrhocorax, P.gracullus, Tichodroma muraria, Coracias garrulus, Picoides tridactylus, Hieraetus pennatus, Gyps fulvus, Aegypius monachus, Tetrao urogallus. Занимљиво је Панчићево навођење да је средином 19 века на Копаонику живела планинска чавка са црвеним кљуном и ногама, што би могла бити једино црвенокљуна галица (Pyrrhocorax pyrrhocorax). Сродну врсту, жутокљуну галицу (Pyrrhocorax graculus), као бројну врсту за Копаоник почетком 20. века помиње Адамовић (1901). Ове птице су се на Копаонику гнездиле у напуштеним рударским окнима на Сувом Рудишту, а нестале су када су та окна сасвим затворена. Статус врсте Prunella collaris још није сасвим јасан пошто није налажен већ пола века на Панчићевом врху и Небеским столицама где се некада гнездио, али је једном виђен у мају на врху Кукавице. C.garrulus и H.pennatus, се повремено виђају на сеоби, док све остале некадашње гнездарице нису забележене последњих деценија на Копаонику. Врста киргиска саџа (Syrrhaptes paradoxus), која је једном забележена на Копаонику је права реткост, будући да се ова источњачка пустињска врста ретко раније појављивала у Србији из правца Азије. Развојем туризма у високопланинском делу Копаоника, изградњом великих хотелских комплекса, као и отварање густих четинарских шума градњом саобраћајница, ски-лифтова, планинарских стаза, дошло је до знатних промена у насељима птица појединих висинских зона и њиховог делимичног уједначавања. Врсте из подгорја су продрле у високопланински предео кроз отворене смрчеве шуме и сконцентрисале се у близини туристичког комплекса. С друге стране, високопланинске врсте су своју доњу гнездилишну границу помериле ниже у појас смрчевих шума. Бројност појединих врста је смањена услед измена еколошких фактора, а из истих разлога бројност других врста се током година повећала. Ради се о тзв. опортунистичким врстама, више прилагодљивим на измене станишта, као и о "синатропним" врстама које прате урбанизацију природних станишта и ту се 23

24 24 бројно насељавају. Навешћемо само сиву врану (Corvus corone cornix), гаврана (Corvus corax), белу плиску (Motacilla alba), планинску црвенперку (Phoenicurus ochrurus), итд. Посебна пажња при истраживању птица Копаоника посвећивана је грабљивицама. У години почела је реализација програма изградње хранилишта за некрофаге врсте птица, међу којима су најбројније птице грабљивице. Циљ је да се привуку неке врсте лешинара, као сури орао, које више не живе у централном делу Копаоника. Aquila chrysaetos Falco peregrinus Фауна сисара - Према садашњим подацима, фауну сисара Копаоника чини 39 врста: 9 врста бубоједа (Insektivora), 5 врста слепих мишева - љиљака (Chiroptera), l врста по-глодара (Lagomorpha), 14 врста глодара (Rodentia), 8 врста месождера (Carnivora) и 2 врсте папкара (Artiodactila). Све ове врсте су аутхтоне и насељавају подручје Копаоника од давнина, уз изузетак ондатре која је уз посредну помоћ човека, продрла пре 40 година уз долину Ибра и водотоке североисточног подгорја Копаоника. Поред врста које ће бити наведене у списку, четири значајне врсте сисара истребљене су у прошлом веку: медвед (Ursus arctos), рис (Lynx alphus), дивокоза (Rupicapra rupicapra) и јелен (Cervus elaphus), док је видра (Lutra lutra) веома ретка и на граници опстанка. На опстанак крупних врста сисара непосредно је утицао човек, првенствено заинтересован за ловну дивљач ради меса, крзна и трофеја. Тако су поједине врсте потпуно истребљене, а друге су доведене на руб егзистенције (дивља мачка), док су поједине успеле да се одрже (срна, дивља свиња, зец, веверица, куне). На опстанак сисара такође је непосредно утицало и стално узнемиравање на њиховим природним стаништима, почевши од рударских радова, преко сточарства, шумских радова и у најновије време туризма са својим спортским и рекреативним активностима. Посебно се мора подвући деградација површина које служе као стазе за скијање. Списак врста: Insektivora: Erinacus concolor M a r t i n - белогруди јеж; Sorex minutus L. - мала ровка; Sorex araneus L. - шумска ровка; Sorex alpinus S c h i n z. - алпинска ровка; Neomys fodiens P e n n. - водена ровка; Neomys anomalus C a b r. - прибрежна ровка; Crocidura suaveolens P a l i. - баштенска ровка; Crocidura leucodon Herm. - пољска ровка; 24

25 25 Talpa europaea L. - европска кртица; Chиroptera: Rhinolophus hipposideros B e c h s t. - мали поковичар; Pipistrellus pipistrellus S c h r e b. - патуљасти нетопир; Nyctalus noctula S c h r e b. - рани вечерник; Plecotus austriacus F i s c h e r - сиви дугоушан; Miniopterus schreibersi K u h 1. - дугокрили крилаш; Lagomorpha: Lepus europaeus P a l i. - европски дивљи зец (пољски зец); Rodentia: Sciurus vulgaris L. - европска веверица; Clethrionomys glareolus S c h r e b. - шумска, риђа волухарица: Arvicola terrestris L. - водена волухарица; Ondatra zibethica L. - америчка ондатра; Pitymus subterraneus de S e 1. - L. - подземни волухарић; Microtus arvalis P a l i. - пољска волухарица; Nannospalax leucodon N o r d m. - слепо куче; Apodemus flavicollis M e l c h. - жутогрли миш; Apodemus silvestris L. - шумски миш; Rattus norvegicus B e r k. - дугорепи пацов; Mus musculus L. - домаћи миш; Glis glis L. - обични пух; Muscardinus avellanarius L. - пух орашар; Carnivora: Canis lupus L. - вук; Vulpes vulpes L. - риђа лисица; Mustela nivalis L. - ласица; Mustela putorius L. - мрки твор; Martes martes L. - куна златка; Canis lupus Martes foina Artiodactyla: Sus scrofa L. - дивља свиња; Martes foina E r h 1. - куна белица; Meles meles L. - јазавац; 25

26 26 Felix silvestris S c h r e b.- дивља мачка; Lutra lutra - видра; Capreolus capreolus L. срна Lutra lutra Capreolus capreolus Природне вредности у I степену заштите Највреднији делови Националног парка Копаоник издвојени су у 13 локалитета под првим степеном заштите. 1. Барска река (Р = 87,21 ha). Карактеристично је вертикално смењивање вегетације од смрчевих, буково-смрчевих, буково-јелово-смрчевих до чистих букових шума. Локалитет обухвата Г.Ј. Барска река и то одељења: 27 део, 28, 29,30,31 и 34 део. 2. Козје стене (Р = 475,24 ha) за науку је најважнија реликтна заједница смрче, јеле и вреса (Erico-Abieto-Piceetum) која на нижим надморским висинама прелази у заједницу букве и јеле (Abieto-Fagetum). Локалитет обухвата оделења 1,2, 3, 4 и 5 ГЈ Барска река и одељења 119, 120, 121, 122, 123, 124, 125, 126, 127, 128, 129 и 130; 12, 13, 139 чистина''1'' и део одсека' ''а'', 140 одсек ''б'' и чистина ''1'', 141 и 142 ГЈ Самоковска река. 3. Јанкове баре (Р = 106,67 ha, од којих је необрасли део, тресава и бара 6,5 ha. У вегетацијском смислу специфична је заједница смрче (посебног екотипа) са афагнумским и другим тресавским врстама (Piceo-Sphagnetum). Локалитет обухвата Г.Ј. Самоковска река и то оделења: 21, 22, 23, 24 одсек а, 28 и Самоковска река (Р = 72,42 ha). Основну вредност резервата представљају чисте смрчеве шуме и вегетација тресава. Локалитет обухвата Г.Ј. Самоковска река и то оделења: 93, 94, 95 и 96 одсек ''б''. 5. Вучак (Р = 66,28 ha) мешовита шума смрче и јеле, заједница је интересантна зато што се смрча налази изван свог висинског положаја (нижи положаји). Локалитет обухвата Г.Ј. Гобељска река и то оделења: 99 одсек а, 101 одсека ''а'', 104, 105 одек б, 106 одсек а. 6. Мркоња (Р = 29,88 ha). Значајан је по климарегионалној мешовитој шуми смрче, букве и јеле Piceo-Fago-Abietum (Чолић, 1965). Локалитет обухвата оделења: 45 и 46 одсек а Г.Ј. Гобељска река. 7. Гобеља (Р = 130,95 ha). Посебну вредност резервата представљају смрчеве састојине и травна вегетација са глацијалним реликтом- рунолистом (Leontopоdium 26

27 27 alpinum) - ( m н.в.). Локалитет обухвата Г.Ј. Гобељска река и то оделења: 30, 31, 32, 33 и 34. Leontopоdium alpinum Мешовите шуме 8. Беле стене (Р = 59,70 ha,). Одликује се богатством биљних врста и разноликости биљних заједница. Локалитет обухвата Г.Ј. Брзећка река и то: део одељења 78 (одсек а,б,ц и чистина 1) и одељење Метође (Р = 117,62 ha,). Присутан је већи број различитих и веома интересантних смрчевих и букових заједница са племенитим лишћарима (Acer heldreichi), вегетације стењака као и станишта ретких и реликтних врста. Локалитет обухвата Г.Ј. Брзећка река и то оделења: 67, 69, 70, 71,82 и 83 одсек б, ц и чистине 1 и Јелак (Р = 60,39 ha,). Основна вредност резервата представљена је присуством мешовите шумске заједнице тисе и јеле (Taxo-Abietum Мишић и Панић, 1994). Локалитет обухвата Г.Ј. Брзећка река и то оделења: 64, 65 и 66. Taxus baccata Vaccinium myrtilus 11. Дубока (Р=144,03 ha,). Основну вредност резервата чини богатство биљних заједница од којих се издвајају: реликтна заједница букве са шашиком 27

28 28 (Seslerio-Fagetum) у којој су издвојене две субасоцијације: typuicum ostryetosum. Локалитет обухвата Г.Ј. Брзећка река и то оделења: 23, 24, 25, 26, 49 и 50 и делове одељења 46 и Јеловарник (Р = 66,69 ha,). Основну вредност резервату даје водопад Јеловарник који се налази у подножју, висине је око 50 m, у два нивоа, око којег се налазе природне шуме букве (Fagetum montanum), букве, смрче и јеле (Piceo-Fago- Abietatum) и смрчеве шуме (Picetum excelasae). Локалитет обухвата Г.Ј. Брзећка река и то: оделење 16, оделење 17, оделење 15 одсек б и чистина 1 и одељење 18 одсек а. 13. Суво Рудиште (Р = 50,72 ha,). Резерват је представник високопланинских предела, на граници шумске вегетације, на коме су се развиле климарегионалне жбунасте заједнице боровнице, ниске клеке и субалпијске смрче, као и заједнице типца и метличасте власуље. Локалитет обухвата Г.Ј. Брзећка река и то: одељења 31 одсек а и л, одељења 32 одсек а и л и одељења 33 одсек а Остале категорије заштићених природних вредности У границама Националног парка је издвојен и већи број природних споменика: Геоморфолошки - камене гранитне фигуре: Лисичја стена, Пајин гроб, Суви врх, Јанков брег, Бабин гроб, Високи део, Караман Вучак и Марков камен. Геоморфолошки - трагови плеистоценске глацијације: цирк Крчмар, цирк Широки до и цирк Велика Гобеља. Геолошки: Велика стена, Велика Шиљача, Јелица, Жљеб, Гвоздац, и Оштри крш. Хидролошки - извори и врела: Врело Дубокa, Гејзир Гвоздац, извор Марина вода, извор Крчмар, водопад Јеловарник, водопад Барска река на самој граници НП Семетешко језеро. Хидролошки - водотоци сливова: Самоковска река, Гобељска река, Барска река, Брзећка река и Дубока река. Ботанички - стабла: Стабло смрче (Гобељска река), Стабло јеле (Самоковска река) и Три стабла горског јавора (Крива река). Стабло смрче 28

29 Стање животне средине Животна средина на подручју Националног парка доминантно је представљена условима, ресурсима и вредностима природе (сем у мањим антропогенизованим просторима, где доминирају изграђени садржаји супра и инфраструктуре), те је очување и унапређење њеног квалитета одређено првенствено односима природних и антропогених фактора, конкретно режимима очувања и коришћења природних вредности. Стање животне средине на подручју националног парка условљено је природним и антропогеним факторима. Природни фактори су геолошка грађа, хидрогеолошке, сеизмичке, морфолошке, климатске, хидролошке и биолошке особености копаоничког масива. Антропогени фактори су у нескладу заштите и развоја Националног парка, како међу актерима заштите и развоја у дисконтинуитету и фрагментарности управљања, тако и у неостваривању мултисекторског и вишедимензионалног приступа у управљању заштитом и развојем НПК, као и у нескладу изградње супраструктуре и инфраструктуре. Сходно постављеним циљевима (очувања, унапређења и заштите природе, природних вредности и непокретних културних добара Националног парка, првенствено за потребе презентације, едукације и потребе научних истраживања, а затим за развој туризма и комплементарних активности), стање животне средине условљено је следећим факторима и активностима: Отпадне воде које отичу непречишћене због нефункционисања колектора отпадних вода и застарелости канализационих линија, Атмосферске воде које се сливају са коловозних и паркинг површина, Комунални отпад у туристичком центру који се адекватно не сакупља, не врши се селекција истог, а често се нередовно и односи, Ски стазе и жичаре са последицама просецања шуме, сечом ниског растиња и промени конфигурације терена, које изазвају нестабилност рубних делова као и оштећења травног покривача, Употреба табача за уређење стаза и продужено трајање снега, Непланском изградњом супраструктуре на простору Националног парка са непримереним укопавањем и засецањем са оштећењем педолошког покривача и вегетације, Дивље депоније комуналног и грађевинског отпада и камено земљаног матерјала дуж путева на Сувом рудишту и Репушким бачијама, Инфраструктурни подземни објекти и то: инсталације за вештачко оснежавање, инсталације водовода и канализације, као и електро и ПТТ инсталације (изградња и одржавање), Фабрика воде на Копаонику због превеликих потреба центра за водом, Грејање туристичког центра и индивидуалних домаћинстава са течним горивима, угљем и дрветом без филтерских уређаја, 29

30 30 Издувни гасови због свих активности које се обављају на простору Националног парка, Бука на простору плана чији је извор собраћај и угоститељски објекти, Геосеизмичност Копаоника представља потенцијалну елементарну непогоду за подручје Националног парка, Климатске појаве невремена, преко зиме са јаким ветровима, сметовима, снеголомовима, ветроизвалама а преко лета са електричним пражњењима и олујама, Пожари су значајни фактори потенцијалног угрожавања животне средине, посебно у четинарима за време летњих месеци, Биотичке штете условљене паразитским гљивама- микозама, вирозама, бактериозама, паразитним цветницама, инсектима и ситним глодарима, Неконтролисана и бесправна изградња на појединим локалитетима, Зрачење из природних извора, далековода,тv предајника и антенских уређаја мобилне телефоније, Последице НАТО бомбардовања у виду неексплодираних касетних бомби, кратери настали падом пројектила и несаниран порушени објекат (хотел ''Бачиште''), Рударски радови у прошлости у виду напуштеног и несанираног површинског копа ''Суво рудиште'' са поткопима на Сувом рудишту и остацима подземног копа у Барској реци и Запланини, Каменоломи и позајмишта дуж изграђених регионалних путева Јошаничка бања Копаоник, Брзеће Копаоник, Рудница Копаоник и Крива река Копаоник, Разоравање ливада и пашњака за подизање кромпиришта и све активности које се врше у узгајању те културе Еколошка мрежа и животна средина у НП Копаоник Законом о заштити природе дефинисана је обавеза успостављања еколошке мреже у Србији и утврђивање начина управљања у складу са међународним уговорима, чиме се наша земља приближава испуњавању захтева Европске уније и програму Натуре У циљу остваривања постављеног задатка Предузеће ће интезивно сарађивати са Заводом за заштиту природе Србије, ресорним Министарствима и другим институцијама и субјектима који ће бити задужени за успостављање Еколошке мреже у Србији. Подручје Копаоника испунило је критеријуме за номинацију за Eмералд подручја и налази се међу 61 идентификованим подручјем које чини Емералд мрежу у Републици Србији. ''Емералд'' је европска еколошка мрежа за очување дивље флоре и фауне и њихових природних станишта у земљама које нису чланице ЕУ. Ова мрежа подручја протеже се широм Европе, од Канарских острва до Кавказа, и од Турске до Лапоније. Покренута је године од стране савета Европе, као део рада у оквиру Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта (Бернска конвенција). Емералд мрежу чине подручја од посебног интереса 30

31 31 за очување (Areas of Special Conservation Interest ASCIs) на територији свих потписница Конвенције, а функционише упоредо са програмом Натура 2000 у Европској Унији. Европска агенција за животну средину (ЕЕА) је, на основу детаљних анализа, издвојила најзначајније еколошкe проблемe са којима је суочено савремено друштво. Ти проблеми обухватају: Климатске промене; Уништавање стратосферског озона Загађење земљишта; Загађење воде; Загађење ваздуха; Губитак биолошке разноликости; Ацидификација (закишељавање) водених и копнених екосистема; Повећани ниво тропосферског озона и других фотохемијских оксиданата; Деградација шумских екосистема и Отпад. Велики број међународних уговора у области заштите животне средине, који дефинишу и уређују врло широк круг питања између држава, између држава и међународних организација и између међународних организација указује на значај и димензије еколошких проблема. Савремена политика тежи ка интегралном приступу решавања проблема животне средине, што подразумева сарадњу на билатералној или мултилатералној основи. Овај циљ не може се остварити без поузданих информација о стању и трендовима промене животне средине. Зато су законским регулативама (како на националном, тако и међунардоном нивоу) утврђене обавезе: мониторинга (сталног и систематског) праћења појединих компоненти животне средине, периодичног извештавања о стању и променама животне средине како на локалном, тако и на глобалном нивоу Загађења у природи и Националном парку Копаоник Загађење и извори загађења земљишта Земљиште је површински растресити слој Земљине коре (литосфере), који настаје као производ геолошке подлоге уз учешће климатских фактора и живих бића. Земљиште је саставни део екосистема и налази се смештено између Земљине површине и стена. Подељено је на хоризонталне слојеве који се међусобно разликују по својим физичким, хемијским и биолошким карактеристикама и имају различите функције. У табели 1. приказане су концентрације неких микроелемената у земљиштима. Елемент Нормалне вредности (ррm) Екстремне вредности (ррm) Fe Mn Cl

32 32 V Zn Cu B Co Mo Se Овај површински слој Земљине коре измењен је и стално се мења под утицајем атмосферских и биолошких фактора (нарочито температуре, воде, ваздушних покрета и земљине теже). Од живих организама, у процесу стварања земљишта нарочито су значајни биљни организми, али су при томе значајне и животиње. Остаци угинулих организама у различитим фазама разградње и минерализације улазе у састав земљишта. Квалитетно земљиште има око 50% чврстих материја (45% минералних и 5% органских) и по 25% воде и ваздуха. Средња брзина стварања земљишта је 1cm за 100 година, па се оно може уврстити у релативно брзе геолошке процесе. Када говоримо о потенцијалним изворима и о начину загађења земљишта на Копаонику онда то загађење може доспети путем: 1. Загађења из ваздуха, атмосфере - емисије из технолошких процеса( из околних градова,ружа ветрова), емисије услед сагоревања фосилних горива из ложишта викендица и хотелских комплекса, емисије услед издувних гасова аутомобила, емисије услед сагоревања биомасе, и тд. Загађивачи у облику гасова, и пара, аеросола, прашине, доспевају на површину Земље спирањем са падавинама, док аеросоли и честице могу доћи и директно седиментацијом. 2. Загађења из отпадних вода - отпадне воде из хотелских комплекса, отпадне воде из домаћинства(викендице),атмосферске воде, воде загађене услед пољопривредне делатности и тд. Загађивачи присутни у текућој и подземној води загађују земљишта са којима је та вода у додиру. 3. Загађења чврстим отпадом из хотела и викенд кућа представљају један од најзначајнијих фактора загађења у НП Копаоник. Ерозија земљишта-узроци ерозије могу бити различити: изградња скистаза и жичара, регионалних и шумских путева, ветар, кише и бујице. Да би огољено место поново постало хумусно потребно је од 200 до 1000 година Вода Постројење за пијаћу воду на Копаонику изграђено је године, а обновљено је године и прерађује воду из водозахвата на водотоку Казновско бачиште и Драгањски поток. Иако је планирани капацитет постројења 50 l/s сирове воде, услед техничких недостатака постројење реално обрађује око 30 l/s. 32

33 33 Протеклих пар деценија Копаоник се интензивно развијао као туристички центар. Изградњу великог броја нових хотела и значајно проширење смештајних капацитета и пратећих објеката је пратио неадекватан развој комуналне инфраструктуре (водоводне и канализационе). Данашње потребе туристичког центра на Копаонику захтевају производњу 40 l/s пијаће воде, што превазилази постојеће производне капацитете постројења за прераду воде. Ситуација указује на потребу завршетка послова на реконструкцији постројења за прераду воде уз повећање његових капацитета. Осим проблема на постројењу, у циљу подмиривања потреба нових корисника, неопходно је и вршити и проширење постојеће водоводне мреже. Канализациони систем на Копаонику обухвата само главни колектор који отпадне воде из центра туристичког насеља одводи до постројења за пречишћавање отпадних вода. Постројење се налази у непосредној близини некадашњег хотела "Бачиште", изнад "Викенд насеља". Услед неадекватног техничког решења, постројење је ван функције, а локација представља црну еколошку тачку Копаоника. Отпадне воде се из главног колектора, без претходног третмана, директно изливају у оближњу Бистричку реку, која је временом постала "мртва река". Додатни проблем представља и непостојање канализационе мреже "Викенд насеља" које има више од 2000 викенд кућа. Отпадне воде у овом насељу се одводе у индивидуалне септичке јаме које нису санитарно заштићене и прете да угрозе подземне воде на овом делу планине. Стање указује на потребу за систематским сакупљањем и одвођењем отпадних вода, не само из туристичког центра, већ и из околних насеља на Копаонику. Неопходна је и изградња одговарајућег система за пречишћавање отпадних вода, које треба да одговара специфичностима климе и терена. Један од загађивача у Националном парку Копаоник су и атмосферске падавине односно кишница. Кишница садржи различите растворене супстанце, али има најмањи садржај примеса па се сматра обично је најчистија вода у природи. Међутим, у индустријским областима у атмосферској води појављују се и материје које загађују животну средину, као што су амонијак, оксиди азота, једињења сумпора, органска материја, чађ, прашина итд. Атмосферска вода скоро не садржи растворене соли и спада у категорију меких вода, па се за пиће користи само у нужди, јер је без укуса, бљутава и неодговарајуће температурe. Вода у потоцима и рекама потиче из неколико извора: из подземних система, од кише и снега, а мала количина и од отпадне воде из викендица и хотела. Резидентно време воде у рекама је релативно кратко. Због малог и кратког контакта са чврстим материјама, природна промена хемијског састава Копаоничке речне воде углавном је мала, за разлику од воде у земљиштима (табела 2). Данас су промене састава речне воде понајвише изазване антрополошким фактором ( отпаци из домаћинства, атмосферске воде). Та загађења нарушавају природни баланс у рекама и потоцима и доводе до штетног дејства на живи свет (токсичне материје или недостатак кисеоника због разлагања органске материје). 33

34 34 Табела 2. Хемијски cacmae земљишне воде и речне воде (mg/l) Хемијски састав Земљишна вода Речна вода Ca Mg Na K Si НСОз <5 40 ROC 120 <2 Al 2 < Fe 1.5 <0.01 ph ROC - растворени органски угљеник Испод површине Земље (испод земљишта) налази се вадозна (незасићена) зона, у којој су поре и пукотине у стенама делимично испуњене ваздухом. Испод ње је засићена (фреатска) зона у којој су поре потпуно испуњене водом. Вадозна вода је атмосферског порекла. Фактори који утичу на квалитет воде Утицај глина - на пример, монморијонит има велики капацитет катјонске измене што утиче на концентрације одређених елемената у води. Клима и геолошки ефекти - на геохемију природних вода клима има један од највећих утицаја. Она утиче на хемијске и физичке процесе који су укључени у процесе површинског распадања. Клима, такође, утиче на реакције које су условљене температуром и преципитацијом, затим делује на стварање земљишта, развој одређених биљних врста и др. Биолошки фактори - фотосинтеза, метаболизам и распадање, оксидација и редукција, адсорпција и десорпција. Микробиолошки ефекти - у водама су увек присутне бактерије које биохемијски контролишу хемијске процесе - нитрификацију и денитрификацију. Садржаји многих хранљивих елемената (N, Р и др.) у природним водама контролисани су микробиолошким реакцијама. Извори растворних супстанци - главни извори растворених супстанци су површинско распадање, природно и антропогено загађење. Утицај човека - загађења могу бити директна и индиректна. Директна су: акцидентална испуштања токсичних и других материјала и директно испуштање нетретираног отпада. Индиректна су: вишак нитрата и фосфата од раста алги и еутрофикације. Растворене компоненте у подземној води потичу из два извора: Природни извори (атмосферски, геолошка средина,); 34

35 35 Антропогени извори (испирање из техничких инсталација, контаминација и загађење изазвани људском активношћу). Један од најзначајнијих узрока загађења вода у Националном парку Копаоник је неодговарајућа канализациона инфраструктура, односно сакупљање и непречишћавање отпадних вода. Мониторинг и контрола квалитета воде се спроводи кроз узорковање и физичко-хемијске анализе вода на терену, физичко-хемијске, хемијске, биолошке и радиолошке анализе вода у лабораторији и узорковање, физичко-хемијске и хемијске анализе седимента. Подземне воде Националног парка су под директним утицајем површинских речних вода, тако да њихов квалитет зависи од квалитета ових вода. Такође, хидроморфолошки притисци на речне токове (снижење дна речног корита, са консеквентним снижењем нивоа воде) утичу и на количине подземних вода. Узроци проблема: - неусклађеност са директивама ЕУ у области заштите воде и недовољно спровођење постојећих прописа; - недостатак граничних вредности за емисије ефлуената; - недоследна примена начела загађивач плаћа и корисник плаћа односно система накнада за коришћење и заштиту вода; - недовољан степен истражености хидрогеолошких параметара подземних вода, односно непостојање података о билансним резервама за целокупну територију Републике и самог Националног парка Копаоник; - недовољна развијеност канализационе мреже; - прекомерна експлоатација појединих изворишта; - недовољно и неадекватно пречишћавање воде за пиће; - лоше стање дистрибутивне мреже воде за пиће и високи губици; - неадекватно одлагање комуналног отпада; Најчешћи параметри физичко-хемијске неисправности воде су поред повећане мутноће и боје, као и повишене концентрације амонијака, нитрата, нитрита, гвожђа, мангана, и повећан утрошак калијум-перманганата Ваздух Загађење ваздуха подразумева присуство хемикалија, честица или биолошких материјала који наносе штету или узрокују нелагодност код човека и других живих бића, односно који угрожавају природну средину у атмосфери. До загађења ваздуха долази када се гасови и микроскопске честице чађи и прашине ослобађају у Земљину атмосферу, што изазива промену природног односа и концентрације основних компоненти ваздуха. Понекад ове честице доспевају атмосферу природним путем, на пример ослобађањем услед вулканских ерупција и из пожара. Ипак, много чешће је случај да оне доспеју у атмосферу као последица човекових активности. 35

36 36 У Националном парку Копаоник нема већих загађивача, главна загађења настају од саобраћаја, индивидуалних котларница и ложишта. Квалитет ваздуха у појединим областима Националног парка условљен је емисијама SО 2, NОх, СО, чађи. Квалитет ваздуха се погоршава посебно током неповољних временских услова и у сезони грејања, односно зимској туристичкој сезони када је на Копаонику присутан велики број туриста и возила. Стара возила још увек користе оловни бензин и нискоквалитетна моторна горива (нпр. дизел гориво са високим процентом сумпора). Када једном доспеју у атмосферу, гасови ослобођени током сагоревања фосилних горива ступају у различите хемијске реакције, при чему настају многа опасна једињења. Такве су сумпорна и азотна киселина, од којих настају праве киселе кише, које падају на земљу и улазе у циклус кружења воде. Киселе кише уништавају шуме на великим пространствима. Ратификоване су две конвенције по којима имамо обавезу извештавања о емисијама у ваздух: Конвенција о прегограничном преносу загађујућих материја на велике удаљености - Convention on Long-Range Transboundary Air Pollution-CLRTAP са EMEP Protokolom (1987) и Oквирна конвенција УН о промени климе UNFCCC (1997) са Кјото протоколом (2007). CLRTAP конвенција по структури извештавања има 11 сектора Бука Од свих извора буке у НП Копаоник, највећи проценат припада буци од саобраћаја, док се мањи део односи на остале изворе буке (жичаре, снежна механизација и угоститељски објекти итд.). Друмски саобраћај има доминантну улогу у поређењу са другим врстама саобраћаја и у сталном је порасту, последица тога је повећавање нивоа буке у зонама око саобраћајница. Извор буке представља саобраћај који се одвија на путу према и са Копаоника Вибрације Вибрације, као један од критеријума који карактерише однос пута и животне средине, настају као последица осцилаторних кретања возила код одвијања путног саобраћаја Зрачење у природи Данашњи човек је окружен радионуклидима из космоса, стенске подлоге, земљишта, вода, хране, пића, зидова кућа, појединих кућних и медицинских апарата, а и сам човек садржи малу количину природних радионуклида. Геолошку грађу Националног парка Копаоник углавном чине гранодиорити и гранити, који су магматског порекла у којима има и урана као извора негативног зрачења. 36

37 Културнo историјске вредности Споменици културе: - Спомен плоча Копаоничког партизанског одреда на раскрсници (0,02 ha), у зони II степена заштите НПК, у знак сећања на место и дан оснивања ове јединице. - Град цивилних жртава казнене експедиције Немачко-Бугарске, са гробницама и црквом Св. Петра и Павла у Кривој Реци (0,50 ha), на подручју непосредне заштите у НП Копаоник. Објекат је проглашен као споменик културе од великог значаја, јер је Црква је саграђена године као једнобродна грађевина са припратом, типична за период Турске окупације. За време другог светског рата окупатори су запалили цркву и у њој заточене мештане, да би оштећени животопис цркве био обновљен 1975/76. године; - Купатило (хамам Турски) У Јошаничкој Бањи, у склопу просторне целине старог језгра Бање у заштитној зони а проглашен је као споменик културе. Евидентирани објекти Народног градитељства и стамбене зграде: - Мијатовића Јаз, у резервату "Козје стене", у зони II степена и у заштитној зони. "Вада"-канал дужине 18 km коју је године направио Драгољуб Мијатовић из села Жутице, да би воду од бране на Пашином бачишту (1.390 мнв) спровео левом страном Самоковске реке, кроз стрму литицу и камен, са укопаним каналима и тунелима довео до села Жутице. - Кућа Бошка Ђорђевића у Ђорђевићима, најстарија у селу, покривена сламом, склона паду; - Кућа Вукоја Ђурића у Кривој реци, саграђена у бондрук систему засновану од камена; необично је великих димензија, а тавански простор се користи за собе; смештена је на веома лепом потезу и окружена помоћним објектима. Евидентирани објекти народног градитељства - воденице и стругаре: - Воденице на обали реке Јошанице у склопу просторне целине старог језгра Бање, у добром стању,као и на обали Велештице у Јошаничкој Бањи; - Воденица и стругара Радисава Максимовића на Гобељској реци, грађене каменом у сухозиду; - Воденице - у Брзећу на Брзећкој реци, конзерваторско- рестауратерски радови изведени из године, али су објекти у лошем стању, због неадекватног одржавања; - Воденица у Паљевштици, пример воденице са сламним покривачем. Знаменита места: - Евидентирано култно место Метође у резервату "Метође", са извором, по предању лековитих и исцелитељских својстава, које на дан Св. Методија традиционално походе мештани и туристи; 37

38 38 - Евидентирани споменик Ђачки гроб, посвећен Српским ратницима, налази се у режиму III степена, а објекат је израђен од ручно тесаних тамносивих гранитних квадара, у облику неправилне пирамиде; - Евидентирани споменик Јосифу Панчићу, типа класицистичког маузолеја, на Панчићевом врху, у комплексу посебне намене, у режиму заштите II степена; подигнут је године када су у њега пренети посмртни остаци Јосифа Панчића. Споменик је од сивог гранита, правоугаоне основе, а објекат је знатно оштећен од НАТО-бомбардовања године. - Евидентирани споменик Милунки Савић у Јошаничкој Бањи, са фигуром хероине из ослободилачких ратова године. Археолошка налазишта: - Локалитет "Небеске столице", ранохришћанско налазиште, У режиму II степена заштите а налази се испод Панчићевог врха на мнв, на топониму "Црквина". Главни објекат представља остатак ранохришћанске базилике на чијем поду је откривен мозаик из 5-6 века нове ере, као и још старији Римски објекти јужно од базилике (у којима су пронађени новац, Римских царева Диоклецијана и Константина, као и фрагменти римских керамичких и стаклених посуда. - Локалитет "Зајачак", касноантички рударско- металуршки центар у источном делу Римског царства, налази се на територији КО Кремиће; Евидентирани локалитети археолошких налазишта на подручју НПК: - Локалитет Градина - Ђорова пећина - налазиште хеленистичке керамике, у резервату "Козје стене"; - Остаци средњевековног пута на Кукавици, у резервату "Козје стене"; - Локалитет "Јела" у Доњој Запланинини - остаци цркве, у режиму заштите III степена, Југоисточно од резервата "Јеловарник". Остаци указују на једнобродну цркву са полукружном апсидом, посвећену највероватније Св. Јовану Претечи; - Локалитет "Црквина" у Доњој Запланинини - остаци средњовековне цркве са полукружном апсидом и некрополом поред ње, у зони III степена; Због недовољне истражености простора предвиђа се и препоручује стално присуство археолога и надлежних институција у циљу праћења земљаних и других радова Становништво Простор националног парка Копаоник налази се на подручјима општина Рашке и Бруса, а заштитна зона и на подручју општине Лепосавић. Општина Рашка заузима површину од 670 km 2 и у њој живи становника.општина Брус заузима површину од 606 km 2 и у њој живи становника. На простору Плана нема насеља изузев Туристичког центра Копаоник, и засеока Базићи, већ су она распоређена на самом ободу Националног парка Копаоник у његовој заштитној зони. Традиционална насеља у заштитној зони националног парка су доминантно сеоска, изузев Јошаничке Бање (мешовито бањско- туристичко насеље градског 38

39 39 типа), Брзећа и Лисине (нова туристичка насеља уз мања традиционална). То су подкопаоничка насеља на висинама од 500 мнв до 1600 мнв са мало нове градње и са малим степеном ревитализације етно наслеђа у објектима народног градитељства. Насеља су слабо саобраћајно повезана са општинским центрима и Туристичким центром Копаоник. Изузев Јошаничке Бање, Брзећа и Лисине, основу егзистенције ових насеља чини екстензивна сваштарска пољопривреда. Комунална опремљеност насеља је на ниском нивоу без асвалтираних улица, без канализације, са импровизованим водоснабдевањем, са незадовољавајућим електро снабдевањем и са недовољно телефонских бројева. Нажалост развој туризма на Копаонику није дао резултате за унапређење стања ових насеља, тако да се број становника смањио за више од једне половине у односу на претходни попис, али је дао скроман допринос у запошљавању становништва из ових насеља Ресурси на подручју Националног парка Копаоник Имајући у виду ограничења која проистичу из Закона о заштити природе која се односе на начин коришћења подручја проглашеног за национални парк извесно је да се у овако заштићеним природним добрима може прихватити само тзв. одрживи развој. Овакав развој подразумева селективно коришћење пре свега обновљених ресурса у оној мери која се неће негативно одразити на природни процес обнове датог ресурса. У том смислу, на подручју НП издвојени су природни ресурси на чијем коришћењу треба базирати развој целог подручја. Поред тога, валоризовани су и створени (антропогени) ресурси, јер су и они део укупних потенцијала Националног парка и животне средине уопште Шумски екосистеми Национални парк је и подручје са већим бројем разноврсних природних екосистема од националног значаја. Комплекс Националног парка Копаоник одликује се великим површинама са изузетно вредним и очуваним екосистемима. Најзначајнији су шумски екосистеми, који представљају ''вегетацијски еколошки висински стуб'' у коме је сачуван велики број врста, због чега је подручје Националног парка Копаоник један од најзначајнијих рефугијума флоре Балканског полуострва. Добро очуване шуме 39

40 40 Од укупне површине Националног парка Копаоник која износи ,04 под шумом је укупно 7.427,24 ha, од чега под државном, најквалитетнијом шумом 7.077,02ha и под приватном, осталом шумом 350,22ha. Необрасле површине државног шумског земљишта Националног парка износе укупно 2.311,16 ha, од чега 1.694,26ha шумског, 286,28 ha неплодног и 727,82 ha осталог и туђег земљишта. Однос обрасле и необрасле површине износи 75,1% што се са еколошког аспекта може сматрати задовољавајућим. Државним шумама и приватним шумама у оквиру Националног парка газдује Јавно предузеће Национални парк Копаоник у газдинским јединицама Барска река, Самоковска река и Гобељска река на територији општине Рашка и Брзећка река на територији општине Брус, по одредбама основа газдовања државним шумама ( ). У основама не постоје категорије грађевинског земљишта, ни земљишта под жичарама и ски-стазама, чак ни испод изграђених објеката, већ је установљена наменска површина рекреативно туристички центар укупне површине од око 418 хектра. На основу типолошких истраживања у Националном парку су дефинисана 43 типа шума распоређених у четири комплекса и то: 1. Комплекс ксеромезофилних китњакових и грабових шума 2. Комплекс мезофилних букових и буково четинарских типова шума 3. Комплекс фригорифилних четинарских типова шума 4. Комплекс субалпских жбунастих четинара и лишћара Овако значајан број типова шума јасно говори о изражености биодиверзитета на простору Националног парка Копаоник. Просторно најзаступљенији типови шума у Националном парку су: 1.Тип шуме смрче са зечијом соцом (Piceetum excelsae oxsalidetosum) на смеђем подзоластом земљишту који покрива 19,2% обрасле површине; 2. Тип планинске шуме са бекицом ( Piceetum excelsae serbicum luzuleetosum) на киселом хумусно силикатном земљишту и смеђем подзоластом земљишту (9,1%); 3. Шуме смрче и букве са лазаркињом (Piceeto Fagetum asperulosum) на киселом смеђем земљишту и смеђем подзоластом земљишту (7,7%); 4. Шуме смрче, јеле и букве (Piceeto-Abieti-Fagetum moesiaacae tipicum) на смеђем подзластом земљишту (6,7 %). Површински најзаступљеније су шуме смрче (37,89%), затим шуме букве (25,35%), шуме смрче, јеле и букве (14,04%), шуме смрче и букве (10,58%), шуме смрче и јеле ( 8,56%) и шуме јеле и букве (3,45%). У државним шумама Националног парка установљено је следећих пет наменских целина: 1. Производно - заштитне шуме; 2.Заштитне шуме земљишта; 3.Рекреативне површине; 4.Природне предеоне целине; 5.Природни резервати - режим заштите првог степена; 40

41 41 Стање шума по намени дат је у следећем прегледу: Режим заштите I степен заштите II степен заштите III степен заштите Наменска целина Природни резервати Заштита шума од ерозије Предели посебних природних лепота Производно заштитне шуме Рекреативно туристички центар Површинска заступљеност по степенима заштите: Степен заштите Закону о Површина националним парковима ha % I степен заштите 1.477,79 12,23 II степен заштите 3.604,74 29,84 III степен заштите 6.886,51 57,93 УКУПНО: ,04 100,00 Основни дугорочни задатак у газдовању производно - заштитним шумама је очување и увећање високог производног потенцијала и биоеколошке стабилности умеренијим захватима у квалитетнијем делу инвентара, увећањем степена обраслости разређених састојина, одговарајућим мерама и радовима. Основни дугорочни задатак у газдовању заштитним шумама је очување и увећање њихове биоеколошке стабилности пре свега, увећањем степена склопа разређених састојна и неговање умереним узгојним захватима очуваних састојна густог склопа.основни дугорочни задатак у газдовању рекреативним шумама везан је за рекреативно уређење овог простора у односу на вишеструку могућност рекреативног коришћења (уређење стаза, предеоно уређење, инфраструктурно опремање и др.) Основни дугорочни задатак у газдовању шумама природне предеоне целине везан је за интензивну негу крајње умереног интензитета у циљу очувања природног састава ових шума и очувањаспонтаности амбијенталне целине. Основни дугорочни задатак у природним резерватима јесте очување и заштита основних природних вредности ових објеката уз стални надзор процеса природне сукцесије и основних угрожавајућих фактора у резерватима. Стање шума Националног парка по мешовитости је осредње до неповољно, јер чисте састојине чине 64,45% укупно обрасле површине, при чему је затечено стање претежно у складу са природним потенцијалом у коме доминирају комлекси чистих смрчевих и чистих букових шума. У Националном парку по пореклу доминирају састојине високог природног порекла (91,68%), изданачког порекла (1,86%), вештачки подигнуте састојине (6,7%) што се може сматрати веома повољним јер највећи део обрасле површине чине 41

42 42 Врста дрвећа буква смрча јела састојне високог порекла, као вредне и биеколошки стабилније састојинске категорије. По очуваности у Националном парку доминирају очуване састојине (са 70% по површини), а значајно је учешће разређених састојина (25%), док је релативно ниско учешће девастираних састојина. У очуваним шумама су највећи производни ефекти са запремином до 372 m 3 /ha и запреминским прирастом од 7,55 m 3 /ha док се производни потенцијал у разређеним састојнама користи са 80%, а у деградираним само са 30%, уз знатно умањену биолошку стабилност ове две последње категорије. Стање шума по пореклу и очуваности указује на квалитетан и очуван фонд државне шуме у Националном парку, са просечном запремином од 341 m 3 /ha и текућим запреминским прирастом од 6,71m 3 /ha годишње.стање састојина по смеси у Националном парку може се оценити као неповољно с обзиром да доминирају чисте састојине (70%).Стање државних шума по врстама дрвећа може се окарактерисати као средње повољно јер у простору Националног парка премером је евидентирано 26 врста дрвећа.доминантна врста је смрча (58% учествује у запремини), буква са 33% и јела са 8%, док све остале врсте учествују са 1%. У Националном парку сагласно усвојеним критеријумима издвојен је велики број газдинских класа, а најзаступљенија је газдинска класа високе шуме смрче на типу шуме смрче са зечијом соцом (Picetum excelsae oxsalidetosum) на смеђем подзоластом земљишту која покрива површину од 9,9%. Производност ове газдинске класе је висока (v = 419,6 m 3 /ha, iv= 8,2m 3 /ha pi =1,905). Стање шума по дебљинској структури у Националном парку карактерише учешће запремине танких стабала са 24,6% средње јаких са 47,9 % и јаких са 27,5%. На подручју Националног парка издвојено је и признато: две семенске састојине са укупном површином од 22,97ha, један семенски објекат као семенско стабло смрче и три семенска објекта као група стабала.списак семенских објеката дат је у следећим табелама: и Врста семенског објекта семенска састојна семенска састојна Газдинска јединица Г.Ј.''Гобељска река'' Г.Ј.''Самоковска река'' Одељење Број уверња 44/а /1/ /а,15/а, /б 16/а 282/6/97-06 Регистарски број Површина С ,95 С ,02 смрча планински јавор горски јавор смрча семенско стабло група стабала група стабала група стабала Г.Ј.''Гобељска река'' Г.Ј.''Брзећка река'' Г.Ј.''Брзећка река'' Г.Ј.''Самоковска река'' 75/а /2/ /а /4/ /а /3/ /а /7/97-06 С С С С

43 43 Најзначајнији абиотички фактори штета у шумама Националног парка су снег, мраз, ветрови и пожари. Највеће штете од снега (посебно влажног) настају преоптерећењем круна четинара, због чега долази до снеголомова, ветроизвала и савијања стабала. Штете од ветра комбинују се са штетама од снега, а ветар сам утиче на прекомерну транспирацију биљака и на преношење спора паразитних гљива. Пожар је потенцијално највећа опасност за ове шуме, посебно у четинарима и то за време летњих месеци. Међу биотичким факторима штета најзначајније су болести проузроковане паразитним гљивама микозама а у мањем степену болести изазване вирозама, бактериозама и паразитним цветницама.највећи непријатељ природних састојина четинарских шума је паразитна гљива Heterobasidion annosum, која узрокује сушење стабала и труљење корена и дрвета (лишћари су отпорни на ову гљиву али јој служе као транзитни домаћини), а знатне штете ова гљива причињава и на културама белог бора и смрче. Међу бројним паразитним и сапрофитским биљкама које нападају лишћаре, најизразитије су оне штете које се јављају на кори букве. Од штеточина, најзначајнији су штетни инсекти и ситни глодари. У шумским културама смрче највећи проблем представљају инсекти смрчини хермеси, а у шумским културама белог бора, боров савијач, борове зоље и сипци.у природним састојинама смрче штеточине су осмозуби и шестозуби смрчин подкорњак, и пругасти дрвенар, а у састојинама букве буквине муве галице, буквин сурлаш минер, буквин минер и др. Најбитнији услов за интензивно газдовање шумама као и за развој осталих привредних и непривредних делатности у шумарству, посебно у шумско планинским подручјима, свакако је отвореност шума у смислу доступности. Повезаност простора Националног парка са окружењем је задовољавајућа, зато што асфалтни путеви од Копаоника воде на четири различите стране и то: према Ибарској магистрали преко Јошаничке бање; према Ибарској магистрали преко Руднице; према Брусу преко Брзећа и према Брусу преко Криве реке. Мада су регионални путеви велика предност за газдовање шумама и развој туризма, њихов пролазак кроз Национални парк се може сматрати и негативним, због загађивања и деградације екосистема. Укупна дужина путева и отвореност шума (густина собраћајница у километрима на хиљаду хектара) по газдинским јединицама је следећа: Ред број Газдинска јединица Асфалтни путеви Тврди шумски путеви Меки стално употребљиви Меки сезонски Укупно Густина km km km km km km/1000ha 1. ''Барска река'' 2. ''Самоковска река'' 1,90 8,20-11,95 22,05 15,2 17,20 3,40 9,30 32,80 62,70 21,0 43

44 44 3. ''Гобељска 5,4 2,90 7,10 20,60 36,00 15,2 река'' 4. ''Брзећка 6,20 19,80 6,70 19,90 52,60 19,9 река'' Укупно: 30,70 34,30 23,10 85,25 173,35 18,3 Укупна отвореност и квалитет шумских саобраћајница је изузетно важна за квалитетно газдовање (посебно за заштиту шума од пожара), презентацију и популаризацију свих природних вредности Националног парка. Општа оцена путне мреже Националног парка јесте да она по густини готово задовољава, али са аспекта квалитета не задовољава па ће бити неопходно да се у будућности уложе значајна средства за реконструкцију шумских комуникација. Приватне шуме на подручју Националног парка Копаоник заступљене су претежно на малим парцелама по ободу Националног парка у оквиру III степена заштите. Укупна површина приватних шума на подручју националног парка износи 350,22 хектара. Укупна запремина је ,2m 3, а укупан текући запремински прираст је ,2 m 3. Просечне вредности запремине и запреминског прираста су знатне и износе v = 279,5 m 3 /ha, iv= 5,6m 3 /ha.у овим шумама доминирају газдинске класе букве (64,70%), смрче (18,57%) и смрче букве (8,51%). По пореклу, са 96,58% површине доминирају високе шуме, готово у потпуности очуване, према 3,42% изданачких шума које су на више од 1/3 деградиране. По смеси преовлађују чисте састојине са 86,70% док 13,30% мешовите састојине. Међу врстама дрвећа доминира буква са око 76%, а затим смрча са око 23%. Здравствено стање приватних шума је доста добро, а угрожене су највише од пожара Ловна фауна Од некад богате ловне фауне на Копаонику крајем прошог века па до данас битно су се изменили услови опстанка. Са Копаоника су услед бројних негативних антропогених утицаја, посебно крајем 19. и у првој половини 20. века сасвим нестале многе значајне врсте дивљачи. Међу њима треба посебно навести следeће врсте: рис, дивокоза, европски јелен, тетреб, црни лешинар и др. Медвед такође није више редовни становник копаоничких беспућа, већ се само повремено појављује из правца Голије и Радочела. На опасној граници опстанка су и даље многе врсте, а посебно видра, јаребица камењарка, лештарка итд. Криволов који је у овим крајевима пре формирања НПК достизао алармантне размере, интезивна туристичка кретања и превелика урбанизација, шумарство и нарушавање мира, допринели су оваквом стању дивљачи. Посебан проблем за сву дивљач представљају сезонске миграције, када дивљач због сурових зимских услова и недостатка хране и присуства туриста на већим надморским висинама силазе на ниже надморске висине где их сачекују криволовци ван НПК. Стање предатора у односу на дивљач је и у односу на разноврсност и на бројност сасвим другачије. Присутан је изузетно велики број лисица, вукова, куна 44

45 45 као и паса и мачака луталица које на приручним неуређеним мини депонијама урбаног дела НПК налазе довољно хране одбачене из хотелских кухиња. Реализацијом Ловне основе којој је рок важења до краја године знатно се поправило стање популација ловне дивљачи. Лов је био забрањен а мере заштите које су биле усмерене на побољшање станишних услова (прихрана, мир у ловиштима и спречавање криволова) су допринеле да све врсте дивљачи достигну скоро оптималну бројност. Бројно стање гајених врста дивљачи по годишњем програму 2016/2017. године Capreolus capreolus (срна) 74 Sus scrofa (дивља свиња) 54 Lepus europаeus (зец) 91 Alectoris graeca (јаребица камењарка) 10 Perdix perdix (пољска јаребица) 164 Основно опредељење Ловне основе за ловиште у Националном парку Копаоник је заштита популација и одржавање бројности свих врста дивљачи и њено стављање у функцију туристичке понуде кроз популаризацију, фото лов и едукацију посетилаца. Ловном основом за ловиште посебне намена на подручју Нациналног парка Копоник за период су предвиђене следеће мере заштите: Заштита и унапређење популација дивљачи Унапређење станишних услова и капацитета ловишта, као и услова за бољу организацију газдовања ловиштем Очување и унапређење укупног биодиверзитета Појачани надзор у циљу потпуног спречавања криволова Развој и унапређење ловног туризма Сарадња са ловачким удружењима Социо-економски циљеви Риболовна фауна Хидрографску мрежу Копаоника чине типични планиски потоци и мање реке. Програмом управљања рибарским подручјем Национални парк Копаоник за период године (за који је добијена сагласност ресорног Министарства), риболовне воде у границама НПК користи и њима управља ово Предузеће. Хидрографску мрежу Копаоника чине типични планиски потоци и мање реке. На подручју Националног парка Копаоник постоје 34 водотока ( рекe и потоци), које припадају сливу Ибра, односно Мораве. Најдужи ток и највећи број притока има Самоковска река (13125m и 29 притока). Друга по дужини и броју притока је Барска река (5375m и 11 притока), а затим Гобељска река (5250 m и 9 притока). Усвим воденим екосистемима Националног парка Копаоник констатована је само једна рибља врста и то поточна пастрмка Salmo trutta Linnaeus,

46 46 У следећој табели приказане су мерене карактеристике популације ове врсте до којих се дошло током теренских истраживања 2010/2011. године. Река / поток Број јединки Реална биомаса Потенцијална продукцја N/km Kg/km Kg/km Самоковска река ,4 19,83 Барска река ,9 15,5 Брзећка река 200 1,24 11,2 Гобељска река 40 2,83 17,5 Шутановачки поток ,96 13,5 Самоковска и Барска река према критеријумима за категоризацију сврставају се у другу категорију риболовних вода. Остале реке и потоци као што је наведено имају малу продукцију па је то основни разлог што оне сада не припадају другој категоруји риболовних вода. На основу свеобухватне хидробиолошке анализе текућих вода на подручју Националног парка Копаоник, може се рећи да су у погледу капацитета станишта сви наведени екосистеми текућих вода недовољно искоришћени од стране рибљег насеља и да се њихова продуктивност одређеним мерама може повећати. У воденим токовима на подручју Националног парка забележено је присуство поточног рака и то врсте Austropotamobius torrentium. Ова врста има статус глобално угрожене врсте па заслужује посебну пажњу и заштиту Остали ресурси На подручју изван најстрожих режима налази се око ha под планинским пашњацима, што представља врло значајну основу за развој сточарства. Према стандардима у савременој сточарској производњи ова површина је довољна за узгој око говеда или око оваца, под условом да се примењују савремене агротехничке мере (прорачун је извршен у односу на просечан оптимални принос био масе по 1 ha пашњака на надморској висини вишој од m). Велике површине под високом вегетацијом и планинским пашњацима представљају изузетно велико подручје као станиште биљних и животињских врста које се сакупљају и/или су под контролом промета. У претходном периоду организовано је сакупљено око 55 t боровнице, 5t клеке, 1t малине, 2t купине, 2,5t шипка, 0,5t кантариона, 0,5t хајдучке траве, 0,2t подбела, 1 t вирка и око 50t вргања и лисичарке. Процењује се да се још барем 10% илегално сакупља, а за највећи број наведених врста се сматра да може бити сакупљан у већим количинама без последица и утицаја на процес природне обнове под условом да сакупљање одвија на прописан начин. На највећој зони на локалитету Суво Рудиште, формирано је туристичко насеље, највећи центар зимског туризма у Србији, са бројним пратећим садржајима. Данас нема сумње да је одлука о изградњи туристичког центра на самом врху 46

47 47 планине била погрешна, али то је данас, на жалост неумитна чињеница. Не разматрајући околности оправданости ове одлуке, мора се рећи да је Туристички центар Копаоника најзначајнији и најкомплетнији (без обзира на недостаке) центар зимског туризма у Србији. Туристички центар Копаоник Данас се под овом инфраструктуром налази преко 800 ha и инсталиран је систем од 25 жичаре и ски лифта са око 60 km алпских и 20km нордијских стаза, тако да и то представља националну вредност. На подручју Националног парка изграђено је лежајева углавном у Туристичком центру Копаоника, на Сувом Рудишту, а важећи Просторни план предвиђа лежајева на локалитетима Суво рудиште, Јарам, Сребрнац, Рендара,Сунчана долина и Запланина. 2. ДУГОРОЧНИ ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ, ОЧУВАЊА, УНАПРЕЂЕЊА И ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА Основни дугорочни циљ заштите, очувања, унапређења и одрживог развоја овог заштићеног природног добра јесте да се сачувају и унапреде природне и створене вредности и да Национални парк Копаоник остане (како у Србији, тако у Европи) подручје разноврсних екосистема и истакнуих предеоних одлика од националног значаја. Концепт заштите и развоја Националног парка заснива се на заштити биолошког, геолошког и пејзажног диверзитета и укупног споменичког наслеђа уз примену потребних мера санације и реконструкције осетљивих екосистема, тј. активних мера заштите; одрживом туризму и рекреацији, промовисању традиционалне производње и здраве хране и укључивању становништва у све видове управљања, заштите и развоја ширег подручја. 47

48 48 Одрживи, дугорочан и усклађен развој треба да обезбеди заштиту природних вредности и унапређење туризма а све у циљу реализације задатака из Просторног Плана Републике Србије. Делатности у НПК морају бити усклађене са природним и створеним потенцијалима и које ни на који начин не смеју угрозити његове природне вредности и статус истог Режими заштите На подручју Националног парка у складу са Законом о заштити природе успостављена су три режима заштите. Првим, најстрожим режимом обухваћено је 12,23% укупне површине парка, другим 29,84%, а трећим 57,93%. Режим заштите I степена: 1) забрањује коришћење природних ресурса и изградњу објеката; 2) ограничава радове и активности на научна истраживања и праћење природних процеса, контролисану посету у образовне, рекреативне и општекултурне сврхе, као и спровођење заштитних, санационих и других неопходних мера у случају пожара, елементарних непогода и удеса, појава биљних и животињских болести и пренамножавања штеточина, уз сагласност Министарства. Режим заштите II степена: 1) забрањује изградњу индустријских, металуршких и рударских објеката, асфалтних база, рафинерија нафте, као и објеката за складиштење и продају деривата нафте и течног нафтног гаса, термоелектрана и ветрогенератора, лука и робно-трговинских центара, аеродрома, услужних складишта, магацина и хладњача, викендица и других породичних објеката за одмор, експлоатацију минералних сировина, тресета и материјала речних корита и језера, преоравање природних травњака, привредни риболов, уношење инвазивних алохтоних врста, изградњу објеката за рециклажу и спаљивање отпада и образовање депонија отпада; 2) ограничава регулацију и преграђивање водотока, формирање водоакумулација, мелиорационе и друге хидротехничке радове, изградњу хидроелектрана, соларних електрана и електрана на био-гас, објеката туристичког смештаја, угоститељства, наутичког туризма и туристичке инфраструктуре и уређење јавних скијалишта, изградњу објеката саобраћајне, енергетске, комуналне и друге инфраструктуре, стамбених и економских објеката пољопривредних газдинстава, традиционално коришћење камена, глине и другог материјала за локалне потребе, изградњу рибњака, објеката за конвенционално гајење домаћих животиња и дивљачи, риболов, лов, сакупљање гљива, дивљих биљних и животињских врста, газдовање шумама и шумским земљиштем, формирање шумских и пољопривредних монокултура, уношење врста страних за дивљи биљни и животињски свет регије у којој се налази заштићено подручје и примену хемијских средстава. У II степену заштите могу се вршити управљачке интервенције у циљу рестаурације, ревитализације и укупног унапређења заштићеног подручја, без последица по 48

49 49 примарне вредности њихових природних станишта, популација, екосистема, обележја предела и објеката геонаслеђа, обављати традиционалне делатности и ограничено користити природни ресурси на одржив и строго контролисан начин. Режим заштите III степена: 1) забрањује изградњу рафинерија нафте и објеката хемијске индустрије, металуршких и термоенергетских објеката, складишта нафте, нафтних деривата и природног гаса, уношење инвазивних алохтоних врста и образовање депонија; 2) ограничава изградњу других индустријских и енергетских објеката, асфалтних база, објеката туристичког смештаја и јавних скијалишта, инфраструктурних објеката, складишта индустријске робе и грађевинског материјала, викендица, експлоатацију и примарну прераду минералних сировина, образовање објеката за управљање отпадом, изградњу насеља и ширење њихових грађевинских подручја, лов и риболов, формирање шумских и пољопривредних монокултура, примену хемијских средстава и друге радове и активности који могу имати значајан неповољан утицај на природне и друге вредности заштићеног подручја. Режими заштите и границе НПК са различитим режимима заштите утврђени су Законом о националним парковима а на основу студије заштите. Режим заштитне зоне НПК према Просторном плану подручја посебне намене Национални парк Копаоник забрањује и ограничава радове и активности за које се (у поступку утврђеним законом и другим прописима) утврди да могу имати значајан неповољан утицај на биолошку разноврсност, вредности геонаслеђа и предела тог заштићеног подручја. Влада ближе прописује режиме заштите, поступак и начин њиховог одређивања и објекте, радове и активности који су забрањени или ограничени. У националном парку могу се, у складу са посебним законом, забранити радови и активности који су режимима заштите ограничени. Режим заштите III степена - проактивна заштита, спроводи се на заштићеном подручју или његовом делу са делимично измењеним и/или измењеним екосистемима, пределима и објектима геонаслеђа од научног и практичног значаја. У III степену заштите могу се вршити управљачке интервенције у циљу рестаурације, ревитализације и укупног унапређења заштићеног подручја, развој села и унапређење сеоских домаћинстава, уређење објеката културно-историјског наслеђа и традиционалног градитељства, очување традиционалних делатности локалног становништва, селективно и ограничено коришћење природних ресурса и простора уз потребну инфраструктурну и другу изградњу 49

50 Циљеви заштите и очувања Очување станишта и побољшање стања свих популација биљног и животињског света, са акцентом на угрожене и ретке врсте флоре и фауне; Очување биодиверзитета флоре и специфичних биљних заједница; Побољшање структуре и квалитета шумских екосистема; Очување геоморфолошких и хидролошких одлика и феномена геонаслеђа; Реинтродукција дивљих врста биљака и животиња које су нестале или су угрожене на овом подручју; Очување и побољшање стања природних чинилаца животне средине, првенствено квалитета вода и земљишта и обезбеђење адекватног управљања отпадом; Очување лепота и разноврсности предела, одржање и унапређење предеоних и амбијенталних обележја заштићеног подручја; Одрживо коришћење природних ресурса; Укључивање локалног становништва и свих заинтересованих учесника у активностима на заштити природе и животне средине Циљеви унапређења Iзрадити и имплементирати стратегију одрживог управљања стаништима и врстама флоре и фауне, као и културним наслеђем; 50

51 51 Формирати добро опремљену и обучену чуварску службу за спровођење унутрашњег реда; Основати едукативни центар и значајније унапредити едукативне програме и рад са локалним заједницама са циљем унапређења еколошке свести локалног становништва; Израдити и имплементирати остварив план решавања претњи за све облике нарушавања животне средине и друге антропогене претње; Изградити и опремити Визиторски центар, као место презентације и популаризације вредности и лепота парка; Израдити и имплементирати план одрживог финансирања Предузећа; Подручја са очуваним буковим и четинарским шумама уредити и заштити од ерозивних процеса; Формирати простор у коме живе и раде људи који парку желе добро и који од њега, његових вредности и природних ресурса имају користи (простор у чијем су ширем окружењу решени главни комунални проблеми, елиминисани значајни извори загађења, оштећења или деградације пејзажа а одрживе делатности постале привлачна економска подлога за останак и опстанак локалног становништва) Могући правци одрживог развоја Обзиром да људи имају основно право на здрав и продуктиван живот у сагласју са природом, одрживи развој треба да се базира на већем броју организованих делатности, а правци развоја НП стратешки усмерени управо на те области. Једна од њих је даљи развој високопланинског туризма, а посебно алпског скијања и летњег екотуризама. Летњи туризам треба да се заснива на упознавању са природним вредностима и основној мотивацији туриста ка посматрању, уживању у природном амбијенту и традиционалним културним добрима на подручју НП и окружењу. 51

52 52 Мање, организоване групе туриста које ће боравити у планинским кућама или сеоским домаћинствима, могу да се баве летњим облицима: спорта, рекреације, алтернативног туризма и активног одмора. Уз мала улагања могу да буду допуњени и адекватно искоришћени терени за рекреацију и кондиционе припреме спортиста. Копаоничке етно-куће, планински објекти, видиковци, уређене пешачке стазе, обележене планинске стазе, алпинистички правци, едукативне стазе, школе и кампови у природи могу бити нови садржаји туристичке понуде у НП и заштитној зони. Правци развоја и одрживог коришћења парка, уз сарадњу са локалним становништвом може да буде заснован на организованом сакупљању, плантажном гајењу, преради лековитог, јестивог и зачинског аутохтоног биља, сакупљању и преради печурака, извозу јединствених локалних рукотворина и производа, квалитетног планинског меда, узгоју поточне пастрмке, при чему копаоничко јагње по својим одликама може да буде врхунски бренд овог подручја. 4. АНАЛИЗА УСЛОВА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ЦIЉЕВА Могућност достизања постављених циљева анализирана је са становишта ситуационих прилика у окружењу, кроз анализу политичких, економских, социјалних, технолошких, еколошких и правних услова. Политички услов подразумева брзо и ефикасно решавање кључних питања који ће омогућити да Национални парк Копаоник задржи тај статус и у наредном периоду уз бољу заштиту природних вредности, тако да одржив развој и имплементација ППНПК и нижих планова детаљне регулације неће онемогућити наставак функционисања НПК. Економски услови који подразумевају трајно и стабилно финансирање Плана управљања на основу закона и аката о заштити, односно обезбеђивање реалних извора средстава за остваривање дефинисаних циљева плана нису били адекватни потребама управљача. Социјални услови који подразумевају еколошки свесно и одговорно становништво, са прихватљивим стандардом и бољом перспективом живота нису остварени, а надамо се да ће исти бити бољи у наредном периоду. Подједнако распоређена државна средства са циљем опстанка и очувања сеоских домаћинстава на ободу НПК (заштитна зона) треба да створе бољу перспективу за опстанак тог становништва (у задњих 10 година број становника се преполовио, тако да се домаћинстава гасе а села нестају ). Технолошки услови који подразумевају опремљеност управљача кадровима, пословним просторима, другим објектима, средствима рада и уређеним местима за едукацију и рекреацију је такође неиспуњен због дугогодишњег недостатка финансијских средстава за изградњу вишенаменских објеката ( визотор центар, објекат посебне намене за смештај запослених) и много других приоритета у које су у ранијем периоду била улагана државна средства. 52

53 53 Еколошки услови који подразумевају висок квалитет чинилаца животне средине, поштовање стандарда тог квалитета, очуваност природних вредности и мали ризик од акцидента није задовољен, због нерешених инфраструктурних проблема у ТЦ Копаоник, Сребрнцу, Јарму, Циганској реци и у викенд насељу Треска. Правни услов који подразумева спроводљивост сета закона, подзаконских и планских аката из области заштите природе, коришћење природних богатстава, изградњу и уређење простора није адекватно имлементиран у предходном периоду, а тешко се може очекивати да ће се то променити на боље и у наредном периоду. 5. ПРИОРИТЕТНЕ АКТИВНОСТИ И МЕРЕ НА ЗАШТИТИ, ОДРЖАВАЊУ, ПРАЋЕЊУ СТАЊА И УНАПРЕЂЕЊУ ПРИРОДНИХ И СТВОРЕНИХ ВРЕДНОСТИ Обављање активности на заштити и развоју Основна делатност предузећа и његов трајни задатак као управљача јесте заштита, обнова и унапређење природних вредности, спровођење режима заштите, предузимање мера и обављање послова на обезбеђењу унутрашњег реда у Националном парку. Сви ови послови организују се кроз Чуварску службу НПК, коју чине службена, задужена и овлашћена лица, опремљена и обучена за послове који су им поверени и законом дефинисани. Национални парк је донео Правилник о унутрашњем реду и чуварској служби и њиме се утврђују правила о спровођењу прописаног режима заштите, начин на који ће се понашати посетиоци, власници и корисници непокретности при кретању, боравку и обављању послова на заштићеном подручју; места, површине или објекти у којима се ограничава кретање или забрањује и ограничава обављање одређених радњи, као и трајање тих мера; врсте дивљих биљака и животиња и друге природне и културне вредности које је забрањено уништвати, оштећивати или узнемиравати; врсте дивљих биљака и животиња чије је коришћење, односно брање, сакупљање и излов ограничено, као и начин и услови обављања тих радњи; начин сарадње са физичким лицима, предузетницима и правним лицима која по различитом основу користе или су заинтересовани за коришћење природних богатстава и простора; услови заштите приликом обављања научних истраживања и образовних активности; места и услови за одлагање отпада; начин одржавања уредности и чистоће заштићеног подручја; начин и организација чуварске службе и чувања заштићеног природног добра,као и опрема и средства неопходна за чување и одржавање. Чувари имају широк круг овлашћења и обавеза, у складу са законом и другим прописима, што је Правилником прецизно и конкретно утврђено. Чувари морају располагати потребним знањима о заштићеном природном добру и прописима који се односе на заштиту и коришћење природе, природних 53

54 54 ресурса, биљног и животињског света(посебно ретких врста флоре и фауне) шума, вода; као и одговарајућим психо-физичким способностима и вештинама Заштита посебних природних вредности Изузетан биодиверзитет подручја НПК ствара обавезу планирања активности које ће стручним и научним установама, институцијама или појединцима пружити основу за проучавање и унапређење посебних природних вредности. Потребно је извршити попис и картирање свих стеноендемита, као врста којима је ово једино налазиште; попис и евидентирање њихових станишта, стални мониторинг, оцену стања популација, промена бројности, евидентирати све важне параметре и могуће факторе угрожавања( сличан мониторинг са пописом врста спровести са ендемичним и реликтним врстама флоре). Ретке и угрожене врсте фауне, популације ловне фауне са смањеном бројношћу, врсте птица и некрофага које су под посебном заштитом, ретке врсте дневних лептирова, такође ће бити предмет редовне контроле, праћења и вођења евиденције о свакој врсти промена. Детерминација станишта и праћење стања свих биљних и животињских врста са листе NATURA 2000 планиране су са циљем интегрисања овог европског концепта у практичне активности НП. Израда и реализација плана заштите и одрживог коришћења лековитих биљних врста и постојећих пројеката плантажног гајења одређених и тражених врста лековите флоре са мониторингом најексплоатисанијих врста је веома важан задатак у наредном периоду Заштита шумских екосистема Извршити анализу важећих шумских основа и усагласити их са Студијом заштите, посебно обележити делове газдинских јединица који су унутар граница резервата. Оваквом анализом треба обухватити све делатности предвиђене за заштиту шумама, гајење, отварање шумских путева, унапређење шумских екосистема. Извршити потпуну анализу стања приватних шума пре израде сваког Програма газдовања тим шумама и усагласити Програм са стањем на терену. Обзиром на значај и функцију шумских комплекса неопходно је стално праћење њиховог здравственог стања, појаве биљних болести, сушења шума, праћење фактора ризика и утицаја планираних радова на биодиверзитет шумских екосистема ( примењивати најповољније начине природне неге, конверзије и реконструкције шума). Посебну пажњу посветити процесу сушења шума који траје од године. У изналажењу решења, тј. проналаску узрока и конкретних мера за борбу против узрочника, укључити релевантне институције кроз научно-истраживачки рад у дужем временском периоду. С обзиром да се овај проблем одражава и директно утиче на трајност приноса и прихода, по потреби урадити измене и допуне Основа газдовања шумама. 54

55 55 Израдити дугорочне планове радова са циљем заштите шума и шумског земљишта ( план сукцесивног пошумљавања деградираних, најчешће ерозијом и акцидентом захваћених површина; план отварања противпожарних пруга на оним локацијама које су покривене зрелим четинарским шумским комплексима а имају степен ризика од пожара; континуирано наставити са обнављањем старих и постављањем нових граничних ознака између Газдинских јединица и оделења и спољашњих граница као и граница према приватном поседу у оквиру Националног парка у складу са правилима о обележавању у шумарству и важећим шумским основама). Велики проблем у заштити шумских екосистема представљају пожари, најчешће у пролеће и јесен, када локално становништво спаљује остатке траве, лишћа и отпад на својим парцелама. Често се пожари прошире и у државне шуме, а највеће штете су у састојинама које су у процесу природне обнове у којима страда подмладак. Сходно одредбама Закона о заштити од пожара ( Службени гласник РС, 111/09), Јавно предузеће Национални парк Копаоник има обавезе у смислу предузимања превентивних мера заштите од пожара, као и у случају наступања пожара. Према одредби члана 16. Закона, Предузеће је у обавези да у сваком конкретном случају, донесе санaциони план за отклањање последица пожара, које се обавезе строго и придржава. Ризици од пожара на територији Националног парка стално су присутни, као и предходних година и у наредном периоду се могу очекивати високе температуре у летњем периоду. Појава све виших просечних температура је последица климатских промена на планети до којих евидентно долази. Високе летње температуре околине доприносе повећању температуре земљишта, мањем нивоу влаге у вегетацији, а све заједно повећању броја пожара на отвореним теренима. Систем заштите од пожара обухвата скуп мера и радњи за планирање, финансирање, организовање,спровођење и контролу мера и радњи заштите од пожара, за спречавање избијања и ширења пожара, откривање и гашење пожара, спасавање људи и имовине, заштиту животне средине, утврђивање и отклањање узрока пожара, као и за пружање помоћи код отклањања последица проузрокованих пожаром. Могућа појава пожара у шумама је од маја до октобра, а најчешћа појава је од јула до октобра. Због тога у ово време у управи Националног парка организују и предузимају мере заштите од пожара а то су: осматрање, јављање, узбуњивање, мобилизација и организација за брзу интервенцију гашења насталог пожара. У циљу заштите и брзог отклањања почетка пожара предузимају се следеће мере у летњем периоду: - уводи се дежурство у Предузећу док траје потенцијална опасност од пожара; - организује се осматрање шума и читавог подручја Националног парка Копаоник; - забрањује се ложење ватре, осим на излетиштима, која су под контролом. Према степену угрожености први степен чине састојне и културе борова и ариша са учешћем 1% од укупне површине, други степен састојине и културе смрче, јеле и др.четинара са учешћем 36% од укупне површине, трећи степен мешовите 55

56 56 састојине и културе четинара и лишћара са учешћем 16% од укупне површине, четврти степен састојине храста и граба са незнатном површином која је много мања од 1% укупне површине, пети степен састојине букве и других лишћара са учешћем 19% од укупне површине и шести степен шикаре шибљици и необрасле површине са учешћем 28% од укупне површине Националног парка Заштита извора Изворске и текуће воде Копаоника се не могу оценити ни највишим квалитетом (природно су такве, а делом су додатно загађене отпадним водама) ни великом издашношћу (иако се ради о великом подручју), а посебно данас, јер је део вода захваћен за потребе туристичког центра и викенд зона. Без обзира на то, постојећи (преостали) извори и водотоци су од непроцењивог значаја за очување изворности Националног парка у погледу биодиверзитета биљног и животињског света вода и укупног екосистема овог природног добра. Ради се дакле о ресурсу који се већ користи у великој мери те је његова заштита од постојећих и потенцијалних загађења и нових захватања од прворазредне важности. Иако се са озбиљним истраживањима тек недавно започело, постоје озбиљне индиције да је подручје Копаоника богато подземним водама. За сада, то свакако није добило и званичну потврду, али проналажење подземних вода би било од изузетног значаја за смањење притиска на изворе и водотоке, као и решавање проблема снабдевања квалитетном водом постојећих корисника у Туристичком центру и будућих (планираних) корисника у ободним насељима. Историја настанка ове планине, односно њена геолошка прошлост, а пре свега магматска активност, указују да се на Копаонику налазе и подземна изворишта термалних, а можда и минералних вода. Поред изворишта у Јошаничкој Бањи (која се тек у незнатној мери користе) на овакву могућност упућују и резултати, за сада, спорадичних хидрогеолошких истраживања на ободу планине. 56

57 Заштита ловишта и дивљачи Животињски свет по свом природном капацитету и условима подручја омогућава унапређење и одрживи развој. Потребна је реализација циљева и задатака из Ловне основе ловишта Копаоник са смерницама за његово десетогодишње функционисање ( достизање оптималне бројности и природне равнотеже у ловишту, по којима ће бити доношени и реализовани годишњи планови унапређивања ловишта). Израда пројектне документације потребне за обнову и реконструкцију, као и подизање нових ловно-техничких објеката који су у функцији праћења, прехрањивања, збрињавања и свих облика заштите ловне фауне. Стална едукација чувара, упознавање са вештинама и знањима потребним за обављање ловочуварских активности путем сарадње са научним, образовним, ловним и другим институцијама. На основу раније израђене студије Еколошке основе и предуслови за насељавање дивокозе на подручје НО Копаоник Реинтродукција дивокозе уз адекватне научне провере и стручне ставове изавршити реинтродукцију дивокозе на овом заштићеном подручју. Сарадња са ловачким удружењем о режиму заштите, спречавању криволова, утврђеним правилима унутрашњег реда у ловишту Копаоник и заједничкој превенцији и спречавању постављања отрова или мамаца за животиње Заштита риболовног подручја и ихтиофауне Главни циљеви газдовања риболовном подручју јесу одржавање стабилних еколошких услова, задовољавајућих физичких, хемијских, микробиолошких и трофичких карактеристика вода у рекама и потоцима, повећање бројности аутохтоне поточне пастрмке и спречавање незаконитог излова. Потребна је реализација зададака из Програма управљања рибарским подручјем Национални парк Копаоник за период година, као основом за доношење годишњих планова и активности које подразумевају низ послова и мера на порибљавању, организовању излова у научно-истраживачке и друге дозвољене сврхе, надзор над риболовним подручјем и чување у време мреста, чијом би реализацијом дошло до унапређења и повећања бројности популације пастрмки, порибљавањем и стварањем услова за природна мрестилишта. Наставити са обуком чувара ради стицања потребних знања у рибочуваским пословима; организовање и обука волонтерских екипа које би сарађивале на спречавању риболова у НП ван дозвољених ревира и недозвољеним средствима. Израдити катастар свих изворишта, водених токова и сливова на подручју НПК, радити поновну анализу квалитета воде и наставити са акцијама чишћења река, посебно водотокова који крећу или пролазе кроз ТЦ Копаоник (која полазећи од ски-центра преко викенд насеља су на удару комуналног отпада и отпадних вода) као и на локалитету Циганске реке. 57

58 Заштита пољопривредног земљишта Пољопривредно земљиште на подручју Националног парка углавном користе сеоска домаћинства, а његова претежна намена је пољопривреда и сточарство, мада су ове делатности у енормном опадању, јер су некадашњи пашњаци, ливаде и оранице девастирани и закоровљени па захтевају мере ревитализације. Употреба пестицида и хербицида је мала и по површинама које се третирају и по употребљеној количини. Потребан је потпун мониторинг, некадашњих и екплоатисаних високо - планинских пашњака, покривених тврдачом (Nardussp.), праћење сукцесивних фаза обнове вегетације, а по указаном ризику од ерозије ове готово огољене површине потребно је пошумити.сарађивати са индивидуалним домаћинствима у правцу подстицања пољопривредне приозводње, посебно здраве и органске хране. Неопходно је повезивање са стручним установама у правцу одређивања квалитета и бонитетне класе земљишта, сертификацији производа и сарадњи при пласману истих на тржиште Заштита културно-историјског наслеђа Обзиром на велики друштвени, морални, верски и културни значај цркава и манастира у окружрењу и на подручју НПК, активности на заштити културноисторијског наслеђа сматраће се једним од сталних задатака. Верски објекти Биће настављена додатна истраживања, попис и детаљна евиденција објеката верског садржаја, евидентирање ископина и остатака старих цркава и манастира, фотографисање свих објеката и бележење народних веровања. Народна традиција Биће израђена детаљна евиденција и фотографисање објеката народног градитељства, примери старе архитектуре, воденица, планинских кућа и бачија са предлогом мера на конзервацији и одржавању у функцији сеоског живота и туризма. Такође ће бити извршено и заокружено сакупљање предмета домаће радиности, старих алата, опреме, са циљем излагања и презентације, а истражиће се и ревитализовати елементи старог фолклора, укључујући музучке инструменте, ношњу, као и народне умотворине. 6. ЗАДАЦИ НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКОГ И ОБРАЗОВНОГ РАДА Огромно флористичко и фаунистичко богатство, геодиверзитет, атрактивни пејзажи и видиковци, специфична мешавина климатских утицаја, геолошке подлоге, спој различитих биљних врста у уникатне заједнице, уз изузетну хидрологију дају овом Националном парку еколошки, културни, здравствено-рекреативни, а такође и научноистраживачки и образовни значај. Научна функција биће реализована кроз прикупљање, обраду података, стварање базе података за научне радове и кроз истраживачке пројекте, а функција образовања кроз предавања у школама, посету и 58

59 59 обилазак природних лепота, кроз школе у природи, семинаре, редионице и друге облике едукације Научноистраживачки рад Ради ефикасног и применљивог научноистраживачког рада планира се израда базе података о распрострањењу важних врста биљака и животиња на основу података из литературе и теренског рада. Израда регистра угрожених, ретких и рањивих врста, као и идентификција приоритета у истраживању који би били применљиви у пракси. Подстицање, уговарање, организација и подршка у спровођењу научних истраживања, један од задатака овог Предузећа. Дефинисање едификатора (градитеља) и индикаторских врста биљака и животиња и израда годишњих планова мониторинга ових врста, такође је предвиђена у наредном периоду. Истраживања биће настављена, праћењем здравственог стања шума, старости, порекла, етата и осталих карактеристика на огледним пољима Образовни рад Образовни рад садржаће наставак активности и предавања ученицима и студентима: израда програма за организовање наставе у природи за ученике различитих узраста и стручног профила; организовање семинара, кратких курсева, радионица и других облика образовања и стручног усавршавања у области заштите природе и животне средине). Посебна предавања биће организована за власнике приватних шума са циљем заштите и њиховог одрживог коришћења. Парк ће наставити да пружа сваку теоријску и практичну помоћ у прикупљању података и истраживањима везаних за израду дипломских, специјалистичких, магистарских и докторских радова, везаних за ово подручје. 7. ПЛАНИРАНЕ АКТИВНОСТИ НА ОДРЖИВОМ КОРИШЋЕЊУ ПРИРОДНИХ ВРЕДНОСТИ, РАЗВОЈУ И УРЕЂЕЊУ ПРОСТОРА Одрживо коришћење природних вредности Одрживо коришћење подручја у I степену заштите Биодиверзитет целокупног планинског масива Копаоник има изузетан значај и вредност, а подручја која имају статус I степена заштите морају у нареднм десетогодишњем периоду бити приоритетно заштићена. Неопходан је потпуни мониторинг врста које су ендемити и заштита њихових станишта као и анализа првог степена заштите, степена очуваности флоре на основу које су исти и проглашени. У доступним деловима резервата потребно је поправити старе и дефинисати нове прилазне стазе до мешовитог шумског комплекса, са циљем туристичког и едукативног обиласка. 59

60 Одрживо коришћење резервата и њихова заштита 1) Козје стене Природни резерват Козје стене се налази на западном делу планине Копаоник, на левој страни клисуре Смоковске реке изнад које се уздижу врло атрактивне стене по којима је резерват и добио назив. У оквиру површине овог резервата издваја се неколико специфичних целина. Кањонски део карактерише ендемична и реликтна флора као и разноврсна и врло бројна фауна. Козје стене су једини природни резерват у коме расте локални ендемит (Viola kopaonicensis) копаоничка љубичица. Овај резерват има и орнитолошки значај јер се ту могу срести врсте као што су: сиви соко (Falco peregrinus), орао змијар (Circaetus gallicus), осичар (Pernis apivorus), балканска ушата шева (Eremophila alpestris balcanica), планинска стрнадица (Emberiza cia ), итд. Eremophila alpestris Детаљ са Козјих стена.одрживо коришћење овог природног резервата ће се огледати у ограниченој и контролисаној презентација сегмената тог подручја уређеном стазом низ кањон Самоковске реке уз обавезну пратњу водича овог Предузећа..Наставиће се спровођење мониторинга копаоничке љубичице и ретких птица као и утицаја дивокозе на станиште после реинтродукције као и детаљне научне анализе биљних заједница које су штићене у претходним периоду (интензивна промене састава флоре на наведеном простору). 2) Вучак Вучак се налази у северозападном делу парка, у пределу Бањског Копаоника, на југозападној страни врха Вучак. Основну вредност представља шумска заједница смрче и јеле (Abieti Piceetum-serbicum) која је нарочито интересантна јер јела даје одређени индикаторски значај а смрча расте изнад свог висинског појаса ( m). Значајно је присутна врста љубичице (Viola biflora) као представник арктичког флорног елемента. Ово је простор где је шумска шљука (Scolopax rusticola) најгушће насељена на Копаонику а поред ње присутне су још птице: гаћаста кукумавка (Aegolius funereus), дрозд огрличар (Turdus torquatus), осичар (Pernis aviporus), ћубаста сеница (Parus cristatus), крстокљун (Loxia curvirostra), итд... 60

61 61.Концепт заштите односи се на очување заједнице у целини као и активне заштите гаћасте кукумавке..урадити детаљну научну анализу биљних заједница које су штићене у претходним периоду (интензивна промене састава флоре на наведеном простору). 3) Мркоња Мркоња се налази на левој долинској страни Гобељске реке испод локалитета Мркоња. Основну врдност овог резервата представља климарегионална мешовита шума смрче, букве и јеле (Piceo Fago Abietum). То је реликтна шума историјски најстарија у средњепланинском појасу Копаоника. Концепт заштите односи се на праћење природне сукцесије и очување природних вредности. Фауна птица заступљена је са врстама као што су: беловрата мухарица (Ficedula albicollis), мала мухарица (Ficedula parva), ватроглави краљић (Regulus ignicapillus), црна жуна (Dryocopus martius), зимовка (Pyrrhula pyrrhula), итд..концепт заштите односи се на праћење природне сукцесије и очување природних вредности. 4) Јанкове баре Налази се на око 1420 мнв у долини потока Речица. Основну вредност овог резервата представљају тресавске заједнице осетљиви и ретки екосистеми којима обележје дају маховине рода Sphagnum, а уједно су и станишта ретких, ендемичних и реликтних биљних врста које су заштићене као природне реткости: Potentilla palustris, Menyanthes trifoliata, Dactyloriza cordugera ssp, Bosniaca, Salih rozmanifolia и др.овај резерват је један од резервата диверзитета на Копаонику, посебно за представнике водоземаца и гмизаваца, али и за фауну птица и инсеката. Простор око тресаве служи за свадбени лет шумске шљуке (Scolopax rusticola), а и као гнездилиште гаћасте кукумавке (Aegolius funereus), сове утине (Asio otus), планинске плиске (Motacilla cinerea), краљића (Regulus regulus), лешникаре (Nucifraga caryocatactes), црвенперке (Phoenicurus ochrurus), планинска сенице (Parus montanus), итд..урадити детаљну научну анализу биљних заједница које су штићене у претходним периоду (интензивна промене састава флоре на наведеном простору)..уређење прилаза и израда платформе за презентацију посетиоцима 5) Гобеља Налази се на Малој Гобељи, обухватајући изворишну челенку Гобељске реке и простире се од лучно извијеног гребена на линији: Оштри крш - Велика Гобеља Мала Гобеља, до корита Гобељске реке. Основну вредност представља рефугијум 61

62 62 изнад клисуре Гобељске реке, на чијим стрмим, оштрим стеновитим хрптовима расте рунолист (Leontopodium alpinum), глацијални реликт који је крајње угрожена врста у Србији..Очување станишта и мониторинг рунолиста који на Копаонику расте једино на стеновитим хрптовима Оштрог крша чија је популација очувана захваљујући неприступачном станишту. 6) Метође Природни резерват који обухвата десну долинску страну Брзећке реке и кањон реке са околном шумом у којој се јавља планински јавор (Acer heldreichii). У резервату се налази светилиште Метође, споменик сакралне архитектуре са прилазном стазом дужине око 600m, као и гејзир хладне воде чији млаз достиже 5-6 метара висине.у овом резервату се издваја шест фитоценолошки различитих смрчевих и букових заједница и низом других ретких и реликтних биљних врста. Представници фауне птица су: сиви соко (Falco peregrinus), сури орао (Aquila chrysaetos), царић (Troglodytes troglogytes), мала мухарица (Ficedula parva), горска ласта (Hirudo rupestris), планинска црвенперка (Phoenicurus ochrurus), итд. Метође Гејзир.Резерват је уређен за презентацију и његово коришћење треба строго регулисати у односу на број посетиоца и време посете. 7) Барска река Налази се на десној долинској страни Барске реке, у Равном Копаонику. Основну вредност даје богатство и разноврсност вегетације, која је орографски и хидролошки условљена. Карактеристично је и вертикално смењивање вегетације од смрчевих, буково смрчевих, буково-јелово смрчевих до чистих букових шума. Представници фауне птица на овом подручју су гаћаста кукумавка (Aegolius funereus), шумска шљука (Scolopax rusticola), осичар (Pernis apivorus), кобац (Accipiter nisus). 62

63 63.Активности усмерити на истраживање таксона (Orchih) који спадају у групу строго заштићених дивљих врста биљака као и на детаљну научну анализу биљних заједница које су штићене у претходним периоду (интензивна промене састава флоре на наведеном простору). 8) Самоковска река Налази се на левој долинској страни Самоковске реке, између речног корита и гребена Високи део. На овом локалитету издвојена су три типа заједнице од посебног значаја за науку: заједница смрче са киселицом (Piceetum abietis oxalidetosum), смрче са маховином (Piceetum abietis myrtilletosum) и смрче са маховином (Piceetum hylocomietosum)..активности усмерити на очување тресаве, и сукцесије чистих смрчевих шума на том станишту као и на детаљну научну анализу биљних заједница које су штићене у претходним периоду (интензивна промене састава флоре на наведеном простору). 9) Јеловарник Основну вредност овом резервату даје истоимени водопад око којег се налазе природне полидоминантне шуме букве, букве и смрче, букве, смрче и планинског јавора. На локалитету расте љиљан (Lilium martagon) законом заштићена биљна врста..простор је уређен, а активност усмерити на регулисану посету и презентацију природних вредности. 10) Јелак Резерват се налази на десној страни клисурасте долине Брзећке реке, на локалитету Панићки јелак.основну вредност овом резервату даје присуство тисе (Taxus baccata) ретке и реликтне биљне врсте, планинског јавора (Acer heldreichii) ендемита и природне реткости као и мешовите шумске заједнице тисе и јеле (Taxo Abietum). Фауна птица заступљена је са следећим врстама: крстокљуна (Loxia curvirostra), дрозда огрличара (Turdus torquatus), чижка (Carduelis spinus), краткокљуног пужића (Certhia familiaris), обичног попића (Prunella modularis), итд. Loxia curvirostra Acer heldreichi 63

64 64.Активност усмерити на мониторинг тисе као биолошки слабије врсте у овој заједници и евентуално предузимање активних мера у циљу очувања ове врсте. 11) Суво Рудиште Налази се на североисточним падинама Сувог Рудишта, на делу падине која се пружа од Панчићевог врха према изворишном краку Брзећке реке, обухватајући локалитет Крчмар вода. Основне вредности овог резервата јесу климарегионалне заједнице боровнице, клеке и субалпске смрче, као и заједнице типца и метличасте власуље..усмерити научна истраживања на односе ових врста унутар заједнице као и мониторинг заштићених врста флоре и фауне кохове генцијане(gentiana kochiana),бруснице (Vaccinium vitis-ideae), живородног гуштера(lacerta vivipara) и балканске ушате шеве (Eremophila alpestris balcanica). Vaccinium vitis-ideae Lacerta vivipara 12) Дубока Резерват се налази на левој долинској страни реке Дубоке, пењући се од речног корита од 1020 мнв до 1780 мнв. Основне вредности овог резервата јесу реликтне заједнице букве са шашиком (Seslerio Fagetum) у којој су издвојене две субасоцијације: тyпицум и острyетосум, и букве са црним грабом (Ostryo-Seslerio Fagetum), једина на Копаонику, као и реликтна заједница планинског јавора са субалпијском буквом (Aceri heldreichii Fagetum subalpinum)..активности усмерити на научна истраживања заједнице црног граба и букве која је на Копаонику једино нађена на овом локалитету и реликтне заједнице јавора са субалпијском буквом која је ретка не само на Копаонику већ и у Србији. 13) Беле стене Обухвата жљеб Беле Стене као и шуме које се спуштају све до "Метођа" и "Јелака". Основне вредности овог резервата јесу биљне заједнице ливада (Brometum 64

65 65 erecti), камењара (Carici humilis Helianthemetum canii, Helianthemo Seslerietum latifoliae), стена (Edriantho Saxifragetum porophylae helianthemosum cani), шума (Piceetum abietis moesiaceae), субалпијских жбунастих (Vaccinio Juniperetum nanae), високих зелени (Adenostilletea). Некада се на овим стенама гнездио сиви соко (Falco peregrinus) и пузгавац (Tichodroma muraria) те је неопходно кроз контролисану посету вратити услове за могућност поновог гнежђења поменутих врста птица..приоритет је очување поменутих заједница, као и заштита станишта значајне и ретке врсте кохове генцијане (Gentiana kochiana) и лептира Colias caucasica balcanika.. Некада се на овим стенама гнездио сиви соко (Falco peregrinus) и пузгавац (Tichodroma muraria) те је неопходно кроз контролисану посету вратити услове за могућност поновог гнежђења поменутих врста птица. Colias caucasica balcanica Gentiana kochiana Одрживо коришћење шума Одрживо коришћење шума ће се базирати на спровођењу санитарно узгојних мера и радова, а у циљу обезбеђења рационалног управљања, очувања генетског фонда, заштите биодиверзитета, побољшање структуре и остваривања приоритетних функција шума. Сви радови и активности у одрживом коришћењу шумским екосистемима имају за циљ: Потребу превођења затеченог стања ка оптималнијем у односу на структуру по броју стабала и на висину запремине; Потребу приближавања и одржавања оптималног размера смесе заступњених врста, посебно штитећи реликтне и остале ретке пратиоце у овим шумама; Потребу трајног очувања пребирне структуре; Обезбеђивање и очување разнодобности у одговарајућим састојинским и типолошким категоријама; Увећање учешћа свих других аутохтоних врста у односу на најзаступљеније а посебно ретких, реликтних и угрожених; 65

66 66 Очување и побољшање здравственог стања посебно чистих састојина смрче и осталих четинара; Научна анализа здравственог стања шума ради потпунијег сазнања видљивог сушења; У приватним шумама основни газдински задатак је привођење ка функционалном оптимуму. 8. ОБЛИЦИ САРАДЊЕ И ПАРТНЕРСТВА СА ЛОКАЛНИМ СТАНОВНИШТВОМ И КОРИСНИЦИМА НЕПОКРЕТНОСТИ Oснова кооперативног управљања, у заједничком интересу свих корисника, јесте изградња дијалога са широким кругом заинтересованих учесника, из ког разлога НПК у наредном периоду планира јачање ових активности. Организоваће се квалитетније упознавање локалног становништва, предузећа, организација, установа, општинских служби и органа о разлозима због којих је овај простор стављен под заштиту, посебно о разлозима опште користи и заједничког интереса у спровођењу посебне заштите, као и о правом значењу мера заштите, са нагласком на чињеницу да предвиђени режими неће угрозити било чије интересе, већ донети заједничку корист. Потребна је дигитална база података са списком привредних субјеката чији се интереси поклапају или супростављају интересима парка и власника приватних шума, као и еколошких удружења са различитим сферама интересовања. Израдити за потребе становништва штампани материјал са: подацима о значају спровођења заштите и радњама које треба или не треба чинити у циљу очувања добра од националног интереса; подацима о заједничком интересу и могућностима за остваривање материјалне добити кроз партнерске односе са НПК; подацима о природним вредностима и лепотама овог подручја за ученике, студенте, присутне међународне организације, невладин сектор, еколошка друштва и љубитеље природе. Наставити сарадњу са другим националним парковима и заштићеним подручјима у циљу стручних консултација, савета, размене искустава, директним контактом или сарадњом у оквиру Асоцијације националних паркова и заштићених подручја Србије. Наставити сарадњу са EUROPARK федерацијом, тежити међународној афирмацији и подршци. 9.ПРОСТОРНА ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПЛАНСКИХ НАМЕНА И РЕЖИМА КОРИШЋЕЊА Основно стратешки документ поред Просроног плана Републике Србије је ППНПК. Овим стратешким планским документом као основом за доношење планских дикумената нижег ранга сагледан је основни просторни еколошки 66

67 67 економски и социјални аспект НПК. У наведеном ППНПК дефинисане су намене површина и трасирани правци заштите и развоја НП. Донети су планови детељне регулације за локалитете Суво Рудиште, Јарам, Сребрнац и Рендару, а у току су активности на изради плана и за локалитет Сунчана долина. 10.АКТИВНОСТИ НА ПРОМОЦИЈИ ВРЕДНОСТИ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА Промоција вредности Националног парка представља један од значајних задатака управљача у правцу адекватног остваривања циљева заштите. Потребна је стална медијска промоција и приказивање резултата и успеха на очувању и унапређењу стања заштићеног подручја, његовог коришћења, као и проблема и тешкоћа који прате заштиту. Обезбедити активно учешће на сајмовима, научним и стручним скуповима и манифестацијама. Организовати јавне презентације НПК у присуству представника стручних и научних институција, меродавних државних органа, локалне самоуправе и представника медија. Осмислити квалитетнију web презентацију НПК са кључним информацијама и спроводити стално ажурирање података. Путем локалних медија редовно презентовати заштићено природно добро, обавештавати (у зависности од сезоне): о мерама заштите шуме, дивљачи, риба, лековитог биља, шумских производа; о мерама заштите од пожара; могућностима развоја органске пољопривреде, руралног и екотуризма; опасностима од дивљих депонија, обавези чишћења и бриге о отпаду. Организовати снимање популарних, образовних и научних филмова о НПК. Штампати проспекте, билтене, приручнике, публикације, упутства за кориснике парка; штампањем календара, роковника, фасцикли, нотеса, промовисати НПК; иницирати израду и штампање књига, монографија, стручних студија, лексикона и других научних публикација. 67

68 ДОКУМЕНТА ПОТРЕБНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЦИЉЕВА И АКТИВНОСТИ За спровођење циљева и активности предвиђених основном делатношћу управљача заштићеног приордног добра потребна су следећа документа: 1. План управљања Националним парком Копаоник за период од 2016 до 2026.године, донети на Надзорном одбору ЈПНПК, јавно презентовати и добити сагласност од Владе Републике Србије; 2. Просторни план подручја посебне намене Националног парка Копаоник донет од стране Владе РС; 3. Водопривредна основа за НПК; 4. Основе газдовања шумама у НПК; 5. Ловна основа НПК; 6. Програм управљања рибарским подручјем у НПК; 7. Програм газдовања приватним шумама у НПК; 8. Годишње програме управљања Националним парком Копаоник у наредном периоду, донети од стране Надзорног одбора ЈПНПК и добијених сагласности од ресорног министарства; 9. Годишње програме пословања ЈП НПК у наредном десетогодишњем периоду донети од стране Надзорног одбора ЈПНПК,добити сагласност од Владе Републике Србије; 10. Планови детаљне регулације и урбанистичка акта и 11. Остали програми. 12.АКТИВНОСТИ И МЕРЕ НА СПРОВОЂЕЊУ ПЛАНА СА ДИНАМИКОМ И СУБЈЕКТИМА РЕАЛИЗАЦИЈЕ И НАЧИН ОЦЕНЕ ЊЕГОВЕ ПРИМЕНЕ Концепт заштите и развоја Националног парка заснива се на заштити биолошког, геолошког и пејсажног диверзитета и укупног споменичког наслеђа уз примену потребних мера санације и реконструкције осетљивих екосистема, активних мера заштите; одрживом туризму и рекреацији, промовисању традиционалне производње и здраве хране и укључивању локалног становништва и корисника у све видове управљања, заштите и развоја ширег подручја. 68

69 Основни принципи заштите, уређења и коришћења подручја Основни принцип на коме мора да се заснива заштита, уређење и коришћење подручја Националног парка Копаоник, јесте заштита оних природних и других вредности због којих је ово подручје проглашено националним парком, односно природним добром највишег ранга и највећег значаја. То значи пре свега: У области заштите: Просторно дефинисање посебних природних и других вредности, станишта ретких биљних и животињских врста, значајних, карактеристичних локалитета, вредних, очуваних биотичких заједница, односа врста у што природнијем стању, које обезбеђује еколошку стабилност, диверзитет и генетске ресурсе. Затим, утврђивање природних споменика (геоморфолошког, геолошког, хидролошког, ботаничког и др. карактера), заштићених околина непокретних културних добара, те простора са посебним амбијенталним, пејзажним и етнолошким вредностима (све у режиму I и II степена). Археолошко налазиште Црквине Ђачки гроб Заштиту по највишим стандардима: вода, ваздуха, земљишта, вегетације флоре, фауне, споменичког наслеђа и др. Коришћење простора и природних ресурса које се не базира искључиво на економским критеријумима и стандардима профита, већ пре свега на поштовању еколошких, односно принципа одрживог развоја. Целом подручју треба дати карактер ексклузивног простора по градацији базираној на квалитету простора, те предност треба да имају јавни и туристичкорекреативно-услужни садржаји. Да се задржи заштитна зона и њен специфичан заштитни карактер и очувају, стимулишу и ревитализују њене функције афирмативне за заштиту, уређење и коришћење подручја Националног парка, а посебно туризам и рекреација, и укључи локално становништво у процесе заштите и развоја. 69

70 70 Да се дефинишу мере заштите које ће, поред заштите посебних природних вредности, промовисати активности које су компатибилне са заштитом посебних природних и других вредности НП. Преиспитати могућност да се поједини делови и локалитети заштитне зоне, а на основу званично прихваћених критеријума валоризације простора, валоризују као простори са посебним природним и створеним вредностима и као део подручја Националног парка Копаоник.То се односи на делове општине Лепосавић, без обзира на тренутну ситуацију на Космету и на Семетешко језеро у заштитној зони НП. У области уређења: Семетешко језеро Израду неопходне планске документације за цело подручје и поједине делове и зоне и то на свим нивоима усклађено са Просторним планом подручја посебне намене Националног парка Копаоник, нарочито планова детаљне регулације са дефинисањем урбанистичко-техничких услова по највишим стандардима заштите природе и животне средине и организације и уређења простора. Израду друге неопходне документације (основе, програми, катастарске подлоге, итд.). Максимални ниво инфраструктурне опремљености, односно: а) евакуација отпадних вода преко уређене канализационе мреже; б) обавезно пречишћавање отпадних вода пре испуштања у реципијент; в) коришћење искључиво еколошких енергената (струја, ТНГ течни нафтни гас и пелет), а за мање потрошаче може и дрво као енергент; г) каблирање основне електро-мреже; д) обезбеђење потребног капацитета воде за пиће за све кориснике; ђ) евакуација комуналног отпада из НПК и заштитне зоне; е) регулација и уређење водотока само за потребе заштите од вода; 70

71 71 ж) забрана изградње капиталне инфраструктуре у НПК, осим за потребе обезбеђења квалитетнијих услуга у ТЦ Копаоник и инфраструктурног опремања сеоских насеља; з)реконструкција, санација, конзервација објеката градитељског наслеђа, као и њихову одговарајућу презентацију; и) санацију и ревитализацију загађених и деградираних локалитета и зона (депонија, рударских копова, бомбардованих локација, позајмишта, пожаришта, каменолома, деградираних пашњака, недовршених ски-стаза и ерозионих подручја - зоне интензивне ерозије). У области коришћења: Постојећа намена површина изван грађевинских подручја у НПК се не мења; Површине посебне намене се не измештају и укључују се у систем заштите и јавног коришћења; Дефинисање делатности и коришћење природних ресурса по принципима, критеријумима и стандардима одрживог развоја; Све делатности треба да су засноване на расположивим и обновљеним ресурсима, међусобно комплементарне, еколошки оправдане и спојиве у јединствен концепт заштите и развоја природних и других вредности НПК и ширег подручја. Изградња: Приоритет дати јавним и туристичким објектима, а отварањем нових грађевинских подручја у складу са просторним планом и плановима детаљне регулације, дестимулисати викенд изградњу; Сви планови изградње морају бити базирани на квалитетно разрешеној инфраструктури, посебно оној којом се обезбеђују заштита водотока и земљишта, односно високи стандарди заштите природних и створених вредности (ово се односи и на окончање започетих и важећим планским актима предвиђених објеката); Реконструкција објеката (где год је то могуће) са циљем смањења капацитета и повећања нивоа услуга, али без повећања габарита и спратности; Нова изградња (и реконструкција) уз поштовање локалних традиционалних архитектонских обележја; Редовно инвестиционо одржавање објеката и инфраструктуре и Евентуално нове захтеве за изградњом усмеравати ка сеоским насељима ради спречавања дисперзивне градње у НПК. Рударство: Нема нове експлоатације у НП (укључујући и позајмишта) и Санација локација деградираних овом делатношћу. Сточарство: 71

72 72 Развој усмерити у правцу развоја и обнављања традиционалног облика сточарства уз могуће активирање постојећих капацитета, односно уз процену компатибилности са основним функцијама НП; Примена савремених организационих и других решења у развоју сточарства. Забрањено је разоравање ливада и пашњака у НПК и У плановима развоја пољопривреде дефинисати употребу хемијских средстава и вештачких ђубрива у границама еколошки прихватљивих средства. Планински пашњаци и сточарство Саобраћај: Обезбедити квалитетне саобраћајне везе из правца Рашке, Јошаничке Бање, Бруса и Лепосавића; Формирање ободног прстена у нижим деловима планине; Ограничити кретање тешког теретног и путничког саобраћаја и Изградња гондола као алтернативног саобраћајног средства. Шумарство: Планирање газдовања шумама заснивати на познавању биолошких особина појединих врста дрвећа које изграђују шуму као и познавању станишних услова који су предуслов за успевање појединих врста. Неопходно је стога доћи до одговарајућих стручних мера које ће у будућности шумским екосистемима омогућити стабилност, значајно и брже унапређење постојећег стања; Одржавати вишеструке улоге и функције свих дефинисаних и проучених типова шума, шумских станишта и шумских предела, уз адекватне и на време спроведене мере неге шума; Развој виталних шума и шумских површина валоризованих кроз II и III степен заштите усмеравати негом и обновом ка настанку биолошки стабилних шумских екосистема високе продуктивности; Вештачко подизање шума користити као допуну, а не као замену природном подмлађивању шума; Интензитет коришћења природних ресурса шумских екосистема смањити на свим површинама II и III степена заштите; 72

73 73 Спроводити мере за опорављање и рехабилитацију угрожених врста, са одговарајућих станишта уз примену мера реинтродукције; Пошумљавање голети, еродираних површина са аутохтоним врстама; Конверзијом изданачких и девастираних високих шума, необраслих шумских површина, пожаришта повећавати укупну површину високих шума и Трајно побољшавати услове за јачање антиерозивних, хидролошких, туристичко-рекреативних, еколошких и других корисних функција шума. Пошумљавање Здрава шумска заједница Индустрија: Забрана изградње индустријских објеката у НПК и У заштитној зони дозвољена је изградња мањих производних капацитета, али само са чистом технологијом. Занатство: Стимилусање традиционалног занатства, ако није у супротности са основним принципима заштите и Унапређење активности које су у функцији презентације и коришћења НПК. Услужне делатности: Само оне које су у функцији заштите, коришћења и презентације НПК (укључујући и туризам), а нису у супротности са принципима заштите. Спорт и рекреација: Максимална афирмација ових активности на целом подручју под условом да нису у супротности са режимама заштите и да не изазивају деградацију простора и загађење животне средине. Водопривреда и водоснабдевање: Формирање јединственог система управљања водним ресурсима; Строга заштита квалитета подземних и надземних вода од свих облика загађења; Рационално коришћење вода; Коришћење миниакумулација за водоснабдевање и оснежавање ски стаза и Ограничено коришћење хидроенергије. Ловство: Узгој ловне дивљачи и развој ловства само на аутохтоним врстама; 73

74 74 Узгој аутохтоне ловне дивљачи на локацијама предвиђеним Ловном основом; Забрана лова у НПК, осим планираног Ловном основом и санитарног, са тежиштем на едукативним и сличним активностима (фото-сафари и др.); У НПК нема ограђених ловишта; Реинтродукција исчезлих и повећање бројности проређених врста и Постизање оптималне бројности популација племените врста дивљачи који омогућава успешно ловно газдовање и њихову ефикасну заштиту. Sus scrofa Capreolus capreolus Рибарство: У НПК дозвољен је само спортски риболов у строго контролисаним зонама (поједине деонице водтока); У НПК (у режиму III степена заштите) и заштитној зони у оквиру мини акумулација дозвољен је узгој аутохтоних врста; Унапређење рибљег фонда у водотоцима искључиво са аутохтоним врстама и Привредни узгој у НПК је забрањен. Salmo truta Акција порибљавања Сакупљање шумских плодова и лековитог биља Дозвољено строго контролисано сакупљање у II и III степену заштите Вргањ Купина 74

75 75 Плантаже и фарме за узгој су забрањене у НП, развијати исте у заштитној зони Задаци и активности на заштити природних вредности 1) Наставак активности на рекогносцирању и прелиминарном вредновању овог заштићеног природног добра, по свим елементима природног комплекса, а у циљу заштите свих посебних природних вредности. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник. Рок: трајан задатак. 2) Ревизија локалитета у режиму I степена заштите. Окончање свих активности на ревизији локалитета у режиму заштите I степена и усаглашавање са Стручном основом за израду Закона о националним парковима, као и дефинисање посебних мера заштите. Носиоци активности: Завод за заштиту природе Србије и ЈП Национални парк Копаоник. Рок: година. 3) Ревизија површина у режиму II степена заштите. Активност која је слична претходној и по карактеру и по року извршења треба урадити упоредо са претходним задатком. Носиоци активности: Завод за заштиту природе Србије у сарадњи са ЈП Национални парк Копаоник. Рок: година. 4) Обележавање нових и обнављање постојећих граница локалитета у режиму I и II степена заштите. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник. Рок: година 5) Припрема стручне документације и дефинисање посебних мера заштите за локалитете са природним вредностима. На основу досадашњих истраживања и прикупљених података издвојиће се и просторно дефинисати (на геодетским подлогама) поједини локалитети и атрактивне природне вредности (водопад Јеловарник, Семетешко језеро, Црно врело, тресетиште Јанкове баре, клисура реке Самоковке, Козје стене, видиковац Оштри крш, изданци скарнова на Јарму). Носиоци активности: Завод за заштиту природе Србије у сарадњи са ЈП Национални парк Копаоник. Рок: година. 6) Наставак радова на уређењу, санацији и презентацији претходно дефинисаних локалитета и формирање интегралне мреже пешачких, 75

76 76 едукативних стаза као окоснице за презентацију дела НПК у режиму заштите II степена. Носиоци активности: ЈП Национални парк Копаоник. Рок: година. 7) Обнављање ознака спољних граница Националног парка. Обнова ознака, односно обележавање граница природног добра одвијаће се у складу са важећим прописима. Посебна пажња биће посвећена постављању одговарајућих ознака (информативних табли и др.) на локалним путевима на улазу у подручје НПК. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник. Рок: година 8) Заштита ретких и угрожених биљних и животињских врста. Кроз засебне пројекте у наредном периоду ће се дефинисати конкретне активности на праћењу стања, унапређењу појединачних популација и њихових станишта. За наредни период су планиране следеће теме (пројекти): Мониторинг тресава Јанкове баре и Самоковска река као фрагилних екосистема; Мониторинг популације локалних ендемита: Sempervivum kopaonikensis Panč., Viola kopaonikensis Panč. и Cardamine pancicii Hayek; Мониторинг диверзитета водоземаца и гмизаваца на територији НПК; Процена стања угрожености фауне сисара Копаоника; Сузбијање инвазивних биљних врста на подручју НПК - на појединим местима у НПК присутне су биљне инвазивне врсте, појединачно или у групацијама, а међу њима најбројније су јединке Chamaenerion angustifolium, врста која густим склопом како надземних стабљика, тако и ризома, потискује друге врсте и временом показује тенденцију стварања чистих монодоминантних састојина; Утврђивање еколошког статуса површинских копнених вода у НПК (Дубока, Брзећка река, Самоковка) тј. процену квалитета воде у складу са препорукама Оквирне директиве ЕУ о водама, као превенција деградације водених екосистема, промовисање употребе воде као ресурса и редукције загађења површинских вода; Процена статуса (природних вредности) река према SERCON (System for evaluating rivers for conservation) у НПК - диверзитет, очуваност, реткост и репрезентативност. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник у сарадњи са Заводом, стручним и научним установама. Рок: трајан задатак 9) Реинтродукција врста ишчезлих у претходном периоду са подручја Копаоника. 76

77 77 У наредном периоду планирана је активност на реинтродукцији следећих врста (а по посебним основама и пројектима): - дивокоза (Козје стене, Метође, Оштри Крш), - тропрсти детлић (четинарске шуме у режиму I степена заштите), - тетреб (Равни Копаоник). Носиоци активности: ЈП "Национални парк Копаоник", Завод за заштиту природе Србије, стручне и научне установе. Рок: година. 10) Формирање ботаничке баште Националног парка. Планира се формирање ботаничких башти са врстама присутним на подручју Националног парка али и врстама које су присутне у другум високопланинским подручјима Србије, Еврoпе и света. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник. Рок: до године. 11) Изградња и формирање мрестилишта за поточку пастрмку Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок:2026.године 12) Формирање мултидисциплинарне базе података. Наставак активности на обогаћивању постојеће базе података о НПК, његовим посебним природним и другим вредностима (картографска и фотодокументација, библиотека и др.). Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: трајни задатак. Задаци и активности на заштити споменичког наслеђа 1) Праћење стања објеката идентификованих као споменичко наслеђе (без обзира на правни статус), а посебно етно објеката, као и праћење промена у околини споменика. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник у сарадњи са надлежним Заводом за заштиту споменика културе и Заводом за заштиту природе Србије. Рок: стална активност. 2) Формирање стручне документације у циљу доношења правних аката о проглашењу непокретних културних добара и њихове заштићене околине. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник у сарадњи са надлежним Заводом за заштиту споменика културе и Заводом за заштиту природе Србије. Рок: година. 77

78 78 3) Радови на уређењу археолошких налазишта на Небеским столицама, Самоковској реци, Метођу, Кадијевцу и Зајачи. Како су археолошка истраживања окончана, наставиће се са радовима на конзервацији и уређењу наведених локалитета и њиховом укључивању у укупну презентацију и туристичку понуду. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник у сарадњи са надлежним Заводом за заштиту споменика културе и Заводом за заштиту природе Србије. Рок: трајна активност. 4) Израда Пројекта формирања етно-парка. Пројектом ће се утврдити који објекти имају споменичка својства и вредности, да ли се могу откупити и пренети на изабрану локацију. Локација етно-парка ће бити одређена пројектом, а разматраће се једно од села на северним падинама Копаоника. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник у сарадњи са надлежним Заводом за заштиту споменика културе и Заводом за заштиту природе Србије. Рок: година 5) Формирање музејске поставке о историјату подручја Копаоника. У оквиру будућег Визитор центра биће организована стална музејска поставка о историјату овог краја са посебним нагласком на средњевековно рударење, старе занате и народну радиност. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник са музејом из Краљева. Рок: две године од изградње Визитор центра. Задаци на заштити и коришћењу природних ресурса Народним 1) Активности на изради нових основе газдовања шумама за подручје НПК. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник и Шумарски факултет. Рок: година. 2) Газдовање шумама у складу са усвојеним основама. Газдовање ће се базирати на спровођењу прописаних санитарно-узгојних мера и радова, а у циљу обезбеђења рационалног управљања, очувања генетског фонда, заштите биодиверзитета, побољшања структуре и здравственог стања и остваривања приоритетних функција шума. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник. Рок: трајан задатак 78

79 79 3) Пројекат отварања нових шумских путева у складу са успостављеним режимима заштите. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник. Рок: трајан задатак 4) Активности на изради Програма газдовања приватним шумама у НПК. Постојећем Програму (који је раније донет од стране НП) истекла је важност, те је потребно тражити средства од надлежних државних институција за израду новог Програма. У међувремену треба извршити ревизију катастарских података, идентификовати спорне границе, прикупити таксационе податке и обрадити предлог новог Програма. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник. Рок: година. 5) Израда вегетацијске карте НПК. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник. Рок: година. 6) Пројекат истраживања штетних биотичких фактора који угрожавају смрчу на њеним природним стаништима. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник. Рок: трајан задатак 7) Инвентаризација биодиверзитета шумских екосистема на подручју НПК На основу стационарних и мултидисциплинарних истраживања у репрезентативним типовима шума добиће се подаци о функционисању шума и извршити процена стања шума у перспективи. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник. Рок: година. 8) Ревизија Плана заштите шума од пожара. Ревизија ће се базирати на новим шумским основама. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник. Рок: године 9) Активности на заштити и коришћењу споредних шумских производа. У року од 2 године дана биће донет посебан Програм заштите и коришћења споредних шумских производа, а у зависности од њихове угрожености. Посебна пажња ће се посветити боровници, клеки, јестивим гљивама и лековитом биљу (вирак, кантарион, подбел и врбица). Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник. Рок: до краја 2018.године. 79

80 80 10) Израда Програма производње локалних производа са логом НПК. Програмом ће се дефинисати врсте производа, њихове специфичности, реалне и потенцијалне количине, као и стандарди које ће морати да испуне у погледу гарантованог квалитета и географског порекла, односно производа из програма тзв. здраве хране. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник. Рок: до краја године 11) Израда Акционог плана за реализацију Програма производње локалних производа. Акционим планом ће се дефинисати правна и физичка лица која испуњавају прописане стандарде или су спремна да их прихвате, као и и оперативне задатке на организацији, производњи, пласману и заштити локалних производа. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник. Рок: годину дана од усвајања Програма. 12) Израда новог Програма управљања Рибарским подручјем Национални парк Копаоник" за период година и реализација задатака. Управљање риболовном фауном у наредном следећем: периоду ће се заснивати на континуираном уређивању, техничком опремању, одржавању и обележаању риболовног подручја; дефинисању обавеза свих корисника у циљу заштите и унапређења стања квалитета вода који је услов за очување рибљег фонда; редовном праћењу популације поточне пастрмке на свим водотоцима где је забележено њено присуство; наставку активности на порибљавању у циљу постизања стабилне популације поточне пастрмке, а према динамици која ће бити утврђена Програмом; строгој контроли забране спортског риболова до успостављања оптималних популација ихтиофауне; строгој контроли и заштити природних плодишта од свих нежељених утицаја и праћењу квалитета вода. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник. Рок: година. 13) Задаци и активности на заштити и управљању ловном фауном. Газдовање ловном фауном ће се одвијати у складу са Ловном основом за ловиште посебне намене на подручју Националног парка Копаоник, која ће бити донета до краја године, а базираће се на: 80

81 81 праћењу стања популације сваке од врста ловне фауне; предузимању активних мера на побољшању бројности сваке од популација ловне фауне; формирању базе података о оним врстама ловне фауне које су на подручју НПК за сада само у пролазу (медвед, шакал и др.); стварање услова за трајно насељавање врста у пролазу; контрола ловних активности у НПК са складу са важећом Ловном основом. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник. Рок: година. 14) Задаци и активности на заштити и коришћењу земљишта. Ако се не рачунају шуме и шумско земљиште, као и грађевинска подручја (укључујући и путеве), под ливадама, пашњацима и њивама нема већих површина. С обзиром на надморску висину и изворне екосистеме извесно је да на подручју НПК осим пашњака нема другог рационалног коришћења ових површина. Део пашњака се користи за ски стазе, услед чега је дошло до спирања и ерозије земљишта, те је неопходно извршити рекултивацију терена и затрављивање. Стога заштиту и коришћење земљишта треба базирати на: стимулисању правних и физичких лица за претварање ливада и кромпиришта у пашњаке; праћењу стања на пашњацима и предузимање активних мера на спречавању обрастања пашњака, осим на већим нагибима; израда Програма санације ски стаза (који у сарадњи са ЈП Скијалишта Србије израђује ЈП Национални парк Копаоник, а реализује корисник ски стаза); израда Правилника о одржавању комуналне хигијене на спортским теренима са дефинисаним обавезама и динамиком њиховог извршења, ценовником, казнама за правна и физичка лица ; иницирање израде интегралног Програма развоја пољопривреде на подручју заштитне зоне НПК и на подручју атара свих сеоских насеља делом или у целини обухваћених заштитном зоном (носиоци СО Рашка и СО Брус); иницирање израде интегралног Програма развоја сточарства на подручју НПК и заштитне зоне и на подручју атара свих сеоских насеља делом или у целини обухваћених заштитном зоном (носиоци СО Рашка и СО Брус). Израда Програма ће се базирати на најсавременијим искуствима у сточарству и на традиционалним облицима сточарења на овом подручју, односно, на развоју мини 81

82 82 фарми и на стимулисању традиционалног сточарења уз обавезан надзор стоке; Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник, СО Рашка, СО Брус. Рок: задатка је трајан. 15) Задаци и активности на заштити и управљању водама. Задаци и активности у овој области ће се базирати на следећем: иницирање израде Водопривредне основе подручја НПК са посебним освртом на реалне капацитете копаоничних изворишта за потребе очувања водених екосистема и водоснабдевања туристичких јавних објеката и овдашњих сеоских насеља; израда катастра извора и врела (каптираних и некаптираних) на подручју НПК; израда катастра извора и врела у заштитној зони НПК; израда катастра водoтока, језера и акумулација у НПК; детаљна истраживања појава радиоактивних вода ; детаљна истраживања појава термалних и минералних вода ; иницирање изградње уређаја за пречишћавање отпадних и фекалних вода које потичу са подручја НПК; (Носиоци активности су: СО Рашка, СО Брус, ЈП Национални парк Копаоник и власници већих објеката и викенд кућа у ТЦ Копаоник, на локалтетима Јарам,Сребрнац, Рендара и Циганска река, а који су прикључени на канализациону мрежу или имају пропусне септичке јаме); иницирање изградње уређаја за пречишћавање отпадних и фекалних вода за нове грађевинске локације по новим ПДР (носиоци су исти као и за претходну активност); иницирање детаљних хидрогеолошких истраживања у зони рудника на Сувом Рудишту; иницирање израде хидрогеолошке карте НПК; санација илегално каптираних извора и њихово враћање у првобитно стање након обезбеђивања новог начина водоснабдевања; израда катастра загађивача (и њихово праћење) површинских и подземних вода, са обрадом квалитативних и квантитативних података, уз редовно информисање републичке инспекције и Завода за заштиту природе Србије. Носилац активности: ЈП Национални парк Копаоник и надлежне водопривредне организације и органи локалне самоуправе. Рок: трајан, до извршења задатка. 82

83 83 Задаци и активности у области изградње, урбанистичког и просторног планирања 1) Проширење подручја Националног парка Копаоник На основу већ урађене Студије са ревизијом посебних природних вредности подручја покренуће се иницијатива за проширење граница парка како би се обухватили и мањи делови општине Лепосавић и заокружило подручје просторно и функционално. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник" и Завод за заштиту природе Србије. Рок: континуиран задатак до извршења. 2) Имплементација новог Просторног плана подручја посебне намене Националног парка Копаоник Активности ће се одвијати у оквиру законских овлашћења ЈП НПК. Носилац активности: СО Рашка, СО Брус, ЈП "Национални парк Копаоник", ЈП Скијалишта Србије и други већи корисници НП. Рок: у складу са динамиком из ППНПК 3) Израда планова нижег реда (планова детаљних регулације и других урбанистичких планова) Израда нове планске документације ће се базирати на заштити посебних природних и других вредности, граничним капацитетима заштићеног природног добра, потреби равномерног развоја туризма на целом подручју, а посебно у нижим деловима планине и у ободним насељима, а на основу принципа одрживог развоја. Планови за постојеће туристичке локалитете морају првенствено бити санациони, а тек потом и развојни, при чему ће се посебна пажња посветити инфраструктурном опремању по највишим еколошким стандардима, а димензионисање нових објеката и садржаја биће сагледано у контексту постојећих и предвиђених капацитета према старим плановима. У наредном периоду ће се донети,обрадити и имплементирати планови, за следеће локалитете и насеља: Сунчана долина, Сребрнац, Рендара, Јошаничка Бања, Брзеће, Крива Река, Црна Глава и Ђорђевићи 83

84 84 ЈП НПК ће иницирати израду наведене планске документације и учествовати у њеној изради у складу са својим законским овлашћењима. Рок за извршење ових активности је везан за динамику обезбеђења потребних средстава. Заинтересовани субјекти: СО Брус, СО Рашка, ЈП "Национални парк Копаоник", Завод за заштиту природе Србије, и ресорена министарства. Рок: у складу са динамиком из ППНПК 4) Иницирање израде планске документације за викенд насеља "Лисина" и "Чајетинска чесма" Активности на изради одговарајућих планова за наведена насеља су утолико значајнија, јер се ради о практично неконтролисаној градњи са све већим негативним утицајима на сам НПК и његове ресурсе. Рок и носиоци активности су идентични као и код претходног задатка. 5) Формирање базе података о изграђеним објектима Наставак активности на праћењу стања у области изградње, а посебно у контексту контроле изградње нелегалних објеката. О свим променама које нису у складу са усвојеном планском документацијом биће обавештене надлежне инспекције. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: континуирани задатак. 6) Изградња Визитор центра Неповољни просторни услови онемогућавају или значајно ограничавају Предузеће у вршењу својих законом одређених активности и задатака, кадровско и техничко јачање и опремање и укупну презентацију Националног парка Копаоник. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: година 7) Изградња вишенаменског објекта за потребе НПК Да би се обезбедило нормално функционисање Предузећа и смештај запослених у седишту Предузећа, неопходна је изградња једног вишенаменског објекта у ТЦ Копаоник. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: година 8) Реконструкција, опремање и уређење улазних станица, а по потреби формирање нових као и увођење наплате накнаде за улазак и коришћење подручја НПК Завршетак активности на постојећим, већ изграђеним улазним станицама и евентуално изградња нове на путу Крива река - Копаоник. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: година 84

85 85 9) Опремање подручја новим и одржавање постојећих одморишта Наставак активности на формирању нових пунктова за чуваре и посетиоце у виду типских надстрешница, клупа и тсл. на унапред одређеним локацијама, а све у функцији презентације посебних природних вредности НПК. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: Трајан задатак. 10) Постављање контролних рампи На свим локалним и шумским путевима који воде у подручја у режиму I и II степена заштите биће постављене металне рампе које ће моћи да отвара само чуварска служба. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: година. 11) Контрола кретања снежних моторних возила, квадова и других сличних возила Због учесталих, неконтролисаних и важећим прописима забрањених активности од стране туриста на деловима парка у режиму I и II степена заштите, спречиће се пролаз моторних возила формирањем, видно обележених за зимске услове, дрвених рампи и ограда на најугроженијим правцима. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: трајна активност 12) Формирање мањих паркинга на контролисаним улазима у локалитете у режиму заштите II и III степена На свим местима где се налазе или се планира постављање контролних рампи на улазу у локалитету у режиму II и III степена формираће се мањи паркинг простор за прихватање 3 до 4 путничка аутомобила. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: године. 13) Изградња бициклистичке стазе У циљу развоја рекреативног бициклистичког спорта и квалитетније популаризације НПК неопходно је изградити још једну бициклистичку стазу. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: година 14) Санација, реконструкција и уређење интерних саобраћајница (шумски путеви, пешачке стазе и слично) Наставак активности на формирању интегралне мреже саобраћајница која ће примарно бити у функцији презентације основних вредности НПК и боље контроле и заштите угрожених подручја и локалитета. 85

86 86 Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: трајан задатак Задаци и активности на комуналном и инфраструктурном опремању подручја Основни проблем у заштити природе, посебних природних вредности и животне средине у НПК односи се на негативне утицаје до којих се дошло интензивним развојем туризма. Прекомерна и неконтролисана изградња у највишој зони планине, захватање вода и каптирање извора, испуштање непречишћених вода, деградација пашњака скијашким активностима само су неки од проблема који прате развој туризма. Активности ЈП "Национални парк Копаоник" у домену наведене групе задатака ће се одвијати у оквиру законом и другим прописима регулисаним овлашћењима Предузећа. 1) Водоснабдевање Проблем водоснабдевања биће трајно решен тек након израде Водопривредне основе подручја НПК. Предност у водоснабдевању имаће сеоска насеља и туристички центар, али не и викенд насеља и објекти у заштитној зони Носилац активности: СО Рашка, СО Брус и ЈП НПК. Рок: трајан 2) Евакуација отпадних вода Евакуација отпадних вода за туристичке и друге (легално изграђене) објекте ће се организовати преко канализационе мреже, са обавезним пречишћавањем пре испуштања у реципијент. Евакуација отпадних вода из стамбених и викенд објеката ван ТЦ Копаоник и подручја покривених ПДР, ће се организовати преко непропусних септичких јама. Први корак у решавању овог проблема је изградња сепаратног колектора за одвод отпадних вода из ТЦ Суво Рудиште и доградња постојеће канализационе мреже. Будући комплекси: Јарам и Сунчана долина, биће повезани на постојећи систем. За нове туристичке пунктове Рендара и Сребрнац изграђена је канализациона мрежа са уређајем за пречишћавање у оквиру засебног система која ће бити пуштена у рад. Носилац активности: Копаоник". Рок: трајан СО Рашка, СО Брус и ЈП "Национални парк 86

87 87 3) Саобраћај У оквиру изградње и реконструкције приоритетних путних праваца комплетираће се мрежа друмских саобраћајница на подручју НПК и заштитне зоне, а у циљу остваривања бољих веза између сеоских насеља и њиховог окружења. У наредном периоду предност ће имати следећи правци: Барска река- ТЦ Копаоник Клупци - Мечкари - Црна Глава Рендара Клупци-Ђорђевићи Јеловарник- Мрамор Носилац активности: СО Рашка, СО Брус и ЈП "НПК". Рок: трајан 4) Прикупљање и евакуација комуналног отпада Примарно сакупљање и депоновање комуналног отпада ће се одвијати од стране правних и физичких лица - корисника објеката у самим објектима. Примарна селекција отпада је обавезна, а постављање контејнера изван објеката биће забрањена. Дуж пешачких стаза, на појединим пунктовима, поред спортских терена, јавних услужних и других објеката, паркинга итд. биће постављене само типске корпе за отпатке. За трајну евакуацију комуналног отпада задужене су надлежне општинске комуналне службе. Рециклажа секундарних сировина је обавезна. Вишкови земље, шут и други отпад настао при изградњи биће уклањан одмах од стране извођача радова под контролом надлежних општинских комуналних служби, а за неуклањање истог одговоран је власник објекта. Носилац активности: СО Рашка, СО Брус и ЈП "НПК". Рок: трајан 5) Електроснабдевање и систем веза Квалитетно снабдевање електричном енергијом и изградња ПТТ, ТВ и других веза и система биће разрађени и реализован према одредбама Просторног плана подручја посебне намене Националног парка Копаоник.Електро мрежа мањег напона (до 35 kv) и друге инсталације морају бити каблиране. Носилац активности: Јавна предузећа чија је делатност електро снабдевање и систем веза уз контролу ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: трајан 6) Грејање објеката Загревање објеката треба решити уз употребу еколошки прихватљивих енергената. Кроз одговарајуће пројекте утврдиће се могућност коришћења термалних вода за ову намену. 87

88 88 Перспективно, употреба фосилних горива у Националном парку ће бити напуштена (забрањена). Такође, посебном пројектом ће се испитати услови за коришћење соларне енергије, а предложена локација је отворени коп испод Сувог Рудишта. Носилац активности : СО Рашка, СО Брус, Корисници у НПК и ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: трајан Задаци и активности на санацији 1) Многобројни деградирани локалитети на подручју најзначајнијег природног добра указују на неопходност неодложних радова на њиховој санацији. Уз употребу техничких и биолошких мера санираће се каменоломи, позајмишта, заштитни појасеви јавних путева, пешачке, планинарске и стазе за нордијско скијање, излетнички пунктови, видиковци, депоније и други деградирани или оштећени делови простора НПК. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: трајни задатак. 2) За санацију грађевинских подручја и ски стаза, односно траса жичара задужени су власници под контролом надлежних републичких и општинских служби. За уклањање преосталих експлозивних средстава (локалитет Крчмар) задужени су надлежни државни органи Србије. Носилац активности: Државне институције, СО Рашка и ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: трајни задатак. Друге активности и задаци У наредном периоду обавиће се и низ других, такође значајних активности, а пре свега: 1) Заштита и очување основних обележја НПК и спречавање свих активности које могу имати за последицу њихово нарушавање. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: трајни задатак. 2) Сарадња са надлежним министарством и заводом за заштиту природе и органима управе надлежних за послове заштите природе, животне средине, изградње, туризма итд. у домену административних и оперативних послова заштите. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: трајни задатак. 88

89 89 3) Сарадња са надлежним установама, институцијама и организацијама у решавању специфичних проблема у вези заштите, уређења и коришћења посебних природних вредности, споменичког наслеђа и природних ресурса. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: трајни задатак. 4) Сарадња са ресорним министарствима, Заводом за заштиту природе Србије и другим националним парковима Србије на доношењу нових законских и подзаконских аката. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: у складу са динамиком коју одреде ресорна министарства 5) Сарадња са свим корисницима простора у НПК. Циљ ове сарадње је указивање на законске обавезе свих корисника простора у парку, пружање благовремених информација о правима и обавезама и успостављање добре комуникације и сарадње са свима који могу да допринесу заштити и унапређењу НПК. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: трајни задатак. 6) Модернизација ГИС технологије и ажурирање катастарских подлога У складу са савременим приступима управљања,сакупљања, евалуације, обраде и коришћења података приступиће даљем развоју ГИС технологије. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: трајан 7) Програм еколошко-образовних активности Реализација програма културно-образовних активности непосредно је повезана са активностима презентације природних и културних добара, програмима научно-истраживачког рада и информативно-пропагандних делатности. Планови и активности ће бити усаглашене са програмима образовања на нивоу Републике. Програм ће се односити на све старосне групације. Реализација едукативних програма У складу са једном од основних функција организоваће се наставак активности на програмирању и извођењу специфичних васпитно-образовних програма као самосталних активности: Упознавање са природним вредностима НПК (контролисана посета резерватима и другим заштићеним добрима); Упознавање културно-историјског наслеђа НПК и његовог окружења, као и других створених вредности (манастири, утврђења, рудници, антички споменици, етно-наслеђе, значајни објекти из новијег времена и др.); 89

90 90 Летње школе ( Тражимо лековите и јестиве биљке ; Помажемо животињама ; Помоћ на селу ; Курс оријентације ; Летња школа сликања природе и др.); Школе/курсеви посебних вештина везаних за тематику подручја (фото курсеви, курсеви старих заната; ткање и вез, екобонтон и др.); Извођење практичног дела специјалистичке/средњешколске и универзитетске наставе (биологија, геологија, екологија и др.); Организовање популарних предавања по школама широм Србије и за посетиоце НПК, ( Флора НПК, Вегетација и екосистеми НПК, Птице НПК, Угрожена дивљач НПК и сл.); Организовање тематских изложби о Копаонику према актуелним програмима (догађањима). Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: трајан задатак. 8) Истраживачки рад Директним оперативним опсервацијама на терену, очекује се и квалитативно повећање информација о стању природних и других вредности НПК. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: трајан задатак. 9) Организовање традиционалних манифестација Утврђен је календар свих постојећих традиционалних манифестација на подручју НПК (Сабор на дан Светог Методија; Сабор на дан Светог Прокопија; Такмичење у знању из области екологије Екоквиз ; Сусрети националних паркова и др. заштићених подручја; Дани боровнице; Дани вргања...), према коме ће се исте и организовати. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник" и локално становништво. Рок: трајан задатак. 10) Издавање едиција НПК и информативно-пропагандног материјала Наставиће се са самосталним издавањем и пружањем помоћи при издавању стручних, популарних и информативно-пропагандних материјала; унапређивати рад сајта како би сви заинтересовани могли пратити све новости и збивања у НПК; штампање проспеката о пешачким турама и појединим локалитетима. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". Рок: трајни задатак. 11) Одржавање активности на даљм јачању професионалног удуживања националних пакова Србије и других заинтересованих паркова из окружења 90

91 91 Основни циљеви удруживања јесу заступање заједничких интереса, обједињавање презентације паркова у земљи и иностранству и размене искустава. 12) Сарадња са невладиним организацијама Наставиће се сарадња са невладиним организацијама које ће помоћи промоцију НПК и учествовати у решавању конкретних стручних проблема. 13) Сарадња са домаћим и међународним организацијама Наставак активности на укључивању у рад и повезивању са свим релевантним домаћим и међународним организацијама (преко EUROPARC федерације,чији смо члан, успостављање сарадње са осталим националним парковима Европе) а све у циљу још бољег функционисања, размене искустава, стручног усавршавања и др. 14) Сарадња са локалним становништвом Укључивање локалног становништва у Волонтерску чуварску службу. Укључивање локалног становништва у све манифестације које организује НПК. Iницирати гајење врста које су прилагођене датом подручју чиме би се очувала њихова природна станишта. 15) Координација и сарадња са корисницима подручја НПК На подручју НПК делује већи број привредних и непривредних субјеката, чије активности често нису усклађене ни приликом планирања ни при реализацији дефинисаних задатака. Из тих разлога нема повратних информација како за решавање кључних проблема Туристичког центра Копаоник, тако ни за остваривање циљева и задатака из стратешких аката Предузећа. Активности НПК морају бити у међузависности са развојем општина Рашка и Брус и свих корисника Туристичког центра Копаоник.Успостављање сарадње са свим субјектима чије су активности од интереса за подручје НПК, укључујући и све значајне међународне организације и невладине организације, које су вољне да се ангажују на проблематици НПК. 16) Сарадња са информативним гласилима и стручним часописима Један од облика презентације укупних вредности НПК најширој јавности одвијаће се и кроз сарадњу са свим медијима који ће обавештавати о догађајима у истом и пружати подршку донетим плановима и задацима. Наставиће се сарадња са часописима Траг, Шумарство, Екологика, Ловачке новине, и Бионет. Носилац активности: ЈП "Национални парк Копаоник". 91

92 92 Рок: трајни задатак. 13.ПРИОРИТЕТНИ ЗАДАЦИ И АКТИВНОСТИ У зависности од постојећег стања на терену, обима утицаја негативних појава и процеса на основне природне и друге вредности НПК и значаја појединих задатака и активности на заштити, уређењу и коришћењу тих вредности и природног добра у целини утврђени су следећи приоритети: Квалитетнија заштита локалитета у режиму заштите I степена; Ревизија површина у режиму заштите II степена; Обележавање нових и обнављање постојећих граница локалитета у режиму заштите I и II степена; Обнављање ознака спољних граница НПК; Реализација задатака из Основа газдовања шумама за подручје Националног парка Копаоник за период година; Реализација задатака из Ловне основе Копаоник ; Ревизија плана заштите од пожара НПК; Мониторинг заштићених биљних и животињских врста; Пројекат отварања нових шумских путева у складу са успостављеним режимима заштите; Ажурирање геодетских подлога и модернизација ГИС технологије; Наставак активности на изради Пројекта санације површина захваћених ерозијом и приватних шума; Добијање сагласности за нови Програм управљања рибарским подручјем НПК за период година; Израда нове Ловне основе за ловиште посебне намене на подручју НПК за период године; Активности на заштити и коришћењу споредних шумских производа; Иницирање израде Водопривредне основе подручја НПК; 92

93 93 Имплементација новог Просторног плана подручја посебне намене НПК; Израда планова нижег реда (ПДР и других планова); Учешће у изради планске документације за викенд насеља "Лисина" и "Чајетинска чесма"; Изградња Визитор центра; Изградња вишенаменског објекта за потребе НПК; Изградња објеката за противпожарну заштиту и опремање тих објеката; Стављање у функцију улазних станица, изградња нове Крива река Копаоник и успостављање система наплате уласка; Изградња мрестилишта за салмонидне врсте рибе; Контрола кретања снежних моторних возила, квадова и других возила; Евакуација отпадних вода; Задаци и активности на санацији; Сарадња са ресорним министарствима, Заводом за заштиту природе Србије, асоцијацијом националних паркова и другим националним парковима на доношењу нових законских и подзаконских аката и свим другим областима од заједничког интереса; 14. СТРУЧНИ САВЕТ НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА Стручни савет Националног парка (у даљем тексту: Стручни савет) је стручно и консултативно тело које прати и анализира програм и пројекте из области заштите природе и одрживог коришћења природних ресурса, а нарочито: 1) План управљања Националним парком; 2) Програм управљања Националним парком; 3) Програме и пројекте којима се спроводе мере и активности заштите и развоја Националног парка Копаоник; 4) Разматра друге активности управљача које се односе на послове заштите и развоја Националног парка; Стручни савет има пет чланова од којих је један председник. За чланове стручног савета именују се лица која својим научним и стручним радом прате и анализирају област заштите природе и одрживо коришћење природних ресурса, а један члан је представник управљача. 15.САВЕТ КОРИСНИКА НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА У циљу обезбеђивања интереса локалног становништва и корисника НПК Управљач оснива Савет корисника НПК (у даљем тексту: Савет корисника). Савет корисника чине представници локалних самоуправа, организација и удружења чија се активност одвија на подручју националног парка или у заштитној зони и њега чине: 93

94 94 1) По један члан из сваке Општине Националног парка, који се поименично делегира из сваке Општине; 2) Један члан преставник ловства кога именује Ловачка комора Србије, из чланства регионалног одбора коморе коме територијално припада НПК; 3) Један члан из риболовачких организација кога именује надлежна риболовачка организација; 4) Један члан представник пољопривредника, са подручја Националног парка; 5) Један члан представник туристичких организација, са подручја Националног парка; 6) Један члан представник удружења грађана из области унапређења циљева и задатака НПК, кога заједнички предлаже удружење грађана са подручја НПК, а уколико се не постигне сагласност,овог члана именује Министар и 7) Један представник Министарства одбране и Војске Србије. 16. ФИНАНСИЈСКА СРЕДСТВА И ДРУГЕ МАТЕРИЈАЛНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА ИЗВРШАВАЊЕ ПОВЕРЕНИХ ПОСЛОВА У УПРАВЉАЊУ НПК И НАЧИН ЊИХОВОГ ОБЕЗБЕЂИВАЊА Преглед прихода и расхода у претходне три године На основу података из финансијских извештаја, ЈПНПК је у периоду године остварило следеће финансијско пословање (у хиљадама динара): Опис 2013 % 2014 % 2015 % Укупни приходи Приход из сопст. делатности , , ,89 Приходи из буџета , , ,11 Укупни расходи Трошкови материјала , , ,11 Трошкови зарада, накн. зарада и остал. лич.расх , , ,36 Трошкови амортизације , , ,46 Остали расходи , , ,06 Добит

95 95 У структури прихода доминантан је онај из делатности шумарства (креће се у проценту 65-70%) док се приход од наплаћених накнада за коришћење заштићеног подручја се креће око 25% План прихода и расхода до године у хиљадама динара Опис % % % % , , , , , , Укупан приход -из сопствене делат. -из Буџета РС Укупан расход -трошкови материјала -трошкови зарада, нак. зарада и ост.лич.расх. трошк.амортизације -остали расходи ,51 40, ,74 44, ,74 44, ,29 50, ,23 45, ,23 45, Добит ,82 13, ,60 44,25 2,34 45,81 Опис % % % , , , , Укупан приход -из сопствене делат. -из Буџета РС Укупан расход -трошкови материјала -трошкови зарада, нак. зарада и ост.лич.расх. трошк.амортизације -остали расходи ,61 44, ,61 44, ,46 45, ,46 45, Добит ,36 12, ,61 44,30 2,46 45,62 Опис % % % Укупан приход -из сопствене делат. -из Буџета РС Укупан расход -трошкови материјала -трошкови зарада, нак. зарада и ост.лич.расх. трошк.амортизације -остали расходи ,82 13, ,61 44, ,84 12, ,61 44, ,46 45, ,46 45, Добит ,36 12, ,61 44,30 2,46 45,62 95

96 96 У овом периоду планирана је реална стопа раста прихода Предузећа од 2-3%, у условима да општа стопа инфлације буде ниска и контролисана. Приходи из сопствене делатности ће се остваривати реализацијом дрвних сортименатапроизвода искоришћавања шума (ови приходи су ограничени годишњим плановима газдовања шумама НПК и тржишним кретањима) и наплатом накнада за коришћење заштићеног природног добра НПК (овај приход ће имати већи раст у односу на друге приходе због динамичног развоја туризма, спорта и рекреације у НПК и већег обухвата обвезника плаћања). Уштеде на расходима оствариваће се кроз ефикаснију организацију производње у шумарству. 14.ПРИЛОЗИ Уз План управљања Националног парка Копаоник за период од 2016 до 2026 година урађена је документациона основа која је саставни део овог Плана и карте НПК у одговрајућој размери. Број: 903/16 ПРЕДСЕДНИК НАДЗОРНОГ ОДБОРА године Копаоник АЛЕКСАНДАР ЂОКОВИЋ 96