ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Godina LII Broj 58 31. decembar 2008. godine Cena 180 dinara AKTI GRADSKIH OP[TINA Skup{tina gradske op{tine Mladenovac na sednici odr`anoj 26. decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 46. Zakona o planirawu i izgradwi ( Slu`beni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06), ~lana 84. Statuta gradske op{tine Mladenovac ( Slu`beni list grada Beograda, broj 42/08) i ~lana 11. Odluke o organizaciji organa op{tine Mladenovac ( Slu`beni list grada Beograda, broj 16/04), donela je ODLUKU O IZMENI PLANA DETAQNE REGULACIJE ZA PRO- STOR IZME\U ULICA: MILOSAVA VLAJI]A, VOJ- VODE PUTNIKA, @IVOMIRA SAVKOVI]A I JAN- KA KATI]A U MLADENOVCU ^lan 1. Pristupa se izmeni Plana detaqne regulacije za prostor izme u ulica: Milosava Vlaji}a, Vojvode Putnika, @ivomira Savkovi}a i Janka Kati}a u Mladenovcu. ^lan 2. Planom detaqne regulacije iz ~lana 1. ove odluke obuhva}en kompleks izme u ulica: Milosava Vlaji}a, Vojvode Putnika, @ivomira Savkovi}a i Janka Kati}a u Mladenovcu. Povr{ina obuhvata plana iznosi 2 ha 76 a i 81m². ^lan 3. Ciq izmene Plana detaqne regulacije je da se preispitaju namene i status zemqi{ta definisanih Planom detaqne regulacije za prostor izme u ulica: Milosava Vlaji}a, Vojvode Putnika, @ivomira Savkovi}a i Janka Kati}a u Mladenovcu ( Slu`beni list grada Beograda, broj 30/08). ^lan 4. Nosilac izrade Plana detaqne regulacije je Dru{tvo za urbanizam, arhitekturu i in`ewering Urbanisti~ki centar Grad Beograd, ulica Vladimira Radovanovi}a broj 2. ^lan 5. Rok za izradu plana detaqne regulacije je 30 dana od stupawa na snagu ove odluke. ^lan 6. Sredstva za izradu plana obezbedi}e se iz sredstava JKP Pijace Mladenovac. ^lan 7. Sastavni deo ove odluke predstavqa Program za izradu plana detaqne regulacije, izra en od strane Dru{tva za urbanizam, arhitekturu i in`ewering Urbanisti~ki centar Grad Beograd, ulica Vladimira Radovanovi}a broj 2. ^lan 8. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda. Skup{tina gradske op{tine Mladenovac Broj 9-006-1-9/10/2008-I, 26. decembar 2008. godine Predsednik Radeta Mari}, s. r. Skup{tina gradske op{tine Mladenovac na sednici odr`anoj 26. decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 54. Zakona o planirawu i izgradwi ( Slu`beni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06), ~lana 84. Statuta gradske op{tine Mladenovac ( Slu`beni list grada Beograda, broj 42/08) i ~lana 11. Odluke o organizaciji organa op{tine Mladenovac ( Slu`beni list grada Beograda, broj 16/04), donela je PLAN DETAQNE REGULACIJE ZA PROSTOR OKO ULICA: NIKOLE TESLE, MILO- VANA T. JANKOVI]A, MILUTINA MILANKOVI]A I VOJVODE MI[I]A (LOKACIJA MIHAILA MI- LOVANOVI]A ) U MLADENOVCU Plan detaqne regulacije za prostor oko ulica: Nikole Tesle, Milovana T. Jankovi}a, Milutina Milankovi}a i Vojvode Mi{i}a (lokacija Mihaila Milovanovi}a ) u Mladenovcu (u daqem tekstu: Plan detaqne regulacije PDR) sastoji se iz: Pravila ure ewa i pravila gra ewa Grafi~kog dela Dokumentacionog dela Pravila ure ewa i pravila gra ewa i grafi~ki deo su delovi plana detaqne regulacije koji se objavquju, dok dokumentacioni deo je deo Plana detaqne regulacije koji se ne objavquje, ali se stavqa na javni uvid. II UVOD 1. Op{te odredbe Pravni osnov za izradu plana Zakon o planirawu i izgradwi ( Slu`beni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06); Odluka o pristupawu izradi Plana detaqne regulacije za prostor oko ulica: Nikole Tesle, Milovana T.
Broj 58 2 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Jankovi}a, Milutina Milankovi}a i Vojvode Mi{i}a (lokacija Mihaila Milovanovi}a ) u Mladenovcu, Slu- `beni list grada Beograda, broj 16/04 od 10. septembra 2008. godine; Pravilnik o sadr`ini, na~inu izrade, na~inu vr{ewa stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i uslovima i na~inu stavqawa Plana na javni uvid ( Slu`beni glasnik RS, broj 12/04); Pravilnik o op{tim uslovima o parcelaciji i izgradwi i sadr`ini, uslovima i postupku izdavawa akta o urbanisti~kim uslovima za objekte za koje odobrewe za izgradwu izdaje op{tinska, odnosno gradska uprava ( Slu- `beni glasnik RS, broj 75/03). Planski osnov za izradu plana Generalni urbanisti~ki plan Mladenovca 2021. ( Slu`beni list grada Beograda, broj 9/05) 2. Osnova za izradu plana 2.1. Podloge za izradu plana Podloge kori{}ene za izradu plana: Katastarsko-topografski plan, R=1:1000, KO Mladenovac varo{, KO Mladenovac selo, overen od strane SKN Mladenovac 2.2. Granica plana Granica plana kre}e od trome e kp. br. 1527, 1528/1 i 1528/2 (KO Mladenovac varo{) u desnom smeru obodom kp. broj 1527, preseca kp. broj 1528/1, zatim ide planiranim regulacijama ulica Mihaila Milanovi}a (Save Kova~evi}a), Vojvode Mi{i}a i Vuka Karaxi}a (Bo`e Damwanovi}a) u du`ini od oko 450 metara, onda se granica odvaja od regulacije ulice i nastavqa katastarskom parcelom ulice Milutina Milankovi}a (Proleterskih brigada) i to kp. br. 5793/1 (KO Mladenovac varo{), zatim prelazi u KO Mladenovac selo i nastavqa kp. broj 3918/2. Granica plana onda preseca ul. Milutina Milankovi}a (Proleterskih brigada) i nastavqa severnom planiranom regulacijom ul. Mi}e Obradovi}a, zatim isto~nom planiranom regulacijom ul. Nikole Tesle (Sestara Marjanovi}), onda preseca pomenutu ulicu i nastavqa obodom kp. broj 1527 sve do trome e kp. br. 1527, 1528/1 i 1528/2 (KO Mladenovac varo{) gde se granica zatvara. Povr{ina obuhvata plana je 35 ha. Gore navedene katastarske parcele i ulice se nalaze u obuhvatu plana. 2.3. Obuhvat plana Katastarske parcele i delovi parcela u obuhvatu plana Mihaila Milovanovi}a KO Mladenovac varo{, k.p. br.: 3883; 3885; 3880/1; 3948/2; 3948/2; 3884; 3887; 3887; 3886; 3880/2; 3882; 3881; 3877; 3890/1; 3890/1; 3889; 3889; 3876; 3878; 3875; 3879; 3890/7; 3890/7; 3891/4; 3891/4; 3890/8; 3891/3; 3891/3; 3890/5; 3873; 3874; 3890/9; 3871/2; 3891/5; 3891/5; 3891/1; 3891/1; 3890/6; 3890/10; 3890/4; 3890/4; 3871/1; 3891/7; 3891/7; 3890/3; 3890/3; 3870; 3891/8; 3891/8; 3890/2; 3890/2; 3891/2; 3891/2; 3891/6; 3891/6; 3872; 3866; 3867; 3891/10; 3891/10; 3891/9; 3891/9; 3869/1; 3864/1; 3864/2; 3869/2; 3861/2; 3861/2; 3863; 3863; 3862/1; 3862/1; 3868; 3865; 3862/2; 3862/2; 3861/3; 3861/3; 3861/1; 3861/1; 3892/2; 3892/2; 3845; 3847; 3892/1; 3892/1; 3846; 3859; 3859; 3844; 3848/1;3894; 3894; 3899/1; 3899/1; 3858/1; 3895; 3895; 3858/3; 3858/3; 3848/2; 3900; 3900; 3839; 3901/4; 3901/4; 3840; 3838; 3858/2; 3858/2; 3849; 3854/2; 3842; 3898; 3898; 3841; 3899/2; 3899/2; 3857; 3857; 3896/1; 3896/1; 3901/3; 3901/3; 3837; 3901/5; 3901/5; 3853; 3852; 3851; 3836; 3850; 3854/1; 3901/1; 3901/1; 3896/2; 3896/2; 3897; 3897;3835; 3893; 3893; 3899/3; 3899/3; 3901/2; 3901/2; 3901/6; 3901/6; 3903; 3903; 3829; 3902; 3902; 3825/1; 3833; 3825/2; 3830; 3826; 3824; 3831; 3827; 3821; 3904; 3904; 3817; 3817; 3822; 3822; 3828; 3790/2; 3819; 3819; 3792; 3784/2; 3905; 3905; 3788; 3809/3; 3809/3; 3812/2; 3812/2; 3786; 3818; 3818; 3791; 3823; 3823; 3816; 3789/1; 3790/1; 3785/2; 3785/1;3787; 3784/1; 3820; 3820; 3814; 3814; 3812/1; 3812/1; 3793; 3794; 3794; 3808; 3808; 3809/1; 3809/1; 3795; 3795; 3774/1; 3776/1; 3796; 3809/2; 3813; 3813; 3783; 3810/2; 3810/2; 3798; 3798; 3780; 3797; 3797; 3799; 3773; 3776/3; 3807; 3776/2; 3804; 3804; 3772/2; 3778; 3775; 3777; 3803; 3774/2; 3772/1; 3779; 3806/2; 3800; 3811/2; 3811/2; 3810/1; 3810/1; 3811/1; 3811/1; 1458; 3801; 3802; 3802; 3805; 1459. KO Mladenovac Selo, k.p. br.: 1732/8; 1737/4; 1732/1; 1737/1;1732/6; 1732/2; 1742/4; 1742/1; 1739/12; 1737/5; 1732/4; 1737/1; 1739/3; 1739/2; 1732/3; 1737/1; 1733/9; 1737/2; 1732/5; 1737/2; 1732/5; 1739/6; 1737/1; 1732/7; 1742/3; 1733/3; 1739/9; 1739/8; 1737/3; 1743/1; 1735/7; 1733/4; 1743/1; 1733/1; 1733/5; 1734/1; 1739/13; 1735/3; 1735/8; 1739/10; 1733/7; 1733/8; 1739/1; 1739/22; 1739/21; 1733/6; 1739/11; 1739/15; 1735/9; 1735/4; 1735/1; 1734/2; 1733/11; 1743/3; 1743/2; 1733/2; 1739/4; 1735/5; 1733/9; 1733/10; 1736; 1739/18; 1739/6; 1739/5; 1770/50; 1735/6; 1739/14; 1770/43; 1771/10; 1770/19; 1770/51; 1770/26; 1770/1; 1770/9; 1771/12; 1771/11; 1770/12; 1770/51; 1771/1; 1770/11; 1770/33; 1770/49; 1770/15; 1770/48; 1770/10; 1771/4; 1771/6; 1771/7; 1770/3; 1770/16; 1770/8; 1770/7; 1770/23; 1770/32; 1771/1; 1770/20; 1770/4; 1770/2; 1769/2; 1769/3; 1769/1; 1769/5; 1771/5; 1770/22; 1771/1; 1770/21; 1770/30; 1771/1; 1770/28; 1769/6; 1407/5; 1768/4; 1768/5; 1768/9; 1772/1; 1767/5; 1773/2; 1767/1; 1773/5; 1767/8; 1772/1; 1768/1; 1768/2; 1768/8; 1773/3; 1772/1; 1768/3; 1767/8; 1773/4; 1772/13; 1767/7; 1768/6; 1773/1; 1772/13; 1765/3; 1763/4; 1763/1; 1765/2; 1764; 1763/3; 1765/1; 1785/3; 1781/2; 1779/6; 1783/3; 1782; 1786/1; 1779/1; 1785/1; 1783/1; 1779/5; 1786/1; 1783/2; 1786/1; 1780/1; 1779/10; 1779/9; 1785/2; 1779/8; 1782/1; 1780/2; 1788/2; 1784/1; 1784/2; 1784/3; 1788/2; 1787; 1792/1; 1779/4; 1793/1; 1790; 1788/1; 1787; 1789; 1779/2; 1790; 1792/2; 1793/2; 1792/3; 1798/2; 1789; 1791; 1794/1; 1794/2; 1798/1; 1798/3; 1799/1; 1798/4; 1799/3; 1794/3; 1795/1; 1794/4; 1798/6; 1799/6; 1799/4; 2299/5; 1797; 1798/5; 1799/5; 1799/7; 1795/4; 1795/5; 2299/17; 1795/2; 1799/2; 1822/4; 1796/2; 2299/15; 1822/1; 1796/1; 1733/8; 1767/10;1795/3; 1770/20; 1770/34; 1770/35; 1775; 1777/1; 1777/2; 1778/1;1776;1778/2; 1795/4; 1795/5; 2266; 1847/10; 1850/16; 1850/19; 1822/3; 1825; 2281; 1767/5. 3. Ocena postoje}eg stawa Obuhvat plana iznosi 35.0 ha. Postoje}e gra evinsko zemqi{te zauzima celi obuhvat plana, od ~ega najve}i deo pripada porodi~nom stanovawu 18.78 ha, a veoma mali procenat vi{eporodi~nom stanovawu 0.28 ha, saobra}aj 5.23 ha, dok je neizgra eni prostor 10.71 ha. Posmatrani prostor je izgra en tako da je prose~na vrednost indeksa izgra enosti 0.3, dok je stepen iskori- {}enosti prostora 17.7%. Najmerodavniji urbanisti~ki parametri za ve}i deo obuhvata programa koji se odnosi na {ire gradsko podru~je, iz smernica GP-a je stepen iskori{}enosti 30% i indeks izgra enosti od 0.25 0.8, {to ostavqa prostora za novu izgradwu. Dominantna funkcija u okviru obuhvata plana je porodi~no stanovawe. Izgra eni objekti su u dobrom stawu. Spratnost objekata je uglavnom P+1, re e P+1+Pk. Prose~na veli~ina parcela iznosi 600 m 2. Proizvodni kapaciteti su na nivou malih porodi~nih, zanatsko-proizvodnih radwi i nalaze u sklopu stambenih objekata, u prizemqu, orijentisani ka ulici ili kao zasebni objekati (izdvojeni od stambenog objekta). Nema dovoqno uslu`no-komercijalnih objekata na posmatranom podru~ju. Vi{eporodi~ni objekti su u relativno dobrom stawu, mada zahtevaju rekonstrukciju i boqe odr`avawe objekata i ure ewe fasada. Nalaze se i ju`nom delu obuhvata Plana. Spratnost je P+2+Pk. U neposrenom okru`ewu vi{eporodi~nog stanovawa postoji mogu}nost da se ova namena pro{iri.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 3 U okviru obuhvata plana ne postoje objekti javnih slu`bi. Neizgra eni prostor se nalazi ravnomerno raspore en (kvantitativno) u okviru namene porodi~nog stanovawa. Neophodno je infrastrukturno opremawe neizgra enog zemqi{ta kako bi se stvorili preduslovi za formirawe gra evinskih parcela i izgradwu, kao i adekvatno saobra- }ajno re{ewe celog obuhvata, ~iji je koncept ve} prikazan u okviru programa. 4. Ciq izrade plana Ciqevi izrade plana proizilaze iz konkretnih potreba grada i zahteva gra ana za stvarawe urbanisti~kih preduslova za izgradwu i ure ewe prostora obuhva}enog planom. Osnovni ciqevi i zadaci plana su: po{tovawe i sprovo ewe smernica i ciqeva Generalnog plana Mladenovca 2021; koncepcija dugoro~nog prostornog razvoja centra u skladu sa ste~enim obavezama i postoje}im potencijalima; obezbe ewe prostora za razvoj postoje}ih i novih delatnosti; uskla ivawe postoje}ih povr{ina, objekata supra i infrastrukture sa novoplaniranim; stvarawe uslova za o~uvawe i unapre ewe `ivotne sredine, po{tovawe nepokretnih kulturnih dobara u okru- `ewu, o~uvawe arhitektonskih vrednosti; definisawe javnog interesa i utvr ivawe javnog gra- evinskog zemqi{ta; omogu}iti izdavawe izvoda iz plana, kao jednog od osnovnih uslova za dobijawe odobrewa za izgradwu, na delovima gde je to sa postoje}im stawem regulacije i parcelacije mogu}e; odre ivawe prioriteta prostornog razvoja i mogu}nosti za faznu realizaciju. 5. Podela podru~ja plana na prostorne celine Sagledavaju}i prostor u wegovoj funkcionalnoj, saobra}ajnoj i infrastrukturalnoj celovitosti, u zavisnosti od stepena izgra enosti i iskori{}enosti u okviru planirane namene, polo`aja i arhitektonike prostora podru~je predlo`enog obuhvata mo`e se podeliti na dve prostorne celine: Prostorna celina 1: porodi~no stanovawe Ova prostorna celina se nalazi severno od ulice Xuxine, i oivi~ena je slede}im ulicama: ulicom Milutina Milankovi}a (Proleterskih brigada), ulicom Mi}e Obradovi}a, ulicom Nikole Tesle (ulica Sestara Marjanovi}), do ulice Xuxine. Prema ve} postoje}oj tendenciji gradwe i formirawa blokova, ovu celinu karakteri{e urbani tip stanovawa sredwe gustine, sa porodi~nim slobodnostoje}im objektima na parceli. Veli~ine parcela su oko 600 m 2. Slobodni prostori u okviru parcela su ure ene zelene povr{ine. Teren je prete`no povoqan za izgradwu. Prostorna celina 2: vi{eporodi~no stanovawe U okviru ove prostorne celine planirane su slede}e prostorne potceline: 2.1. Vi{eporodi~no stanovawe, 2.2. Osnovna {kola, 2.3. Komunalni objekti trafostanica, 2.4. Komercijalni sadr`aji. Planom su predvi ena odgovaraju}a pravila gra ewa i ure ewa za prostorne podceline. Formirawe parkirawa u okviru ove prostorne celine je na na sopstvenoj parceli ili unutar bloka. III PRAVILA URE\EWA PROSTORA 1. Gra evinski rejon Celo podru~je obuhva}eno granicom je gra evinsko zemqi{te. Gra evinsko zemqi{te ~ine javno gra evinsko zemqi- {te i ostalo gra evinsko zemqi{te. Javno gra evinsko zemqi{te je gra evinsko zemqi{te na kome su izgra eni javni objekti od op{teg interesa i javne povr{ine, kao i zemqi{te nameweno u planu za takvu izgradwu i namenu (sve saobra}ajnice ranga datog u konceptu plana kao i pro{irewa postoje}ih i izgradwa novih objekata javne namene, koja }e se planom definisati). Ostalo gra evinsko zemqi{te je izgra eno gra evinsko zemqi{te, kao i zemqi{te nameweno za izgradwu objekata, a koje nije odre eno kao javno gra evinsko zemqi{te, a nameweno je za izgradwu objekata porodi~nog stanovawa, vi- {eporodi~nog stanovawa, za{titnog zelenila i drugog. Gra evinski rejon obuhvata povr{inu od 35 ha, {to je i ukupna povr{ina plana. U okviru gar evinskog rejona, javno gra evinsko zemqi- {te je na 9.13 ha, a ostalo gra evinsko zemqi{te na 25.87 ha. 1.1. Planirano javno gra evinsko zemqi{te Ukupna povr{ina javnog gra evinskog zemqi{ta iznosi oko 9.13 ha, od ~ega je 5.23 ha postoje}e, a 3.9 ha novoplanirano javno gra evinsko zemqi{te. Planirano javno gra evinsko zemqi{te obuhvata zemqi{te planirano za izgradwu: saobra}ajnica, komunalnih objekta, povr{ine pod javnim objektima (osnovna {kola). Postoje}e javno gra evinsko zemqi{te su povr{ine postoje}ih saobra}ajnica. Op{tinskom odlukom o progla{ewu javnog gra evinskog zemqi{ta objavqena u Slu`benom glasniku RS, broj 47/03, progla{eno je javno gra evinsko zemqi{te koje se odnosilo na katastarske parcele po starom premeru. Plan detaqne regulaciju je ra en na novom katastarskom premeru, i u Grafi~kom prilogu br. 3 Plan regulacije i parcelacije, R 1:1000, prikazano je planirano javno gra evinsko zemqi{te. 1.1.1. Granica planiranog javnog gra evinskog zemqi{ta Granica javnog gra evinskog zemqi{ta je definisana linijama i sastoji se iz linije postoje}e parcelacije i linije novoprojektovane (planirane) parcelacije. Planirana linija parcelacije je definisana ta~kama za koje su date koordinate. Granica javnog gra evinskog zemqi{ta slu- `i kao linija razgrani~ewa dva javna gra evinska zemqi- {ta ili razgrani~ewa javnog gra evinskog zemqi{ta od ostalog zemqi{ta. Popis javnog gra evinskog zemqi{ta saobra}ajne povr{ine: J.G.P. br. 1: deo kp. br.: 5793/1 u KO Mladenovac varo{, 3918/2, 3834, 3833, 3835, 3845, 3860 (ul. Bude \uri}a), 3869/1, 3880/1, 3938 u KO Mladenovac selo ul. Milutina Milankovi}a (ul. Proleterskih brigada). J.G.P. br. 2: deo kp. br.: 3938, 3496, 3495, 3493/1, 3492, 3490, 3485/1, 3486, 3948/1, 3948/2, 3488, 3890/1, 3887, 3885, 3884, 3883, 3880/1, 3890/1, 3890/7, 3891/5, 3892/2, 3901/5, 3937, 3484, 3483, 3477, 3476, 3471 sve u KO Mladenovac selo (ul. Mi}e Obradovi}a, deo Nova 3). J.G.P. br. 3: deo kp. br.: 3860, 3890/9, 3867, 3868, 3865, 3866, 3890/6, 3860/8, 3890/10, 3878, 3879, 3881, 3884, 3885 sve u KO Mladenovac selo (Nova 1). J.G.P. br. 4: deo kp. br.: 3863, 3864/1, 3864/2, 3890/1, 3890/2, 3890/5, 3890/6, 3890/7, 3879, 3882, 3887, 3889, 3891/1, 3891/2, 3891/3, 3891/4, 3891/5 sve u KO Mladenovac selo (deo Nova 2, Ulica 1).
Broj 58 4 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. J.G.P. br. 5: deo kp. br.:3860, 3861/1, 3890/2, 3891/1, 3891/2, 3891/5, 3891/6, 3891/7, 3891/8, 3891/10, 3892/1, 3892/2 sve u KO Mladenovac selo (deo Nova 3, Ulica 2). J.G.P. br. 6: deo kp. br.: 3860, 3845, 3847, 3858/1, 3858/2, 3858/3, 3859, 3854/1, 3894, 3895, 3898, 3899/1, 3900, 3901/1, 3901/2, 3901/3, 3901/4, 3901/5, 3901/6, 3903, 3892/1, 3892/2, 3861/1, 3861/2, 3861/3, 3862/2, 3862/1, 3863, 3864/1, 3864/23865, 3868, 3869/1, 3869/2 sve u KO Mladenovac selo (ul. Bude \uri}a, deo Nova 4, Nova 5, Nova 6, Nova 7). J.G.P. br. 7: deo kp. br.: 3824, 3825/1, 3825/2, 3826, 3827, 3828, 3829, 3830, 3831, 3832, 3833, 3904, 3824, 3817, 3819, 3821, 3822, 3835, 3837, 3841, 3842, 3850, 3849, 3851, 3852, 3853, 3854/1, 3857, 3893, 3897, 3896/1, 3896/2, 3898, 3903, 3902 sve u KO Mladenovac selo (ul. Radoja Bla`i}a, Nova 8). J.G.P. br. 8: deo kp. br.: 3937, 3901/5, 3902, 3905, 3904, 3815, 3814, 3939, 3907, 3909, 3913, 3914, 3915, 3813, 3809/2, 3811/1, 3812/1 u KO Mladenovac selo, a deo kp.br.: 1470, 1472, 1474, 1466/1, 5793/2, 1398/1, 1476, 1480, 1481, 1483, 1484, 1485, 1487, 1489, 1490, 1491, 1496, 1498, 1501, 1502, 1504, 1393, 1391, 1390/2, 1389/1,1357, 1355, 1354, 1321/2, 1322, 1320, 1317, 1316, 1527, 1475/1, 1516, 1517 u KO Mladenovac varo{ (ul. Nikole Tesle (ul. Sestara Marjanovi})). J.G.P. br. 9: deo kp. br.: 3793, 3794, 3795, 3796, 3797, 3802, 3803, 3804, 3805, 3806/2, 3807, 3808, 3809/1, 3809/1, 3809/2, 3823, 3820, 3818, 3816, 3834, 3904, 3905, 3815, 3812/1, 3813, 3811/1, 3811/2, 3810/1, 3810/2 u KO Mladenovac selo, a deo kp.br.: 1463, 1467 i 1468 u KO Mladenovac varo{ (deo Nova 9, Nova 10, Nova 11, Ulica 3). J.G.P. br. 10: deo kp. br.: 3790/2, 3824, 3825/1, 3826, 3827, 3828, 3829, 3830, 3831, 3832, 3833, 3784/2, 3785/1, 3785/2, 3786(cela), 3787, 3788, 3789/1, 3790/1, 3791, 3792, 3793, 3774/1, 3776/1, 3783, 3780, 3801, 3800 sve u KO Mladenovac selo (deo Nova 4, Nova 9, deo Nova 12). J.G.P. br. 11: deo kp. br.: 3772/1, 3774/2, 3775, 3776/3, 3776/2, 3779, 3778, 3777, 3950, 3801, 3805 u KO Mladenovac selo a deo kp.br.: 1463, 1464, 1454/1, 1454/2, 1446, 1447, 1444/1, 1444/2, 1431, 1432, 1430, 1429/1, 1429/2 u KO Mladenovac varo{ (ul. Janka Vrabi~a). J.G.P. br. 12: cela kp. br.: 1422 u KO Mladenovac varo{, deo kp. br.: 1420, 1423, 1430, 1433, 1435, 1436,1426, 1427 u KO Mladenovac varo{ (Ulica 4). J.G.P. br. 13: deo kp. br.: 1444/1, 1444/2, 1444/3, 1445, 1446, 1439, 1440, 1441, 1442, 1443, 1448, 1400/4 sve u KO Mladenovac varo{ (Nova 13). J.G.P. br. 14: deo kp. br.: 1449, 1450, 1451, 1452, 1453, 1454/2, 1446, 1447 sve u KO Mladenovac varo{ (deo Nova 12). J.G.P. br. 15: deo kp. br.: 1463, 1466/1, 1467, 1468, 1471, 1473 sve u KO Mladenovac varo{ (Nova 14). J.G.P. br. 16: cela kp. br.: 1465/4, 1384/6 u KO Mladenovac varo{, deo kp. br.: 5793/1, 5793/2, 1436, 1401/8, 1456, 1457, 1458, 1459, 1465/2, 1465/3, 1466/1, 1466/2, 1461, 1462, 1398/1, 1400/1, 1384/2, 1384/3, 1384/5, 1385/6, 1385/7, 1385/8, 1386/1 u KO Mladenovac varo{ (Nova 15, Ulica 5, deo Ulica 7). J.G.P. br. 17: cela kp. br.: 5793/3 u KO Mladenovac varo{, deo kp. br.: 1408, 1409, 1410, 1411, 1401/4, 1401/6, 1402/2, 1402/3, 1402/5, 1403, 1404, 1406 (Ulica 6). J.G.P. br. 18: deo kp. br.: 5793/2, 1385/1, 1385/3, 1385/9, 1388, 1389/1 u KO Mladenovac varo{ (deo Ulica 7). J.G.P. br. 19: cela kp. br.: 1375, 1360/2, 1358/2 u KO Mladenovac Varo{, deo kp. br.: 1373, 1374, 1376, 1378, 1379, 1380, 1381, 1382, 1383, 1338/1, 1368/1, 1340, 1341, 1367, 1361, 1368/2, 1360/1, 1358/1, 1359, 1357, 1389/1, 1389/2, 1390/1 u KO Mladenovac varo{ (ul. Xuxina (ul. Milovana Vidakovi- }a)), Ulica 8, Nova 16). J.G.P. br. 20: deo kp. br.: 1295/4, 5793/1, 1338/1, 1287/2, 1332, 1330/1, 1313, 1314, 1315 u KO Mladenovac varo{ (ul. Bo`e Damjanovi}a (Vuka Karaxi}a)). J.G.P. br. 21: cela kp. br.: 1444 u KO Mladenovac varo{, deo kp. br.: 1368/1, 1341, 1342, 1343, 1335, 1326/2, 1326/3, 1345, 1348, 1363, 1367 u KO Mladenovac varo{ (Ulica 10, Nova 17). J.G.P. br. 22: cela kp. br.: 1323/1 u KO Mladenovac varo{, deo kp. br.: 1368/2, 1360/1, 1361, 1346, 1349, 1352, 1353, 1364, 1319, 1321/1, 1321/2, 1323/1, 1324 u KO Mladenovac varo{ (Ulica 9). J.G.P. br. 23: cela kp. br.: 1318 u KO Mladenovac varo{, deo kp. br.: 1313, 1315, 1317, 1319, 1320, 1323/1, 1326/4, 1326/5, 1326/2, 1326/3, 1327, 1328, 1331/1, 1331/2, 1330/1, 1330/2 u KO Mladenovac varo{ (ul. Bo`e Damjanovi}a (Vuka Karaxi}a), Nova 18). J.G.P. br. 24: deo kp. br.: 1316, 1313 u KO Mladenovac varo{ (ul. Vojvode Mi{i}a, ul. Save Kova~evi}a(Mihaila Milovanovi}a), Nova 19, Nova 20). povr{ine pod javnim objektima: J.G.P. br. 25: deo kp. br.: 1313, 1316, 1317 u KO Mladenovac varo{. komunalni objekti: J.G.P. br. 26: deo kp. br.: 1317 u KO Mladenovac Varo{. 1.2. Ostalo gra evinsko zemqi{te Ostalo gra evinsko zemqi{te, povr{ine 25.87 ha, prevashodno je planirano za porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe u okviru koga mogu da budu zastupqene namene poslovawa, trgovine i usluga. 2. Pravila ure ewa javnog gra evinskog zemqi{ta, javnih povr{ina i objekata javne namene 2.1. Saobra}ajna infrastruktura Osnovni op{ti principi pri planirawu saobra}ajnica su: GP Mladenovac 2021, tehni~ki normativi primereni rangu saobra}ajnice, prete`na namena povr{ina, Zakon o planirawu i izgradwi, Pravilnik o op{tim uslovima o parcelaciji i izgradwi i sadr`ini, uslovima i postupku o urbanisti~kim uslovima za objekte za koje odobrewe za izgradwu izdaje op{tinska odnosno gradska uprava i druga akta koja va`e za ovu vrstu objekata, postoje}a parcelacija. Prema GP Mladenovac 2021 planirane su saobra}ajnice ranga 2. reda ulicama Proleterskih brigada (Milutina Milankovi}a), Mi}e Obradovi}a, Xuxinom (Milovana Vidakovi}a), Sestara Marjanovi} (Nikole Tesle), delom Save Kova~evi}a (Mihaila Milovanovi}a) i Bo`e Damjanovi}a (Vuka Karaxi}a). Ulice ni`eg ranga ostavqene su da se razvijaju planovima ni`eg reda. Pravci saobra}ajnica 2. reda zadr`avaju se i u ovom planu. U prostoru obuhva}enom granicama PDR razvijena je mre`a saobra}ajnica ranga sabirnih i stambenih na osnovu postoje}ih (ste~enih) pravaca, planiranih saobra- }ajnica kojima bi se omogu}io neposredan pristup gra evinskim parcelama, uobli~eni su stambeni blokovi, utvr- ena je regulacija koja omogu}ava i obezbe uje nesmetano i bezbedno odvijawe saobra}aja za sve u~esnike. Saobra}ajnice 2. reda Saobra}ajnice 2. reda su postoje}e ulice Proleterskih brigada (Milutina Milankovi}a), Mi}e Obradovi}a, Save Kova~evi}a (Mihaila Milovanovi}a) i Bo`e Damjanovi}a (Vuka Karaxi}a). Ulica Xuxina (Milovana Vidakovi}a) jednim delom je izgra ena i potrebno je izgraditi nastavak do ul. Sestara Marjanovi} (Nikole Tesle) u du`ini od 186.82 m, a ulica Sestara Marjanovi} (Nikole Tesle), mora se izgraditi celom du`inom u granicama plana, u du`ini od 825.14 m. Kolovoz je od asfalta sa {irinom od 6.0 m. Ukupna du`ina je 2839 m. Sabirne saobra}ajnice Sabirne saobra}ajnice su saobra}ajnice koje formiraju stambene blokove, uspostavqaju popre~nu vezu saobra}ajnica vi{eg reda i saobra}ajne tokove usmeravaju ka wima prihvataju}i kretawa sa ulica ni`eg ranga.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 5 To su ulice: Bude \uri}a, na postoje}em delu i nastavku u du`ini od 208.55 m, Radoja Bla`i}a na postoje}em delu i nastavku od 112.1 m, Janka Vrabi~a, do Sestara Marjanovi}, Nova 2 u du`ini od 416.91 m, Bo`e Damjanovi}a 2. deo. Usvojenom orijentacijom ulica, kretawa iz stambenih blokova se na najjednostavniji i najbr`i na~in usmeravaju na saobra}ajnice 2. reda prema izabranom ciqu putovawa. Ukupna du`ina sabirnih saobra}ajnica je 2142.09 m. Kolovoz je savremen, od asfalta, minimalne {irine 5.5 m. Stambene saobra}ajnice Stambenim saobra}ajnicama korisnici gra evinskih parcela ostvaruju neposrednu vezu sa javnim saobra}ajnicama. Postoje}a mre`a ve} probijenih formiranih ulica je upotpuwena novim pravcima, ili su postoje}e produ`ene kako bi se uspostavili ne prekinuti saobra}ajni tokovi. U planiranom prostoru jedan broj saobra}ajnica je ostao sa slepim zavr{ecima, samo u onim slu~ajevima kada bi uspostavqawe neprekinutog toka zahtevalo uklawawe ve- }eg broja vrednih objekata za stanovawe, ~esto novih. U tim slu~ajevima slepi zavr{etak se izvodi sa okretnicom koja mo`e po obliku da se priligodi konkretnim uslovima na terenu. Okretnice slu`e za okretawe sanitetskog, vatrogasnog i komunalnog vozila i prilago ene su toj nameni. Ukupna du`ina saobra}ajnica je 3192.08 od ~ega treba izgraditi 1463 m. Kolovoz je {irine 5.5 m na saobra}ajnicama predvi enim za dvosmerni saobra}aj. Za jednosmeran saobra}aj kolovoz je od 3.5 do 4.0 m. Kolski prilazi parcelama nisu javne povr{ine. saobra}ajnica du`ina rekonstrukcija izgradwa eksproprijacija ukupno du`ina cena du`ina cena drugog reda 2839 1827,04 21924480 1012 16191360 6071760 21924480 sabirna 1864,32 1543,67 18524040 320,65 5130400 1923900 25578340 ostale 3192,08 1729,05 13832400 1463 17556360 5852120 37240880 Σ= 7895,4 5099,76 54280920 2795,6 38878120 10921720 81.817.640,00 2.2. Vodosnabdevawe i odvo ewe otpadnih voda Vodosnabdevawe Na osnovu uslova br. 2035 od 31. marta 2008. godine, izdatih od strane JKP Mladenovac iz Mladenovca, podru~je obuhva}eno ovim planom je vezano za gradsku vodovodnu mre`u cevovodom ν200 mm sa zapadne strane ovog kompleksa, kao i sekundarnom mre`om ν80 mm i ν100 mm u stambenim ulicama. Planom je predvi eno prstenasto povezivawe vodovodne mre`e, gde god to mogu}nosti dozvoqavaju, jer se time pove}ava protivpo`arna sigurnost i ravnomerniji raspored pritisaka. Fekalna kanalizacija Zapadnom ivicom ovog kompleksa postoji fekalni kolektor ν200, kao i bo~ni ogranci u gravitiraju}im ulicama. Planom je predvi ena dogradwa sekundarne mre`e fekalne kanalizacije za sve posmatrane ulice i kao i povezivawe sa postoje}om gradskom kanalizacionom mre`om radi prijema i odvo ewa svih upotrebqenih sanitarnih voda. Atmosferska kanalizacija Ki{na kanalizacija treba da omogu}i odvo ewe atmosferskih voda sa saobra}ajnica, krovova i ostalih ure enih povr{ina unutar posmatranog kompleksa do postoje- }ih kolektora ki{ne kanalizacije. Ki{nu kanalizaciju dimenzionisati na merodavnu ra- ~unsku ki{u, a realizovati je etapno iz ekonomskih razloga, tako da se ista racionalno uklapa u budu}e re{ewe. Dimenzije planirane ki{ne kanalizacije odrediti na osnovu hidrauli~nog prora~una. 2.3. Elektroenergetska infrastruktura Postoje}e stawe Na planskom podru~ju postoje izgra eni elektroenergetski objekti TS, dalekovodi i mre`a niskog napona, koji zadovoqava potrebe potro{a~a elektri~ne energije. U zoni ulice Radoja Bla`i}a postoje TS 10/04 kv snage 630 kva tipa MBTS. U neposrednoj blizini planskog podru~ja nalaze se trafostanice 10/0.4 kv: Kula snage 250 kva Dispanzer (ATD) snage 250 kva, Limena MBTS 2h630 kva MBTS 1h630 kva Trafo stanice su napojene kvalitetnim kablovskim vodovima 10 kv {to obezbe uje potrebnu sigurnost napajawa elektri~nom energijom. Pravila ure ewa Za potrebe budu}e potro{we, pre postoje}ih TS, treba izgraditi novu TS 10/0.4 kv snage 630 kva sli~na tipu MBTS u zoni ulice Vojvode Mi{i}a i Bo`e Damwanovi}a. Za napajawe TS treba polo`iti kablovski vod 10 kv sli~an tipu HNE49A 3h1h95 mm 2 iz pravca postoje}ih TS Dispanzer (ATD) i MBTS 630 kva locirane ju`no od ulice Vojvode Mi{i}a. Pored novih saobra}ajnica predvi a se izgradwa mre- `e 0.4 kv na betonskim stubovima sa kablovskim snopom hoo/o-a 3h70+54,6+2h16 mm 2, sa javnom rasvetom napajano preko dodatnih `ila i kablovskom snopu iz novoplanirane TS. Javna rasveta se realizuje postavqawem natrijumovih svetiqki snage 70 W na stubovima mre`e 0.4 kv. Ku}ni prikqu~ci sa mre`e 0.4 kv se izvode kablovskim snopom hoo/-a 4h16 mm 2 ili kablovski, prema uslovima nadle`ne elektrodistribucije. Postoje}i kablovski vod sredweg i niskog napona koji vodi od Xuxine ulice do ulice Bude \uri}a a nije u koridoru ni planirane ni postoje}e saobra}ajnice, treba izmestiti pored saobra}ajnice Mihaila Milovanovi}a, {to zahteva du`i zastoj u napajawu podru~ja elektri~nom energijom, i znatna investiciona ulagawa. Predra~un radova 1. Izgradwa nove TS 10/0.4 kv, 630kVA sli~ne tipu MBTS kom 1. 3.800.000,00
Broj 58 6 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 2. Izgradwa kablovskog prikqu~ka TS 10 kv kablom sli~nu tipu HNE49A 3h(1h95) mm 2 iz pravca TS Dispanzer (ATD) i MBTS 630 kva locirane u zoni ulica Vojvode Mi{i}a i Bo`e Damwanovi}a. km 0.9 h 2.200.000,00=1.980.000,00 3. Izrada mre`e 0.4 kv na betonskim stubovima sa kablovskim snopom (SKS) hoo/o-a 3h(1h70) + 54,6+2h16 mm 2 km 1,8 h 1.600.000,00=2.880.000,00 4. Izgradwa javne rasvete po stubovima mre`e 0.4 kv, sa natrijumovim svetiqkama snage 70 W. km 1,6 h 600.000,00 = 960.000,00 5. Izme{tawe postoje}ih kablovskih vodova sredweg i niskog napona u zonu ulice Mihaila Milovanovi}a km 0,5h 4 000.000 = 2 000. 000 Ukupno: 11.620.000,00 2.4. Telekomunikaciona infrastruktura Na bazi planiranog razvoja ovog podru~ja u planskom periodu, o~ekuje se bitno pove}an broj zahteva korisnika za opslu`ivawe iz kompletnog asortimana telekomunikacionih usluga. To prakti~no zana~i da }e se pored zahteva za opslu`ivawem klasi~nih govornih usluga (analogni POTS prikqu~ak i ISDN BRI) javiti i zahtevi korisnika za ostvarivawem velikog broja negovornih usluga (direktnog pristupa internetu, prenosa podataka, prenosa slike, daqinskog nadzora i drugo). Na bazi ovakvih postavki, kao prihvatqiv koncept razvoja, u planskom periodu predvi a se: 1. Dogradwa i rekonstrukcija postoje}e telefonske mre`e (primarne i sekundarne) 2. Decentralizacija mesne telefonske mre`e sa maksimalnom du`inom pretplatni~ke petqe od 1,5 km od novoplaniranih multiservisnih pristupnih ~vorova (MSAN), koji se dimenzioni{u sa potrebnim kapacitetom. Potrebno je da investitor obezbedi prostoriju za sme- {taj telekomunikacione opreme. Prostorija treba da se nalazi u prizemqu, da je lako pristupa~na sa uli~ne strane, kako za osobqe, tako i za uvod kablova i prilaz slu`benih vozila. Povr{ina navedene prostorije treba da bude 10 15 m², a visina 260 280 cm. U prostoriji je potrebno obezbediti zasebno elektri~no brojilo kao i jednosmerni napon 48 V, i naizmeni~ni napon 230/400 V, 50 Hz za prikqu~ewe telekomunikacione opreme. Uzemqewe prostorije mora biti pa`qivo izvedeno i mora obezbediti za{titu i nesmetano funkcionisawe telekomunikacione opreme. Kroz pomenutu prostoriju ne smeju da prolaz toplovodne, kanalizacione i vodovodne instalacije. Prostorija za sme{taj TK opreme }e biti povezana sa opti~kim kablom na mati~nu centralu. Na posmatranom podru~ju potrebno je izvr{iti slede}e: Izgradwa i monta`a multiservisnog prostornog ~vora (MSAN) na predvi enoj lokaciji; Rekonstrukcija primarne mesne telefonske mre`e zamenom svih nadzemnih izvedenih stubova TT stubi}ima; Izgradwa nove razvodne podzemne mre`e do svakog objekta pojedina~no kablovima tipa TK59 (1x4x0.4) Izgraditi novi opti~ki kabl na relaciji novi MSAN ATC Mladenovac du` postoje}eg pretplatni~kog kabla od TK 10 (125x4x0.4) 2.5. Gasifikacija Za zadovoqewe potreba potro{a~a prirodnim gasom podru~ja obuhva}enim planom detaqne regulacije za lokaciju Mihaila Milovanovi}a u Mladenovcu, postoji deo izgra ene distributivne gasovodne mre`e, koju treba rekonstruisati a na negasifikovanom podru~ju izgraditi distributivnu gasovodnu mre`u. Planirano re{ewe gasovodne mre`e u urbanisti~ko projektnoj dokumentaciji zasnovano je na odredbama Pravilnika o tehni~kim normativima za projektovawe i polagawe distributivnog gasovoda od polietilenskih cevi za radni pritisak do 4 bara i pravilnik o tehni~kim normativima za kqu~ni gasni prikqu~ak za radni pritisak do 4 bara objevqenim u Slu`benom listu SFRJ, broj 20/92 na mernoregulacionoj stanici ugraditi ure aj za odorizaciju prirodnog gasa. Projekte raditi saglasno zakonskim propisima, urbanisti~kim i projektnim uslovima kao i pravilima struke. Distributivni gasovod smatra se cevovod od polietilenskih cevi koje ispuwavaju uslove prema jugoslovenskom standardu JUS.G.G6.662 za razvod gasa radnog pritiska do 4 bara koji po~iwe neposredno iza izlaznog zapornog cevnog zatvara~a na prikqu~nom {ahtu ili mernoregulacione stanice, a zavr{ava se zapornim cevnim zatvara~em potro{a~a. Svetlo rastojawe smatra se najkra}e rastojawe izme u spoqnih povr{ina cevi i podzemnih objekata. Ranim pojasom smatra se minimalni prostor du` trase distributivnog gasovoda potreban za wegovu nesmetanu i bezbednu izgradwu. Dubina ukopavawa distributivnog gasovoda je razmak izme u gorwe ivice gasovoda ili za{titne cevi i kote terena. Pod saobra}ajnicom podrazumeva se lokalni, regionalni, magistralni put, autoput, `elezni~ka pruga i industrijski kolosek. Potrebna sredstva za izgradwu distributivnog gasovoda od polietilenskih cevi od ν25 mm do ν230 mm su data na osnovu prose~nih ostvarenih cena na nivou Republike Srbije, {to je 75 /m. 2.6. Objekti javne namene 2.6.1. Javne funkcije i slu`be Objekat osnovne {kole se planira u okviru prostorne celine 2 kao prostorna podcelina 2.2. na kp.br. 1316 i 1317 KO Mladenovac varo{. Rezervisani prostor za osnovnu {kolu ima povr{inu 1.33 ha sme{ten je u ju`nom delu posmatranog podru~ja. Gravitaciono podru~je predstavqa stambeno tkivo, {iri centar naseqa, koje neposredno okru`uje podru~je obuhva- }eno planom i iznosi oko 3.500 stanovnika (od toga podru~je plana 2.100 stanovnika). Kapacitet {kole ra~unat je u odnosu na gravititaciono podru~je i iznosi 600 u~enika. Dvori{te {kole urediti za sportske terene, a slobodne povr{ine hortikulturno urediti tako da one ~ine 30 40% kompleksa. Za detaqnu razradu bloka propisana je obaveza izrade Urbanisti~kog projekta, uz uslov da stepen zauzetosti parcele bude 25%, a indeks izgra enosti maksimalno 1,0. izgra ena bruto povr{ina objekta 8 m² po u~eniku (4800 m²) veli~ina {kolskog kompleksa 25 m² po u~eniku 28 32 u~enika u u~ionici (potreban kapacitet objekta je 20 u~ionica) spratnost objekta do P+2+Pk udaqenost gra evinske linije od saobra}ajnice 10 m kompleks opremqen otvorenim sportskim terenima i fiskulturnom salom 1 PM na 70 m² poslovnog prostora 2.7. Zelenilo Zelenilo je zastupqeno unutar gra evinskih parcela javne namene. Slobodne povr{ine u okviru osnovne {kole ozeleneti u {to ve}oj meri. S obzirom na to da u okviru ovih namena ima jako malo nezasrtih povr{ina, za oplemewavawe prostora zelenilom koristiti `ardiwere, parapete ograda pojedina~ne i grupne saksije.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 7 Za sve vrste i povr{ine zelenila voditi ra~una o konstantnom odr`avawu i obnavqawu zelenog fonda, jer su ovi prostori na pravcima intenzivnog saobra}aja i negativnog uticaja od istog. Travwake podi}i od vrsta predvi- enih za intenzivno ga`ewe. Izbegavati biqne vrste sa alergenim svojstvima, trnovite i otrovne. Ozelewavawe mora da bude vi{efunkcionalno: za{tita od vetra i buke, vizuelna i prostorna barijera, zasen, stvarawe prijatnog ambijenta za rad i boravak. Tamo gde ima prostornih mogu}nosti zelene povr{ine treba urediti stazama i parkovskim mobilijarom. 3. Pravila ure ewa ostalog gra evinskog zemqi{ta Ostalo gra evinsko zemqi{te bi zauzimalo preostale povr{ine u okviru obuhvata plana namewene prete`no porodi~nom stanovawu, vi{eporodi~nom stanovawu i komercijalnim sadr`ajima. Porodi~no stanovawe Porodi~no stanovawe se nalazi u obe prostorne celine, planirane spratnosti do P+1+Pk. Planom je predvi- eno zadr`avawe porodi~nog stanovawa, unapre ewe opremawem infrastrukturom, sa mogu}no{}u unutra{weg {irewa naseqa. Planom su definisani urbanisti~ki parametri za stanovawe, kao i komunalno opremawe. Objekti porodi~nog stanovawa se rekonstrui{u pod istim uslovima koji va`e za novu izgradwu. Tako e je mogu}e uz osnovnu izgradwu formirati i neku drugu namenu koja ne ugro`ava stanovawe (npr. trgovine, ugostiteqstvo, poslovawe...). Pored stambenih objekata na parcelama se mogu graditi i objekti prate}ih sadr`aja, gara`e i sl. Kapacitet prostora namewenog porodi~nom stanovawu, ukupno postoje}e i planirano iznosi 290 objekata, odnosno 580 stambenih jedinica, ra~unaju}i da se u okviru jednog objekta nalaze maksimalno (najvi{e) ~etiri stambene jedinice. Vi{eporodi~no stanovawe Vi{eporodi~no stanovawe planira se u prostornoj celini 2, tj. u prostornoj podcelini 2.1. Generalnim planom se prostorna celina nalazi u okviru zone u`eg gradskog centra, te se i urbanisti~ki parametri koji se odnose na ovu namenu tako i propisuju. Kapacitet vi{eporodi~nog stanovawa se od 0,28 ha u postoje}oj izgra enosti prostora pove}ava na 5,92 ha. Spratnost koja je planirana za ovu zonu je od P+2+Pk do P+4+Pk. Blok formirati kao otvoreni gradski blok sa vi{e objekata na parceli. Slobodni sistem izgradwe ~ine blokovi koji su sa svih strana definisani regulacijama obodnih saobra}ajnica ili granicama drugih namena, sa gra evinskom linijom ve- }e ili mawe udaqenosti od regulacione linije bloka. Poslovawe je planirano u prizemnim eta`ama vi{eporodi~nog stanovawa, sa orijentacijom prema ulici. Poslovawe obuhvata trgovinu (prehrambena...), ugostiteqstvo (kafei i poslasti~arnice). Tamo gde ima prostornih mogu}nosti zelenilo treba da bude opremqeno i ure eno za razne vrste korisnika i aktivnosti (rekreacija, {etwa, igra, odmor...). Potrebno ga je urediti kombinacijom travnih povr{ina, izbor vrsta zasnovati na dekorativnim, autohtonim brzorastu}im visokim li{}arima i ~etinarima. Urbanisti~kim i arhitektonskim projektima re{iti pe{a~ke komunukacije unutar blokova. Komercijalni sadr`aji Na ovom prostoru planirana je izgradwa komercijalnih sadr`aja, ~ija je preovla uju}a namena komercijalna delatnosti, poslovawe i usluge. Kako je planirana lokacija za ovu namenu na po~etku Xuxine ulice, sa zapadne strane, zbog preglednosti saobra}ajnice neophodno je definisati precizne urbanisti~ke parametre. Planirana spratnost je P+1+Pk. Mogu}e je smestiti stanovawe na spratu objekata, dok se u prizemnim eta`ama planira preovla uju}a namena ove prostorne celine PC 2.4. IV PRAVILA GRA\EWA PROSTORA 1. Pravila parcelacije gra evinskog zemqi{ta 1.1. Op{ta pravila Gra evinska parcela jeste najmawi deo prostora, najmawa povr{ina na kojoj se mo`e graditi, odnosno ima povr- {inu i oblik koji omogu}ava izgradwu objekta u skladu sa planom, pravilima o gra ewu i tehni~kim propisima. Parcela je definisana pristupom na javnu povr{inu, granicama prema susednim parcelama i prelomnim ta~kama koje su odre ene geodetskim elementima. Gra evinska parcela je utvr ena regulacionom linijom prema javnoj saobra}ajnici, granicama gra evinske parcele prema susednim parcelama i prelomnim ta~kama koje su definisane analiti~ko-geodetskim podacima. Gra evinska parcela, po pravilu ima pribli`no oblik pravougaonika ili trapeza i bo~nim stranama je postavqena upravno na osovinu javne saobra}ajnice. Oblik i veli~ina gra evinske parcele mora da omogu- }ava izgradwu objekata u skladu sa re{ewima iz plana, pravilima o gra ewu i tehni~kim propisima. Gra evinske parcele se formiraju uz po{tovawe imovinsko-pravnih odnosa i postoje}ih me nih linija. Parcelacija i preparcelacija na ostalom gra evinskom zemqi{tu se vr{i na zahtev vlasnika izradom urbanisti~kog projekta na osnovu ovog plana. 1.1.1. Transformacija parcela Promena granica postoje}e parcele i formirawe novih se vr{i na osnovu pravila parcelacije definisanih ovim planom detaqne regulacije. Novoformirane parcele treba da imaju geometrijsku formu {to bli`u pravougaoniku ili drugom obliku koji je prilago en terenu, planiranoj nameni i tipu izgradwe. Parcelacija i preparcelacija utvr uje se urbanisti~kim projektom, ako su ispuweni uslovi za primenu pravila parcelacije datih ovim planom. Parcelacija Podela postoje}e parcele na dve ili vi{e mawih parcela se vr{i pod slede}im uslovima: podela se vr{i u okviru granica parcele pristup na javnu povr{inu novoformiranih parcela mo`e se obezbediti i sa sukorisni~kih povr{ina podelom se ne mogu formirati parcele koje su substandardne u pogledu veli~ine i na~ina gradwe u odnosu na neposredno okru`ewe odnosno planirani tip izgradwe. Preparcelacija Spajawe dve ili vi{e postoje}ih parcela radi formirawa jedne parcele se vr{i pod slede}im uslovima: spajawe se vr{i u okviru granica celih parcela, a granica novoformirane parcele obuhvata sve parcele koje se spajaju; spajawem parcela va`e}a pravila izgradwe za planiranu namenu se ne mogu mewati, a kapacitet se odre uje prema novoj povr{ini. Zbog boqe organizacije i iskori- {}enosti prostora on mo`e biti ve}i od zbira pojedina~nih kapaciteta spojenih parcela; spajawem se formira parcela na kojoj tip izgradwe bez obzira na veli~inu parcele treba da bude u skladu sa
Broj 58 8 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. neposrednim okru`ewem, a u za{ti}enim podru~jima u skladu sa uslovima za{tite. Preparcelacijom dve ili vi{e postoje}ih parcela mogu se formirati dve ili vi{e novih parcela po pravilima za spajawe parcela i podelu parcela. 1.2. Posebna pravila parcelacije Stanovawe i namene komplementarne stanovawu: Minimalna veli~ina gra evinskih parcela porodi~nog stanovawa, u zavisnosti od na~ina izgradwe, iznosi: slobodnostoje}i objekat 300 m 2 dvojni objekat (2h200) 400 m 2 Minimalna veli~ina gra evinskih parcela vi{eporodi~nog stanovawa: slobodnostoje}i objekat 600 m 2 Najmawa {irina fronta porodi~nog stanovawa gra evinske parcele, u zavisnosti od na~ina izgradwe, iznosi: slobodnostoje}i objekat 12 m dvojni objekat (2h8) 16 m Najmawa {irina fronta vi{eporodi~nog stanovawa gra evinske parcele iznosi: slobodnostoje}i objekat 15 m Ukoliko je gra evinska parcela ugaona, najmawa {irina gra evinske parcele se pove}ava za 20%. Na postoje}im, izgra enim parcelama, mawih od propisanih, mogu}a je rekonstrukcija objekata sa postoje}im parametrima. Izuzetno, za izgra ene gra evinske parcele minimalni parametri za parcelaciju se mogu smawiti do 10%. Gra evinska parcela mora imati izlaz na javnu saobra- }ajnicu odnosno trajno obezbe en pristup na javnu saobra- }ajnicu. Ako se gra evinska parcela ne oslawa direktno na javnu saobra}ajnicu, wena veza sa javnom saobra}ajnicom se ostvaruje preko pristupnog puta optimalne du`ine 50 m i minimalne {irine 3,0 m. Ako se pristupni put koristi za jednu gra evinsku parcelu, mo`e se formirati u okviru te parcele, a ako se koristi za povezivawe dve ili vi{e gra evinskih parcela sa javnom saobra}ajnicom, formira se kao posebna parcela. 2. Pravila gra ewa na javnom gra evinskom zemqi{tu 2.1. Op{ta pravila Na grafi~kom prilogu br. 3 Plan regulacije i parcelacije prikazano je javno gra evinsko zemqi{te. Saobra}ajne povr{ine u planu pripadaju planiranom javnom gra evinskom zemqi{tu, i u potpunosti su definisane i grafi~ki i numeri~ki. Saobra}ajne povr{ine odre ene na ovaj na~in moraju biti planski osnov za izradu urbanisti~kih projekata parcelacije i preparcelacije ostalog gra evinskog zemqi{ta. Primarna i sekundarna mre`a infrastrukture (vodovod, kanalizacija, elektro mre`a, itd.) se postavqaju u pojasu regulacije javnih saobra}ajnica ili u pristupnom putu ako je sukorisni~ka ili privatna svojina. Podzemni vodovi komunalne infrastrukture, mre`e telekomunikacionih i radiodifuznih sistema postavqaju se ispod javnih povr{ina i ispod ostalih parcela uz predhodno regulisawe me usobnih odnosa sa vlasnikom (korisnikom) parcela. Vodovi podzemne infrastrukture se moraju trasirati tako da: ne ugro`avaju postoje}e ili planirane objekte, kao i planirane namene kori{}ewa zemqi{ta, da se podzemni prostor i gra evinska povr{ina racionalno koriste, da se po{tuju propisi koji se odnose na druge infrastrukture, da se vodi ra~una o geolo{kim osobinama tla, podzemnim vodama... 2.2. Pravila izgradwe objekata javne namene Osnovna {kola Dozvoqena je izgradwa osnovne {kole: organizovanog boravka, vaspitawa, obrazovawa i zdravstvene za{tite dece {kolskog uzrasta. Zabrawena je izgradwa objekata koji bi svojim funkcionisawem ugrozio osnovnu namenu u prostoru i uticao na `ivotnu sredinu. Na novoformiranoj povr{ini na parceli broj na kp.br. 1316 i 1317 KO Mladenovac varo{. Planirani kapacitet objekta i povr{ine parcele je za 600 u~enika. Veli~ina planirane povr{ine za osnovnu {kolu 13300 m² Polo`aj objekta u odnosu na ulicu 10 m Procenat zauzetosti do 25% Indeks izgra enosti 1,0 Procenat nezastrtih povr{ina 20% Spratnost objekata maksimalno P+2+Pk Visina objekata (metara)* maksimalno 10.0 Parkirawe na parceli 1 PM/70 m2 prostora Parking obezbediti u okviru parcele, kao otvoren parking prostor ili u delu objekta u suterenu ili delu prizemqa. 3. Pravila gra ewa za objekte infrastrukture 3.1. Pravila izgradwe saobra}ajnica Regulaciono i nivelaciono re{ewe Regulacija puta 2. reda obuhvata: kolovoz 2h3,00 6.0 trotoari 2h2.0 4.0 10.00 (10) m Regulacija sabirne ulice obuhvata: kolovoz 2h3,00 (2.75) 5.5 trotoari 2h2.00 (1.5) 3.0 8.5 Regulacija stambene ulice: kolovoz 2h2.75 5.5 trotoari 2h1.5 3.0 (bankina 2h0.75) 1.5 8.5 (7.0) m Nivelaciono re{ewe je prilago eno nivelaciji povr- {ine asfaltnih slojeva na mestima ukr{tawa saobra}ajnica. Usvojena je postoje}a nivelacija da se ne bi poremetili ulazi u objekte na susednim parcelama. Pravila gra ewa Kolovoz je od asfalta izra en iz dva sloja (gorwi je habaju}i). Obra~un kolovozne konstrukcije je za osovinsko optere}ewe merodavnog vozila od 115 (izuzetno 60 KN). Materijali i procedure pri proizvodwi i ugradwi u svemu prema projektu i tehni~kim normativima i standardima. Kolovoz se izvodi sa ivi~wacima sa strane. Uz kolovoz se postavqa vertikalna saobra}ajna signalizacija na propisan na~in da ne ugrozi slobodni profil ~ija preglednost mora biti obezbe ena u svakom trenutku. Znaci se postavqaju po projektu signalizacije i odr`avaju u punom broju i vrsti. Horizontalna signalizacija se tako e postavqa po projektu signalizacije i redovno odr`ava. Sva postavqena saobra}ajna signalizacija mora da zadovoqi propisane standarde {to se dokazuje atestima. Trotoari su posebne povr{ine namewene za kretawe pe- {aka. Za gradske ulice ne mogu biti mawe {irine od 1.5 m. Postavqaju sa strane kolovoza od kojeg su odvojeni ivi~wacima, izdignuti za 12 cm u odnosu na kolovoznu povr{inu. Ivi~waci su betonski ili kameni dimenzija 24/18 ili 20/18 sa atestima kojim se potvr uje usagla{enost sa JUS-om za ovu vrstu proizvoda.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 9 Na trotoarima je mogu}e postavqawe urbanog mobilijara (korpe za otpatke, zapreke prema kolovozu i sl). Tip je odre en odlukom SO ili posebnim projektom. Na trotoarima se postavqaju i elementi saobra}ajne signalizacije prema projektu i tehni~kim normativima. Pri postavqawu mobilijara, saobra}ajne signalizacije ili sadwe mora se o~uvati minimalna {irina trotoara od 1.80 m, odnosno min 0.90 m izme u pokretnih i nepokretnih objekata na trotoaru. Na pe{a~kim prelazima prelaz sa kolovoza na trotoar izvesti sa rampom minimalne {irine 1.8 m, du`ine min. 0.45 m i sa min. nagibom od 20%. Rampa je posebno i vidno obele`ena. Autobusko stajali{te gradskog prevoza je povr{ina za zaustavqawe autobusa javnog prevoza. U okviru ovog plana autobusko stajali{te je na kolovozu i vidno obele`eno herizontalnom ({rafurom) i vertikalnom signalizacijom i objektom za za{titu putnika. 3.2. Pravila gra ewa za objekte komunalne infrastrukture Vodovod i kanalizacija se moraju trasirati tako: da ne ugro`avaju postoje}e ili planirane objekte kao i planirane namene kori{}ewa za{tite, da se podzemni prostor, gra evinskih povr{ina racionalno koriste, da se po{tuju propisi, koji se odnose na druge infrastrukture, da se vodi ra~una o geolo{kim osobinama tla i podzemnim vodama. Vodovod trasirati jednom stranom kolovoza, suprotnoj od fekalne kanalizacije a na rastojawu 1,0 m od ivi~waka. Horizontalno rastojawe izme u vodovodnih kanalizacionih cevi i zgrada drvoreda i drugih zate~enih objekata ne sme biti mawa od 1,5 m. Rastojawe vodovodnih cevi od ostalih instalacija (gasovod, toplovod, elektro i telefonski kablovi), pri ukr- {tawu ne sme biti mawe od 0,5 m. Te`iti da vodovodne cevi budu iznad kanalizacionih, a ispod elektri~nih kablova pri ukr{tawu. Minimalna dubina ukopavawa cevi vodovoda i kanalizacije je 1,0 od vrha cevi do kote terena, a padovi prema tehni~kim propisima u zavisnosti od pre~nika cevi. Minimalni pre~nik uli~ne vodovodne cevi treba da bude ν100 mm (zbog protivpo`arne za{tite objekta). Vodovodnu mre`u graditi u prstenastom sistemu gde god je to mogu}e. Minimalni pre~nik uli~ne fekalne kanalizacije je ν200 mm, a ku}nog prikqu~ka je ν150 mm. Na kanalizacionoj mre`i kod svakog ra~vawa, promene pravca u horizontalnom i vertikalnom smislu, promene pre~nika cevi, kao i na pravim deonicama na pribli`nom rastojawu 160 D, postavqaju se revizionim {ahtama. Pojas za{tite oko glavnih cevovoda iznosi najmawe oko 2,5 m od spoqne ivice cevi. U pojasu za{tite nije dozvoqena izgradwa objekata, ni vr{ewe radwi koje mogu zagaditi vodu ili ugroziti stabilnost cevovoda. Zabrawena je izgradwa objekata i sa ewe zasada pod razvodnim mre`ama vodovoda i kanalizacije. Vlasnik nepokretnosti koja se nalaze ispod, iznad ili pored komunalnih objekata (vodovoda i kanalizacija) ne mo`e obavqati radove, koji bi ometali pru`awe komunalnih usluga. Vodomer mora biti sme{ten u posebno izgra eni {aht i ispuwavati propisan standarde, tehni~ke normative i norme kvaliteta. Polo`aj vodovodne {ahte je {aht 2,0 m od regulacione linije. Zabraweno je izvo ewe fizi~ke veze gradske vodovodne mre`e, sa mre`ama drugog izvori{ta, hidrofora, bunara i pumpe. Kod projektovawa i izgradwe obavezno je po{tovawe i primena svih va`e}ih tehni~kih propisa i normativa iz ove oblasti. 3.3. Pravila gra ewa za elektroenergetske objekte Izgradwa novih i rekonstrukcija postoje}ih elektroenergetskih objekata na planskom podru~ju mo`e se vr{iti na osnovu odobrenih glavnih projekata i dobijene gra evinske dozvole. TS u svemu moraju ispuwavati tehni~ke uslove nadle- `ne ED odredbe tehni~ke preporuke TP1 ED Srbije kao i odredbe pravilnika o tehni~kim normativima za za{titu n.n.mre`a i pripadaju}ih transformatorskih stanica. Kablovski vodovi za napajawe TS se pola`u u zelenom pojasu pored saobra}ajnica i pe{a~kih staza na udaqenosti od 1 m od kolovoza i 0,5 m od pe{a~kih staza. Dubina ukopavawa kablova je 0,8 m. Na~in polagawa kablova treba da je saglasan sa t.p. 3 elektrodistribucije Srbije izbor i polagawe energetskih kablova u ED mre`ama 1 kv, 10 kv, 20kV i 35kV. Kod paralelnog vo ewa i ukr{tawa energetskih kablova sa drugim vrstama instalacija (telekomunikacioni kabl, toplovod, cevi vodovoda i signalizacije i dr.) moraju se obezbediti minimalna potrebna rastojawa. Ako to nije mogu}e energetski kabal se pola`e u za- {titnim cevima stim da najmawe rastojawe ne sme biti mawe od 0,3 metra. Nije dozvoqeno polagawe energetskog kabla iznad ili ispod cevi vodovoda i kanalizacije, gasovoda i toplovoda. Kod ukr{tawa sa telekomunikacionim kablom, energetski kabl se pola`e ispod na min. rastojawu 0,5 m. Izgradwa nadzemnih elektroenergetskih vodova sa kablovskim snopom treba da je usagle{ena sa odredba tehni~ke preporuke TP8 ED Srbije. Primena samonose}eg kablovskog snopa (SKS) u elektrodistributivnim nadzemnim mre`ama 1 kv, 10 kv, 20 kv i 35 kv. Grafi~ki prilog Na~in napajawa podru~ja elektri~ne energije prikazan je na grafi~kom planu. 3.4. Pravila gra ewa za telekomunikacionu mre`u U planskom periodu potrebno je delimi~nom dogradwom i rekonstrukcijom postoje}e kablovske kanalizacije dovoqnim brojem raspolo`ivih cevi, obezbediti da se izvr{i rkonstrukcija primarne mesne telefonske mre`e zasnovane na slede}im principima: svi glavni distributivni kablovi preko 200x4 pola- `u se u slobodne cevi kablovske kanalizacije; svi distributivni kablovi kapaciteta ispod 200x4 mogu se polagati direktno u zemqu preko sloja peska d=20 cm, obele`eni pozor trakom i za{ti}eni GAL {titnicima a u svemu prema va`e}im tehni~kim propisima ZJPTT; svi pretplatni~ki telefonski kablovi bilo da se pola`u u kablovskoj kanalizaciji ili slobodno u zemqanom rovu su tipa TK 59 GM. Svi izvodi u mesnoj mre`i u zonama namewenim poslovnim prostorima i zonama vi{eporodi~nog stanovawa su unutra{wi TT izvodi potrebnog kapaciteta koji se dimenzioni{u po principu: 1. na svakih 6 m² poslovnog prostora jedan telefonski prikqu~ak, 2. po jednoj stambenoj jedinici u vi{eporodi~nom stanovawu jedan telefonski prikqu~ak; na sve {to nije pomenuto ovim uslovima oko paralelnog vo ewa i ukr{tawa sa drugi infrastrukturnim objektima primewiva}e se va`e}i tehni~ki uslovi zajednice JPTT Telekoma Srbija. Mesna telefonska mre`a je podzemna, izvodi se kablovima TK 59 slobodno polo`enim u zemqu u rov dimenzija 0.4 x 0.8 m, preko sloja peska d=20 cm. Kablovi su za{ti- }eni GAL {titnicima i obele`eni pozor trakom. Razvodna TT mre`a je podzemna (od izvoda do objekta telefonskog pretplatnika privrednog subjekta), potrebnog kapaciteta i izvoda kablovima 59.
Broj 58 10 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Prilikom paralelnog vo ewa i ukr{tavawa telekomunikacionih kablova sa drugim infrastrukturnim objektima, pridr`avati se va`e}ih tehni~kih propisa ZJPTT i drugih akata koji reguli{u ovu materiju. Prostorija za sme{taj telekomunikacione opreme je planirana van obuhvata plana i mora biti sa antistatik podom i opremqena odgovaraju}im klima ure ajima. 3.5. Pravila gra ewa gasifikacije Izgradwa distributivnog gasovoda Pri izvo ewu radova na polagawu distributivnih gasovoda odre uje se radni pojas za polagawe gasovoda u zavisnosti od pre~nika cevi, vrste i veli~ine iskopa, kao i od vrste mehanizacije pri polagawu distributivnog gasovoda preduzimaju se odgovaraju}e mere za{tite instalacija u radnom pojasu. Pored prelaza preko saobra}ajnica prikazanim u grafi~koj dokumentaciji gradi}e se i prelazi po potrebi, odnosno prema stvarnim mogu}nostima izgradwe gasovodne mre`e. Ovi prelazi bi}e definisani odgovaraju}om tehni~kom dokumentacijom. Prikqu~ni gasovod do pojedinih objekata potro{a~a prirodnog gasa, izvodi}e se od mogu}nosti wihove izrade na odre enom prostoru. Distributivni gasovod se mora trasirati da ne ugro- `ava postoje}e ili planirane namene kori{}ewa zemqi- {ta, da se po{tuju propisi koji se odnose na drugu infrastrukturu, i propisi o geolo{kim osobinama podzemnih i plitkih voda. Prilikom izvo ewa radova na izgradwi gasovodne mre- `e, u isti rov }e se polagati i polietilenske cevi za naknadno uduvavawe opti~kog kabla radi formirawa vi{enamenske telekomunikacione mre`e (BHTKM) za daqinsku kontrolu i merewe tro{ewa gasa svakog pojedinog potro{a~a. Po pravilu gasovod polagati u okviru regulacionih zona saobra}ajnica i slobodnim zelenim povr{inama i trotoarima. Da bi se osiguralo neprekidno i bezbedno snabdevawe potro{a~a prirodnim gasom uz mogu}nost iskqu~ewa pojedinih potro{a~a a da ostali normalno snabdevaju mre`a je planirana u obliku zatvorenih me usobno povezanih prstenova oko pojedinih grupa potro{a~a mesta cevnih zatvara~a za iskqu~ewe moraju biti postavqeni tako da omogu}uju i iskqu~ewe pojedinih potro{a~a, sme{tenih u PP {ahtama. Cevni zatvara~ sa produ`nim vretenom ugraditi u skladu sa tehni~kim propisima obezbediti od pristupa neovla{}enih lica, vidno obele`iti sa natpisom gas, ugra en na distributivnom cevovodu gasovoda. Polagawe distributivnog gasovoda Distributivni gasovod polagati ispod zemqe bez obzira na wegovu namenu i pritisak. U podru~ju gde mo`e da do e do pomerawa tla koji bi ugrozio bezbednost gasovoda primeniti propisane mere za- {tite. U izuzetnim slu~ajevima distributivni gasovod se pola`e du` trupa puta uz posebne mere za{tite od mehani~kih o{te}ewa. Distributivni gasovod ne polagati ispod zgrada i drugih objekata. Radna cev gasovoda se pola`e u zemqani rov minimalne {irine 60 cm koji se mewa u zavisnosti od pre~nika cevovoda, propisanim op{tim tehni~kim uslovima. Dubina ukopavawa Dubina ukopavawa distributivnog iznosi od (0,6 1m u zavisnosti od uslova terena a izuzetno mo`e iznositi 0,5 m) uz preduzimawe dodatnih mera za{tite. Minimalna dubina ukopavawa pri ukr{tawu distributivnih gasovoda sa putevima i ulicama iznosi 1 m. Minimalna svetla rastojawa gasovoda od drugih instalacija pri paralelnom vo ewu 40 cm, pri ukr{tawu 20 cm², pored temeqa zgrada i objekata 1 m. Ukr{tawe distributivnih gasovoda sa saobra}ajnicama, vodotokovima kanalima ugao ukr{tawa ose prepreke i ose gasovoda mora biti 60º do 90º. Paralelno vo ewe i ukr{tawe gasovoda sa cevovodima koji slu`e za transport toplih fluida distributivni gasovod postavqa se na rastojawu kojim se obezbe uje da temperatura polietilenskih cevi ne bude ve}a od 20º za snabdevawe gasom individualnih doma}instava zona kolektivnih stanovawa. Izgraditi ku}ne gasne prikqu~ke projektovani u skladu sa jugoslovenskim standardom JUSH:F 1001 i pravilnikom Slu`beni list SFRJ, broj 20/1992 godine. Za sni`ewe pritiska i merewe potro{we gasa montiraju se na fasadi objekta metalni orman sa mernoregulacionim setovima, sa glavnim zapornim cevnim zatvara~em, regulatorom pritiska, i mera~em protoka gasa. Za doma- }instva izlazni pritisak za potro{a~a je 0,025 bara {to je i izlazni pritisak iz regulacionog seta. Iskopani profil rova za polagawe distributivnog gasovoda dno mora biti ravna, zasuta slojem peska ispod i iza cevi u skladu sa normativima i tehni~kim uslovima polagawa distributivnog cevovoda od polietilenskih cevi za radne pritiske do 4 bara. Spajawe elemenata gasovoda vr{i se su~eonim zavarivawem, elektrootpornim zavarivawem, poluhuziono zavarivawe. Pre zatrpavawa cevi izvr{iti ispitivawe na nepropustivost i ~vrto}u u skladu sa tehni~kim propisima. Na dubini od 30 cm u rovu iznad cevi postaviti upozoravaju}u traku sa natpisom GAS `ute boje. Trasu gasovoda obele`iti vidno. Betonske stubove sa natpisom `gasovox na mesinganoj plo~i postaviti na rastojawima od 50 m kao za{titni pojas. Polo`aj sekcionog ventila obele`iti sa natpisom GAS i brojem cevnog profila indenti~nim broju iz tehni~ke dokumentacije zatvara~a sa poklopcem i ure ajem za zakqu~avawe. Pre zatrpavawa gasovoda izvr{iti geodetsko snimawe po (x, y, z) osi. Jedan primerak geodetskog elaborata mora da se dostavi nadle`noj jedinici geodetske slu`be i Srbijagasa Novi Sad, poslovnoj jedinici NIS-Energogas Beograd. Pre izrade tehni~ke dokumentacije obratite se preduze}u koje je nadle`no za transport, odnosno distribuciju prirodnog gasa radi pribavqawa energetskih i tehni~kih uslova za izradu tehni~ke dokumentacije. 4. Pravila gra ewa na ostalom gra evinskom zemqi{tu Dozvoqene su namene: porodi~no stanovawe sredwe gustine izgra enosti, vi{eporodi~no stanovawe, u okviru kojih mogu da budu zastupqene slede}e namene: usluge, poslovawe, trgovina i komercijalni sadr`aji kao zasebna prostorna podcelina. Dozvoqena je reverzibilna promena namene objekata i wihovih delova u okviru dozvoqenih namena. Zabrawene su sve namene za koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugro`avaju `ivotnu sredinu i osnovnu namenu. Planirane intervencije u prostoru obuhvataju: revitalizaciju vrednih objekata, dogradwu i nadogradwu kvalitetnih i zamenu nekvalitetnih postoje}ih objekata i izgradwu novih objekata na slobodnim parcelama. Prate}e sadr`aje planirati u sastavu osnovnog objekta, izuzetno kao zasebne objekte na parceli, koji }e sa osnovnim objektom ~initi jedinstvenu arhitektonsku i prostornu celinu.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 11 Svi objekti koji se grade moraju biti prikqu~eni na kanalizaciju, i moraju imati interni (lokalni) sistem ki- {ne kanalizacije koja }e biti prikqu~ena na gradsku. Za sve objekte va`e propisi vezani za za{titu zemqi- {ta i vazduha. U slede}oj tabeli su dati urbanisti~ki pokazateqi za izgradwu prostora kroz slede}e parametre: Indeks izgra enosti je odnos izme u bruto razvijene povr{ine svih eta`a i povr{ine parcele. Indeks zauzetosti je odnos bruto povr{ine pod gabaritom svih objekata na parceli i povr{ine gra evinske parcele. Polo`aj objekta na gra evinskoj parceli u odnosu na regulacionu liniju i u odnosu na susedne objekte. Visina objekta i spratnost objekta. Apsolutna visina objekta je rastojawe od nulte kote objekta (ta~ka preseka linije terena i vertikalne ose objekta) ili od nivelete javnog puta do venca objekta. Prostor za stanovawe u okviru objekta maks. 100% povr{ine Prostor za centralne i javne funkcije u okviru objekta maks. 100% povr{ine Veli~ina gra evinske parcele za porodi~no stanovawe za slobodno-stoje}e objekte min 400 m² za dvojne objekte min 2x200 m² Veli~ina gra evinske parcele za vi{eporodi~no stanovawe za slobodno-stoje}e objekte min 600 m² Veli~ina gra evinske parcele za komercijalne sadr`aje je ista kao i za porodi~no stanovawe. Polo`aj objekta u odnosu na regulacionu liniju Za sve ulice definisano na grafi~kom prilogu br. 5 Plan izgradwe i regulacije Udaqewa od susednih objekata u neprekinutom nizu 0 m u prekinutom nizu minimum 4 m slobodnostoje}i minimum 1/2 visine vi{eg objekta Udaqewa od bo~nih ivica parcele prvi i posledwi objekat u nizu min. 3 m u prekinutom nizu min. 4 m slobodnostoje}i min. 1/2 visine objekta Procenat zauzetosti Vi{eporodi~no stanovawe maks. do 70% Porodi~no stanovawe 30% Komercijalni sadr`aji 70% Ure ene zelene povr{ine na parceli min. 20% Indeks izgra enosti Vi{eporodi~no stanovawe maks. od 2.80 do 4.2 Porodi~no stanovawe 0.80 Komercijalni sadr`aji 1.80 Spratnost objekata maksimalno P+2+Pk Vi{eporodi~no stanovawe maksimalno od P+2+Pk do P+4+Pk Porodi~no stanovawe maksimalno P+1+Pk Komercijalni sadr`aji maksimalno P+1+Pk Visina objekata (metara) za vi{eporodi~no stanovawe do kote venca maksimalno 18,0 Visina objekata (metara) za porodi~no stanovawe do kote venca maksimalno 7,5 Visina objekata (metara) za komercijalne sadr`aje do kote venca maksimalno 7,5 Parkirawe broj parking mesta na parceli 1 PM na 1 stan gara`e kolektivne za vi{e parcela obezbe en prilaz (nije dozvoqena izgradwa pojedina~nih gara`a) ili ceo blok Su+P+1 ozelewen krov Pravila za posebne slu~ajeve Visina objekta u odnosu na nivo javnog puta Visina objekta je rastojawe od nulte kote objekta ili kote nivelete javnog puta do venca, i to: za objekte na relativno ravnom terenu, visina objekta je rastojawe od kote nivelete puta do kote venca, za objekte na strmom terenu sa nagibom od ulice (nani`e), kada je nulta kota ni`a od kote javnog puta, visina objekta je rastojawe od kote javnog puta do kote venca, Kota prizemqa u odnosu na nivo javnog puta Kota prizemqa objekta odre uje se u odnosu na kotu nivelete javnog puta ili prema nultoj koti objekta, i to: kota prizemqa novih objekata ne mo`e biti ni`a od kote nivelete javnog puta, kota prizemqa mo`e biti najvi{e do 1,2 m od nulte kote objekta, za objekte na strmom terenu sa nagibom od ulice (nani`e), kada je nulta kota ni`a od kote nivelete javnog puta, kota prizemqa mo`e biti najvi{e do 1,2 m od kote nivelete javnog puta za objekte na strmom terenu sa nagibom koji prati nagib javnog puta, primewuju se pravila data u prethodnim ta~kama ovog stava, za objekte koji u prizemqu imaju nestambenu namenu (delatnost) kota prizemqa mo`e biti vi{a od kote trotoara za najvi{e 0,20 m. Svaka ve}a denivelacija, ali ne ve- }a od 1,2 m, savladava se unutar objekta.
Broj 58 12 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Parkirawe i gara`irawe vozila Parkirawe i gara`irawe vozila za potrebe vlasnika odnosno korisnika objekata svih tipova izgradwe, obezbe- uje se na sopstvenoj gra evinskoj parceli izvan povr{ine puta. Sme{taj vozila se mo`e vr{iti u podzemnoj ili prizemnoj eta`i objekta, ili u zasebnom objektu ukoliko je re~ o kolektivnim gara`ama, sa jedinstvenim re{ewem za sve korisnike parcele. Spratnost gara`e je maksimalno Po+P+1. Zajedni~ke gara`e mogu da obezbe uju parking prostor za vi{e parcela, u tom slu~aju je potrebna izrada jedinstvenog urbanisti~kog projekta izgradwe za parcele koje koriste gara`u. Arhitektonsko oblikovawe Ispadi Kod ostalih slu~ajeva delovi objekata sa ispadima ve- }im od 1,20 m ne mogu prelaziti gra evinsku liniju. Horizontalna projekcija ispada postavqa se na gra evinsku liniju. Spoqne stepenice Otvorene spoqne stepenice koje savladavaju visinu do 0,90 m mogu se postaviti ispred gra evinske linije, odnosno na delu {ireg bo~nog dvori{ta, odnosno zadweg dvori{ta. Otvorene spoqne stepenice koje savladavaju visinu ve}u od 0,90 m, postavqaju se na gra evinsku liniju, odnosno ulaze u gabarit objekta. Kod objekata na regulacionoj liniji nisu dozvoqene spoqne stepenice. Strehe i zabati Najmawe rastojawe horizontalne projekcije strehe od linije susedne gra evinske parcele iznosi 0,90 m. Re{ewem kosih krovova susednih objekata koji se dodiruju obezbediti da se voda sa krova jednog objekta ne sliva na drugi objekat. Kod postoje}ih objekata koji se rekonstrui{u, a ne mo- `e se obezbediti uslov iz stava 1 ove ta~ke, nije dozvoqeno postavqawe strehe. Spoqni izgled objekta Spoqni izgled objekta, oblik krova, primeweni materijali, boje i drugi elementi utvr uju se idejnim arhitektonskim projektom. Te`iti ujedna~enim arhitektonskim oblikovawem na nivou bloka, odnosno du` poteza regulacije. Spratne visine treba da budu ujedna~ene kod zatvorenog niza. Razlike ne bi trebalo da pre u 1/5 spratne visine. Ravni krovovi se ne preporu~uju. Mansardni krovovi se ne dozvoqavaju. Krovne baxe se ne dozvoqavaju u okviru krovnih ravni prema ulici. Baxe, prema dvori{tu, se mogu formirati kao pokriva~ isturenog (vi{eg) dela fasadnog platna (osvetqewe, izlazi na terase ili lo e i sl.) sa maksimalnom visinom do 2,4 m mereno od kote poda do prelomne linije baxe. Deo fasade pod baxama ne mo`e biti ve}i od 10% povr{ine fasade. Kalkanski zidovi ne mogu biti prema ulici. Povu~ena eta`a se smatra ona koja je u odnosu na gra evinsku liniju povu~ena minimum 2.0 m. Na objektu ne mo`e da bude vi{e od 1 povu~ene eta`e. Deo koji ostaje od puvu~enog sprata tretira se kao krovna terasa, koja mo`e biti natkrivena, ali ne i zatvorena bo~nim zidovima. Ukoliko je terasa natkrivena visina objekta se ra~una do strehe krova, u suprotnom do zidane ograde, odnosno venca krovne terase. Visina nadzitka stambene potkrovne eta`e iznosi najvi{e 1,8 m ra~unaju}i od kote poda potkrovne eta`e do ta~ke preloma krovne kosine, odre uje se prema konkretnom slu~aju, a ne mo`e biti vi{a od 4.0 m. Koristan prostor pokrovqa se ra~una sa 75% povr{ine. Nisu dozvoqena dva nivoa potkrovnih eta`a. Ograda Objekti vi{eporodi~nog stanovawa i poslovawa se ne ogra uju. Mogu}e intervencije na postoje}im objektima Na postoje}im objektima mogu}e je izvr{iti slede}e intervencije: nadgradwu novih eta`a do dozvoqene maksimalne visine; dogradwu objekta nadgradwe i dogradwa objekta mo`e se izvesti do maksimalnih urbanisti~kih parametara propisanih ovim planom ukoliko to ne naru{ava stabilnost objekta nadgradwu krova iznad ravne terase objekta radi sanacije ravnog krova; bez naru{avawa venca; sa skrivenim olucima; maks. nagib do 30 stepeni rekonstrukciju krova sa promenom geometrije u ciqu formirawa novog korisnog prostora rekonstrukciju fasade objekta u ciqu poboq{awa termo i zvu~ne izolacije rekonstrukciju fasade objekta u smislu zatvarawa balkona i lo a dogradwu vertikalnih komunikacija (stepeni{te, lift) pretvarawe stambenih u poslovni prostor pretvarawe pomo}nog prostora (tavan, ve{ernice, ostave i sl.) u poslovni prostor rekonstrukcija objekata (sanacija, fasade, konstrukcije, instalacija, funkcionalna reorganizacija) bez pove}awa visine objekta i promene geometrije krova ukoliko se prelaze parametri rekonstrukciju ili dogradwu krova izvesti sa nadzitkom maksimalne visine 1,8 m mereno od kote poda do preloma kosine krova baxe pod uslovima kao za nove objekte dozvoqava se dozvoqeno je samo na nivou celog objekta, jednobrazno dozvoqava se dozvoqava se dozvoqava se dozvoqava se
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 13 Sve intervencije na objektu mogu se izvesti pod slede- }im uslovima: u slu~aju kada su u postoje}em stawu na parceli ispuweni svi parametri, ne dozvoqava se dogradwa ili nadgradwa objekata, za novoformirani korisni prostor obezbediti parking prostor prema pravilima iz ovog plana, sve intervencije na objektima i izgradwa novih objekata ne smeju da ugroze stabilnost i funkcionalnost drugih objekata. Intervencije na objektima izvesti u skladu sa zakonima koji tretiraju izgradwu objekata, odr`avawe objekata, za{titu spomenika kulture, za{titu objekata i autorstvo. Na parceli se mogu graditi i vi{e objekata ukoliko objekti predstavqaju jedinstvenu funkcionalnu celinu i zajedni~ki koriste parcelu. Pomo}ni objekti, gara`e, ostave i sl. definisani su po tipu stanovawa i prostornim celinama. U slu~aju izgradwe vi{e objekata na parceli ne smeju se prekora~iti urbanisti~ki pokazateqi i moraju se po- {tovati svi drugi uslovi definisani posebnim pravilima za odre eni tip izgradwe i namenu parcele. Kod postoje}ih objekata kada prelaze dozvoqene parametre, zadr`ava se postoje}e stawe, i ne dozvoqava se pove}awe kapaciteta postoje}eg objekta. Kod zamene postoje}eg objekta novim, primewuju se parametri i uslovi za novoizgra ene objekte. Broj objekata na gra evinskoj parceli Na jednoj gra evinskoj parceli nije ograni~en broj objekata, u granicama dozvoqenog indeksa zauzetosti i izgra enosti za odre enu namenu. Za izgradwu vi{e od jednog glavnog objekta na gra evinskog parceli, obavezna je predhodna izrada urbanisti~kog projekta parcelacije sa urbanisti~ko-arhitektonskim re{ewem planirane izgradwe (~lan 61. Zakona). V URBANISTI^KI PARAMETRI PLANIRANIH PROSTORNIH CELINA Broj Naziv urbanisti~ke prostorne celine Planirano stawe Indeks Indeks Planirana zauzetosti izgra enosti spratnost I Prostorna celina 1 PC 1. Porodi~no stanovawe Do 30% 0,80 Do P+1+Pk Σ Prose~no na nivou prostorne celine Do 30% 0,80 Do P+1+Pk II Prostorna celina 2 PC 2.1. Vi{eporodi~no stanovawe 70% 4.2 Od P+2+Pk do P+4+Pk PC 2.2. Osnovna {kola 25% 1,0 Do P+2+Pk PC 2.3. Komunalni objekti Trafostanica / / / PC 2.4. Komercijalni sadr`aji Do 70% 1,80 Do P+1+Pk Σ Prose~no na nivou prostorne celine 55% 2.3 / Σ 42.5% 1.56 / VI BILANSI PLANIRANE NAMENE POVR[INA Namena prostora Planirana Planirana Postoje}a povr{ina (ha) povr{ina (%) povr{ina (ha) Javno gra evinsko zemqi{te 9.13 26.08 5.23 1. Saobra}ajne povr{ine 7.80 22.28 5.22 2. Javni objekti 1.33 3.80 / Ostalo gra evinsko zemqi{te 25.87 73.91 29.77 1. Porodi~no stanovawe 19.87 56.77 18.78 2. Vi{eporodi~no stanovawe 5.92 16.91 0.28 3. Komercijalni sadr`aji 0.08 0.22 / 4. Neizgra eno zemqi{te / / 10.71 ukupno povr{ina plana 35.00 100% 35.00 VII USLOVI I MERE ZA[TITE I O^UVAWA @I- VOTNE SREDINE 1. Za{tita `ivotne sredine Prema kriterijumima propisanim Zakonom o strate- {koj proceni uticaja na `ivotnu sredinu, za planove i programe koji se izra uju, propisuje se izrada strate{ke procene uticaja ukoliko postoji mogu}nost zna~ajnijih uticaja na `ivotnu sredinu. Odeqewe za komunalne, gra evinske i urbanisti~ke poslove SO Mladenovac utvrdilo je da plan ne predstavqa okvir za odobravawe budu}ih razvojnih projekata predvi enim propisima kojima se ure uje procena uticaja na `ivotnu sredinu. U okviru obuhvata plana nije dozvoqena: izgradwa ili bilo kakva promena u prostoru koja bi mogla da naru{i stawe ~inilaca `ivotne sredine u okru- `ewu (vodu, vazduh, zemqi{te), izgradwa otvorenih skladi{ta sekundarnih sirovina, skladi{ta za otpadne materijale, stara vozila i sl, kao i skladi{tewe otrovnih i zapaqivih materijala, izgradwa objekata i namene koje mogu da ometaju obavqawe javnog saobra}aja i pristup objektima i parcelama, izgradwa objekata i namene koje mogu biti konstantni izvor buke, vibracije ili neprijatnih mirisa preko propisanih grani~nih vrednosti.
Broj 58 14 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 1.1. Za{tita voda i za{tita od voda Da bi se obezbedila za{tita voda i za{tita od voda potrebno je u~initi slede}e: pri izgradwi vodovodne mre`e obavezno primewivati va`e}e zakonske norme i propise; pre izvo ewa novih objekata vodosnabdevawa potrebno je prethodno uraditi detaqne studije i ispitivawa i obezbediti zone sanitarne za{tite, te obezbediti redovno pra}ewe kvaliteta vode za pi}e; kod autobuskih stanica, kod ve}ih parking prostora i gara`a obavezno u kolektorima za ki{nu kanalizaciju obezbediti talo`nike za pesak i separatore uqa i masti. 1.2. Za{tita zemqi{ta U ciqu za{tite zemqi{ta od delovawa otpadnih materija, neophodno je organizovati kontrolu pojave {tetnih otpadnih materija, wihovo sakupqawe, uklawawe i brzo prevo ewe u ne{kodqivo stawe. 1.3. Pravila za{tite od buke Najvi{i nivoi dozvoqene buke utvr eni su Pravilnikom o dozvoqenom nivou buke u `ivotnoj sredini ( Slu- `beni glasnik RS, broj 54/92). Kod sadr`aja koji mogu da predstavqaju izvore buke ne mogu biti prekora~eni dozvoqeni nivoi buke utvr eni pravilnikom. 2. Mere za{tite od elementarnih nepogoda i ratnih razarawa 2.1. Uslovi za ure ewe prostora radi za{tite od ratnih razarawa U sve segmente plana ugra eni su elementi za{tite stanovni{tva i materijalnih dobara, koji su definisani kroz: povezivawe naseqa sa PTT sistemom i visokonaponskom elektroenergetskom mre`om iz najmawe dva pravca kroz prstenasto povezivawe ~ime se omogu}uje funkcionisawe u slu~aju razarawa jednog od pravaca; prsten primarnih saobra}ajnica obezbe uje u slu~aju ratnih razarawa normalno funkcionisawe naseqa i mogu}nost nesmetane evakuacije stanovni{tva, kori{}ewem alternativnih pravaca. Za{tita stanovni{tva i materijalnih dobara obezbe uje se uz po{tovawe slede}ih uslova: planirana izgradwa i razme{taj objekata obezbe uje optimalnu prohodnost u uslovima ru{ewa i po`ara, pri ~emu se koridori saobra}ajnica svojom {irinom obezbe uju od dometa ru{ewa i po`ara, a u sklopu toga obezbe ene su slobodne povr{ine koje pro`imaju izgra enu strukturu naseqa; planirana mre`a saobra}ajnica obezbe uje nesmetan saobra}aj uz mogu}nost lake i brze promene pravaca saobra}ajnih tokova; da bi se obezbedilo pouzdano funkcionisawe infrastrukturne mre`e (PTT linije, elektroenergetska mre`a i vodovod) u vanrednim prilikama, ti koridori su, u najve- }oj meri ukopani; obezbediti {to vi{e objekata ve}e otpornosti na uticaje borbenih dejstava, uz izgradwu oja~anih podrumskih prostora u delovima naseqa u kojima podzemne vode ne mogu da imaju negativan uticaj. U ciqu zbriwavawa i za{tite stanovni{tva veoma je bitno: utvrditi lokacije i kapacitete podrumskih i drugih prostorija, rovovskih skloni{ta, prirodnih i ve{ta~kih objekata koji mogu pru`iti sigurnu za{titu stanovni{tva u slu~aju ratnih razarawa; utvrditi lokacije izvora, ~esmi i postoje}ih bunara sa pitkom vodom za koje treba sa~initi plan redovnog odr- `avawa i ~uvawa od zaga ivawa, radi upotrebe u slu~aju ratnih razarawa i elementarnih nepogoda; organizovati sistem osmatrawa, otkrivawa opasnosti i pravovremenog obave{tavawa stanovni{tva o wima. 2.2. Uslovi za ure ewe prostora radi za{tite od elementarnih nepogoda 2.2.1. Za{tita od zemqotresa Podru~je obuhva}eno planom pripada seizmi~koj zoni u kojoj su mogu}i zemqotresi ja~ine 8 stepeni MKS. U ciqu za- {tite od zemqotresa treba primewivati slede}e smernice: obavezna primena va`e}ih seizmi~kih propisa pri rekonstrukciji postoje}ih i izgradwi novih objekata; obezbediti dovoqno slobodnih povr{ina koje pro`imaju izgra ene strukture, vode}i ra~una da se po{tuju planirani procenti izgra enosti parcela, sistemi izgradwe, gabariti, spratnost i temeqewe objekata; glavne koridore komunalne infrastrukture treba voditi du` saobra}ajnica i kroz zelene povr{ine, kroz za to planirane koridore i na odgovaraju}em odstojawu od gra- evina. Teren, po in`ewersko-geolo{kim uslovima je stabilan za urbanizaciju. 2.2.2. Za{tita od po`ara Da bi se obezbedila za{tita od po`ara potrebno je primewivati slede}e smernice: pri izgradwi objekata po{tovati va`e}e propise protivpo`arne za{tite; pravilnim razme{tajem objekata na propisanim odstojawima od susednih objekata smawiti opasnost preno- {ewa po`ara; obezbediti pravilnom dispozicijom objekata u odnosu na saobra}ajnice nesmetan pristup protivpo`arnih vozila; lako zapaqive i eksplozivne materije skladi{titi i ~uvati pod zakonom propisanim uslovima uz odgovaraju}u saglasnost nadle`nih organa na planirane mere za{tite od po`ara; za {umska zemqi{ta odrediti protivpo`arne trase sa planiranim protivpo`arnim barijerama. u sklopu izgradwe mre`e vodovodnih instalacija realizovati protivpo`arne hidrante. 3. Sakupqawe i odno{ewe ~vrstog otpada Treba organizovati sakupqawe sme}a i odvoziti ga na gradsku deponiju. Postoje}a lokacija deponije, na~in kori{}ewa, ure ivawa, opremawa i odr`avawa, ne zadovoqavaju niz parametara neophodnih za ispravno funkcionisawe ove namene (prema Pravilniku o kriterijumima za odre ivawe lokacije i ure ewe deponija otpadnih materija, Slu`beni glasnik RS, broj 54/92). Do realizacije nove lokacije, komunalni otpad deponovati na postoje}oj lokaciji uz dovo ewe postoje}eg stawa na nivo sanitarne deponije, prema Zakonskim propisima. Redovno odno{ewe otpada je u nadle`nosti komunalnih slu`bi. Otpad iz proizvodnih objekata obavezno se odla`e u kontejnere, a iz stambenih objekata u kante. 4. Za{tita prirodnih i kulturnih dobara Prirodna dobra Na podru~ju plana ne postoje podaci o za{ti}enim prirodnim dobrima, kao ni o dobrima sa posebnim prirodnim vrednostima predlo`enim za za{titu.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 15 Ukoliko se u toku radova nai e na prirodno dobro koje je geolo{ko-palentolo{ko ili minerolo{ko-petrografskog porekla (za koje se predpostavqa da ima svojstvo prirodnog spomenika), izvo a~ radova je du`an da o tome obavesti Zavod za za{titu prirode i da preuzme sve mere kako se prirodno dobro ne bi o{tetilo do dolaska ovla- {}enog lica. Kulturna dobra Na prostoru u okviru obuhvata plana nama objekata koji imaju status utvr enog kuturnog dobra, kao ni dobra pod predhodnom za{titom. Ukoliko se prilikom izvo ewa zemqanih radova nai e na arheolo{ke ostatke, investitor i izvo a~ radova su du- `ni da sve radove obustave i o tome obaveste Zavod za za- {titu spomenika kulture grada Beograda, kako bi se prduzele sve neophodne mere za wihovu za{titu. VIII IZVORI FINANSIRAWA RADOVA NA URE- \IVAWU ZEMQI[TA 1. Izvori finansirawa radova na ure ivawu zemqi{ta Sredstva za realizaciju sredworo~nog programa ure ivawa javnog gra evinskog zemqi{ta obezbe uju se od sredstava dobijenih od zakupnine za gra evinsko zemqi{te, naknade za ure ewe gra evinskog zemqi{ta, naknade za kori- {}ewe gra evinskog zemqi{ta i drugih izvora u skladu sa zakonom. 2. Sredworo~ni program ure ivawa javnog gra evinskog zemqi{ta U planu su date orijentacione vrednosti potrebnih sredstava za realizaciju planskih re{ewa koja se odnose na izgradwu i ure ewe javnog gra evinskog zemqi{ta. Ta~ne vrednosti je mogu}e utvrditi tek na osnovu ura ene tehni~ke dokumentacije. Prioriteti i rokovi za ure ivawe i opremawe javnog gra evinskog zemqi{ta prate programe ure ivawa i opremawa javnog gra evinskog zemqi{ta koji su u nadle`nosti SO Mladenovac. Opis radova Vrednost ( ) Hidrotehnika (vodovod, protivpo`arni hidranti, fekalna i ki{na kanalizacija) 78 000 Elektroenergetika 145 000 Telekomunikacije 90 600 Gasovod 50 000 Saobra}ajnice (rekonstrukcija postoje}ih i izgradwa novoplaniranih) 1 000 000 Tro{kovi uklawawa objekata 225 000 UKUPNO 1 588 600 IX SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA Izvod iz Plana detaqne regulacije izdaje nadle`ni op{tinski organ u skladu sa odredbama ovog plana. Odobrewe za izgradwu izdaje nadle`ni op{tinski organ na osnovu izvoda iz urbanisti~kog plana, u skladu sa odredbama ovog plana. Pravila izgradwe i regulacije se defini{u pojedina~no za svaki objekat na gra evinskoj parceli. U Planu detaqne regulacije, u tekstualnom delu i grafi~kom prilogu 3 Plan regulacije i parcelacije R 1:1000, definisano je javno gra evinsko zemqi{te, {to je planski osnov za pribavqawe zemqi{ta i dono{ewe Odluke o progla{ewu javnog gra evinskog zemqi{ta. Na osnovu definisane granice javnog gra evinskog zemqi- {ta, na celom podru~ju plana, mogu}a je parcelacija i preparcelacija ostalog gra evinskog zemqi{ta na na~in predvi en zakonom. Po{to su za celo podru~je plana detaqne regulacije definisana pravila gra ewa na nivou plana detaqne regulacije, kako na javnom tako i na ostalom gra evinskom zemqi- {tu, to se za celi gra evinski rejon mogu izdavati Izvodi iz plana, kao osnov za dobijawe odobrewa za izgradwu. U prostoru Plana detaqne regulacije, urbanisti~ki projekat se, osim za parcelaciju ostalog gra evinskog zemqi{ta, mo`e raditi za izgradwu osnovne {kole kao Urbanisti~ki projekat sa urbanisti~ko-arhitektonskim re- {ewem planirane izgradwe, {to u slu~aju izrade predstavqa sastavni deo Izvoda iz plana. Dono{ewem Plana detaqne regulacije za lokaciju Mihaila Milovanovi}a u Mladenovcu prestaje da va`i Plan detaqne regulacije Sestara Marijanovi} u okviru obuhvata Plana detaqne regulacije za lokaciju Mihaila Milovanovi}a u Mladenovcu. X PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE Dostavqawe, arhivirawe, umno`avawe i ustupawe Plana detaqne regulacije za lokaciju Mihaila Milovanovi- }a, u Mladenovcu vr{i se u skladu sa Pravilnikom o na- ~inu uvida u doneti urbanisti~ki plan, overavawa, potpisivawa, dostavqawa, arhivirawa, umno`avawa i ustupawa urbanisti~kog plana uz naknadu ( Slu`beni glasnik RS, broj 75/2003). Plan detaqne regulacije za lokaciju Mihaila Milovanovi}a, ura en je u tri istovetna primerka u analognom i ~etiri primerka u digitalnom obliku. Stupawem na snagu Plana detaqne regulacije za lokaciju Mihaila Milovanovi}a u Mladenovcu prestaje da va`i Plan detaqne regulacije za ulicu Sestara Marjanovi}, na delu obuhva}enom Planom detaqne regulacije za lokaciju Mihaila Milovanovi}a. Plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda. XI PRILOZI 1. Prilog 1: Elementi osovine saobra}ajnica sa analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe 2. Prilog 2: Granica javnog zemqi{ta sa analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe XII GRAFI^KI DEO PLANA 1. Katastarsko-topografski plan sa granicom plana P 1:1000 2. Plan saobra}ajnica P 1:1000 3. Plan regulacije parcelacije P 1:1000 4. Plan namene povr{ina sa podelom na prostorne celine P 1:1000 5. Plan izgradwe i regulacije P 1:1000 6. Sinhron-plan instalacija P 1:1000 XIII DOKUMENTACIONI DEO PLANA 1. Odluka o izradi urbanisti~kog plana 2. Program za izradu urbanisti~kog plana 3. Podaci o obavqenoj stru~noj kontroli, javnom uvidu i drugim raspravama o planu Izve{taj sa Komisije za planove, odr`ane 26. septembra 2008. godine o izvr{enoj stru~noj kontroli 4. Obrazlo`ewe plana sa stavom obra iva~a i komisije za planove o dostavqenim primedbama na plan 5. Odluka o usvajawu plana Skup{tina gradske op{tine Mladenovac Broj 9-006-1-9/8/2008-I, 26. decembra 2008. godine Predsednik Radeta Mari}, s. r.
Broj 58 16 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Skup{tina gradske op{tine Mladenovac na sednici odr`anoj 26. decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 54. Zakona o planirawu i izgradwi ( Slu`beni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06), ~lana 84. Statuta gradske op{tine Mladenovac ( Slu`beni list grada Beograda, broj 42/08) i ~lana 11. Odluke o organizaciji organa op{tine Mladenovac ( Slu`beni list grada Beograda, broj 16/04), donela je PLAN DETAQNE REGULACIJE ZA PROSTOR OKO ULICA MILEVE MARI], PAJE JO- VANOVI] I MAGISTRALNOG PUTA M-23 (LOKACIJA TAKOVSKA KOLUBARSKA ) U MLADENOVCU á Plan detaqne regulacije za prostor oko ulica Mileve Mari}, Paje Jovanovi} i magistralnog puta M-23 (lokacija Takovska Kolubarska ) u Mladenovcu (u daqem tekstu: Plan detaqne regulacije PDR) sastoji se iz: Pravila ure ewa i pravila gra ewa, Grafi~kog dela, Dokumentacionog dela. Pravila ure ewa i pravila gra ewa i grafi~ki deo su delovi Plana detaqne regulacije koji se objavquju, dok dokumentacioni deo je deo Plana detaqne regulacije koji se ne objavquje, ali se stavqa na javni uvid. II UVOD 1. Op{te odredbe Pravni osnov za izradu plana: Zakon o planirawu i izgradwi ( Slu`beni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06); Odluka o pristupawu izradi Plana detaqne regulacije za prostor oko ulica Mileve Mari}, Paje Jovanovi} i magistralnog puta M-23 (lokacija Takovska Kolubarska ) u Mladenovcu, broj 9-006-1-5/20/2008-I od 10. septembra 2008. godine; Pravilnik o sadr`ini, na~inu izrade, na~inu vr{ewa stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i uslovima i na~inu stavqawa plana na javni uvid ( Slu`beni glasnik RS, broj 12/04); Pravilnik o op{tim uslovima o parcelaciji i izgradwi i sadr`ini, uslovima i postupku izdavawa akta o urbanisti~kim uslovima za objekte za koje odobrewe za izgradwu izdaje op{tinska, odnosno gradska uprava ( Slu- `beni glasnik RS, broj 75/03). Planski osnov za izradu plana: Generalni plan Mladenovca 2021. ( Slu`beni list grada Beograda, broj 9/05). 2. Osnova za izradu plana 2.1. Podloge za izradu plana Program se radi na slede}im podlogama: Katastarsko-topografski plan razmere 1:1000 za podru~je plana u digitalnom obliku KO Varo{ Mladenovac, overen od strane SKN Mladenovac Ortofoto karta (Mladenovac_49; 50, Aran elovac_9; 10) razmere 1:5000 za podru~je plana. 2.2. Granica plana Granica plana po~iwe od trome e k.p. br. 4355/1, 4349, 5806/1 (M-23) KO Varo{ Mladenovac i nastavqa obodom k.p. br. 5806/1, preseca je i nastavqa planiranom regulacijom ul. Mileve Mari} u du`ini od oko 700 m, zatim dolazi do k.p. broj 5387, nastavqa wenim obodom i obodom k.p. broj 5359 daqe granica nastavqa planiranom regulacijom ulice, obodom k.p. broj 5358 preseca k.p. br. 5707 i 5706 prate}i planiranu regulaciju ulice. Zatim granica prelazi u KO Me ulu`je i prati obod k.p. broj 4163, zatim granica prelazi u KO Varo{ Mladenovac pri tom preseca k.p. broj 5806/2 (M-23) zatim granica prati obode k.p. br.5806/2, 5806/1, (M-23) i dolazi do trome e k.p. br. 4355/1, 4349, 5806/1 (M-23) gde se granica i zatvara. Povr{ina obuhvata granice plana iznosi 35.22 ha i kao takva je identifikovana i opisana na Katastarsko-topografskom planu koji je izra en za potrebe plana detaqne regulacije Takovska Kolubarska. Obuhvat programa se nalazi u KO Varo{ Mladenovac. Ukupna povr{ina obuhvata Plana iznosi 35.22 ha. Grafi~ki prilog br. 1 Katastarsko-topografski plan sa granicom plana, R-1:1000 3. Ocena postoje}eg stawa Postoje}e gra evinsko zemqi{te zauzima 35.22 ha, odnosno celu povr{inu podru~ja, od ~ega najve}i deo pripada stanovawu. Povr{inom gra evinskog zemqi{ta su obuhva- }ene i povr{ine namewene saobra}ajnoj i komunalnoj infrastrukturi. Na podru~ju plana ne postoje javni objekti. Stanovawe je iskqu~ivo porodi~no stanovawe. Ukupna povr{ina izgra enog stambenog zemqi{ta iznosi 17.41 ha. Zastupqeno je stanovawe sa slobodnostoje}im objektima na parceli, spratnosti P+0, P+Pk, P+1+Pk, (P+2+Pk samo 1 objekat). Pojedine parcele su sa ve}im brojem prate}ih objekata ({upa i gara`a). Javni sadr`aji su na nivou malih porodi~nih, zanatsko-proizvodnih radwi u okviru stanovawa. Parcelacija je neujedna~ena, od parcela koje su prose~ne povr{ine od 400-600 m², pa do izrazito velikih parcela. Oblici parcela su naj~e{}e pravougaoni ili blago trapezasti,sa orjentacijom u`e strane ka uli~nom frontu. Od objekata poslovawa u obuhvatu Programa je zgrada veterinarske stanice razli~ite spratnosti od P+1 do P+2. Kompleks je povr{ine 0,96 ha i izlazi na frekventnu saobra}ajnicu (magistralni put M-23). U okviru objekta veterinarske stanice nalazi se sedam stanova. S obzirom na to da stanovawe nije kompatibilna namena veterinarskoj stanici javqa se veliki problem zbog daqeg funkcionisawa stanice (isti pristupni put, zajedni~ko kori{}ewe dvori{ta), ali i zdravog `ivota stanara (sanitarno-higijenski uslovi). U okviru parcele pored veterinarske stanice nalaze se gara`e, nadstre{nice i prate}i objekti, kao i stambeni objekat spratnosti P+0 sa dva stana.ukupno postoji devet stanova na parceli. Ukupna povr{ina neizgra enog prostora obuhvatnog podru~ja iznosi 11.49 ha. U jednom delu plana teren je jako strm (depresija) i nagomilavawem sme}a se stvaraju divqe deponije. Karakteristika celog podru~ja, ukoliko ne posmatramo stambeni deo, ~ini neure enost i neodr`avawe neizgra enih i zelenih povr{ina (posebno depresije). 4. Ciq izrade plana Ciqevi izrade plana proizilaze iz konkretnih potreba vlasnika parcela, stanovnika ovog podru~ja i zahteva gra ana za stvarawe urbanisti~kih preduslova za izgradwu i ure- ewe prostora obuhva}enog planom. Budu}i da se grad {iri, postoje realne potrebe za ure ewem delimi~no izgra enih naseqa ~ime bi se spre~ila daqa neplanska gradwa. Neophodno je podru~je plana i okru`ewe o~uvati kao ekolo{ki ~istu sredinu. Osnovni ciqevi i zadaci plana su: po{tovawe i sprovo ewe smernica i ciqeva Generalnog plana Mladenovca 2021.; koncepcija dugoro~nog prostornog razvoja {ireg gradskog podru~ja u skladu sa ste~enim obavezama i postoje}im potencijalima; izgradwa neizgra enih prostora planiranih za izgradwu i pronala`ewe optimalnih parametara za novu gradwu;
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 17 obezbe ewe prostora za razvoj postoje}ih i novih delatnosti; uskla ivawe postoje}ih povr{ina, objekata supra i infrastrukture sa novoplaniranim; stvarawe uslova za o~uvawe i unapre ewe `ivotne sredine, po{tovawe nepokretnih kulturnih dobara u okru- `ewu, o~uvawe arhitektonskih vrednosti; kapacitetnog snabdevawa i regulacionog postavqawa mre`a komunalnih instalacija, vezanih za potrebe korisnika i {ire urbanisti~ke celine; definisawe javnog interesa i utvr ivawe javnog gra- evinskog zemqi{ta; omogu}iti izdavawe izvoda iz plana, kao jednog od osnovnih uslova za dobijawe odobrewa za izgradwu, na delovima gde je to sa postoje}im stawem regulacije i parcelacije mogu}e; odre ivawe prioriteta prostornog razvoja i mogu}nosti za faznu realizaciju; planira stvarawe za{titnog zelenila radi pove}avawa kvaliteta i za{tite od zaga ewa. 5. Podela podru~ja plana na prostorne celine Sagledavaju}i prostor u wegovoj funkcionalnoj i infrastrukturnoj celovitosti, u zavisnosti od stepena izgra enosti i iskori{}enosti u okviru planirane namene, polo`aja i arhitektonike prostora podru~je predlo`enog obuhvata mo`e se podeliti na sedam prostornih celina. Odre ene prostorne celine su podeqene na potceline koje su formirane na osnovu prostorne dispozicije i zajedni~kih karakteristika u formirawu prostora. Prostorna celina A: stanovawe du` magistralnog puta Ova celina porodi~nog stanovawa obuhvata prostor oivi~en ulicama Ivana Milutinovi}a, Ibarskom, Suvoborskom i Paje Jovanovi}a. U okviru ove celine se nalaze i uslu`no-trgovinske delatnosti. Za vlasnike individualnih parcela du` magistalnog puta, obezbe ena je servisna ulica koja spre~ava direktan izlazak na magistralu. Izme u magistralne i servisne saobra}ajnice planiran je pojas za{titnog zelenila. Ova celina je uglavnom infrastrukturno dobro opremqena. Prostorna celina B: porodi~no stanovawe (u ju`nom delu plana) Zona porodi~nog stanovawa u ju`nom delu obuhvata plana, oivi~ena je ulicama Suvoborskom, ulicom Nova 1, delom Kolubarske, Kajmak~alanske, ulicama Nova 5, Nova 3, delom Kajmak~alanske i ulicom Paje Jovanovi}a. Ova zona je ve}im delom izgra ena i infrastrukturno opremqena. Ovu celinu ~ini i novoplanirani skver, ome en Kajmak~alanskim ulicama, koji }e doprineti poboq{awu `ivotnog prostora. Prostorna celina V: porodi~no stanovawe (u severnom delu plana) Zona porodi~nog stanovawa u severnom delu oivi~ena je Suvoborskom ulicom, ulicom Mileve Mari} (Milice Kostadinovi}) i novoformiranom ulicom Nova 1. Postoje}e stawe je prete`no neizgra eno sa porodi~nim, slobodnostoje}im objektima na nepravilnim parcelama. Prostorna celina G: vi{eporodi~no stanovawe Prostor je oivi~ena po~etkom Kajmak~alanske ulice, novoformiranim ulicama Nova 3 i Nova 5, Kajmak~alanskom ulicom, ulicom Nova 7 i ulicom Paje Jovanovi}a. Planirawem nove infrastrukturne mre`e na isto~noj strani stvara se uslov za pro{irewe stanovawa. Parcele su na ovom delu ve}e, uglavnom neizgra ene, pa je na wima planom predvi eno vi{eporodi~no stanovawe. Mogu}e je organizovati poslovne sadr`aje u prizemqu. Na ovom potezu je ponegde zapo~eta izgradwa porodi~nih stambenih objekata, ali u wihovom okru`ewu planirani su vi{eporodi~ni objekti male spratnosti. Prostorna celina D: porodi~no stanovawe sa poslovawem Ovu celinu ome uju ulice Ivana Milutinovi}a, Mileve Mari}, Triglavska i Ibarska ulica. U okviru ove celine pored stambenih objekata nalaze se i objekti poslovawa. Potcelina D1 veterinarska stanica Potcelinu ~ini poslovni objekat, tj. objekat veterinarske stanice koji je sme{ten na glavnoj saobra}ajnici M-23 i zbog takvog polo`aja, saobra}ajno je pristupan. Objekat je jednim delom spratnosti P+1, dok je na sredi- {wem delu P+2. U okviru parcele su gara`a, prate}i objekat, stambeni objekat i trafo-stanica. Potcelina D2 porodi~no stanovawe Potcelinu ~ini porodi~no stanovawe. Na samom po~etku ulice Mileve Mari} nalazi se poslovni objekat. Nekoliko parcela je gusto izgra eno sa objektima ve}eg gabarita, ili sa po dva stambena objekta ili sa prate}im objektima na parceli. Prostorna celina \ za{titno zelenilo Za{titno zelenilo je planirano izme u magistralne saobra}ajnice (M-23) i novoformirane servisne ulice. Ovo zelenilo, pre svega, treba da izoluje stanovawe od saobra}aja i spre~i negativne uticaje izduvnih gasova, buke i vibracije na okolne sadr`aje. Prostorna celina E zelenilo sa sportom i rekreacijom Celinu E ~ini depresija koja se zbog svoje nivelacije (strmog terena) i stvarawa deponije mora posebno tretirati, iako se prema Generalnom planu nalazi na povoqnom terenu za gradwu, moraju se izvr{iti sve potrebne sanacija pre po~etka gradwe.u okviru ove celine planirani su sportski, rekreativni i turisti~ki sadr`aji u okviru zelene povr{ine. Povr{ine prostornih celina: Tabela br. 1 Prostorne celine Povr{ina (ha) 1 Celina A 6.20 2 Celina B 7.11 3 Celina V 4.17 4 Celina G 9.54 Celina D 5.1. Potcelina D1 0.86 5.2. Potcelina D2 1.09 6 Celina \ 1.11 7 Celina E 1.88 ukupno 31.78 * U tabeli su date povr{ine prostornih celina bez saobra}ajnih povr{ina koje se nalaze izme u zona. Grafi~ki prilog br. 4.1 Podela na prostorne celine III PRAVILA URE\EWA PROSTORA 1. Gra evinski rejon Celo podru~je obuhva}eno granicom je gra evinsko zemqi{te. Gra evinsko zemqi{te ~ine javno gra evinsko zemqi- {te i ostalo gra evinsko zemqi{te. Javno gra evinsko zemqi{te je gra evinsko zemqi{te na kome su izgra eni javni objekti od op{teg interesa i javne povr{ine, kao i zemqi{te nameweno u planu za takvu izgradwu i namenu (sve saobra}ajnice ranga datog u konceptu plana kao i pro{irewa postoje}ih i izgradwa novih objekata javne namene, koja }e se planom definisati). Ostalo gra evinsko zemqi{te je izgra eno gra evinsko zemqi{te, kao i zemqi{te nameweno za izgradwu objekata, a koje nije odre eno kao javno gra evinsko zemqi{te, a nameweno je za izgradwu objekata stanovawa, poslovawa, usluga, za{titnog zelenila i drugog. Gra evinski rejon obuhvata povr{inu od 35.22 ha, {to je i ukupna povr{ina plana. U okviru gar evinskog reona, javno gra evinsko zemqi- {te je na 8.68 ha, a ostalo gra evinsko zemqi{te na 26.54 ha.
Broj 58 18 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 1.1. Planirano javno gra evinsko zemqi{te 1.2. Ukupna povr{ina javnog gra evinskog zemqi{ta iznosi 8.68 ha. Planirano javno gra evinsko zemqi{te obuhvata zemqi{te planirano za izgradwu: saobra}ajnica ukupne povr{ine 8.60 ha javnih zelenih povr{ina (skver.) ukupne povr{ine 0.04 ha komunalnih objekata ukupne povr{ine 0.04 ha Postoje}e javno gra evinsko zemqi{te su povr{ine postoje}ih saobra}ajnica i zelenih povr{ina. Postoje}ih javnih objekata od op{teg interesa na podru~ju Plana nema, osim objekata infrastrukture (trafostanice) 1.1.1. Granica planiranog javnog gra evinskog zemqi{ta Granica javnog gra evinskog zemqi{ta je definisana linijama i sastoji se iz linije postoje}e parcelacije i linije novoprojektovane (planirane) parcelacije. Planirana linija parcelacije je definisana ta~kama za koje su date koordinate. Granica javnog gra evinskog zemqi{ta slu- `i kao linija razgrani~ewa dva javna gra evinska zemqi- {ta ili razgrani~ewa javnog gra evinskog zemqi{ta od ostalog zemqi{ta. Sve katastarske parcele koje su progla{ene za javno gra evinsko zemqi{te ostaju kao takve sa tim {to mewaju oblik i povr{inu u skladu sa grafi~kim prilogom 3 Plan regulacije i parcelacije. Javno gra evinsko zemqi{te je popisano po javnim gra- evinskim parcelama (u daqem tekstu J.G.P.) i grupisano po celinama. Saobra}ajnice J.G.P.br. 1. delovi k.p.br.: 5806/1, 4364, 4348/1, 5806/2. J.G.P.br. 2. delovi k.p.br.: 4432, 4367, 4431, 4368, 4423/1, 4423/2, 4369, 4422, 4418, 4417, 4370/2, 4416, 4371, 4372, 4373, 4374, 4413, 4412, 4375, 7376, 4382, 4409, 4383, 4408, 4385/2, 4404, 4390, 4402, 4391, 4401, 4393, 4398, 4395, 4397/1, 4397/2, 5391/2, 4369, 5391/33, 5391/3, 5391/4, 5491, 5440/1, 5391/34, 5391/38, 5419, 5420, 5421, 5422, 5391/22, 5423, 5413, 5428/1, 5427/1, 5425, 5424/1, 5412, 5411, 5488/1, 5388/3, 5388/4 i cele k.p.br. 5391/20, 5391/21,5440/2, 5428/2, 5427/2, 5424/2, 5391/1, 5391/2, 5388/5. J.G.P.br. 3. delovi k.p.br.: 4358, 5602, 4360, 5361, 4362, 5601, 5600, 5599, 5598, 5597, 4363, 4378, 5579, 4379, 4380, 4385/1, 5578, 5577, 5572, 5571, 4385/2. J.G.P.br. 4. delovi k.p.br.: 5602, 5603, 5604, 5605, 5606/1, 5606/2, 5607, 5608, 5610, 5613, 5614, 5615, 5617, 5618, 5619, 5620/1, 5621, 5545, 5529/2, 5529/1, 5530, 5528, 5527, 5524/3, 5524/2, 5524/1, 5523/2, 5523/1, 5514/1, 5520, 5519, 5514/2, 5515, 5513, 5512. J.G.P.br. 5. delovi k.p.br.: 5610, 5611, 5612, 5391, 5390, 5589, 5588, 5587, 5585, 5584, 5583, 5557, 5558, 5575, 5576, 5571, 5560, 5559, 5550, 5391/32, 5449, 5563/2, 5391/36, 5391/47, 5566, 5391/1, 5445, 5391/5, 5391/45, 5438, 5437, 5436, 5434, 5433, 5431, 5430, 5432, 5429, 5426, 5425, 5424/1, 5388/5, 5388/4, 5388/6, 5488/3, 4496/3, 5388/7, 5410, 5388/8, 4496/6, 4496/5, 5387, 5585, 5582/2 i cele k.p.br.5582/1, 5512. J.G.P.br. 6 delovi k.p.br.: 5597, 5579, 5580, 5581, 5593, 5592, 5591, 5583, 5585. J.G.P.br. 7. delovi k.p.br.: 5571, 5572, 5570, 5573, 5562/3, 5574, 5562/1, 5575, 5561, 5560. J.G.P.br. 8. delovi k.p.br.: 4383, 8384, 4385/1, 4390, 4385/3, 4385/2, 4386, 5568, 5570, 5569, 5562/1, 5563/1, 5562/2, 5563/2. J.G.P.br. 9. delovi k.p.br.: 5569, 5391/41, 5391/40, 5391/39, 5391/37, 5444, 5443/1, 5442, 5440/3, 5436, 5439, 5435, 5430, 5434, 5429/2, 5429/3, 5428/1, 5391/22, 5391/18. J.G.P.br. 10. delovi k.p.br.: 5395, 5391/33, 4396, 4394, 5391/35, 5391/37. J.G.P.br. 11. delovi k.p.br.: 5391/37, 5444, 5445. J.G.P.br. 12. delovi k.p.br.: 4496/5, 5387, 5359, 5360, 5361/3, 5361/2, 5361/1, 5363, 5364, 5365, 5386/5, 5386/4, 5386/3, 5386/1, 5386/6, 5385, 5391, 5385, 5449, 5450/1, 5451/1, 5466, 5465, 5462, 5461, 5452/1, 5452/6, 5457, 5456, 5452/5, 5452/8, 5453/2. J.G.P.br. 13. delovi k.p.br.: 5364, 5365, 5381/1, 5384/7, 5386/4, 5386/5. J.G.P.br. 14. delovi k.p.br.: 5550, 5549, 5391/32, 5508, 5484, 5449, 5391/47, 5394/48, 5391/49, 5449, 5391/50, 5391/51, 5446, 5482/2, 5481, 5482/1, 5556, 5559. J.G.P.br. 15. delovi k.p.br.: 5368, 5369/1, 5372, 5373, 5374, 5375. J.G.P.br. 16. delovi k.p.br.: 5381/6, 5385, 5384/3, 5384/1, 5384/3, 5381/1, 5381/4, 5378/1. J.G.P.br. 17. delovi k.p.br.: 5384/1, 5384/4, 5384/3, 5384/6, 5384/7, 5381/4, 5381/1, 5378/1. J.G.P.br. 18. delovi k.p.br.: 5361/1, 5361/2, 5361/3, 5362. J.G.P.br. 19. delovi k.p.br.: 5450/2, 5450/1, 5378/1, 5378/4, 5376/4, 5376/1, 5377/1, 5377/3, 5377/4, 5377/5, 5362, 5363, 5358, 5364, 5365. J.G.P.br 20. delovi k.p.br.: 5359, 5352/1, 5358, 5352/2, 5357/6, 5357/1, 5705, 5707, 5704, 5703/1, 5699/1, 5370, 5697/5, 5695, 5694/1, 5692, 5371, 5706. J.G.P.br. 21. delovi k.p.br.: 5377/1, 5368, 5367, 5369/2, 5369/3, 5370. J.G.P.br. 22. delovi k.p.br.: 5703/1, 5704, 5703/2, 5701, 5698/1. J.G.P.br. 23. delovi k.p.br.: 5697/7, 5697/4, 5697/3, 5697/2, 5697/5, 5697/1, 5699/1, 5699/2, 5698/1, 5698/2, 5698/3, 5701 i cele k.p.br.5698/1, 5697/6. J.G.P.br. 24. delovi k.p.br.: 5695, 5694/1, 5696, 5694/3. J.G.P.br. 25. delovi k.p.br.: 5450/2, 5376/1, 5376/2, 5451/2, 5375, 5372, 5452/1, 5371, 5392/6, 5452/7, 5693/1, 5452/2, 5452/7 i cela k.p.br.5450/3. J.G.P.br. 26. delovi k.p.br.: 5704, 5703/1, 5703/2, 5698/3, 5696, 5694/3, 5452/8, 5453/2, 5509/1, 5510, 5512 i deo k.p.br.4163 KO Me ulu`je. J.G.P.br. 27. delovi k.p.br.: 5482/12, 5463, 5505, 5506, 5460 i cela k.p.br.5482/1. J.G.P.br. 28. delovi k.p.br.: 5546, 5545, 5544, 5505, 5506, 5509/1, 5510 i cela k.p.br.5508. J.G.P.br. 29. delovi k.p.br.: 5546, 55447, 5551, 5540, 5541, 5542, 5543, 5544, 5551, 5552, 5553, 5539, 5554, 5620/2, 5529/2, 5621, 5545. Zelenilo J.G.P.br. 30. delovi k.p.br.: 5450/2, 5451/1. Komunalni objekti (trafo-stanice) J.G.P.br. 31. delovi k.p.br.: 4364, 4369. J.G.P.br. 32. deo k.p.br.: 5364, 5365. U slu~aju nekog neslagawa va`e grafi~ki prilog br. 3 Plan regulacije i parcelacije. 1.3. Ostalo gra evinsko zemqi{te Ostalo gra evinsko zemqi{te, povr{ine 26.54 ha, planirano je za zelenilo, poslovawe, stanovawe i eventualno stanovawe sa uslu`nim delatnostima. Stanovawe i poslovawe (usluge, trgovina, zanatstvo, ugostiteqstvo) su kompatibilne namene koje su planirane na prostoru {ireg gradskog podru~ja. 2. Pravila ure ewa javnog gra evinskog zemqi{ta 2.1. Saobra}ajna infrastruktura Pri planirawu saobra}ajne mre`e naseqskih saobra- }ajnica u delu naseqa Me ulu`je u Mladenovcu, kao planski osnov za izradu PDR je GP Mladenovac 2021. GP je tretirao saobra}ajnicu 1. reda Ivana Milutinovi}a i ulicu 2. reda tj. ulicu Paje Jovanovi}. Pored ovih ulica u okviru planskog podru~ja planirana je mre`a saobra}ajnica ranga sabirnih i stambenih na osnovu postoje}ih javnih povr{ina, sa pro{irewem uli~ne mre`e za potrebe formirawa blokova na neizgra enom delu, i zaokru`ivawa i kompletirawa mre`e na izgra enom i slabije izgra enom delu prostora.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 19 Planom je predvi ena servisna saobra}ajnica uz ul. Ivana Milutinovi}a (pravac dr`avnog puta) tako da se izbegne veliki broj prikqu~qka na saobra}ajnicu sa frekventnim saobra}ajem. U okviru regulacije naseqskih saobra}ajnica (ulica) predvideti trotoare za kretawe pe{aka, a na pravcu dr`avnog puta i biciklisti~ku stazu. Saobra}ajnica 1. reda Saobra}ajnica 1. reda je ulica Ivana Milutinovi}a. Nalazi se na pravcu dr`avnog puta 1. reda M-23 (magistralni put). Saobra}ajnica je sa savremenim kolovozom od asfalta. Sa obe strane kolovoza je trotoar a uz desnu stranu i biciklisti~ka staza. [irina kolovoza je 7.0 m. Du`ina saobra}ajnice u okviru planskog podru~ja iznosi 683.24 m. Saobra}ajnica 2. reda Saobra}ajnica 2. reda je ulica Paje Jovanovi}a. Odvaja se od ul. Ivana Milutinovi}a u levo uz ju`nu granicu PDR. Saobra}ajnica je sa kolovozom od asvalta {irine 6.0 m. Sa strane kolovoza postavqaju se trotoari. Du`ina saobra}ajnice je 571 m. Sabirne saobra}ajnice Sabirne saobra}ajnice imaju zadatak da prihvate najve- }i broj kretawa u planiranom prostoru {to je uticalo na utvr ivawe trasa. Sabirne saobra}ajnice pru`aju se ulicama Mileve Mari} (Milice Kostadinovi}), Kajmak~alanskom u ~ijem nastavku je novoplanirana trasa i novoplaniranom saobra}ajnicom izme u ulica Ivana Milutinovi}a i Mileve Mari} (Milice Kostadinovi}) Nova 1. Sa saobra}ajnicama 1. i 2. reda koje se nalaze po obodu plana ove saobra}ajnice zaokru`uju prostor, prodiru u wegovo sredi{te i primaju prikqu~ke stambenih saobra}ajnica omogu}uju}i korisnicima svojim kapacitetima da na najbr`i i najkomforniji na~in ostvare ciqana kretawa bilo u okviru posmatranog prostora ili van wega. Du`ina saobra}ajnica je ukupno 1928.49 m i to: ul. Mileve Mari} (Milice Kostadinovi}) 566.74 m ul. Kajmak~alanska postoje}a 308.02 m i nastavak 342.15 m ul. Nova 1 711.58 m. Kolovoz je od asfalta {irine 6.0 m i obostranim trotorima. Stambene ulice Stambene ulice su najni`i rang naseqskih saobra}ajnica kojima korisnici svih gra evinskih parcela ostvaruju neposredan pristup javnim povr{inama. Na wima zapo~iwu ili se tu zavr{ava najve}i broj svih kretawa u okviru posmatranog prostora. [irina kolovoza je 5.5 m. Izuzetno, na mestima gde zbog izgra enih objekata nije mogu}e postaviti regulaciju koja omogu}ava nesmetano kretawe u oba smera, regulacija je za kolovoz od 4.0 m. Takvih ulica ima malo i male su du- `ine tako da se mo`e prihvatiti jer je mawi broj korisnika a {irina ipak dozvoqava obilazak zaustavqenog vozila. Privatni prolazi su potvr eni kao povr{ine za saobra}aj, ali nemaju karakter javnog. Du`ina svih stambenih ulica je 7365.0 m. Sa strane kolovoza postavqaju se trotoari minimalne {irine 1.5 m. Ukoliko regulacija ne mo`e da obezbedi postavqawe trotoara, oni mogu da izostanu ali se ostavqa bankina u koju se ukopavaju instalacije, postavqaju saobra- }ajni znaci stubovi nadzemnih vodova i sl. Regulaciono i nivelaciono re{ewe Regulacija dr`avnog puta M-23 obuhvata: kolovoz 2h3.50 7.0 trotoari 2h2.50 5.0 biciklisti~ka staza 1h2.5 2.5 razdelna traka 1.0 odvodni jarak 2.5 18.00 m Regulacija puta 2. reda obuhvata: kolovoz 2h3,00 6.0 trotoari 2h2.0 4.0 10.00 (10) m Regulacija sabirne ulice obuhvata: kolovoz 2h3,00 6.0 trotoari 2h2.00 4.0 10.00 m Regulacija stambene ulice: kolovoz 2h2.75(1*4) 5.5(4.0) trotoari 2h1.5 3.0 bankina 2h(0.75-1.0) 1.5-2.0 10.00-5.50 m Nivelaciono re{ewe je prilago eno nivelaciji povr- {ine asfaltnih slojeva na mestima ukr{tawa saobra}ajnica. Usvojena je postoje}a nivelacija da se ne bi poremetili ulazi u objekte na susednim parcelama. 2.1.1. Vodosnabdevawe i odvo ewe otpadnih voda Vodosnabdevawe Na osnovu Uslova br. 2034 od 31. marta 2008. godine, izdatih od strane JKP Mladenovac iz Mladenovca, podru~je obuhva}eno planom Me ulu`je 1 u Mladenovcu, vezano je za postoje}u gradsku vodovodnu mre`u preko glavnog cevovoda ν150 mm, koji ide zapadnom ivicom ovog kompleksa. Na ovu glavnu mre`u je poveza sekundarna uli~na mre- `a uli~nih cevovoda ν100 i ν80 mm, povezana prstenasto, ~ime se dobija boqi raspored pritisaka u distributivnoj mr`i i pove}ava se protivpo`arna bezbednost objekata. Fekalna kanalizacija Fekalna kanalizacija postoji u delu ovog kompleksa i oslowena je na glavni fekalni kolektor ν250 mm, koji ide najni`im terenom kroz sredinu ovog kompleksa u smeru ka istoku i omogu}ava povezivawe postoje}e i novoplanirane sekundarne mre`e uli~nih kolektora ν200 i ν250 mm, da gravitaciono odvedu sve upotrebqene sanitarne vode ka glavnom kolktoru i planiranom postrojewu za pre~i- {}avawe otpadnih voda. Trasa kanalizacionih kolektora kanalizacionih vodova du` saobra}ajnica koristi raspolo`ive padove terena prema konfiguraciji ovog prostora. Atmosferska kanalizacija Ki{na kanalizacija treba da omogu}i odvo ewe atmosferskih voda sa saobra}ajnica, krovova i ostalih ure enih povr{ina unutar posmatranog podru~ja iodvode je do recipijenta. Pruhvatawe slivaju}ih atmosferskih voda sa brda, vr- {i}e se putem otvorene kanalske mre`e, koja }e se planirati uz saobra}ajnice i najkra}im putem odvoditi atmosferske vode u najbli`i prirodni odvodnik. Predra~un tro{kova izgradwe nedostaju}e infrastrukture 1. Izgradwa sekundarne uli~ne vodovodne mre`e zajedno sa potrebnim zemqi{tem, gra evinskim i instalatorskim radovima, m 2.800 h 3.000 = 8.400.000,00 din 2. Nabavka i ugradwa liveno,gvozdenih uli~nih protivpo`arnih hidranata ν80 mm, zajedno sa potrebnim gra evinskim i instalisanim radovima kom 5 h 50.000 = 250.000,00 din 3. Izgradwa uli~ne mre`e fekalne kanalizacije ν200 mm zajedno sa potrebnim zemqanim, gra evinskim i instalaterskim radovima m 2.600 h 5000 = 13.000.000,00 din Svega: 21.650.000,00 dinara
Broj 58 20 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 2.2. Elektroenergetska infrastruktura Na planskom podru~ju postoje izgra eni elektroenergetski objekti sredweg i niskog napona koji zadovoqavaju potrebe potro{a~a i to: TS 10/04 kv Veterinarska stanica snage 630 kva. stubna TS 10/0.4 kv SBTS 250 i monta`no-betonska TS 10/0.4 kv snage 630 kva u ulici Paje Jovanovi}a, van planskog podru~ja i u neposrednoj blizini. Napajawe TS Vetrinarska stanica i TS u ulici Paje Jovanovi}a vr{i se preko nadzemnih 10 kv vodova na betonskim stubovima i sa kablovskim snopom 10 kv HNE 48/0-A 3h70 mm 2. Stubna TS-SBTS 250 se napaja preko ogranka nadzemnog dalekovoda sa Alc provodnicima 3h50 mm 2. Pored postoje}ih saobra}ajnica postoji izgradwa nadzemna niskonaponska mre`a 0.4 kv na betonskim stubovima. Kroz podru~je prolazi 110 kv dalekovod koji je u mawoj meri ograni~avaju}i faktor za budu}u izgradwu. Za potrebe budu}e potro{we planira se izgradwa nove TS 10/0.4 kv snage 630 kva sli~na tipu MBTS u zoni koju obuhvata neizgra eno zemqi{te. Napajwe TS vr{i}e se preko novih kablovskih 10 kv vodova sli~nih tipu HNE491 3h(1h95) mm 2 iz pravca postoje}eg nadzemnog dalekovoda koji napaja postoje}u TS SBTS-250 kao i iz pravca TS MBTS 630 kva u ulici Paje Jovanovi}a. Pored novih saobra}ajnica planira se izgradwa mre`e 0.4 kv na betonskim stubovima sa kablovskim snopom hoo/oa 3h70+54,6+2h16 mm 2 sa prikqu~kom na planiranu TS 10/0.4 kv. Na stubovima mre`e 0.4kV se ugra uju natrijumove svetiqke snage 70 W do 150 W zavisno od zna~aja saobra}ajnice. Predra~un radova 1. Izgradwa TS 10/0.4 kv, 630 kva sli~ne tipu MBTS sa opremom prema tehni~kim uslovima nadle`ne elektrodistribucije i saglasno T.P.-1a Kom 1 3.800.000,00 2. Nabavka i polagawe kablovskog voda 10 kv od planirane TS do nadzemnog voda za postoje}u stubnu TS-SBTS 250 i do TSMBTS 630 kva u ulici Paje Jovanovi}a. Kabl je tipa HNE49A 3h(1h95) mm 2 ili sli~an km 0.6 h 2.200.000,00=1.320.000,00 3. Izgradwa nadzemne mre`e 0.4 kv na betonskim stubovima sa kablovskim snopom tipa hoo/o-a 3h(1h70)+54,6+2h16 mm 2 km 2,3 h 1.600.000,00=3.680.000,00 4. Izgradwa javne rasvete po stubovima mre`e 0.4 kv, sa natrijumovim svetiqkama snage 70 do 150 W, zavisno od zna~aja saobra}ajnice koja se osvetqava. Napajawe javne rasvete se vr{i preko dodatnih `ila u kablovskim snopu 2h16 mm 2 km 2 h 600.000,00 = 1.200.000,00 Ukupno: 10.000.000,00 2.4. Telekomunikaciona infrastruktura Na bazi planiranog razvoja vi{eporodi~nog stanovawa, o~ekuje se bitno pove}an broj zahteva korisnika za opslu`ivawe iz kompletnog asortimana telekomunikacionih usluga. To prakti~no zana~i da }e se pored zahteva za opslu`ivawem klasi~nih govornih usluga (analogni POTS prikqu~ak i ISDN BRI) javiti i zahtevi korisnika za ostvarivawem velikog broja negovornih usluga (direktnog pristupa internetu, prenosa podataka, prenosa slike, daqinskog nadzora i drugo). Na bazi ovakvih posatavki, kao prihvatqiv koncept razvoja, u planskom periodu predvi a se: 1. Dogradwa i rekonstrukcija postoje}e telefonske mre`e (primarne i sekundarne) 2. Decentralizacija mesne telefonske mre`e sa maksimalnom du`inom pretplatni~ke petqe od 1,5 km, od novoplaniranih multiservisnih pristupnih ~vorova (MSAN), koji se dimenzioni{u sa potrebnim kapacitetom. Na posmatranom podru~ju obuhvata Plana ne predvi a se izgradwa novih MSAN-ova, kao mesta glavne koncentracije TT kapaciteta na posmatranoj lokaciji, ve} se planirana primarna telefonska mre`a privodi prema MSAN CENTAR i deo za MSAN BAWA (jugo-isto~ni deo obuhvata Plana). Na posmatranom podru~ju potrebno je izvr{iti slede}e: rekonstrukcija primarne mesne telefonske mre`e zamenom svih nadzemnih izvedenih stubova TT stubi}ima; izgradwa nove razvodne podzemne mre`e do svakog objekta pojedina~no kablovima tipa TK59 (1x4x0.4). 2.5. Gasifikacija Za zadovoqewe potreba potro{a~a prirodnim gasom podru~ja obuhva}enim planom detaqne regulacije za lokaciju Takovska Kolubarska u Mladenovcu, postoji deo izgra ene distributivne gasovodne mre`e, koju treba rekonstruisati a na negasifikovanom podru~ju izgraditi distributivnu gasovodnu mre`u. Planirano re{ewe gasovodne mre`e u urbanisti~ko projektnoj dokumentaciji zasnovano je na odredbama Pravilnika o tehni~kim normativima za projektovawe i polagawe distributivnog gasovoda od polietilenskih cevi za radni pritisak do 4 bara i pravilnik o tehni~kim normativima za ku}ni gasni prikqu~ak za radni pritisak do 4 bara objevqenim u Slu`benom listu SFRJ, broj 20/92 na mernoregulacionoj stanici ugraditi ure aj za odorizaciju prirodnog gasa. Projekte raditi saglasno zakonskim propisima, urbanisti~kim i projektnim uslovima kao i pravilima struke. Distributivni gasovod smatra se cevovod od polietilenskih cevi koje ispuwavaju uslove prema jugoslovenskom standardu JUS.G.G6.662 za razvod gasa radnog pritiska do 4 bara koji po~iwe neposredno iza izlaznog zapornog cevnog zatvara~a na prikqu~nom {ahtu ili mernoregulacione stanice, a zavr{ava se zapornim cevnim zatvara~em potro- {a~a. Svetlo rastojawe smatra se najkra}e rastojawe izme u spoqnih povr{ina cevi i podzemnih objekata. Radnim pojasom smatra se minimalni prostor du` trase distributivnog gasovoda potreban za wegovu nesmetanu i bezbednu izgradwu. Dubina ukopavawa distributivnog gasovoda je razmak izme u gorwe ivice gasovoda ili za{titne cevi i kote terena. Predra~unska vrednost je data na osnovu prose~nih ostvarenih cena za izgradwu distributivnog gasovoda od polietilenskih cevi od ν25 mm do ν230 mm, na nivo Republike Srbije, 75 /m. 2.6. Javne povr{ine 2.6.1. Javno zelenilo Uvidom u stawe zelenih povr{ina podru~ja Takovska Kolubarska, dolazi se do zakqu~ka da su one neravnomerno raspore ene, da pojedine kategorije zelenih povr- {ina nedostaju ili nisu dovoqno razvijene. Na svim slobodnim povr{inama se podi`e travwak. Skver slobodna ure ena povr{ina Skverovi su mawe zelene povr{ine javnog kori{}ewa, koje su namewene kratkotrajnom odmoru stanovnika ili dekorativnom oformqewu gradskih trgova, ulica i javnih objekata. Skverovi, bilo da su na teritoriji centra, stambenog bloka, oko javnih objekata, ili u okviru saobra}ajne namene, treba da zadovoqe racionalnu organizaciju pe{a~kog kretawa, mesta za odmor i umetni~ku karakteristiku svakog elemenata koji u~estvuje u kompoziciji.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 21 Prema smernicama Generalnog plana koji preporu~uje formirawe zelenila u zonama stanovawa (blokovima), radi pove}awa kvaliteta stanovawa i za{tite `ivotne sredine, kao i radi oplemewavawa prostora, planirana je ure- ena slobodna povr{ina, odnosno skver koji formiraju Kajmak~alanske ulice. Formirawem skvera (ure enog slobodnog prostora), planirano je stvarawe trga, parki}a ili nekog sli~nog prostora koji bi dao pe~at ovom prostoru i u~inio ga prijatnijim za `ivot. Prostor treba urediti pe{a~kim stazama i opremiti parkovskim mobilijarom. Zelenilo mora da bude opremqeno i ure eno za razne vrste korisnika i aktivnosti (rekreacija, {etwa, igra, odmor...). Mogu}e je deo povr{ine organizovati kao igrali{te za decu i opremiti ga spravama za igru i boravak u parku ili izgraditi ~esmu ili spomenik koji }e dati pe~at ovom prostoru. Jedan od razloga za stvarawe ve}eg broja zelenih povr- {ina je i {irewe turizma (zbog blizine Selters Bawe). 3. Pravila ure ewa ostalog gra evinskog zemqi{ta Ostalo gra evinsko zemqi{te, povr{ine 25.93 ha, je planom predvi eno za stanovawe (stanovawe sa poslovawem), poslovawe i zelenilo. Stanovawe i poslovawe (usluge, trgovina, zanatstvo, ugostiteqstvo) su kompatibilne namene,ali ih treba planirati tako da ne ugro`avaju `ivotnu sredinu. 3.1. Poslovni objekti (Prostorna celina D1) Objekat veterinarske stanice se nalazi na katastarskim parcelama br. 4364-76,83; 4365.17,91, ukupne povr{ine 0. 96.74 m². Objekat veterinarske stanice treba da bude organizovan u funkciji osnovne namene poslovawa, sa ure enim zelenilom koje }e unaprediti obavqawe osnovne delatnosti i poslu`iti kao izolacija ka stambenom delu. Zbog nekompatibilnosti veterinarske stanice sa stanovawem potrebno je izvr{iti izme{tawe stanara koji `ive na istim parcelama, i u okviru istog objekta, ili izvr{iti izme{tawe stanice na drugu lokaciju, a zadr`ati poslovnu namenu (npr. apoteka) ili namenu stanovawe, ali sve u skladu sa zakonom. Ukoliko ostane namena poslovawa mora da bude u skladu sa okru`ewem, da ne bi do{lo do ugro`avawa `ivotne sredine. Jedan od osnovnih problema je i kori{}ewe zajedni~kog ulaza za stanare i korisnike, jer to lo{e uti~e na `ivot stanara (neadekvatni sanitarno-higijenski uslovi), ali i na nesmetano obavqawe rada stanice. Objekat je lo{eg boniteta, stare gradwe sa dotrajalom fasadom (uo~eno je razdvajawe zidova, odpadawe delova fasade...), zato je potrebno izvr{iti rekonstrukciju objekta. Objekat veterinarske stanice je potrebno da ima dvori- {te i staze oko objekta betonirane, asfaltirane ili ura- ene od neke ~vrste podloge, a ostale povr{ine dvori{ta ure ene i redovno odr`avane. Planom je predvi eno postavqawe nove ograde i preure ivawe dvori{ta. Ograda oko kompleksa treba da ukqu- ~uje i zelene zasade spratne strukture. Pojas za{titnog zelenila se postavqa po obodu parcele, na udaqenosti 3m od ograde. Ispred ambulante je potrebno obezbediti radni prostor i stazu za kretawe `ivotiwa, veli~ine 400 m². Radni prostor je potrebno poplo~ati radi prawa i dezinfekcije. Odlagawe `ivotiwskog otpada i veterinarskog materijala mora biti organizovano i strogo kontrolisano. Na ulazu je potrebno predvideti vratarnicu i obezbediti povoqne sanitarno-higijenske uslove na ulazu u stanicu (prostor za dezinfekciju...), da ne bi do{lo do stvarawa ({irewa) zaraze. Postoje}i parking prostor zadovoqava potrebe za budu- }i period (re{avawem problema zajedni~kog ulaza). Re{ewem problema nekompatibilnih namena na jednom mestu, re{i}e se i problem parkirawa. Potrebno je odvojiti pristupni put za trafo stanicu i izdvojiti parcelu 5h7 m (javni komunalni objekat), prikazano na grafi~kom prilogu br 3. Plan regulacije i parcelacije 3.2. Stanovawe Dominantna funkcija u okviru planskog podru~ja je stanovawe {ireg centra grada. S obzirom na aktivnosti stanovni{tva i dosada{wu urbanu matricu, predlo`en je koncept izgradwe porodi~nih i vi{eporodi~nih objekata. Realizacija planskih ciqeva u pogledu porodi~nog stanovawa odvija}e se prevashodno rekonstrukcijom postoje}e naseqske stambene zone, a i osvajawem novih povr{ina za potrebe porodi~nog i vi{eporodi~nog stanovawa i to iskqu~ivo unutar postoje}ih granica gra evinskog reona. Ove aktivnosti }e se odvijati paralelno, a u skladu sa potrebama naseqa i mogu}nostima investitora. Porodi~no stanovawe obuhvata stanovawe u pojedina~nom stambenom objektu ni`e spratnosti (do P+1+Pk), sa jednom ili vi{e stambenih jedinica (maksimalno do ~etiri stana po objektu), usled postojawa ili formirawa jednog ili vi{e doma}instava koja su nastala, ili nastaju usled razli~ite starosne strukture doma}instava (tri generacije). Mogu}e je u okviru porodi~nog stanovawa organizovati odre ene sadr`aje poslovawa koji su u slu`bi zadovoqewa potreba stanovni{tva (trgovina, uslu`no zanatstvo, ugostiteqstvo) i to maweg obima, bez negativnih uticaja na okolni prostor. Druga namena mo`e da bude u posebnom objektu ili sa poslovawem u prizemqu objekta dok je stanovawe na vi{im eta`ama. U slu~aju da je odvojen objekat, po`eqno je da stambeni objekat bude povu~en od regulacije u dubinu parcele, a poslovni objekat orijentisan prema ulici na planiranoj gra evinskoj liniji. Poslovna namena ni na koji na~in ne sme da ugro`ava stanovawe i `ivotnu sredinu (buka, isparewa, vibracije, bilo kakve {tetne materije motorna uqa, deterxenti...). Pored stambenih objekata na parcelama se mogu graditi i prate}i objekti. Parkirawe re{avati u okviru parcele, sa standardom 1 parking mesto/1 stambena jedinica, odnosno 70 m² poslovnog prostora/1 parking mesto (ukoliko se jave komercijalni sadr`aji u prizemqu). Deo namewen stanovawu (u u`em smislu) obuhvata povr- {ine pod stambenim objektima, dvori{ta i odgovraju}e zelene povr{ine. Mogu}e intervencije za porodi~no stanovawe u prostoru su: nadgradwa postoje}ih objekata do maksimalne visine predvi ene ovim planom (do P+1+Pk), dogradwa postoje}ih objekata do maksimalne zauzetosti parcele povr{inom pod objektom, nova izgradwa na ne zauzetim parcelama, zamena postoje}eg gra evinskog fonda pod uslovima koji va`e za novu izgradwu. Stanovawe se mo`e posmatrati u okviru prostornih celina, jer skoro ceo planski obuhvat pripada stanovawu: Prostorna celina A: stanovawe du` magistralnog puta Prete`na namena celine A je stanovawe, sredwih gustina. Objekti su porodi~ni, slobodnostoje}i na parceli. Ukupna povr{ina ove celine je 6.20 ha. Du` magistralnog puta se nalaze i objekti trgovinskougostiteqskih sadr`aja, u okviru stambenog objekta ili pored wega. Mogu}e je objekte komercijalne sadr`ine kao
Broj 58 22 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. kompatibilne zadr`ati u postoje}im gabaritima sa mogu}- no{}u adaptacije i sanacije, uz formirawe potrebnih saobra}ajnih povr{ina, a koji ispuwavaju uslove za{tite `ivotne sredine. Predvi eno je obavezno ure ewe i ozelewavawe prostora izme u magistrale i servisne ulice. Slobodne prostore u okviru parcela treba predvideti kao ure ene zelene povr{ine. Prostorna celina B: porodi~no stanovawe (u ju`nom delu plana) Ukupna povr{ina ove celine je 7.11 ha. Prema ve} postoje}oj tendenciji gradwe i formirawa blokova, ovu celinu karakteri{e stanovawe sredwe gustine, sa porodi~nim, slobodnostoje}im objektima na parceli koja je veli- ~ine od 400 600 m². Ova povr{ina je ve} dovoqno izgra ena, tako da je intervencija na woj minimalna. Kod objekata novijeg datuma mogu}a je mawa rekonstrukcija u arhitektonskom oblikovawu. Teren je povoqan za izgradwu. Potrebno je {to vi{e ozeleniti i urediti prostor. Planom je predvi en skver za odmor i relaksaciju, kao ure ena slobodna povr{ina, koja bi ovaj prostor u~inila prijatnijim za `ivot. Prostorna celina V: porodi~no stanovawe (u severnom delu plana) Povr{ina planirana za stanovawe iznosi 4.17 ha. Pod ovim tipom stanovawa se podrazumeva stanovawe u porodi~nim stambenim objektima, prizemnim ili spratnim do P+1+Pk (prizemqe + sprat + potkrovqe) na parcelama za porodi~no kori{}ewe. Postoje}e stawe je prete`no neizgra eno, uglavnom sa slobodnostoje}im objektima na nepravilnim parcelama. Planirano je {irewe stanovawa sa ne{to ni`im gustinama stanovawa, jer se taj prostor nalazi na terenu razli~ite konfiguracije, i postoji ote`avaju}a gradwa zbog terena. Dislociranost od gradskog centra, ostavqa mogu}nost zadr`avawa ne{to ve}ih parcela. Mogu}a je dogradwa, rekonstrukcija ili adaptacija postoje}ih objekata, izgradwa novih, porodi~nih objekata. Prostorna celina G: vi{eporodi~no stanovawe Mogu}a je izgradwa objekata vi{eporodi~nog stanovawa do parametara zadatih Planom i internih saobra}ajnih povr{ina, kao i zelenih povr{ina. Parcele su na ovom delu ve}e, za potrebe izgradwe objekata vi{eporodi~nog stanovawa. Izgradwom blokovskih saobra}ajnica i infrastrukturnom opremqeno{}u stvori}e se uslovi za izgradwu stambene zone u ovom delu grada. Blok formirati kao otvoreni gradski blok sa vi{e objekata na parceli. Slobodni sistem izgradwe ~ine blokovi koji su sa svih strana definisani regulacijama obodnih saobra}ajnica ili granicama drugih namena, sa gra evinskom linijom ve- }e ili mawe udaqenosti od regulacione linije bloka. Na ovom potezu je ponegde zapo~eta izgradwa porodi~nih stambenih objekata, ali y wihovom okru`ewu planira se vi{eporodi~ni objekti, male spratnosti u okviru pojedina~nih parcela (me{oviti tip). Pod vi{eporodi~nim stanovawem se podrazumeva re{avawe problema stanovawa gradwom stambenih objekata za stanovawe vi{e porodica spratnosti do P+2+Pk (prizemqe + 2 sprata + potkrovqe) sa obaveznim ure ivawem slobodnih povr{ina u vidu blokovskog zelenila. Poslovawe je planirano u prizemnim eta`ama vi{eporodi~nog stanovawa, sa orijentacijom prema ulici. Poslovawe obuhvata trgovinu (prehrambena...), ugostiteqstvo (kafei i poslasti~arnice). Tamo gde ima prostornih mogu}nosti zelenilo treba da bude opremqeno i ure eno za razne vrste korisnika i aktivnosti (rekreacija, {etwa, igra, odmor...). Potrebno ga je urediti kombinacijom travnih povr{ina, izbor vrsta zasnovati na dekorativnim, autohtonim brzorastu}im visokim li{}arima i ~etinarima. Urbanisti~kim i arhitektonskim projektima re{iti pe{a~ke komunukacije unutar blokova. Potcelina D2: porodi~no stanovawe Ukupna povr{ina ove potceline je 1.09 ha. Veli~ine parcela su mawe od parcela u ostalim celinama, prose~ne vrednosti od 3 4 ari. Izgra enost potceline je ve}a i ne sme se dozvoliti da neke intervencije pre u urbanisti~ke parametre. Objekte je mogu}e dograditi, rekonstruisati ili adaptirati do parametara zadatih Planom. Zbog ne{to ve}e izgra enosti parcele, mnogi objekti ostaju u postoje}im gabaritima sa mogu}no{}u adaptacije i sanacije. Pored stambenih objekata na parcelama se mogu graditi i prate}i objekti, (gara`e i sl). Teren je povoqan za izgradwu. 3.3. Zelenilo Pove}awe zelenih povr{ina, wihov ravnomerniji raspored u nasequ, me usobna povezanost i kontinuitet, ~ine osnovu postavke budu}eg koncepta ozelewavawa. Na taj na~in zelenilo mo`e ostvariti svoje vi{estruke funkcije: biolo{ko sanitarno higijensku (ili za{titnu) u smislu poboq{awa urbanog mikroklimata. Jedno od bitnijih svojstava vegetacije je za{tita kojom se vr{i asanacija mikroklimata (pre~i{}avawe vazduha, izravwavawe deficita kiseonika, za{tita od buke i vibracije, za{tita od bakteriolo{kog i toksi~nog sadr`aja u vazduhu, za{tita od vetra, sni`avawe nivoa podzemnih voda, za{tita od eolske erozije, rekultivacija degradiranih povr{ina i dr.); dekorativno estetsku u smislu uklapawa u {to prirodniji pejsa` i uskla ivawe sa arhitektonskim; funkciju pasivne i aktivne rekreacije i drugih sportskih aktivnosti; specifi~ne funkcije u slu~aju elementarnih nepogoda i ratnih razarawa. Sve neizgra ene povr{ine u okviru ostalog gra evinskog zemqi{ta, vlasnici su obavezni da ure uju, a sve slobodne povr{ine ozelene. 3.3.1. Slobodno i za{titno zelenilo unutar gra evinskih parcela Slobodno i za{titno zelenilo unutar gra evinskih parcela ima funkciju razdvajawa i za{tite. Prostor planiran za ozelewavawe gra evinskih parcela ozeleniti tako da ima raznovrsnih li{}ara, ~etinara, raznog ukrasnog {ibqa, cvetwaka, kao i travnatih povr- {ina. Zelene povr{ine u okviru porodi~nog stanovawa U ukupnom bilansu teritorije pod zelenilom ova kategorija zelenila ima velikog udela, jer prete`an vid stanovawa je porodi~no. Ova kategorija zelenila je va`na sa sanitarno higijenskog stanovi{ta, a pru`a i intimnije povezivawe ~oveka sa prirodom. Vrt oko ku}e obezbe uje mir, higijenske uslove stanovawa bez buke i pra{ine, stvara mogu}nost aktivnog odmora. U vrtu mogu da postoje slede}e funkcionalne zone: predvrt, prostor namewen mirnom odmoru ili igri dece, povrtwak, vo}wak i ekonomski deo. Kompoziciju vrta treba da ~ine razli~ite kategorije biqnih vrsta, gra evinski i vrtno arhitektonski elementi i mobilijar. Izbor biqnih vrsta i na~in wihovog kombinovawa treba da su u skladu sa okolnim pejsa`om i op{tim uslovima sredine (mora se uzeti u obzir i otpornost drve}a i {ibaqa prema dimu i {tetnim gasovima). Osnovu svakog vrta treba da ~ini dobro ura en i negovan travwak. Procenat ozelewenosti individualnih parcela treba da bude najmawe 30%.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 23 Zelene povr{ine vi{eporodi~nog stanovawa U okviru stambenog bloka sa vi{eporodi~nim (i me{ovitim stanovawem zbog ve} izgra enih porodi~nih objekata), neophodno je obezbediti minimalno 30% zelene povr- {ine u okviru kojih treba obezbediti prostore za miran odmor, izgra ena de~ija igrali{ta i travwake za igru i odmor (ovde spadaju i parking prostori i prostori za kontejnere). Blokovsko zelenilo se formira unutar oformqenih blokova. Podizawe ove vrste zelenila treba da je u funkciji korisnika. Izme u blokova zgrada koristiti ni`e drve}e ili {ibqe i kuglaste forme. Na ulazu u blokove formirati po mogu}nosti dekorativne vrste. Za oplemewivawe prostora zelenilom mogu se koristiti i `ardiwere, pojedina~ne i grupne saksije... Osnovna uloga ovih povr{ina je poboq{awe `ivotne sredine, odnosno mikroklime, odmor i rekreacija. Ove zelene povr{ine treba povezivati sa ostalim kategorijama zelenila u jedinstven sistem, a pe{a~kim stazama ostvariti najkra}e pravce ka okolnim sadr`ajima. U okviru zelenila treba predvideti staze, prostore za odmor, i u skladu sa osnovnom funkcijom de~ija igrali{ta. Zelene povr{ine treba urediti sadwom grupa li{}ara, ~etinara i {ibqa gde je odnos ~etinara i li{}ara 1:3, a 2 2,5 % povr{ina treba da je pod cvetwacima. Travne povr{ine u okviru blokova koji su jednim delom izgra eni, potrebno je rekonstruisati i prilagoditi odmoru, igri i rekreaciji. 3.3.2. Zelene povr{ine u okviru poslovawa veterinarske stanice Slobodne povr{ine u okviru veterinarske stanice urediti i ozeleniti u {to ve}oj meri min 30%. Za sve vrste i povr{ine zelenila voditi ra~una o konstantnom odr`avawu i obnavwawu zelenog fonda, jer su ovi prostori na pravcima intenzivnog saobra}aja i negativnog uticaja od istog. Travwake podi}i od vrsta predvi- enih za intenzivno ga`ewe. Izbegavati biqne vrste sa alergenim svojstvima, trnovite i otrovne. Ozelewavawe mora da bude vi{efunkcionalno: za{tita od vetra i buke, vizuelna i prostorna barijera, zasen, stvarawe prijatnog ambijenta za rad i boravak. Tamo gde ima prostornih mogu}nosti zelene povr{ine treba urediti stazama i mobilijarom. Uz transparentnu ogradu posaditi `ivu ogradu (ka stambenom delu) koja treba da bude od bujnijeg sadnog materijala koji posti`e ve}u visinu kako bi se stvorila tampon zona prema stanovawu (min. 3 m za{titnog pojasa). 3.3.3. Za{titno zelenilo Planirane povr{ine za{titnog zelenila se nalaze u pojasu izme u magistralnog puta M-23 i servisne saobra- }ajnice. Ovaj pojas je kontinualan (samo 3 prekida), {irine od 7 do 15 m zavisnosti od deonice. Celu povr{inu treba urediti sa travnatim parterom uz sadwu drve}a i niskog `buwa. Ove povr{ine za{titnog zelenila predstavqaju vizuelnu i donekle zvu~nu barijeru prema magistralnom putu, a i spre~avaju direktan izlaz na prometnu saobra}ajnicu. U ovoj povr{ini je zabrawena bilo kakva gradwa. Planirano je formirawe zelenila oko dalekovoda (110 kv) od 25 m. Svaka gradwa ispod ili u blizini dalekovoda uslovqena je Pravilnikom o tehni~kim normativima za izgradwu nadzemnih elektroenergetskih vodovanazivnog napona od 1 do 400 kv ( Slu`beni list SFRJ, broj 65 iz 1988 god). Objekte je potrebno graditi {to daqe od dalekovoda (min. 25 m za{titnog pojasa). 3.3.4. Zelenilo sa sportom i rekreacijom (ure ena zelena povr{ina) Ovaj prostor je neizgra en. Zbog velikih nivelacionih razlika i stvorene deponije povr{ina se prvo mora sanirati, da bi se na woj stvorili potrebni uslovi za izgradwu sportskih sadr`aja. Zbog konfiguracije terena i svega pomenutog ovaj prostor se tretira kao uslovno povoqan za izgradwu. Planom su predvi eni sportski, turisti~ki i rekreativni sadr`aji. Sadr`aji za zabavu i rekreaciju (trim stazama, {etali- {tima), sportski tereni (terenima za golf, paintball 1 ) ili neki turisti~ki sadr`aji (zbog blizine Selters bawe) upotpuni}e celokupni prostor. Kompleks mora biti ura en u skladu sa wegovom funkcijom ili funkcijom planiranog objekta, i wegovim okru- `ewem. Povr{ine formirati u skladu sa namenom (sport, turizam i rekreacija) koja }e biti utvr ena i realizovana kroz izradu urbanisti~kog projekta. Mogu}a je izgradwa prizemnih mawih objekata u funkciji sporta, rekreacije i zelenila do parametara zadatih Planom. Organizovati zelene povr{ine koje kompoziciono ~ine celinu u kojoj mre`a puteva i staza povezuje ostale, planirane kompoziocione elemente: poqane, platoe sa mestima za odmor, igru dece i zabavu, rekreaciju. Urediti prostor parkovskim mobilijarom. Sportsko rekreativne povr{ine treba da budu za{ti- }ene od vetra i dobro povezane sa ostalim delovima naseqa. Zelenilo sportskih povr{ina treba da bude raspore eno da stvori senku na ju`nim ekspozicijama. Wegova funkcija je pre svega za{titna, meliorativna, sanitarnohigijenska i dru{tveno-socijalna. U sklopu povr{ina za turizam, sport i rekreaciju zelene povr{ine treba da budu u funkciji biolo{ke rekultivacije prostora. U tom smislu formirati na kosinama travnate i `bunaste vrste, a u okviru kompleksa livadske, parkovske i povr{ine pod za{titnim zelenilom. IV PRAVILA GRA\EWA PROSTORA Ukupna povr{ina plana spada po in`ewersko geolo- {kim karakteristikama u povoqne terene.na ovom terenu nema ograni~ewa prilikom urbanizacije, osim u jednom mawem delu vi{eporodi~nog stanovawa gde je zbog uticaja dalekovoda (za{titni pojas od 25 m) zabrawena gradwa, osim za saobra}ajnice i infrastrukturu. Zbog nivelacionog prilago avawa prirodnim uslovima potrebno je pove}ati nivo opreznosti i obezbediti pogodan teren u ciqu ~ovekove za{tite (npr. celina E). 1. Pravila parcelacije gra evinskog zemqi{ta 1.1. Op{ta pravila Gra evinska parcela jeste najmawi deo prostora, najmawa povr{ina na kojoj se mo`e graditi, odnosno ima povr- {inu i oblik koji omogu}ava izgradwu objekta u skladu sa planom, pravilima o gra ewu i tehni~kim propisima. Parcela je definisana pristupom na javnu povr{inu, granicama prema susednim parcelama i prelomnim ta~kama koje su odre ene geodetskim elementima. Gra evinska parcela je utvr ena regulacionom linijom prema javnoj saobra}ajnici, granicama gra evinske parcele prema susednim parcelama i prelomnim ta~kama koje su definisane analiti~ko-geodetskim podacima. Gra evinska parcela, po pravilu ima pribli`no oblik pravougaonika ili trapeza i bo~nim stranama je postavqena upravno na osovinu javne saobra}ajnice. 1 eng. paintball igra rata na otvorenom prostoru gde je municija boja.
Broj 58 24 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Oblik i veli~ina gra evinske parcele mora da omogu- }ava izgradwu objekata u skladu sa re{ewima iz plana, pravilima o gra ewu i tehni~kim propisima. Gra evinske parcele se formiraju uz po{tovawe imovinsko-pravnih odnosa i postoje}ih me nih linija. Parcelacija i preparcelacija na ostalom gra evinskom zemqi{tu se mo`e izvr{iti na zahtev vlasnika izradom urbanisti~kog projekta na osnovu ovog plana. 1.1.1. Transformacija parcela Promena granica postoje}e parcele i formirawe novih se vr{i na osnovu pravila parcelacije definisanih ovim planom detaqne regulacije. Novoformirane parcele treba da imaju geometrijsku formu {to bli`u pravougaoniku ili drugom obliku koji je prilago en terenu, planiranoj nameni i tipu izgradwe. Parcelacija i preparcelacija utvr uje se urbanisti~kim projektom, ako su ispuweni uslovi za primenu pravila parcelacije datih ovim planom. Parcelacija Podela postoje}e parcele na dve ili vi{e mawih parcela se vr{i pod slede}im uslovima: podela se vr{i u okviru granica parcele pristup na javnu povr{inu novoformiranih parcela mo`e se obezbediti i sa sukorisni~kih povr{ina podelom se ne mogu formirati parcele koje su substandardne u pogledu veli~ine i na~ina gradwe u odnosu na neposredno okru`ewe odnosno planirani tip izgradwe. Preparcelacija Spajawe dve ili vi{e postoje}ih parcela radi formirawa jedne parcele se vr{i pod slede}im uslovima: spajawe se vr{i u okviru granica celih parcela, a granica novoformirane parcele obuhvata sve parcele koje se spajaju; spajawem parcela va`e}a pravila izgradwe za planiranu namenu se ne mogu mewati, a kapacitet se odre uje prema novoj povr{ini. Zbog boqe organizacije i iskori- {}enosti prostora on mo`e biti ve}i od zbira pojedina~nih kapaciteta spojenih parcela; spajawem se formira parcela na kojoj tip izgradwe bez obzira na veli~inu parcele treba da bude u skladu sa neposrednim okru`ewem, a u za{ti}enim podru~jima u skladu sa uslovima za{tite. Preparcelacijom dve ili vi{e postoje}ih parcela mogu se formirati dve ili vi{e novih parcela po pravilima za spajawe parcela i podelu parcela. Preparcelacija nije dozvoqena na parcelama koje su predvi ene za podizawe objekata javne namene, kao i na parcelama na kojima se ve} nalaze javni objekti, osim u slu~aju kada se predmetni prostor uve}ava. 1.1.2. Pravila parcelacije Stanovawe i namene komplementarne stanovawu: Minimalna veli~ina gra evinskih parcela porodi~nog stanovawa, u zavisnosti od na~ina izgradwe, iznosi: slobodnostoje}i objekat 300 m 2 dvojni objekat (2h200) 400 m 2 Minimalna veli~ina gra evinskih parcela vi{eporodi~nog stanovawa: slobodnostoje}i objekat 600 m 2 Najmawa {irina fronta porodi~nog stanovawa gra evinske parcele, u zavisnosti od na~ina izgradwe, iznosi: slobodnostoje}i objekat 12 m dvojni objekat (2h8) 16 m Najmawa {irina fronta vi{eporodi~nog stanovawa gra evinske parcele iznosi: slobodnostoje}i objekat 15 m Ukoliko je gra evinska parcela ugaona, najmawa {irina gra evinske parcele se pove}ava za 20%. Na postoje}im, izgra enim parcelama, mawim od propisanih, mogu}a je rekonstrukcija objekata sa postoje}im parametrima. Izuzetno, za izgra ene gra evinske parcele minimalni parametri za parcelaciju se mogu smawiti do 10%. Gra evinska parcela mora imati izlaz na javnu saobra- }ajnicu odnosno trajno obezbe en pristup na javnu saobra- }ajnicu. Ako se gra evinska parcela ne oslawa direktno na javnu saobra}ajnicu, wena veza sa javnom saobra}ajnicom se ostvaruje preko pristupnog puta optimalne du`ine 50 m i minimalne {irine 3,0 m. Ako se pristupni put koristi za jednu gra evinsku parcelu, mo`e se formirati u okviru te parcele, a ako se koristi za povezivawe dve ili vi{e gra evinskih parcela sa javnom saobra}ajnicom, formira se kao posebna parcela. 2. Pravila gra ewa na javnom gra evinskom zemqi{tu 2.1. Op{ta pravila Na grafi~kom prilogu br. 3 Plan regulacije i parcelacije prikazano je javno gra evinsko zemqi{te. Saobra}ajne povr{ine u planu pripadaju planiranom javnom gra evinskom zemqi{tu, i u potpunosti su definisane i grafi~ki i numeri~ki. Saobra}ajne povr{ine odre ene na ovaj na~in moraju biti planski osnov za izradu urbanisti~kih projekata parcelacije i preparcelacije ostalog gra evinskog zemqi{ta. Primarna i sekundarna mre`a infrastrukture (vodovod, kanalizacija, elektro mre`a, itd.) se postavqaju u pojasu regulacije javnih saobra}ajnica ili u pristupnom putu ako je sukorisni~ka ili privatna svojina. Podzemni vodovi komunalne infrastrukture, mre`e telekomunikacionih i radiodifuznih sistema postavqaju se ispod javnih povr{ina i ispod ostalih parcela uz predhodno regulisawe me usobnih odnosa sa vlasnikom (korisnikom) parcela. Vodovi podzemne infrastrukture se moraju trasirati tako da: ne ugro`avaju postoje}e ili planirane objekte, kao i planirane namene kori{}ewa zemqi{ta, da se podzemni prostor i gra evinska povr{ina racionalno koriste, da se po{tuju propisi koji se odnose na druge infrastrukture, da se vodi ra~una o geolo{kim osobinama tla, podzemnim vodama... ukr{taj sa putem vr{i se postavqawem instalacije kroz propisano dimenzionisanu za{titnu cev, postavqenom podbu{ivawem upravno na osu puta. Za{titna cev je na dubini od 1.35 m od kote kolovoza a du`ina je za po 3.0 m ve}a od krajwih ta~aka popre~nog profila puta paralelno vo ewe je mogu}e na 3.0 m od krajwih ta~aka popre~nog profila puta ili od ivica kolovoza ili mawe uz projekat mera za{tite puta od havarije 2.2. Pravila gra ewa za objekte infrastrukture 2.2.1. Pravila izgradwe saobra}ajnica Kolovoz je od asfalta izra en iz dva sloja (gorwi je habaju}i). Obra~un kolovozne konstrukcije je za osovinsko optere}ewe merodavnog vozila od 115 KN izuzetno. Materijali i procedure pri proizvodwi i ugradwi u svemu prema projektu i tehni~kim normativima i standardima. Kolovoz se izvodi sa ivi~wacima sa strane.uz kolovoz se postavqa vertikalna saobra}ajna signalizacija na propisan na~in da ne ugrozi slobodni profil ~ija preglednost mora biti obezbe ena u svakom trenutku. Znaci se postavqaju po projektu signalizacije i odr`avaju u punom broju i vrsti.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 25 Horizontalna signalizacija se tako e postavqa po projektu signalizacije i redovno odr`ava. Sva postavqena saobra}ajna signalizacija mora da zadovoqi propisane standarde {to se dokazuje atestima. Kolovoz na pravcu dr`avnog puta je prema projektu dr- `avnog puta odnosno kao i van naseqa. Saobra}ajna signalizacija, osim semaforske, na pravcu dr`avnog puta je u vlasni{tvu JP Putevi Srbije. Sve izmene u profilu, re`imu i semaforizaciji na ulici kojom je i pravac dr`avnog puta mogu se planirati i izvoditi samo uz saglasnost JP Putevi Srbije. Ograde, zasadi ili drugi objekti se mogu podizati u zoni raskrsnica ukoliko ne ugro`avaju potrebnu zonu (liniju) preglednosti. Trotoari su posebne povr{ine namewene za kretawe pe- {aka. Za gradske ulice ne mogu biti mawe {irine od 1.5 m. Postavqaju sa strane kolovoza od kojeg su odvojeni ivi~wacima, izdignuti za 12 cm u odnosu na kolovoznu povr{inu. Ivi~waci su betonski ili kameni dimenzija 24/18 ili 20/18 sa atestima kojim se potvr uje usagla{enost sa JUS-om za ovu vrstu proizvoda. Na trotoarima je mogu}e postavqawe urbanog mobilijara (korpe za otpatke, klupe, `ardiwere, zapreke prema kolovozu i sl). Tip je odre en odlukom SO ili posebnim projektom. Mogu}e je sadwa punktualnog zelenila na trotoarima sa {irinom od 2.5 m ili vi{e. Na trotoarima se postavqaju i elementi saobra}ajne signalizacije prema projektu i tehni~kim normativima. Pri postavqawu mobilijara, saobra}ajne signalizacije ili sadwe mora se o~uvati minimalna {irina trotoara od 1.80 m, odnosno min 0.90 m izme u pokretnih i nepokretnih objekata na trotoaru. Na pe{a~kim prelazima prelaz sa kolovoza na trotoar izvesti sa rampom minimalne {irine 1.8 m, du`ine min. 0.45 m i sa min. nagibom od 20%. Rampa je posebno i vidno obele`ena. Autobusko stajali{te je povr{ina za zaustavqawe autobusa javnog prevoza i mo`e se postaviti van kolovoza u obliku ni{e ili na kolovozu u kom je slu~aju vidno obele`eno herizontalnom ({rafurom) i vertikalnom signalizacijom. Stajali{te na pravcu dr`avnog puta je van kolovoza sa odgovaraju}im prilazima, od kolovoza su fizi~ki odvojeni razdelnom trakom {irine 3.0 (2.5) m. Mesto za zaustavqawe je du`ine koja omogu}ava istovremeno zadr`avawe pojedina~nog i zglobnog autobusa (30 35 m) a samo stajali{te je min 70.0 m. 2.2.2 Pravila gra ewa za objekte komunalne infrastrukture Vodovod i kanalizacija se moraju trasirati tako: da ne ugro`avaju postoje}e i planirane objekte, kao i planirane namene kori{}ewa zemqi{ta, da se podzemni prostor i gra evinska povr{ina racionalno koriste, da se po{tuju propisi koji se odnose na druge infrastrukture, da se vodi ra~una o geolo{kim osobinama tla i podzemnim vodama Vodovod trasirati jednom stranom kolovoza, suprotnoj od fekalne kanalizacije, na odstojawu 1,0 m od ivi~waka. Atmosfersku kanalizaciju prihvatiti uli~nim rigolama i odvodnim ka najbli`em prirodnom odvodniku. Horizontalno rastojawe izme u vodovodnih i kanalizacionih cevi i zgrada, drvoreda i drugih zate~enih objekata ne sme biti mawe od 1,50 cm. Rastojawe vodovodnih cevi od ostalih sistematizacija (gasovod, toplovod, elektro i telefonski kablovi) pri ukr{tawu ne sme biti mawe od 0,50 cm. Te`iti da vodovodne cevi budu iznad kanalizacionih, a ispod elektri~nih kablova pri ukr{tawu. Ukoliko nije mogu}e trasa u okviru regulacije saobra- }ajnica, vodovod ili kanalizaciji voditi granicom katastarskih parcela uz saglasnost oba korisnika me nih parcela. Minimalna dubina ukopavawa cevi vodovoda i kanalizacijeje 1,0 m od vrha cevi do kote terena, a padovi prema tehni~kim propisima u zavisnosti od pre~nika cevi. Minimalni pre~nik uli~ne vodovodne cevi na predmetnom podru~ju odre uje nadle`na slu`ba, ali treba te- `iti da u svim ulicama bude ν100 mm (zbog protivpo`arne za{tite objekata. Vodovodnu mre`u graditi u prstenastom sistemu gde god je to mogu}e. Pregled vodovodnih cevi kroz revizione {ahte i druge objekte fekalne kanalizacije nije dozvoqen. Minimalno pre~nik uli~ne fekalne kanalizacije je ν200 mm, a ku}nog prikqu~ka je ν150 mm. Na kanalizacionoj mre`i kod svakog ra~vawa, promene pravca u horizontalnom ili vertikalnom smislu, promene pre~nika cevi, kao i na pravim deonicama na rastojawu pribli`no 160D postavqaju se revizioni silazi od betonskih cevi ν1000 mm, sa betonskim kinetom i liveno gvozdenim {aht poklopcem, otpornim na planirano saobra}ajno optere}ewe. Pojas za{tite oko glavnih cevovoda iznose najmawe po 2,5 m od spoqne ivice cevi. U pojasu za{tite nije dozvoqena izgradwa objekata ni vr{ewa radwi, koje mogu zagaditi vodu ili ugroziti stabilnost cevovoda. Zabrawena je izgradwa objekata i sa ewe zasada nad razvodnom mre`om vodovoda i kanalizacije. Vlasnik nepokretnosti koja se nalazi iznad, ispod ili pored komunalnog objekta (vodovoda i kanalizacije) ne mo`e obavqati radove koji bi ometali pru`awe kompletnih usluga. Vodomer mora biti sme{ten u posebno izgra eni {aht i ispuwavati propisane standarde i norme kvaliteta. Polo`aj vodomernog okna je {aht 2,0 m od regulacione linije. Protivpo`arna za{tita u nasequ se omogu}ava izgradwom protivpo`arnih hidranata na vodovodnoj mre`i ve- }ih pre~nika od 100 mm. Hidranti su liveno pre~nika ν80 mm i postavqaju se na maksimalnoj udaqenosti do 15 cm, tako da se po`ar na svakom objektu mo`e gasiti najmawe sa dva hidranta. Zabraweno je izvo ewe fizi~ke veze gradske vodovodne mre`e sa mre`ama drugog izvori{ta: hidranti, bunari ili pumpe. Kod projektovawa i izgradwe, obavezno je po{tovawe i primena svih va`e}ih tehni~kih propisa i normativa iz ove oblasti. 2.2.3 Pravila gra ewa za elektroenergetske objekte Izgradwa novih i rekonstrukcija postoje}ih elektroenergetskih objekata na planskom podru~ju mo`e se vr{iti na osnovu odobrenih glavnih projekata i dobijene gra evinske dozvole. TS u svemu moraju ispuwavati tehni~ke uslove nadle- `ne ED odredbe tehni~ke preporuke br. 1 ED Srbije kao i odredbe Pravilnika o tehni~kim normativima za za{titu n.n. mre`a i pripadaju}ih transformatorskih stanica. Izgradwa nadzemnih elektroenergetskih vodova sredweg i niskog napona mora biti u skladu sa va`e}im pravilnicima i to prema: Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradwu nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kv do 400 kv ( Slu`beni list SFRJ, broj 65/88 i Slu`beni list SRJ, broj 18/92). Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradwu niskonaposnkih nadzemnih vodova ( Slu`beni list SFRJ, broj 6/92). Kablovski vodovi sredweg i niskog napona moraju biti u saglasnosti sa tehni~kom preporukom br. 3 ED Srbije.
Broj 58 26 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Izbor i polagawe energetskih kablova u ED mre`ama 1 kv, 10 kv, 20 kv i 35 kv. Kablovi se po pravilu pola`u u zelenim povr{inama pored saobra}ajnica i pe{a~kih staza, na udaqenosti min. 1 m od kolovoza odnosno 0,5 m od pe{a~kih staza. Dubina ukopavawa je min. 05 do 08 m. Kod paralelnog vo ewa i ukr{tawa energetskih kablova sa drugim instalacijama moraju se obezbediti minimalni potrebni razmaci. Pri paralelnom vo ewu energetskih telekomunikacionih kablova minimalni razmak je 0,5 m za kablove do 10 kv, odnosno 1 m za kablove vi{ih naponskih nivoa. Minimalno rastojawe u odonosu na cevi vodovoda i kanalizacije je 0,5 m a u odnosu na gasovod 0,8 m u naseqenom mestu. Ako se potrbni razmaci ne mogu posti}i energetski kabl se pola`e u za{titnim cevima. Nije dozvoqeno paralelno vo ewe kablova iznad ili ispod telekomunikacionog kabla, vodovoda i kanalizacije, toplovoda i gasovoda. Kod ukr{tawa energetski kabl se pola`e ispod telekomunikacionog kabla sa minimalnim razmakom 0,5 m po pravilu iznad toplovoda na minimalnom razmaku 0,6 m. Re{ewe napajawa podru~ja elektri~ne energije prikazano je na grafi~kom prilogu br. 6. 2.2.4 Pravila gra ewa za telekomunikacionu mre`u U planskom periodu potrebno je delimi~nom dogradwom i rekonstrukcijom postoje}e kablovske kanalizacije dovoqnim brojem raspolo`ivih cevi, obezbediti da se izvr{i rkonstrukcija primarne mesne telefonske mre`e zasnovane na slede}im principima: svi glavni distributivni kablovi preko 200x4 pola- `u se u slobodne cevi kablovske kanalizacije; svi distributivni kablovi kapaciteta ispod 200x4 mogu se polagati direktno u zemqu preko sloja peska d=20 sm, obele`eni pozor trakom i za{ti}eni GAL {titnicima a u svemu prema va`e}im tehni~kim propisima ZJPTT; svi preplatni~ki telefonski kablovi bilo da se pola`u u kablovskoj kanalizaciji ili slobodno u zemqanom rovu su tipa TK 59 GM. Svi izvodi u mesnoj mre`i u zonama namewenim poslovnim prostorima i zonama vi{eporodi~nog stanovawa su unutra{wi TT izvodi potrebnog kapaciteta koji se dimenzioni{u po principu: 1. na svakih 6 m² poslovnog prostora jedan telefonski prikqu~ak, 2. po jednoj stambenoj jedinici u vi{eporodi~nom stanovawu jedan telefonski prikqu~ak. Na sve {to nije pomenuto ovim uslovima oko paralelnog vo ewa i ukr{tawa sa drugi infrastrukturnim objektima primewiva}e se va`e}i tehni~ki uslovi zajednice JPTT Telekoma Srbija. Mesna telefnska mre`a je pozemna, izvodi se kablovima TK 59 slobodno polo`enim u zemqu u rov dimenzija 0.4 x 0.8 m, preko sloja peska d=20 cm. Kablovi su za{ti- }eni GAL {titnicima i obele`eni pozor trakom. Razvodna TT mre`a je podzemna (od izvoda do objekta telefonskog pretplatnika privrednog subjekta), potrebnog kapaciteta i izvoda kablovima 59. Prilikom paralelnog vo ewa i ukr{tawa telekomunikacionih kablova sa drugim infrastrukturnim objektima, pridr`avati se va`e}ih tehni~kih propisa ZJPTT i drugih akata koji reguli{u ovu materiju. Prostorija za sme{taj telekomunikacione opreme je planirana van obuhvata plana i mora biti sa antistatik podom i opremqena odgovaraju}im klima ure ejima. 2.2.5 Pravila gra ewa za gasifikaciju Pri izvo ewu radova na polagawu distributivnih gasovoda odre uje se radni pojas za polagawe gasovoda u zavisnosti od pre~nika cevi, vrste i veli~ine iskopa, kao i od vrste mehanizacije pri polagawu distributivnog gasovoda preduzimaju se odgovaraju}e mere za{tite instalacija u radnom pojasu. Pored prelaza preko saobra~ajnica prikazanim u grafi~koj dokumentaciji gradi}e se i prelazi po potrebi, odnosno prema stvarnim mogu}nostima izgradwe gasovodne mre`e. Ovi prelazi bi}e definisani odgovaraju}om tehni~kom dokumentacijom. Prikqu~ni gasovod do pojedinih objekata potro{a~a prirodnog gasa, izvodi}e se od mogu}nosti wihove izrade na odre enom prostoru. Distributivni gasovod se mora trasirati da ne ugro- `ava postoje}e ili planirane namene kori{}ewa zemqi- {ta, da se po{tuju propisi koji se odnose na drugu infrastrukturu, i propisi o geolo{kim osobinama podzemnih i plitkih voda. Prilikom izvo ewa radova na izgradwi gasovodne mre- `e, u isti rov }e se polagati i polietilenske cevi za naknadno uduvavawe opti~kog kabla radi formirawa vi{enamenske telekomunikacione mre`e (BHTKM) za daqinsku kontrolu i merewe tro{ewa gasa svakog pojedinog potro{a~a. Po pravilu gasovod polagati u okviru regulacionih zona saobra}ajnica i slobodnim zelenim povr{inama i trotoarima. Da bi se osiguralo neprekidno i bezbedno snabdevawe potro{a~a prirodnim gasom uz mogu}nost iskqu~ewa pojedinih potro{a~a, a da ostali normalno snabdevaju mre`a je planirana u obliku zatvorenih me usobno povezanih prstenova oko pojedinih grupa potro{a~a. Mesta cevnih zatvara~a za iskqu~ewe moraju biti postavqeni tako da omogu}uju i iskqu~ewe pojedinih potro{a~a,sme{tenih u PP- {ahtama. Cevni zatvara~ sa produ`nim vretenom ugraditi u skladu sa tehni~kim propisima, obezbediti od pristupa neovla{}enih lica, vidno obele`iti sa natpisom GAS ugra en na distributivnom gasnom cevovodu. Polagawe distributivnog gasovoda Distributivni gasovod polagati ispod zemqe bez obzira na wegovu namenu i pritisak. U podru~ju gde mo`e da do e do pomerawa tla koji bi ugrozio bezbednost gasovoda primeniti propisane mere za- {tite. U izuzetnim slu~ajevima distributivni gasovod se pola`e du` trupa puta uz posebne mere za{tite od mehani~kih o{te}ewa. Distributivni gasovod ne polagati ispod zgrada i drugih objekata. Radna cev gasovoda se pola`e u zemqani rov minimalne {irine 60 cm koji se mewa u zavisnosti od pre~nika cevovoda, propisanim op{tim tehni~kim uslovima. Dubina ukopavawa Dubina ukopavawa distributivnog iznosi od (06 1m u zavisnosti od uslova terena a izuzetno mo`e iznositi 0,5 m) uz preduzimawe dodatnih mera za{tite. Minimalna dubina ukopavawa pri ukr{tawu distributivnih gasovoda sa putevima i ulicama iznosi 1m. Minimalna svetla rastojawa gasovoda od drugih instalacija: pri paralelnom vo ewu 40 cm, pri ukr{tawu 20 cm², pored temeqa zgrada i objekata 1 m. Ukr{tawe distributivnih gasovoda sa saobra}ajnicama, vodotokovima kanalima ugao ukr{tawa ose prepreke i ose gasovoda mora biti 60º do 90º. Paralelno vo ewe i ukr{tawe gasovoda sa cevovodima koji slu`e za transport toplih fluida. Distributivni gasovod postavqa se na rastojawu kojim se obezbe uje da temperatura polietilenskih cevi ne bude ve}a od 20º za snabdevawe gasom individualnih doma}instava zona kolektivnih stanovawa.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 27 Izgraditi ku}ne gasne prikqu~ke projektovani u skladu sa jugoslovenskim standardom JUSH:F 1001 i pravilnikom Slu`beni list SFRJ, broj 20/1992. godine. Za sni`ewe pritiska i merewe potro{we gasa montiraju se na fasadi objekta metalni orman sa mernoregulacionim setovom, sa glavnim zapornim cevnim zatvara~em, regulatorom pritiska, i mera~om protoka gasa. Za doma}instva izlazni pritisak za potro{a~a je 0,025 bara, {to je i izlazni pritisak iz regulacionog seta. Iskopani profil rova za polagawe distributivnog gasovoda dno mora biti ravna, zasuta slojem peska ispod i iza cevi u skladu sa normativima i tehni~kim uslovima polagawa distributivnog cevovoda od polietilenskih cevi za radne pritiske do 4 bara. Spajawe elemenata gasovoda vr{i se su~eonim zavarivawem, elektrootpornim zavarivawem, poluhuziono zavarivawe. Pre zatrpavawa cevi izvr{iti ispitivawe na nepropustivost i ~vrto~u u skladu sa tehni~kim propisima. Na dubini od 30 cm u rovu iznad cevi postaviti upozoravaju}u traku sa natpisom GAS `ute boje. Trasa gosovoda obele`iti vidno nadzemnim ukopavawem betonskih stubova sa natpisom na mesinganoj plo~i GASOVOD na rastojawima od 50 m za{titnog pojasa. Polo`aj sekcionog ventila obele`iti sa natpisom GAS i brojem cevnog indenti~nog broju iz tehni~ke dokumentacije zatvara~a sa poklopcem i ure ajem za zakqu~avawe. Pre zatrpavawa gasovoda izvr{iti geodetsko snimawe po (h,u,z) osi. Jedan primerak geodetskog elaborata mora da se dostavi nadle`noj jedinici geodetske slu`be i Srbijagasa Novi Sad, poslovnoj jedinici NIS-Energogas Beograd. Pre izrade tehni~ke dokumentacije obratite se preduze}u koje je nadle`no za transport, odnosno distribuciju prirodnog gasa radi pribavqawa energetskih i tehni~kih uslova za izradu tehni~ke dokumentacije. Pri izradi investiciono-tehni~ke dokumentacije za izgradwu distributivnog gasovoda radnog pritiska od 0-4 bara od PE cevi, potrebno je pribaviti energetsko-tehni~ke uslove kod ovla{}enog distributera JKP Beogradske elektrane kome je poverena distribucija gasa na teritoriji op{tine Mladenovac. 2.3. Javno zelenilo 2.3.1 Skver U okviru ove povr{ine osnovne oblikovne elemente predstavqa}e zelene forme i urbana oprema, po`eqno je locirati skulpture, spomenik, ~esme, fontane... Planom su predvi eni osnovni elementi skvera kojeg ~ine platoi, staze i razli~ite kategorije zasada. Staze i platoi treba da ~ine 35% teritorije skvera, zelene povr- {ine 60 65% (od toga cvetwaci 2 4%) a objekti 0 5% od ukupne povr{ine. Zna~ajni elemenat skvera su razli~iti urbano arhitektonski elementi, urbani mobilijar, elementi spoqnog osvetqewa i dr. 3. Pravila gra ewa na ostalom gra evinskom zemqi{tu 3.1. Poslovawe veterinarska stanica (Potcelina D1) Dogra eni objekti svojom ukupnom bruto povr{inom (postoje}a+dozidana) moraju da budu u okviru urbanisti~kih parametara zadatih ovim Planom (procenat zauzetosti, indeks izgra enosti, spratnost...), a prema stati~kim mogu}nostima. Veli~ina gra evinske parcele 9674 m 2 Procenat zauzetosti do 40% Indeks izgra enosti do 1,6 Procenat ozelewenih povr{ina Minimalno 30% Spratnost objekata poslovawa maksimalno P+2+Pk Visina krovnog venca (metara) maksimalno 11.8 Parkirawe na parceli 1PM/70 m 2 prostora Spratnost objekata Zbog razlike u visinama na objektu veterinarske stanice, a u skladu sa postoje}om namenom i izlaskom na magistalnu saobra}ajnicu, planom je predvi ena spratnost do P+2+Pk. Na taj na~in je omogu}eno ujedna~avawe spratnosti objekta i stvarawe boqih (lep{ih) vizura. Visina nadzitka potkrovne eta`e iznosi najvi{e 1,8 m ra~unaju}i od kote poda potkrovne eta`e do ta~ke preloma krovne kosine. Za odre ivawe kote prizemqa u odnosu na nivo javne saobra}ajnice za objekte koji u prizemqu imaju nestambenu namenu (delatnost) kota prizemqa mo`e biti vi{a od kote trotoara za najvi{e 0,20 m. Svaka ve}a denivelacija, ali ne ve}a od 1,2 m, savladava se unutar objekta. Gra evinska linija Izgradwu novih objekata ili dogradwu postoje}ih realizovati unutar granica gra ewa definisanim postoje}im gra evinskim linijama na parceli, ali ne mawe od 9 m. Najmawa udaqenost objekata na parceli do objekata na susednim parcelama iznosi: do stambenih objekata, minimalno 10.5 m; do uslu`no komercijalnih objekata, minimalno 10.5 m. Polo`aj objekta u odnosu na magistralnu saobra}ajnicu gra evinska linija se postavqa u odnosu na postoje}u gra evinsku liniju, koja je oko 10m povu~ena od regulacione linije. Parkirawe Parkirawe i gara`irawe vozila se obezbe uje na gra- evinskoj parceli, izvan povr{ine javnog puta i to po pravilu 1PM/70 m 2 poslovnog prostora. Sva pravila gra ewa re{avati u skladu sa Zakonom o veterinarstvu ( Slu`beni glasnik RS, broj 91/05) Objekat trafo-stanice ostaje na svojoj postoje}oj lokaciji (javni komunalni objekat), stim da se obezbedi direktna saobra}ajna veza sa ulicom Mileve Mari} zbog pristupa objektu. Obim delatnosti u objektu treba da je usagla{en sa prostornim i funkcionalno-tehni~kim uslovima organizacije poslovnih sadr`aja u objektu, i da se uklapa u kapacitete lokacije parcela. Ukoliko se planira promena poslovne namene potceline D1, ona mora da bude kompatibilna stanovawu, a ukoliko je namena stanovawe, mora se graditi u skladu sa urbanist~kim parametrima celine D, odnosno potceline D2. Ukoliko se planira promena namene kori{}ewa potceline D1, neophodna je izrada arhitektonsko-urbanisti~kog projekta parcelacije i izgradwe. 3.2. Stanovawe Dozvoqene su namene: porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe i wima kompatibilne namene (zelenilo, javne pov- {ine i javni objekti od o{teg interesa,sportske rekreativne povr{ine). Stanovawe je osnovna ili prete`na namena objekta. Zabrawene su sve namene za koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugro`avaju `ivotnu sredinu i osnovnu namenu. Za sve objekte va`e propisi vezani za za{titu zemqi{ta i vazduha. Planirane intervencije u prostoru obuhvataju: dogradwu i nadogradwu kvalitetnih i zamenu nekvalitetnih postoje}ih objekata i izgradwu novih objekata na slobodnim parcelama. Svi objekti koji se grade moraju biti prikqu~eni na kanalizaciju, i moraju imati interni sistem ki{ne kanalizacije koja }e biti prikqu~ena na gradsku.
Broj 58 28 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 3.2.1. Porodi~ni stambeni objekti (celina A, B, V i potcelina D2) Dati su uslovi za izgradwu objekata u zoni porodi~nog stanovawa koji su zajedni~ki za sve celine i potceline. 1. Pravila gra ewa za porodi~no stanovawe U slede}oj tabeli su dati urbanisti~ki pokazateqi za izgradwu prostornih celina A, B, V i potceline D2 kroz slede}e parametre: Indeks izgra enosti je odnos izme u bruto razvijene povr{ine svih eta`a i povr{ine parcele. Indeks zauzetosti je odnos bruto povr{ine pod gabaritom svih objekata na parceli i povr{ine gra evinske parcele. Polo`aj objekta na gra evinskoj parceli u odnosu na regulacionu liniju i u odnosu na susedne objekte. Visina objekta i spratnost objekta. Apsolutna visina objekta je rastojawe od nulte kote objekta (ta~ka preseka linije terena i vertikalne ose objekta) ili od nivelete javnog puta do venca objekta. Prostor za porodi~no stanovawe Veli~ina gra evinske parcele min. m 2 za slobodno stoje}e objekte min. 300 za dvojne objekte min. 400 (2h200) Optimalna veli~ina gra evinske parcele je 700 m 2 i vi{e. Polo`aj objekta Za sve ulice definisano na grafi~kom prilogu br. 5 Plan izgradwe i regulacije Udaqewa od susednih objekata slobodnostoje}i min. 4 m Udaqewa od bo~nih ivica parcele slobodnostoje}i min. 1/2 visine objekta Indeks izgra enosti Od/do 0.25 0.80 Stepen zauzetosti maks. do 30% Ure ene zelene povr{ine na parceli min. 30% Odnos stanovawa i delatnosti na nivou zone Preko 80% do 20% Najmawe dozvoqeno rastojawe osnovnog gabarita (bez ispada) porodi~nog stambenog objekta i linije susedne gra evinske parcele je za: 1. slobodnostoje}e objekte na delu bo~nog dvori{ta severne orijentacije 1,50 m 2. slobodnostoje}e objekte na delu bo~nog dvori{ta ju- `ne orijentacije 2,50 m 3. dvojne objekte na bo~nom delu dvori{ta 4,00 m Za izgra ene porodi~ne stambene objekte ~ije je rastojawe do granice gra evinske parcele mawe od ovih vrednosti, u slu~aju ne mogu se na susednim stranama predvi ati naspramni otvori stambenih prostorija. Spratnost objekata Visina objekata maksimalno P+1+Pk do kote slemena maksimalno 11.0 m do kote venca maksimalno 8.8 m Dozvoqena je izgradwa podrumske, odnosno suterenske eta`e ako ne postoje smetwe geotehni~ke i hidrotehni~ke prirode. Visina objekta porodi~nog stanovawa iznosi maksimalno 8,8 m mereno od kote za{titnog trotoara objekta do kote venca, odnosno maksimalno od kote za{titnog trotoara objekta do kote slemena 11,0 m, uz mogu}nost formirawa poslovnog prostora u prizemqu. Prate}i objekat uz glavni, odnosno prate}i objekat (gara`a, letwa kuhiwa, ostava, magacin) je maksimalne spratnosti P+Pk, a maksimalne visine do 4,8 m od kote za- {titnog trotoara objekta do venca. Parkirawe broj parking mesta na parceli 1 PM na 1 stan Najmawa {irina fronta porodi~nog stanovawa gra evinske parcele, u zavisnosti od na~ina izgradwe, iznosi: slobodnostoje}i objekat 12 m dvojni objekat (2h8) 16 m Pravila regulacije: rastojawe izme u regulacione i gra evinske linije je po pravilu minimalno 3 m, osim kada se izgradwa vr{i u regulisanom delu ulice u kome se regulaciona i gra evinska linija poklapaju. u zoni izgra enih objekata rastojawe izme u gra evinske i regulacione linije utvr uje se na osnovu pozicije ve- }ine izgra enih objekata. (preko 50%). Definisano na grafi~kom prilogu br. 5 Plan izgradwe i regulacije. Vrsta i namena objekta: na ostalom gra evinskom zemqi{tu u zoni porodi~nog stanovawa, mogu se graditi porodi~ni stambeni objekti, stambeno-poslovni objekti, poslovni objekti. Porodi~ni stambeni objekti namena iskqu~ivo stanovawe. Stambeno-poslovni i poslovno-stambeni objekti Pored stambenih sadr`i i poslovne, odnosno radne prostorije, funkcionalno odeqene od stambenog dela objekta. Poslovni objekat-sadr`i prostorije za odvijawe poslovnih delatnosti, ili odre enih vrsta proizvodnih delatnosti iz oblasti proizvodnog zanatsva, ~ije je odvijawe dozvoqeno unutar zone porodi~nog stanovawa. Poslovni objekat se mo`e graditi kao jedinstven objekat na parceli, odnosno kao zaseban objekat na parceli, pod istom uslovima (urbanisti~kim parametrima) koji su dati za porodi~no stanovawe. Dozvoqene poslovne delatnosti u okviru porodi~nog stanovawa su iz oblasti: trgovine (prodavnice prehrambene, robe {iroke potro{we i dr.), uslu`nog i proizvodnog zanatstva (obu}arske, kroja~ke, frizerske i dr.), uslu`nih delatnosti (kwi`ara, kopirnica, videoteka, i dr.), ugostiteqstva (restoran, kafe bar, picerija i sl.), zdravstva (apoteka, op{te i specijalisti~ke ordinacije i sl),
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 29 socijalne za{tite (servisi za ~uvawe dece, igraonice za decu, i dr.), kulture (galerije, ~itaonice i dr.), zabave (bilijar, saloni video igara, i dr.), sporta (teretane, ve`baone, aerobik i dr.), administrativnih delatnosti (predstavni{tva, agencije, i dr.) poqoprivrede (poqoprivredna apoteka i sl.), Obim delatnosti u objektu treba da je usagla{en sa prostornim i funkcionalno-tehni~kim uslovima organizacije poslovnih sadr`aja u objektu, i da se uklapa u kapacitete lokacije parcele. U zoni porodi~nog stanovawa nisu dozvoqene poslovne i proizvodne delatnosti koje mogu ugroziti `ivotnu sredinu i uslove stanovawa raznim {tetnim uticajima: bukom, gasovima, otpadnima materijama ili drugim {tetnim dejstvima, odnosno za koja nisu predvi ene mere kojima se u potpunosti obezbe uje okolina od zaga ewa. U okviru porodi~nog stanovawa mogu se graditi i objekti prate}ih sadr`aja (uz stambeni objekat gara`a, letwa kuhiwa, ostava, magacin...). 3.2.1. Vi{eporodi~ni stambeni objekti (celina G) Dati su uslovi za izgradwu objekata u zoni vi{eporodi~nog stanovawa celine G. 1. Pravila gra ewa za vi{eporodi~no stanovawe U slede}oj tabeli su dati urbanisti~ki pokazateqi za izgradwu prostorne celine G, kroz slede}e parametre: Prostor za vi{eporodi~no stanovawe m 2 Veli~ina gra evinske parcele za slobodnostoje}e objekte min. 600 Polo`aj objekta Za sve ulice definisano na grafi~kom prilogu br. 5 Plan izgradwe i regulacije Udaqewa od susednih objekata slobodnostoje}i minimum 1/2 visine vi{eg objekta Udaqewa od bo~nih ivica parcele slobodnostoje}i minimum 1/2 visine objekta Indeks izgra enosti Od do 1 2 Stepen zauzetosti maks. do 50% Na~in (sistem) izgradwe Otvoren tip bloka (slobodni sistem) Ure ene zelene povr{ine na parceli min. 30% Odnos stanovawa i delatnosti na nivou zone Preko 80% do 20% Rastojawe osnovnog gabarita (bez ispada) vi{eporodi~nog stambenog objekta i linije susedne gra evinske parcele je 2,5 m. Za izgra ene vi{eporodi~ne stambene objekte ~ije je rastojawe do granice gra evinske parcele mawe od ove vrednosti ne mogu se na susednim stranama predvi ati naspramni otvori stambenih prostorija. Spratnost objekata maksimalno P+2+Pk Visina objekata do kote slemena maksimalno 14.0 m do kote venca maksimalno 11.8 m Parkirawe broj parking mesta na parceli 1 PM na 1 stan gara`e kolektivne Za vi{e parcela obezbe en prilaz (nije dozvoqena izgradwa pojedina~nih gara`a) ili ceo blok Su+P+Pk ozelewen krov Najmawa {irina fronta vi{eporodi~nog stanovawa gra evinske parcele, iznosi: slobodnostoje}i objekat 15 m U jugoisto~nom delu plana vi{eporodi~nog stanovawa formiran je za{titni pojas od 25 m zbog uticaja dalekovoda i to je zona zabrawene gradwe (osim za saobra}ajnice i infrastrukturu). U za{tinom pojasu dalekovoda ima ve} izgra enih objekata, stoga za bilo koje intervencije potrebno je tra`iti uslove i saglasnost nadle`nog preduze}a Elektromre`e Beograd. Vrsta i namena objekta U okviru zone vi{eporodi~nog stanovawa dozvoqena je izgradwa vi{eporodi~nog stambenog objekta, vi{eporodi~nog stambeno-poslovnog objekta, stambeno-poslovnog objekta, poslovnog objekta, kao i prate}eg objekta uz stambeni objekat (gara`a). Poslovne delatnosti koje se mogu dozvoliti su iz domena trgovine na malo, ugostiteqstva i uslu`ne delatnosti, tj. one delatnosti koje svojim radom ne ugro`avaju primarnu funkciju zone stanovawe. U okviru vi{eporodi~nog objekta, deo prizemqa ili cela prizemna eta`a koja je namewena poslovawu ne sme svojom delatno{}u ugroziti primarnu funkciju stanovawe. Ako se gra evinska parcela u okviru zone stanovawa namewuje za ~isto poslovawe, obavezna je izrada urbanisti~kog projekta uz uslov da objekti svojom delatno}u ne ugro`avaju `ivotnu sredinu. Uslovi za izgradwu objekata na parceli za poslovawe su uslovi (urbanisti~ki parametri) dati u ovom planu za stanovawe. 3.3 Zelenilo 3.3.1 Zelenilo sa sportom i rekreacijom (ure ena zelena povr{ina) U okviru celine E je mogu}e izgraditi objekat namewen sportu i rekreaciji (sportski teren za ko{arku, odbojku, zatvoreni balon za mali fudbal, rekreaciju i druge sportove, ili sli~no), ali pre toga je potrebno sanirati teren i stvoriti potrebne uslove za izgradwu. U okviru objekta su mogu}i i uslu`no komercijalni sadr`aji. Zabrawena je izgradwa drugih objekata koji bi mogli da ugroze `ivotnu sredinu i osnovnu namenu.
Broj 58 30 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Tip objekta u okviru sportsko-rekreativnih povr{ina zavisi od wegove funkcije, ali mora biti prilago en wegovoj lokaciji. Izgradwa i ure ewe planiranih zona sporta i rekreacije mo`e se vr{iti samo na osnovu Planom predvi ene urbanisti~ke dokumentacije uz po{tovawe slede}ih uslova: Sve slobodne povr{ine u sklopu zona sporta i rekreacije (sa sportskim terenima) treba da budu parkovski ozelewene i ure ene, a u~e{}e ozelewenih povr{ina u kompleksima namewenim sportu i rekreaciji treba da bude min. 40% i moraju biti odgovaraju}e komunalno opremqeni. Mogu}a je izgradwa terena za rekreaciju, igru dece, {etali{ta i sli~ne namene u funkciji sporta i rekreacije. Polo`aj planiranog objekta }e odrediti urbenisti~ki projekat sa urbenisti~ko-arhitektonskim re{ewem planirane izgradwe u svemu vode}i ra~una o ure ewu zelenih povr{ina i staza. Maksimalna spratnost P+0 Indeks izgra enosti do 20% Stepen zauzetosti do 0.2 Minimalno rastojawe gra evinske od regulacione linije je 9 m (prikazano na grafi~kom prilogu br. 5.) Parcele se mogu ograditi transparentnom ogradom visine do 3 m, u zavisnosti od vrste sportske i rekreativne aktivnosti. Parkirawe re{avati u okviru celine prema broju korisnika predvi enog prostora. Na parceli se mora obezbediti dovoqan broj parking mesta Zelenilo sportsko-rekreativnih povr{ina treba da ~ini (optimalno) 50 70% od ukupne povr{ine. Mogu a je ozelewenost 80% (npr. Paintball, ili neki drugi ekstremni i specifi~ni sportovu koji zahtevaju maksimum zelenih povr{ina (ostalo pripada komunikacijama...) Najmawe 70% povr{ine parka treba da bude pod zelenilom ukoliko se prostor ure uje kao park. U ukupnom bilansu parka aleje, putevi i staze treba da zauzmu od 5 20% povr{ine. 4. Uslovi za izgradwu objekata sa istim pravilima gra- ewa Op{ta pravila izgradwe objekata, osnov su za realizaciju u okviru prostornih celina za ista pravila gra ewa (tabela 4), odnosno gra evinske parcele. Uslovi koji se razlikuju po prostornim celinama su posebno obra eni. 4.1. Parkirawe i gara`irawe vozila Parkirawe i gara`irawe vozila za potrebe vlasnika odnosno korisnika objekata svih tipova izgradwe, obezbe- uje se na sopstvenoj gra evinskoj parceli izvan povr{ine puta. Sme{taj vozila se mo`e vr{iti u podzemnoj ili prizemnoj eta`i objekta, ili u zasebnom objektu maksimalne spratnosti P+Pk. Kod stambenih objekata, u okviru objekta gara`e se mogu planirati i prostorije za ostavu. Zajedni~ke gara`e mogu da obezbe uju parking prostor za vi{e parcela, u tom slu~aju je potrebna izrada jedinstvenog urbanisti~kog projekta izgradwe za parcele koje koriste gara`u. Povr{ine gara`a koje se planiraju nadzemno na gra evinskim parcelama ura~unavaju se pri utvr ivawu indeksa ili stepena izgra enosti, odnosno stepena iskori{}enosti gra evinske parcele. 4.2. Arhitektonsko oblikovawe Ispadi Ispadi kod objekata koji su na regulacionoj liniji dozvoqeni su samo u vidu fasadne plastike maksimum 30 cm, i balkoni do 80 cm i to na visini preko 4 m. Kod ostalih slu~ajeva delovi objekata sa ispadima ve}im od 1,20 m ne mogu prelaziti gra evinsku liniju. Horizontalna projekcija ispada postavqa se na gra evinsku liniju. Spoqne stepenice Otvorene spoqne stepenice mogu se postaviti na objekat (predwi deo)ako je gra evinska linija 3 m uvu~ena u odnosu na regulacionu liniju i ako savladavaju visinu do 0,90 m. Otvorene spoqne stepenice koje savladavaju visinu ve}u od 0,90 m, postavqaju se na gra evinsku liniju, odnosno ulaze u gabarit objekta. Kod objekata na regulacionoj liniji nisu dozvoqene spoqne stepenice. Strehe i zabati Najmawe rastojawe horizontalne projekcije strehe od linije susedne gra evinske parcele iznosi 0,90 m. Re{ewem kosih krovova susednih objekata koji se dodiruju obezbediti da se voda sa krova jednog objekta ne sliva na drugi objekat. Izgradwom krova ne sme se naru{iti vazdu{na linija susedne parcele a odvodwa atmosferskih padavina sa krovnih povr{ina mora se re{iti u okviru gra evinske parcele na kojoj se gradi objekat. Kod postoje}ih objekata koji se rekonstrui{u, a ne mo- `e se obezbediti uslov iz stava 1. ove ta~ke, nije dozvoqeno postavqawe strehe. Zabatni zid ne sme pre}i visinu susednog objekta i ne sme po gabaritu biti ve}i od susednog objekta. Spoqni izgled objekta (obrada) i arhitektonsko oblikovawe Spoqni izgled objekta, oblik krova, primeweni materijali, boje i drugi elementi utvr uju se idejnim arhitektonskim projektom. Fasade objekata mogu biti malterisane, u boji po `eqi Investitora, od fasadne opeke, kamene ili kerami~ke obloge ili u kombinaciji ovih materijala i staklenih povr{ina. Arhitektonskim oblicima, upotrebqenim materijalima i bojama mora se te`iti ka uspostavqawu jedinstvene estetski vizuelne celine u okviru gra evinske parcele i na nivou bloka, odnosno du` poteza regulacije. Krovni pokriva~ je u zavisnosti od nagiba krovne konstrukcije. Kalkanski zidovi ne mogu biti prema ulici. Visina nadzitka stambene potkrovne Visina nadzitka stambene potkrovne eta`e iznosi najvi{e 1,8 m ra~unaju}i od kote poda potkrovne eta`e do ta~ke preloma krovne kosine, odre uje se prema konkretnom slu~aju, a visina od kote poda potkrovne eta`e do visine slemena ne mo`e biti vi{a od 4.0 m. Koristan prostor pokrovqa se ra~una sa 75% povr{ine. Nisu dozvoqena dva nivoa potkrovnih eta`a. Visina objekta u odnosu na nivo javnog puta Visina objekta je rastojawe od nulte kote objekta ili kote nivelete javnog puta do venca, i to: za objekte na relativno ravnom terenu, visina objekta je rastojawe od kote nivelete puta do kote venca, za objekte na strmom terenu sa nagibom od ulice (nani`e), kada je nulta kota ni`a od kote javnog puta, visina objekta je rastojawe od kote javnog puta do kote venca (npr. strm teren kod celine V) Kota prizemqa u odnosu na nivo javnog puta Kota prizemqa objekta odre uje se u odnosu na kotu nivelete javnog puta ili prema nultoj koti objekta, i to: kota prizemqa novih objekata ne mo`e biti ni`a od kote nivelete javnog puta,
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 31 kota prizemqa mo`e biti najvi{e do 1,2 m od nulte kote objekta, za objekte na strmom terenu sa nagibom od ulice (nani`e), kada je nulta kota ni`a od kote nivelete javnog puta, kota prizemqa mo`e biti najvi{e do 1,2 m od kote nivelete javnog puta za objekte na strmom terenu sa nagibom koji prati nagib javnog puta, primewuju se pravila data u prethodnim ta~kama ovog stava. za objekte koji u prizemqu imaju nestambenu namenu (delatnost) kota prizemqa mo`e biti vi{a od kote trotoara za najvi{e 0,20 m. Svaka ve}a denivelacija, ali ne ve- }a od 1,2 m, savladava se unutar objekta. Ograda Objekti poslovne namene (veterinarske stanice) se ogra uju transparentnom ogradom i vrata i kapija se moraju otvarati ka unutra{wosti parcele van regulacione linije. Ukoliko se izmesti objekat veterinarske stanice, poslovni objekat }e se ogra ivati (ili ne) u skladu sa budu}om funkcijom. Gra evinske parcele porodi~nog stanovawa mogu se ogra ivati zidanom ogradom do visine 0.90 m (ra~unaju}i od kote trotoara) ili transparentnom ogradom do visine od 1.4 m. Transparentna ograda se postavqa na podzid visine maksimalno 0,2 m a kod kombinacije zidani deo ograde mo- `e i}i do visine od 0,9 m. Visina ograde na uglu ne mo`e biti vi{a od 0,9 m od kote trotoara zbog preglednosti raskrsnice Ograda, stubovi ograde i kapije moraju biti na gra evinskoj parceli koja se ogra uje. Dozvoqeno je pregra ivawe funkcionalnih celina u okviru gra evinske parcele (razgrani~ewe stambenog i prate}eg dela parcela, stambenog i poslovnog/proizvodnog dela parcele) uz uslov da visina te ograde ne mo`e biti ve- }a od visine spoqne ograde. Susedne gra evinske parcele mogu se ogra ivati `ivom zelenom ogradom koja se sadi u osovini granice gra evinske parcele ili transparentnom ogradom do visine 1.4 m koja se postavqa prema katastarskom planu i operatu, tako da stubovi ograde budu na zemqi{tu vlasnika ograde. Vrata i kapije se ne mogu otvarati van regulacione linije. Objekti vi{eporodi~nog stanovawa u otvorenom tipu bloka se ne mogu ogra ivati, osim u me{ovitom tipu bloka, da bi se odvojili od postoje}eg, porodi~nog stanovawa. Sportski tereni se mogu ogra ivati transparentnim ogradama do visine od 3 m. 4.3. Objekti predvi eni za ru{ewe Za izgradwu i ure ewe objekata i povr{ina javne namene (korekcija regulacije postoje}ih ulica, otvarawe-probijawe novih ulica u ciqu izgradwe saobra}ajnih povr{ina i objekata javne infrastrukture, ure ewa javnih zelenih povr{ina i izgradwu objekata od op{teg interesa). Planom je predvi eno ru{ewe tri objekta. Svi objekti predvi eni za ru{ewe se nalaze unutar utvr enih regulacija ulica i valorizacijom postoje}eg stawa fizi~kih struktura i prostora utvr eno je wihovo ru{ewe. Celine Broj Tip objekta Povr{ina Povr{ina Spratnost parcele kat. pod objektom parcele (m²) A 5620/1 Prate}i obj. 5.50 m² 27 P+0 V 5433 Stamb. obj. 406 m² 64 P+0 V 5431 Stamb. obj. 356 m² 47 P+0 Ukupno 3 767.5 m² 138 P+0 Ru{ewe mawih prate}ih objekata ({upa...) nije prikazano tabelarno. 4.4. Mogu}e intervencije na postoje}im objektima Na postoje}im objektima mogu}e je izvr{iti slede}e intervencije: nadgradwu novih eta`a do dozvoqene maksimalne visine; dogradwu objekta nadgradwe i dogradwa objekta mo`e se izvesti do maksimalnih urbanisti~kih parametara propisanih ovim planom ukoliko to ne naru{ava stabilnost objekta nadgradwu krova iznad ravne terase objekta radi sanacije ravnog krova bez naru{avawa venca sa skrivenim olucima maks. nagib do 30 stepeni rekonstrukciju krova sa promenom geometrije u ciqu formirawa novog korisnog prostora rekonstrukciju fasade objekta u ciqu poboq{awa termo i zvu~ne izolacije rekonstrukciju fasade objekta u smislu zatvarawa balkona i lo a dogradwu vertikalnih komunikacija (stepeni{te...) rekonstrukcija objekata (sanacija, fasade, konstrukcije, instalacija, funkcionalna reorganizacija) bez pove}awa visine objekta i promene geometrije krova ukoliko se prelaze parametri rekonstrukciju ili dogradwu krova izvesti sa nadzitkom maksimalne visine 1,8 m mereno od kote poda do preloma kosine krova baxe pod uslovima kao za nove objekte dozvoqava se dozvoqeno je kod porodi~nih obj. kod vi{eporodi~nih obj. samo na nivou celog objekta, jednobrazno dozvoqava se dozvoqava se
Broj 58 32 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Sve intervencije na objektu mogu se izvesti pod slede- }im uslovima: u slu~aju kada se u postoje}em stawu na parceli ispuweni svi parametri ne dozvoqava se dogradwa ili nadgradwa objekata; za novoformirani korisni prostor obezdediti parking prostor prema pravilima iz ovog plana; sve intervencije na objektima i izgradwa novih objekata ne smeju da ugroze stabilnost i funkcionalnost drugih objekata. U slu~aju izgradwe vi{e objekata na parceli ne smeju se prekora~iti urbanisti~ki pokazateqi i moraju se po- {tovati svi drugi uslovi definisani posebnim pravilima za odre eni tip izgradwe i namenu parcele. Kod postoje}ih objekata kada prelaze dozvoqene parametre, zadr`ava se postoje}e stawe, i ne dozvoqava se pove}awe kapaciteta postoje}eg objekta. Kod zamene postoje}eg objekta novim, primewuju se parametri i uslovi za novoizgra ene objekte. 4.5 Broj objekata na gra evinskoj parceli Na jednoj gra evinskoj parceli nije ograni~en broj objekata, u granicama dozvoqenog indeksa zauzetosti i izgra enosti za odre enu namenu. Za izgradwu vi{e od jednog glavnog objekta na gra evinskoj parceli, obavezna je predhodna izrada urbanisti~kog projekta parcelacije sa urbanisti~ko-arhitektonskim re- {ewem planirane izgradwe (~lan 61. Zakona). Uz stambene objekte, u okviru gra evinske parcele, mogu se graditi i objekti drugih sadr`aja koji su u funkciji kompatibilnoj stanovawu, kao i objekti prate}ih sadr- `aja. U zoni stanovawa nisu dozvoqene poslovne i proizvodne delatnosti koje mogu ugroziti `ivotnu sredinu i uslove stanovawa raznim {tetnim uticajima: bukom, gasovima, otpadnim materijama ili drugim {tetnim dejstvima, odnosno za koja nisu predvi ene mere kojima se u potpunosti obezbe uje okolina od zaga ewa. V BILANSI PLANIRANE NAMENE POVR[INA Pove}awe planiranog javnog gra evinskog zemqi{ta se ostvaruje kroz pove}awe saobra}ajnih povr{ina formirawem novih saobra}ajnica i produ`avawem ve} postoje}ih. Uvo ewem servisne ulice, javila se potreba za formirawem za{titnog zelenila izme u magistralne i servisne saobra}ajnice. Iz tabele mo`emo videti da je ukupno javno gra evinsko zemqi{te duplo uve}ano u planiranom stawu. Kod ostalog gra evinskog zemqi{ta do{lo je do uve}awa planiranom izgradwom porodi~nog i vi{eporodi~nog stanovawa na neizgra enom zemqi{tu. Tabela 3. (uporedni prikaz postoje}ih i preliminarnih planiranih povr{ina) Postoje}a Postoje}a Planirana Planirana Namena prostora povr{ina povr{ina povr{ina povr{ina (ha) (%) (ha) (%) Javno gra evinsko zemqi{te 4.09 11.60 8.68 24.70 Saobra}ajne povr{ine 4.09 11.60 8.60 24.50 Komunalni objekti (trafostanice) / / 0.04 0.10 Skver / / 0.04 0.10 Ostalo gra evinsko zemqi{te 31.13 88.40 26.54 75.30 Porodi~no stanovawe u {irem gradskom podru~ju 17.41 48.80 15.29 43.40 Vi{eporodi~no stanovawe u {irem gradskom podru~ju / / 7.72 21.90 Veterinarska stanica-poslovawe 0.96 2.70 0.93 2.60 Neizgra eno zemqi{te 11.49 32.20 / / Neure ena zelena pov{ina (depresija) 1.27 3.50 / / Zelenilo sa sportom i rekreacijom / / 1.68 4.80 Za{titno zelenilo / / 0.92 2.60 Ukupna povr{ina plana 35.22 100% 35.22 100% VI URBANISTI^KI PARAMETRI PLANIRANIH PROSTORNIH CELINA Prostorne celine za ista pravila gra ewa i ure ewa: Prostorna celina 1 se sastoji iz prostorne potceline D1 (Poglavqe 4.1.1) Prostorna celina 2 se sastoji iz prostorne celine E (Poglavqe 4.3.1) Prostorna celina 3 se sastoji iz prostornih celina A; B; V; D2 i \. (Poglavqe 4.2.1) Prostorna celina 4 se sastoji iz prostorne celine G (Poglavqe 4.2.3) Tabela 4: Podela na prostorne celine Broj Naziv urbanisti~ke prostorne celine Planirano stawe Indeks Indeks Planirana zauzetosti izgra enosti spratnost I Prostorna celina 1 Do 40% 1.6 Do P+2+Pk II Prostorna celina 2 Do 20% 0.2 Do P+0 III Prostorna celina 3 Do 30% 0,25-0,80 Do P+1+Pk IV Prostorna celina 4 Do 50% 1-2 Do P+2+Pk
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 33 VII USLOVI I MERE ZA[TITE I O^UVAWA @IVOTNE SREDINE 1. Za{tita `ivotne sredine Koncept za{tite i unapre ewa `ivotne sredine, u ovom planu, zasnovan je na uspostavqawu odr`ivog upravqawa prirodnim vrednostima, prevenciji, smawewu i kontroli svih oblika zaga ewa. Izvr{iti potrebno ure ewe svih zelenih povr{ina kako je planom predvi eno, u ciqu za{tite od zaga ewa i poboq{awa estetske funkcije prema uslovima nadle`nih institucija. Plan predvi a o~uvawe i podizawe zasada visoke vegetacije, kao i formirawe ure enih zelenih povr{ina, u skladu sa utvr enim namenama povr{ina (stanovawe, poslovawe, sport i rekreacija). Blokovsko zelenilo povezati (u biolo{kom i estetskom smislu) sa uli~nim (vode}i ra~una o kategoriji ulice), radi poboq{awa sanitarno-higijenske i estetske funkcije, i poboq{awa mikroklimatskih uslova. Planirani skver izgraditi i urediti prema zadatim uslovima i urbanisti~kim parametrima, a na mestima ukr- {tawa internih saobra}ajnica formirati mawe zelene povr{ine. Za vlasnike individualnih parcela, obavezno je ozelewavawe oku}nice i izgradwe parking mesta u okviru same lokacije. Ovo se odnosi i na druge investitore i vlasnike poslovnih, uslu`nih i drugih objekata. U okviru obuhvata plana nije dozvoqena: izgradwa otvorenih skladi{ta sekundarnih sirovina, skladi{ta za otpadne materijale, stara vozila i sl, kao i skladi{tewe otrovnih i zapaqivih materijala, izgradwa objekata i namene koje mogu da ometaju obavqawe javnog saobra}aja i pristup objektima i parcelama; izgradwa objekata i namene koje mogu biti konstantni izvor buke, vibracije ili neprijatnih mirisa preko propisanih grani~nih vrednosti; postavqawe privrednih objekata kao {to su kiosci, metalne gara`e i sl. na javnim povr{inama (trotoarima, parkinzima, zelenim povr{inama). 1.1. Za{tita voda i za{tita od voda Da bi se obezbedila za{tita voda i za{tita od voda potrebno je u~initi slede}e: pri izgradwi vodovodne mre`e obavezno primewivati va`e}e zakonske norme i propise; pre izvo ewa novih objekata vodosnabdevawa potrebno je prethodno uraditi detaqne studije i ispitivawa i obezbediti zone sanitarne za{tite, te obezbediti redovno pra}ewe kvaliteta vode za pi}e; kod ve}ih parking prostora i gara`a obavezno u kolektorima za ki{nu kanalizaciju obezbediti talo`nike za pesak i separatore uqa i masti. 1.2. Za{tita zemqi{ta U ciqu za{tite zemqi{ta od delovawa otpadnih materija, neophodno je organizovati kontrolu pojave {tetnih otpadnih materija, wihovo sakupqawe, uklawawe i brzo prevo ewe u ne{kodqivo stawe. 1.3. Pravila za{tite od buke Najvi{i nivoi dozvoqene buke utvr eni su Pravilnikom o dozvoqenom nivou buke u `ivotnoj sredini ( Slu- `beni glasnik RS, broj 54/92). Kod sadr`aja koji mogu da predstavqaju izvore buke ne mogu biti prekora~eni dozvoqeni nivoi buke utvr eni Pravilnikom. 2. Mere za{tite od elementarnih nepogoda i ratnih razarawa 2.1. Uslovi za ure ewe prostora radi za{tite od ratnih razarawa U sve segmente plana ugra eni su elementi za{tite stanovni{tva i materijalnih dobara, koji su definisani kroz: povezivawe naseqa sa PTT sistemom i visokonaponskom elektroenergetskom mre`om iz najmawe dva pravca kroz prstenasto povezivawe ~ime se omogu}uje funkcionisawe u slu~aju razarawa jednog od pravaca; prsten primarnih saobra}ajnica obezbe uje u slu~aju ratnih razarawa normalno funkcionisawe naseqa i mogu}nost nesmetane evakuacije stanovni{tva, kori{}ewem alternativnih pravaca. Za{tita stanovni{tva i materijalnih dobara obezbe uje se uz po{tovawe slede}ih uslova: planirana izgradwa i razme{taj objekata obezbe uje optimalnu prohodnost u uslovima ru{ewa i po`ara, pri ~emu se koridori saobra}ajnica svojom {irinom obezbe uju od dometa ru{ewa i po`ara, a u sklopu toga obezbe ene su slobodne povr{ine koje pro`imaju izgra enu strukturu naseqa; planirana mre`a saobra}ajnica obezbe uje nesmetan saobra}aj uz mogu}nost lake i brze promene pravaca saobra}ajnih tokova; da bi se obezbedilo pouzdano funkcionisawe infrastrukturne mre`e (PTT linije, elektroenergetska mre`a i vodovod) u vanrednim prilikama, ti koridori su, u najve- }oj meri ukopani; obezbediti {to vi{e objekata ve}e otpornosti na uticaje borbenih dejstava, uz izgradwu oja~anih podrumskih prostora u delovima naseqa u kojima podzemne vode ne mogu da imaju negativan uticaj. U ciqu zbriwavawa i za{tite stanovni{tva veoma je bitno: utvrditi lokacije i kapacitete podrumskih i drugih prostorija, rovovskih skloni{ta, prirodnih i ve{ta~kih objekata koji mogu pru`iti sigurnu za{titu stanovni{tva u slu~aju ratnih razarawa; utvrditi lokacije izvora, ~esmi i postoje}ih bunara sa pitkom vodom za koje treba sa~initi plan redovnog odr- `avawa i ~uvawa od zaga ivawa, radi upotrebe u slu~aju ratnih razarawa i elementarnih nepogoda; organizovati sistem osmatrawa, otkrivawa opasnosti i pravovremenog obave{tavawa stanovni{tva o wima. 2.2. Uslovi za ure ewe prostora radi za{tite od elementarnih nepogoda 2.2.1. Za{tita od zemqotresa Podru~je obuhva}eno planom pripada seizmi~koj zoni u kojoj su mogu}i zemqotresi ja~ine 8 stepeni MKS. U ciqu za{tite od zemqotresa treba primewivati slede}e smernice: obavezna primena va`e}ih seizmi~kih propisa pri rekonstrukciji postoje}ih i izgradwi novih objekata; obezbediti dovoqno slobodnih povr{ina koje pro`imaju izgra ene strukture, vode}i ra~una da se po{tuju planirani procenti izgra enosti parcela, sistemi izgradwe, gabariti, spratnost i temeqewe objekata; glavne koridore komunalne infrastrukture treba voditi du` saobra}ajnica i kroz zelene povr{ine, kroz za to planirane koridore i na odgovaraju}em odstojawu od gra- evina. Teren, po in`iwersko-geolo{kim uslovima je povoqan za urbanizaciju (izgradwu).
Broj 58 34 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 2.2.2. Za{tita od po`ara Da bi se obezbedila za{tita od po`ara potrebno je primewivati slede}e smernice: pri izgradwi objekata po{tovati va`e}e propise protivpo`arne za{tite; pravilnim razme{tajem objekata na propisanim odstojawima od susednih objekata smawiti opasnost preno- {ewa po`ara; obezbediti pravilnom dispozicijom objekata u odnosu na saobra}ajnice nesmetan pristup protivpo`arnih vozila; lako zapaqive i eksplozivne materije skladi{titi i ~uvati pod zakonom propisanim uslovima uz odgovaraju}u saglasnost nadle`nih organa na planirane mere za{tite od po`ara; u sklopu izgradwe mre`e vodovodnih instalacija realizovati protivpo`arne hidrante. 3. Sakupqawe i odno{ewe ~vrstog otpada Treba organizovati sakupqawe sme}a i odvoziti ga na gradsku deponiju. Postoje}a lokacija deponije, na~in kori{}ewa, ure ivawa, opremawa i odr`avawa, ne zadovoqavaju niz parametara neophodnih za ispravno funkcionisawe ove namene (prema Pravilniku o kriterijumima za odre ivawe lokacije i ure ewe deponija otpadnih materija, Slu`beni glasnik RS, broj 54/92). Do realizacije nove lokacije, komunalni otpad deponovati na postoje}oj lokaciji uz dovo ewe postoje}eg stawa na nivo sanitarne deponije, prema Zakonskim propisima. Redovno odno{ewe otpada je u nadle`nosti komunalnih slu`bi. Otpad iz proizvodnih objekata obavezno se odla`e u kontejnere, a iz stambenih objekata u kante. 4. Za{tita prirodnih i kulturnih dobara Na podru~ju plana ne postoje podaci o za{ti}enim prirodnim dobrima. Me utim, planom je utvr ena obaveza izvo a~a radova, da ukoliko u toku radova nai e na geolo- {ko-paleontolo{ke ili mineralo{ko-petrografske pojave za koje se predpostavqa da imaju svojstva prirodnog dobra, shodno Zakonu o za{titi `ivotne sredine, obavesti Zavod za za{titu prirode Srbije i da preduzme sve mere kako se prirodno dobro ne bi o{tetilo do dolaska ovla{}enog lica. Na podru~ju plana ne postoje podaci o ostatacima materijalne kulture kao ni gra evinskog fonda sa spomeni~kim vrednostima. Ukoliko se u toku izvo ewa radova nai e na arheolo- {ka nalazi{ta ili arheolo{ke predmete, izvo a~ radova je du`an da prekine radove i obavesti nadle`ni zavod za za{titu spomenika kulture i da preduzme mere da se nalaz ne uni{ti i ne o{teti i da se sa~uva na mestu i u polo`aju u kom je otkriven. VIII IZVORI FINANSIRAWA RADOVA NA URE- \IVAWU ZEMQI[TA 1. Izvori finansirawa radova na ure ivawu zemqi{ta Sredstva za realizaciju sredworo~nog programa ure ivawa javnog gra evinskog zemqi{ta obezbe uju se od sredstava dobijenih od zakupnine za gra evinsko zemqi{te, naknade za ure ewe gra evinskog zemqi{ta, naknade za kori- {}ewe gra evinskog zemqi{ta i drugih izvora u skladu sa zakonom. 2. Sredworo~ni program ure ivawa javnog gra evinskog zemqi{ta U planu su date orijentacione vrednosti potrebnih sredstava za realizaciju planskih re{ewa koja se odnose na izgradwu i ure ewe javnog gra evinskog zemqi{ta. Ta~ne vrednosti je mogu}e utvrditi tek na osnovu ura ene tehni~ke dokumentacije. Prioriteti i rokovi za ure ivawe i opremawe javnog gra evinskog zemqi{ta prate programe ure ivawa i opremawa javnog gra evinskog zemqi{ta koji su u nadle`nosti SO Mladenovac. Tabela 5: Predra~unska vrednost potrebnih sredstava Opis radova Vrednost ( ) Hidrotehnika (vodovod, protivpo`arni hidranti, fekalna kanalizacija) 210 625 Elektroenergetika 120 000 Telekomunikacije 80 450 Gasovod 115 700 Saobra}ajnice (rekonstukcija postoje}ih i izgradwa novoplaniranih) 1 291 400 Ukupno 1 818 175 IH SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA Izvod iz Plana detaqne regulacije izdaje nadle`ni op{tinski organ u skladu sa odredbama ovog plana. Odobrewe za izgradwu izdaje nadle`ni op{tinski organ na osnovu izvoda iz urbanisti~kog plana, u skladu sa odredbama ovog plana. Pravila izgradwe i regulacije se defini{u pojedina~no za svaki objekat na gra evinskoj parceli. 1. Primena plana detaqne regulacije u odre ivawu javnog i ostalog gra evinskog zemqi{ta U Planu detaqne regulacije za lokaciju Takovska Kolubarska, u tekstualnom delu i grafi~kom prilogu 3 Plan regulacije i parcelacije R 1:1000, definisano je javno gra evinsko zemqi{te, {to mo`e da bude osnov za pribavqawe zemqi{ta i dono{ewe Odluke o progla{ewu javnog gra evinskog zemqi{ta. Na osnovu definisane granice javnog gra evinskog zemqi{ta, na celom podru~ju plana, mogu}a je parcelacija i preparcelacija ostalog gra evinskog zemqi{ta na na~in predvi en zakonom. Po{to su za celo podru~je plana detaqne regulacije definisana pravila gra ewa na nivou plana detaqne regulacije, kako na javnom tako i na ostalom gra evinskom zemqi{tu, to se za celi gra evinski rejon mogu izdavati izvodi iz plana kao osnov za dobijawe odobrewa za izgradwu. 2. Obaveza izrade urbanisti~kog projekta U prostoru Plana detaqne regulacije, urbanisti~ki projekat }e se, osim za obezbe ivawe parcelacije, tako e upotrebqavati i za obezbe ivawe funkcionalnog i arhitektonskog kvaliteta re{ewa. Za izgradwu vi{e od jednog glavnog objekta na gra evinskoj parceli, obavezna je predhodna izrada urbanisti~kog projekta parcelacije sa urbanisti~ko-arhitektonskim re{ewem planirane izgradwe (~lan 61. Zakona). X PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE Dostavqawe, arhivirawe, umno`avawe i ustupawe Plana detaqne regulacije za lokaciju Takovska Kolubarska, vr{i se u skladu sa Pravilnikom o na~inu uvida u doneti urbanisti~ki plan, overavawa, potpisivawa, dostavqawa, arhivirawa, umno`avawa i ustupawa urbanisti~kog plana uz naknadu ( Slu`beni glasnik RS, broj 75/03). Plan detaqne regulacije za lokaciju Takovska Kolubarska, ura en je u tri (3) istovetna primerka u analognom i ~etiri (4) primerka u digitalnom obliku.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 35 Plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda. XI PRILOZI 1. Prilog 1: Elementi osovine saobra}ajnica sa analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe 2. Prilog 2: Granica javnog zemqi{ta sa analiti~ko geodetskim elementima za obele`avawe XII GRAFI^KI DEO PLANA 1. Katastarsko topografski plan sa granicom plana P 1:1000 2. Plan saobra}ajnica P 1:1000 3. Plan regulacije i parcelacije P 1:1000 4. Plan namene povr{ina i podela na prostorne celine P 1:1000 5. Plan izgradwe i regulacije P 1:1000 6. Sinhron-plan instalacija P 1:1000 XIII DEO PLANA 1. Odluka o izradi urbanisti~kog plana 2. Program za izradu urbanisti~kog plana 3. Podaci o obavqenoj stru~noj kontroli, javnom uvidu i drugim raspravama o planu Izve{taj sa Komisije za planove, odr`ane 26. septembra 2008. godine o izvr{enoj stru~noj kontroli 4. Obrazlo`ewe plana sa stavom obra iva~a i Komisije za planove o dostavqenim primedbama na plan 5. Odluka o usvajawu plana Skup{tina gradske op{tine Mladenovac Broj 9-006-1-9/9/2008-I, 26. decembra 2008. godine LAZAREVAC Predsednik Radeta Mari}, s. r. Skup{tina gradske op{tine Lazarevac na sednici odr- `anoj 29. i 30. decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i izgradwi ( Slu`beni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06), ~lana 157. Statuta grada Beograda ( Slu`beni list grada Beograda, broj 39/2008) i ~l. 24. i 105. Statuta gradske op{tine Lazarevac ( Slu`beni list grada Beograda, broj 43/2008), donela je PLAN GENERALNE REGULACIJE ZA PODRU^JE NASEQA BARO[EVAC, ZEOKE, ME- DO[EVAC I BUROVO I OP[TI DEO 1. Uvodne napomene Razvoj rudarskih radova na podru~ju Kolubarskog basena suo~ava se danas sa brojnim ograni~ewima i to u znatno ve}em obimu u odnosu na prethodni period. Velika dubina zalegawa kao i raslojenost ugqenog le`i{ta u centralnom delu lignitskog basena zahtevaju zauzimawe relativno ve}ih povr{ina teritorije, iskop i deponovawe ve- }e koli~ine otkrivke, ispumpavawe ogromne koli~ine vode iz zone kopova i sl. Ove okolnosti imaju za posledicu, gubitak dela poqoprivrednog zemqi{ta, izme{tawe vodotoka u nekoliko faza, zatim, saobra}ajnica i drugih infrastrukturnih sistema i preseqewe stanovni{tva iz ve- }eg broja naseqa. Plan generalne regulacije (sa elementima plana detaqne regulacije) za naseqa Baro{evac, Zeoke, Burovo i Medo{evac (u daqem tekstu: urbanisti~ki plan) i obuhvata uticaja povr{inskih kopova Poqe A, Poqe B/C i Poqe E ukupne povr{ine od 3568,57 ha. danas je aktivno Poqe B/C, a dok }e otvarawe Poqa E po~eti 2012. godine. Urbanisti~ki plan obuhvata ~etiri naseqa i delove jo{ pet katastarskih op{tina u kojima `ive 822 doma}instva sa 2853 stanovnika (Popis 2002). Do 2020. godine rudarskim radovima bi}e zahva}eno preko 50% podru~ja obuhva}enog Urbanisti~kim planom (u daqem tekstu: plansko podru~je) {to }e imati za posledicu preseqewe vi{e od 50% doma}instava. Pored Prostornog plana Republike Srbije i Prostornog plana administrativnog podru~ja grada Beograda, Plansko podru~je je obuhva}eno Prostornim planom podru~ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena i Prostornim planom gradske op{tine Lazarevac. Delovi Planskog podru~ja obuhva}eni su odgovaraju}om urbanisti~kom dokumentacijom i to: za deo Baro{evca Detaqnim urbanisti~kim planom za naseqe Jelav u Baro{evcu, Urbanisti~kim projektom za otvarawe novog povr{inskog kopa Poqe C u Rudarskom basenu Kolubara ( Slu`beni list grada Beograda, broj 10/98), Urbanisti~kom ure ajnom osnovom za naseqe Burovo (koja nije usvojena) i Urbanisti~kim projektom za izgradwu, odnosno pro{irewe grobqa u naseqenom mestu Burovo ( Slu`beni list grada Beograda, broj 5/02). Urbanisti~kim planom obezbe uje se planski osnov za planirani razvoj rudarskih radova do 2020. godine, preseqewe (delova) naseqa, izme{tawe vodotoka i infrastrukturnih sistema kao i za razvoj delova naseqa koji ne}e biti ugro`eni rudarskim radovima. Pored planskog horizonta do 2020. godine, Urbanisti~kim planom rezervi{e se prostor i za razvoj podru~ja i u postplanskom periodu. 2. Plansko podru~je Plansko podru~je, ukupne povr{ine 3568,57 ha, obuhvata celo podru~je katastarskih op{tina Baro{evac, Zeoke i Burovo, kao i delove katastarskih op{tina Medo{evac, [opi}, Mali Crqeni, Rudovci, Prkosava i Strmovo u slede}im granicama: 1) KO Medo{evac (462,60 ha) od me ne ta~ke na granici KO Medo{evac/KO [opi}/ko Vreoci, sa zapadne strane, granica Planskog podru~ja se poklapa sa granicom KO [opi} i KO Vreoci do nasipa nekada{we pruge Lajkovac Vreoci (trasa vrelovoda); se~e nasip i daqe je po granicama parcela do potoka Jaruga koji prati u pravcu severa, po lokalnom nekategorisanom putu prilaz potoku sa regionalnog puta; izlazi na regionalni put i prati ga sa desne strane u pravcu rasta staciona`a do mesnog grobqa; obilazi grobqe i daqe po regulaciji naseqske saobra}ajnice, ukqu~uju}i wen zemqi{ni pojas, sti`e do pristupnog puta za prilaz transportnoj traci, koji daqe prati do ivice PK Poqe D ; daqe po granicama katastarskih parcela, nekada{wih poqskih puteva, u zoni kopa do katastarske granice KO Medo{evac/KO Sakuqe, po toj granici do me ne ta~ke na granici KO Medo{evac/KO Sakuqa/KO Zeoke, mewa pravac i po granici KO Zeoke i KO Burovo do me ne ta~ke na granici KO Burovo/KO Medo{evac/KO [opi} i po granici KO Medo{evac/KO [opi} do po~etne ta~ke; 2) KO [opi} (62,25 ha) od me ne ta~ke na granici KO Medo{evac/KO [opi}/ko Burovo, po katastarskoj granici KO Burovo/KO [opi}, po granicama katastarskih parcela u pravcu severozapada do zemqanog puta nasip biv- {e pruge; preseca taj put i trasu vrelovoda do lokacije Staklenik [opi} ; po spoqnoj granici kanala po obodu lokacije; preseca obodni kanal i po prilaznom putu do dr`avnog puta R 203; po granici zemqi{no-putnog pojasa do reke Pe{tan, koju prelazi i daqe prati granicu KO [opi}/ko Vreoci do po~etne ta~ke;
Broj 58 36 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 3) KO Mali Crqeni (281,82 ha) od po~etne ta~ke na granici KO Mali Crqeni/KO Baro{evac u kojoj je definisan zemqi{no-putni pojas dr`avnog puta R 201u KO M. Crqeni i po toj granici do me ne ta~ke na granici KO Mali Crqeni/KO Baro{evac/KO Strmovo; daqe po granici KO Mali Crqeni/KO Strmovo do servisnog zemqanog puta po obodu povr{inskog kopa, prati taj put u pravcu jugoistoka do granice KO Mali Crqeni/KO Prkosava, mewa pravac i po toj je granici do me ne ta~ke na granici KO Mali Crqeni/KO Prkosava/KO Rudovci; prati granicu KO Mali Crqeni/KO Rudovci do zemqi{nog pojasa puta R 201, kratko je po tom pojasu, mewa pravac obilaze}i grupaciju ku}a, ponovo izlazi na put R 201 koji prati do prikqu~nog puta za staru upravu Poqa B ; po tom i drugom zemqanom putu daqe do fudbalskog igrali{ta; po pristupnom putu za upravu Poqa B ( Ceroviti potok ) do puta R 201 i obuhvataju}i wegov zemqi{ni pojas do po~etne ta~ke; Skica 1. Polo`aj planskog podru~ja 4) KO Rudovci (6,66 ha) od po~etne ta~ke na granici KO Rudovci/KO Mali Crqeni po proseci kroz zonu {umske rekultivacije do izlaska na lokalni put L1811 (Rudovci- Prkosava), mewa pravac i prati ovaj put do po~etne ta~ke; 5) KO Prkosava (81,43 ha) od po~etne ta~ke na granici KO Rudovci/KO Prkosava prati lokalni put L1811 do krivine kod mesnog grobqa; prelazi put i mewa pravac prate- }i servisni zemqani put po obodu Poqa A do granice KO Prkosava/KO Strmovo; daqe prati ovu granicu i granice sa KO M. Crqeni i KO Rudovci do po~etne ta~ke; i 6) KO Strmovo (23,19 ha) od me ne ta~ke na granici /KO Prkosava/KO Strmovo po granici KO Prkosava/KO Strmovo do zemqanog puta po obodu Poqa A i po tom putu do granice KO Strmovo/KO Mali Crqeni koju prati do po~etne ta~ke; i od me ne ta~ke na granici KO Mali Crqeni/KO Baro{evac/KO Strmovo po granici sa KO M. Crqeni do obodnog puta, mewa pravac i po tom putu do granice KO Baro{evac/KO Strmovo i po toj granici do po~etne ta~ke. Opis granice planskog podru~ja Granica Planskog podru~ja odre ena je kao neprekinuta linija definisana me nim ta~kama na granicama obuhva}enih katastarskih op{tina, granicama postoje}ih katastarskih parcela i analiti~ki, ta~kama sa koordinatama u dr`avnom koordinatnom sistemu 1, sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke A 1 na katastarskoj granici KO Vreoci/KO [opi}/ko Medo{evac, po granici KO Medo{e- 1 Koordinate date u Urbanisti~kom planu su orijentacione i zahtevaju proveru u odgovaraju}im urbanisti~kim projektima ili prilikom utvr- ivawa op{teg interesa. vac/ko Vreoci do ta~ke A 2; se~e k.p. br. 5776 i daqe spoqnom granicom k. p. br. 3210/1, 3211/3, 3187/4, 3173 i 3181/1, se~e k.p. br. 3182, mewa pravac i spoqnom granicom iste parcele i spoqnom granicom k.p. br. 3419/3, 3419/2 i 5782 do ta~ke A 3 u kojoj mewa pravac, se~e k. p. br. 5782 i daqe je po spoqnoj granici k. p. br. 3270, 3278 i 3276 do ta~ke A 4; se~e k.p. br. 3276, 3272, 3268, 3267, 3264 i 3261 po pravoj liniji izme u ta~aka A 4 i A 5; po spoqnoj granici k. p. br. 3259 i 3258, se~e k.p. br. 3254 i daqe po spoqnoj granici k. p. br. 3253/1, 3245, 3244, 3232/1, 3231 i 3230/2 (sve KO [opi}); po granici KO [opi}/ko Burovo izme u ta~aka A 6 i A 7; daqe po granici KO Burovo/KO Dren do A 8, po granici KO Zeoke/KO Dren do ta~ke A 9; po granici KO Baro{evac/KO Bistrica do ta~ke A 10 i po granici KO Baro{evac/KO Mali Crqeni do ta~ke A 11; mewa pravac i spoqnom granicom k. p. br. 455, 456/1 i 454/1 do ta~ke A 12; se~e k.p. br. 453 i 439/1 do ta~ke A 13 u kojoj mewa pravac i daqe se- ~e istu parcelu i k.p. br. 1254, 438/1, 1287, 438/2 i 437 po pravoj liniji do ta~ke A 14; spoqnom granicom k. p. br. 375/1, 419/1, 418/1, 417/1, 416, 375/5, 378, 375/7, 389, 390, 392, 402/1, 412/1, 412/2, 406/1, 410/1, 409, 637/1, 653 i 652; mewa pravac i po spoqnim je granicama parcela k. p. br. 638, 639/2 i 639/3 do ta~ke A 15; spoqnom granicom k. p. br. 639/3, 639/6, 643/3, 643/2, 644/2, 645/2, 646/2, 651 i 665; se~e k.p. br. 666, mewa pravac i po spoqnim je granicama k. p. br. 667/1, 670/1, 671, 673/1 do ta~ke A 16; se~e k. p. br. 1254 izme u ta- ~aka A 16 i A 17, a po spoqnoj je granici iste parcele do ta~ke A 18; se~e k. p. br. 1254, 875/1 izme u ta~aka A 18 i A 19, mewa pravac i po spoqnoj granici k. p. br. 875/1, 315, 316, 318/1, 318/2, 331/2 i se~e k. p. br. 335/2; po spoqnoj granici k. p. br. 335/1 i 336/2 do ta~ke A 20 na granici KO Mali Crqeni/KO Rudovci i po toj granici do ta~ke A 21 (sve KO Mali Crqeni); po spoqnoj granici k. p. br. 4/4, 1889/3, 15/5 i 15/3 do ta~ke A 22; se~e k. p. br. 498/2, mewa pravac i po wenoj je spoqnoj granici i spoqnoj granici k. p. br. 16/6, 16/17 i 498/2 do ta~ke A 23; daqe se~e k. p. br. 498/2, 31, 38 i 1985 izme u ta~aka A 23 i A 24 (sve KO Rudovci) i daqe se~e k. p. br. 349, 356, 358/1, 359, 360, 610/1, 296 i 294 po liniji izme u ta~aka A 24, A 25 i A 26; po spoqnoj granicom k. p. br. 304/3, 304/5, 304/4, 292/1, 292/3 i 290 do ta~ke A 27; se~e k. p. br. 290, 114/1, 115/1, 116/1, 120/3, 122/1, 129, 128/2, 128/1, 131, 130, 39 i 606 izme u ta~aka A 27, A 28, A 29, i A 30; mewa pravac i po spoqnoj granici parcele 606 i k.p. br. 28/2, 28/1, 27/1, 22, 23, 5/1 i 4/1 (sve KO Prkosava) do ta~ke A 31 na granici KO Prkosava/KO Strmovo i daqe spoqnom granicom k. p. br. 442/2, 444/1, 453, 454, 457, 456/2, 459/2, 460/2, 463/2, 464/2, 467/2, 468/2, 480/2, 484/5, 484/4 i 484/3 (sve KO Strmovo) do ta~ke A 32 na granici KO Strmovo/KO Mali Crqeni i po toj granici do ta~ke A 33; spoqnom granicom k. p. br. 488/2, 488/3, 505, 504, 507, 549, 510, 525, 524, 523 i 531/2 do ta~ke A 34, se~e k.p. br. 531/2 i 536/1, obuhvata k.p. br. 532/1 (sve KO Strmovo) do ta~ke A 35 na granici KO Baro{evac/KO Strmovo; po toj granici izme u ta~aka A 35 i A 36 i po granici KO Baro{evac i katastarskih op{tina Mirosaqci, Arapovac, Junkovac i Sakuqa do ta~ke A 37; po granici KO Zeoke/KO Sakuqa izme u ta~aka A 37 i A 38 i daqe po granici KO Medo{evac/KO Sakuqa izme u ta~aka A 38 i A 39; spoqnom granicom k. p. br. 1063, 1064, 1036, 1032, 1071/2 i 1699 do ta~ke A 40; mewa pravac se~e k.p. br. 1699 i po spoqnoj je granici k. p. br. 1129, 1132/1, 1135/2, 1137/1, 1138, 1134, 1115, 1140, 1142, 1143, 1144, 1145/4, 1737, 897, 898, 914, 915, 1738, 857/2, 834/2, 829/1, 826/1, 826/2 i 1713; se~e k.p. br. 1293/1 do ta~ke A 41 i spoqnom granicom iste parcele i po spoqnoj granici k. p. br. 1288, 1735/5 i 1693 do ta~ke A 42; se~e k.p. br. 1693 i daqe od ta~ke A 43 je po spoqnoj granici k. p. br. 1735/4, 717, 714/2 i 1735/3 do ta~ke A 44; se~e k.p. br. 1735/3 i po spoqnoj je granici k. p. br. 1696, 342, 1717, 1268/1, 1644, 1640, 1633, 1632/2 i 1632/1; se~e k.p. br. 1636/3 i daqe spoqnom granicom k. p. br. 1631/4 i 1631/1 (sve KO Medo{evac) do ta~ke A 45 na granici KO Medo{evac/KO Vreoci i po toj granici do po~etne ta~ke.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 37 3. Zakonski i planski osnov za dono{ewe urbanisti~kog plana Zakonski osnov za izradu i dono{ewe Urbanisti~kog plana je Zakon o planirawu i izgradwi ( Slu`beni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06) i odgovaraju}a podzakonska akta, Zakon o energetici ( Slu`beni glasnik RS, broj 84/04), kao i drugi propisi iz oblasti rudarstva, `ivotne sredine, vodoprivrede, poqoprivrede, saobra}aja i dr. Planski osnov za izradu Urbanisti~kog plana predstavqaju odgovaraju}a re{ewa Prostornog plana Republike Srbije ( Slu`beni glasnik RS, broj 13/96), Regionalnog prostornog plana administrativnog podru~ja grada Beograda ( Slu`beni list grada Beograda, broj 10/04), Prostornog plana podru~ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena i Prostornog plana gradske op{tine Lazarevac. II OSNOVNA OGRANI^EWA I POTENCIJALI RAZVOJA PODRU^JA 1. Razvoj rudarskih radova i wihov uticaj na naseqa 1.1. Planirani razvoj rudarskih radova na podru~ju kolubarskog basena Razvoj povr{inske eksploatacije u predstoje}em periodu }e biti mnogo slo`eniji i te`i nego do sada, po{to se pribli`ava zavr{etak eksploatacije na dva velika povr{inska kopa (Poqe D 2016. i Tamnava Isto~no poqe 2009. godine) i nisu stvoreni uslovi da se blagovremeno otvore i osposobe za sigurnu proizvodwu zamenski kapaciteti (Poqe E, Radqevo i Ju`no poqe ). Situaciju ote`ava i ~iwenica da su uslovi eksploatacije na Poqu D i Tamnava Isto~no poqe bili mnogo pogodniji i neuporedivo lak{i od onih u kojima treba otvoriti i osposobiti za visoku i stabilnu proizvodwu ugqa zamenske kapacitete za kopove ~iji je vek ekspolatacije pri kraju. Dubina zalegawa i morfoza ugqonosne serije, neophodnost selektivnog rada u mnogo ve}im razmerama nego do sada, potreba da se postoje}a otkopna oprema revitalizacijom i modernizacijom osposobi za rad na novim kopovima, mnogo obimnija i slo`enija odbrana od podzemnih voda, potreba izme{tawa infrastrukturnih objekata i re~nih tokova (Kolubare, Pe{tana), ve}a gustina naseqenosti, ka{wewe u projektovawu i nabavci dodatne opreme samo su najva`niji elementi problematike koja se mora uspe{no re{avati da bi se odr`ao kontinuitet u snabdevawu ugqem TE Nikola Tesla A i B. Bilansirawe potrebne proizvodwe ugqa izvr{eno je prema elaboratu Dopuna rezervacije prostora u Kolubarskom basenu do 2020. godine u funkciji razvoja povr{inske eksploatacije, sagledavawem dinami~kog razvoja povr- {inskih kopova, opadawa proizvodwe do kona~nog zatvarawa i sinhronizacije otvarawa zamenskih povr{inskih kopova (Tabela 1). Tabela 1: Eksploatacija ugqa Kolubarskog basena projekcija do 2020. godine (u 10 6 t godi{we) God. POQE POQE TAM. TAM. VELIKI POQE D POQE JU@NO RAD- KOLU- B D ISTOK ZAPAD CRQENI (PRO[IR. E POQE QEVO BARA GRANICE) 2007 1,0 14.3 5,0 9.0 / / / / / 29,3 2008 2.2 14.0 5,0 9.0 / / / / / 30,2 2009 2.5 14.0 2,0 9.0 2,5 / / / / 30,0 2010 2.5 14,3 / 12,0 2,5 / / / / 31.3 2011 2,5 / / 12.0 3.0 12,50 / / / 30.0 2012 2,5 / / 12.0 3,2 12.0 / / / 29,7 2013 3.0 / / 12.0 5.0 12.5 / / / 32,5 2014 3,0 / / 12.0 5.0 12.0 / / 3,0 35.0 2015 0,7 / / 12.0 5,0 12.0 3.0 / 3,3 36.0 2016 / / / 12.0 4,8 4,0 5,2 4,0 6.0 36.0 2017 / / / 12.0 / / 11.0 6,0 7,.0 36.0 2018 / / / 11.0 / / 12,0 6,0 7.0 36.0 2019 / / / 11.0 / / 12,0 6,0 7,.0 36.0 2020 / / / 11.0 / / 12,0 6,0 7,0.0 36.0 19,9 56,6 12,0 156,0 31.0 65.0 55,2 28,0 40.3 464.0
Broj 58 38 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 1.2. Razvoj Kolubarskog basena do kraja veka eksploatacije Ukupne eksploatabilne rezerve basena u sada{wem trenutku sagledavawa iznose oko 2.150.000.000 tona ugqa. Ovde su obuhva}ene i rezerve ugqa poqa [opi}-lazarevac, Radqevo i Zvizdar. Cena elektri~ne energije i ugqa diktira}e daqi razvoj i uslove eksploatacije. Zato je neophodno obezbediti rezervaciju prostora i za{titu od neplanske izgradwe. Povr{inska eksploatacija ugqa u Kolubarskom basenu od 2020. godine do kraja veka eksploatacije odvija}e se na preostalim eksploatabilnim rezervama ugqa. Dostignuti nivo proizvodwe ugqa u 2020. godini, od 36.000.000 tona, pove}a}e se na maksimum 37 miliona tona godi{we do 2035. godine. U Tabeli 2 data je gruba projekcija prema kojoj }e se proizvodwa ugqa u RB Kolubara, u periodu 2020-2060. godine, ostvarivati na ~etiri povr{inska kopa. Po{to se le`i{ne prilike (raslojenost ugqonosne serije) u ju`nom delu povr{inskog kopa Tamnava Zapadno poqe veoma pogor{avaju, od 2020. godine o~ekuje se smawewe godi{we proizvodwe na tom kopu. Osim toga, u tom periodu bi}e neophodno uskla ivawe koli~ina ugqa lo{ijeg kvaliteta (iz kopa Radqevo i Tamnava Zapadno poqe ) sa koli~inama kvalitetnog ugqa (iz Poqa E i Ju`nog poqa ), po{to je za homogenizaciju ugqa potrebno da koli~ine lo{ijeg i kvalitetnog ugqa budu u odgovaraju}oj srazmeri. Projekcija daqeg razvoja povr{inske eksploatacije ugqa u Kolubarskom basenu bazirana je na trenutnom stawu istra`enosti Basena, oceni eksploatabilnosti (mogu}nosti da se ugaq dobija na rentabilan na~in) i utvr enim geolo{kim rezervama ugqa. Me utim, u predstoje}em periodu mo`e do}i do promena (npr. razvoj mehanizacije, promene cena energije navi{e) na osnovu kojih bi mogao da se pove- }a stepen iskori{}ewa utvr enih geolo{kih rezervi koje su sada znatno ve}e od utvr enih bilansnih rezervi. To bi omogu}ilo i pro{irewe sada utvr enog prostora za povr- {insku eksploataciju i na ona poqa koja se svrstavaju u vanbilansne rezerve, kao i na koridor koji je rezervisan za magistralne saobra}ajnice i za industrijske objekte. Tabela 2: Dinamika proizvodwe ugqa od 2020. godine do kraja veka eksploatacije (u 10 6 t) God. TAMNAVA POQE JU@NO RAD- KOLU- ZAPAD E POQE QEVO BARA 2021 2025 55 50 40 40 185 2026 2030 55 50 40 40 185 2031 2035 55 50 40 40 185 2036 2040 33 50 40 40 163 2041 2045 50 40 40 130 2046 2050 50 40 22 112 2051 2055 40 40 2056 2060 40 40 198 300 320 222 1 040 2. Uticaj rudarskih radova na plansko podru~je U isto~nom delu Kolubarskog lignitskog basena u dosada{wem periodu razvoj rudarskih radova obuhvatio je (delove) podru~ja katastarskih op{tina Rudovci, M. Crqeni, Prkosava, Strmovo, Baro{evac, Mirosaqci, Arapovac, Junkovac, Sakuqa, Zeoke, Medo{evac i Vreoci. U narednom periodu u ovom delu Basena za potrebe rudarstva (Poqe B, Poqe C i Poqe E ) planira se zauzimawe delova KO Baro{evac, KO Zeoke, KO Medo{evac, KO Burovo, KO [opi} i KO Vreoci. Opravdanost eksploatacije lignitskog le`i{ta na Planskom podru~ju utvr ena je Studijom izbora i ograni- ~ewa otvarawa povr{inskog kopa Poqa E za kapacitet od 12 miliona tona ugqa godi{we, Idejnim projektom sa studijom opravdanosti otvarawa i izgradwe PK Poqe E i glavnim projektom za Poqe B. U toku je izrada idejnog projekta sa studijom opravdanosti eksploatacije ugqa na PK Poqe C za kapacitet od pet miliona tona ugqa godi- {we, sa otkopavawem odlagali{ta Isto~na kipa. Planirani razvoj kopa Poqe E uslovqava izme{tawe reke Pe{tan i dr`avnog puta R 201 u dve faze: prva faza u delu KO Baro{evac i KO Zeoke (do 2012. godine) i druga faza u delu KO Burovo i KO [opi} (posle 2020. godine). Do kraja 2012. godine neophodno je izmestiti i industrijsku prugu u delu KO Baro{evac i KO Zeoke. Posle 2020. godine industrijska pruga ne}e biti u funkciji, a wena trasa mo`e poslu`iti za formirawe koloseka budu- }e pruge Mladenovac Aran elovac Lazarevac. Povr{inskom eksploatacijom do 2020. godine bi}e zauzet deo Planskog podru~ja povr{ine od 1913 ha. 3. Preseqewe naseqa 3.1. Ocena stawa Socioekonomska obele`ja stanovni{tva u naseqima Planskog podru~ja imaju kombinovane odlike gradskih i seoskih naseqa. Relativno je nizak udeo aktivnih lica u poqoprivredi. Poqoprivredna proizvodwa je mahom organizovana za sopstvenu potro{wu, a znatno mawe za tr`i{te. Najve}i deo zaposlenih radi u nekom od pogona Rudarskog kombinata Kolubara. To }e biti jedan od va`nih motiva za naseqavawe doma- }instava u zonama u blizini ovih pogona. Tercijarni sektor je slabo razvijen, sa relativno malim brojem zaposlenih. Naro~ito je karakteristi~no odsustvo privatne inicijative u oblasti javnih slu`bi i potpuno oslawawe na dr`avni sektor u ovim aktivnostima. U proteklom periodu (do 2005. godine) sa Planskog podru~ja je za potrebe EPS-a preseqeno ukupno 661 doma}instvo (u Kolubarskom basenu 1614 doma}instva) i to: do 1990. 390 doma}instava; u periodu (1990 1999.) 115; 2001. 19; 2002. 52; 2003. 62; 2004. 13; i 2005. godine 10 doma}instava. Tokom 2006. nije bilo preseqewa doma}instava, 2007. godine eksproprisano je ukupno 6 doma}instva (KO Baro- {evac 2 i KO Medo{evac 4), a u prvoj polovini 2008. 11 doma}instava (KO Baro{evac). Doma}instva eksproprisana u periodu 2007 2008. jo{ uvek nisu preseqena. Tabela 1: Broj raseqenih doma}instava na podru~ju Kolubarskog basena* Katastar. Ukupno Do 1990 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 op{tina Lazarevac 1116 723 89 10 3 0 0 0 3 0 45 17 0 25 57 62 14 88 Prkosava 13 13 Baro{evac 147 76 3 1 14 9 21 13 10 Sakuqa 87 87 Junkovac 26 21 3 1 1 Zeoke 33 33 Medo{evac 481 281 63 2 29 17 5 43 41 Vreoci 90 9 16 6 2 57 Stepojevac 14 14 Cvetovac 225 189 26 10
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 39 Katastar. Ukupno Do 1990 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 op{tina Lajkovac 334 234 8 12 7 12 0 0 0 8 0 0 5 3 11 5 7 22 Mali Borak 254 154 8 12 7 12 8 5 3 11 5 7 22 Skobaq 80 80 Ub 164 164 15 16 5 0 0 0 0 4 0 0 14 27 21 12 24 17 Kaleni} 123 15 16 5 4 10 23 12 4 23 11 Radqevo 32 4 4 9 8 1 6 Paquvi 9 9 UKUPNO 1614 966 112 38 15 12 0 0 3 12 45 17 19 55 89 79 45 107 *) Podatke pripremila Slu`ba eksproprijacije Povr{inski kopovi Baro{evac Preseqewa su delom obavqena postupkom eksproprijacije i to isplatom u novcu za izuzete nepokretnosti, a doma}instva su sama re{avala problem novog mesta boravka. Planski je preseqen deo doma}instava iz Baro{evca u novo naseqe Jelav i deo doma}instava iz Medo{evca u naseqe Crne me e [opi}. 3.2. Pogodnosti/potencijali Planirano izme{tawe delova naseqa Baro{evac, Zeoke, Burovo i Medo{evac mo`e se posmatrati kroz dva mogu}a scenarija. Ukoliko se ovaj proces bude vodio organizovano i sa dobrom strategijom, realno je o~ekivati pozitivne efekte, kako na doma}instva i gra ane koji }e se preseqavati, tako i na zone u koje se budu naseqavali. Produktivna upotreba novca dobijenog za eksproprisane nekretnine za formirawe nove oku}nice i izgradwu novih, kvalitetnijih, funkcionalnijih, energetski efikasnijih i komunalno boqe opremqenih ku}a, omogu}i}e boqi kvalitet stanovawa ovim gra anima. S druge strane, deo novca mo`e biti upotrebqen za pokretawe sopstvenog biznisa i za druge preduzetni~ke aktivnosti koje mogu obezbediti vi{i ekonomski standard doma}instva. Kao pogodnost treba posmatrati i perspektivno ulagawe u objekte komunalne infrastrukture i socijalne suprastrukture u naseqa, odnosno zone u koje }e se naseqavati doma}instva. Te investicije mogu znatno oja~ati lokalne kapacitete i poboq{ati kvalitet `ivqewa, kako za starosedela~ko stanovni{tvo, tako i za novodoseqene gra ane. 3.3. Rizici /ograni~ewa Drugi mogu}i scenario naro~ito mo`e pogoditi stara~ka doma}instva ili doma}instva ~iji ~lanovi nemaju dovoqno kvalifikacije i spremnosti za izazove koje }e doneti ambivalentna situacija u kojoj se na jednoj strani dobija velika suma novca za eksproprisane nekretnine, a sa druge ostaje bez imovine i krova nad glavom. Ovakvi procesi }e pored negativnih posledica po pojedina~na doma}instva proizvesti i zna~ajane {tete za dru{tvenu zajednicu. Brojna su iskustva eksproprijacije i u na{oj zemqi kada su poqoprivredna i/ili radno i kvalifikaciono nespremna doma}instva dobijala novac u zamenu za eksproprisana imawa i ku}e i vrlo brzo potom postajali korisnici centara za socijalni rad, bez ikakvih stalnih prihoda a ~esto i bez imovine. Ovakva iskustva upozoravaju da se mora posebna pa`wa obratiti na doma}instva koja se u toku eksproprijacije i preseqewa mogu suo~iti sa problemima koje sama te{ko mogu re{avati. Ozbiqno ograni~ewe jeste preseqavawe naseqa u dve faze i re{avawe problema fukcionisawa delova naseqa koja }e se preseqavati u kasnijim fazama. Stoga je neophodno celi proces preseqewa organizovati tako da se minimizira uticaj napredovawa kopova na uslove `ivqewa u delovima naseqa koja }e se iseliti u kasnijim fazama, naro~ito u pogledu dostupnosti objekata socijalnog i kulturnog standarda, obezbe ivawa adekvatnog funkcionisawa komunalne infrastrukture i ekolo{kih standarda. 3.4. Ciqevi i koncepcija preseqewa naseqa Osnovni ciq pokretawa preseqewa delova naseqa sa planskog podru~ja jeste da se oslobodi prostor za eksploataciju lignita i ostvari kontinuirana proizvodwa potrebnih koli~ina ugqa u Kolubarskom basenu i na taj na- ~in obezbedi energetska stabilnost Republike Srbije. Sa pozicije interesa lokalnog stanovni{tva, osnovni ciq jeste da se obezbede boqi uslovi i kvalitet `ivqewa na novim lokacijama i da se ceo proces preseqewa ostvari sa {to povoqnijim efektima za stanovnike ovih naseqa. Posebni ciqevi programa preseqewa jesu: obaviti preseqewe u planiranim rokovima; doma}instvima koja se opredele za organizovano preseqewe (zajedni~ko ili u okviru posebnog Socijalnog programa) obezbediti na novim lokacijama pravo na isti ili boqi kvalitet `ivqewa u pogledu prostornih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih uslova; obezbediti prihvatqive uslove i kvalitet `ivqewa gra ana i funkcionisawe delova naseqa koji se iseqavaju u kasnijim fazama, odnosno u periodu do kona~nog iseqewa preduzimati sve mere kako bi lokalno stanovni{tvo bilo za{ti}eno od mogu}ih poreme}aja u svakodnevnom `ivotu; garantovati da }e parametri `ivotne sredine u novom nasequ biti utvr eni i obezbe eni u skladu sa zakonskim propisima i normama kvaliteta `ivotne sredine; i primeniti pozitivna iskustva iz drugih zemaqa u za- {titi i unapre ewu `ivotne sredine na kopovima, termoelektranama i drugim postrojewima za preradu lignita. Koncepcija preseqewa naseqa polazi od: po{tovawa gra anskih i politi~kih, ekonomskih i socijalnih prava u realizaciji preseqewa naseqa, u skladu sa me unarodnim konvencijama i nacionalnim i pravnim normama; prava na boqe uslove `ivotne sredine od sada{wih; prava na `ivot u nasequ opremqenom komunalnom i socijalnom infrastrukturom najmawe na nivou postoje}ih naseqa; po{tovawa interesa kom{ijskih i ro a~kih grupa u ustupawu lokacija u novom nasequ; jasnog definisawa obaveza koje preuzima EPS sa garancijama za po{tovawe i sprovo ewe preuzetih obaveza; jasnog definisawa obaveza koje preuzima doma}instvo sa garancijama za po{tovawe i sprovo ewe preuzetih obaveza; obezbe ewa simboli~kog, kulturnog i socijalnog kontinuiteta sa sada{wim naseqima; detaqne razrade opcije organizovanog preseqewa koja }e biti ponu ena gra anima u okviru Programa preseqewa; neophodno je obezbediti da i pojedina~na preseqewa doma}instava koja izaberu naknadu eksproprisane imovine u novcu budu planski usmeravana i prostorno kontrolisana i regulisana; predupre ivawa bespravne gradwe kao ne`eqene posledice spontanog naseqavawa van gra evinskih reona, kako na teritoriji op{tine Lazarevac, tako i na teritoriji okolnih op{tina;
Broj 58 40 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. podsticawa organizovanog preseqewa naseqa ili dela naseqa, ~ime se omogu}uje: organizacija i ure ewe novog naseqa prema nasle enim funkcionalnim i socijalnim vrednostima starog naseqa; izme{tawe kulturnog nasle a, privrednih (industrija, trgovina, servisi i sl.) i komunalnih objekata, kao i objekata dru{tvenog standarda; komunalno opremawe novog naseqa prema savremenim potrebama preseqenog stanovni{tva i sl.; podsticawa programa ekonomskog i socijalnog razvoja koji }e sadr`ati podr{ku zapo{qavawu lokalnog stanovni- {tva, naro~ito mla ih `iteqa, te ulagawe novca, dobijenog od eksproprijacije u razli~ite aktivnosti (mali proizvodni pogoni, usluge, organizovawe javnih slu`bi i sl.); blagovremene razrade sredwero~nih i dugoro~nih programa/planova {irewa kopova i zauzimawa zemqi{ta u skladu sa usvojenim re{ewima u Prostornom planu Kolubarskog basena, kako bi se predupredila izgradwa na pravcima {irewa kopova, eliminisali tro{kovi i drugi problemi ponovnog raseqavawa ili izme{tawa doma}instava u tek naseqenim zonama; podsticawa privredne multifunkcionalnosti podru~ja; jedan od ograni~avaju}ih razvojnih problema postoje}ih naseqa jeste monofunkcionalnost privre ivawa, tj. potpuna pot~iwenost i zavisnost ekonomije i drugih aktivnosti od dominantne privredne grane eksploatacije i prerade lignita; u interesu je preseqenih gra ana, kao i stanovni{tva zona u koje }e se oni naseliti, da se podsti- ~u proizvodne i uslu`ne aktivnosti radi diversifikacije ekonomske strukture, unapre ewa socijalnog i kulturnog razvoja i obezbe ewa zadovoqavaju}eg kvaliteta `ivotne sredine. Izja{wavawe stanovnika (doma}instava) o ponu enim lokacijama i uslovima preseqewa Da bi se dobili potpuni i kona~ni podaci za realizaciju Urbanisti~kog plana potrebno je organizovati izja- {wavawe stanovnika/doma}instava o ponu enim uslovima preseqewa. Ciq je kona~no izja{wavawe o modalitetu preseqewa (organizovano ili naknada iskqu~ivo u novcu), lokaciji za koju se doma}instvo opredequje, veli~ini parcele i dr. Izja{wavawe treba da dâ pouzdane podatke o broju doma}instava koja su opredeqena za organizovano preseqewe, o polo`aju i veli~ini parcele u novom nasequ, kao i elemente za formirawe zajednica susedstva, odnosno kom{ijskih grupacija. Ponu ene lokacije }e prethodno biti date na javni uvid, sa svim potrebnim informacijama tako da se gra ani mogu obavestiti o svim pojedinostima. Op{tina }e nastojati da obezbedi dodatni broj gra evinskih parcela koje }e biti ponu ene po tr`i{nim cenama doma}instvima koja se opredele za individualno preseqewe. Razlog za ovo je da se izbegne stihijno i neplansko naseqavawe na neurbanizovana rubna podru~ja naseqa i u zone koje nisu planirane za naseqavawe. Treba ra~unati da }e posle usvajawa Urbanisti~kog plana i izja{wavawa stanovnika uslediti nova faza pregovarawa sa stanovnicima o uslovima preseqewa u pogledu izbora naseqa/lokacije, ukoliko za wih bude optiralo mnogo (preko planiranih kapaciteta pojedina~nih odnosno konkretnih lokacija) ili malo doma}instava. Uslovi preseqewa svakog doma}instva bi}e definisani u pojedina~nim ugovorima kojim bi RB Kolubara i svako doma}instvo preuzeli odre ene odgovornosti u procesu preseqewa. Socijali program Doma}instva u postoje}im naseqima nisu homnogena po svojim bazi~nim demografskim, socioekonomskim, kulturnim, porodi~nim, zdravstvenim i drugim obele`jima. Ova obele`ja moraju se imati u vidu prilikom izrade Programa preseqewa. Posebnu pa`wu zahteva}e tzv. osetqiva/rawiva doma}instva u koje spadaju stara~ka doma}instva, samohrani roditeqi, siroma{na doma}instva i ona na rubu siroma{tva, doma}instva sa bolesnim i hendikepiranim ~lanovima. To su doma}instava koja u postupku preseqewa treba da imaju organizacionu, tehni~ku ili finansijsku podr{ku sa strane, bilo od EPS-a, odnosno RB Kolubara, op{tine ili republike. Pojavi}e se i problem preseqewa doma}instava koja raspola`u skromnim ili podstandardnim objektima, vrlo niske vrednosti, tako za novac dobijen za eksproprisanu imovinu, ne}e mo}i da finansiraju izgradwu nove ku}e/stana i kupovinu parcele. Verovatno da bi odre eni broj ovih doma}instava radije prihvatio da dobije stan u vlasni{tvu ili u zakupu u zamenu za eksproprisanu imovinu. Socijalnim programom }e biti obuhva}ena i doma}instva koja nemaju nepokretnosti u vlasni{tvu i/ili imaju status za{ti}enih stanara u stanovima u dr`avnom ili privatnom vlasni{tvu. Ovi i sli~ni problemi bili bi predmet Socijalnog programa kao sastavnog dela Programa preseqewa naseqa. Za sprovo ewe Socijalnog programa bila bi obezbe ena posebna sredstva.. Socijalni program mora biti pa`qivo razra en, naro~ito u delu koji se odnosi na svojinski status objekata koji }e biti gra eni ili subvencionirani sredstvima iz ovog programa. Jedan broj doma}instava koja se budu opredelila za organizovano preseqewe nisu u stawu da sama grade svoju ku- }u niti, pak, da sama organizuju i nadgledaju radove prilikom izgradwe ku}e. Pored toga, neka doma}instva bi izabrala stan u mawim stambenim zgradama sa nekoliko stanova. U okviru razrade modaliteta za organizovano preseqewe, treba predvideti i ponudu stanova i izgra enih ku- }a, skromnijeg standarda, doma}instvima koja se opredele za takvo re{ewe. Za kategorije doma}instava koja nisu u mogu}nosti da sama organizuju ili finansiraju preseqewe, RB Kolubara }e obezbediti dobijawe stana u vlasni{tvu ili u zakupu (zavisno od imovine kojom doma}instvo raspola`e i wene vrednosti), odgovaraju}e povr{ine (najvi{e do 60 m 2 ), kvaliteta i opremqenosti instalacijama. Doma}instva koja koriste stanove u dr`avnoj svojini (po osnovu zakupa) ili imaju za{ti}eno stanarsko pravo na stanu u privatnoj svojini, dobi}e odgovaraju}e stanove u Lazarevcu na kori{}ewe po istom osnovu, u statusu zakupca. Kriterijumi za ostvarivawe prava na osnovu Socijalnog programa, bi}e utvr eni tokom sprovo ewa Programa preseqewa. 3.5. Dinamika preseqewa U skladu sa planiranom dinamikom rudarskih radova na Planskom podru~ju okvirni plan preseqewa delova naseqa predvi a tri faze: (1) do 2010. godine (104, odnosno 146* doma}instava); (2) 2010 2015. godine (140, odnosno, 237* doma}instava) i (3) 2015 2020. godine (49 doma}instava). Tabela 1: Dinamika preseqewa doma}instava iz Baro{evca, Zeoka, Medo{evca i Burova Katastarska Ukupan PRESEQEWE DOMA]INSTVA op{tina broj doma}in- do 2010. 2010 2015. 2015 2020. Ukupno stava Baro{evac 303 65 65 Zeoke** 233 31 140 (202) 171 (233) Medo{evac 147 8 8 50* 97* 147* Burovo 139 49 49 [opi} - - UKUPNO: 822 104 140 49 293 146* 237* 432* *) Okvirni plan preseqewa uskla en sa amandmanima na Odluku o izradi Plana generalne regulacije za podru~je naseqa Baro{evac, Medo{evac, Zeoke i Burovo (Skup{tina GO Lazarevac, broj: 06-78/2008/IX od 10.09.2008). ** U delu naseqa Zeoke koji nije direktno ugro`en rudarskim radovima `ivi 62 doma}instva wima }e biti omogu}eno da se izjasne da li ostaju na postoje}oj lokaciji ili se ukqu~uju u program preseqewa.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 41 4. Preseqewe i ure ewe grobaqa 4.1. Grobqe u Baro{evcu Postoje}e mesno grobqe u Baro{evcu nalazi se severozapadno od centra naseqa na potesu Kod grobqa, oko 200 m severno od dr`avnog puta R 201. Stari deo grobqa zauzima celu katastarsku parcelu broj 777 u povr{ini od 9824 m 2. Sa naknadnim pro{irewem (cele k.p. br.: 769/2, 770/3, 770/4, 771/2, 773/2, 773/3, 776/2 i 776/3) ukupna povr{ina ogra enog prostora grobqa je 14505 m 2. Ure ewe na~ina kori{}ewa i odr`avawe grobqa je u nadle`nosti Mesne zajednice Baro{evac. Prema objediwenoj evidenciji nepokretnosti za KO Baro{evac, Mesna zajednica je i dr`alac zemqi{ta, s tim {to se neke od katastarskih parcela u pro{irenom delu jo{ uvek vode kao privatno vlasni{tvo. Pristup grobqu je preko zemqanog puta (obuhvata delove k.p. br. 768/4, 772/5, 772/6 i 772/7) sa asfaltnog prikqu~nog puta, paralelnog sa trasom industrijske pruge i puta R 201, iz centra naseqa. Postoji jedan kolsko pe{a~ki ulaz u grobqe obezbe en metalnom kapijom. Nije ure eno posebno parkirali{te izvan grobqa, a vozila se parkiraju na slobodnim povr{inama unutar ogra enog prostora grobqa. Zgrada u centralnom delu grobqa nije opremqena za ~uvawe preminulih i ne koristi se za ispra}ajne obrede. Ispred zgrade je zidana ~esma, a na lokaciji postoji poqski klozet. Na grobqu postoji 1377 grobnih mesta sa 1669 grobova, od kojih je 115 u rezervaciji. Prema natpisima na spomenicima najranije utvr eno sahrawivawe je 1870. godine; 867 grobova je sa vi{e od 10 godina po~ivawa, dok za 529 grobova nije mogu}e utvrditi identitet preminulih ili godine po~ivawa. Tabela 1: Pregled grobnih mesta na grobqu u Baro{evcu Broj Broj Broj Rezervisani Godine sahrawivawa Nepoznati segmenta grobnih grobova grobovi grobovi mesta <3 3-7 7-10 >10 nepoznate 1 11 18 3 0 4 3 6 2 0 2 46 78 19 5 8 4 37 2 3 3 101 137 20 8 11 8 73 11 6 3a 31 38 0 0 0 0 31 6 1 4 100 128 9 2 3 9 89 11 5 4a 15 17 1 0 1 0 12 1 2 5 98 122 6 2 10 1 65 26 12 6 100 119 9 3 3 3 61 20 20 7 90 106 7 2 3 2 57 8 27 8 105 122 1 2 1 0 73 20 25 9 97 108 0 0 0 1 52 20 35 10 100 121 9 3 6 3 82 5 13 11 90 105 6 1 5 4 56 9 24 12 100 122 9 0 6 5 48 15 39 13 96 106 4 3 2 1 55 12 29 14 99 118 10 2 8 8 59 5 26 15 98 104 2 1 1 0 11 3 86 Ukupno 1377 1669 115 34 72 52 867 176 353 Postoje}e grobqe je u zoni {irewa Povr{inskog kopa B/C, tako da je do 2010. godine neophodno ure ewe lokacije novog grobqa i izme{tawe postoje}eg. Prilikom izbora lokacije novog grobqa moraju biti ispuweni slede}i uslovi: da je zemqi{te ravno ili sa bla`im nagibom, suvo, ocedito, van depresija, tako da je NPV 2,5, po mogu}nosti ju`no eksponirano; da je zemqi{te dobro saobra}ajno povezano sa naseqem, a lokacija po mogu}stvu na kraju atara; da pravac dominantnih vetrova nije od grobqa prema nasequ; da podzemne vode ne ugro`avaju objekte za snabdevawe vodom za pi}e i druge potrebe; da grobqe po svojoj veli~ini mo`e biti u upotrebi najmawe 100 godina; da je najmawa udaqenost od stambenih objekata 50 m; i da je mogu}a organizacija grobnih poqa tako da ve}i broj grobnih mesta bude u pravcu istok zapad sa spomenikom na zapadnoj strani. Povr{ina od oko 4,0 ha za novoplanirani kompleks grobqa, koja ukqu~uje i pojas ure enog izolacionog zelenila izvan grobqa, odgovara povr{ini potrebnoj za izme{tawe postoje}eg i ure ewe novog grobqa za period od 100 godina (kriterijumi: prema najve}oj registrovanoj prose~noj godi- {woj stopi mortaliteta od max 12,3, za period 1991 2001; prema ukupnom broju stanovnika na osnovu prose~ne stope prirodnog prira{taja od 2,8 ; i izra`ena `eqa gra ana Baro{evca). Stanovnici Baro{evca predla`u dve lokacije za ure ewe novog i izme{tawe postoje}eg grobqa: 1) Lokacija Boji}a kraj, na potesu Gorwi kraj odnosno Zabela. Na povr{ini od 41359 m 2 u obuhvatu katastarskih parcela broj: 1291/1, 1291/2, 1292/1, 1292/2 1293, 1294/1, 1295/1, 1295/2, 1295/11, 1297/1, 1297/2, 1297/3, 1298/1, 1298/3, 1300/1, 1301, 1302/1, 1302/3 i 1306/1, u za{titnom pojasu odlagali{ta, nalazi se grupacija ku}a Boji}a (13 doma}instava). Jo{ 5 doma}instava se nalazi na 70 150 m udaqenosti. Prema objediwenoj evidenciji nepokretnosti za KO Baro{evac zemqi{te je u privatnom vlasni{tvu, kategorizovano kao stambene zgrade, dvori{ta, vo}waci 4. klase, wive 4. klase i pa{waci. Lokacija je u neposrednoj blizini centra naseqa, udaqena oko 30 m od dr`avnog puta i oko 50 m od ivice odlagali{ta. Komunalna opremqenost je do nivoa prikqu~ka. Prikqu~ni put prelazi preko industrijske pruge. 2) Lokacija Petkova~a, na potesu Zmajevac (mesto zvano Crveno brdo), obuhvata cele katastarske parcele broj: 1549/2, 1549/3, 1549/4, 1549/5, 1685/1, 1685/2, 1685/3, 1685/4, 1687, 1688 i 1689/1, ukupne povr{ine od 40178 m 2. Zemqi{te je u privatnom vlasni{tvu, a prema objediwenoj evidenciji nepokretnosti za KO Baro{evac kategorizovano je kao wiva 6. klase, pa{wak 4. klase, livada 3. klase, odnosno vinograd i vo}wak 4. klase (raskr~eni). Lokacija je udaqena od naseqa, saobra}ajno dobro povezana sa cen-
Broj 58 42 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. trom prikqu~nim putem na lokalni put L 1806 u du`ini oko 350 m, sa mogu}im prikqu~ewem na naseqsku infrastrukturu kroz delimi~nu izgradwu sekundarnih vodova. Predlo`ene lokacije zadovoqavaju ve}inu navedenih uslova za izbor lokacije grobqa, a kona~ni izbor izvr{en je na osnovu izja{wavawa na referendumu odr`anom 23. novembra 2008. u Baro{evcu. Gra ani Baro{evca su se izjasnili da novo mesno grobqe bude ure eno na lokaciji Petkova~a. Po~etak realizacije preseqewa grobqa u Baro{evcu vezan je za dono{ewe Odluke o zabrani sahrawivawa na postoje}em grobqu i odre ivawu nove lokacije za sahrawivawe. Planira se da grobqe u Baro{evcu bude preseqeno na novu lokaciju u toku 2009 2010. godine, {to podrazumeva blagovremenu imovinsku pripremu zemqi{ta i druge prethodne i pripremne radove. Za potrebe izrade tehni~ke dokumentacije za izgradwu i ure ewe novog grobqa neophodno je izraditi: odgovaraju- }e geodetske podloge; geolo{ko-geotehni~ku dokumentaciju na osnovu studijsko-istra`nih geolo{kih, hidrogeolo- {kih i geomehani~kih radova (laboratorijskog ispitivawa uzoraka iz istra`nih bu{otina i jama odgovaraju}e dubine i ugra enih pijezometara i to utvr ivawa sadr`aja elemenata u uzorcima, strukturi i poroznosti tla s obzirom na brzinu razgradwe i zadr`avawe kontaminante produkovane razgradwom le{eva, PPV, NPV i brzine kretawa i kvaliteta podzemnih voda u smislu Pravilnika o dozvoqenim koli~inama opasnih i {tetnih materija u zemqi- {tu i vodi za navodwavawe i metodama wihovog ispitivawa ( Slu`beni glasnik RS, broj 23/94), kao i ocene mogu}nosti kumulativnih zaga ewa); i pribaviti konzervatorske uslove i preporuke u vezi sa ure ewem mesta izme- {tawa vrednih starih spomenika sa postoje}eg grobqa nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture. Planirane aktivnosti na preseqewu grobqa Program preseqewa grobqa u Baro{evcu predvi a slede}e grupe aktivnosti: 1) Pripremne aktivnosti: odre ivawe lokacije grobqa za organizovano preseqewe; usvajawe Urbanisti~kog plana i Programa preseqewa grobqa; izrada plana informisawa javnosti; izrada idejnog i glavnog projekta novog grobqa. 2) Prioritetne aktivnosti dono{ewe odluke o stavqawu postoje}eg grobqa van upotrebe i Odluke o novom mestu sahrawivawa; dono{ewe propisa o odr`avawu i ure ewu grobqa; izja{wavawe doma}instava i identifikacija staralaca grobnih mesta; izrada operativnog plana za preseqewe grobqa; i konstituisawe odbora za preseqewe grobqa. 3) Operativne aktivnosti informisawe stanovni{tva naseqa Baro{evac o teku}im i planiranim aktivnostima; realizacija kona~nog izja{wavawa doma}instava identifikacija staralaca grobnih mesta; izrada programa za{tite spomen obele`ja; ure ewe novog grobqa; organizacija ekshumacije; ekshumacija posmrtnih ostataka (po fazama); demonta`a spomenika; prenos posmrtnih ostataka; individualno sahrawivawe; organizovano sahrawivawe; izrada novih spomenika i spomen-obele`ja koja }e zameniti o{te}ene; i izgradwa i ure ewe spomen kosturnice. Anketom }e se staraoci izjasniti da li su za: organizovano (zajedni~ko) preme{tewe grobnih mesta, {to podrazumeva da RB Kolubara u celosti obavi preseqewe grobnog mesta na novo grobqe u Baro{evcu, {to obuhvata: demonta`u nadgrobnih spomenika, opsega, plo~a i sl., ekshumaciju posmrtnih ostataka i wihov sme{taj u specijalne sanduke, zatrpavawe i dezinfekciju grobnog mesta, transport spomenika i posmrtnih ostataka do izabrane lokacije, ukopavawe posmrtnih ostataka, monta`u nadgrobnog spomenika i opsega i ure ewe grobnog mesta; postupak preseqewa vr{i se (prema izra`enoj `eqi) u prisustvu staraoca; ukoliko do e do o{te}ewa nadgrobnog spomenika i osega, RB Kolubara }e izvr{iti popravku ili izradu novog; ili individualno (pojedina~no) preseqewe grobnih mesta, {to podrazumeva da RB Kolubara obavi demonta`u nadgrobnog spomenika, opsega i sl. i ekshumaciju i prevoz posmrtnih ostataka, a da staralac grobnog mesta obavi sam preostale aktivnosti na preseqewu, uz odgovaraju}u naknadu tro{kova od strane RB Kolubara ; staralac je du`an da blagovremeno obezbedi novo grobno mesto s obzirom na to da se preseqewe mora obavqati prema dinamici utvr enoj u Programu preseqewa. 4.2. Grobqe u Medo{evcu Postoje}e grobqe u Medo{evcu nije ugro`eno rudarskim radovima do 2020. godine. Nalazi se pored dr`avnog puta R 201 (van granice Planskog podru~ja), na katastarskim parcelama br. 1287 i 742/10 i zauzima povr{inu od 1,08,90 ha. Registrovano je ukupno 1724 groba, od toga se mo`e identifikovati 1423 groba dok je 301 grob nepoznat. Prema vremenu po~ivawa 1059 grobova je starije od 10 godina a 147 ima mawe od 10 godina od ukopa. S obzirom na to da je deo Medo{evca ve} preseqen na lokaciju Kusadak, da se u neposrednoj blizini novog naseqa ure uje novo grobqe Lazarevac 2 i da postoje}e grobqe u Medo{evcu ne- }e biti ugro`eno rudarskim radovima do 2020. godine, doma}instva Medo{evca }e mo}i po sopstvenoj odluci da koriste i postoje}e grobqe u Medo{evcu i novo grobqe Lazarevac 2 u [opi}u. Ne predvi a se preseqewe postoje}eg grobqa do 2020. godine. Tabela 2: Pregled grobnih mesta na grobqu u Medo{evcu Broj Broj Broj Rezervisani Godine po~ivawa Nepoznati segmenta grobnih grobova grobovi grobovi mesta <3 3-7 7-10 >10 nepoznate 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 47 68 2 4 5 2 45 9 1 2 99 113 4 3 6 4 83 8 5 3 88 110 4 2 0 3 55 26 20 4 89 107 7 1 4 2 64 16 13 5 93 101 3 2 3 1 50 9 33 6 107 114 2 1 3 0 57 13 38 7 96 121 8 4 4 5 75 8 17 8 102 126 4 1 3 2 96 10 10 9 102 122 2 0 1 1 56 18 44 10 102 114 5 2 4 5 54 18 26
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 43 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 92 114 6 2 8 3 61 14 20 12 100 144 7 7 9 4 100 13 4 13 100 130 10 5 5 4 95 7 4 14 99 109 2 2 2 4 72 5 22 15 93 103 1 1 4 2 52 19 24 16 81 97 2 2 5 0 44 24 20 Ukupno 1490 1793 69 39 66 42 1059 217 301 4.3. Grobqe u Zeokama Mesno grobqe u Zeokama ima blizu 1000 grobova. U starom delu grobqa ima nadgrobnih spomenika koji datiraju sa po~etka 19. veka. Ure ewe na~ina kori{}ewa i odr`avawe je u nadle`nosti Mesne zajednice Zeoke. Grobqe je locirano u ju`nom delu atara potes Zeo~ke strane, na mawem platou na 194 mn.v. Zauzima povr{inu od 17348 m 2 unutar `i~ane ograde postavqene po celom obimu kompleksa. Prostor grobqa ~ini k.p. br. 1232, sa naknadnim pro{irewem na cele katastarske parcele br. 1237 i 1236/2, s tim {to se ova posledwa u objediwenoj evidenciji nepokretnosti KO Zeoke, jo{ uvek vodi u privatnoj svojini. Kompleks je povezan sa lokalnim putem Lazarevac Baro{evac asfaltnim prikqu~nim putem du`ine oko 400 m, koji se nastavqa internom kolsko-pe{a~kom saobra}ajnicom do male kapije, odnosno izlaza na zemqani put kao obodnu saobra}ajnicu izvan ogra enog kompleksa. U centralnom delu grobqa pozicioniran je namenski objekat, ali on nema karakter kapele. Ulaz u grobqe je nagla{en metalnom kapijom i javnom rasvetom. Uz samu ogradu kompleksa sa severne strane nalazi se stub dalekovoda naponskog nivoa 35 kv. Zgrada je prikqu~ena na mesnu elektromre`u, a postoji spoqna zidana ~esma. Proceweno je da na grobqu postoji oko 900 grobnih mesta sa jednim, re e 2 groba, u starijim delovima organizovanih u porodi~nim grupacijama, a u novim delovima u pravilnim redovima. Nije mogu}e pouzdano utvrditi broj grobnih mesta u najstarijem delu grobqa (jugozapadni deo) zbog velike uraslosti. Na nezauzetim povr{inama grobqa i izme u postoje}ih grobnih mesta na starijim delovima grobqa, postoji mogu}nost za formirawe do 150 novih grobnih mesta, tako da se sada{wi kompleks mo`e koristiti u planskom periodu bez pro{irewa. Ne predvi a se preseqewe grobqa do 2020. godine. 4.4. Grobqe u Burovu Mesno grobqe u Burovu datira iz vremena nastanka naseqa o ~emu svedo~e delimi~no sa~uvani stari nadgrobni spomenici. Locirano je na najvi{oj koti atara (167 mnv), iznad lokalnog puta Lazarevac Baro{evac na potesu Vo}wa~ine, sa prikqu~kom na naseqsku saobra}ajnicu. Grobqe zauzima povr{inu od 4858 m 2, na kastarskim parcelama broj 227 i 228, KO Burovo. Grobqe odr`ava MZ Burovo, a prema ZKU br. 1 katastarske op{tine Burovo, predmetne parcele su op- {tenarodna imovina. Parcele su ve}im delom popuwene, a pro{irewe grobqa na k.p. br. 229/1 (seoska {uma, povr{ine 13162 m 2 ) je ure eno Urbanisti~kim projektom za izgradwu, odnosno pro{irewe grobqa u naseqenom mestu Burovo ( Slu`beni list grada Beograda, broj 5/02). Planirana parcela za pro{irewe grobqa oslawa se, sa severne strane, na lokalni put L 1806 sa kojeg je planiran glavni pristup kompleksu grobqa. Uz postoje}i put uredi}e se parking za 15 putni~kih vozila. Komemorativni trg sa kapelom planiran je uz sam obod unutra{we kolsko pe{a~ke saobra}ajnice koja }e povezivati novi i stari deo grobqa. Otpo~eli su radovi na formirawu platoa nivoa sa potpornim zidovima `ardiwerama. Pojedina~ni nivoi, kao prostorne celine, bi}e opremqeni ~esmama i klupama za odmor na malim komemorativnim trgovima i pe{a~kim stazama. Predvi eno je opremawe novog dela grobqa infrastrukturom (prikqu~ak na mesnu elektromre`u i vazdu{nu TT liniju, uli~na rasveta du` interne saobra- }ajnice, odvodwavawe saobra}ajnice, staza i trgova, odvo- ewe otpadne vode iz kapele i ~esama do septi~ke jame na severozapadnom delu lokacije uz saobra}ajnicu), ure ewe tampon zone zelenila izme u starog i novog dela grobqa. Postoje}e grobqe je ogra eno ogradom od ~vrstog materijala, a ogra ivawe novog grobqa se predvi a kombinovanom ogradom od tvrdog materijala i `ivom ogradom. Severozapadni deo kompleksa ~ini gusta {uma visokih li{}ara koja predstavqa za{titni pojas prema lokalnom putu. Planirana grobna mesta (163 za pojedina~na grobna mesta i 53 za porodi~ne grobnice) odgovaraju potrebama pro- {irewa postoje}eg grobqa u periodu od 30 godina, prema prose~noj godi{woj stopi mortaliteta (maks. 15, za period 1991 2001). U narednom periodu, potrebno je preduzeti mere na ure- ivawu prostora postoje}eg dela grobqa i za{titi pojedina~nih starih nadgrobnih spomenika, prema posebnim konzervatorskim uslovima nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture. 5. Lokacije za organizovano preseqewe naseqa i grobqa PD RB Kolubara i Gradska op{tina Lazarevac obezbedili su nekoliko lokacija za organizovano preseqewe doma}instava iz naseqa sa Planskog podru~ja koja }e biti ugro`ena rudarskim radovima. Lokacije za preseqewe naseqa koje mogu biti raspolo- `ive za izgradwu u periodu 2008 2010. godine 1) Lokacija Jelav Lokacija Jelav se nalazi u centralnoj zoni Baro{evca i raspola`e sa ve}im brojem parcela (100) za individualno preseqewe. 2) Naseqe Kusadak I faza Lokacija se nalazi na podru~ju KO [opi} u severoisto~nom delu prigradske zone Lazarevca. Lokacija je u granicama va`e}eg dela (Crne Me e Novo naseqe) UUO za naseqeno mesto [opi} ( Slu`beni list grada Beograda, 15/88), koji je ve} poslu`io za preseqewe dela naseqa Medo{evac. Na lokaciji ima 200 parcela sa gradskim tipom oku}nice povr{ine 5 10 ari. Lokacija za preseqewe naseqa koja }e biti raspolo`iva za izgradwu u periodu 2010 2012. godine 3) Naseqe Kusadak II faza Lokacija u nasequ Kusadak II faza nudi mogu}nost pro{irewa i formirawa dodatnih 350 parcela za gradski tip oku}nice povr{ine od 10 ari i 40 parcela za me{oviti tip oku}nice povr{ine 20 ari. Ova lokacija predstavqa dobru ponudu za preseqewe svih doma}instava ugro`enih rudarskim radovima na Planskom podru~ju, izgradwu potrebnih javnih sadr`aja i preseqewe objekata koji ~ine kulturno i istorijsko nasle e. Lokacije za preseqewe grobqa U neposrednoj blizini lokacije Crne Me e ure uje se prostor za novo gradsko grobqe Lazarevac 2 [opi}, na koje bi trebalo da budu izme{tena postoje}a mesna grobqa u Vreocima i Medo{evcu. Kapacitet novog grobqa je oko 15.000 grobnih mesta.
Broj 58 44 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Za organizovano preseqewe postoje}eg grobqa u Baro- {evcu predlo`ene su dve lokacije i to: prva je Boji}a kraj u Baro{evcu, a druga, na zaravni odnosno na brdu (Crveno Brdo) jugozapadno od Crkve. Gra ani Baro{evca na referendumu organizovanom 23. novembra 2008. opredelili za lokaciju Petkova~a na potesu Zmajevac. Lokacija poseduje kapacitet za preseqewe postoje}eg grobqa kao i za formirawe dovoqnog broja novih grobnih mesta. 6. Izme{tawe infrastrukturnih sistema Planirano {irewe rudarskih radova na podru~ju naseqa Baro{evac, Zeoke, Medo{evac i Burovo a time i razvoj rudarsko-energetskog kompleksa, nije mogu}e ostvariti bez izme{tawa regionalnih i drugih infrastrukturnih sistema (saobra}ajnica, vodotoka i energetskih vodova) iz zone povr{inskih kopova sa ciqem da se: obezbedi racionalnost gradwe i odr`avawa grupisanih infrastrukturnih sistema i tehnoekonomska opravdanost uspostavqawa jedinstvenog infrastrukturnog koridora, {irine do maksimum 300 m, sa~uva odnosno unapredi, u funkcionalnom i tehni~kom smislu, postoje}a infrastrukturna mre`a regionalnog i lokalnog zna~aja; i obezbedi prostor za funkcionisawe posebne mre`e i objekata energetske, saobra}ajne i druge tehni~ke infrastrukture za potrebe rudarsko-energetskog sistema. Koridor za izme{tawa infrastrukturnih sistema formira se du` projektovane ju`ne konture PK Poqe E, sa pravcem pru`awa istok zapad, a wegova realizacija u I fazi otpo~iwe neposredno po usvajawu Urbanisti~kog plana. Dr`avni put II reda, industrijska pruga Baro{evac Vreoci i izme{teno korito reke Pe{tan, kao ju`ni obodni kanal za za{titu rudarskih objekata od povr{inskih voda, moraju biti u funkciji do 2012. godine po izme- {tenim trasama, ~ime je obezbe en prostor za otvarawe i eksploataciju do 2020. godine PK Poqe E. Pri tom, uz uslov paralelnog vo ewa i ukr{tawa trasa u uzanom pojasu, neohodno je obezbediti i nesmetano funkcionisawe postoje}e naseqske razvodne mre`e i saobra}ajnica i saobra}ajnih objekata od vitalnog zna~aja za funkcionisawe delova naseqa do wihovog kona~nog izme{tawa. Druga etapa izme{tawa infrastrukturnih sistema podrazumeva kona~no izme{tawe reke Pe{tan (II i III faza, posle 2020. godine), dr`avnog puta II reda, trasirawe `elezni~ke pruge Aran elovac Lazarevac i energetskih vodova posle 2020.godine, u koridoru {irine oko 150 m na podru~ju KO Burovo i mawim delom KO Zeoke. Slo`eni i specifi~ni zahtevi pri izgradwi ovih kapitalnih objekata, neophodni istra`ni radovi velikog obima, rezultati i re{ewa studijske i tehni~ke dokumentacije za izgradwu, mogu usloviti ranije otpo~iwawe radova na in`ewerskoj pripremi zemqi{ta za gradwu i radova na izgradwi doweg stroja ovih objekata, {to zahteva imovinsku pripremu zemqi{ta ve} 2020. godine. U infrastrukturnom koridoru, sa pravcem pru`awa istok zapad, grupisani su planirani i postoje}i linijski objekti, razvodni cevovodi sanitarne vode, cevovod isto~nog kraka lazareva~kog podsistema regionalnog sistema vodosnabdevawa, gasovod, telekomunikacioni kablovi i ostala infrastrukturna mre`a ni`eg ranga. Raspolo`ivo vreme za gradwu nekih od sistema ni`eg ranga je do 2012. odnosno 2015. godine, odnosno pre otpo~iwawa realizacije koridora za kona~nog izme{tawa, tako da ure ewe ovog koridora mora otpo~eti vi{e godina ranije. Dinamika izme{tawa infrastrukturnih sistema Izvo ewe radova na izme{tawu, po pojedina~nim objektima, prema redosledu je koji je uslovqen: dinamikom pribavqawa zemqi{ta i mogu}nostima i zahtevima in`ewerske pripreme za gradwu; prema zna~aju i rangu objekta; prema prostornom obuhvatu i uslovqenostima u odnosu na druge objekte koji se izme{taju; prema ukupnom potrebnom vremenu za gradwu; i zahtevima i mogu}nostima wihovog nesmetanog funkcionisawa. Prioritet u izme{tawu ima reka Pe{tan u delu gde se predvi a tzv. ju`ni obodni kanal, odnosno pregra ivawe, nasipawe, stabilizacija i sanacija sada{weg re~nog korita u smislu in`ewerske pripreme zemqi{ta za trasirawe izme{tenih infrastrukturnih objekata (R 201, pruga Baro{evac Vreoci). Put R 201 objekat je regionalnog zna~aja, u ~ijem se zemqi{nom i za{titnom pojasu planiraju drugi sistemi ni- `eg ranga. Neki od ovih sistema se izvode istovremeno a drugi u ranijoj ili kasnijoj fazi, ali sa unapred tehni~ki pripremqenim i obezbe enim mestima ukr{tawa i paralelnog vo ewa (kanali, berme, rovovi, propusti, potporne konstrukcije, gabioni, okna, ubu{ene i ugra ene za{titne cevi i dr.). Energetska stabilnost, kako rudarskog kompleksa, tako i {ireg konzumnog podru~ja, zahteva blagovremeno izme- {tawe dalekovoda naponskog nivoa 35 kv i izgradwu novih TS 35/6 kv u zoni infrastrukturnih koridora i prate- }ih rudarskih aktivnosti. Dinamika izme{tawa ostalih energetskih vodova je u zavisnosti od potrebe uspostavqawa wihovog funkcionisawa. Novoplanirani cevovodi sanitarne vode su delovi vodovodnih sistema vi{eg ranga i moraju se tretirati kroz generalna re{ewa tih sistema i prema ukupnoj dinamici, pa }e se izgradwa u koridoru u Planskom periodu mo`da ograni~iti samo na pripremu kanala odnosno rova. Neophodno je blagovremeno otpo~iwawe radova na in- `ewerskoj pripremi koridora za kona~no izme{tawe reke Pe{tan. Regulacioni radovi na novom koritu moraju otpo- ~eti najkasnije 2021. godine, a preduslov za realizaciju II i kona~ne III etape izme{tawa je prethodna realizacija sistema za kontrolu poplavnih voda na Pe{tanu odnosno izgradwa retenzija i prate}ih objekata (brane Trbu{nica, Bistrica, Kara~evac i Rudovci ). Tehno-ekonomske analize mogu, tako e, pokazati potrebu da u isto vreme otpo~ne priprema za izgradwu saobra}ajnica. Tabela 3: Dinamika izme{tawa infrastrukturnih sistema Infrastrukturni sistemi Eksproprijacija Izme{tawe Stavqawe u preseqewe rekonstrukcija funkciju izgradwa 1 2 3 4 Dr`avni put R 201 I faza 2009. 2010 2011. 2012. Dr`avni put R 201 II faza 2020. posle 2020. posle 2020. Dr`avni put Rudovci Strmovo Lokalni put Strmovo Mirosaqci 2010. 2011 2013. 2014. Industrijska pruga 2009. 2010 2011. @elezni~ka pruga Aran elovac Lazarevac 2020. - -
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 45 1 2 3 4 Reka Pe{tan (I faza) 2009. 2010. 2011. (II faza) 2020. posle 2020. posle 2020. (III faza) posle 2020. posle 2020. posle 2020. Dalekovodi 35, 10 (6) kv 2010. 2009 2015. 2010 2015. Vodovod na i kanalizaciona mre`a i objekti 2009. 2009 2011. 2009 2012. Opti~ki kabl, TT mre`a 2009. 2010. 2012. Gasovodna mre`a i objekti 2010. 2011 2012. 2012. Lokalna elektro i TT mre`a - 2008 2010. 2009 2011. Lokalni putevi ulice - 2008 2010. 2009 2011. Gantogram 1: dinamika preseqewa III OCENA STAWA, CIQEVI I KONCEPCIJA RAZVOJA PODRU^JA PO OBLASTIMA 1. Privredni razvoj planskog podru~ja 1.1. Stawe rudarsko-energetskog kompleksa i ostale privrede Intenzivna investiciona aktivnost u izgradwu rudarskih kapaciteta na planskom podru~ju zapo~eta je {ezdesetih godina pro{log veka i nastavqa se do dana{wih dana. Razvoj Kolubarskog ugqenog basena postao je oslonac razvoja op{tine Lazarevac, sa dominacijom rudarsko-energetsko-industrijskog kompleksa u strukturi zaposlenosti, formirawa dru{tvenog proizvoda, investicija i dr. Izgradwa krupnih rudarskih kapaciteta na podru~ju Baro- {evca i Zeoka uticala je na ubrzani razvoj ovog podru~ja, rast standarda stanovni{tva, podsticaj razvoju uslu`nih delatnosti, gra evinarstva i dr., uz istovremene krupne promene u kori{}ewu poqoprivrednog i gra evinskog zemqi{ta i prostornoj organizaciji Planskog podru~ja. Rudarsko-energetski kompleks na podru~ju naseqa Medo{evac, Burovo, Zeoke i Baro{evac je jedan od kqu~nih proizvodnih delova PD RB Kolubara i razvoja op{tine Lazarevac. U okviru ogranka Povr{inski kopovi Baro{evac i wegovim sastavnim organizaciono-proizvodnim celinama na Planskom podru~ju anga`ovano je oko 5.620 zaposlenih. U sektoru privatnog preduzetni{tva u naseqima planskog podru~ja zaposleno je oko 60 radnika. Prema raspolo`ivim podacima u naseqima u granicama Plana u 2007. godini `ivi 2.879 stanovnika ili dvostruko mawe od broja zaposlenih u PD RB Kolubara, ogranak Povr{inski kopovi Baro{evac. Veliki broj zaposlenih na planskom podru~ju svrstava ovaj prostor u jednu od najve}ih privrednih zona u Srbiji, a ukazuje i na izrazite dnevne migracije zaposlenih ka okolnim naseqima, Lazarevcu i Beogradu.
Broj 58 46 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Tabela 1: Kretawe i struktura zaposlenosti prema delatnostima i oblicima svojine, 2007. Lica koja samostalno Podru~je UKUPNO Zaposleni u preduze}ima, Privredne Vanprivredne obavqaju delatnost ustanovama, zadrugama delatnosti delatnosti (privatni sektor) Ukupno Od toga: `ene Ukupno Od toga: `ene Lazarevac op{tina 22.338 21146 6487 19274 2206 1467 804 Plansko podru~je 5.618 5.618-5.618 60* - * procena na osnovu broja privatnih radwi Od malih privrednih sadr`aja koji se nalaze na posebnim parcelama i objektima, anketom je evidentirano 15 privatnih radwi i preduze}a, jedno dru{tveno preduze}e (RB Kolubara Ugostiteqstvo ) i zadru`no preduze}e Zadruga Kolubara, u ste~aju. U nasequ Baro{evac nalazi se 9 privatnih radwi, nasequ Zeoke 7 radwi, a u Burovu Pogon za preradu plastike, koji nije u funkciji. U neposrednoj okolini naseqa Baro{evac nalazi se stari napu- {teni majdan kamena. Na {umskom podru~ju iznad ovog lokaliteta, nalazi se lovni rezervat i streli{te. Pored navedenog, u okviru 11 doma}instava nalazi se jo{ 14 lokala/radwi. Bilansi izgra enih povr{ina ovih radwi ukqu- ~eni su u evidenciju stambenih objekata naseqa Baro{evac, Zeoke, Burovo i Medo{evac. U Baro{evcu u okviru prizemqa stambenih ili ekonomskih objekata u 7 doma}instava nalazi se 11 lokala butik, prodavnica name{taja, farbara, restoran, pekara, prodavnica tekstila, perionica itd. U sastavu stambenih objekata tri doma}instva u Zeokama imaju radwe automehani~arska, radionica i jedan lokal. U nasequ Medo{evac postoji samo jedna trgovina (STR). Najve}i broj privatnih radwi je u oblasti trgovine, saobra}aja i servisnih usluga, ugostiteqstva i zanatstva. U nasequ Burovo postoje objekti proizvodnog pogona za preradu plasti~nih masa, koji nisu u funkciji, kao i Mlin u nasequ Zeoke koji ne radi. Razvoj privatnog preduzetni{tva i malih preduze}a trebalo bi da zauzima sve ve}i zna~aj u ekonomiji lokalne zajednice. Karakteristike privredne strukture JP EPS PD RB Kolubara d.o.o. Osnovni nosioci privrednog razvoja Planskog podru~ja su pogoni PD RB Kolubara. Nakon restrukturirawa i reorganizacije poslovawa izdvajawem nekoliko preduze}a neelektroprivrednih delatnosti iz mati~nog sastava RB Kolubara, u novoj organizacionoj formi PD RB Kolubara d.o.o. u 2007. godini ima 8.080 zaposlenih. U okviru PD RB Kolubara formirane su direkcije za proizvodwu, unapre ewe proizvodwe, ekonomiju i finansije i korporativna direkcija. Godi{wi obim proizvodwe ugqa u RB Kolubara u 2007. godini bio je oko 30 miliona t. Osnovni problemi u poslovawu povr{inskih kopova su: znatna izraubovanost osnovne rudarske opreme, nedostatak dela mehanizacije, nedostatak dela kvalifikovane radne snage, tehnolo{ki problemi na otkrivci zbog spore realizacije dinamike eksproprijacije parcela na frontu radova i re{avawa imovinsko-pravnih odnosa, materijalno-finansijska, ekolo{ka i druga ograni~ewa. Vrednost osnovnih sredstava u RB Kolubara u 2003. godini bila je 27,6 milijardi dinara, a novom procenom u 2007. godini ova vrednost je vi{e nego duplirana (124% ve}a) i iznosi 61,97 milijardi dinara, odnosno ve}a je za 433 miliona EUR. Godine 2007. prvi put je izvr{ena procena vrednosti zemqi{ta u RB Kolubara 2 na 2,1 milijarde dinara, a nakon procene eksperata sni`ena je na 1,6 mi- 2 Kolubara br. 1045, 23. april 2008. lijardi dinara. Prema metodologiji proceniteqa Arthur D Little izvr{ena je prekategorizacija zemqi{ta u osam kategorija, koja }e se ubudu}e voditi u popisnim kwigama RB Kolubara 3 : 1) eksproprisano zemqi{te koje ~eka degradaciju, 2) zemqi{te u aktivnoj eksploataciji odlagali{te, 3) zemqi{te u aktivnoj eksploataciji otkrivka, 4) zemqi{te u aktivnoj eksploataciji ugaq, 5) zemqi{te obuhva}eno rekultivacijom, 6) zemqi{te koje ~ini za{titnu zonu, 7) gra evinsko zemqi{te industrijska zona i 8) gra evinsko zemqi{te u urbanim zonama. Na Planskom podru~ju nalazi se veliki deo rudarskih kapaciteta PD RB Kolubara Povr{inski kopovi Baro- {evac, me u kojima se izdvajaju povr{inski kopovi Poqe D i Poqe B. U okviru Planskog podru~ja ostvaruje se oko 50% fizi~kog obima proizvodwe ugqa ili oko 14,5 miliona t. U 2007. godini proizvodwa ugqa PK Poqe D bila je 14.048.997 t a Poqa B 509.705 t. U prvom kvartalu 2008. godine nastavqen je trend rasta proizvodwe ugqa na ovim kopovima (Poqe D 3.736.561 t i Poqe B 245.525 t). U narednom periodu planira se otvarawe i rad povr{inskih kopova Poqe C i Poqe E. Prema podacima iz aprila 2008. u Baro{evcu su: (1) Direkcija povr{inskih kopova, Baro{evac zapo{qava 1007 radnika i (2) RJ Poqe B 654, a u Zeokama: (1) RJ Poqe D, u zavr{noj fazi eksploatacije, 2552 radnika i (2) RJ Pomo}na mehanizacija 1405. Od ukupno 5618 zaposlenih u rudarskim delatnostima, na podru~je Baro{evca otpada 29,6% a na podru~je Zeoka 70,4%. Kvalifikaciona struktura zaposlenih je relativno povoqna (9 magistara nauka, 9,4 % radnika sa VS i VSS, 23,1 % su VKV, 34,1% su KV radnici, 25,4% sa SSS i 7,9% su PK). U realizaciju rudarskih aktivnosti na planskom podru~ju ukqu~ene su usluge i proizvodi drugih preduze}a neelektroprivrednih delatnosti iz mati~nog sastava RB Kolubara ( Kolubara Metal, Vreoci, Kolubara Univerzal, Veliki Crqeni, Kolubara Gra evinar, Kolubara Ugostiteqstvo, Kolubara Usluge ). PD Kolubara Metal d.o.o. Vreoci, kao najve}e zavisno preduze}e izdvojeno iz RB Kolubara, pru`a usluge: (a) projektovawa, odr`avawa opreme, rudarske mehanizacije, (b) regeneracije rezervnih delova i opreme na povr{inskim kopovima, (v) proizvodwe rezervnih delova i opreme, (g) monta`e i transporta opreme i druge usluge za RB Kolubara. Preduze}e za dru{tvenu ishranu i ugostiteqstvo Kolubara Ugostiteqstvo d.o.o. Vreoci, pru`a usluge ishrane za korisnike Kolubare. Priprema obroka se obavqa u centralnoj kuhiwi u Vreocima, a usluge se distribuiraju u okviru kantina na podru~ju basena. Pored ugostiteqskih usluga, preduze}e raspola`e i trgovinskim objektom robe {iroke potro{we u Baro{evcu. PD Kolubara usluge d.o.o. Lazarevac, kao samostalno izdvojeno preduze}e iz JP RB Kolubara, u dr- `avnoj svojini, pru`a usluge obezbe ewa i za{tite, ~i{}ewa i rekultivacije u okviru rudarskih kapaciteta i objekata na ve}em broju lokacija na podru~ju Baro{evca i dr. Pored proizvodwe ugqa, RB Kolubara d.o.o. Kolubara Povr{inski kopovi Baro{evac, proizvodi vodu za pi}e i 3 Kolubara br. 1045, 23. april 2008.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 47 odr`ava vodovodni sistem na podru~ju Medo{evca, Zeoka i dr. (pet vodovoda). U okviru pogona Vodovod u Medo{evcu (koji zapo{qava 35 radnika), u 2007. godini proizvedeno je i 1.222.415 m 3 vode za pi}e, od ~ega je 235.000 m 3 za potrebe Kolubare Povr{inski kopovi i 962.297 m 3 za vodosnabdevawe stanovni{tva. Voda za pi}e se besplatno isporu~uje stanovni{tvu okolnih naseqa. Prema raspolo`ivim podacima, osnovana je investiciona grupa koja zajedno sa op- {tinskim institucijama razmatra na~in preno{ewa distribucije vode za pi}e JKP iz Lazarevca. U 2007. godini proizvedeno je i 8.640 m 3 sirove/tehnolo{ke vode za RB Kolubara (za prawe ma{ina i vozila pomo}ne mehanizacije buldozeri, cevopolaga~i, hidrauli~ni bageri, kamioni, dizalice itd.). Na podru~ju Poqa C nalazi se mobilno postrojewe kapaciteta 15 l/s. Sa povr{ina Poqa D i Poqa B godi{we se ispumpava i ispu{ta oko 6 miliona m 3 vode. U eksploataciji ugqa koristi se i znatan obim elektri~ne energije i goriva. Godi{wa potro{wa elektroenergije u okviru povr{inskog kopa Poqe D je 181,6 milion KWh i Poqe B je 34,1 milion KWh (34,1 MWh). Godi- {we se za rad rudarske i druge mehanizacije u okviru povr- {inskih kopova Poqe D i Poqe B potro{i oko 3,5 miliona l dizela i oko 353.000 l benzina, kao i oko 551.000 l goriva za ostale namene. U poslovawu RB Kolubara nastaju razli~ite vrste otpada. Na Poqu D postoji pet lokacija na kojima se odla`e uglavnom metalni otpad, poreklom iz remonta i monta`e bagera i druge mehanizacije. Sa kopa Poqe D ovaj otpad se odla`e na lokalitet stare monta`e u Baro{evcu, lokalitet Nova monta`a, Ju`no krilo i buldo`ersku radionicu u Zeokama. Sa Poqa B otpad se ustupa tre}im licima. 4 4 Kolubara br. 1045, 23. april 2008, str. 6 1.2. Prostorna struktura rudarskog kompleksa i privrednih aktivnosti Za otvarawe i rad povr{inskog kopa Poqe C i Poqe E potrebno je izme{tawe rudarskih kapaciteta, pogona, mehanizacije, poslovnog prostora i drugih sadr`aja sa ~etiri lokaliteta ( Pomo}na mehanizacija, Nova monta- `a, ran`irna stanica Uprava Ju`nog krila Poqa B ) na novi zajedni~ki lokalitet. Povr{ina ovih lokaliteta iznosi 9,44 ha. Povr{ina izgra enih objekata RB Kolubara Povr{inski kopovi na ovim lokalitetima, koje je neophodno dislocirati, iznosi 10116 m 2 (Tabela 2). Lokalitet Stara monta`a u ivi~noj zoni povr{inskog kopa Poqe B nije potrebno dislocirati, me utim, pristupni put do ovog lokaliteta trebalo bi da bude izme{ten na drugu trasu. Na osnovu analize prostorne organizacije rudarskih delatnosti na podru~ju Baro{evca, Zeoka i Medo{evca ocewuje se da: rudarska delatnost zahvata veliku povr{inu i zapo- {qava veliki broj radnika (5.618 lica) na podru~ju Baro- {evca i Zeoka; radi otvarawa novih povr{inskih kopova potrebna je dislokacija najve}eg dela rudarskih kapaciteta, objekata, pogona, mehanizacije sa postoje}ih lokaliteta; potrebno je izme{tawe doma}instava, naseqskih sadr`aja, infrastrukture, saobra}ajnica i obezbe ewe funkcionisawa rudarske aktivnosti i intenzivne eksploatacije ugqa, kao i okolnih naseqa; prisutni su negativni ekolo{ki efekti u u`em okru- `ewu, kao posledica pojedinih tehnolo{kih procesa u eksploataciji ugqa, odlagawa jalovine, odvo ewa voda sa povr{inskih kopova, sni`avawa nivoa podzemnih voda u zoni vodozahvata i kopova i sl. Tabela 2: Osnovni lokaciono-prostorni parametri rudarskih kapaciteta koje je potrebno izmestiti radi otvarawa Poqa E i Poqa C Lokalitet Postoje}e Izgra ena povr{ina Struktura kori{}ewa povr{ine u ha pod objektima m 2 zemqi{ta, u % 1. POMO]NA MEHANIZACIJA 6,48 2.736 68,6 Stara upravna zgrada 1.084 Nova upravna zgrada 149 Kotlarnica 115 Buldozerska radionica 1.350 Benzinska pumpa ( Kolubarina ) 32 Portirnica 6 2. NOVA MONTA@A 1,50 1.972 15,9 Upravna zgrada 360 Portirnica 6 Magacini 1.500 Vodovod 106 3. OBJEKTI IZME\U PRUGE I PUTA BARO[EVAC VREOCI (RAN@IRNA STANICA) 0,75 4.172 7,9 Objekat za dubinsko bu{ewe 480 Magacin 23 418 Stara upravna zgrada 350 Magacin (3 objekta) 924 Auto radionica za odr`avawe kamiona 2.000 4. DIREKCIJA POVR[INSKIH KOPOVA BARO[EVAC 0,71 1.236 7,5 Upravna zgrada 946 Kotlarnica 120 Nova zgrada (geometarska) 146 Portirnica sa fotokopirnicom 24 UKUPNO 9,44 10.116 100,0 Izvor: RB Kolubara, Baro{evac
Broj 58 48 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Pored rudarskog kompleksa, u naseqima na planskom podru~ju nalazi se 17 privatnih radwi i preduze}a na posebnim parcelama i izvan stambenih objekata, ukupne izgra ene povr{ine 1648 m 2, koji koriste 1,62 ha prostora. U okviru stambenih objekata doma}instava nalazi se jo{ 14 radwi. Ne{to mawe od polovine ovih sadr`aja trebalo bi da bude izme{teno radi {irewa povr{inskih kopova. Najve}i broj radwi nalazi se u Baro{evcu (9), ukupne povr{ine lokacija 0,89 ha i ukupne izgra ene povr{ine 1237 m 2 (Tabela 3). U Zeokama postoji 7 radwi, povr{ine lokacije 0,55 ha i 363 m 2 izgra enih povr{ina, koje bi trebalo dislocirati radi pro{irewa kopova ugqa (Tabela 4). U Zeokama je evidentiran samo jedan proizvodni pogon plastike koji nije u funkciji. (Tabela 5). Tabela 3: Struktura i prostorni parametri privatnih radwi (na posebnim parcelama izvan stambenih objekata) u nasequ Baro{evac - Radwa ili preduzetnik Vlasnik (blok/ Povr{ina Bruto izgra ena Broj prema delatnosti ili zakupac lokacija) lokacije m 2 povr{ina (m 2 ) zaposlenih 1. STR-poqopr. Apoteka Vlasnik B3/2 5000 50 1 2. SZR-frizer Vlasnik B3/7 70 30 1 3. SUR-kafe-poslasti~arnica (ne radi) Vlasnik B3/3-49 0 4. SUR-sendvi~ara (ne radi) Vlasnik B5/4-30 0 5. Autoprevoznik i ugostiteqska radwa, no}ni klub Zakupac B4/2 600 272 3 6. Autoperionica Vlasnik B4/4-20 1 7. Trgovina Kolubara Ugostiteqstvo Zakupac B5/1 700 390 6 8. Zadruga Kolubara u ste~aju B5/8 2500 300 0 9. STR - Diskont pi}a Zakupac B5-96 1 UKUPNO 8870 1237 13 - Izvor: Anketa, IAUS 2008. Tabela 4: Struktura i prostorni parametri privatnih radwi (na posebnim parcelama izvan stambenih objekata) u nasequ Zeoke - Radwa ili preduzetnik Vlasnik (blok/ Povr{ina Bruto izgra ena Broj prema delatnosti ili zakupac lokacija) lokacije m 2 povr{ina (m 2 ) zaposlenih 1.STR-Poqopr. apoteka Vlasnik 32/1 5000 60 1 2. STR Vlasnik 35-20 2 3. STR Zakupac 35 - - 1 4. SZR -Autoservis (ne radi) - 32/1-100 0 5. SZR-Autoservis (Mlin-ne radi) Vlasnik 32-56 2 6. Sportski klub Rudar kafana - 32-63 2 7. Klub penzionera -ugostiteqstvo Vlasnik 32/2 500 64 2 UKUPNO 5500 363 10 Izvor: Anketa, IAUS 2008. Tabela 5: Struktura i prostorni parametri privatnih radwi (na posebnim parcelama izvan stambenih objekata) u nasequ Burovo - Radwa ili preduzetnik Vlasnik (blok/ Povr{ina Bruto izgra ena Broj prema delatnosti ili zakupac lokacija) lokacije m 2 povr{ina (m 2 ) zaposlenih 1. Proizvodni pogon sa magacinom (pr. plast. proizvoda) ne radi Vlasnik B2/1 5000 48 3 UKUPNO 5000 48 3 Izvor: Anketa, IAUS 2008.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 49 Op{ta ocena privrednog razvoja planskog podru~ja U okviru Planskog podru~ja ostvarena je izrazita koncentracija proizvodnih rudarskih i infrastrukturnih kapaciteta visokog stepena amortizovanosti. Na ovom podru~ju aktivni su povr{inski kopovi ugqa Poqe B i Poqe D, aktivnosti monta`e, reparacije rudarske mehanizacije, opreme, ma{ina, transporta, uz druge privredne aktivnosti u funkciji pru`awa ugostiteqskih i trgovinskih usluga. U naseqima relativno slabo je razvijen sektor privatnog preduzetni{tva. Rudarski kompleks je ekstenzivni korisnik prostora i u dosada{wem razvoju bele- `i slede}e karakteristike: op{te te{ko}e privrednog rasta, pad zaposlenosti, socijalni problemi zaposlenih (tehnolo{ki vi{kovi, obezbe ivawe otpremnina i sl.), rast fizi~kog obima proizvodwe ugqa i otkrivke u rudarskom kompleksu, zahtevi konkurentnosti, rast ekolo{kih pritisaka i dr.; okon~ani proces reorganizacije i nezavr{eni proces restrukturirawa RB Kolubara, pripreme za predstoje}i proces privatizacije; kapitalno-intenzivan karakter privrednog rasta, sa dominacijom proizvodwe ugqa; dru{tveni proizvod po stanovniku na planskom podru~ju znatno je vi{i od republi~kog proseka (op{tina Lazarevac 203,4% proseka DBP/per capita); deficit kadra proizvodnih i drugih zanimawa; razvoj lokaciono nefleksibilnih i resursno uslovqenih kapaciteta sa ogromnim obimom proizvodwe ugqa, otkrivke, sirovina, energenata, repromaterijala, vode, zemqi{ta za lokaciju i velikim obimom transporta tereta; degradacija i zaga ivawe zemqi{ta, voda i vazduha (ruralne `ivotne sredine okolnog prostora i {ireg regionalnog podru~ja, zbog prekomerne emisije zaga uju}ih materija, sni`avawa nivoa podzemnih voda zbog iscrpqivawa u zonama vodozahvata i/ili povr{inskih kopova i dr.); te{ko}e u re{avawu imovinsko-pravnih odnosa, izme- {tawu grobaqa; izrazita koncentracija proizvodnih kapaciteta na podru~ju Baro{evca, M. Crqena i Zeoka; nedovoqno uva`avawe ekolo{kih kriterijuma; i neadekvatna tehni~ka infrastruktura (vodovod, kanalisawe otpadnih voda i dr). 1.3. Ciqevi razvoja i razme{taja privrede Op{ti ciq privrednog razvoja na Planskom podru~ju je stvarawe uslova za funkcionisawe rudarskih i drugih aktivnosti u skladu sa racionalnim kori{}ewem prostornih potencijala na principima odr`ivog razvoja. Osnovni ciqevi razvoja i razme{taja rudarskog kompleksa i sektora privatnog preduzetni{tva su: pove}awe konkurentnosti, efikasnosti i produktivnosti delatnosti; efikasna reorganizacija i restrukturirawe RB Kolubara, kao i modernizacija dela postoje}ih proizvodnih i uslu`nih kapaciteta, uz intenzivirawe fizi~kog obima proizvodwe, prometa roba i usluga; uspe{no re{avawe socijalnih pitawa zaposlenih; razvoj proizvodnih delatnosti u skladu sa tr`i{nim uslovima, potencijalima i ograni~ewima, uz diverzifikaciju sektora usluga; obezbe ivawe uslova za efikasnu prostornu organizaciju i funkcionisawe proizvodnih, uslu`nih i infrastrukturnih delatnosti; podizawe kvaliteta saobra}ajne dostupnosti Kolubarskog podru~ja ulagawem u saobra}ajnu infrastrukturu i objekte (drumske, `elezni~ke), telekomunikacione veze i komunalnu infrastrukturu (boqe snabdevawe vodom i energijom, kanalisawe i tretman otpadnih voda, deponovawe otpada); sanacija o{te}ene `ivotne sredine i za{tita prostora u planirawu novih investicionih aktivnosti; rast ukupne razvijenosti podru~ja stvarawem uslova za razvoj rudarstva u okviru raspolo`ivih razvojnih mogu}nosti prostora; racionalno i efikasno kori{}ewe zemqi{ta za potrebe rudarstva, poqoprivrede, {umarstva, gra evinarstva uz mogu}nost me{ovitog na~ina kori{}ewa prostora; pove}awe inovativnosti, efikasan menaxment, marketing, razvoj i primena ekonomski i ekolo{ki efikasnih tehnologija, radi {tedwe i racionalizacije kori- {}ewa materijalnih inputa (ugqa, sirovina, energenata, vode i dr.) i smawewa industrijskog otpada, obima transporta, emisije zaga uju}ih materija i dr.; postupna primena principa odr`ivog razvoja rudarstva i energetike i o~uvawe `ivotne sredine, spre~avawe nenamenskog i neracionalnog kori{}ewa prostora, zaustavqawe degradacije zemqi{ta; i komercijalizacija komunalnih usluga (izdvajawe, reorganizacija i formirawe JP ili JKP za efikasno upravqawe distribucijom pija}e vode za stanovni{tvo), odgovornost za rezultate poslovawa i razvoja. 1.4. Pravci privrednog razvoja Politika budu}eg razvoja rudarstva i energetike U Srbiji obuhvata obaveze i preporuke koje proizlaze iz me unarodnih dokumenata posebno u ovoj oblasti (aquis communaitare) regulative i konvencije u procesu {irewa EU. Zemqe kandidati i zemqe potencijalni kandidati (u koje spada Srbija) trebalo bi da, ispune nekoliko zahteva, me u kojima je i re{avawe socijalnih, regionalnih i ekolo{ko-prostornih posledica procesa restrukturirawa rudnika. Mogu}a vizija razvoja Kolubarskog ugqenog basena u periodu do 2020. godine i postplanskom periodu je razvijeno dru{tvo koje nije bazirano iskqu~ivo na rudarstvu i energetici, sa re{enim ekolo{kim problemima razvijenim alternativnim granama privrede zasnovanim na prirodnim i stvorenim resursima, o~uvanim prirodnim vrednostima i kulturnim nasle em, urbanisti~ki ure enim naseqima i planski ure enim okru`ewem, poboq{anom infrastrukturnom bazom, visokim nivoom kvaliteta `ivqewa, vi{im obrazovnim nivoom i dr. Dugoro~ni osnov politike razvoja rudarstva i energetike je stimulisawe ulagawa u energetsko-sirovinski {tedqive, znawem-intenzivne i ekolo{ki pouzdane tehnologije, kao i uvo ewe standarda ISO 9001 u proizvodni proces, i standarda ISO 14001. Na osnovu ocena postoje}e privredne strukture, problema dosada{weg razvoja rudarsko-energetskog kompleksa na Planskom podru~ju, dugoro~nih ciqeva razvoja, u narednom periodu potrebno je stvarawe uslova za efikasnije funkcionisawe rudarskih aktivnosti i diverzifikaciju lokalne privrede, podr{kom politici aktivirawa novih malih preduze}a i na toj osnovi stvarawe prostora za novo zapo{qavawe. Osnovna opredeqewa privrednog razvoja Planskog podru~ja u narednom periodu su: razvoj reorganizovanog i restrukturiranog rudarskoenergetskog kompleksa RB Kolubara uz intenzivan rast fizi~kog obima proizvodwe ugqa na povr{inskim kopovima Poqe D, Poqe E, Poqe C. izgradwa i/ili izme{tawe dela osnovne infrastrukture (iz oblasti vodosnabdevawa, odvo ewa i pre~i{}avawa otpadnih voda, putne mre`e, terminala i parkinga, elektroenergetskih kapaciteta i mre`e, komunikacionih mre`a i komunalne infrastrukture) na osnovama obrazaca odr`ivog razvoja; razvoj saobra}aja i saobra}ajnih usluga; i logisti~ka podr{ka razvoju, trgovine i raznih usluga (snabdevawe lokalne privrede sirovinama i repromaterijalom i plasman dela gotovih proizvoda u {irem regionalnom okru`ewu, izgradwa skladi{nih kapaciteta, distribucija gra evinskih i drugih materijala, ogreva, opreme i dr., ugostiteqske usluge, poslovi sa nekretninama, poslovno-finansijske, tehni~ke i druge usluge i sl.).
Broj 58 50 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 2. Stanovni{tvo, organizacija javnih slu`bi i uslovi stanovawa 2.1. Stanovni{tvo 2.1.1. Analiza i ocena stawa Demografska analiza ura ena je na osnovu podataka Ankete sprovedene 2007. i Popisa stanovni{tva 2002. godine. Anketirana su 822 doma}instva sa 2.853 stanovnika, 12 doma}instava je odbilo anketu, a u 160 ku}a nema doma- }instava (Tabela 1). Tabela 1: Broj doma}instava i stanovnika na planskom podru~ju (Anketa 2007) Podru~je/ Broj oku}nica Anketirano naseqe 5 Uku- Bez doma-odbilo Uku- Poro- Stanovpno }instva pno dica nika Baro{evac 360 52 5 303 339 1086 Zeoke 265 29 3 233 265 808 Medo{evac* 190 39 4 147 154 482 Burovo 179 40 0 139 156 477 UKUPNO PLANSKO PODRU^JE 994 160 12 822 914 2853 * deo atara naseqa koji se nalazi na Planskom podru~ju Posmatrano na nivou naseqa u celini, trendovi promena broja stanovnika u dva posledwa me upopisna perioda se razlikuju. U Baro{evcu je u periodu 1981 1991. zabele- `ena stagnacija (indeks 101,2), a u posledwem me upopisnom periodu opadawe broja stanovnika (indeks 96). Naseqa Zeoke i Medo{evac u oba perioda bele`e opadawe broja stanovnika (indeksi 98 i 91 u Zeokama; 59 i 85 u Medo- {evcu), a Burovo konstantan rast (indeks 116 i 120). Konstantno opadawe u Medo{evcu posledica je {irewa kopa i preseqewa stanovni{tva (migracioni saldo 54,5 i 15,7 ). Istovremeno, samo je u ovom nasequ prirodni prira{taj u oba perioda bio pozitivan (2,5 i 1,4 ), dok su ostala naseqa u periodu 1981 1991. imala pozitivan, a u posledwem me upopisnom periodu negativan prirodni prira{taj (Baro{evac 7,5 i 1,6 ; Burovo 7,1 i 1,9 ; Zeoke 4,2 i 1,1 ). Doma}instva. Na Planskom podru~ju `ive 822 doma}instva i to: u Baro{evcu 303 Zeokama 233, delu naseqa Medo- {evac 147, i Burovu 139 doma}instva. Prose~na veli~ina doma}instva kre}e se od 3,3 u Medo{evcu do 3,6 u Baro{evcu. Oko 40% ~ine ~etvoro~lana i dvo~lana doma}instva, ne{to mawe od tre}ine (32%) su jedno~lana i tro~lana, a peto~lana i doma}instava sa 6 i vi{e ~lanova, koja su uglavnom vi{eporodi~na, u~estvuju sa oko 28%. (Grafikon 1). Jedno~lana i dvo~lana doma}instva ~ine dve petine od ukupnog broja doma}instava u Medo{evcu i Burovu (41,5% i 40,3%) i oko tre}ine u Zeokama i Baro{evcu (36% i 31,4%), dok su ~etvoro~lana zastupqena skoro u istom iznosu (oko 22%) u Zeokama, Baro{evcu i Burovu, a ne{to mawe u Medo{evcu (19%). U~e{}e doma}instava sa vi{e od pet ~lanova kre}e se od 22,4% u Medo{evcu, 26% u Zeokama, 28% u Burovu do 31% u Baro{evcu. 5 Na Planskom podru~ju se nalazi i nenastaweni deo atara naseqa [opi}, Strmovo, Prkosava i Rudovci Starosno-polna struktura. Najbrojnije je stanovni{tvo starosti 40 59 godina i 20 39 godina (29% i 26,5%), zatim stanovni{tvo do 19 godina i stanovni{tvo starije od 60 godina, zastupqena u gotovo istom iznosu (22,7%:21,8%) (Grafikon 2). U Burovu je, tako e najbrojnije stanovni{tvo starosti 40 59 i 20 39 godina (31,2% i 24,9%), dok je u~e{}e stanovni{tva do 19 godina i preko 60 godina skoro je izjedna~eno (22,4%: 21,6%). Naseqa Baro{evac i Zeoke imaju sli~nu starosnu strukturu najmawe stanovnika do 19 godina starosti (20,2% i 21,2%), najve}i broj lica ima izme u 40 i 59 godina (30,4% i 28,2%), a u~e{}e stanovni{tva preko 60 godina u odnosu na ostala naseqa vi{e (22,3% i 24%). U delu naseqa Medo{evac, `ivi znatno mla a populacija nego u ostalim naseqima. Najbrojnije je stanovni{tvo do 19 godina starosti (31,3%) i najmawe je lica sa preko 60 godina starosti (17,6%), dok je u~e{}e stanovnika starosti 20 39 i 40 59 godina skoro izjedna~eno (26 i 25%). Udeo `ena u ukupnom stanovni{tvu je u svim naseqima ve}i nego mu{karaca Baro{evac i Burovo (51,0:49,0), Zeoke (51,6:48,4), a najve}i u delu naseqa Medo{evac (53,5: 6,5). Funkcionalni kontingenti. Na celom Planskom podru~ju, pred{kolska deca (0 6 godina) ~ine oko 6% populacije, a osnovno{kolska (7 14 godina) oko 10%. U kontingentu radno sposobnih `ena (15 59 godina) je oko 58% `enske populacije, a kod mu{karaca (15 64 godina) oko 69%. Potencijal `enskog fertilnog stanovni{tva (15 49 godina) ~ini oko 510 `ena (35% ukupnog `enskog stanovni{tva).
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 51 U Baro{evcu je u pred{kolskom uzrastu bilo 48 dece (4,4% ukupne populacija), a u osnovno{kolskom uzrastu 93 (8,6%). Potencijali u radno sposobnom stanovni{tvu su iznosili za `ene 331 lice (60% `enske populacije), a za mu{karce 385 lica (72%). @ensko fertilno stanovni- {tvo ~ini oko 200 `ena (37% `enskog stanovni{tva). U Zeokama je bilo 41 dete (5,1%) pred{kolskog i 79 dece (9,8%) osnovno{kolskog uzrasta. Radno sposobno je 58% (241) `enske i 66% (260) mu{ke populacije, a `ensko fertilno stanovni{tvo ~ini 139 `ena (33% `enskog stanovni{tva). U Burovu je broj dece do 6 godina i 7 14 godina skoro izjedna~en 38 (7,9%) i 36 (7,5%). U `enskoj populaciji radno sposobno je 59% (144), kod mu{karaca 71 % (166). Potencijal `enskog fertilnog stanovni{tva ~ini 76 `ena (31% `enske populacije). U delu naseqa Medo{evca je, u odnosu na ostala naseqa, u~e{}e dece pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta znatno ve}e 7,7% (37) i 14,7% (71). Radno sposobno je 53% (138) `enske i 66% (147) mu{ke populacije. @ensko fertilno stanovni{tvo ~ini 91 `ena (35% `enskog stanovni{tva). Aktivnost, profesionalna struktura. U strukturi stanovni{tva (2002) u Baro{evcu i Medo{evcu dominirala su aktivna lica (46% i 44%), zatim izdr`avana lica (35% i 40%), a najmawe je bilo lica sa li~nim prihodom (19% i 16%). U Burovu je u~e{}e aktivnog i izdr`avanog stanovni{tva bilo skoro izjedna~eno (43% i 42%), dok je u Zeokama izdr`avana lica bila ne{to brojnija od aktivnih (41%:39%). Vi{edecenijski razvoj REIS-a na ovom podru~ju uticao je i na profesionalnu strukturu stanovni{tva. Prema Popisu 2002., u Medo{evcu je u rudarstvu i prera iva~koj industriji radilo oko tri ~etvrtine aktivnih lica (39% i 33,3%), Baro{evcu dve tre}ine (56,3% i 10,2%), Zeokama ne{to mawe (49,6% i 13,2%), a u Burovu oko polovine (32,9% i 22,6%). Istovremeno, u Medo{evcu i Burovu (2002) poqoprivredno stanovni{tvo je u~estvovalo sa oko 4% u ukupnom stanovni{tvu, Zeokama 5,3% i Baro{evcu 6%. Prema podacima iz Ankete 2007., u Baro{evcu su zaposlena lica ~inila oko tre}ine (34%) populacije, Zeokama i Burovu ne{to mawe (po 28%), a najmawe u Medo{evcu (24%). U~e{}e penzionera je, tako e, najmawe u Medo{evcu (16%), dok se u ostalim naseqima kre}e 19 20%. Tako- e, prema podacima Ankete polovina doma}instava (409) na Planskom podru~ju poseduje stoku, a ne{to mawe od tre}ine (31% tj. 253 doma}instva) ima poqoprivredne ma{ine. Stoku poseduje preko polovine doma}instava u Zeokama (59%) i Burovu (58%), oko polovine u Medo{evcu (48%) i preko tre}ine u Baro{evcu (40%), dok znatno mawe doma- }instava ima poqoprivredne ma{ine (37% u Zeokama, 26% u Burovu, 28% u Medo{evcu i 30% u Baro{evcu). Ovi procenti ukazuju da se najve}i broj doma}instava u ovim naseqima bavi poqoprivredom. Formalno obrazovawe stanovni{tva je prema podacima za naseqa u celini, u pore ewu sa gradskim naseqima na relativno niskom nivou. Bez zavr{ene osnovne {kole ili sa nepotpunim osnovnim obrazovawem, bilo je oko 27% stanovnika naseqa Baro{evac starijih od 15 godina, oko 28% Medo{evca, a u Zeokama i Burovu oko 30%. Stanovnici sa sredwim obrazovawem su najzastupqeniji i to: u Baro{evcu (45%), Medo{evcu (39%), Zeokama (38%), Burovu (36%), dok se vi{e i visoko obrazovawe retko sre}e (Baro{evac 2,3% i 0,7%; Medo{evac 1,4% i 0,4%; Zeoke 1,2% i 1,5%; Burovo 2,4% i 0,8%). 2.1.2. Potencijali i ograni~ewa Usled planiranih faznih preseqewa sa Planskog podru~ja, do 2020. godine populacioni potencijali }e se smawiti, {to }e imati implikacije na ekonomski i socijalni razvoj. Najmla u populaciju ima Medo{evac sa indeksom starewa (0.6), dok je stanovni{tvo ostalih naseqa u{lo u fazu starewa Burovo (1.0), Baro{evac (1.1) i Zeoke (1.1). Uspostavqena starosna struktura, opadawe nivoa reprodukcije stanovni{tva (osim u Medo{evcu, negativan prirodni prira{taj je evidentan vi{e od decenije), kao i planirana preseqewa ima}e uticaj na proces starewa stanovni{tva. Posebno treba imati u vidu kategoriju stara~kih sama~kih i dvo~lanih doma}instava. U Baro{evcu je 2007. godine bilo 43 (14,2%) doma}instava bez ~lanova mla ih od 60 godina, Zeokama i Medo{evcu svako peto doma}instvo (47 i 29), a u Burovu najvi{e 21,6% tj., 30 doma}instva. Ovoj kategoriji doma}instva treba obezbediti za{titu i pomo} ukqu~ivawem u programe zbriwavawa starih (razvijawe raznih oblika kompenzacije/naknade za te aktivnosti). 2.1.3. Ciqevi razvoja Polaze}i od ~iwenice da rudarstvo i energetika imaju razvojni prioritet na Planskom podru~ju, osnovni ciq u oblasti demografskog razvoja jeste obezbe ivawe adekvatnih uslova `ivqewa gra ana. To podrazumeva pravovremeno preseqewe stanovni{tva iz zona {irewa kopova i obezbe ivawe normalnih uslova `ivota stanovnika do momenta preseqewa, kao i za stanovnike koji ostaju da `ive u delovima naseqa koji nisu u zoni {irewa kopova. U tom smislu utvr uju se slede}i posebni ciqevi, specificirani na osnovu interesa i potreba pojedinih grupa stanovni{tva: obezbe ewe adekvatnog pristupa javnim slu`bama; dono{ewe i realizacija specifi~nih programa i obezbe ivawe finansijskih i drugih podr{ki za razvoj privatnog preduzetni{tva radi zadr`avawa mla eg stanovni{tva; i za{tita i pomo} starijim gra anima, posebno sama~kim i dvo~lanim stara~kim doma}instvima. 2.1.4. Procena demografskih promena Demografske promene na Planskom podru~ju do 2020. godine odnose se na procenu populacije: a) koja }e se fazno, u skladu sa dinamikom razvoja kopova i izgradwom infrastrukturnih koridora preseliti i b) koja `ivi u ostalom delu Planskog podru~ja. U periodu do 2020. godine bi}e preseqeno oko 430 doma- }instava sa oko 1490 stanovnika, tako da }e se sada{wa populacija na Planskom podru~ju smawiti za oko 52%. U delu naseqa Zeoke koji nije direktno ugro`en rudarskim radovima `ive 62 doma}instva (27% od ukupnog broja doma}instava naseqa) sa oko 200 stanovnika, a u ostalom delu Planskog podru~ja 328 doma}instava sa oko 1170 stanovnika. U skladu sa planiranom dinamikom preseqewa naseqa, o~ekivane demografske promene na Planskom podru~ju (Tabela 2., Grafikon 3.1 i 3.2.) su slede}e: u prvoj fazi, do 2010., bi}e preseqeno oko 150 doma- }instva sa oko 470 stanovnika, {to ~ini oko 17% populacije Planskog podru~ja, i to: iz Baro{evca se preseqava 65 doma}instava (oko petine doma}instava naseqa) sa oko 200 stanovnika (oko 19% populacije naseqa); iz Zeoka 31 doma}instvo sa oko 110 stanovnika (oko 14% populacija naseqa); i iz Medo{evca 50 doma}instva sa oko 160 stanovnika (oko 32% stanovnika ovog dela naseqa). u drugoj fazi (2010 2015) preseqewe }e biti znatno ve}eg obima i obuhvata oko 240 doma}instava sa oko 830 stanovnika, (oko 30% populacije Planskog podru~ja), i to: iz Zeoka 140 doma}instava sa oko 500 stanovnika, {to je oko 62% populacije naseqa; i iz dela naseqa Medo{evac preostali deo 97 doma- }instava sa oko 330 stanovnika. u tre}oj fazi (2015 2020) preseqewe obuhvata samo naseqe Burovo (zona infrastrukturnog koridora) 49 doma}instava sa oko 190 stanovnika, {to je oko 40% populacije ovog naseqa.
Broj 58 52 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Tabela 2: Dinamika preseqewa stanovni{tva i doma}instava Podru~je/celina Stanovni{tvo Doma}instva broj % broj % Naseqe BARO[EVAC 1086 100.0 303 100.0 Preseqewe do 2010. godine 204 18.8 65 21.5 Ostali deo naseqa 882 81.2 238 78.5 Naseqe ZEOKE 808 100.0 233 100.0 Preseqewe do 2010. godine 109 13.5 31 13.3 Preseqewe 2010 2015. godine 503 62.3 140 60.1 Deo naseqa koji je indirektno ugro`en rudarskim radovima 196 24.3 62 26.6 MEDO[EVAC u Planskom podru~ju* 482 100.0 147 100.0 Preseqewe do 2010. godine 156 32.4 50 34.4 Preseqewe 2010 2015. godine 326 67.6 97 66.0 Naseqe BUROVO 477 100.0 139 100.0 Preseqewe 2015 2020. godine 188 39.4 49 35.3 Ostali deo naseqa 289 60.6 90 64.7 PLANSKO PODRU^JE UKUPNO (2020. godine) 2853 100.0 822 100.0 Preseqewe do 2010. godine 469 16.4 146 17.8 Preseqewe 2010 2015. godine 829 29.1 237 28.8 Preseqewe 2015 2020. godine 188 6.6 49 6.0 Deo naseqa Zeoke koji nije direktno ugro`en rudarskim radovima 196 6.9 62 7.5 Ostali deo Planskog podru~ja 1171 41.0 328 39.9 *) Dinamika preseqewa prema amandmanima na Odluku o izradi Plana generalne regulacije za podru~je naseqa Baro{evac, Medo{evac, Zeoke i Burovo (Skup{tina GO Lazarevac, broj: 06-78/2008/IX od 10.09.2008) Blizu petine (22,5%) doma}instava koja }e biti preseqena ~ine ~etvoro~lana doma}instva, ne{to vi{e od tre}ine jedno~lana i dvo~lana (36,8%), zatim slede tro~lana i doma}instva sa 6 i vi{e ~lanova (po 15%), a svako deseto doma- }instvo (10,9%) je peto~lano. Me u jedno~lanim i dvo~lanim doma}instava koja se preseqavaju, polovinu (78) ~ine stara~ka, doma}instva, tj. bez ~lanova mla ih od 60 godina. Posmatrano po starosnim grupama, dobija se kompletniji uvid promena populacionih potencijala (Tabela 3). U stanovni{tvu koje se preseqava preko polovine (55%) ~ini starije (40 59 godina) i mla e (20 39 godina) sredove~no, zatim sledi mlado stanovni{tvo do 19 godina (24%) i stanovni{tvo sa preko 60 godina (21%). Baro{evac. U strukturi preseqavawa iz Baro{evca najbrojnije je stanovni{tvo starosti 40 59 godina (65 lica), zatim stanovni{tvo starosti 20 39 i sa preko 60 godina starosti (52 i 51), a najmawe je mladog stanovni{tva do 19 godina (36). Projekcija/procena broja stanovnika zasniva se na pretpostavci da }e se preseqeno stanovni{tvo najve}im delom naseqavati na podru~ju svog atara na planski ure ene delove u nasequ. U tom smislu, u Baro{evcu }e 2020. godine `iveti izme u 980 1000 stanovnika. Tabela 3: Struktura stanovni{tva po starosnim grupama Starosne grupe Podru~je/celina Ukupno 0 19 godina 20 39 godina 40 59 godina preko 60 godina broj % broj % broj % broj % 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Naseqe BARO[EVAC 1086 219 100.0 295 100.0 330 100.0 242 100.0 Preseqewe do 2010. godine 204 36 16.4 52 17.6 65 19.7 51 21.1 Ostali deo naseqa 882 183 83.6 243 82.4 265 80.3 191 78.9
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 53 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Naseqe ZEOKE 808 171 100.0 217 100.0 228 100.0 192 100.0 Preseqewe do 2010. godine 109 23 13.5 29 13.4 40 17.5 17 8.9 Preseqewe 2010 2015. godine 503 109 63.7 142 65.4 133 58.3 119 62.0 Deo naseqa koji nije direktno ugro`en rudarskim radovima 196 39 22.8 46 21.1 55 24.1 56 29.2 MEDO[EVAC u Planskom podru~ju 482 151 100.0 126 100.0 120 100.0 85 100.0 Preseqewe do 2010. godine 156 45 29.8 45 35.7 41 34.2 25 29.4 Preseqewe 2010 2015. godine 326 106 70.2 81 64.3 79 65.8 60 70.6 Naseqe BUROVO 477 107 100.0 118 100.0 149 100.0 103 100.0 Preseqewe 2015 2020. godine 188 38 35.4 48 40.7 61 40.9 41 39.8 Ostali deo naseqa 289 69 64.5 70 59.3 88 59.1 62 60.2 PLANSKO PODRU^JE UKUPNO 2853 648 100.0 756 100.0 827 100.0 622 100.0 Preseqewe do 2010. godine 469 104 16.0 126 16.7 146 17.7 93 15.0 Preseqewe 2010 2015. godine 829 215 33.2 223 29.5 212 25.6 179 28.8 Preseqewe 2015 2020. godine 188 38 5.9 48 6.3 61 7.4 41 6.6 Deo naseqa Zeoke koji nije direktno ugro`en rudarskim radovima 196 39 6.0 46 6.1 55 6.7 56 9.0 Ostali deo Planskog podru~ja 1171 252 38.9 313 41.4 353 42.7 253 40.7 Zeoke. Iz Zeoka se u prvoj fazi, do 2010. godine, preseqava 40 stanovnika starosti 40 59 godina, 29 starosti 20 39 godina, 23 do 19 godina, a svaki {esti je stariji od 60 godina (17). Tako e, ima petnaestoro dece pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta. U strukturi preseqavawa, u drugoj fazi (2010 2015) najbrojnije je i sa skoro izjedna~enim u~e{}em stanovni{tvo starosti 20 39 godina i 40 59 godina (28% i 26%), zatim, sa tako e, skoro ujedna~enim u~e{}em stanovni{tvo sa preko 60 godina i mlado stanovni{tvo do 19 godina starosti (24% i 22%). Posmatrano u odnosu na ukupnu populaciju naseqa, najve}e smawewe je u kategoriji stanovni{tva 20 39 godina (65%), zatim mladog i stanovni{tva sa preko 60 godina (oko 64%, odnosno oko 62%), a najmawe starijeg sredove~nog (oko 58%). @ensko fertilno stanovni{tvo }e se smawiti za oko 66%, kontingent radno sposobnih `ena za oko 63%, mu{karaca za oko 62%, a kontingent dece pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta za oko 63% (u odnosu na sada{we kontingente). Sumarno, planiranim preseqewem do 2015. godine stanovni{tvo u nasequ Zeoke }e se smawiti za oko 76% i to: mla e sredove~no (20 39) i mlado stanovni{tvo do 19 godina starosti za 79%, odnosno 77%, starije sredove~no (40 59 godina) za 76%, a stanovni{tvo sa preko 60 godina za oko 71%. U delu naseqa Zeoke koje nije direktno ugro`eno rudarskim radovima `ivi, u odnosu na naseqa u celini, ne- {to starija populacija (indeks starewa 1.4; prosek za naseqe 1.1). Najbrojnije je, i sa istim u~e{}em, stanovni- {tvo starosti 40 59 godina i sa preko 60 godina (28% i 28,5%), zatim stanovni{tvo starosti 20 39 godina (23,5%), a najmawe ima mladog stanovni{tva (20%). Svako ~etvrto doma}instvo (17) je stara~ko bez ~lanova mla ih od 60 godina. Procena je da }e u ovom delu naseqa 2020. godine `iveti izme u 130 i 150 stanovnika. Medo{evac. U periodu do 2015. godine bi}e preseqeni svi stanovnici iz ovog dela naseqa i to: oko 32% do 2010. godine, a preostalo stanovni{tvo u periodu 2010 2015. godina U strukturi stanovni{tva najbrojnije je mlado stanovni{tvo do 19 godina (31,3%), zatim sa skoro ujedna~enim u~e{}em stanovni{tvo starosti 20 39 i 40 59 godina (26% i 25%), a svaki {esti stanovnik je stariji od 60 godina (17,7%). Dece pred{kolskog i osnovno{kolskog uzrasta ima oko 110. Burovo. U periodu 2015 2020. iz zone izgradwe infrastrukturnog koridora bi}e preseqeno oko 50 doma}instava sa oko 190 stanovnika. U strukturi preseqenog stanovni{tva preko polovine (58%) ~ini stanovni{tvo starosti 40 59 i 20 39 godina (32,5% i 25,5%), dok je u~e{}e stanovnika sa preko 60 godina i do 19 godina mawe i skoro ujedna~eno (22% i 20%). U ostalom delu naseqa `ivi ne- {to mla a populacija (indeks starewa 0.9, prosek za stanovni{tvo koje se preseqeva 1.1). Imaju}i u vidu dosada{wa migraciona kretawa ka Burovu (deo stanovni{tva koji se naseqavalo iz zone kopova), uz pretpostavku da }e se ovi trendovi nastaviti i da }e deo stanovni{tva koje se preseqava iz dela ovog naseqa naseqavati na podru~ju svog atara, mo`e se o~ekivati da }e broj stanovnika ostati skoro isti i kreta}e se izme u 480 i 500. Pouzdanije procene demografskih tokova mo}i }e da se urade nakon izja{wavawa stanovni{tva o na~inu i pravcima preseqewa. Tabela 5: Procena broja stanovnika 2020. godine Stawe 2007. Preseqewe do 2020.* Procena 2020. Podru~je/naseqe Broj Broj Broj Broj Broj Broj stanovnika doma}instava stanovnika doma}instava stanovnika doma}instava Baro{evac 1086 303 204 65 980 1000 310 320 Zeoke 808 233 612 171 130 150 45 50 Medo{evac** 482 147 482 147 0 0 Burovo 477 139 188 49 480 500 140 150 UKUPNO PLANSKO PODRU^JE 2853 822 1486 432 1590 1650 495 520 * prema procenama za 2007. ** Procena prema amandmanima na Odluku o izradi Plana generalne regulacije za podru~je naseqa Baro{evac, Medo{evac, Zeoke i Burovo (Skup{tina GO Lazarevac, broj: 06-78/2008/IX od 10.09.2008)
Broj 58 54 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 2.2. Socijalni razvoj i usluge 2.2.1. Analiza i ocena stawa U seoskim naseqima na Planskom podru~ju (Baro{evac, Medo{evac, Zeoke, Burovo) organizovane su osnovne usluge u oblasti socijalnog razvoja osnovno obrazovawe, pripremni razred, osnovna zdravstvena za{tita. Radi se o rudimentarno ostvarenim minimalnim standardima u oblasti obaveznog obrazovawa i zdravstvene za{tite, izuzev u nasequ Baro{evac koje ima osmorazrednu {kolu (u toku je izgradwa novog objekta) i dobro opremqenu ambulantu sa stalno zaposlenim lekarima, u prepodnevnoj smeni. I za posmatrana naseqa va`i ocena iz Prostornog plana podru~ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena o substandardnim uslovima socijalnog razvoja u seoskim naseqima i neprekidnom uve}avawu jaza u ukupnoj razvijenosti seoskih u odnosu na gradska naseqa. Vi{edecenijsko zaostajawe ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja seoskih naseqa u Srbiji uslovqava razvojnu stagnaciju seoskih naseqa i podsti~e egzodus mla eg stanovni{tva u gradska naseqa. Raznovrsnost, kvalitet, kapaciteti i (prostorna) dostupnost javnih slu`bi su me u kqu~nim indikatorima kvaliteta `ivqewa i ostvarivawa ne samo osnovnih potreba, nego i nekih od osnovnih qudskih prava gra ana. Unapre ewe usluga u sektoru javnih slu`bi ne mo`e se ostvariti samo dodavawem vrsta slu`bi i pove}awem obima usluga, nego pre svega reorganizacijom sada{weg rada ovih slu`bi i otvarawem uslova za uvo ewe novih aktera u sektor javnih slu`bi civilnog sektora, odnosno neprofitnih organizacija i organizacija civilnog dru{tva. Osnovno/obavezno obrazovawe U Baro{evcu radi mati~na osnovna {kola Milorad Labudovi} Labud, sa tri isturena odeqewa (Zeoke, Strmovo, Bistrica) u kojima je organizovana ~etvorogodi{wa nastava. Mati~na {kola u Baro{evcu radi u objektu Zadru- `nog doma, koji se nalazi u naseqskom parku. U blizini Zadru`nog doma nalazi se parcela sa objektom stare {kole, na kojoj je u toku izgradwa novog objekta (preko puta Zadru`nog doma). U {kolu je upisano ukupno 206 u~enika, od toga broja {kolu u Baro{evcu poha a 150 u~enika, u Zeokama 32, u Bistrici 10 i u Strmovu 14 u~enika. Objekti {kola u isturenim odelewima imaju u svom sastavu stanove za u~iteqe. Osmorazredna {kola u Baro{evcu radi u dve smene, tako {to stariji razredi imaju nastavu stalno pre podne, a mla- i razredi po podne. [kola ima tri u~ionice, fiskulturnu salu (adaptiranu vi{enamensku salu u Zadru`nom domu) i opremqen infromati~ki kabinet. Postoje kuhiwa i trpezarija, ali se ne koriste jer je malo zainteresovanih. Ne postoji produ`eni boravak, jer nema interesa za wegovo organizovawe. Biblioteka ima 6.000 naslova. U susedstvu postoji naseqska ambulanta, koju koriste i u~enici {kole. Na parceli stare {kole nalazi se betonirani vi{enamenski sportski teren. Na istoj parceli postoji i mokri ~vor. Na parceli Zadu`nog doma nalaze se dva mokra ~vora i {upa za ogrev, kojim se {kola zagreva. Objekat Zadru`nog doma ima prizemqe i sprat (P+1). Povr{ina pod objektom je 686,90 m 2, a {kola koristi povr{inu od 705,35 m 2 neto. Objekat stare {kole je prizeman, povr{ine neto 291,70 m 2 ({kolski deo je 230 m 2, a u~iteqev stan 61,68 m 2 ). Objekat nove {kole u izgradwi je spratnosti P+1+P. Objekat je opremqen potrebnim instalacijama. U Zeokama radi izdvojeno odelewe mati~ne osnovne {kole Milorad Labudovi} Labud iz Baro{evca. Ima 32 u~enika. Nastava je organizovana samo u prepodnevnoj smeni; ne postoji interes za produ`enim boravkom. Objekat je prizemni, povr{ine 243,94 m 2, od toga za potrebe {kole se koristi 216,35 m 2, a 84,45 m 2 je stambeni prostor za u~iteqe. [kola ima dve u~ionice i dva u~iteqa. Objekat je izgra en namenski 1934. godine. Ima EE, VK, TT i grejawe. Za potrebe fizi~kog vaspitawa koristi se teren na susednoj parceli. Na istoj parceli nalazi se i objekat pred- {kolske ustanove. Dvori{te je delom ure eno. Osnovna {kola Dimitrije Di{a \ur evi} u Medo- {evcu je istureno odelewe osnovne {kole u Vreocima. Ima po jedno odelewe svakog razreda, i ukupno 40 u~enika. Radi u dve smene. Prva je od 8 do 11 30, a druga od 11 30 do 14 ~asova. Zaposleni su: tri u~iteqice, jedan nastavnik engleskog jezika, jedan verou~iteq, jedan domar/lo`a~ i jedna sprema- ~ica. Zgrada {kole je prizemna, povr{ine bruto 360 m 2 (neto 300 m 2 ) i ima u~ionice i kuhiwu. Na parceli postoji kotlarnica, povr{ine 50 m 2, iz koje se zagreva i pred{kolska ustanova i objekat MZ Medo{evac. Ima potrebne instalacije. Na parceli postoji asfaltiran teren za male sportove. Evidentirani problemi su: slabe strujne instalacije, potreba za opremawem klima ure ajem, i jo{ dva kompjutera, kao i kablovskom vezom za prikqu~ak na internet. Potrebno je obezbediti zatvorenu fiskulturnu salu. U Burovu radi istureno odelewe osnovne {kole Voka Savi}, koje radi u jednoj smeni od 8 30 do 12 15 ~asova. Ima ukupno 11 u~enika. U {koli rade dve u~iteqice i jedna sprema~ica. Objekat je prizemni, povr{ine 360 m 2 bruto (neto 300 m 2 ). U okviru objekta se nalazi stan. Objekat je izgra en 1996. godine. Voda u objektu nije za pi}e. [upa za ogrev se nalazi u dvori{tu, a objekat se greje na drva i ugaq (lokalno lo`i{te). Pred{kolska za{tita dece U naseqima na Planskom podru~ju ne postoji klasi~na pred{kolska ustanova jaslenog ili starijeg uzrasta. Organizovani su pripremni razredi, odnosno pripremna nastava u skladu sa zakonskim odredbama o obaveznoj pripremi dece za polazak u osnovnu {kolu. U Baro{evcu je organizovana pripremna nastava/pred- {kolska grupa, kao istureno odelewe pred{kolske ustanove iz Lazarevca. Grupu poha a oko 10 12 dece, u jednoj smeni do 12 ~asova. Grupa radi u okviru objekta u parku pored {kole, i ima ure en prostor/javnu povr{inu oko objekta. U potkrovqu objekta nalazi se slu`beni stan. Bruto povr{ina objekta je 375 m 2 (neto povr{ina 300 m 2 ). Pored de~jeg dnevnog boravka, u objektu postoji kuhiwa, priru~na ambulanta, kupatilo i WC. Nastava je samo u prepodnevnoj smeni. Objekat je izgra en 1985. godine. Objekat pripada MZ Baro{evac. Ima potrebne instalacije. Od 1995. godine organizovana je pred{kolska ustanova u Zeokama, kao istureno odelewe obdani{ta u Lazarevcu. Ima jednu grupu (10 12 dece), koja radi u jednoj smeni do 12 ~asova. Radi jedna vaspita~ica i jedna sprema~ica. Objekat se nalazi na istoj parceli sa osnovnom {kolom. Ima bruto povr{inu 170 m 2 (neto 150 m 2 ). Ima dnevni boravak, kuhiwu, priru~nu ambulantu, kupatilo i WC. Opremqen je potrebnim instalacijama. Na parceli se nalazi i kotlarnica povr{ine 60 m 2 (10 x 6). U Medo{evcu postoji pred{kolska pripremna grupa, organizovana 1997. godine, kao istureno odelewe pred- {kolske ustanove iz Lazarevca. Kao i u druga dva naseqa, grupa ima izme u 10 i 12 dece, radi u jednoj smeni do 12 ~asova, sa jednom vaspita~icom i jednom sprema~icom. Objekat se nalazi na parceli u sklopu {kole i koristi zajedni~ku kotlarnicu sa {kolom. Objekat je prizemni, povr- {ine 260 m 2 bruto (200 m 2 neto). Ima kuhiwu, trpezariju, dva dnevna boravka, WC za decu i WC za vaspita~ice i ostavu. Ima potrebne instalacije. U Burovu nije organizovana pred{kolska pripremna grupa. Zdravstvena za{tita U Baro{evcu radi ambulanta otvorena 1983. godine. Ima evidentiranih oko 1000 do 1100 kartona. Radi u prepodnevnoj smeni do 14 ~asova. U ambulanti radi troje lekara, 2 medicinske sestre i sprema~ica. Ambulanta ima
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 55 slu`be osnovne zdravstvene za{tite i stomatologije. Postoji savetovali{te, organizovane su de`urne i stru~ne slu`be, terenski i patrona`ni rad. Objekat se nalazi na ure enoj lokaciji. U objektu se nalazi i stan za lekara. Objekat je prizemni, povr{ine bruto 420 m 2 (neto 379 m 2 ). Ima ~ekaonice, ordinacije, previjali{te, sobu za hitne intervencije, kartoteku, kupatilo, klozet. Zgrada je izgra ena 1974. godine, a adaptirana 2004. godine. Objekat je u nadle- `nosti Doma zdravqa u Lazarevcu, a odr`avaju ga, po pola, Dom zdravqa u Lazarevcu i Mesna zajednica Baro{evac. Ima potrebne instalacije. Urgentni problemi su: potreba za novim sanitetskim vozilom, organizovawe rada u dve smene zbog velikog obima posla. Potrebna je laboratorija za osnovne analize krvi i apoteka koja mo`e biti organizovana u Ambulanti, odnosno wenim pro{irewem. S obzirom na blizinu povr- {inskog kopa, me{tani smatraju da je potrebno organizovati zdravstveni centar za zaposlene na kopu, da ne bi morali da odlaze u Lazarevac. U Zeokama postoji ambulanta (bruto povr{ine 115 m 2, neto 95 m 2 ) koja se ve} godinama ne koristi. U ostalim naseqima nisu evidentirane zdravstvene slu`be, ni stacionarne niti mobilne. Lokalna samouprava U seoskim naseqima postoje objekti u kojima su organizovane aktivnosti mesne zajednice. U Baro{evcu Mesna zajednica radi u objektu povr{ine oko 200 m 2 bruto, spratnosti P+1. U prizemqu objekta se nalazi po{ta. Objekat ima salu za sastanke i ~etiri kancelarije (mesna kancelarija, EKO dru{tvo, vojni odsek i sala za ven~awa). Objekat je izgra en 1978., a krov adaptiran 2007. godine. Objektom gazduje MZ Baro{evac. Od instalacija ima EE, VK, termoakumulacione pe}i. U Medo{evcu Mesna zajednica radi u objektu povr{ine 270 m 2 bruto (240 m 2 neto), u kome se nalazi mesna kancelarija i sala za ven~awa sa restoranom. Objekat je izgra- en 1998. godine. Jedan zaposleni obavqa poslove mesne kancelarije i poslove mati~ara. Objekat ima potrebne instalacije. Potrebno je klimatizovati objekat. Na parceli na kojoj se nalazi objekat mesne zajednice, 1977. godine podignut je spomenik palim za slobodu u ratovima 1912 1918 i 1941 1945, u obliku piramide. U Burovu postoji vi{enamenski objekat Mesne zajednice, izgra en 1997. godine, na parceli od 5 ari. Spratnost objekta je P+2 na jednoj polovini, odnosno P+1+P i na drugoj polovini. Ima potrebne instalacije. U prizemqu se nalazi restoran (klub). Objektom gazduje Mesna zajednica Burovo. Postoji i stari objekat, koji se ne koristi. U Zeokama postoji vi{enamenski objekat Mesne zajednice, izgra en 1934. godine, na parceli od 10 ari. Objekat je prizemni, visine 3 5 metara i ima potrebne instalacije. U objektu se nalazi kancelarija MZ, sala za sastanke/zabavu, kafana, prodavnica me{ovite robe i magacin. Na parceli postoji poqoprivredna apoteka (ne radi) i vaga za merewe. Objektom gazduje Mesna zajednica Zeoke. Kultura Nakon zavr{etka nove zgrade osnovne {kole u Baro{evcu, objekat Zadru`nog doma bi}e preure en u Dom kulture. Planirano je da objekat stare {kole bude adaptiran u izlo`beni prostor ili da dobije neku drugu odgovaraju}u namenu. Organizacije civilnog dru{tva U Baro{evcu postoji jedna nevladina organizacija EKO dru{tvo. Druge organizacije civilnog dru{tva u ovom ili drugim seoskim naseqima nisu evidentirane. 2.2.2. Potencijali i ograni~ewa U posmatranim naseqima ne postoje organizacije karakteristi~ne za dru{tva u tranciziji. Jedna od karakteristika dru{tava u procesu demokratizacije i politi~ke pluralizacije jeste porast broja dru{tvenih aktera u razli~itim segmentima `ivota, ukqu~iv i socijalni razvoj. Tu ubrajamo privatno preduzetni{tvo i aktere u oblasti socijalnih usluga, organizacije civilnog dru{tva u oblasti za{tite `ivotne sredine, za{tite qudskih prava, socijalne za{tite i usluga i sl. Postojawe takvih organizacija je od vi{estruke koristi za lokalnu zajednicu: (1) anga`uje lokalne qudske resurse; (2) pove}ava socijalni kapital zajednice; (3) doprinosi poboq{awu raznovrsnosti socijalnih usluga a time i kvaliteta `ivota u lokalnoj zajednici; (4) poboq{ava ekonomsku situaciju lokalne zajednice i doma}instava; i (5) doprinosi zdravstvenoj dobrobiti ~lanova zajednice. S obzirom na to da socijalne usluge nisu finansijski lukrativne, potrebno je da lokalna zajednica razvije mehanizme podr{ke privatnoj inicijativi u ovom sektoru, a naro~ito ukqu~ivawu organizacija civilnog dru{tva, u skladu sa svojim mogu}nostima i ovla{}ewima. 2.2.3. Ciqevi razvoja Osnovni ciqevi u oblasti socijalnog razvoja su: poboq{awe kvaliteta `ivqewa u zonama naseqa koja se ne iseqavaju; odr`avawe potrebnog/pristojnog/zadovoqavaju}eg kvaliteta `ivota u delovima naseqa koje se iseqava do momenta iseqavawa `iteqa; obezbe ewe ravnomernije dostupnosti i mogu}nosti kori{}ewa osnovnih usluga u oblasti socijalnog razvoja i za{tite; pove}awe kvaliteta i ponude usluga u oblasti socijalne za{tite i socijalnog razvoja; poboq{awe uslova `ivota i podr{ke pripadnicima posebno osetqivih grupa gra ana (stara lica, lica sa dodatnim potrebama, siroma{ni i dr.); i obezbe ewe adekvatnog pristupa javnim slu`bama. Unapre ewe socijalne infrastrukture i kvaliteta usluga mogu}e je ostvariti: (a) pru`awem razli~itih podr- {ki za ukqu~ivawe aktera iz privatnog i civilnog sektora u oblast socijalnog razvoja, (b) razvojem partnerstva lokalne vlasti sa privatnim sektorom i organizacijama civilnog dru{tva u organizovawu, finansirawu i ostvarivawu programa i projekata od interesa za gra ane u lokalnoj zajednici, i (v) promenama u organizaciji javnog sektora i prilago avawem rada slu`bi u javnom sektoru potrebama i osobenostima lokalne zajednice. Ostvarivawe ovakvog pristupa u organizaciji usluga u sektoru socijalnog razvoja delom je uslovqeno izmenama zakonske regulative i propisa na republi~kom nivou, kao {to je dono{ewe zakona o neprofitnim organizacijama, dostupnost i umre`avawe privatnih aktera i organizacija civilnog dru{tva u sistem socijalnog razvoja i dostupnost u kori{}ewu javnih fondova za ove namene i dr. Me utim, zna~ajan deo ovakvog pristupa zavisi i od stavova i politika u lokalnim organima vlasti i skup{tinama op{tina. Wihov doprinos u datom zakonskom okviru mo`e da ukqu~i davawe pod povoqnim uslovima prostora u vlasni{tvu op{tine ili mesne zajednice za organizovawe usluga i aktivnosti organizacija civilnog dru{tva ili privatnih aktera, podr{ka u konkurisawu za sredstava me unarodne zajednice i pristupnih fondova EU u organizovawu i sprovo ewu programa na nivou lokalne zajednice, kao i drugi vidovi saradwe i podr{ke. U gradskim, ali sve vi{e i seoskim naseqima u Srbiji, sve je ve}i broj ovakvih partnerskih odnosa koji su finansijski podr`ani od strane me unarodne zajednice ili republi~kih ustanova i koji daju evidentne rezultate na planu poboq{awa rada pojedinih sektora socijalnog razvoja kao i ukupnog unapre ewa kvaliteta `ivqewa gra ana. 2.2.4. Planske koncepcije Objekti javnih slu`bi u naseqima Medo{evac i Zeoke locirani su u delovima naseqa koji se nalaze u zoni {irewa kopova, ali do 2015. godine ne}e biti potrebno wihovo
Broj 58 56 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. izme{tawe. Naime, svi objekti javnih slu`bi }e, uz odgovaraju}e/propisane mere pra}ewa stawa upotrebqivosti u gra- evinsko-konstruktivnom smislu, biti u funkciji do momenta iseqavawa svih doma}instva (2015. godine) iz ovih delova naseqa. Objekti javnih slu`bi u Burovu nalaze se van zone izme{tawa/izgradwe infrastrukturnih sistema. S obzirom na specifi~nu situaciju u kojoj se ve} nalaze i u kojoj }e `iveti gra ani Medo{evca i Zeoka do kona~nog iseqewa naseqa, neophodno je da se svaki pojedina~ni slu~aj javnih slu`bi re{ava dogovorom predstavnika op{tinske uprave i op{tinskih slu`bi, lokalnog stanovni{tva, naro~ito zainteresovanih ciqnih grupa i predstavnika EPS-a. Realno je da }e neki od tro{kova za organizovawe ovih slu`bi biti ve}i od utvr enih standarda, ali je to cena koja se mora platiti da bi se na adekvatan na~in ostvarivala ustavom zagarantovana socijalna prava gra ana, naro~ito ona u oblasti obrazovawa, zdravstvene i socijalne za{tite. Pred{kolske ustanove i osnovno/obavezno obrazovawe Osnovni ciq u ovoj oblasti je da se svakom zainteresovanom detetu obezbedi mesto u pred{kolskoj ustanovi. Budu}i da }e se u seoskim naseqima pove}avati broj zaposlenih `ena, neophodno je obezbediti odgovaraju}i kapacitet pred{kolskog sme{taja. Pred{kolska ustanova u Medo{evcu ima zadovoqavaju- }i kapacitet za prijem dece pred{kolskog uzrasta i bi}e u funkciji do kona~nog iseqavawa stanovni{tva. Nakon iseqavawa O[ Di{a \ur evi} u Vreocima (2012), neophodno je organizovati specijalizovan prevoz za u~enike iz Medo{evca (stariji razredi) do {kole u nekom od naseqa u blizini i otkloniti administrativne prepreke za upis dece iz Medo{evca u novu {kolu u Crnim Me ama i pre fakti~kog preseqewa wihovih doma}instava. U Zeokama }e, tako e, do 2015. godine funkcionisati pred{kolska ustanova i osnovna {kola. Prema demografskim procenama, ra~una se da }e u delu naseqa Zeoke koje nije direktno ugro`eno rudarskim radovima biti oko petoro dece pred{kolskog uzrasta. Racionalno je uvesti organizovan (specijalizovani) prevoz do pred{kolske ustanove u Baro{evcu, Lazarevcu ili nekom drugom nasequ u okolini, u kojem postoje kvalitetni i raspolo`ivi prostorni kapaciteti. U Burovu ne postoji pred{kolska ustanova niti pripremna pred{kolska grupa. S obzirom da postoje uslovi za naseqavawe stanovni{tva iz zone rudarskih radova mogu}e je, prema potrebama i u dogovoru izme u nadle`nih op- {tinskih slu`bi i lokalnog stanovni{tva, organizovati pred{kolsku ustanovu, kao i pred{kolsku pripremnu grupu u okviru osnovne {kole. Na planskom podru~ju ne postoji klasi~na pred{kolska ustanova jaslenog ili starijeg uzrasta. Imaju}i u vidu da }e se nakon planiranog preseqewa dela naseqe Baro{evac zadr`ati preostali deo naseqa u kome se sada nalaze naseqski objekti javnih slu`bi, ovi objekti ostaju u funkciji. Oni su dovoqnog kapaciteta da pru`e usluge i za novo stanovni{tvo koje }e se eventualno naseliti iz zone {irewa kopova. Izgradwom objekta nove {kole dobi}e se dovoqno prostora za organizovawe pred{kolske pripremne grupe, kao i redovne osmorazredne nastave, za decu iz Baro{evca i Zeoka i za starije razrede dece iz Strmova. Potrebe za pred- {kolskom ustanovom (jaslena i starija grupa) mogu se organizovati u postoje}em objektu u kome i sada radi pred- {kolska ustanova. Ukoliko se pove}a potra`wa za sme{tajem dece u pred- {kolske ustanove, potreban prostor za organizovawe pred- {kolskog sme{taja dece mo`e se re{avati uzimawem u zakup porodi~nih ku}a i wihovom adaptacijom u pred{kolsku ustanovu. Ukqu~ivawe privatnog sektora je jedan od na~ina da se pove}aju kapaciteti pred{kolskih ustanova, a lokalna vlast mo`e podsta}i ukqu~ivawe privatnog sektora odgovaraju}im subvencijama odnosno poreskim olak{icama za zakupqeni prostor i sl. Od interesa za lokalnu samoupravu je da se privatni vrti}i ukqu~e u sistem pred{kolske za- {tite, koji obuhvata pravo na subvencionisawe cene za decu iz siroma{wih porodica, organizovawe zdravstvene kontrole i pregleda dece, distribuciju hrane i sl. Model obaveznog obrazovawa koji se zasniva na organizovawu isturenih odelewa, odnosno ~etverorazrednih {kola u seoskim naseqima, kakav postoji u posmatranim selima, zahteva odgovaraju}a poboq{awa kako bi se podigao kvalitet nastave. Na prvom mestu to podrazumeva uvo ewe mobilnih nastavni~kih timova za specijalizovane vidove nastave i obuke (u~ewe rada na kompjuterima, strani jezici, specijalizovani kursevi iz pojedinih predmeta i sl.), kako bi deca u ovim {kolama imala mogu}nost recepcije znawa prema savremenim standardima, koji se ostvaruju u osnovnom obrazovawu u urbanim sredinama. Pored ovoga, nu`no je poboq{awe komunalne opremqenosti objekta, bar do nivoa minimalnih standarda (grejawe, ispravna voda za pi}e, ure eni sanitarni ~vorovi u objektu i dr.). Iako za sada nije izra`en interes za organizovawe celodnevne nastave, s obzirom na o~ekivano pove}awe zaposlenosti u ovim naseqima, koncept celodnevno organizovane nastave treba uvesti kao modalitet u osnovnom obrazovawu. Koncept celodnevne nastave podrazumeva odgovaraju}u participaciju roditeqa, pa se takve forme osnovnog obrazovawa imaju uvoditi u saradwi sa roditeqima. Zdravstvena za{tita Kapaciteti zdravstvene i stomatolo{ke za{tite u seoskim naseqima op{tine Lazarevac su znatno lo{iji od proseka ostvarenog u Srbiji, naro~ito u pore ewu sa gradskim naseqima, i samim op{tinskim centrom Lazarevcem. Prema raspolo`ivim podacima, broj stanovnika na jednog lekara je u op{tini Lazarevac, u naseqima van op- {tinskog centra, oko 1500, {to je znatno ispod op{teg proseka u Srbiji (oko 500 stanovnika na jednog lekara, ukqu~uju}i i gradska naseqa). Jedan stomatolog pokriva oko 4 500 stanovnika. U anketi u Baro{evcu je iskazana potreba da se produ`i radno vreme ambulante, odnosno da se organizuje u dve smene. Pored toga, neophodno je uvesti i druge na~ine poboq{awa zdravstvene za{tite i pove}awa dostupnosti zdravstvenih usluga, kao {to su mobilni lekarski timovi, mobilne ambulante i sl. Postoje dobri primeri zdravstvene za{tite stara~kih seoskih doma}instava u op{tini Obrenovac, koji se mogu primeniti i u seoskim naseqima na podru~ju plana. Osnovnu zdravstvenu za{titu stanovni{tvo Medo{evca i Zeoka ostvaruje u ambulantama u Vreocima, odnosno Baro- {evcu, a prema informacijama sa terena objekat ambulante u Zeokama se ne koristi. S obzirom na neophodnost obezbe ewa kontinuirane zdravstvene za{tite do zavr{etka procesa iseqavawa, naro~ito imaju}i u vidu da je veliki broj doma}instava u kategoriji stara~kih, bez ~lanova mla- ih od 65 godina, nu`no je uspostaviti prilago en sistem pru`awa zdravstvenih usluga gra anima ovih naseqa u saradwi sa Domom zdravqa iz Lazarevca. Socijalna za{tita Visok udeo stara~kih doma}instava u seoskim naseqima iziskuje posebnu pa`wu. Lokalna uprava mo`e da podr- `i uspostavqawe odgovaraju}ih slu`bi i programa koji }e pomo}i ovim doma}instvima. Ovo je mogu}e u~ini odgovaraju}im podr{kama organizacijama civilnog dru{tva i programima koje ove organizacije mogu realizovati u lokalnoj zajednici. Aktivnosti lokalne samouprave i organizacije civilnog dru{tva Jedan od oslonaca ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja lokalne zajednice je lokalna samouprava na jednoj strani, i organizacije civilnog dru{tva (udru`ewa gra ana, nevladine organizacije) na drugoj. Odlika razvijenih
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 57 dru{tava sa visokim kvalitetom `ivota su razvijena lokalna samouprava i brojne organizacije civilnog dru{tva. Takva praksa se sve vi{e razvija u Srbiji i potvr uje va- `nost i ulogu organizacija civilnog dru{tva u brojnim aspektima svakodnevnog `ivota gra ana. Odgovorna, kompetentna i dobro organizovana lokalna uprava, organizovana kao servis gra ana i okrenuta prema potrebama gra ana, wihovim ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, preduslov je efikasnog razvoja i ostvarivawa ciqeva zasnovanih na ideji javnog dobra i javnog interesa. Imaju- }i u vidu predstoje}a preseqewa doma}instava, lokalna uprava dodatno dobija na zna~aju jer preuzima jedan broj va- `nih aktivnosti i odgovornosti da u saradwi sa gra anima obezbedi {to povoqnije uslove i za{titi gra ane i wihova prava u procesima preseqewa. Otuda je u interesu same lokalne uprave da podsti~e formirawe organizacija civilnog dru{tva i razvija partnerske odnose sa wima. 2.3. Stanovawe 2.3.1. Analiza i ocena stawa Stambeni fond analiziran je na osnovu podataka Ankete sprovedene 2007. godine, kojom je na Planskom podru~ju evidentirano 1.158 stambenih objekata sa 1.233 stana. Prose~na povr{ina 6 stambenih objekata je 90 m 2. Najve}i deo stambenog fonda je stalno nastawen 976 objekata (1.042 stana), povremeno se koristi 108 (9%), nenastaweno ili napu{teno je 45 (4%), a u izgradwi je 29 (2,5%) stambenih objekata (Tabela 1). U Baro{evcu ima 398 stambenih porodi~nih objekata (428 stanova) prose~ne povr{ine 98 m 2. Na 318 oku}nica ima po jedan stambeni objekat, na 38 po dva, a na jednoj ~etiri stambena objekta. U ukupnom stambenom fondu nastaweno je 84% (335 stambena objekta), privremeno nenastaweno oko 10% (38), nenastaweno oko 4% (17), a 8 je u izgradwi. Prose~na povr{ina nastawenih stambenih objekata je 100 m 2, privremeno nenastawenih 94 m 2, a nenastawenih 70 m 2. U nasequ Zeoke evidentirano je 345 stambenih objekata (po jedan stambeni objekat na 251 oku}nici, po dva na 39, po tri na 4, a na jednoj ima ~etiri stambena objekta) u kojima ima 357 stanova. Prose~na povr{ina stambenog objekta je 84 m 2. Stalno je nastaweno 310 stambenih objekata tj. 322 stana (90%), povremeno 18 (oko 5%), nenastawenih/napu{tenih je 10 (3%), a 7 su u izgradwi. Prose~na povr{ina stalno nastawenih stambenih objekata je 86 m 2, povremeno nastawenih 49 m 2 i nenastawenih 70 m 2. 6 Sve povr{ine su date neto. Tabela 1: Broj i povr{ina stambenih objekata i stanova prema kori{}ewu (Anketa 2007) Stalno Povremeno Nenastaweni/ U izgradwi nastaweni nastaweni*) napu{teni Podru~je/naseqe Broj i povr{ina Ukupno broj % broj % broj % broj % Baro{evac stamb. objekata 398 335 84.2 38 9.5 17 4.3 8 2.0 stanova 428 358 83.6 45 10.5 17 4.0 8 1.9 m 2 39132 33704 86.1 3596 9.2 1184 3.0 648 1.7 Zeoke stamb. objekata 345 310 89.9 18 5.2 10 2.9 7 2.0 stanova 357 322 90.2 18 4.8 10 2.8 7 2.0 m 2 28856 26632 92.7 946 3.3 705 2.4 574 2.0 Medo{evac stamb. objekata 200 159 79.5 17 8.5 16 8.0 8 4.0 stanova 211 170 80.6 17 8.1 16 7.6 8 3.8 m 2 17929 14990 83.6 1192 6.6 1143 6.4 605 3.4 Burovo stamb. objekata 215 172 80.0 35 16.3 2 0.9 6 2.8 stanova 237 192 81.0 36 15.2 2 0.8 7 3.0 m 2 18232 15260 83.7 2159 11.8 74 0.4 740 4.1 PLANSKO stamb. objekata 1158 976 84.4 108 9.3 45 3.9 29 2.5 PODRU^JE stanova 1233 1042 84.5 116 9.4 45 3.6 30 2.4 m 2 104149 90585 87.0 7892 7.5 3106 3.0 2566 2.5 *) odnosi se na vikendice i privremeno nenastawene objekte U delu naseqa Medo{evac ima 200 stambenih objekata (211 stanova) prose~ne povr{ine oko 90 m 2. Na 160 oku}- nica se nalazi po jedan stambeni objekat, a na 20 oku}nica ima po dva stambena objekta. Od ukupnog stambenog fonda nastaweno je 160 (80%), a povremeno se koristi 17 (8%) stambenih objekata. U odnosu na ostala naseqa znatno je ve}e u~e{}e nenastawenih/napu{tenih stambenih objekata 16 tj. 8%, dok je 8 stambenih objekata u izgradwi. Prose~na povr{ina nastawenih stambenih objekata je 94 m 2, povremeno nastawenih 70 m 2, a nenastawenih 71 m 2. U Burovu je evidentirano 215 stambenih objekata (po jedan stambeni objekat na 148 oku}nica, po dva na 32, a na jednoj ima tri stambena objekta) u kojima ima 235 stanova. Prose~na povr{ina stambenog objekta je 85 m 2. U strukturi stambenog fonda dominiraju nastaweni 172 (81%), a u odnosu na ostala naseqa na planskom podru~ju znatno je ve}e u~e{}e povremeno nastawenih stambenih objekata (ve- }ina su vikendice) 35 tj. oko 16%. Nenastawenih/napu- {tenih je samo dva, u izgradwi je {est stambenih objekata. Prose~na povr{ina nastawenih stambenih objekata je 89 m 2, povremeno nastawenih 62 m 2, a nenastawenih 37 m 2. Starost stambenog fonda (Tabela 2). U Baro{evcu je preko polovine stambenih objekata (220, od toga 186 nastawena) izgra eno je do 1970. godine i u periodu 1981 1990, oko petine (88, nastawenih 81) u periodu 1971 1980, oko 13% (51) u periodu 1991 2000, a 30 (23 nastawena) posle 2000. godine. U Zeokama je stambeni fond, u odnosu na ostala naseqa, ne{to stariji skoro dve petine stambenih objekata (136 tj. 39%) je izgra eno pre vi{e od 35 godina (do 1970), oko ~etvrine (90 tj. 26%) u periodu 1971 1980, 63 (18%) u periodu 1981 1990, a 55 (16%) posle 1991. godine. Tre}ina stambenog fonda u Medo{evcu izgra ena je u periodu 1981 1990. godina, ne{to vi{e od ~etvrine (27%) u periodu do 1970, oko 23% u periodu posle 1991. i oko 16% u periodu 1971 1980. godina.
Broj 58 58 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Tabela 2: Stambeni fond prema godini izgradwe (Anketa 2007) izgra eni do 1970. 1971 1980. 1981 1990. 1991 2000. posle 2000.* Nepoznato Podru~je/ naseqe Ukupno broj % broj % broj % broj % broj % broj % Stambeni objekti Baro{evac svega 398 114 28.6 88 22.1 106 26.6 51 12.8 30 7.5 9 2.3 nastaweni 335 96 28.7 81 24.2 90 26.9 40 11.9 23 69 5 1.5 Zeoke svega 345 136 39.4 90 26.1 63 18.3 34 9.9 21 6.1 1 0.3 nastaweni 310 123 39.5 86 27.7 54 17.4 31 10.0 16 5.1 0 0.0 Medo{evac svega 200 54 27.0 33 16.5 64 32.0 23 11.5 25 12.5 1 0.5 nastaweni 159 44 27.7 26 16.4 53 33.3 20 12.6 16 10.1 0 0.0 Burovo svega 215 49 22.8 48 22.3 69 32.1 27 12.6 20 9.3 2 0.9 nastaweni 172 43 25.0 41 23.8 56 32.6 20 11.6 11 6.4 1 0.6 PLANSKO svega 1158 353 30.5 259 22.4 302 26.1 135 11.7 96 8.3 13 1.1 PODRU^JE nastaweni 976 306 31.4 234 24.0 253 25.9 111 11.4 66 6.8 6 0.6 Stanovi Baro{evac svega 428 118 27.6 95 22.2 115 26.9 57 13.3 33 7.7 10 2.3 nastaweni 358 99 27.7 87 24.3 97 27.2 43 12.0 26 7.3 6 1.7 Zeoke svega 357 137 38.4 94 26.3 66 18.5 37 10.4 22 6.2 1 0.3 nastaweni 322 124 38.5 90 28.0 57 17.7 34 10.6 17 5.3 0 0.0 Medo{evac svega 211 55 26.1 36 17.1 69 32.7 25 11.8 25 11.8 1 0.5 nastaweni 170 45 26.5 29 17.1 58 34.1 22 12.9 16 9.4 0.0 Burovo svega 237 52 21.9 54 22.8 76 32.1 30 12.7 23 9.7 2 0.8 nastaweni 192 46 24.0 47 24.5 62 32.3 23 12.0 13 6.8 1 0.5 PLANSKO svega 1233 362 29.4 279 22.6 326 26.4 149 12.1 103 8.4 14 1.1 PODRU^JE nastaweni 1042 314 30.1 253 24.3 274 26.3 122 11.7 72 6.9 7 0.7 * najve}i broj objekata u izgradwi je u ovoj grupaciji, dok je mawi broj iz ranijih perioda ili je nepoznata godina izgrawe U Burovu je, kao i u Medo{evcu, tre}ina stambenih objekata (69, od toga 56 nastawena) izgra ena u periodu 1981 1990. godina. Ne{to mawe od polovine je izgra eno do 1970. godine i u periodu 1971 1980. (49 i 48, odnosno stalno nastawenih 43 i 41), a iz perioda posle 1991. godine datira 47 objekata, od toga 21 nastawenih. Opremqenost stanova (Grafikon 1). U Baro{evcu je na naseqsku kanalizaciju prikqu~eno 165 stambenih objekata, od toga 154 nastawenih (46%), sengrup koristi 157 (137 nastawenih), a 69 (44 nastawenih) je bez ikakvog prikqu~ka na odvod otpadnih voda. Na javni vodovod prikqu~en je 361 (91%) stambeni objekat, od toga 320 (95%) nastawenih. Bez kupatila u stanu je 27 (8%), centralno grejawe ima polovina (167), telefon 286 (85%), a kablovsku televiziju preko dve tre}ine (241) nastawenih stambenih objekata. U Zeokama je na vodovodnu mre`u prikqu~eno je 89% (275) nastawenih stambenih objekata. Nema naseqske kanalizacije. Sengrup koristi 143 nastawena stambena objekta, a preko polovine (167 tj. 54%) je bez prikqu~ka na odvod otpadnih voda. Centralno grejawe ima preko tre}ine (116 tj. 37%) nastawenih stambenih objekata, telefon 235 (76%), a prikqu~ak na kablovsku televiziju ne{to vi{e od polovine (160 tj. 51%). U planskom delu naseqa Medo{evac, na vodovodnu mre`u je prikqu~eno 93% (148) nastawenih stambenih objekata. U ovom delu naseqa nema kanalizacije. Na sengrup je prikqu~eno 124 (78%) ne{to vi{e od petine (35) nema prikqu~ak na odvod otpadnih voda, centralno grejawe ima 54% (86), telefon 74% (117), a kablovsku televiziju samo sedam (4%) nastawenih stambenih objekata.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 59 U Burovu je na vodovodnu mre`u prikqu~eno oko 80% (139) nastawenih stambenih objekata. Odvod otpadnih voda je u polovini stambenih objekata regulisan preko sengrupa, a druga polovina je bez ikakvog prikqu~ka. Centralno grejawe ima tre}ina nastawenih stambenih objekata (57), telefon oko tri ~etvrtine (133), a prikqu~ak na kablovsku televiziju ne{to mawe od polovine (76). 2.3.2. Ograni~ewa i potencijali Posmatran u celini, stambeni fond na Planskom podru~ju je novijeg datuma (oko 46% stambenih objekata izgra- eno je posle 1981. godine), sa dobrim pokazateqem u pogledu povr{ina (prose~na povr{ina stambenog objekta je oko 90 m2, odnosno 93 m2 stalno nastawenih). Me utim, deo stambenog fonda je podstandardan, pre svega u pogledu komunalne opremqenosti oko tre}ine nastawenih stambenih objekata nema regulisan odvod otpadnih voda, a u oko 10% ne postoji teku}a voda u objektu/stanu, a nije zanemarqiv ni broj stanova bez kupatila. Prema planiranoj dinamici {irewa povr{inskih kopova, oko 54% stambenog fonda na Planskom podru~ju }e biti preseqeno do 2020. godine. 2.3.3. Ciqevi i koncepcija razvoja Osnovni ciq je unapre ewe uslova stanovawa kako u postoje}im naseqima tako i na lokacijama gde }e se preseliti delovi naseqa.to se naro~ito odnosi na opremawe komunalnom i socijalnom naseqskom infrastrukturom. Planska predvi awa obuhvataju: (1) procenu stambenog fonda koji se nalazi u: a) zonama {irewa, odnosno otvarawa kopova ili izgradwe/izme{tawa infrastrukturnih koridora i u kojima se planira preseqewe do 2020. godine; b) delu naseqa Zeoke koji nije direktno ugro`en rudarskim radovima i v) u ostalom delu Planskog podru~ja; (2) ostvarivawe uslova i kvaliteta stanovawa na Planskom podru~ju; i (3) preporuke za izgradwu stambenih jedinica u naseqima planiranim za preseqewe doma}instava. (1) U zonama koje su direktno ugro`ene {irewem, odnosno otvarawem novih kopova ili izgradwom/izme{tawem infrastrukturnih koridora ima 630 stambenih objekata, od toga 531 nastawen. Ovi stambeni objekti ~ine oko 54% stambenog fonda na Planskom podru~ju i bi}e fazno iseqeni do 2020. godine. U Baro{evcu se iseqava 87 stambenih objekata (ne{to vi{e od petine stambenog fonda naseqa), od toga 73 nastawena. U Zeokama }e do 2015. godine biti iseqeno preko tri ~etvrtine stambenog fonda naseqa 263 objekta (237 nastawenih) i to: u prvoj fazi, do 2010, bi}e iseqeno 39 objekata (oko 11% stambenog fonda), od toga 36 nastawenih; i u drugoj fazi, period 2010 2015, 224 objekta (65% stambenog fonda), od toga 201 nastawen. U Medo{evcu }e do 2015. godine biti iseqeni svi stambeni objekti i to: 68 (54 nastawena) do 2010. i 132 (105 nastawenih) u periodu 2010 2015. godina. Tabela 3: Dinamika preseqewa stambenih objekata Podru~je/naseqe Broj i Ukupno Nastaweni Povremeno Nenastaweni/ U izgradwi povr{ina nastaweni napu{teni broj % broj % broj % broj % 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 BARO[EVAC ukupno broj 398 335 100.0 38 100.0 17 100.0 8 100.0 m2 39132 33704 100.0 3596 100.0 1184 100.0 648 100.0 Preseqewe do 2010. broj 87 73 21.8 7 18.4 6 35.3 1 12.5 m2 7355 6539 19.4 472 13.1 237 20.0 108 16.7 Ostali deo naseqa broj 311 262 78.2 31 81.6 11 64.7 7 87.5 m2 31777 27166 80.6 3124 86.9 947 80.0 540 83.3 ZEOKE ukupno broj 345 310 100.0 18 100.0 10 100.0 7 100.0 m2 28856 26631 100.0 946 100.0 705 100.0 574 100.0 Preseqewe do 2010. broj 39 36 11.6 0 0.0 2 20.0 1 14.3 m2 4121 3819 14.3 0.0 170 24.1 132 23.0 Preseqewe 2010-2015. broj 224 201 64.8 12 66.7 5 50.0 6 85.7 m2 17972 16544 62.1 625 66.0 362 51.3 442 77.0 Deo naseqa koji nije direktno broj 82 73 23.5 6 33.3 3 30.0 0 ugro`en rudarskim radovima m2 6763 6268 23.5 321 34.0 173 24.6 0 MEDO[EVAC ukupno* broj 200 159 100.0 17 100.0 16 100.0 8 100.0 m2 17929 14990 100.0 1191 100.0 1143 100.0 605 100.0 Preseqewe do 2010. broj 68 54 34.0 3 17.6 9 56.3 2 25.0 m2 6281 5114 34.1 366 30.7 725 63.4 77 12.6 Preseqewe 2010-2015. broj 132 105 66.0 14 82.4 7 43.8 6 75.0 m2 11649 9877 65.9 825 69.3 419 36.6 529 87.4 BUROVO ukupno Broj 215 172 100.0 35 100.0 2 100.0 6 100.0 m2 18233 15260 100.0 2159 100.0 74 100.0 740 100.0 Preseqewe 2015-2020. broj 80 62 36.0 18 51.4 0.0 0.0 m2 6758 5878 38.5 881 40.8 0.0 0.0 Ostali deo naseqa broj 135 110 64.0 17 48.6 2 100.0 6 100.0 m2 11474 9383 61.5 1278 59.2 74 100.0 740 100.0 PLANSKO PODRU^JE broj 1158 976 100.0 108 100.0 45 100.0 29 100.0 m2 104150 90585 100.0 7892 100.0 3106 100.0 2567 100.0 Preseqewe do 2010. broj 194 163 16.7 10 9.3 17 37.8 4 13.8 m2 17757 15471 17.1 838 10.6 1132 36.4 317 12.3
Broj 58 60 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 Preseqewe 2010-2015. broj 356 306 31.4 26 24.1 12 26.7 12 41.4 m2 29621 26421 29.2 1450 18.4 780 25.1 970 37.8 Preseqewe 2015-2020. 80 62 6.4 18 16.7 0 0 6758 5878 6.5 881 11.2 0 0 Deo naseqa Zeoke koji nije direktno ugro`en rudarskim broj 82 73 7.5 6 5.6 3 6.7 0 0.0 radovima m2 6763 6268 6.9 321 4.1 173 5.6 0 0.0 Ostali deo Planskog podru~ja broj 446 372 38.1 48 44.4 13 28.9 13 44.8 m2 43252 36548 40.3 4402 55.8 1021 32.9 1280 49.9 *) Dinamika preseqewe prema amandmanima na Odluku o izradi plana generalne regulacije za podru~je naseqa Baro{evac, Medo{evac, Zeoke i Burovo (Skup{tina GO Lazarevac, broj: 06-78/2008/IX od 10.09.2008) U Burovu }e u periodu 2015 2020. godina biti iseqeno 80 stambenih objekata (37% stambenog fonda naseqa), od toga 62 nastawena i 18 povremeno nastawenih. U delu naseqa Zeoke koji nije direktno ugro`en rudarskim radovima ima 82 stambena objekta, od toga 73 nastawena, a na ostalom delu Planskog podru~ja 446, od toga 372 nastawena i to: u Baro{evcu 311 (266 nastawenih) i Burovu 135 (110). (2) Ostvarivawe uslova i unapre ewe kvaliteta stanovawa na Planskom podru~ju prostorno je diferencirano i odnosi se na: a) delove naseqa koji }e do 2020. godine biti fazno iseqeni i b) delove naseqa koji su van zone {irewa kopova i izme{tawa infrastrukturnih sistema. a) U delovima naseqa koja }e se fazno preseqavati u pogledu ostvarivawa i unapre ewa uslova i kvaliteta stanovawa defini{u se pravila gra evinskih intervencija na stambenim objektima, koja su uskla ena sa dinamikom {irewa kopova fazama preseqewa: na stambenim objektima koji }e biti napu{teni/iseqeni u prvoj fazi (do 2011) nisu dozvoqene bilo kakve intervencije na objektima; na stambenim objektima koji se iseqavaju u drugoj fazi (2011 2015) mogu se preduzimati popravke i mawe adaptacije koje obezbe uju kvalitet stanovawa; i doma}instvima koja `ive u delu naseqa Burovo i koja }e biti preseqena u periodu 2015 2020. treba omogu}iti da, ukoliko `ele, poboq{aju uslove i kvalitet stanovawa; ovo podrazumeva adaptaciju ili dogradwu starih ku}a, izvo ewe novih ili rekonstrukciju postoje}ih instalacija u stambenom objekta, kao i izgradwu sengrupa i bunara. b) Unapre ewe uslova i kvaliteta stanovawa u delovima naseqa koja se nalaze van zone {irewa kopova i izgradwe infrastrukturnih sistema podrazumeva organizovano ulagawe u objekte nedostaju}e komunalne infrastrukture (vodovoda, kanalizacije, saobra}ajnica i dr.) i unapre ewe kvaliteta socijalne suprastrukture ~ime }e se poboq{ati kvalitet `ivqewa stanovni{tva (domicilnog/starosedala~kog i doseqenog). U delovima naseqa Baro{evac i Burovo postoje i uslovi za razvoj i naseqavawe stanovni{tva iz zone rudarskih radova, dok je u delu naseqa Zeoke koji nije direktno ugro`en rudarskim radovima prostor raspolo`iv za izgradwu neznatan. Novoizgra eni stambeni objekti moraju zadovoqavati pravila ure ewa i gra ewa, odnosno propisane urbanisti~ke uslove i standarde. (3) Osnovni princip preseqewa je obezbe ivawe istih ili boqih uslova, odnosno, kvaliteta stanovawa na novim lokacijama. Standardi stanovawa u naseqima gde }e se stanovni{tvo organizovano preseqavati definisani su ili }e biti utvr eni urbanisti~kim uslovima i pravilima izgradwe u planskoj dokumentacije za ova naseqa. Program preseqewa 3. Kori{}ewe i ure ewe poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta 3.1. Poqoprivredno zemqi{te i poqoprivreda 3.1.1. Analiza i ocena stawa Dosada{we potrebe razvoja rudarstva (aktivni kopovi, odlagali{ta i prate}e rudarske aktivnosti), dovele su na Planskom podru~ju do smawewa povr{ina poqoprivrednog zemqi{ta na oko 2127 ha, ukqu~uju}i 163,2 ha povr{ina koje su rekultivacijom vra}ene u prvobitnu, tj. poqoprivrednu namenu. Prose~no u~e{}e poqoprivrednih u ukupnim povr{inama iznosi blizu 60 %, uz zna~ajne razlike po obuhva}enim delovima prostora.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 61 Tabela 1: Mesto poqoprivrednih u ukupnim povr{inama Planskog podru~ja, 2008. (u ha) Namena Baro{evac Burovo Zeoke Medo{evac [opi} Ostali deo PP*/ Svega PP Poqoprivredno 758 272 672 310 60 55 2127 [ume 172 76 34 282 Zauzeto rudarstvom 285 238 114 274 911 Izgra eno i ostalo 77 63 38 39 2 29 248 Ukupna povr{ina 1292 335 1024 463 62 392 3568 % poqoprivrednog 58.7 81.2 65.6 67.0 96.8 14.0 59.6 */ ve}im delom podru~je KO Mali Crqeni sa parcijalnim u~e{}em delova KO Rudovci, Prkosava i Strmovo Izvor: podaci Republi~kog Geodetskog zavoda, a`urirani ortofotosnimcima i informacijama REIS-a Po bonitetnoj strukturi ukupnog prostora, Plansko podru~je se odlikuje visokim udelom zemqi{ta degradiranih rudarskim aktivnostima (V i VIII bon. kl.), s jedne strane, i zemqi{ta bez ve}ih ograni~ewa za intenzivnu i raznovrsnu poqoprivrednu proizvodwu (I II bon. kl.), s druge strane (Grafikon 1). Izvor: M. Topalovi}, Bonitetna karta podru~ja Kolubarskog lignitskog basena, IAUS, Beograd, 2000 U okviru poqoprivrednih zemqi{ta, u koja ubrajamo sve povr{ine koje su neposredno namewene proizvodwi biqnih, a posredno i sto~nih proizvoda, radi obezbe ewa hrane, agrarnih sirovina i drugih proizvoda biolo{kog porekla, preovla uju pseudoglejevi, svrstani u IV bonitetnu klasu, kojoj pripadaju i gotovo zanemarqivo zastupqene ritske crnice, prevla`ene velikim delom godine. Kod pseudoglejeva se, tako e, javqaju vrlo znatna ograni~ewa za obradu, usled te{kog mehani~kog sastava, lo{eg vodno-vazdu{nog re`ima i stagnirawa povr{inske vode. Navedene osobine redukuju broj kultura koje se mogu uspe{no gajiti, i to pod uslovom redovnog ubrewa, a ~esto i dubinskog rastresawa slabopropustqivog Bt horizonta, odnosno odvodwavawa. Ovakvi tipovi zemqi{ta nalaze se na podru~ju KO: Baro{evac, Zeoke i Burovo. Visoka zastupqenost hidromorfnih zemqi{ta, me u kojima preovla uje pseudoglej, ukazuje na to da indirektne ugro`enosti proizvodnog potencijala prostora mogu da budu {ire i dugotrajnije od privremene degradacije pedolo{kog sloja na ta~no odre enim lokalitetima, za koje se predvi a izrada posebnih programa rekultivacije. Ove ugro`enosti donosi, u prvom redu, izme{tawe korita reke Pe{tan, koje pove}awem, odnosno prekomernim sni`avawem podzemnih voda mo`e da ubrza oglejavawe, odnosno lesivirawe i druge destruktivne procese, pogor{avaju}i time, ina~e, nepovoqne vodno-vazdu{ne osobine najrasprostrawenijih zemqi{ta. Zemqi{ta I (18.1%) i II (19.2%) bonitetne klase obuhvataju aluvijalna i ilovasta zemqi{ta, odnosno gajwa~e i aluvijalno zemqi{te glinovito. Povoqne vrednosti i male amplitude najva`nijih proizvodnih svojstva ~ine zemqi{ta I klase pogodnim za intenzivno gajewe raznovrsnih poqoprivrednih kultura, dok gajwa~e i alivijalna glinovita zemqi{ta II klase imaju i odre ena stalna ograni~ewa, bilo zbog nepovoqne teksture i vodno-fizi~kih osobina, bilo zbog osetqivosti na eroziju i povremenu su- {u, koja u ve}em stepenu umawuje prinose povr}a nego `itarica. Ova zemqi{ta se uglavnom nalaze na podru~ju KO Medo{evac, Burovo i [opi}. V klasa (11.7%) obuhvata kisela sme a zemqi{ta na {kriqcima i granitu, mo~varna glejna zemqi{ta i odlagali{ta jalovine, koja se odlikuju vrlo ozbiqnim ograni- ~ewima za poqoprivrednu proizvodwu, posebno ako su u pitawu kisela sme a zemqi{ta na ve}im nagibima (iznad 30%), izlo`ena svim stepenima povr{inske i slabe jaru- `ne erozije, koja su zbog velikih ograni~ewa pri obradi prirodno predisponirana za livade, pa{wake i {ume. Ova zemqi{ta zastupqena su na ju`nim delovima KO Baro{evac i Zeoke, kao i na rekultivisanim i aktivnim odlagali{tima jalovine Poqa A. U VIII bonitetnu klasu su svrstane povr{ine kopova (10.71%). U pitawu su tereni privremeno zauzeti delatnostima rudarstva i energetike, koji se po zavr{enoj eksploataciji koriste za unutra{we odlagawe jalovine i samim tim prelaze (delimi~no ili potpuno) u deposole pogodne za primenu odgovaraju}ih mera biolo{ke rekultivacije. Ova zemqi{ta su na podru~ju KO Baro{evac, Zeoke i Medo{evac (u delu koji nije obuhva}en GP).
Broj 58 62 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Prirodnu predisponiranost za intenzivnu i visokoproduktivnu poqoprivrednu proizvodwu ima ju`na polovina KO Medo{evac u ~ijoj strukturi je zastupqeno 30.6% zemqi{ta I bon. kl. klase, a koje je sastavni deo Planskog podru~ja, kao i KO Burovo i deo KO [opi}. Zemqi{ta koja su do sada zadr`ala poqoprivrednu namenu nalaze se preovla uju}im delom u prostornim potcelinama planiranog {irewa povr{inskih kopova i drugih vidova direktnog zauzimawa raznovrsnim rudarskim aktivnostima, uglavnom na podru~ju KO Baro{evac i Zeoke (Grafikon 2). Sa stanovi{ta o~ekivanih gubitaka agroekolo{kih i drugih prirodnih resursa, najzna~ajniju prostornu celinu ~ini KO Zeoke gde }e {irewem Poqa E do 2020. godine do}i do zauzimawa 40% od sada{wih povr{ina poqoprivrednog zemqi{ta. Zatim slede KO Baro{evac, gde }e {irewem Poqa B/C do}i do zauzimawa oko 31% i KO Medo{evac 16%. Na podru~ju KO Burovo i KO [opi} u planskom periodu ne bi trebalo da do e do ve}ih direktnih gubitaka poqoprivrednog zemqi{ta. Me utim, pri oceni mogu}nosti za o~uvawe uslova za razvoj poqoprivredne proizvodwe na delu prostora koji nije namewen potrebama rudarskih radova, treba uzeti u obzir i nepovoqne uticaje ovih radova i prate}ih aktivnosti, indirektnim putem, preko vazduha i vode, dostupnost zemqi{nih parcela za obradu, nasle enu strukturu kori{}ewa zemqi{ta i socioekonomske karakteristike doma}instava koja imaju poqoprivredno gazdinstvo. Na planskom podru~ju preovla uju ravni~arski tereni, koji prema jugu i jugoistoku polako prelaze u bre`uqke. Na bregovima nizije se mestimi~no javqaju i tereni iznad 200 m n.v., maksimalno do 294 m n.v. (vrh Vis u ju`nom delu KO Baro{evac). Po nasle enim odnosima izme u wiva, vo}waka, livada i pa{waka, s jedne strane, i skromno zastupqenih {uma, s druge, delovi prostora koji do sada nisu ja~e zahva}eni rudarskim delatnostima, posebno na podru~ju KO Medo{evac, pru`aju jednoli~nu sliku intenzivno obra ivanog poqoprivrednog predela, sa biocenozom svedenom na monokulturu p{enice, odnosno kukuruza. U ju`nim delovima KO Zeoke, Burovo i Baro{evac javqa se {arenolikija slika obra ivanog poqoprivrednog predela i predela pod {umama U skladu s preovla uju}im blago zatalasanim reqefom i drugim prirodnim pogodnostima, u strukturi kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta apsolutno preovla uju wive, a ostale kulture imaju raspored koji nije uvek uskla en sa prirodnim stani{nim uslovima. Pod vi{egodi{wim zasadima su registrovane dosta skromne povr{ine, po svemu sude}i, znatno mawe od stvarnog zna~aja proizvodwe vo}a i gro` a, koja se dobrim delom zasniva na brojnim pojedina~nim stablima raznovrsnog vo}a i ~okotima vinove loze po dvori{tima i oku}nicama, koje se katastarski vode, uglavnom, kao izgra eni prostor. Ve}i deo travnih kultura se koristi kao pa{wa~ka povr{ina. U uslovima zapu{tenog i nemeliorisanog zemqi{ta na ovim povr{inama, floristi~ki sastav pripada slabijoj pa{wa~koj formi, stihijski formirane travne povr{ine. Mnoge oranice zauzimaju povr{ine koje se ne mogu smatrati odgovaraju}im, pre svega sa stanovi{ta erozije, a potom i sa stanovi{ta ekonomi~nosti gajewa ratarskih kultura. Relativno visoka zastupqenost bara i trstika, kao i hidrofilnih livada i pa{waka uslovqena je, tako e, prirodnim predispozicijama za formirawe mo~varnih terena du` Pe{tana i Burova~kog potoka. (Grafikon 3). Izvor: podaci Republi~kog geodetskog zavoda za KO u celini Postoje}a dominantna usmerenost poqoprivrede planskog podru~ja na ratarsku proizvodwu nije u dovoqnoj meri uskla ena sa proizvodno-ekonomskim potencijalom zemqi{ta. O tome govori relativno visoka zastupqenost slabijih katastarskih klasa u ukupnim povr{inama pojedinih kategorija obradivog zemqi{ta na teritoriji KO, koje su u celini ili delimi~no obuhva}ene granicama Plana, ne ra~unaju}i katastarski neodre ena rekultivisana poqoprivredna zemqi{ta u okviru Prostornih potcelina 6 i 7, koje zahvataju delove teritorije KO Mali Crqeni, Prkosava, Rudovci i Strmovo. Indikativno je da najnepovoqniju katastarsku strukturu imaju orani~ne povr{ine, tj. wive i vrtovi (Grafikon 4). Ratarske kulture se ponekade gaje i na padinama zna~ajnog nagiba, bez preduzimawa neophodnih mera antierozione za{tite.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 63 Izvor: podaci Republi~kog geodetskog zavoda za KO u celini Na nagnutim terenima je neophodno formirawe protiverozionih pojaseva `bunastog, {umskog i travnog tipa, radi smawewa kineti~ke energije slivaju}eg mlaza koji vr- {i erodirawe povr{inskih slojeva zemqi{ta i podloge. Na taj na~in mogu}e je pove}ati toleranciju u smislu grani~nog nagiba za gajewe ratarskih kultura, a redukciju istih izvr{titi samo na mestima gde ne postoji nikakva ekonomska opravdanost gajewa `itarica i okopavina. Uz to, `ivim retenzionim pojasevima se zna~ajno poboq{ava ekolo{ki sistem podru~ja, a u vrste za formirawe pojaseva mogu se unesti brojne plemenite karakteristike, kao {to su medonosnost, lekovitost i dr. U vo}wacima i vinogradima u ciqu smawewa erozionih procesa potrebno je formirawe konturnih brazdi, kao i zasnivawe novih zasada iskqu~ivo sadwom po izohipsi, odnosno upravno na sada{we redove. Na planskom podru~ju nalaze se i povr{ine na kojima je izvr{ena poqoprivredna rekultivacija. U ataru Zeoke pod p{enicom je 2 ha, a Baro{evca pod suncokretom 37 ha, lucerkom 17 ha i ogledima 6,30 ha. U pripadaju}em delu KO [opi} nalazi se jedan od najve}ih staklenika u centralnoj Srbiji, izgra en 1976. godine, koji ima 29 ha ukupne povr{ine, od ~ega je 12,5 ha zastakleno. Trenutno se u ovom stakleniku ne odvija biqna proizvodwa zbog ste~ajnog postupka. Zbog ste~ajnog postupka, pra}enog ozbilnim problemima imovinsko-pravne prirode, obustavqena je proizvodwa, koja je nekada snabdevala kvalitetnim povr}em Lazarevac i {ire tr`i{te. Neposredno uz staklenik nalazi se u vlasni{tvu Vo}no-loznog rasadnika iz Lazarevca 8,9 ha povr{ina, na kojima se odvija rasadni~ka proizvodwa. Izuzev Staklenika sa komplementarnim prate}im povr{inama, gotovo sva do sada neeksprioprisana poqoprivredna zemqi{ta planskog podru~ja nalaze se u privatnom posedu doma}instava, koja su dominantnim delom oslowena na nepoqoprivredne izvore prihoda. Budu}i da migracije sa sela u gradove naj~e{}e nisu pra}ene otu ivawem nasle- ene o~evine, sva privatna zemqi{ta nisu u posedu lokalnog stanovni{tva Usled toga, nadoknadu za imovinska prava u procesu eksprioprijacije tra`i}e i vlasnici koji danas ne stanuju na podru~ju Generalnog plana. Prema popisu 2002. godine, oko 55 % od ukupnog broja doma}instva naseqa Baro{evac, Burovo, Zeoke, Medo{evac i [opi}, imalo je poqoprivredno gazdinstvo, pri ~emu je u odnosu na 1991. godinu do{lo do smawewa broja doma}instava s gazdinstvom za oko 10 %, uz izvesne razlike po naseqima (Tabela 2). Tabela 2: Broj doma}instava prema posedovawu gazdinstva, po popisu 1991. i 2002. godine Doma}instva ukupno Doma}instva sa gazdinstvom % sa gazdinstvom Naseqe u celini 1991 2002 Indeks 1991 2002 Indeks 1991 2002 Baro{evac 366 373 101.9 208 193 92.8 56.8 51.7 Burovo 118 142 120.3 109 88 80.7 92.4 62.0 Zeoke 245 276 112.7 190 173 91.1 77.6 62.7 Medo{evac 362 299 82.6 234 176 75.2 64.6 58.9 [opi} 516 646 125.2 327 331 101.2 63.4 51.2 Svega 1607 1736 108.0 1068 961 90.0 66.5 55.4 Izvor: Popis 1991. i 2002., Republi~ki zavod za informatiku i statistiku, Beograd U isto vreme je do{lo i do smawewa ukupnog broja individualnih poqoprivrednika aktivnih na sopstvenom gazdinstvu sa 201 na 129, izuzev u Baro{evcu gde je evidentirano wihovo pove}awe sa 16 na 30, tj. za 87,5 %. Prema Popisu 2002., u naseqima ~iji su atari u celini ili delimi~no obuhva}eni granicama Planskog podru~ja, ukupan broj poqoprivrednog stanovni{tva iznosio je svega 243, od ~ega je 161 (66,2%) imalo gazdinstvo (Tabela 3).
Broj 58 64 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Tabela 3: Osnovna obele`ja poqoprivrednog stanovni{tva po naseqima, 2002. Naseqe Indiv. Ukupno poqoprivredno Aktivno poqoprivredno Pred{kol. % ind. u celini poqoprivrednici stanovni{tvo 2002. stanovni{tvo 2002. deca, u~en. osn. poq. na na gazdinstvu i sred. gazd. u {kola i uk. br. 1991 2002 Indeks svega ima svega ima studenti na akt. poq. gazdinstvo gazdinstvo gazdinstvu Baro{evac 16 30 187.5 54 38 43 30 14 69.8 Burovo 14 5 35.7 11 7 10 6 10 50.0 Zeoke 25 17 68.0 23 17 21 17 16 81.0 Medo{evac 26 13 50.0 20 13 20 13 0 65.0 [opi} 120 64 53.3 135 86 84 68 0 76.2 Svega 201 129 64.2 243 161 178 134 40 72.5 Izvor: Popis 1991. i 2002, Republi~ki zavod za informatiku i statistiku, Beograd Enormno visoki stepen aktivnosti (85,3 %), odnosno niski udeo izdr`avanog u ukupnom poqoprivrednom stanovni{tvu, a naro~ito mali broj dece i omladine (svega 8) u doma}instvima koja imaju gazdinstvo, odra`avaju daleko pomerenu deagrarizaciju, pra}enu senilizacijom poqoprivrednog stanovni{tva. U kategoriju ukupnog i aktivnog poqoprivrednog stanovni{tva ulaze i doma}instva koja nemaju poqoprivredno gazdinstvo. Re~ je o zaposlenima koji obavqaju poqoprivredno zanimawe van sopstvenog porodi~nog gazdinstva, kojih je 2002. godine u posmatranim naseqima bilo ukupno 44, najvi{e u [opi}u (16) i Baro{evcu (13). Jednu od osnovnih strukturnih karakteristika poqoprivrede Planskog podru~ja ~ini velika usitwenost zemqi{nih poseda privatnih gazdinstava, jo{ ve}a nego u Srbiji u celini. Prema podacima Popisa 2002., prose~na povr{ina ukupno kori{}enog zemqi{ta iznosila je u posmatranim naseqima svega 1,8 ha po doma}instvu koje ima poqoprivredno gazdinstvo. Samo pet od ukupno 961 tzv. gazdinstavo koristilo je vi{e od 8 ha ukupne povr{ine zemqi{ta. Raspola`u}i sitnim posedom i prete`no orijentisani na zapo{qavawe van gazdinstva, vlasnici poqoprivrednih gazdinstava se retko opredequju za razvoj sto- ~arske proizvodwe. Najvi{e se gaji `ivina i ovce, uglavnom, radi dopune zadovoqavawu prehrambenih potreba sopstvenog doma}instva. Broj stoke registrovan Popisom 2002., daleko je ispod potencijala lokalne krmne osnove, pa i prose~nih relacija prema zemqi{tu u poqoprivredi Srbije. Naprimer, ukupan broj grla goveda na 100 ha obradive povr{ine odgovaraju}ih atara u celini iznosio je svega 11, u odnosu na republi~ki prosek od 37 grla. Logi~nu posledicu relativno povoqnih mogu}nosti zapo{qavawa na lokalnom nivou, s jedne strane, i kontinuiranog pritiska rudarskih aktivnosti na zaposedawe zemqi{ta, s druge, predstavqa apsolutno preovla ivawe nepoqoprivrednih izvora prihoda u doma}instavima koja imaju gazdinstvo. Danas se poqoprivreda Planskog podru~ja prete`nim delom oslawa na simbiozu tzv. stara~kih doma}instava i uzgrednog/dopunskog anga`ovawa ~lanova porodice koji su orijentisani na trajno obezbe ewe prihoda od zapo{qavawa van gazdinstva. Me utim, ekonomski, socijalni i ekolo{ki zna~aj ovih doma}instava je i daqe neprocewiv, posebno sa stanovi{ta o~uvawa prirodnih i ambijentalnih vrednosti prostora., u skladu sa konceptom multifunkcionalne poqoprivrede. 3.1.2. Potencijali i ograni~ewa Intenzivni razvoj rudarsko-energetskog kompleksa je dijametralno suprotan sa ciqevima i interesima kori- {}ewa i za{tite zemqi{ta, uop{te, a time i posebno konfliktan u odnosu na razvoj poqoprivrede. U periodu do 2020. godine ovi konflikti }e se sukcesivno pove}avati sinergetskim delovawem slede}ih ograni~ewa za o~uvawe ekosistemskih i socioekonomskih funkcija zemqi{ta kao, u osnovi, neobnovqivog prirodnog resursa od neprocewive dru{tvene vrednosti: daqe zauzimawe velikih povr{ina plodnih poqoprivrednog zemqi{ta za {irewe povr{inske eksploatacije lignitskih le`i{ta; kidawe normalnih proizvodno-funkcionalnih veza izme u doma}instava i wihovih zemqi{nih fondova u postupku eksprioprijacije, koji prethodi preseqavawu; ote`ana dostupnost, a mestimi~no i potpuna nedostupnost parcelama obradivog zemqi{ta, koje su odse~ene od prilaznih puteva napredovawem frota rudarskih radova; rizici u pogledu dugoro~nih posledica izme{tawa re~nih tokova i reme}ewa re`ima podzemnih voda rudarskim radovima; otvarawe i razvoj povr{inskog kopa Poqe E, s obzirom na dubinu zalegawa ugqenog sloja, mo`e izazvati zna~ajno slegawe tla u neposrednoj blizini kao i mogu}e klizawe tla u zoni Burova i Zeoka; rasprostrawena erozija na ve}em delu obradivih povr{ina koje nisu planirane za zauzimawe rudarskim radovima, {to za posledicu ima, pored gubitka zemqi{ta i voda, gubitak i hranqivih elemenata iz zemqi{ta, kao i od kori{}enih ubriva, s direktnim uticajem na pove}awe tro{kova poqoprivredne proizvodwe; dugoro~no izostavqawe mera za unapre ewe poqoprivredne proizvodwe i uslova `ivqewa na selu, posebno nedovoqna podr{ka restrukturizaciji fizi~kog potencijala razvojno perspektivnih privatnih gazdinstava; osiroma{ewe biodiverziteta, ne samo pod uticajem rudarsko energetskog kompleksa, ve} i zbog su`avawa strukture poqoprivredne proizvodwe na preostalim obradivim zemqi{tima, neretko na jednu ili dve ratarske kulture, neadekvatne primene hemijskih ubriva i sredstava za za{titu biqa, prekomernog uni{tavawa me a i drugih stani{ta divqe flore i faune i sl.; izuzetno jaka usitwenost zemqi{nih poseda, pra}ena visokom zastupqeno{}u nepoqoprivrednih izvora prihoda lokalnih doma}instava (plate, penzije i sl.); nedovoqna motivisanost lokalnog stanovni{tva, posebno seoske omladine za bavqewe poqoprivrednom proizvodwom kao trajnom perspektivom za poboq{awe sopstvenog ekonomskog i socijalnog statusa; usporena i nedosledna privatizacija postoje}ih stakleni~kih kapaciteta za tr`i{no konkurentnu proizvodwu povr}a, ranog jagodastog vo}a, rasadni~kog materijala i sl.; i eventualno zauzimawe poqoprivrednog zemqi{ta u gra evinske svrhe na terenima izvan eksploatacionog podru~ja, radi zadovoqavawa egzistencijalnih potreba tog dela lokalnog stanovni{tva koje se odlu~i za preseqewe na druge lokacije u granicama atara Baro{evca, Zeoka, Burova i Medo{evca.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 65 U uslovima neizbe`ne privremene marginalizacije poqoprivrednih kapaciteta Planskog podru~ja, u prvi plan izbija zna~aj trajnog o~uvawa/obnavqawa ekosistemskih funkcija povr{inskog sloja zemqi{ne kore, ~ija degradacija ima direktan uticaj na kvalitet vode i vazduha, biolo- {ku raznovrsnost i klimatske promene. Potencijali za umawewe {tetnih uticaja planiranog razvoja rudarstva na kvantitativne i kvalitativne osobine pedolo{kog sloja, odnosno za obezbe ewe podr{ke odr`ivom poqoprivrednom i ruralnom razvoju Planskog podru~ja su slede}i: razra ena tehni~ko-tehnolo{ka i organizaciona re- {ewa za minimizirawe gubitka u povr{inama i kvalitetu poqoprivrednog zemqi{ta: selektivnim skidawem, deponovawem i ponovnim kori{}ewem humusnog sloja u postupku agrobiolo{ke rekultivacije; prelaskom na unutra{wa odlagali{ta raskrivke; kontrolisanim razme{tajem energetskih objekata; planskim razme{tajem masa litolo{kog stuba otkrivke prema budu}oj nameni i dr.; ohrabruju}a doma}a iskustva na kolubarskim deposolima, zasnovana na rezultatima mnogih poqskih ogleda koji govore da primena odgovaraju}ih mera rekultivacije uti~e na pove}awe biolo{ke aktivnosti zemqi{nih mikroorganizama i dovodi do stvarawa stabilnih agregata i sitnozrnaste strukture, poboq{avawa vodnog i toplotnog re`ima, pove}awa azotnog bilansa, a time i do stvarawa humusno akumulativnog sloja na kome se mo`e organizovati uspe{na proizvodwa p{enice, kukuruza, suncokreta, vinove loze, {qive, jabuke, jagode, kajsije i drugog vo}a, nekih vrsta povr}a, medonosnog biqa i drugih poqoprivrednih kultura, {to pru`a i osnovu za razvoj razli~itih proizvodno-uslu`nih delatnosti, komplementarnih razvoju seoskog i sportsko-rekreativnog turizma; pozitivna zakonska regulativa u pogledu uva`avawa potreba poqoprivrede i za{tite `ivotne sredine pri re- {avawu vodoprivrednih problema, izgradwi saobra}ajne infrastrukture, preseqavawu stanovni{tva i sl.; mogu}nost planirawa i usmeravawa sredstva za rekultivaciju, meliorativne radove i druge potrebe u vezi sa za- {titom zemqi{ta, kao i davawa poqoprivrednog zemqi- {ta u dr`avnom vlasni{tvu u zakup, u skladu sa Godi{wim programom za{tite, ure ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta na teritoriji grada Beograda, koji donosi Skup{tina grada Beograda; ekonomski interes vlasnika zemqi{ta da na svojim povr{inama primewuju sve radove i mere za kontrolu erozije i da prihvate sve preporuke za gazdovawe zemqi{tem na izdvojenim erozionim podru~jima, odnosno da primewuju odgovaraju}u agrotehniku pri obradi svih zemqi{ta pogodnih za poqoprivrednu proizvodwu; racionalno iskori{}avawe potencijala za razvoj poqoprivredne proizvodwe koje donosi nau~no-tehnolo{ki progres, a naro~ito podsticawe kori{}ewa plastenika i staklenika u poqoprivrednoj proizvodwi, kao i osnivawe farmi za uzgoj kuni}a, proizvodwu }uraka, gusaka, patki i drugih re ih vrsta `ivine, ukqu~enih u tr`i{no atraktivne programe proizvodwe ekskluzivne hrane; i realni izgledi za institucionalnu podr{ku odr`ivom razvoju poqoprivrede na terenima degradiranim industrijskim razvojem, usled orijentacije agrarne politike Republike Srbije na prihvatawe modaliteta, kriterijuma i standarda EU i inicirawa odgovaraju}ih aktivnosti na nivou Grada Beograda i op{tine Lazarevac; u tim okvirima mo`e se definisati adekvatna politika agroekolo- {kih nadoknada za obra ivawe zemqi{ta koje nije ukqu~eno u rudarsku eksploataciju, dono{ewem lokalne strategije ruralnog razvoja, okrenute proizvodwi radi za{tite prirodnih i stvorenih vrednosti na podru~jima velikih povr- {inskih kopova, koja bi trebalo da dobiju status podru~ja s mawe povoqnim uslovima (Less Favoured Areas LFA). 3. 1.3. Ciqevi razvoja Osnovni ciq jeste o~uvawe prirodnih i socioekonomskih uslova za opstanak, obnavqawe i razvoj poqoprivrede i sela na podru~ju Generalnog plana. Na toj osnovi se odre uju slede}i programski zadaci/posebni ciqevi: budu}i da se pedolo{ki procesi odvijaju veoma sporo, poqoprivredno zemqi{te se u planovima razvoja rudarstva i energetike i svim drugim sektorskim planovima i programima, ukqu~uju}i i poqoprivredu, tretirati kao, u osnovi, neobnovqivi prirodni resurs, koji se sastoji iz mineralnih ~estica, organske materije, vode, vazduha i `ivih organizama, predstavqa prirodnu vezu izme u zemqe, vazduha i vode, izvor je hrane, biomase i sirovina, ima bitnu ulogu kao prirodno stani{te i mesto ~uvawa genetskih resursa, prostor je za skladi{tewe, filtrirawe i transformaciju brojnih sustanci, ukqu~uju}i vodu, hranqive materije i ugaq, kao i resurs koji ~ini osnovu pejza`a i ~ovekovih aktivnosti i ima druge va`ne funkcije; u fazi tehni~ko-tehnolo{kog projektovawa rudarskih radova razraditi re{ewa kojima se vremenski i prostorno ograni~ava degradacija/uni{tavawe biolo{ke raznovrsnosti povr{inskog sloja spoqweg omota~a zemqane kore, koji ~ini zemqi{te sposobno za proizvodwu biomase, bilo u poqoprivrednoj proizvodwi, bilo u {umarstvu, na zelenim terenima za sport i rekreaciju i sl.; obuhvatiti podru~je Plansko podru~je, isto kao i ceo Kolubarski lignitski basen, kompleksnim ispitivawem vodnih, toplotnih, vazdu{nih, mehani~kih, hemijskih i drugih osobina zemqi{ta, naporedo sa uspostavqawem hidrolo{kog, pedolo{kog i ekolo{kog monitoringa; multisektorskim pristupom razraditi kozistentna i me usobno usagla{ena re{ewa kojima se obezbe uje odr`ivo kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta, odnosno obnavqawe wegovih uni{tenih ekolo{kih, privrednih i dru- {tvenih funkcija, imaju}i pri tome u vidu i potrebe budu- }ih generacija; obezbediti spoqwu podr{ku namenskom i racionalnom kori{}ewu poqoprivrednog zemqi{ta koje nije zauzeto rudarskom eksploatacijom, radi o~uvawa resursa za proizvodwu hrane i ukupnih ambijentalnih vrednosti prostora; podsticati razvoj sto~arstva, posebno mle~nog govedarstva, a time i uvo ewe leguminoza i drugog krmnog sto~nog biqa u plodored, radi uspostavqawa ekolo{ke kompenzacije izme u prostranih orani~nih povr{ina i jo{ uvek postoje}ih, mada skromno zastupqenih, zajednica {uma, livada i pa{waka; poja~ati unutra{we samoregulatorne mehanizme i cenoti~ku stabilnost nagla{eno ratarskih terena, uno{ewem pojedina~nih stabala ili mawih grupa drve}a na oranice, a naro~ito podizawem {umskih pojaseva, koji doprinose stabilizaciji uslova sredine, kako u funkciji za- {tite od eolske erozije, tako i radi poboq{awa mezo i mikroklime, uslova za o~uvawe faune tla i drugih elemenata biodiverziteta; uspostaviti poseban sistem upravqawa/gazdovawa eksprioprisanim zemqi{tima do vremena wihovog ukqu- ~ivawa u rudarsku eksploataciju, prioritetno u funkciji za{tite okru`ewa od nepovoqnih uticaja koje izaziva degradacija lokalnih zemqi{ta fizi~kim i hemijskim zaga- ewima, smawivawem sadr`aja organske materije usled neobra ivawa, redukovawem biolo{ke raznovrsnosti, napredovawem procesa erozije, sabijawem fizi~ke strukture, pove}avawem nepropustqivosti i pove}avawem opasnosti od prirodnih akcidenata; i u skladu s evropskim modelom multifunkcionalne poqoprivrede, obezbediti dugoro~nu podr{ku opstanku, odnosno obnavqawu i razvoju porodi~nih oblika poqoprivredne proizvodwe, s obzirom na wihovu va`nu ulogu, ne samo u proizvodwi hrane, ve} i u oblasti za{tite `ivotne sredine i pejza`a, o~uvawa plodnosti zemqi{ta, bogatstva stani{ta i biodiverziteta, kao i lokalne tradicije i kulturne ba{tine.
Broj 58 66 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 3.1.4. Koncepcija razvoja U skladu sa prioritetnim energetskim potrebama Republike Srbije, u periodu do 2020. godine na podru~ju Generalnog plana }e do}i do privremenog zauzimawa oko 460 ha poqoprivrednog zemqi{ta povr{inskim kopovima i prate}im rudarskim aktivnostima, kao i do trajnog zauzimawa oko 220 ha za izgradwu/izme{tawe infrastrukturnih koridora i podizawe za{titnih {umskih pojaseva, dok }e oko 190 ha (47 % od ukupnih povr{ina pogodnih za sprovo ewe biolo{ke rekultivacije) biti vra}eno, provobitnoj poqoprivrednoj nameni (Tabela 4). Osnovne karakteristike odr`ivog kori{}ewa zemqi- {nog prostora su konzervacija (za{tita) prirodnih resursa, zadovoqavaju}i nivo poqoprivredne produkcije (produkcije biomase) i prihvatqivi uslovi za zadovoqavawe potreba postoje}e i budu}ih generacija. Konzervacija je proces kojim se produ`ava vreme aktivnog kori{}ewa resursa, i odnosi se na za{titu, upravqawe i poboq{awe resursa zemqi{ta. Potreban je pozitivan pristup, paralelnom kontrolom destruktivnih uticaja na povr{ine i kvalitet zemqi{ta i pra}ewem rezultata dobrog gazdovawa. Sistem konzervacije obuhvata agronomske mere, mere konzervacione obrade zemqi{ta i tehni~ke mere. Konzervacija je uspe{nija kada se sprovodi kroz dugoro~ne, nego kroz kratkoro~ne programe Ovakvo opredeqewe podrazumeva primenu slede}ih, prostorno diferenciranih mera za{tite zemqi{ta: poqoprivredno zemqi{te zauzimano za {irewe povr{inskih kopova i druge aktivnosti koje uni{tavaju wegove ekosistemske funkcije, bi}e vra}eno pre a- {woj nameni, odnosno drugim namenama kojima se pove}ava potencijal prostora za proizvodwu biomase, prema dinamici/rokovima koji su uslovqeni karakterom i tehnologijom pojedinih rudarsko-energetskih objekata; Tabela 4: Plan kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta, 2008 2020. (u ha) Godina Baro{evac Burovo Zeoke Medo{evac [opi} Ostali deo* Svega PP Ukupne povr{ine poqoprivrednog zemqi{ta ha 2008 758 272 672 310 60 55 2127 2010 459 272 536 282 60 55 1664 2015 426 272 344 282 60 55 1439 2020 506 272 344 282 60 166 1630 Promene u periodu ha 2008 2010-299 -136-28 -464 zauzimawe rudarstvom -270-34 -304 infrastrukturni koridori -29-81 -110 za{titni pojasevi -22-28 -50 2010 2015-33 -192-225 zauzimawe rudarstvom -158-158 za{titni pojasevi -33-34 -67 2015-2020 80 111 191 rekultivacija 80 111 191 Svega: 2008 2020-252 -328-28 111-497 zauzimawe rudarstvom -270-191 -461 infrastruk. koridori -29-81 -110 za{titni pojasevi -33-56 -28-117 rekultivacija 80 111 191 */ ve}im delom podru~je KO Mali Crqeni sa parcijalnim u~e{}em delova KO Rudovci, Prkosava i Strmovo projektom rekultivacije bi}e odre ene mere za privo- ewe degradiranog poqoprivrednog zemqi{ta, uni{tenog rudarskim i drugim privrednim aktivnostima, u stawe wegove pre a{we biolo{ke produktivnosti, radi kori{}ewa za proizvodwu hrane i agrarnih sirovina, ili za obavqawe drugih ekosistemskih i socijalnih funkcija; u odnosu na terene koji ne}e biti u ve}oj meri zahva- }eni indirektnim uticajima {irewa povr{inskih kopova i drugim aktivnostima Rudarsko-energetskog-industrijskog kompleksa (izme{tawe infrastrukturnih koridora, izgradwa pomo}nih objekata i sl.), razradi}e se re{ewa kojima se obezbe uje zadr`avawe prete`nog dela poqoprivrednog zemqi{ta u wegovoj nameni, u skladu s prirodnim pogodnostima i ograni~ewima, uz mestimi~no preduzimawe aktivnosti koje doprinose unapre ivawu ekonomskih, tehni~ko-tehnolo{kih i organizacionih uslova poqoprivredne proizvodwe ju`ni deo KO Baro{evac i KO Zeoke, deo KO Medo{evac, KO Burovo i deo KO [opi}; na eksprioprisanim terenima koji do 2020. ne}e biti zauzeti povr{inskom otkrivkom i prate}im rudarskim delatnostima, obezbedi}e se uslovi za redovnu obradu poqoprivrednog zemqi{ta, primenom zakupa, koncesija ili drugih prikladnih modaliteta privremenog kori{}ewa prirodnih resursa; oko Poqa B/C i E u ju`nim delovima i bo~nim potesima napredovawa povr{inskih kopova bi}e formiran pojas privremene za{titne vegetacije, {irine oko 150 metara, radi uspostavqawa biolo{ke brane od {tetnih uticaja rudarstva na naseqsku zonu i {ire okru`ewe; zemqi{te izlo`eno talo`ewu {tetnih agensa koje dolaze direktno ili indirektno od rudarsko-energetskih i drugih ~ovekovih aktivnosti, ukqu~uju}i i neadakvatnu primenu agrohemikalija, bi}e {ti}eno preduzimawem odgovaraju}ih preventivnih mera na izvorima emitovawa/nastajawa ovih {tetnih uticaja, u skladu s re{ewima koja su predvi ena planom razvoja vodoprivredne infrastrukture, za{tite prirodnih dobara i `ivotne sredine i kori{}ewa {uma i {umskog zemqi{ta; u odnosu na prostor oslobo en planiranim izme{tawem infrastrukturnih koridora, u delovima izvan {irewa povr{inskih kopova, paralelno treba primewivati odgovaraju}e mere privremene rekultivacije zemqi{ta i ozelewavawa predela, prioritetno u funkciji smawivawa/separacije {tetnih ekosistemskih uticaja; na zemqi{tima koja ostaju u poqoprivrednoj nameni treba obezbediti podr{ku korigovawu na~ina kori{}ewa prema prirodnim pogodnostima i ograni~ewima, uz posebno uva`avawe potrebe za permanentnim unapre ivawem
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 67 op{tih karakteristika predela, primenom slede}ih mera: po{umqavawe i zatravqivawe zemqi{ta V VIII bonitetne klase, a u tim okvirima i deposola; osnivawe planta`nih vo}waka i vinograda na niskoproduktivnim oranicama; diversifikacija ratarske proizvodwe, uvo ewem odgovaraju}eg plodoreda i {irewem povr{ina pod raznovrsnim krmnim biqem, posebno leguminoznim; i formirawem mre`e za{titnog zelenila; potrebno je, tako e, obezbediti podr{ku o~uvawu i unapre ewu agrobiodiverziteta, posebno u oblasti sakupqawa, reintrodukcije i umno`avawa starih sorti vo}arskih, ratarskih i dr. poqoprivrednih kultura i starih rasa doma}ih `ivotiwa i planirawa mera na komercijalizaciji takvih aktivnosti; mere za{tite od erozije treba selektivno usmeravati prema strukturi postoje}ih kultura do granice wihovog tehnolo{ko-ekonomskog opravdawa, pod uslovom da postoje mogu}nosti podizawa wihovog kvaliteta na vi{i nivo produktivne sposobnosti i sposobnosi za{tite zemqi{ta od erozije; sve degradirane ili opusto{ene kulture iz bilo kog razloga planirane su za melioracione zahvate ili promenu na~ina kori{}ewa; i budu}i da poqoprivredno zemqi{te ~ini glavni element fizi~ke strukture ruralnog prostora koji do 2020. godine ne}e biti ukqu~en u rudarsku eksploataciju, potrebno je vo ewe ra~una o o~uvawu i negovawu estetskih obele`ja predela, primenom slede}ih mera: potkresivawe i kr~ewe vrzina (`ivica) i uklawawe korova du` me a i seoskih, {umskih i drugih slu`benih puteva i odr`avawe tih puteva; sakupqawe i pa`qivo uklawawe ambala`e od hemijskih preparata i mineralnih ubriva; sakupqawe i eliminisawe otpadaka poqoprivrednih proizvoda; ~uvawe pojedina~nih ili grupa stabala drve}a na obradivim povr- {inama; i po{tovawe zabrane odlagawa sme}a, svih vrsta otpada (metalnog, staklenog, gra evinskog materijala i sl.) van mesta odre enih za te namene. Konkretne mere podr{ke odr`ivom kori{}ewu poqoprivrednog zemqi{ta i drugih agroekolo{kih dobara planskog podru~ja bli`e }e se definisati dono{ewem Regionalnog programa integralnog ruralnog razvoja podru~ja grada Beograda, uz aktivno u~e{}e lokalnih zajednica u definisawu specifi~nih potreba pojedinih naseqa. Pri tome je obavezno uspostavqawe ravnote`e izme u mogu}nosti zapo{qavawa, promena u poqoprivrednoj proizvodwi, po{umqavawa, razvoja turizma i za{tite `ivotne sredine na lokalnom nivou, u interakciji s planiranim razvojem obli`wih sela i gradova, ne samo na podru~ju eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena, ve} i u okru`ewu. 3.2. Kori{}ewe i za{tita {uma i {umskog zemqi{ta 3.2.1. Analiza i ocena stawa Na podru~ju Generalnog plana nalazi se 303 ha pod {umom, {to ~ini 8,5 % od povr{ine ukupnog prostora. Deo {uma podignutih na ranije rekultivisanim povr{inama u KO Zeoke i KO Baro{evac bi}e do 2015. godine uni{ten {irewem kopova Poqa B/C i Poqa E. Izuzimaju}i mawe sastojine {umskog drve}a na oranicama, degradirane vo}- wake zauzete samoniklom {umskom vegetacijom, hidrifilne pojaseve raznovrsnog drve}a i `buwa du` vodotoka i sl., podru~je KO Burovo i ukqu~ene delove KO Medo{evac i [opi} karakteri{e odsustvo povr{ina pod {umama, u smislu ekosistema. U pro{losti je visoka bonitetna vrednost zemqi{ta podsticala pretvarawe {umskih povr{ina u obradiva zemqi{ta. U novije vreme je mestimi~no izra- `en i proces spontanog {irewa {uma na ra~un ekstenzivno obra ivanih, slabo odr`avanih ili zapu{tenih wiva, livada i pa{waka. Zemqi{ta pogodna za {ume pripadaju na Planskom podru~ju V i VIII bonitetnoj klasi. U V bonitetnu klasu svrstana su kisela sme a zemqi{ta na {kriqcima i granitu, mo- ~varna glejna zemqi{ta i odlagali{ta jalovine (deposole). Kada su u pitawu kisela sme a zemqi{ta na nagibima preko 30%, potrebna je primena sistema konzervacije, a u slu~aju deposola podizawe {uma podrazumeva sprovo ewe posebnih programa rekultivacije. U VIII bonitetnu klasu su svrstana tehnogena zemqi{ta, tj. povr{ine kopova ugro`ene procesima eolske i vodne erozije, koji dovode do zaga ivawa povr- {inskih i podzemnih voda, degradacije zemqi{ta i ugro`avawa op{teg kvaliteta `ivotne sredine u okru`ewu. Primarni zna~aj za{tite se odnosi na regulisawe ovih degradacionih procesa, {to podrazumeva sisteme mera konzervacije. Antropogen uticaj na stawe {umskog ekosistema odvija se kroz ugro`avawe (negativan) i za{titu i negu (pozitivan). Radi ubla`avawa negativnih efekata razvoja i daqe eksploatacije lignita, na Planskom podru~ju se generalno planira pove}awe povr{ina pod {umom, polaze}i pri tome od {irih planskih pretpostavki i ciqeva socioekonomskog razvoja, posebno u domenu za{tite `ivotne sredine. U skladu sa Zakonom o poqoprivrednom zemqi{tu, a polaze}i od nedovoqne {umovitosti Planskog podru~ja, posebno u KO Burovo i Medo{evac, za eventualno daqe po{umqavawe terena koji nisu obuhva}eni rudarskim aktivnostima mogu se iskoristiti samo skromne povr{ine 7. katastarske klase u kategoriji wiva. Sva ostala obradiva zemqi{ta imaju relativno visok proizvodno-ekonomski potencijal. Gotovo sve {ume su u periodu 1973 1993. godine podignute {umskom rekultivacijom odlagali{ta jalovine. U ovim {umskim sastojinama su najzastupqenije ~iste kulture crnog bora (Pinus nigra) i belog bora (Pinus alba), a zatim slede me{ovite kulture ~etinara. ^iste kulture drugih vrsta ~etinara (ari{i Larix decidua, Larix japonica, Larix europea; duglazija Pseudotsuga menziensii; borovac Pinus strobus) zauzimaju dosta skromne povr{ine. Mestimi~no se sre}u i ~iste kulture li{}ara (hrast Quercus pedenculata, Quercus sessilis; javor Acer pseudoplatanus, Acer negundo; joha Alnus glutinosa; jasen Fraxinus excelsior i dr.). Izuzev kulture borovca, a ponegde i crnog bora, {ume podignute na odlagali{tima povr{inskih kopova su, uglavnom, vrlo vitalne i dobrog zdravstvenog stawa. U wima je do{lo do spontanog naseqavawa autohtone prizemne {umske vegetacije, a zatim i divqa~i i druge faune. Pokrenuti su procesi obnove zemqi{ta, priliva kiseonika, regulisawa infiltracije i povr{inskog oticawa vode, razlagawa organske materije i sinteze humusa. I pored izostavqawa odgovaraju}ih mera intenzivne nege, nave}i deo ovih kultura je relativno brzo formirao sklop i uspostavio biolo{ko okru`ewe, stvaraju}i time uslove za svoj samostalni opstanak. Posebno dobre rezultate u pogledu razvoja, mereno pre~nikom i visinom stabla, kao i po otpornosti na bolesti i {teto~ine, pokazale su li{}arske vrste. Preostale obrasle {umske povr{ine u ju`nim delovima KO Baro{evac i KO Zeoke su, uglavnom, izdana~kog porekla, izmewenog prirodnog sastava u odnosu na prirodni potencijal, raspar~ane na veliki broj sitnih parcela, prose~ne povr{ine 20 30 ari i nalaze se uglavnom u privatnom posedu porodi~nih poqoprivrednih gazdinstava. Skromnog su ekonomskog potencijala, koji ~ini proizvodwa drvne mase. Mozai~no raspore ene u prostoru imaju, pre svega, pejza`nu vrednost, sli~no kao i druge mawe sastojine {umskog drve}a i `buwa na poqoprivrednim povr{inama. Me utim, {umarci mawi od 0,4 ha, po pravilu, nisu u stawu da formiraju {umski ekosistem. Stoga se povr{ine vrba i topola na oranicama, drve}a i `buwa du` vodotoka, poqoza{titni pojasevi i sl. vode, i u katastru i u statistici, kao poqoprivredno zemqi{te. Na {irem podru~ju Kolubarskog lignitskog basena, kome pripada i podru~je Generalnog plana, evidentiran je veliki broj biqnih zajednica, i raznovrsnost {umskih vrsta koje ih izgra uju, {to omogu}ava {iroki izbor vrsta za rekultivaciju po{umqavawem. Na ovom podru~ju nalazile su se u ne tako dalekoj pro{losti brojne {umske zajednice.
Broj 58 68 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. [uma kitwaka i graba sa kostrikom (as. Querco-Carpinetum aculeatetosum, Jov. 1951). Ova {umska zajednica zauzima zaklowena mesta izme u {uma sladuna cera, kitwakovih {uma i submontanih bukovih {uma. U ovom podru~ju, ove {ume se najvi{e javqaju oko sela Baro{evca. U spratu drve}a zabele`ene su slede}e vrste: beli grab (Carpinus betulus), hrast (Quercus petraea), divqa tre{wa (Prunus avium), cer (Quercus cerris) i dr. Sprat `bunova ~ine: kostrika (Ruscus aculeatus), svib (Cornus sanguinea), dren (Cornus mas), klen (Acer campestre) i dr. [uma hrasta kitwaka i obi~nog graba sa hrastom sladunom (as. Querco Carpinetum quercetosum farnetto, Gaj) nalazi se na nagibima oko 20º koji su izlo`eni istoku, odnosno severoistoku, a opisane su u okolini sela Baro{evac. U spratu drve}a se nalaze: grab (Carpinus betulus), hrast (Quercus farnetto), bukva (Fagus moesiaca), javor (Acer campestre), hrast kitwak (Quercus petraea). U spratu `bunova zabele`ene su vrste: javor (Acer campestre), beli glog (Crataegus monogyna), grab (Carpinus betulus), kalina (Ligustrum vulgare) i dr. ^e{}a pojava bukve (Fagus moesiaca) u zajednicama, u odnosu na hrastov kompleks, u [umadiji je posledica relativno ve}e humidnosti podru~ja Kolubarskog bazena (Vu~kovi}, 1986). Submontana bukova {uma (as. Fagetum submontanum, Jov. 1967) nalazi se u hrastovom pojasu na osojnim stranama padina ili pri dnu dubokih uvala, gde je bukvi obezbe eno dovoqno vlage u vazduhu i zemqi{tu. Ova {uma je zapa`ena u uvali brda kod sela Baro{evac. U spratu drve}a dominira balkanska bukva (Fagus moesiaca) retko grab (Carpinus betulus), {irokolisna lipa (Tilia grandifolia) i hrast kitwak (Quercus petraea). U spratu `bunova se nalaze: zova (Sambucus nigra), bukva (Fagus moesiaca), grab (Carpinus betulus), leska (Corylus avelana). [uma hrastova sladuna i cera (as. Quercetum farnetto-cerris, Rud. 1949) ~ini klimatogenu zajednicu Kolubarskog basena koja, kao prirodna celina predstavqa biolo{ki indikator op{tih `ivotnih uslova koji vladaju u ovom podru~ju (Vu~kovi}, 1986). Evidentirane su tri subasocijacije ove {ume: subas. Carpinetosum betuli (Rud.); subas, hieracietosum (Jov); i subas. Quercetosum roboris (Jov. et all). U spratu drve}a se nalaze: hrast (Quercus farnetto), cer (Quercus cerris), lipa (Tilia argentea), jasen (Fraxinus ornus), hrast kitwak (Quercus petraea), bukva (Fagus moesiaca), grab (Carpinus betulus), hrast robur (Quercus robur) i dr. [ume hrasta kitwaka (as. Quercetum montanum; ^er. et Jov., 1953) javqa se u dve subasocijacije: subas Ruscetosum E. Vuk. i subas. muscetosum Slav. Fitocenoza hrasta kitwaka sa kostrikom u okolini sela Baro{evac zauzima zapadne i severozapadne ekspozicije sa nagibom terena 15 20º. U spratu drve}a najzastupqeniji je kitwak (Quercus petraea), a stablimi~no se javqaju cer (Quercus cerris), crni jasen (Fraxinus ornus), lipa (Tilia tomentosa), grab (Carpinus betulus) i dr. U spratu `bunova su zastupqenije vrste kostrika (Ruscus aculeatus), dren (Cornus mas), ru`a (Rosa arvensis), glog (Crataegus monogyna) i dr. [uma hrasta kitwaka sa mahovinama (Quercetum montanum muscetosum Slav.) nalazi se u neposrednoj blizini {ume hrasta kitwaka sa kostrikom, a formira se na plitkom skeletnom zemqi{tu vrlo kisele reakcije. Otpo~iwawe eksploatacije ugqa na ovim prostorima dovelo je do potpunog razarawa prirodne ravnote`e. @ivotna sredina autohtone divqa~i i drugih `ivotiwa je uni{tena. Rekultivacijom degradiranog prostora i stvarawem biqnih zajednica uti~e se na spontano vra}awe `ivotiwskih vrsta koje su ga ranije napustile. Od divqa~i naj~e{}e se sre}u zec, srna i fazan. Prema va`e}em Zakonu o {umama, pod op{tekorisnim funkcijama u celini podrazumevaju se pozitivni uticaji {uma na `ivotnu sredinu, a naro~ito za{titne, hidrolo{ke, klimatske, higijensko-zdravstvene, turisti~ko-rekreativne, privredne, nastavne, nau~noistra`iva~ke i odbrambene funkcije. Prioritetna je za{titno-socijalna funkcija, dok je proizvodna funkcija sporedna. [ume predstavqaju najva`niji izvor biolo{kog diverziteta i imaju kqu~nu ulogu u odr`avawu ekolo{ke ravnote`e na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. [tite osetqive ekosisteme, slivove i izvori{a voda i predstavqaju skladi{te biolo{kih resursa i genetskog materijala neophodnog za proizvode biotehnologije Za{titna funkcija se ogleda u regulaciji re`ima oticawa voda i za{tite zemqi{ta od erozije i udara poplavnih voda, ubla`avawa klimatskih ekstrema, pre~i{}avawa vazduha, za{tita od verta, stvarawa pozitivnih makro i mikrostani{nih uslova za razvoj poqoprivrednih kultura. Socijalna funkcija se ogleda u stvarawu zdrave sredine za `ivot i rad ~oveka i povoqnih uslova za odmor, rekreaciju i oporavak u prirodi, kao i razvoj turizma. [uma ima, tako e, veliki ekonomski zna~aj za lokalno stanovni{tvo, kao izvor ogreva, gra e, jestivih gqiva i divqeg vo}a, stani{te lovne divqa~i i sl. S obzirom na posebnu namenu podru~ja Generalnog plana, mogu}nosti za umawewe nepovoqnih uticaja dosada- {wih i planiranih rudarskih radova i drugih antropogenih faktora na stawe {umskog fonda, a time i na op{te uslove `ivog sveta i `ivotne sredine, mogu se tra`iti samo u okvirima programa rekultivacije degradiranog prostora. To podrazumeva preduzimawe/planirawe aktivnosti usmerenih na ostvarivawe vremenski odlo`enih efekata. Osnovna ograni~ewa za ofanzivniji pristup sprovo ewu ovih programa u planskom periodu (do 2020. godine) proizilaze iz uslova rudarske eksploatacije, a naro~ito: kori{}ewe unutra{wih odlagali{ta smawuje zauzimawe produktivnih zemqi{ta, ali ujedno vremenski odla- `e mogu}nost sprovo ewa rekultivacije degradiranog prostora; planiranim pove}avawem dubine otkopavawa, posebno na Poqu E, odlagawe jalovine postaje slo`enije, {to jo{ vi{e vremenski pomera mogu}nost primene odgovaraji}ih mera biolo{ke rekultivacije; na frontu napredovawa povr{inskih kopova racionalnija je privremena rekultivacija od sa ewa za{titnih {uma; promena mesta, koli~ine i me{awe sedimentnih odnosa i drugi vidovi naru{avawa tla tokom i nakon zavr- {enih rudarskih radova, koji nepovoqno uti~u na fizi~ke, hemijske i biolo{ke osobine povr{inskog sloja zemqi{nog pokriva~a, a time i na wegovu sposobnost za formirawe {umskih biocenoza; i neizvesnost socijalne prihvatqivosti daqeg pove}awa cena elektri~ne energije, odnosno lignita i drugih energenata, do nivoa kojim se obezbe uje akumulacija neophodna za pokri}e tro{kova po{umqavawa i sprovo ewa drugih ekolo{kih investicija, ukqu~uju}i i izradu odgovaraju}ih programa i projekata. Dugoro~no gledano na Planskom podru~ju postoje zna- ~ajni potencijali za pove}awe povr{ina pod kvalitetnom {umom, s osloncem na slede}e pogodnosti: savremeni imperativ za uskla ivawem socioekonomskih i ekolo{kih aspekata razvoja na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, prema principima odr`ivog razvoja koji su definisani Agendom 21; dosada{wa pozitivna iskustva po{umqavawa kolubarskih deposola; povoqni trendovi tra`we tehni~kog drva i proizvoda od drva na svetskom tr`i{tu, kao realna mogu}nost visoke stope povra}aja investicionih ulagawa u rekultivaciju fizi~ki i hemijski uni{tenih zemqi{ta, koja su zdravstveno rizi~na za proizvodwu, ne samo qudske ve} i sto~ne hrane; gubqewe interesa jednog dela vlasnika zemqi{ta za bavqewe poqoprivrednom proizvodwom i drugi faktori socioekonomske prirode, koji u savremenom svetu uti~u na
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 69 otklawawe konflikata u kori{}ewu zemqi{nih resursa izme u poqoprivrede i {umarstva; i doprinos re{avawu problema nezaposlenosti, sezonskim i/ili stalnim anga`ovawem dela radnoaktivnog stanovni{tva na podizawu, nezi, ure ivawu i eksploataciji {umskih zasada. Iskori{}avawe navedenih potencijala za pove}awe povr{ina pod {umom i za unapre ewe stawa {uma, primarno je uslovqeno obezbe ewem finansijskih sredstava za izradu i realizaciju odgovaraju}ih programa i potrebne tehni~ke dokumentacije. 3.2.2. Ciqevi razvoja Osnovni dugoro~ni ciq jeste pove}awe povr{ina pod kvalitetnom {umom. Ostvarivawe tog ciqa obuhvata slede- }e planske zadatke/posebne ciqeve: teritorijalno diferencirawe dinamike i ciqeva po- {umqavawa: odmah je neophodno podizawe imisionih za- {titnih {uma, prioritetno u naseqskoj zoni Baro{evca i Zeoka, kao i du` trase infrastrukturnih koridora; sredworo~ni prioritet ima sukcesivna rekultivacija kosina odlagali{ta po{umqavawem, u skladu s kona~nom vizijom revitalizacije i ure ewa degradiranog prostora; dugoro~no te`i{te je uspostavqawe ekolo{ki i socioekonomski optimalnog odnosa izme u poqoprivrednih, {umskih i izgra enih povr{ina na regionalnom i lokalnom nivou; podizawe i intenzivna nega linijskih, prirodnih hidrofilnih {uma uz Pe{tan (naporedo sa wegovim izme- {tawem u novu zonu) i Burova~ki potok; podizawe {umskih za{titnih pojasa oko novih trasa saobra}ajnih koridora, poqoprirednih povr{ina na vaneksploatacionom podru~ju i na drugim lokacijama od zna- ~aja za za{titu okru`ewa od nepovoqnih uticaja rudarskih radova; pove}awe stepena biolo{ke raznovrsnosti {uma i preduzimawe mera za odr`ivo kori{}ewe wivih komponenti: formirawem zasada s vrlo {irokim spektrom dendroflore, uz davawe prednosti autohtonim vrstama li{}ara na dugi rok; uvo ewem divqih vo}karica, hortikulturnih formi drve}a; ukrasnog `buwa i drugog dekorativnog biqa u za{titne {umske sastojine; i uva`avawem zakonomernosti mikroekolo{kih uslova sredine radi za{tite stani{ta divqe flore i faune. formirawe biolo{ki stabilne produktivne i kvalitetne {umske sastojine, blagovremenim i sistematskim sprovo ewem mera nege u mladim kulturama i ve{ta~ki podignutim sastojinama, kao i merama za{tite od negativnih uticaja; uspostavqawe takvog sistema upravqawa {umama koji garantuje odr`ivost kori{}ewa {umskih resursa bez obzira na vlasni{tvo, uz posebno po{tovawe vi{efunkcionalnog doprinosa {uma o~uvawu ekolo{ke ravnote`e; sistematsko prou~avawe uslova i na~ina biolo{ke rekultivacije jalovine, radi primene najcelishodnije tehnologije podizawa i nege {uma na deposolima; unapre ewe stawa privatnih {uma i podr{ka odr`ivom razvoju privatnog {umarstva u okviru ruralnog razvoja; i izgradwa {umskih puteva bez kojih je prakti~no neizvodqivo sprovesti mere nege i za{tite, a postoje}e puteve privesti nameni. 3.2.3. Koncepcija razvoja Planirano {irewe povr{inske eksploatacije lignitskih le`i{ta, s jedne strane, i ekonomska opravdanost, odnosno tehnolo{ka izvodqivost produbqavawa kopova, s druge, uslovqavaju ponovno zauzimawe dela rekultivisanih {uma za potrebe rudarstva. To }e se u periodu 2008 2010 godine, i pored mestimi~nog podizawa za{titnih {umskih pojaseva na podru~ju KO Zeoke i Medo{evac, na ra~un zauzimawa poqoprivrednih zemqi{ta, odraziti na smawewe stepena {umovitosti Planskog podru~ja sa 8,5 % na 6,0 %. U narednom petogodi{wem periodu (2010 2015), podizawe novog za{titnog pojasa po ju`nom obodu Poqa E i otpo~iwawe rekultivacije kosina, dove{}e do pove}awa stepena {umovitosti na 10,6 %. Posle 2015. godine postoje realni izgledi za radikalnije poboq{awe ekolo{kih performansi Planskog podru~ja, otpo~iwawem rekultivacije Poqa B u zapuwenom delu odlagali{ta Poqa E, na podru~ju KO Baro{evac, gde na kosinama prioritet trebalo bi da dobije po{umqavawe, kome je nameweno oko 50% od ukupnih povr{ina pogodnih za primenu mera biolo{ke rekultivacije. Krajem planskog perioda pod {umom trebalo bi da bude oko 14 % ukupnih povr{ina planskog podru~ja (Grafikon 1). Generalno se postavqa dugoro~ni zadatak da po{umqavawe prostora degradiranog rudarskim aktivnostima doprinese pove}awu prose~nog stepena {umovitosti administrativnog podru~ja Grada Beograda na najmawe 27,3%, koji je Prostornim planom RS predvi en kao optimalan za to podru~je, dok je do 2011. godine planirano ostvarewe stepena {umovitosti od 16,6%. Zbog planirane dinamike rudarskih radova, zna~ajniji zahvati na po{umqavawu zemqi- {ta degradiranih rudarstvom nisu izvodqivi do 2020. U periodu do 2020. godine se planira podizawe blizu 120 ha {umskih pojaseva i rekultivacija 80 ha odlagali{ta po{umqavawem. Sa stanovi{ta ostvarivawa tog zadatka i drugih ciqeva postavqenih Planom kori{}ewa i za{tite {uma prioritetne aktivnosti jesu: razrada tehni~ke dokumentacije i programa za sprovo- ewe rudarske/tehni~ke i biolo{ke rekultivacije odlagali{ta otkrivke Poqa B kojom se puni unutra{wi deo Poqa E ; podizawe imisionih za{titnih {uma u zonama intenzivnih uticaja povr{inskih kopova na Poqu E, prioritetno u funkciji o~uvawa uslova zdrave i prijatne `ivotne sredine u delovima naseqa koja ostaju na Planskom podru~ju, uz istovremeni doprinos obezbe ewu uslova za daqi razvoj zdravstveno ispravne i ekonomski islative proizvodwe hrane i agrarnih sirovina; i obezbe ewe organizacionih i finansijskih uslova za sprovo ewe efikasnih mera za{tite i sanacije u gazdovawu {umama koje nisu odre ene za zauzimawe rudarskim aktivnostima, posebno u domenu ure ewa i odr`avawa {umskih puteva, kao i za po{umqavawe svih klizi{ta i drugih nestabilnih terena, plitkih, erodiranih i drugih degradiranih zemqi{ta
Broj 58 70 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Tabela 1: Plan promena povr{ina pod {umama, 2008 2020. godine (u ha) Godina Baro{evac Burovo Zeoke Medo{evac [opi} Ostali deo* Svega PP Ukupne povr{ine pod {umama ha 2008 172-76 - 55 303 2010 77-60 28-47 213 2015 110-94 28-147 380 2020 190-94 28-182 495 Promene u periodu ha 2008 2010-95 - -16 28 - -8-91 zauzimawe rudarstvom -95 - -38 - -8-141 za{titni pojasevi -0-22 28 - - 50 2010 2015 33-34 - 100 167 za{titni pojasevi 33-34 - - 67 rekultivacija - - - - - 100 100 2015 2020 80 - - - - 35 115 rekultivacija 80 - - - - 35 115 Svega: 2008 2020 18-18 28-127 192 zauzimawe rudarstvom -95 - -38 - - -8-141 za{titni pojasevi 33-56 28-0 118 rekultivacija 80 - - - - 135 215 */ ve}im delom podru~je KO Mali Crqeni sa parcijalnim u~e{}em delova KO Rudovci, Prkosava i Strmovo S obzirom na visoku bonitetnu vrednost zemqi{ta koja se nalaze na podru~ju Generalnog plana, pri izradi programa po{umqavawa treba posebno uva`iti interese poqoprivrede, a naro~ito mogu}nosti koje pru`a organizacija kori{}ewa prostora na principima agro{umarstva, {to podrazumeva kombinovano kori{}ewe poqoprivrednih i {umskih povr{ina u integrisanom sistemu upravqawa. Pri pripremi tehni~ke dokumentacije, koja je potrebna za izradu dugoro~nih i sredworo~nih programa rekultivacije i revitalizacije degradiranih/o{te}enih zemqi- {ta, naro~ito se moraju uva`iti: rezultati istra`ivawa o dosada{woj realizaciji rekultivacije deposola po{umqavawem, ne samo na podru~ju Kolubarskog lignitskog basena, ve} i o drugim doma}im i stranim iskustvima; uticaj ugro`avaju}ih faktora na {umske ekosisteme, pre svega, SO 2, NO x i te{kih metala; me uzavisnosti programa po{umqavawa i predeone revitalizacije prostora; mogu}nosti za pro{irewe spektra dendroflore, s intencijom da u strukturi {umskih sastojina preovladaju autohtone vrste li{}ara; pored dosad primewenih vrsta drve}a (vajmutov bor Pinus strobus, duglazija Pseudotsuga taxifolia, javor Acer pseudoplatanus, crveni hrast Quercus rubra, beli jasen Fraxinus excelsior, crni bor Pinus nigra, ari{ Larix europea i dr.), koje predstavqaju najstarije kulture na deposolima, naro~ito povoqne izglede imaju breza (Betula verucosa), lipe (Tilia tomentosa, T. grandifolia, T. parvifolia), leske (Corulus avellana, C. colurna), razli~iti hrastovi (Quercus sp.), crna jova (Alnus glutinosa) i divqe vo}karice; mere za{tite onih vrsta drve}a, `buwa i `bunastih biqaka koje su se spontano pojavile u {umskim kulturama i na drugim povr{inama deposola razli~itih kategorija i namene; i osetqivosti kosina na eroziju, ve} na nagibima ve}im od 6% kosinu treba za{tititi dok je jo{ rastresita sejawem sme{a trava i leguminoza, a zatim sa ewem `bunova i drve}a ~ije se li{}e brzo raspada, uz ukqu~ivawe u sastojinu drugih vrsta li{}ara, a do 20% i ~etinara. Odmah treba pristupiti obezbe ewu uslova za kontinuirano unapre ivawe stawa postoje}ih {uma, posebno u pogledu: uve}awa obraslosti, poboq{awem kvaliteta i popravkom razmera smese u visokim {umama oplodne se~e kratkog podmladnog razdobqa; intenzivnih mera nege (~i{}ewe i prorede) u svim o~uvanim sastojinskim kategorijama odgovaraju}e starosti; indirektne konverzije zrelih izdana~kih {uma na boqim stani{tima u visoki uzgojni oblik; direktne konverzije izdana~kih {uma na lo{ijim stani{tima istom ili drugom odgovaraju}om vrstom drve}a; sprovo ewa preventivne i represivne za{tite {uma i svih ostalih vrednih, odnosno retkih objekata prirode, nezavisno od wihovog zvani~nog statusa; nege i za{tite linijskih prirodnih hidrofilnih {uma uz vodotoke koji nisu planirani za izme{tawe (ve}i deo Pe{tana, Burova~ki potok i Beli~anka); i primene odgovaraju}ih protiverozionih mera i radova. Neophodno je da se koncepcija, re{ewa, pravila, smernice i preporuke plana kori{}ewa i za{tite {uma i {umskog zemqi{ta ukqu~e u izradu i primenu investicionotehni~ke dokumentacije za povr{inske kopove, izme{tawe/regulaciju vodotoka, izme{tawe/razvoj saobra}ajnica i druge tehni~ke infrastrukture. Plan kori{}ewa i za{tite {uma i {umskih zemqi{ta trebalo bi ostvarivati u okviru jedinstvenog programa unapre ivawa op{tih uslova `ivotne sredine, s osloncem na slede}a re{ewa: ukqu~ivawe tro{kova izrade i realizacije programa {umske rekultivacije degradiranih zemqi{ta u planove razvoja i finansijskog poslovawa preduze}a rudarskoenergetskog kompleksa; obezbe ewe poreskih olak{ica, povoqnih kredita i stru~ne pomo}i vlasnicima zemqi{ta koji prihvataju sprovo ewe programa po{umqavawa, u skladu s planskim re{ewima; institucionalno organizovawe multidisciplinarnih nau~nih istra`ivawa po pitawima unapre ivawa tehni~ko-tehnolo{kih, ekonomskih i ekolo{kih uslova proizvodwe rasadni~kog materijala, posebno sadnica li{}ara, kao i podizawa, nege i eksploatacije {uma; i
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 71 precizno odre ivawe povlastica, preferencija, koncesija i drugih benificija privatnim investitorima koji su zainteresovani za ukqu~ivawe u realizaciju odre enih programa razvoja {umarstva i komplementarnih programa formirawa komercijalnih lovi{ta, podizawa turisti~kih, ugostiteqskih, rekreativnih i spomeni~kih objekata, osnivawa sportskih terena i dr. Najve}i broj pozitivnih efekata predlo`enih re{ewa treba o~ekivati, upravo, u domenu poboq{awawa uslova `ivotne sredine u celini. Uz to, podizawem za{titnih pojaseva umawi}e se i indirektni nepovoqni uticaji rudarskih radova na okolno poqoprivredno zemqi{te koje u budu}nosti ne mewa namenu kori{}ewa, {to }e doprineti obezbe ewu uslova za daqe usmeravawe poqoprivredne proizvodwe, u skladu sa principima odr`ivog razvoja. Polaze}i od osnovnih postavki savremene politike ruralnog razvoja, kojom su mere upravqawa poqoprivrednim i {umskim zemqi{tem obuhva}ene zajedni~kom osom, neophodno je, tako e, da dugoro~ni op{ti i lokalni interesi za postizawem ekolo{ki skladnijih odnosa izme u poqoprivrednih i {umskih povr{ina, budu u punoj meri uva`eni i u Regionalnom projektu multifunkcionalnog ruralnog razvoja podru~ja grada Beograda. 4. Saobra}ajna infrastruktura 4.1. Analiza i ocena stawa Infrastukturni objekti nameweni saobra}ajnim potrebama na planskom podru~ju su: 1) dr`avni put drugog reda R 201, deonica 0576 Vreoci Kru{evica, od km 31+576 do km 40+000 u du`ini od 8424; 2) industrijski kolosek uzane pruge Baro{evac Vreoci u du`ini od 8266 m otvorene pruge sa dva stani~na postrojewa (Baro{evac i Zeoke); 3) koridor biv{e pruge uzanog koloseka Vreoci Aran elovac Mladenovac; 4) mre`a naseqskih saobra}ajnica i op{tinskih kategorisanih i nekategorisanih puteva u du`ini od 15951 m lokalnih puteva (Baro{evac Zeoke Burovo Lazarevac, Medo{evac Burovo, Baro{evac Mirosaqci i Rudovci Prkosava) i ostalih u du`ini 40375 m. Stawe kolovoza na putevima nije zadovoqavaju}e ukqu- ~uju}i i kolovoz na dr`avnom putu. Asfalt je ispucao, veliki broj zakrpa sa neobra enim i nezalivenim sastavima, neravninama na putu i veliki broj udarnih rupa posledica su slabijeg redovnog odr`avawa i izostanka poja~anog odr`avawa. Dr`avni put je optere}en velikim brojem prikqu~aka kako lokalne mre`e tako i sa susednih parcela. U takvim uslovima preglednost prikqu~aka je kriti~ni element bezbednosti koji je na mnogim mestima ugro`en. Na predmetnoj deonici, dr`avni put je sa elementima podu`og i popre~nog profila koji zadovoqavaju tra`ene kriterijume za put drugog reda. Lokalni put L 1806, Baro{evac Zeoke Lazarevac je, {to se kolovoza ti~e, u sli~nom stawu kao i dr`avni put, ali popre~ni profil saobra}ajnice ne zadovoqava uslove za bezbedno odvijawe saobra}aja u oba smera. [irina kolovoza se kre}e od 3 do 4 m. Posebno je u lo{em stawu deonica u du`ini od 850 m od Zeoka prema Baro{evcu. Isto se odnosi i na nekategorisani put Medo{evac Burovo. Lokalni put L 1807 od Baro{evca do Strmova je u prekidu, tj. prekopan. Alternativna, privremena trasa koju je postavilo PD RB Kolubara je u zoni {irewa kopova. Ovaj put koriste aci, u~enici od 5. do 8. razreda osnovne {kole iz Strmova do Baro{evca i vlasnici do obradivih povr{ina u KO Baro{evac, deeksproprisanih nakon rekultivacije. Lokalni put L 1811 od Rudovaca do Prkosave, izrazito je uzanog kolovoza na delu kroz Koloniju u Rudovcima, a Prostornim planom Kolubarskog lignitskog basena planirana je wegova rekonstrukcija i prekategorizacija u dr- `avni put II reda do lokacije mesnog grobqa u Prkosavi. Lokalna mre`a saobra}ajnica se razvijala bez odre ene planske osnove, pratila je potrebe vlasnika parcela i {irila se prate}i novu gradwu. Saobra}ajnice su uzane i vijugave. Nema podataka o brojawu saobra}aja na planskom podru~ju. Na osnovu raspolo`ivih podataka sa terena saobra- }aj na putu R 201 je prete`no lokalni sa malim brojem kretawa u tranzitu. Kretawa su uglavnom u funkciji dolaska i odlaska na/sa posla i odvijaju se putni~kim vozilima i autobusima (javni prevoz ili prevoz u organizaciji preduze}a). Autobuski prevoz zadovoqava potrebe. Ne postoje stani~na ili peronska postrojewa. Stajali{ta su van kolovoza regionalnog puta, bez trotoara, prate}ih objekata i elemenata mobilijara za za{titu od padavina, odmor i sl. Putevima se kre}e veliki broj teretnih vozila i radnih ma{ina u funkciji eksploatacije ugqa, i to u najve}em broju u odnosu na sva kretawa teretnih vozila. Me utim, broj ukupnih kretawa svih vozila je ispod kapaciteta saobra}ajnica, a ne mogu se uo~iti elementi koji bi drasti~no uticali na pove}awe saobra}ajnih potreba. Ovakav intenzitet saobra}aja, sude}i po prose~nom porastu na nivou Republike, bi}e i na kraju Planskog perioda. Uglavnom, kapaciteti saobra}ajnica za drumski saobra}aj zadovoqavaju trenutne potrebe stanovni{tva obuhva}enog Planskim podru~jem. Kretawe pe{aka se odvija po kolovozu, {to nije bezbedno, a pe{aci su posebno ugro`eni u delu naseqa Baro{evac na ulici Milorada Labudovi}a i na raskrsnici ove ulice sa pravcem puta R 201 i na delu trase puta R 201 kroz naseqena mesta. Na putu R 201 je jedno postrojewe za to~ewe goriva, sa leve strane puta na km 36+063 {to zadovoqava potrebe korisnika puta R 201 i stanovnika okolnih naseqa. Uzani kolosek jednokolose~ne elektrificirane industrijske pruge sa stani~nim postrojewima u Baro{evcu i Zeokama je u funkciji transporta ugqa sa kopova prema postrojewima za preradu u Vreocima i vlasni{tvo je RB Kolubara. Na kolosecima se odvija samo saobra}aj vozova za potrebe kopova i na wima ne saobra}aju ni vu~na, ni vu~ena sredstva JP @eleznice Srbije. Stanica Baro{evac je krajwa stanica i ima ~etiri stani~na koloseka, od kojih je jedan glavni, i tri izvla~na koloseka sa potrebnim brojem kolose~nih veza. Stanica Zeoke je prolazna stanica sa ~etiri stani~na koloseka (od kojih je jedan glavni prolazni), jednom kru`nom kolose~nom okretnicom na ulaznom bloku, postrojewem za utovar u vagone sa transportne trake i potrebnim brojem kolose~nih veza. Koloseci i kolose~na postrojewa su u zadovoqavaju}em stawu za sada{we transportne potrebe, a do kraja Planskog perioda zahteva se redovno i investiciono odr`avawe prema godi{wem planu vlasnika. Koridor biv{e pruge uzanog koloseka Vreoci Aran- elovac Mladenovac je nakon demontirawa ostao u vlasni{tvu JP @eleznice Srbije. Koridor u Plansko podru~je ulazi na zapadu i vodi levom obalnom stranom reke Pe{tan. Izme u Burova i Zeoka je paralelan deonici lokalnog puta. Kod Zeoka prelazi reku Pe{tan i paralelan je, sa wene desne obalne strane, dr`avnom putu sa kojim se ukr{ta u nastavku nakon prelaska reke. Koridor je delimi~no o~uvan, a delimi~no se koristi od strane lokalnog stanovni{tva kao saobra}ajnica. Na koridoru se jo{ uvek nalaze objekti doweg stroja, na primer re{etkasta konstrukcija mosta na reci Pe{tan. Geometrija koridora je prilago ena elementima podu`nog profila uzanog koloseka jednokolose~ne pruge. Du`ina koridora u Planskom podru~ju je 9405 m.
Broj 58 72 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 4.2. Ograni~ewa i potencijali Osnovna ograni~ewa za razvoj saobra}ajne infrastrukture na Planskom podru~ju su: koridori su u zna~ajnoj meri pod uticajem postoje}ih kopova, a bi}e i delimi~no zauzeti wihovim daqim {irewem; postoje}a izgradwa je u velikoj meri ugrozila koridore (naro~ito dr`avne) tako da su izgra eni objekti duboko u{li u pojas za{tite; stawe asfaltnog kolovoza na najve}em broju puteva, ukqu~uju}i i dr`avni put, ne zadovoqava veliki broj neravnina i udarnih rupa; elementi geometrije na koridoru biv{e pruge ne zadovoqavaju elemente geometrije osovine novoplanirane pruge normalnog koloseka; obaveza da se planirani koridori uklope u postoje}u izgradwu tako da se izbegnu nepotrebne intervencije na postoje}im objektima, odnosno da se takve intervencije svedu na neophodan minimum; regulacija naseqskih saobra}ajnica i lokalnih puteva ne obezbe uje bezbedno odvijawe saobra}aja u dva smera; i nisu izgra ene povr{ine za kretawe pe{aka u okviru postoje}ih regulacija ulica. Povoqnosti koje se ukazuju, a koje olak{avaju postizawe postavqenih zadataka su slede}e: teren po kojem se postavqaju odnosno planiraju koridori u okviru predlo`ene granice je pogodan za razvijawe trasa saobra}ajnica; na terenu se mogu izdvojiti neizgra eni delovi na kojima se ti koridori mogu trasirati; kod planirawa novih koridora mo`e se uspostaviti po`eqna dinamika ukr{taja dr`avnih saobra}ajnica sa lokalnom mre`om, odnosno planirawe saobra}ajnica koje }e servisirati ove ukr{taje, na neizgra enom delu; Plansko podru~je je u neposrednoj blizini ili blizu zna~ajnih saobra}ajnih koridora me unarodnog ili prvog ranga (pruga Beograd Bar, magistralni putevi M 4 i M 22, planirani autoput E 763); i mre`a naseqskih saobra}ajnica je sa savremenim kolovozom. 4.3. Ciqevi razvoja saobra}ajne infrastrukture Ciqevi razvoja mre`e saobra}ajne infrastrukture proizlaze iz planiranih kapaciteta na osnovu Prostornog plana Republike Srbije, planiranih razvojnih kapaciteta kopova na osnovu Prostornog plana Kolubarskog basena, odnosno otvarawa novih kopova i potreba stanovnika naseqa u blizini kopova, ali i stanovnika onih naseqa ili delova naseqa koji su ugro`eni ili }e biti ugro`eni razvojem kopova. Na osnovu ovih planskih dokumenata izvesno je da }e deo dr`avnog puta R 201 biti obuhva}en kopom, pa je neophodno wegovo izme{tawe van zone uticaja kopa, isto kao i dela industrijske pruge uzanog koloseka. U po~etku, dok se ne instaliraju trakasti transporteri sa prate}im postrojewima, transport sa novootvorenih kopova odvija}e se industrijskim kolosekom i kamionima. Deo puta Strmovo Baro{evac obuhva}en je planiranim otkopom, pa je potrebno wegovo trasirawe na novoj lokaciji. Ovim putem je najpovoqnija i najkra}a veza naseqa Mirosaqci i Strmovo sa Lazarevcem, a i u~esnici vi{ih razreda mati~ne {kole u Baro{evcu dolaze tim putem u {kolu. Lokalni put Baro{evac Zeoke u ovim okolnostima dobija na zna~aju jer }e primiti sav lokalni saobra}aj, a wime }e se organizovati i prevoz aka od 5. do 8. razreda osnovne {kole iz Zeoka, kojima je mati~na {kola u Baro- {evcu. Na osnovu prethodnog, ciqevi razvoja saobra}ajne infrastrukture su slede}i: stvoriti uslove za formirawe koridora jednokolose~ne pruge normalnog koloseka Vreoci Aran elovac izvan zone uticaja povr{inskog kopa; stvoriti uslove za izme{tawe dela deonice Vreoci Kru{evica dr`avnog puta drugog ranga R 201 izvan zone uticaja kopa; obezbediti kvalitetnu saobra}ajnu vezu Strmovo Baro{evac; smawiti broj prikqu~aka na dr`avni put; stvoriti uslove za delimi~no izme{tawe jednokolose~ne industrijske pruge uzanog koloseka van zone uticaja kopa; predvideti mesta ukr{tawa puteva i `elezni~kih koloseka; planirati javne povr{ine za sme{taj potrebne saobra- }ajne infrastrukture na lokacijama pogodnim za gradwu; predvideti neophodne intervencije na postoje}oj saobra}ajnoj infrastrukturi kako bi se prilagodila novonastalim potrebama i poboq{ali uslovi wenog kori{}ewa; pri planirawu trasa prilagoditi se postoje}oj izgradwi kao i uslovima na terenu; predvideti stajali{ta na dr`avnom putu i lokalnom putu Baro{evac Zeoke Burovo Lazarevac; prilagoditi regulaciju saobra}ajnica na potrebnu {irinu tako da se omogu}i postavqawe dve saobra}ajne trake i ostalih elemenata puta; obezbediti povr{ine rezervisane za kretawe pe{aka u okviru regulacije na koridorima koji se izdvajaju kao najoptere}eniji ovim saobra}ajem; predvideti prostore za odlagawe vozila na lokacijama na kojima se o~ekuje ve}i broj jednovremeno parkiranih vozila (sportski tereni, grobqa i drugi javni sadr`aji); predvideti izme{tawe benzinske stanice na novu pogodnu lokaciju; i obnoviti saobra}ajnu signalizaciju na svim putevima, a posebno obratiti pa`wu na zone raskrsnica i potrebnu preglednost na wima. 4.4. Koncepcija razvoja saobra}ajnog sistema Planski horizont do 2020. godine, {to se infrastrukturnih kapaciteta ti~e, mo`e se podeliti u dve faze. Faznu podelu neposredno diktiraju razvojni planovi povr- {inskih kopova, tj. vremenske projekcije otvarawa i po- ~etka eksploatacije na novim lokacijama. Do 2010., odnosno 2015. godine, napredovawe iskopa u Poqu B i C zahvati}e delove naseqa Baro{evac sa leve strane deonice puta R 201 (Vreoci Kru{evica) i lokalni put Strmovo Baro{evac. Radovi na otvarawu Poqa E otpo~iwu 2012. i zauzimaju deo puta R 201, deo naseqa Zeoke sa wegove leve strane i deo industriskog koloseka. U skladu sa tim potrebno je: izgraditi deonicu puta R 201 od km 33+560 do km 38+140 (okvirne staciona`e) na novoj trasi, kao prvu fazu izme{tawa trase puta (2010 2012); izgraditi deonicu industrijskog koloseka uzane pruge Baro{evac Zeoke Vreoci u skladu sa potrebama vlasnika koloseka (2010 2012); izvr{iti neophodne radove na investicionom odr`avawu industrijskog koloseka kako bi se osposobio za pove- }an rad po projektovanim parametrima koloseka; komunalno opremiti odnosno izgraditi saobra}ajnice u delovima naseqa Baro{evac koji se predvi aju kao lokacije za preseqewe stanovni{tva (do 2010); u saradwi sa JP Putevi Srbije rekonstruisati (rehabilitovati) kolovoz puta R 201 na deonicama koje se ne- }e izme{tati do 2020.; rekonstruisati lokalni put Baro{evac Zeoke Burovo Lazarevac i osposobiti ga za bezbedan saobra}aj sa dve saobra}ajne trake; rekonstruisati lokalni put Rudovci Prkosava do grobqa u Prkosavi, tako da se ostvare tehni~ke karakteristike zahtevane za saobra}ajnicu u rangu dr`avnog puta i izgraditi nove delove trase za vezu sa putem R 201; izgraditi lokalni put Prkosava Strmovo po trasi internog zemqanog puta u zoni PK Poqe A ;
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 73 rekonstruisati sve puteve koji nemaju potrebnu {irinu, a predvi eni su da budu sa dve saobra}ajne trake; obezbediti koridor pruge normalnog koloseka drugog ranga Vreoci Aran elovac; i rezervisati koridor puta R 201 i pruge Lazarevac Aran elovac za period posle 2020. Nova trasa puta R 201 od km 33+560 do km 38+140 je saobra}ajnica sa savremenim kolovozom {irine 2h3.30 m, bankinama od po 1.20 m i elementima osovine u podu`nom profilu za ra~unsku brzinu od 100 km/h i osovinskim pritiskom od 11.5 t. Na delu trase kroz naseqe Baro{evac, u profilu treba da ima i izdignute trotoare {irine 2.00 2.50 m sa desne strane kolovoza. Ostali javni putevi van naseqa su sa kolovozom minimalne {irine 2h3.00 km, bankinama od po 0.75 1.00 m, osovinskim pritiskom od 11.5 t (izuzetno 6.0 t) i ra~unskom brzinom od 80 km/h. U naseqenim mestima saobra}ajnice su sa kolovozom sa dve saobra}ajne trake od 2h2.75 (3.00) m, izdignutim trotoarima {irine min 1.80 m (1.50 m) a osovinski pritisak mo`e biti i 6.0 t. Nivelacijski, nove saobra}ajnice na najpovoqniji na- ~in koriste uslove terena, a na mestima ukr{tawa sa postoje}om mre`om usvojena su re{ewa iz postoje}e mre`e saobra}ajnica. Pri svemu tome vodilo se ra~una o susednim parcelama i mogu}nostima wihovog prikqu~ka na javnu povr{inu. Izme{teni koridor pruge Lazarevac Aran elovac mora da zadovoqi potrebe koloseka pruge drugog ranga sa elementima osovine u uzdu`nom profilu za ra~unsku brzinu od 80 km/h i normalnim kolosekom sa razmakom {ina od 1435 m. Gde god je bilo mogu}e iskori{}en je koridor biv- {e pruge. Tip koloseka se odre uje projektnom dokumentacijom na nivou generalnog projekta. Planirati i na nivou generalnog projekta re{iti stajali{ta u rejonu naseqa Baro{evac, Zeoke i Burovo. Industrijski kolosek je pruga uzanog koloseka sa razmakom {ina 0,76 m i sa elementima osovine u uzdu`nom profilu za ra~unsku brzinu od 40 km/h. Industrijski kolosek je privremeno (prelazno) re{ewe jer }e sav transport postepeno preuzimati trakasti transporteri. Jednim delom trase nalazi}e se u koridoru planirane pruge Lazarevac Aran elovac. Postoji mogu}nost da se na tom delu trase izvede samo jedan trup pruge sa karakteristikama normalnog koloseka, da se u prvoj fazi na takvom trupu montira privremeni kolosek uzane pruge za potrebe kopova, a da se kasnije isti trup iskoristi i za planiranu prugu normalnog koloseka. Ovo je mogu}e samo pod uslovom da se jasno utvrde rokovi i potrebe za ovim kolosecima. [irina koridora za regionalni put je 15.0 m, prugu 16.0 m a za lokalne puteve, naseqske saobra}ajnice i prilazne puteve od 5.5 m do 12.0 m. Pri paralelnom vo ewu puta i pruge rastojawe od spoqne ivice krajweg elementa puta do osovine koloseka ne mo- `e biti mawe od 8.00 m. Razmak paralelnih koloseka na otvorenoj pruzi i koloseka na stani~nom platou je prema tehni~kim normativima u zavisnosti od tipa koloseka i vu~e, {to }e se re{iti generalnim projektom. Rezervisani koridor za paralelno vo ewe pruge i dr- `avnog puta II reda R 201 je minimalne {irine 60 m. Pri planirawu svih koridora u obzir su uzeti pojasevi i za{tite koji su razli~iti u zavisnosti od ranga (kategorije) pruge odnosno puta: 10 m od krajwe ta~ke zemqi{nog pojasa za put drugog reda, 5 m za op{tinske puteve i 25 m od ose najbli`eg koloseka za prugu. U pojasu kontrolisane gradwe ne mogu se graditi privredni objekti, objekti za eksploataciju mineralnih sirovina, rudnici i deponije. Za{titni pru`ni pojas je 200 m od ose koloseka na obe strane, odnosno od ose najbli`eg koloseka. Za zna~ajnije gra evinske radove u za{titnom pojasu je obavezno pribaviti saglasnost nadle`nog javnog preduze}a. Drugi infrastrukturni kapaciteti mogu se postavqati u za{titnom pojasu na 3 m od putnog pojasa odnosno na 8 m od najbli`eg koloseka pruge. Benzinsku stanicu planirati za to~ewe svih vrsta pogonskog goriva (te~na i plin) kao naseqsku stanicu za to- ~ewe goriva. Lokacija je odre ena tako da je prihvatqiva za vlasnika, uz zadovoqavawe potrebnih urbanisti~kih uslova. Lokacija se nalazi na putu R 201 na obodu naseqa Baro{evac na povr{ini od oko 30 45 ari. Autobuska stajali{ta su od kolovoza udaqena najmawe 3 m sa du`inom od 30 m i u svom sastavu imaju trotoar {irine 2.5 m, nadstre{nicu sa vetrobranom i klupe. Prioritet u izgradwi infrastrukturnih kapaciteta namewenih saobra}aju (do 2012. godine) imaju: izme{tawe trase puta drugog reda R 201; izgradwa koloseka industrijske pruge sa stani~nim postrojewem i zamena dotrajalih elemenata gorweg i doweg stroja na ostalom delu koloseka; rekonstrukcija op{tinskog puta Lazarevac Burovo Zeoke Baro{evac; rekonstrukcija lokalnog puta Rudovci Prkosava sa izmenom trase na delu kroz Koloniju u Rudovcima; rekonstrukciju ure ewe saobra}ajnica do lokacije za novo grobqe u Baro{evcu i do grobqa u Zeokama i Burovu; koridor za kolosek industrijske pruge Baro{evac Vreoci; rekonstrukciju mre`e naseqskih saobra}ajnica izdvojenih kao sabirne i 2. reda, kao osnovu lokalne, naseqske, mre`e; izgradwa interne saobra}ajnice kroz Poqe A koja }e se privremeno koristiti kao alternativni pravac puta L1807 Mirosaqci Strmovo Baro{evac; i izgradwa nove benzinske stanice. Izgradwa ostalih objekata i dinamika radova na wima }e se uskla ivati sa izgradwom objekata prvog prioriteta, ukoliko su u neposrednoj vezi sa wim ili im je krajwi rok do 2020, odnosno: obezbe ewe koridora za izgradwu regionalne pruge i dr`avnog puta R-201, faza 2; izgradwa trase dr`avnog puta 2. reda na deonici Rudovci Strmovo; izgradwa trase lokalnog puta L1807 Prkosava Strmovo; i rehabilitacija i rekonstrukcija ostalih naseqskih saobra}ajnica. Za saobra}ajnice koje su izgra ene u naseqima, ili delovima naseqa, predvi enim za preseqewe kroz celi planski period preduzimaju se samo neophodne mere redovnog odr`avawa prema usvojenoj dinamici preseqewa i planu nadle`ne op{tinske (gradske) slu`be. 5. Izme{tawe reka i kontrola poplava 5.1. Hidrografska mre`a u {iroj zoni planskog podru~ja Reka Pe{tan, svojim dowim tokom proti~e preko planiranog eksploatacionog podru~ja Poqa E i, pri u{}u u Kolubaru, preko Ju`nog poqa. Kako se radi o perspektivnim kopovima, koji }e u neposrednoj budu}nosti u odre- enom trenutku preuzeti glavninu proizvodwe ugqa u Kolubarskom lignitskom basenu, vodotok se mora blagovremeno izmestiti sa prostora budu}ih eksploatacionih poqa, a poplavne vode reke Pe{tan se moraju kontrolisati u ciqu za{tite kopova, opreme u wima i obezbe ewa stabilne proizvodwe ugqa. Izme{tawe i regulacija prirodnih vodotoka radi ustupawa prostora za povr{insku eksploataciju ugqa, po obimu i problematici daleko prevazilazi klasi~ne zadatke iz oblasti regulacije vodotoka, iz razloga {to otvarawe kopova zahteva drasti~no izme{tawe vodotoka po wihovom obodu, ~esto van sopstvenog aluvijona i/ili intervencije uzvodno od eksploatacionog prostora. Izme{teni i regulisani tokovi i nakon regulacije ~esto direktno kontaktiraju sa
Broj 58 74 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. aktivnim kopovima. Pri tome mora biti spre~ena infiltracija vode iz re~nog korita u kopove, {to zna~i da polo- `aj izme{tenih vodotoka bitno odre uje i uslove stabilnosti radnih i zavr{nih kosina kopa. Kona~no, regulacija vodotoka i kontrola poplava na ovom prostoru, sami za sebe predstavqaju zna~ajne zahvate i anga`uju zna~ajna finansijska sredstva. Dowi tok reke Pe{tan od u{}a u Kolubaru do naseqa Baro{evac, predstavqa ravni~arski deo toka sa relativno {irokom re~nom dolinom koja se u najnizvodnijem delu spaja sa aluvijalnom ravni reke Kolubare. U tom najnizvodnijem delu, pri u{}u, Pe{tan proti~e pribli`no po sredini budu}eg povr{inskog kopa Ju`no poqe. Dolina Pe{tana na potezu od Zeoka do Rudovaca je relativno gusto naseqena, a na tom potezu uz re~ni tok raspore ena su i naseqa Baro{evac i Mali Crqeni. Kompletan dowi tok proti~e preko le`i{ta ugqa a na tom potezu reka Pe{tan nema bitnih pritoka. Sa severne strane sve do naseqa Rudovci, du` Pe{tana se prostiru povr{inski kopovi Poqe B, Poqe C i Poqe D ~ijim je razvojem nestala oskudna hidrografska mre`a sa te strane. Sa ju`ne strane dolinu Pe{tana okonturuje pobr e Burova i Zeo~ke strane, tako da na potezu od [opi}a do Baro{evca, osim Burovske reke postoje vi{e kratkih pritoka Pe- {tana, bo~nih jaruga - spirnica sa ju`ne padine, koje gravitiraju dolini Pe{tana i prostoru budu}eg Poqa E. Prve markantne pritoke Pe{tana su u predelu sela Rudovci, reke Trbu{nica i Bistrica, kao leve pritoke i reka Darosavica, kao desna pritoka. Uzvodno od Malih Crqena u ataru sela Kru{evica, u Pe{tan se sa leve strane uliva reka Kru{evica. Reka Pe{tan je u svom dowem toku, od u{}a u Kolubaru (km 0+000) do mosta na pruzi Beograd Bar (km 3+070), regulisana 1981. godine. Regulacija se sastojala od izrade trapeznog korita sa {irinom u dnu b = 5,0 m i nagibima obala 1:2 kao i od izgradwe obostranih odbrambenih nasipa. Regulacija reke Pe{tan se na isti na~in produ`ava i uzvodno od pruge do 4+255. U regulisanom koritu Pe{tana, na potezu izme u u{}a u Kolubaru i Ibarske magistrale, na km 1+065 izgra ena je kaskada kojom se kontroli{e niveleta dna i kompletnog regulisanog korita u uzvodnom smeru. Nasipi du` regulisanog Pe{tana su, prema projektnoj dokumentaciji po kojoj je regulacija izvedena, dimenzionisani da obezbe uju za{titu od velikih voda stogodi{weg povratnog perioda Q 1%. Me utim, istalo`avawem nanosa du` toka formirani su sprudovi koji smawuju propusnu mo} korita za velike vode, pa se iz tog razloga povremeno mora vr{iti bagerovawe nanosa iz sprudova. Uop{te, posmatraju}i polo`aj eksploatacionog dela le`i{ta ugqa u ovom delu basena, i polo`aj prirodnih vodotoka na wemu, lako se mo`e zakqu~iti da se u nastupaju- }em periodu mora i daqe vr{iti sukcesivna ali blagovremena dislokacija reke Pe{tan i wenih pritoka, prema planiranom scenariju, odnosno strategiji razvoja i otvarawa novih otkopnih poqa u Kolubarskom lignitskom basenu ( Ju`no poqe i Poqe E ). Samo na taj na~in se osloba a prostor za razvoj povr{inske eksploatacije ugqa po potrebnoj dinamici i stvaraju uslovi da se le`i{te do kraja iskoristi na optimalan na~in. Regulacija povr{inskih vodotoka u funkciji eksploatacije ugqa u Kolubarskom rudarskom basenu izme{tawe reka i kontrola poplava, predstavqa kontinualni proces koji }e se sinhronizovano sa razvojem rudarskih radova i aktivnosti, odvijati do kraja eksploatacionog veka. 5.2. Prirodni hidrolo{ki i geomorfolo{ki uslovi i ograni~ewa Tok Pe{tana u sada{wem prirodnom stawu, u dowem toku proti~e du` sopstvene aluvijalne ravni pribli`no pravcem istok zapad, du` ju`nog dela eksploatacionog podru~ja Poqa E, koje sa ju`ne strane okonturuje pobr e. Analizom topografskih i geomorfolo{kih karakteristika ju`nog oboda Poqa E, po kome iskliwava rudno telo, mo`e se zakqu~iti da su mogu}nosti za izme{tawe korita Pe{tana, izvan eksploatacionog poqa prema hidrolo{kim karakteristikama, veoma ograni~ene. Po{to su nagibi podine ugqa na jugu pri iskliwewu sloja oko 7º, lokalno i do 20º, nerealno je locirawe po tom terenu korita Pe{tana, koji treba da sprovodi poplavne vode, uz drasti~an deficit masa koji }e nastati otkopavawem drugog ugqenog sloja, jer bi rizik od prodora poplavnih voda, iz re~nog korita u radnu zonu kopa, bio neprihvatqivo veliki ~ak i za objekte daleko mawe od PK Poqe E. Otkopavawem jalovine i ugqa, otkopava se kompletna aluvijalna ravan Pe{tana do podine drugog ugqenog sloja koju ~ine gline lokalno peskovite i ugqevite. Delimi~no, podinu ugqa ~ine {kriqci i filiti odnosno materijali lo- {ih karakteristika u pogledu parametara ~vrsto}e i otpornosti na klizawe. Gra u terena ju`nog oboda Poqa E, kada se iskqu~i rudno telo i me uslojna jalovina, ~ine deluvijalno proluvijalni sedimenti koji se smewuju sa lokalno peskovitim i ugqevitim glinama koje se prostiru po {kriqcima i filitima. Sagledavaju}i geolo{ku gra u terena po ju- `nom obodu Poqa E, geotehni~ki uslovi za locirawe bilo kakvih zna~ajnih objekata nisu povoqni. Ti uslovi su pogotovo nepovoqni za locirawe vodotoka po obodu kopa kojim bi proticale poplavne vode reda 180 m 3 /s sa zapreminom poplavnog talasa reda 11,3x106 m 3, (pri stogodi{wem poplavnom talasu) do 16,8x106 m 3 (pri hiqadugodi{wem poplavnom talasu). Razvoj rudarskih radova na Poqu E, prilago en je konkretnoj geometriji rudnog tela tj. wegovom povijenom obliku i prostornom polo`aju. Projektovana tehnologija otkopavawa jalovine i ugqa predvi a va ewe kompletnog ugqenog sloja po ju`nom obodu kopa upravo iz razloga stabilnosti ju`ne zavr{ne kosine, jer bilo koja zna~ajna koli~ina zaostalog ugqa na kosoj ravni sopstvene podine nije stabilna tako da bi weno ru{ewe bilo potpuno izvesno. Sa druge strane, eventualni obodni kanal po ju`nom obodu kopa, mora biti potpuno stabilan na celokupnoj svojoj du`ini, jer wegova nestabilnost u bilo kojoj ta~ki na deonici duga~koj oko 5,5 km du` Poqa E zna~i i kompletnu disfunkciju sistema za{tite kopa od poplava. Ova pretpostavka posebno va`i ukoliko bi se pored kopa regulisanim kanalom sprovodila reka sa neredukovanim proticajem poplavnih voda. Ova pretpostavka posebno va`i za zapadni deo ju`nog oboda Poqa E. Drugim re~ima, veoma je te{ko obezbediti stabilnost obodnog vodotoka celom du`inom ju`nog oboda Poqa E, posebno u zapadnom delu oboda. Tu stabilnost i odr`ivost linijskih hidrotehni~kih objekata na analiziranoj lokaciji je tako e podjednako te{ko dokazati sa visokim stepenom pouzdanosti bez obzira na stepen istra`enosti. Morfolo{ko pedolo{ke karakteristike sliva Pe{tana i re`im padavina na ovom prostoru, uslovqavaju hidrolo{ki re`im ovog vodotoka. Pe{tan spada u buji~ne vodotoke koje karakteri{e kratko vreme koncentracije odnosno, nagli nastanak poplavnih talasa i wihovo relativno kratko trajawe, velika razlika izme u sredwih i maksimalnih proticaja i drugi atributi buji~nih vodotoka. Detaqna dekompozicija sliva i prou~en nastanak i geneza poplavnih voda reke Pe{tan obra ena je 2007. godine u hidrolo{kom elaboratu ovog vodotoka. Osnovni podaci o veli~inama maksimalnih proticaja i zapreminama poplavnih talasa razli~itih verovatno}a pojave u prirodnom neregulisanom stawu dati su tabelarno.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 75 Tabela 1: Osnovni podaci o velikim vodama reke Pe{tan i wegovih markantnih pritoka Maksimalni proticaji âm3/sã Zapremine poplavnih talasa 10 6 âm 3 ã Profil N o Polo`aj profila F âkm 2 ã Q 0.01% Q 0.1% Q 1% Q 2% Q 10% W 0.1% W 1% W 2% W 10% 1 Pe{tan uzvodno od Burova~ke reke 126,81 382,88 269,85 162,02 131,08 74,52 16,793 11,288 9,580 6,186 2 Pe{tan v.s. Zeoke 119,89 411,87 289,54 178,52 146,49 84,92 15,352 10,508 9,001 5,884 3 Pe{tan Rudovci 62,42 350,49 246,82 149,40 122,58 71,07 8,112 5,413 4,619 2,990 4 Pe{tan Kru{evica uzvodno 50,75 318,75 221,15 134,18 109,67 64,28 6,632 4,426 3,760 2,447 5 Bistrica u{}e u Trbu{nicu 17,08 200,82 141,32 85,93 69,97 39,75 1,737 1,141 0,960 0,700 6 Trbu{nica Kara~evac 7,32 92,61 64,54 39,45 32,22 18,65 0,762 0,500 0,422 0,311 7 Darosavica Rudovci uzvodno 6,89 116,83 80,30 47,69 38,70 22,82 0,616 0,435 0,365 0,265 5.3. Mogu}e {tete od poplava Saglasno opisanom hidrolo{kom re`imu reke Pe{tan kao i geolo{kim i morfolo{kim uslovima le`i{ta ugqa, mo`e se o~ekivati da se poplava i mogu}i akcident javqaju iznenada i naglo. S obzirom na to da je eksploatacioni vek Poqa E oko 35 godina, tako e se mo`e pretpostaviti da postoji velika verovatno}a da }e u tom periodu do}i do poplave katastrofalno velikih razmera. Pri analizi posledica ovih akcidenata, tako e treba o~ekivati da }e se, u slu~aju ru{ewa korita Pe{tana i prodora poplavnih voda u povr{inski kop, sve vode Pe{tana i posle prolaska poplavnog talasa ulivati u povr{inski kop dok se ne izgradi novi obilazni tok. To je ilustracije radi, prema prose~nim proticaju Pe{tana na profilu v.s. Zeoke Q sr = 0,683 l/s, na godi{wem nivou zapremina dotekle vode je W god = 21,51 x 106 m 3 {to je vi{e od zapremine hiqadugodi{weg poplavnog talasa W 0,1%vsZeoke = 15,352 x 106 m 3. Prikazom koji sledi nije obuhva}ena mogu}a {teta van rudarskih objekata, na stambenim objektima, poqoprivrednom zemqi{tu u dolini reke, objektima javne primarne infrastrukture, javnim putevima i sl., do koje }e svakako do- }i prilikom nailaska katastrofalnog poplavnog talasa reke Pe{tan. Od posebnog zna~aja je analiza posledica mogu}eg prodora vode u PK Poqe E u tri slu~aja, tri razli~ita perioda razvoja kopa i to: I slu~aj peta godina od po~etka eksploatacije na kopu (svi sistemi su ukqu~eni u rad, posledwa eta`a je na koti 50 m, odlagawe otkrivke se vr{i na spoqa{we odlagali{te PK Poqe D i Poqe C ; II slu~aj deveta godina od po~etka eksploatacije na kopu (kop je spu{ten u najni`u ta~ku u fazi otvarawa, kota je (-100 m), odlagawe otkrivke sa BTO sistema se jo{ uvek vr{i na spoqa{we odlagali{te); III slu~aj jedanaesta godina od po~etka eksploatacije i narednih 10 godina, kota najni`e eta`e je (-100 m), a svi BTO sistemi su sa odlagawem masa pre{li na unutra- {we odlagali{te). Sa daqim napredovawem povr{inskog kopa, on se {iri po pravcu sever-jug (posledwa eta`a je gotovo duplo {ira po ovom pravcu), posledice, a samim tim i {teta mogu biti mawe nego u III slu~aju, a svakako ne bi daqe rasle. Za svaki pojedina~ni slu~aj mogu}e posledice i {tete nastale usled iznenadnog prodora vode u povr{inski kop su razli~ite, a ogledaju se kroz {tetu nastalu kao posledica delimi~nog ili potpunog prekida proizvodwe ugqa, {tete na infrastrukturnim objektima u okru`ewu ili u samom kopu, {tete nastale na osnovnoj opremi i tro{kovima da bi se ona dovela u funkcionalno stawe i dr. Procena o{te}ewa i nastalih {teta vr{ena je za mogu} prodor vode od 5 x 106 m 3, 10 x 106 m 3 i 15 x 106 m 3. Tabela 2: Prikaz {teta od poplava N o FAZE RAZVOJA KOPA MOGU]E [TETE âdinã Koli~ina prodrle poplavne vode 5 x 10 6 m 3 10 x 10 6 m3 15 x 10 6 m3 1 Pet godina od otvarawa kopa 4.272.665.620 17.430.853.160 18.785.277.440 2 Devet godina od otvarawa kopa 7 572 476 300 25 494 953 100 26 694 508 900 3 Jedanaest godina od otvarawa kopa 15 960 339 020 56 112 715 260 56 242 589 860 5.4. Ciqevi i koncepcija izme{tawa reka i kontrole poplava Svrha planiranih regulacija vodotoka je nesmetano odvijawe privrednih aktivnosti (rudarstva, poqoprivrede, saobra}aja i industrije), od kojih je najzna~ajnija eksploatacija ugqa. Zna~ajan deo toka reke Pe{tan se na Planskom podru~ju, i pored prethodno izvr{ene regulacije, i daqe nalazi na le`i{tu ugqa odnosno u prostoru budu}eg otkopnog Poqa E. Daqi razvoj eksploatacije ugqa u Kolubarskom ugqenom basenu, kao i na Planskom podru~ju, zahteva prethodno i blagovremeno ure ewe (regulaciju i izme{tawe) vodotoka koji direktno kontaktiraju sa kopovima. Kako se radi o potrebi za dugoro~nom eksploatacijom ugqa iz ovog dela Kolubarskog basena, potrebno je kvalitetno planirati i generalno re{iti pravce i dinamiku izme{tawa vodotoka u ciqu obezbe ewa prostora za daqu povr{insku eksploataciju ugqa. Koncept regulacije reke Pe{tan i kontrole wegovih poplavnih voda, u funkciji za{tite povr{inskih kopova Kolubarskog basena do kraja eksploatacionog perioda, utvr en je saglasno prirodnom hidrolo{kom potencijalu vodotoka, geomorfolo{kim uslovima sliva kao i geomorfolo{kim karakteristikama le`i{ta ugqa na Poqu E i neposrednog okru`ewa i ograni~ewima koja iz toga proisti~u. Za regulaciju Pe{tana, treba predvideti kombinovani sistem koji ~ine aktivne i pasivne mere za{tite od poplava. Kqu~ne objekte za kontrolu poplavnih voda r. Pe{tan ~ini sistem od najvi{e ~etiri retenzije na Pe{tanu i wegovim pritokama, locirane uzvodno od le`i{ta ugqa, koje
Broj 58 76 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. u potpunosti prihvataju poplavne talase do merodavnih velikih voda sa dela sliva koga kontroli{u i utoliko kontroli{u i re`im doticaja u zoni Poqa E do u{}a Burovske reke. Pregradna mesta i lokacije retenzija treba odrediti saglasno geomorfolo{kim uslovima uz nastojawe da polo- `aj brana bude {to nizvodnije kako bi kontrolisale {to ve}i deo ukupne slivne povr{ine Pe{tana. Potencijalne retenzije su Rudovci i Kru{evica na Pe{tanu kao i retenzije Trbu{nica na Trbu{ni~koj reci i retenzija Bistrica na Bistri~koj reci. Na pritoci Pe{tana, Darosavici predvideti vodozahvat sa usmeravaju}om gra evinom i kanal kojim se poplavne vode ovog vodotoka uvode u retenziju Rudovci. Retenzije na Pe{tanu imaju osnovnu ulogu da svojom aktivnom zapreminom prihvate merodavnu (projektovanu) zapreminu merodavnih poplavnih voda sa sliva koji kontroli{u i na taj na~in {tite nizvodno podru~je i odvijawe privrednih aktivnosti, konkretno razvoj povr{inskih kopova. To drugim re~ima zna~i da }e se retenzije, posle svakog poplavnog talasa postepeno prazniti kontrolisanim ispu{tawem vode i, na takav na~in ispra`wene, ~ekati nailazak slede}e poplave. Dowi deo sliva reke Pe{tan, nizvodno od predvi enih retenzionih brana odnosno prostor nizvodno od naseqa Rudovci, pripadaju}e pobr e i ju`na padina naspram Poqa E ~iji je geografski naziv Zeo~ke strane, nije mogu}e na tehni~ki racionalan i ekonomski opravdan na~in, kontrolisati aktivnim merama tako da }e poplavne vode koje nastaju na tom delu sliva neumitno oticati u nizvodnom smeru. Taj deo poplavnih voda se mora regulisati pasivnim merama odnosno ure enim obilaznim kanalom potrebne propusne mo}i oko Poqa E. Iz tog razloga predvideti ju`nom granicom Poqa E, obodni kanal potrebnih dimenzija, koji slu`i za prihvatawe vode od odvodwavawa ovog kopa kao i prihvatawe i sprovo ewe voda sa dela nekontrolisanog sliva me usliva nizvodno od retenzionih brana, i kontrolisano ispu- {tenih protoka iz uzvodnih retenzija. Du`ina ju`nog obodnog kanala je 6.815 m a saglasno pomenutom, odre en je projektovani podu`ni pad dna koji iznosi i d,proj = 1,77. Ostali regulacioni elementi izme{tenog ju`nog obodnog kanala su slede}i: {irina dna obodnog kanala nizvodno/uzvodno od Burova~ke reke b = 4,5/3,5 m; nagib kosina obala korita b = 2; i dubina kanala h = 3,5 m. U delu toka Pe{tana neposredno nizvodno od Baro{evca (u zoni otvarawa PK Poqe E ) alternativno za period do 2015. godine, predvi ena je parcijalna regulacija korita u punom profilu dimenzionisanom za celokupnu stogodi{wu neredukovanu poplavu reke Pe{tan. Zadatak ovako dislociranog i ure enog korita bi bio za{tita radne zone PK Poqe E u periodu pre izgradwe retenzija. Razlozi za izgradwu by pass-a nastaju ukoliko se pojavi razlika u dinamici izgradwe retenzionih brana i po~etka otvarawa PK Poqe E. Ovaj deo regulisanog toka by pass, bi u tom slu~aju bio uzvodni deo budu}eg obodnog kanala. Regulisani kanal Pe{tana je asimetri~an sa desnoobalnim odbrambenim nasipom, du`ina regulisanog kanala by pass je 2980 m a projektovani podu`ni pad dna kanala koji iznosi i d,proj = 1.6. Ostali regulacioni elementi izme{tenog ju`nog obodnog kanala su slede}i: {irina dna regulisanog glavnog korita b = 6,00 m; nagib kosina obala glavnog korita b = 2; razmak osovine desnog nasipa od osovine korita B = 23,00 m; nagibi unutra{we i spoqne kosine nasipa m 1,2 = 3 {irina krune nasipa b = 4,00 m. Na drugim vodotocima, pritokama Pe{tana kao {to su Burovska reka, u planskom periodu do 2020. godine nije potrebno vr{iti nikakve regulacione intervencije. 6. Hidrotehni~ka infrastruktura 6.1. Op{ta ocena stawa u oblasti voda Razmatrano podru~je doline reke Pe{tan u zoni Poqa B, C i E, sa naseqima Baro{evac, Zeoke, Medo{evac, Burovo, sve do sela [opi} u pogledu voda i hidrotehni~ke infrastrukture jedno je od naslo`enijih u Srbiji. Nepovoqno stawe u domenu voda ima vi{e uzroka, od kojih su najva`niji slede}i: zbog aktivnosti na povr{inskim kopovima Plansko podru~je ima veoma poreme}ene vodne re`ime; re`imi podzemnih voda, koje su iskqu~ivo kori{}ene kao izvori{ta za snabdevawe naseqa poreme}eni su usled: (a) realizacije povr{inskh kopova i prate}ih drena`nih sistema, {to dovodi do radikalnog obarawa pijezometarskih nivoa u izvori{tima i ~ini ih neupotrebqivim za daqe kori{}ewe kako u vodovodima, tako i za individualno snabdevawe doma}instava kori{}ewem bunara; (b) zaga ewa povr{inskih voda Pe{tana, Lukavice, Turije i drugih mawih reka, {to ima sve nepovoqnije interakcije sa podzemnim vodama, a posebno se nepovoqno odra`ava na lokalna aluvijalna izvori{ta; reka Pe{tan ima veoma neravnomerne vodne re`ime, sa kratkotrajnim buji~nim povodwima i vrlo dugim malovodnim periodima; zbog ekstremno velikih i naglih buji~nih povodawa za{tita priobaqa i povr{inskih kopova se ne mo`e obavqati klasi~nim regulacionim radovima, ve} su neophodne aktivne mere za{tite, sa retenzijama u gorwem delu sliva koje slu`e za ubla`avawe talasa velikih voda; zbog dinamike {irewa povr{inskih kopova neophodno je izme{tawe korita reke Pe{tan na ju`ni obod planiranih kopova, na ve}em delu toka u zoni razmatranog podru~ja, {to je jedna od najradikalnijih regulacionih mera koje se moraju preduzimati u hidrotehnici; taj deo sliva Kolubare je jedno od najmalovodnijih podru~ja Srbije, sa specifi~nim oticajima koja se kre}u oko 2 L/s km 2, koji su oko 2,8 dva puta mawi od proseka za Srbiju; u toj malovodnoj zoni skoncentrisani su veliki potro{a~i vode (termoenergetika, industrija), tako da je sve izra`eniji nesklad izme u raspolo`ivih vodnih resursa i zahteva za vodom; zbog toga se potrebe za vodom ne mogu podmiriti samo iz vlastitih izvori{ta, ve} je neophodno dovo ewe vode iz Kolubarskog regionalnog sistema, koga treba {to pre realizovati i povezati magistralnim cevovodima sa akumulacijom Stuborovni koja se zavr{ava; ta akumulacija postaje ne samo kqu~ni objekat za snabdevawe vodom, ve} i za ure ewe vodnih re`ima Kolubare; bez kori{}ewa kompletne planirane zapremine te akumulacije sa vi{egodi{wim regulisawem voda, ukupne zapremine 52h106 m 3, korisne zapremine 49,5h106 m 3, sa kotom NU 360 mnm, ne mogu se realizovati Kolubarski regionalni sistem, TE Kolubara B i drugi kapitalni objekti na podru~ju REIS Kolubara; i stawe kvaliteta vode je kriti~no zbog postojawa velikog broja koncentrisanih zaga iva~a (industrija, termoenergetika, naseqa); za razliku od drugih velikih zaga iva- ~a u Srbiji, koji se nalaze na obalama velikih reka, objekti REIS-a svoje otpadne vode ispu{taju u male vodotoke, {to problem za{tite voda ~ini izuzetno slo`enim. Stawe u oblasti snabdevawa naseqa Vodovodni sistemi na Planskom podru~ju, kao i drugi vodovodi u Srbiji, razvijali su se kao izolovani autonomni sistemi, postepenim anga`ovawem novih i {irewem postoje}ih izvori{ta zavisno od porasta konzuma. Me utim, vodovodi na ovom delu sliva Kolubare su se razvijali
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 77 u znatno slo`enijim uslovima, zbog delovawa povr{inskih kopova na re`ime podzemnih voda u zoni izvori{ta. Ta izolovanost pojedinih vodovoda sada je postala neodr- `iva, posebno zbog hidrauli~ke nestabilnosti i nepouzdanosti takvih sistema. Za snabdevawe lokalnih naseqa najve}im delom je kori- {}en vodovodni sistem (VS) Medo{evac. Taj VS je izgra- en 1958, najpre sa izvori{tem Se~ina kapaciteta 7,5 L/s za potrebe snabdevawa radni~ke kolonije u Rudovcima i objekata na ju`nim granicama Poqa B i D. Podzemna voda je zahvatana iz aluvijalnih {qunkova na desnoj obali Pe{tana, oko 10 km nizvodno od Rudovaca. Realizovano je i PPV Medo{evac kapaciteta 20 L/s, odakle se voda potiskuje do rezervoara Rudovci (700 m 3 ). Kasnije, osamdesetih godina, nakon istra`nih radova kojim je utvr eno postojawe drugog i tre}eg ugqonosnog sloja i odgovaraju}e me uslojne pe{~ane vodonosne izdani, pre{lo se na realizaciju novih bunara (ukupno {est bunara) kojima se zahvata voda iz te izdani. Kapacitet izvori{ta i PPV je pro- {iren na (20+10) L/s, a sistem snabdevawa vodom pro{iren je na doma}instva u Zeokama, Baro{evcu, Malim Crqenima, Rudovcima, Medo{evcu i Burovu. Izgradwom PK Poqe E fizi~ki se uni{tava (oko 2025.) deo me uslojne izdani na prostoru postoje}eg izvori{ta i PPV Medo{evac, te se mora tra`iti re{ewe za novo izvori{te, na prostoru unutra{weg odlagali{ta PK Poqe D, kao i za odgovaraju}e PPV Zeoke. Drugi vodovod od posebnog zna~aja za razmatrano podru~je je VS Zeoke monta`ni plac. I taj vodovod koristi izvori{te iz me uslojne izdani, kapaciteta 10 L/s. Izvori{te se nalazi na granici izme u atara s. Zeoke i s. Baro{evac, na ju`nim padinama sada{weg odlagali{ta PK Poqe D. Izvori{te je nameweno da, rade}i u sprezi sa VS Medo{evac, obezbedi vodu za naseqa na potesu Baro- {evac Rudovci. [irewem povr{inskih kopova fizi~ki se uni{tava cevovod na potesu PPV Medo{evac PPV Zeoke, monta`ni plac rezervoar Rudovci, i onemogu- }ava daqa ekspoatacija izvori{ta Zeoke monta`ni plac. Zbog razvoja rudarskih radova wegove funkcije }e morati da se prebace na druga izvori{ta, u okviru objediwenog Lazareva~kog vodovodnog podsistema. Zbog neophodnosti objediwavawa sada izolovanih vodovodnih sistema, kako bi se se dovoqnom pouzdano{}u re- {ili problemi snabdevawa vodom i u novim uslovima razvoja rudarskih radova, navode se kqu~ne odlike sada{weg stawa na podru~ju svih vodovoda u toj zoni (Lazarevac, Vreoci, V. Crqeni, Medo{evac) koji }e se postepeno objediniti u jedinstveni podsistem: ve}ina izvori{ta je ve} sada nedovoqnog kapaciteta, jer se zahvata vi{e vode nego {to je prirodno prihrawivawe (nesklad izme u realnog kapaciteta izvori{ta i zahvatawa vode), tako da se na vi{e izvori{ta (a posebno na dva najva`nija, na Pe{tanu i Nepri~avi) obaraju pijezometrijski nivoi podzemnih voda, sa posledicama po pouzdanost snabdevawa; stawe mre`a svih vodovoda je lo{e; cevni materijal dotrajao (najzastupqenije su ABC cevi), zbog ~ega se javqaju gubici u mre`i i preko 50%, tako da je obnova mre`a i svo ewe gubitaka na oko 20% osnovni preduslov za realizaciju Lazareva~kog vodovodnog podsistema; sistemi nemaju dovoqno rezervoarskog prostora, {to se nepovoqno odra`ava na wihovu hidrauli~ku stabilost, posebno u periodima velikih konzumnih optere}ewa; mnoga doma}instva nemaju vodomere, {to dovodi do vrlo neracionalne potro{we vode posebno u kriti~nim letwim periodima; u periodima pove}anog konzuma (leti) dolazi do redukcija i prekida u snabdevawu, tako da sistemi funkcioni{u sa nedovoqnom pouzdano{}u; prekidi u snabdevawu dovode i do pogor{avawa kvaliteta vode, zbog lo{eg stawa vodovodne mre`e i izazivaju i nestacionarna stawa u mre`i (smewivawe vodnih udara i malih pritisaka), koja dodatno o{te}uju cevovode; zbog drasti~nih promena re`ima podzemnih voda sve su prostranije zone seoskih naseqa u kojima ne postoje mogu}nosti individualnog snabdevawa iz bunara kao nekada te je neophodno povezivawe sa vodovodnim sistemima, to pove}ava konzumno optere}ewe postoje}ih vodovoda, koji su ve} sa nedovoqnim kapacitetima; iz navedenih razloga snabdevawe vodom primenom malih izolovanih vodovoda, oslowenih samo na lokalna izvori{ta koja su sve vi{e ugro`ena rudarskim radovima postaje sve neodr`ivije pa se moraju formirati ve}i grupni sistemi, koji }e se postepeno povezati u Lazareva~ki vodovodni podsistem, kao deo Kolubarskog regionalnog sistema. Stawe kanalisawa i sanitacije naseqa Stawe kanalisawa i sanitacije naseqa mora se razmatrati kompleksno, na {irem prostoru hidrauli~kih uticaja na reke kao recipijente i {ire okru`ewe. Taj prostor obuhvataju naseqa u zoni koja }e biti povezana u okviru Lazareva~kog vodovodnog podsistema, jer se postoje}a i budu- }a izvori{ta moraju obuhvatiti zajedni~kim merama kanalisawa i za{tite, po{to ih sada ozbiqno ugro`avaju nekontrolisani kanalizacioni izlivi. Baro{evac je sanitarno neure eno naseqe, a evakuacija otpadnih voda se najve}im delom obavqa u septi~ke jame. Novoformirano naseqe Jelav ima kanalizaciju (Ø200), sa tri slobodna izliva u reku Pe{tan. Kanalizaciju ima i Radni~ka kolonija u Rudovcima, sa izlivom u Pe{tan. Ostala razmatrana seoska naseqa su bez kanalizacionih sistema za otpadne vode i tek im predstoji taj vid osnovne sanitacije. Kanalizaciju za otpadne vode tih naseqa treba realizovati tokom radova na izme{tawu korita Pe{tana i izgradwe ostalih linijskih infrastrukturnih sistema. Sada se koriste septi~ke jame, naj~e{}e nepropisne, ili se otpadne vode upu{taju u okolne mawe vodotoke i upojne bunare, {to je uzro~nik lo{e higijene naseqa i vrlo se nepovoqno odra`ava na kvalitet podzemnih i povr{inskih voda. Postoji stalna latentna opasnost od pojave epidemija bolesti hidri~nog porekla. Stawe kvaliteta voda Razmatrano podru~je je jedno od najugro`enijih u Srbiji u pogledu kvaliteta voda. Kolubara na razmatranom podru~ju, a posebno wene desne pritoke Pe{tan, Lukavica i Turija, spadaju u najugro`enije vodotoke sa gledi{ta efluentnog optere}ewa u Srbiji. Reka Pe{tan je naj~e{}e u IV ili IV/III klasi kvaliteta, dok je u malovodnim periodima ~ak i u stawu van klasa, kada je, prakti~no, pretvorena u kolektor otpadnih voda. Tome je doprinelo i to {to je dugo bilo van funkcije PPOV u Darosavi (kanalizacija Aran elovca za taj deo sliva), te su se otpadne vode tog dela grada bez pre~i{}avawa ulivale u Pe{tan. Zbog toga su prekora~ewa MDK posebno izra`ena: po organskim materijama (BPK 5), NH 4-N, broju koliformnih klica (NBK) i stawu saprobnosti. 6.2. Potencijali u oblasti voda Imaju}i u vidu ~iwenicu da se pouzdano snabdevawe razmatranog podru~ja mo`e obaviti samo u okviru Lazareva~kog podsistema, kao dela Kolubarskog regionalnog sistema, najvredniji vodni resursi su izvori{ta koja su najve}im delom ve} iskori{}ena, ali koja se u svim strategijama razvoja vodoprivredne infrastrukture i daqe zadr`avaju za trajno kori{}ewe. To su slede}e izvori{ta: (a) Izvori{te Pe{tan, na koje se naslawa istoimeno postoje}e postrojewe za pre~i{}avawe vode (PPV). Po{to se PPV Pe{tan zadr`ava u svim fazama razvoja kopova, neophodno je sinhronizovano odr`avati dinamiku urednog obnavqawa i odr`avawa bunara na postoje}em izvori{tu, sa postepenom realizacijom planiranog novog izvori{ta
Broj 58 78 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. koje ga zamewuje. U vodnim bilansima se ra~una sa kontinuiranim radom PPV Pe{tan, sa kapacitetom 200 L/s. (b) Izvori{te Nepri~ava, na podru~ju op{tine Lajkovac, izdan u trijaskim kre~wacima kapaciteta oko (120 150) L/s. To izvori{te je jedno od kqu~nih i u budu- }em Lazareva~kom podsistemu, uz procenu da se kapacitet mo`e pove}ati i do 200 L/s. (v) Izvori{te Vreoci, koje se postepeno zamewuje na podru~ju unutra{weg odlagali{ta PK Tamnava Isto~no poqe, u zoni horsta koji se u rudarskim radovima ne otkopava, kao i u blizini industrijskog kruga u Vreocima, koji se otkopava na kraju eksploatacije ugqa u toj zoni. U vodnim bilansima se ra~una sa 50 L/s iz tog izme{tenog izvori{ta vodovoda Vreoci. (g) Izvori{te Veliki Crqeni, koje se postepeno izme{ta na lokaciju Veliki Crqeni most, u okolini mosta preko Kolubare na putu za Tamnavske kopove. U analizama vodnih bilansa se ra~una sa kapacitetom od 40 L/s iz tog izme{tenog izvori{ta. (d) Postoje}e izvori{te VS Medo{evac iz me uslojne izdani, kapaciteta 30 L/s, koristi se u okviru podsistema Istok sve do fizi~ke destrukcije zbog rudarskih radova. To izvori{te se zamewuje novim izvori{tem Zeoke, na prostoru unutra{weg odlagali{ta PK Poqe D, kao i odgovaraju}im PPV Zeoke. Novo izvori{te se formira na prostoru biv{ih naseqa Sakuqa i Zeoke, sa zahvatom iz podinske izdani, a procewen kapacitet je oko 60 L/s. Dragocen razvojni resurs tog podru~ja je i voda koja se iz Kolubare mo`e koristiti za snabdevawe tehnolo{kom vodom, posebno nakon realizacije akumulacije Stuborovni. Za potrebe industrije Vreoca mogu se obezbediti sve potrebne koli~ine vode, sa najvi{om obezbe eno{}u od 97%. Zbog izme{tawa korita Kolubare mora se realizovati nov vodozahvat u zoni izme u kopova Tamnava Isto~no poqe Ju`no poqe Veliki Crqeni. Za potrebe TE Kolubara B obezbe uju se sa najvi{om obezbe eno{}u oko 99% tra`ene koli~ine vode (0,56 m 3 /s, u slu~aju pove}anih potreba 1,042 m 3 /s), kao i za TE Kolubara A (0,36 m 3 /s). Nakon izme{tawa, novi tok reke Pe{tana nalazi}e se du` ju`nog ruba razmatranog podru~ja. Obnovom PPOV u Aran elovcu (2008) i realizacijom ~etiri planirane retenzije u gorwem delu sliva (Kru{evica i Rudovci na Pe- {tanu, po jedna retenzija na Bistri~koj i Trbu{ni~koj reci, kao i vodozahvata na Darosavici, kojim se velike vode te reke usmeravaju prema akumulaciji Rudovci), stvaraju se uslovi za za{titu voda tog vodotoka i poboq{avawe vodnih re`ima: ubla`avawe velikih i pove}awe malih voda. Nakon zavr{etka eksploatacije PK Poqe E, koga navedene retenzije treba da {tite, te akumulacije dobijaju vodoprivredne funkcije i imaju veliki zna~aj za razmatrano podru~je, jer omogu}avaju godi{we regulisawe protoka. Mada je izvan razmatranog podru~ja, najvredniji objekat Kolubarskog re~nog sistema je akumulacija Stuborovni na reci Jablanici, koja obezbe uje regulisawe protoka (zna- ~ajno ubla`avawe velikih i pove}avawe malih voda). Nakon realizacije akumulacije Stuborovni ~itava dolina Kolubare bi}e pouzdano za{ti}ena od tzv. stogodi{wih velikih voda, dok se male vode pove}avaju do nivoa koji omogu}ava potpuno pouzdano snabdevawe vodom TE Kolubara B, uz obezbe ewe propisanog garantovanog ekolo{kog protoka nizvodno od vodozahvata ne maweg od 1,8 m 3 /s, bez ikakvih redukcija i u kriznim malovodnim stawima. Akumulacija Stuborovni omogu}ava da se u celosti realizuju: (a) Kolubarski regionalni sistem za snabdevawe naseqa, (b) Kolubarski re~ni sistem, za ure ewe vodnih re`ima, snabdevawe vodom industije i za{titu kvaliteta voda. 6.3. Ograni~ewa u razvoju vodoprivredne infrastrukture Razvoj vodoprivredne infrastrukture na razmatranom podru~ju podvrgnut je mnogo ve}im ograni~ewima od bilo kog drugog vodoprivrednog sistema koji se realizuje u Srbiji. Kqu~na ograni~ewa za razvoj razmatranog podru~ja su slede}a: zbog delovawa povr{inskih kopova re`imi podzemnih voda su veoma poreme}eni u prostoru i vremenu, {to se bitno odra`ava na sva lokalna izvori{ta koja se moraju stalno mewati po polo`aju, konfiguraciji i mre`i prenosnih sistema; dosta oskudni vodni resursi povr{inskih voda, koji taj deo sliva Kolubare svrstavaju u najmalovodnija podru~ja Srbije, sa specifi~nim oticajima mawim za gotovo tri puta od prose~nih vrednosti u dr`avi; izrazito velika vremenska neravnomernost vodnih re- `ima, me u najnepovoqnijim u Srbiji, sa odnosom merodavnih malih i velikih voda i preko 1:1000; veoma su te{ki uslovi za za{titu kvaliteta voda, posebno u dugim periodima malovo a, te se za tu svrhu moraju koristiti akumulacije; za reku Kolubaru kqu~ni objekat za tu svrhu je akumulacija Stuborovni, koja omogu}ava tzv. vodoprivredne mere za{tite kvaliteta voda, namenskim ispu{tawem ~iste vode iz akumulacije, posebno u kriznim hidrolo{kim stawima; zbog razvoja povr{inskih kopova sve su napregnutiji prostorni uslovi za realizaciju novih izvori{ta i za obezbe ivawe koridora za sme{taj linijskih vodoprivrednih sistema; usled stalnih promena re`ima podzemnih voda, ali i zbog fizi~kih promena u prostoru, moraju se stalno mewati polo`aji izvori{ta (po dinamici koju name}e razvoj povr{inskih kopova), {to ote`ava i poskupquje razvoj prate}ih objekata sistema (PPV, magistralni cevovodi, rezervoari) i ote`ava uslove za postojano odr`avawe hidrauli~ke stabilnosti vodovodnih sistema; zbog stalnog pogor{avawa re`ima podzemnih voda onemogu}eno je kori{}ewe lokalnih izvori{ta za individualno snabdevawe vodom iz bunara, te su sela, pa i grupe doma}instva upu}ene na snabdevawe vodom iz regionalnog sistema, {to prenosnu i distribucionu mre`u ~ini razu- enijom, slo`enijom i skupqom; naseqa i industrije velike koli~ine otpadnih voda ispu{taju iskqu~ivo u male vodotoke kao prijemnike, zbog ~ega se postavqaju strogi uslovi: (a) za kanalisawe naseqa, jer se tra`i obuhvat doma}instava ve}i od 90%, (b) za pre~i{}avawe otpadnih voda, rad PPOV sa najvi{om efektivno{}u, sa BPK 5 5 mg/l O 2 na izlasku iz PPOV, (v) za industrije, za wihove predtretmane i pre~i{}avawa otpadnih voda u vlastitim postrojewima, uz primenu recirkulacije vode u tehnolo{kim procesima; zbog razvoja povr{inskih kopova moraju se izme{tati korita vodotoka, po fazama, {to zahteva promenqivu konfiguraciju i vodoprivrednih sistema koji moraju da prate takve radikalne hidrografske promene u prostoru (promene polo`aja vodozahvata, stalne promene konfiguracije magistralnih dovoda i odvoda, itd.); veoma su su`ene mogu}nosti za realizaciju akumulacija i retenzija za potrebe poboq{avawa vodnih re`ima; re`imi velikih voda su vrlo nepovoqni (brze koncentracije povodwa, sa velikim ekstremnim vrednostima); to zahteva da se visoka za{tita povr{inskih kopova od poplava ostvaruje vrlo slo`enim sistemima, sa linijskim sistemima (nasipi, regulacije), ali i sa aktivnim ubla`avawem velikih voda u akumulacijama (slu~aj sa Pe{tanom i Kladnicom); iz svih tih razloga planirani vodoprivredni sistemi na razmatranom podru~ju spadaju u najslo`enije sisteme vodoprivredne infrastrukture u Srbiji. 6.4. Ciqevi i kriterijumi razvoja hidrotehni~ke infrastrukture Realizacija nove i rekonstrukcija postoje}e hidrotehni~ke infrastrukture u zoni Poqa B, C i E treba da se obavi u skladu sa projektom Integralno kori{}ewe, ure ewe i za{tita vodnih resursa sliva Kolubare u {iroj
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 79 zoni Lazarevca, koji je uskla en sa svim drugim korisnicima prostora i uklopqen u vodoprivredne sisteme vi{eg reda, u skladu sa Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije i Prostornim planom Republike Srbije. Kqu~ni ciqevi i kriterijumi razvoja vodoprivrednih sistema su slede}i: rekonstrukcija postoje}ih vodovodnih sistema u ciqu obezbe ewa kontinuiranog snabdevawa vodom naseqa nezavisno od odvijawa rudarskih radova u okru`ewu, sa obezbe- eno{}u ne mawom od 95%, sa normama snabdevawa koje se koriste za takve sisteme u svetu (250 L/korisnik dan); u slu~aju eventualnih redukcija mora da bude obezbe eno najmawe 70% od tra`ene koli~ine vode (koeficijent redukcije ω = 0,7; re{ewe je uskla eno sa Generalnim projektom vodosnabdevawa op{tine Lazarevac (2007); pove}awe hidrauli~ke i havarijske pouzdanosti sistema za snabdevawe vodom ostvaruje se povezivawem u objediwen podsistem sada autonomnih vodovoda Lazarevca, Vreoca, Velikih Crqena i VS Medo{avac, ~ime se formira objediwen Lazareva~ki podsistem Kolubarskog regionalnog sistema; rekonstrukcija VS Medo{evac obavqa se kao realizacija kraka u okviru tako objediwenog podsistema, po fazama koje }e biti definisane projektom; potpuna sanitarna za{tita izvori{ta koja }e se nalaziti u budu}em Lazareva~kom podsistemu: Nepri~ava, Pe- {tan (na postoje}oj, i kasnije na izme{tenoj lokaciji), izvori{te Vreoca i izvori{te naseqa Veliki Crqeni, na postoje}oj i izme{tenoj lokaciji V. Crqeni most; odr`avawe izvori{ta Medo{evac dok to fizi~ki bude mogu}e u uslovima dinamike razvoja rudarskih radova; i uspostavqawe zona neposredne za{tite (fizi~ko obezbe ewe izvori- {ta) i u`e zone za{tite svih izvori{ta, okvirno na rastojawu mogu}eg hidrauli~kog uticaja na kvalitet podzemne vode u zoni izvori{ta, {to }e se definisati u okviru projekata revitalizacije i/ili izme{tawa izvori{ta; razvoj novog izvori{ta Zeoke, u zamenu za izvori{te Medo{evac, kada isto bude oko 2025. godine fizi~ki uni{teno rudarskim radovima; novo izvori{te Zeoke se planira na prostoru unutra{weg odlagali{ta PK Poqe D, uz realizaciju i odgovaraju}eg PPV Zeoke; novo izvori{te se formira na prostoru biv{ih naseqa Sakuqa i Zeoke, sa zahvatom iz podinske izdani, a procewen kapacitet je oko 60 L/s; sanitacija lokalnih naseqa se obavqa realizacijom grupnog kanalizacionog sistema, po separacionom sistemu; grupni sistem za otpadne vode realizuje se dolinom Pe- {tana, po~ev od najuzvodnijeg ruba naseqa Rudovci, i obuhvata naseqa Rudovci, Rudovci Kolonija, Mali Crqeni, Baro{evac; za doma}instva po obodu naseqa koja se ne mogu na ekonomi~an na~in ukqu~iti u kanalizacioni sistem problem odvo ewa otpadnih voda se re{ava propisnim vododr`ivim septi~kim jamama, koje se ~iste po principu obaveznosti; ekonomskom analizom odredi}e se kako }e se pre~i{}avati otpadne vode, ali je projektno razra eno re- {ewe preko autonomnog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda (PPOV) na levoj obali Pe{tana; kanalizacije naseqa Burovo i [opi}, kao i Medo{evac se usmeravaju prema PPOV Lazarevca, koje je planirano u zoni sela [opi}, pored novog korita reke Lukavice kao recipijenta; kvalitet voda vodotoka na razmatranom podru~ju (Kolubara, Pe{tan, Turija i wihove neposredne pritoke) treba da se vrati u klase kvaliteta koje su propisane Vodoprivrednom osnovom Srbije (naj~e{}e klase IIa i IIb); stepen pre~i{}avawa efektivnost PPOV treba da bude usagla{ena sa zahtevima odr`avawa vodotoka recipijenata u propisanoj klasi; imaju}i u vidu da se otpadne vode upu- {taju u male vodotoke, sa veoma malim protocima u malovodnim periodima, neophodan je visok kriterijum efektivnosti, okvirno sa pokazateqem BPK 5 # 5 mg /L O 2; u ciqu za{tite kvaliteta voda reke Pe{tana namenskim ispu{tawem vode iz retenzija u gorwem delu sliva treba obezbediti da protoci ne budu mawi od Q min.mes.90% (mese~na mala voda obezbe enosti 90%); u kriti~nim malovodnim periodima, treba pove}ati protoke Kolubare namenskim upravqawem akumulacijom Stuborovni, tako da protoci nizvodno od vodozahvata za TE Kolibara B nikada ne budu mawi od male mese~ne vode verovatno}e 95%, koji u zoni vodozahvata iznosi 1,80 m 3 /s; stepen za{tite od poplava treba da bude promenqiv i primeren zna~ajnosti i osetqivosti sadr`aja koji se {tite; to je u skladu sa kriterijumima iz Vodoprivredne osnove Srbije: za{tita Lazarevca od velikih voda Q vv1% (stogodi{wa velika voda), za{tita naseqa u dolini Pe{tana od Q vv2% (pedesetogodi{wa velika voda), lokalna za{tita objekata izvori{ta (PPV) i vodozahvata za tehnolo{ke potrebe velikih objekata od Q vv0,5% (dvestogodi{wa velika voda), za{tita povr{inskih kopova merama aktivne i pasivne za{tite od Q vv0,2%, za{tita poqoprivrednog zemqi- {ta od Q vv4% (dvadesetpetogodi{wa velika voda); promenqiv stepen za{tite ostvaruje se sistemom kaseta i visinskim ure ewem terena, putem kojim se lokalizuju uticaji velikih voda na odre enom podru~ju; povr{inski kopovi se moraju {tititi po potrebi i aktivnim merama za{tite (obaveza za za{titu PK Poqe E ), zbog ~ega se na reci Pe{tan moraju koristiti retenzione akumulacije u gorwem delu sliva (Kru{evica, Rudovci, itd.), kao i derivacija reke Darosavice, radi uvo ewa u akumulaciju Rudovci; u uslovima retenzionog delovawa akumulacije Stuborovni ~itava dolina Kolubare bi}e za{ti}ena najmawe od povodwa Q vv2% (pedesetogodi{wa velika voda); me utim, po{to je akumulacija Stuborovni sa vi{egodi{wim regulisawem, koje omogu}ava i povoqnije efekte retenzirawa velikih voda, postavqa se zahtev da se deo toka u zoni Lazarevca za{titi upravqawem akumulacijom i od povodwa verovatno}e 1% (Q vv1%); i odlagali{ta jalovine i zgu{}ene sme{e iz Mokre separacije u Vreocima moraju se re{iti tako da ne stvaraju nepovoqne efekte na povr{inske i podzemne vode. 6.5. Koncepcija prostornog razvoja u oblasti vodoprivredne infrastrukture Planirano re{ewe nove, kao i revitalizacija postoje}e vodoprivredne infrastrukture na prostoru Poqa B, C, E (naseqa u dolini Pe{tana na potesu od Baro{evca do [opi}a) skladno se uklapa u dve klase sistema koji su Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije i Prostornim planom Republike Srbije definisani u slivu Kolubare. (1) Prvu klasu sistema ~ini Kolubarski regionalni sistem za snabdevawe vodom najvi{eg kvaliteta (naseqa i privreda koja se naslawa na vodovode naseqa), u okviru koga se razvija Lazareva~ki vodovodni podsistem. Lazareva~ki podsistem se najpre razvija autonomno, sa oslawawem na vlastita izvori{ta, a kasnije se povezuje sa Kolubarskim regionalnim sistemom, da bi se obezbedile nedostaju}e koli~ine vode i pove}ala pouzdanost sistema. Krak Istok Lazareva~kog podsistema obuhvata naseqa Burovo, Zeoke, Baro{evac, M. Crqeni, Rudovci, i povezuje se sa postoje}im VS Medo{evac, formiraju}i poseban podsistem ni`eg reda, kao posebnu granu Lazareva~kog podsistema. (2) Drugu klasu sistema ~ini Kolubarski re~ni sistem, koji slu`i za snabdevawe tehnolo{kom vodom industrije i termoelektrana, za za{titu kvaliteta voda i za ure ewe vodnih re`ima (za{tita od poplava i pove}awe malih voda kao mera tzv. oplemewavawa malih voda). Snabdevawe vodom naseqa. Povezivawem cevovodima (sa odgovaraju}im rezervoarima) do sada izolovanih, autonomnih vodovoda Lazarevca, Vreoca, Velikih Crqena i VS Medo{evac u jedinstven sistem, uspostavqa se Lazareva~ki podsistem, kao deo Kolubarskog regionalnog sistema za snabdevawe vodom naseqa u toj zoni. Tako objediwen podsistem omogu}ava fleksibilnije kori{}ewe svih izvori{ta na prostoru od Nepri~ave na krajwem ju`nom kraku tog podsistema, do izvori{ta Veliki Crqeni, na severnom kraju, i Medo{evca (do wegovog zatvarawa oko 2025.) i Zeoka, na istoku. Takvo objediwavawe omogu}ava i efikasnije
Broj 58 80 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. povezivawe sa Kolubarskim regionalnim sistemom, iz ~ijeg }e se magistralnog dovoda polo`enog du` doline Kolubare preuzimati planiranih 250 300 L/s vode koja }e se dovoditi iz PPV Pe}ine u Vaqevu. Objediwen Lazareva~ki podsistem je znatno pouzdaniji u hidrauli~kom pogledu, omogu}ava boqu kontrolu pritisaka u mre`i, boqu funkciju rezervoara i obezbe ivawe vitalnosti sistema i u havarijskim situacijama, bilo na cevovodima ili u zonama izvori{ta. Sa stanovi{ta povezivawa VS Medo{evac sa vodovodima Lazarevca, Vreoca i Velikih Crqena i postepenog formirawa Lazareva~kog podsistema u okviru Kolubarskog regionalnog sistema bitni su slede}i radovi. (a) Rekonstrukcija VS Medo{evac, kao kraka Istok budu}eg Lazareva~kog podsistema. Zadr`avawe izvori{ta iz me uslojne izdani, kapaciteta 30 L/s, sve do wegove fizi~ke destrukcije zbog rudarskih radova, negde oko 2025. godine. Obnova i odr`avawa PPV Medo{evac. Po{to se rudarskim radovima do oko 2010. fizi~ki uni{tava izvori{te Zeoke monta`ni plac (oko 10 L/s), a kasnije, oko 2025. godine i izvori{te Medo{evac, re{ewe je u razvijawu novog izvori{ta Zeoke, na prostoru unutra{weg odlagali{ta PK Poqe D, kao i odgovaraju}eg PPV Zeoke. Novo izvori{te se formira na prostoru biv{ih naseqa Sakuqa i Zeoke, sa zahvatom iz podinske izdani, a procewen kapacitet je oko 60 L/s. Iz kraka Istok se snabdevaju doma}instva u Medo{evcu, Zeokama, Baro{evcu, M. Crqenima, Rudovcima i Burovu, sa mogu}no{}u produ`ewa tog kraka do Kru{evice i Trbu{nice. Veza sa Lazareva~kim podsistemom se ostvaruje preko rezervoara Dren, a stabilnost te grane VS se ostvaruje sa R Burovo i novim rezervoarima Baro{evac, Kru{evica i Trbu{nica. Kao prelazno re{ewe se uskoro pristupa realizaciji cevovodnog obilaznog kraka od Medo{evca prema Burovu, kako bi se premostio povr{inski kop, sa spojem cevovodom (Ø300) do Baro{evca. To }e omogu}iti du`e i pouzdanije kori{}ewe postoje}eg dela VS Medo{evac u uslovima razvoja povr{inskog kopa i nesmetano formirawe kraka Istok u okviru budu}eg Lazareva~kog podsistema. (b) Vodovod Lazarevca: nastavak aktivnosti na obnovi dovodne i distributivne mre`e, kako bi se gubici u vodovodu Lazarevca smawili na mawe od 20%, {to je preduslov za normalno funkcionisawe tog sistema; fazno pro{irivawe, izme{tawe i za{tita izvori{ta Pe{tan (izme{tawe na podru~je unutra{weg odlagali{ta p.k. Tamnava Isto~no poqe u ataru biv{eg naseqa Cvetovac, uz kori- {}ewe podinske izdani); revitalizacija i za{tita izvori{ta Nepri~ava; po{to sistemu nedostaje rezervoarski prostor, pored novih rezervoara Vrti} i Dren potrebno je stavqawe u funkciju, sa odgovaraju}im potisnim cevovodima, rezervoara Krivina i Stolica, kako bi se obezbedila hidrauli~ka stabilnost sistema i u periodima vr{ne potro{we; spajawe budu}eg Lazareva~kog podsistema sa Kolubarskim regionalnim sistemom obavi}e se preko velikog rezervoara Vra~ brdo na ju`noj grani podsistema, u koji }e se dovoditi voda iz Kolubarskog regionalnog sistema i koji }e biti glavni distributivni rezervoar na toj magistralnoj grani regionalnog sistema; radi pove}awa hidrauli~ke stabilnosti sistema II zone sa R Dren i R Vrti} priprema se realizacija buster stanice uz PPV Pe{tan; sva ~vori{ta na magistralnim granama sistema se opremaju mernim ure ajima, kako bi mogli da se prate vodni bilansi u sistemu, kontroli{e potro{wa i stabilnost ~itavog podsistema. Kanalisawe i sanitacija naseqa Jedan od preduslova za opstanak razmatranih naseqa je wihovo kanalisawe i sanitarno ure ewe. Planira se realizacija kanalizacije kao grupnog sistema na ve}em potesu doline Pe{tana. Magistralni kolektor po~iwe u najuzvodnijem delu s. Rudovci u dolini Pe{tana uzvodno od u{}a Darosavice, a zatim se vodi dolinom, prihvataju}i otpadne vode naseqa Rudovci kolonija, Malih Crqena i Baro{evca. U okviru sistema planirane su dve crpne stanice (CS Rudovci i CS Baro{evac). Magistralni kolektor (Ø300) se zavr{ava nizvodno od Baro{evca, gde se, na desnoj obali Pe{tana, predvi a realizacija PPOV, sa primarnim i sekundarnim tretmanom. Za razmatrano podru~je je merodavan i kanalizacioni sistem Lazarevca. Na taj kanalizacioni sistem kao jedinstvenu urbanu i hidrotehni~ku celinu poveza}e se i naseqa Burovo, [opi}, Dren, Lukavica, [u{war, Petka, Stubica. Sve otpadne vode se dovode do lokacije Crna Bara, gde se predvi a realizacija PPOV op{teg tipa, sa mehani~kim i biolo{kim pre~i{}avawem. U skladu sa definisanim kriterijumima u Srbiji, a posebno imaju}i u vidu ~iwenicu da su prijemnici pre~i- {}enih otpadnih voda mali vodotoci, efektivnost PPOV treba da zadovoqi slede}e zahteve za pre~i{}ene otpadne vode, pre wihovog upu{tawa u vodotoke: BPK 5 5 mg/l, HPK 12,5 mg/l, suspendovane materije SM 35 mg/l, broj koliformnih bakterija 20h103 L - 1. U ciqu ostvarewa visoke pouzdanosti odr`avawa svih PPOV treba da bude centralizovano, na nivou op{tinskih komunalnih slu`bi. Sanitacija seoskih naseqa kombinovanim pristupom: kanalisawe delova koji se mogu racionalno obuhvatiti jednim sistemom, sa kompaktnim PPOV (Minpak, Em{er, Biodisk, Putoks), dok se za udaqenije zaseoke otpadne vode prikupqaju u propisnim vododr`ivim septi~kim jamama, sa organizovanim pra`wewem od strane komunalnih slu`bi. Za{tita od poplava Za{tita od poplava povr{inskih kopova i doline reke Pe{tan sprovodi se kombinacijom linijskih mera za{tite (izme{tawe toka na ju`ni obod razmatranog podru~ja) i aktivnih mera, realizacijom retenzija u ~eonom delu sliva Pe{tana. Planirane su ~etiri retenzije: Kru{evica, Rudovci, Trbu{ni~ka i Bistri~ka reka, kao i zahvat na r. Darosavici, kako bi se velike vode tog buji~nog toka prebacile u akumulaciju Rudovci, u ciqu ubla`avawa vrha povodwa. 6.6. Prioriteti razvoja Realizacija predlo`enih re{ewa ima odre ene tehnolo{ke prioritete. Posebnu prednost imaju slede}e aktivnosti: realizacija vodovodnog bajpasa Medo{evac Baro- {evac (Ø300) kojim se premo{}ava deonica koja treba da bude obuhva}ena povr{inskim kopom, kako bi se zadr`ao u nesmetanom funkcionisawu VS Medo{evac; rekonstrukcija vodovodne mre`e VS Medo{evac, kako bi se zamenom cevnog materijala i ostalim merama smawili gubici na oko 20%, sistem u~inio osmotrivim, kako bi se stvorili uslovi za povezivawe tog kraka sistema sa Lazareva~kim podsistemom; dovo ewe u potpuno funkcionalno stawe PPOV u Darosavi, kao preduslov za za{titu voda Pe{tana; na to postrojewe, kapaciteta 8.000 ES povezane su kanalizacije dela Aran elovca koja se nalazi na delu na slivu Pe{tana, kao i kanalizacije Bukovika, Darosave i deo s. Progoreoci. Zahtevana efektivnost PPOV je slede}a: BPK 5 # 5 mg/l O 2, suspendovane materije SM # 35 mg/l, HPK 12,5 mg/l; realizacija kraka Istok Lazareva~kog podsistema Lazarevac (R Dren) Burovo Medo{evac Zeoke Baro- {evac M. Crqeni Rudovci Kru{evica sa novim rezervoarom u Baro{evcu; izme{tawe toka reke Pe{tan na dowi rub razmatranog podru~ja i realizacija planiranih retenzija u ~eonom delu sliva: Kru{evica, Rudovci, Trbu{ni~ka i Bistri~ka reka i zahvat na r. Darosavici u ciqu za{tite PK Poqe E od velikih voda; realizacija magistralnog kraka kanalizacionog sistema Rudovci: Rudovci Kolonija Mali Crqeni Baro{evac, sa izgradwom PPOV nizvodno u Baro{evcu, kraj Pe{tana.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 81 7. Elektroenergetska infrastruktura 7.1. Analiza i ocena stawa Na Planskom podru~ju razvijena je gusta mre`a elektroenergetskih objekata sa dve osnovne funkcije: Elektrodistribucija Lazarevac; mre`om naponskog nivoa od 0,4 kv do 35 kv za napajawe doma}instava i mawih privrednih objekata. elektroenergetski objekti koji slu`e za napajawe sopstvenih pogona naponski nivoi od 6 kv do 35 kv, PD Kolubara Lazarevac d.o.o. Popis postoje}ih elektroenergetskih objekata na Planskom podru~ju dat je tabelarno po naponskim nivoima. Objekti 35 kv Red. Naziv Karakteristike Vlasni{tvo Opis br. 1 TS 35/6 kv Zeoke 3h8+8 MVA PD Kolubara Napaja elektri~nom energijom potro{a~e na povr{inskom kopu Poqe D 2 TS 35/6 kv Zeoke IV 8 MVA PD Kolubara Napaja elektri~nom energijom potro{a~e na PK Poqe D i novi monta`ni plac 3 TS 35/6 kv Zeoke I 2,5+8 MVA PD Kolubara Napaja elektri~nom energijom potro{a~e na monta`nom placu 4 Razvodno postrojewe ^etiri vodne PD Kolubara Spaja TS 110/35 kv Vreoci preko dalekovoda RUDNIK 4a i 4b 35 kv Baro{evac }elije 35 kv i dalekovoda Rudnik 3 sa TS 35/6 kv Ispravqa~ka stanica Rudovci i predstavqa ~vori{te za 35 kv mre`u povr{inskih kopova. 5 DV 35 kv Rudnik 4a ^eli~no PD Kolubara Spaja TS 110/35 kv Vreoci sa TS 35/6 kv Zeoke 1 (Na istim stubovima sa Rudnikom 4b) re{etkasti stubovi Al^ 3x95 mm 2 6 DV 35 kv Rudnik 4b ^eli~no PD Kolubara Spaja TS 110/35 kv Vreoci sa TS 35/6 kv Zeoke 1 (Na istim stubovima re{etkasti sa Rudnikom 4a) stubovi Al^ 3x95 mm 2 7 DV 35 kv ^eli~no PD Kolubara Spaja TS 110/35 kv sa razvodnim postrojewem 35 kv Baro{evac Rudnik 3 re{etkasti i daqe do TS35/6 kv Rudovci. stubovi Al^ 3x150 mm 2 Navedeni objekti su zna~ajni za napajawe elektri~nom energijom objekata RB Kolubara, kao i potro{a~a Elektrodistribucije izvan planskog podru~ja. Objekti 10 (6) kv 1) Dalekovodi 10(6) kv Red. Naziv Karakteristike Vlasni{tvo Opis br. 1 Izvod 6 kv Medo{evac Stubovi betonski ED Lazarevac Napaja 2 TS 10/0.4 kv u Vreocima i 4 u Medo{evcu iz TS 35/10 kv Vreoci i drveni Al^ 3x50 i 3h35 mm 2 2 Izvod 10 kv Baro{evac Betonski stubovi ED Lazarevac Napaja TS 10/0.4 kv u Baro{evcu 4, u Zeokama 5 i u Medo{evcu 2 iz TS 35/10 kv Rudovci Al^ 3x50 mm 2 3 Izvod 10 kv Burovo Betonski stubovi ED Lazarevac Napaja 2 TS 10/0.4 kv u Burovu iz TS 35/10 kv Lazarevac 3 Al^ 3x50 mm 2 4 Izvod 10 kv Staklenik Betonski stubovi ED Lazarevac Napaja 1 TS 10/0.4 kv u Stakleniku KO [opi} i ima vezu iz TS 35/10 kv Lazarevac 1 Al^ 3x70 mm 2 za rezervno napajawe vodosistema Pe{tan. Granicom planskog podru~ja ide DV 6 kv za BTS 6/0.4 kv Strmovo. Objekti 10 i 6 kv su zna~ajni za napajawe naseqskih mesta obuhva}enim planom kao i pogona Povr{inskih kopova. 2) Trafostanice 10 i 6/0,4 kv Mesto Red. br. Trafostanica Inst.snaga KVA Broj Napomena naziv potro{a~a oznaka na podlozi 1 2 3 4 5 6 Vreoci 1 TS 6/0.4 kv Kolonija 100 42 Limena 2 TS 6/0.4 kv Preseka 100 61 limena Baro{evac 1 TS 10/0.4 kv Jelav 250 63 MBTS 2 TS 10/0.4 kv Crkva 400 134 kula 3 TS 10/0.4 kv Centar 160 229 stubna 4 TS 10/0.4 kv Strana 100 75 limena
Broj 58 82 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 1 2 3 4 5 6 Zeoke 1 TS 10/0.4 kv Rajkovi}i 50 27 stubna 2 TS 10/0.4 kv Damwanovi}i 100 68 limena 3 TS 10/0.4 kv Milojevi}i 100 58 stubna 4 TS 10/0.4 kv Strana 100 43 limena 5 TS 10/0.4 kv Paunovi}i 160 107 limena Medo{evac 1 TS 10/0.4 kv Kleni} 160 60 limena 2 TS 10/0.4 kv Vodovod 100 34 stubna 3 TS 10/0.4 kv Lug 100 21 stubna 4 TS 10/0.4 kv Nova {kola 100 8 stubna 5 TS 10/0.4 kv Trem 100 106 stubna 6 TS 10/0.4 kv Preseka 100 34 limena Burovo 1 TS 10/0.4 kv Zidana 160 188 kula 2 TS 10/0.4 kv Vodovod 100 1 stubna [opi} 1 TS 10/0.4 kv Staklenik 630 2 MBTS Ukupno: 20 3170 1361 Niskonaponska mre`a Niskonaponska mre`a je izvedena na betonskim stubovima, najve}im delom u blizini lokalnih puteva. Orijentacione du`ine vodova niskog napona po trafostanicama 10/0.4 kv, kao i broj potro{a~a je prikazan u slede}oj tabeli: Mesto Red. br. Trafostanica Provodnik X00/0-A Provodnik AL^ naziv 3x70+71.5 mm 2 4x35 mm 2 4x16 mm 2 4x50 mm 2 4x35 mm 2 4x25 mm 2 Vreoci 1 TS 6/0.4 kv Kolonija 0.4 0.8 2.4 0.8 2 TS 6/0.4 kv Preseka 0.23 0.35 1.1 0.875 Bario{evac 1 TS 10/0.4 kv Jelav 2 TS 10/0.4 kv Crkva 0.8 1.5 1.2 2.2 1.655 3 TS 10/0.4 kv Centar 0.6 0.4 1.1 0.575 4 TS 10/0.4 kv Strana 0.67 4 2.1 0.8 Zeoke 1 TS 10/0.4 kv Rajkovi}i 0.7 0.304 2 TS 10/0.4 kv Damwanovi}i 1.2 0.65 3 TS 10/0.4 kv Milojevi}i 1.2 0.45 1.4 0.8 4 TS 10/0.4 kv Strana 1.6 1.2 0.55 1.6 0.6 5 TS 10/0.4 kv Paunovi}i 1.2 1.1 Medo{evac 1 TS 10/0.4 kv Kleni} 0.36 1.2 0.6 2 TS 10/0.4 kv Vodovod 3 TS 10/0.4 kv Lug 0.2 0.6 0.74 1.8 4 TS 10/0.4 kv Nova {kola 0.2 0.45 5 TS 10/0.4 kv Trem 1 1.2 6 TS 10/0.4 kv Preseka 0.2 1.01 1.3 Burovo 1 TS 10/0.4 kv Zidana 2.45 3.7 2.05 2 TS 10/0.4 kv Vodovod [opi} 1 TS 10/0.4 kv Staklenik UKUPNO: 5.9 4.38 5.78 21.704 17.555 2.85 Ukupno NN mre`a 58.172 Najzna~ajnija ograni~ewa za razvoj elektroenergetske mre`e na planskom podru~ju su: izme{tawe i izgradwa elektroenergetskih objekata se mo`e predvideti samo u infrastrukturnim koridorima ili prostorima koji nisu planirani za rudarske iskope; trase elektroenergetskih vodova moraju biti uskla ene sa trasama drugih infrastrukturnih objekata prema va`e- }im pravilnicima; elektroenergetski objekti naponskog nivoa 35 kv koji se nalaze na planskom podru~ju u zonama planiranih rudarskih radova, moraju se izmestiti ili se wihova funkcija mora nadomestiti izgradwom novih objekata; objekti naponskog nivoa 35 kv napajaju elektri~nom energijom podru~ja i van obuhvata plana {to je i razlog wihovog ostavqawa u funkciji; ukidawe delova elektroenergetske mre`e 10 kv i 0.4 kv mora biti uskla eno sa dinamikom napredovawa povr{inskih kopova i dinamikom iseqavawa; i potro{a~i elektri~ne energije moraju biti snabdeveni elektri~nom energijom, a ukoliko su napojni elektroenergetski objekti naponskog nivoa 10 kv i 0.4 kv ugro`eni napredovawem rudarskih radova, potrebno je izgraditi pomo}- ne elektroenergetske objekte za napajawe potro{a~a.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 83 7.2. Koncepcija razvoja elektroenergetske infrastrukture Naponski nivo 35 kv Objekti 35 kv koji su obuhva}eni budu}im povr{inskim kopovima na planskom podru~ju moraju se izmestiti. Popis objekata sa opisom radova je dat u tabeli: Red. br. Naziv Opis radova Rok 1 Ukidawe DVV 35 kv RP Baro{evac TS 35/6 kv Zeoke 1 Demonta`a dalekovoda u du`ini od 3.2 km 2010 2 Izgradwa DV 35 kv od TS 35/6 kv Zeoke 2 Izgradwa novog dalekovoda du`ine 2.3 km 2010 do TS 35/6 kv Zeoke 1 3 Izgradwa DV 2h35 kv Poqe E Izgradwa novog dvostrukog dalekovoda Poqe E 2012 za potrebe napajawa novih kopova du`ine 12 km 4 Izgradwa DV 35 kv od TS 35/6 kv Zeoke 1 TS 35/6 kv Izgradwa novog dalekovoda, du`ina trase 5.8 km 2012 Ispravqa~ka stanica Rudovci 5 Osposobqavawe DV 35 kv TS 35/6 kv Zeoke 5 (Volujak) Dogradwa dela dalekovoda deomontiranog 2010 TS 35/6 kv Zeoke 2. zbog klizi{ta u du`ini od 1.2 km. 6 Izme{tawe dela DV 35 kv Rudnik 3 Pomerawe trase dela DV zbog izme{tenog vodotoka 2012 Pe{tan i industrijske pruge. Du`ina oko 1.5 km. Izme{tewe dela trase iz zone izme{tenih prate}ih rudarskih objekata u du`ini oko 1.0 km 7 Ukidawe dela DV 2h 35 kv Rudnik 4a i 4b Ukidawe dela dalekovoda od lokacije budu}e 2012 TS 35/6 kv Zeoke 6 do lokacije TS 35/6 kv Zeoke 4 u du`ini od 6.5 km 8 TS 35/6 kv Zeoke 3 Izme{tawe van zone napredovawa povr{inskog ju`no od kopa Poqe E. 2012 2015 9 TS 35/6 kv Zeoke 4 Izme{tawe van zone PK Poqe E na lokaciju 2012 RP Baro{evac. Naponski nivo 10 i 6 kv Red. br. Naziv Opis radova Rok 1 Izgradwa DV 10 kv TS Trem TS Kaleni} Izgradwa DV 10kV sa VN SKS 3h50+50 mm² 2012 po postoje}oj NN mre`i u du`ini od 1.0 km. Dalekovod se gradi da bi obezbedio napajawe TS Kleni}, Vodovod u Medo{evcu i Paunovi}i u Zeokama, nakon prekida napajawa od strane TS 35/10 kv Rudovci. 2 Izme{tawe DV 10 kv od TS Strana Baro{evac Dalekovod se pomera zbog izme{tenog toka reke 2012 do TS Strana Zeoke Pe{tan i trase izme{tene industrijske purge. Du`ina izme{tene trase 2.5 km 3 Izme{tawe dela DV 10 kv Baro{evac Jelav Zbog potrebe pro{irewa naseqa Jelav u Baro{evcu 2010 planirno je izme{tawe dela dalekovoda i wegova izrada sa VN SKS 3h50+50mm² u toj zoni u du`ini od 1 km 4 DV 10 kv Baro{evac izvod iz TS 35/10 kv Rudovci Ukidawe dela trase zbog napredovawa povr{inskog 2012 2015 kopa Poqe E. Dz`ina ukinute trase km 5 Ukidawe TS 10/0.4 kv Damwanovi}i Ukida se zbog napredovawa Poqa E. Potro{a~e 2012 u toku napredovawa kopa preuzima TS Paunovi}i Zeoke. 6 Privremeno izme{tawe a zatim ukidawe Privremeno izme{tawe do zavr{etka iseqewa u zoni 2012 2015 TS 10/0.4 kv Paunovi}i Zeoke kopa Poqe E a nakon toga ukidawe trafostanice. 7 Izme{tawe TS 10/0.4 kv Milojevi}i, Zeoke Izme{ta se zbog novog toka reke Pe{tan 2012 i industrijske pruge 8 Izme{tawe TS 10/0.4 kv Rajkovi}i, Zeoke Izme{ta se zbog novog toka reke Pe{tan 2012 industrijske pruge TS 10 i 6/0,4 kv i pripadaju}a mre`a niskog napona R. br. Trafostanica 6(10)/0.4 kv Opis poslova Rok 1 2 3 4 1 TS 6/04 kv Kolonija Vreoci Ukidawe dela NN mre`e du`ine oko 1 km 2010 15 2 TS 6/04 kv Preseka Vreoci Ukidawe dela NN mre`e du`ine oko 1 km 2010 15 3 TS 10/04 kv Jelav Baro{evac Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa 4 TS 10/04 kv Crkva Baro{evac Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa 5 TS 10/04 kv Centar Baro{evac Ukidawe niskonaponske mre`e du`ine oko 2,8 km 2010 15 6 TS 10/04 kv Strana Baro{evac Ukidawe dela NN mre`e u du`ini oko 1 km 2008 15
Broj 58 84 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 1 2 3 4 7 TS 10/04 kv Rajkovi}i Zeoke Ukidawe dela NN mre`e u du`ini oko 2 km 2012 20 8 TS 10/04 kv Damwanovi}i Zeoke Ukidawe celokupne NN mre`e u du`ini od oko 3 km 2012 15 9 TS 10/04 kv Milojevi}i Zeoke Ukidawe dela NN mre`e u du`ini oko 2 km 10 TS 10/04 kv Strana Zeoke Ukidawe dela NN mre`e u du`ini oko 2 km 2012 15 11 TS 10/04 kv Paunovi}i Zeoke Ukidawe celokupne niskonaponske mre`e u du`ini oko 5 km 2010 15 12 TS 10/04 kv Kleni} Medo{evac Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa 13 TS 10/04 kv Vodovod Medo{evac Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa 14 TS 10/04 kv Lug Medo{evac Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa 15 TS 10/04 kv Nova {kola Medo{evac Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa 16 TS 10/04 kv Trem Medo{evac Nepromeweno, nije u zoni povr{inskog kopa Prioritetne aktivnosti na elektroenergetskim objektima definisane su dinamikom napredovawa kopova i dinamikom preseqewa doma}instava. Tre}i faktor koji uti~e na prioritet poslova je naponski nivo elektroenergetskih objekata, jer u zavisnosti od wegove visine, srazmerno raste i vreme potrebno da se isti izgradi ili izmesti. Rokovi za izme{tawe dalekovoda su dati u gore navedenim tabelama. Imaju}i u vidu navedeno prioritetni poslovi su slede}i: Red. br. Naziv Opis radova Rok 1 Ukidawe DV 35 kv RP Baro{evac TS 35/6 kv Zeoke 1 Demonta`a dalekovoda u du`ini od 3.2 km 2010 2 Izgradwa DV 35 kv od TS35/6 kv Zeoke 2 Izgradwa novog dalekovoda du`ine 2.3 km 2010 do TS 35/6 kv Zeoke 1 3 Izgradwa DV 2h35 kv Poqe E Izgradwa novog dvostrukog dalekovoda Poqe E 2012 za potrebe napajawa novih kopova du`ine 12 km 4 Osposobqavawe DV 35 kv TS 35/6 kv Zeoke 5 (Volujak) Dogradwa dela dalekovoda demontiranog zbog klizi{ta 2010 TS 35/6kV Zeoke 2. u du`ini od 1.2 km 5 Izme{tawe dela DV 35 kv Rudnik 3 Pomerawe trase dela dalekovoda zbog izme{tenog 2012 vodotoka reke Pe{tan i nove trase industrijske pruge. Du`ina izme{tene trase 1.5 km. 6 TS 35/6 kv Zeoke 3 Izme{tawe van zone napredovawa povr{inskog 2012 2015 ju`no od kopa Poqe E. 7 TS 35/6 kv Zeoke 4 Izme{tawe van zone napredovawa povr{inskog 2012 kopa Poqe E na lokaciju RP Baro{evac. 8. Toplotna energetika 8.1. Analiza i ocena stawa 8.1.1. Snabdevawe toplotom za grejawe Konzumno podru~je Postoje}i gra evinski objekti u granicama planskog podru~ja nisu prikqu~eni na sistem daqinskog grejawa Lazarevca. Postoje individualne kotlarnice za grejawe industrijskih objekata RB Kolubara, kao i individualne stambene kotlarnice. Ukoliko se prete`an deo stanovni{tva sa planskog podru~ja odlu~i za organizovano preseqewe u Lazarevac i wegovu okolinu, gde je ve} postoje}im planovima predvi- en na~in re{avawa snabdevawa toplotom za grejawe, wihovo snabdevawe potrebnom koli~inom toplote za grejawe bi}e re{eno na na~in predvi en u tim planovima. Za one stanovnike koji odlu~e da ostanu, mogu}e je tako e planski re{iti problem snabdevawa toplotom za grejawe ukoliko se to poka`e ekonomski opravdanim, tj. ukoliko gustina naseqenosti posle preseqewa bude tolika da potro{wa toplote za grejawe u naseqima bude ve}a od oko 2,5 MJ/ha. 8.1.2. Snabdevawe gasom Plansko podru~je nije prikqu~eno na gasovodnu mre`u, uostalom kao ni grad Lazarevac. Strategijom gasifikacije Srbije predvi eno je da magistralni gasovod po e od prstena oko Beograda kod GMRS Cerak i delimi~no prati koridor Ibarske magistrale, a zatim koridor planiranog auto puta Beograd Ju`ni Jadran. Drugim krakom, koji bi se odvajao kod Ruklada, pre Lajkovca i i{ao koridorom saobra}ajne infrastrukture Lajkovac ]elije Lazarevac, snabdevao bi se grad Lazarevac i industrijska zona u Vreocima. U op{tini Lazarevac, magistralni gasovod prete`no prati isto~nu stranu izme{tene trase puta M 22, do MRS Vreoci. Prikqu~ak za budu}e potro{a~e zemnog gasa bi bio u GMRS Lazarevac, a trasa budu}e grane gasovoda za korisnike gasa u Planskom podru~ju bi pratila lokalni put L 1806 (Lazarevac Burovo Baro{evac) i izme{tenu trasu puta R 201. 8.2. Koncepcija razvoja toplotne energetike 8.2.1. Novi toplotni izvor Kao mogu}i toplotni izvor za grejawe kapaciteta na lokalitetu monta`nog placa, kao i objekata sa javnim funkcijama i individualnih stambenih objekata, planira se kotlarnica odgovaraju}e toplotne snage sa instalisanim vrelovodnim kotlovima. U planskom podru~ju u periodu do 2020. godine nije predvi ena izgradwa objekata kojima je potrebna tehnolo{ka para. U kotlarnici }e biti instalisani vrelovodni kotlovi sa kosom mehani~kom re{etkom sistema Tejlor ili Martin na rovni ugaq Kolubara kao osnovno gorivo. Kotlarnica }e biti sme{tena u blizini budu}eg lokaliteta monta`nog placa, u nasequ Baro{evac (koje }e tako e biti snabdevano toplotom iz istog toplotnog izvora), ~ime se ostvaruje najkra}a trasa toplovoda i jednostavnija mogu}nost hidrauli~kog uravnote`ewa toplotnog sistema. Predvi ena je etapna izgradwa kotlarnice: u prvoj fazi }e biti izgra ena dva vrelovodna kotla, svaki maksimalne toplotne snage 5 MJ/s, tako da }e ukupna snaga kotlarnice iznositi 10 MJ/s {to }e da zadovoqi potrebe
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 85 svih planirnih korisnika do kraja planskog perioda. Ukoliko toplotni konzum naraste toliko da bude potreban novi toplotni izvor, dogradi}e se u slede}im fazama neophodan broj identi~nih vrelovodnih kotlova. 8.2.2.Mogu}nost gasifikacije Prostornim planom Republike Srbije predvi eno je snabdevawe gasom podru~ja Kolubarskog okruga magistralnim gasovodom Beograd Lazarevac Vaqevo. Planirani polo`aj ovog gasovoda omogu}ava potencijalno prikqu~ewe Uba, Lajkovca, Lazarevca i vi{e drugih naseqa sa industrijskim potro{a~ima i potro{a~ima {iroke potro- {we. Na taj na~in smawuje se participacija za svaki prikqu~eni grad, odnosno za svakog prikqu~enog potro{a~a. Magistralni gasovod polazi}e od prstena oko Beograda kod GMRS Cerak i delimi~no }e pratiti koridor Ibarske magistrale, a zatim planiranog autoputa Beograd Ju`ni Jadran. Od magistralnog gasovoda koji je planiran u koridoru budu}eg autoputa, odvojio bi se jedan krak u blizini Uba, prema TE Kolubara B, Kaleni} i TE Kolubara A, Veliki Crqeni. Drugim krakom, koji bi se odvajao kod Ruklade, pre Lajkovca i i{ao koridorom saobra}ajnice Lajkovac ]elije Lazarevac, snabdevao bi se grad Lazarevac i industrijska zona u Vreocima. U op{tini Lazarevac, magistralni gasovod prete`no prati isto~nu stranu Ibarskog puta, do Stepojevca. U studiji Gasifikacija op{tine Lazarevac (Rudarsko-geolo{ki fakultet, 1997), za op{tinu Lazarevac je definisan ukupni konzum {iroke potro{we 16972 m 3 /h i industrijske potro{we od 6117 m 3 /h, odnosno ukupno 16972 + 6117 = 23089 m 3 /h. Za naseqa Vreoci, Medo{evac, Zeoke i Baro{evac predvi eno je 2158 m 3 /h. Veliki potro{a~ toplotne energije izme u Vreoca i [opi}a je Staklenik koji ima maksimalnu instalisanu snagu u sopstvenoj kotlarnici na mazut od 37216 kw. Staklenik se bazno snabdeva toplotom iz toplane u Vreocima, a vr{ne potrebe pokriva toplotom iz sopstvene kotlarnice. Kako se bazno snabdevawe smawuje zavisno od vremenskih prilika i potreba grada, vr{no optere- }ewe mo`e iznositi do nivoa ukupno instalisane snage kotlarnice staklenika. Ovde se mazut zbog ekonomskih, ekolo{kih i transportnih prednosti mo`e zameniti prirodnim gasom. Ekvivalentna koli~ina gasa iznosi 4700 m 3 /h. Glavna koncentracija korisnika u op{tini Lazarevac se nalazi na pravcu od Vrbovna do Dudovice, du`ine preko 30 km. Neposredna blizina gasovoda i mogu}nost transporta gasa primarnom mre`om, natpritisak 12 bara, omogu}uje prikqu~ewe prakti~no svih naseqa op{tine Lazarevac. Ekonomsko-finansijski uslovi i ograni~ewa }e biti od presudnog uticaja na potencijalne korisnike (u Lazarevcu, [opi}u, Baro{evcu, Medo{evcu, Vreocima, itd), kao i industrijske kotlarnice u Vreocima, Lazarevcu i [opi}u. 9. Telekomunikacije 9.1. Analiza i ocena stawa Fiksne telekomunikacije: Plansko podru~je pripada mre`noj grupi 011 Beograd. Naseqa se pokrivaju telekomunikacionom mre`om iz tri postoje}e telefonske centrale i to: naseqa Burovo i [opi} iz ATC Lazarevac, naseqa Baro{evac i Zeoke iz ATC Baro{evac i naseqe Medo{evac iz ATC Vreoci. U naseqima je izgra ena odgovaraju}a mesna telefonska mre`a, koja se sastoji iz podzemnih TT kablova, samostoje}ih razvodnih ormana, spoqa{wih TT izvoda na stubu i unutra{wih TT izvoda. Kroz plansko podru~je prolazi me umesni opti~ki kabl ATC Lazarevac ATC Baro{evac ATC Rudovci. Planirano pro{irewe postoje}ih i otvarawe novog povr{inskog kopa delimi~no ugro`ava postoje}u telekomunikacionu infrastrukturu: delove mesne mre`e u naseqima Zeoke, Baro{evac i Medo{evac; i opti~ki kabl Lazarevac Baro{evac Rudovci radi izme{tawa reke Pe{tan. Ugro`enost pojedinih delova mre`e nema uticaja na wenu funkcionalnost u delovima naseqa koji ostaje. Mobilna telefonija Plansko podru~je pokrivaju dva operatera mobilne telefonije Telenor raniji Mobtel (061, 062 i 063) i Telekom Srbija (064 i 065). Mobilni operateri nemaju na Planskom podru~ju baznu stanicu. Oba operatera su planirala izgradwu novih stanica. Lokacija ATC Baro{evac nije ugro`ena kao i ve}ina glavnih mre`nih kablova. 9.2. Koncepcija razvoja telekomunikacija Mesna mre`a Pro{irewe povr{inskih kopova ugro`ava periferne delove naseqa. Usled toga, ukidaju se periferni delovi mesne mre`e u Baro{evcu, Zeokama i Medo{evcu, dok glavni mre`ni kablovi ostaju u funkciji. Me utim, prate}e aktivnosti rudarskih radova i izme{tawe reke Pe{tan ugro`avaju mre`ni kabl No 1 Baro{evac koji napaja deo naseqa Zeoke. Opti~ki kabl Lazarevac Baro{evac Rudovci Trasa ovog kabla ugro`ena je radovima, i izme{tawem reke Pe{tan u reonu sela Zeoke i to u du`ini od 1800 m. U tom reonu predvi en je koridor za `elezni~ku prugu Lazarevac Aran elovac i izme{tawe puta R 201. Trasu opti~kog kabla, na delu gde je ugro`en treba izmestiti uz trasu koridora rezervisanog za `elezni~ku prugu Lazarevac Aran elovac, i to sa desne strane ovog koridora. Ovako re{ewe ima zna~ajne prednosti koje se ogledaju u slede}em: kabl se odmah izme{ta na kona~nu trasu i ukupna nova du`ina kabla na izme{tenoj deonici je ista kao postoje}a, a svi radovi oko izme{tawa reke Pe- {tan su sa leve strane koridora. Kabl je, tako e, ugro`en na ukr{tawu sa koritom reke Pe{tan (izme{tawe je posle 2020. godine) u KO Burovo, {to zahteva sanaciju na ovom mestu. 10. Za{tita prirode i rekultivacija degradiranih povr{ina 10.1. Za{tita prirode i prirodnih vrednosti 10.1.1. Analiza i ocena stawa Prema geolo{ko-geomorfolo{kim karakteristikama, plansko podru~je ~ine aluvijalni tereni, padinski delovi terena, tereni izgra eni od metamorfita i tereni izmeweni rudarskim radovima, sa kopovima i odlagali{tima, za koje se u novijoj nau~no-stru~noj literaturi koristi termin geotehnogeni tereni (Cveji} i dr., 2008). U privredno-naseobinskom pogledu, preovla uju obele`ja poqoprivredno-ratarskog predela, sa skromnim udelom povr{ina pod drvenastom ({umskom, `bunastom i vo}wa~kom) vegetacijom i sa relativno visokim stepenom zauzetosti prostora rudarskom eksploatacijom lignitskih le`i{ta i porodi~nim zgradama, velikim delom me{ovitih, poqoprivredno-stambenih funkcija. Prirodni uslovi planskog podru~ja omogu}avaju veliku biolo{ku raznovrsnost drvenastih vrsta, a stoga i zonalnost rasprostirawa {umskih zajednica, dok je izra`en
Broj 58 86 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. antropogeni uticaj rezultirao uno{ewem velikog broja alohtonih vrsta. Prema evidenciji Republi~kog zavoda za za{titu prirode, na ovom podru~ju nema izuzetno vrednih prirodnih celina i spomenika prirode stavqenih pod re- `im za{tite. Nisu, tako e, identifikovani objekti geonasle a, koji bi ispuwavali uslove za za{titu kao zasebna prirodna dobra. Nije registrovano prisustvo za{ti}enih vrsta biqaka, niti drugih prirodnih specifi~nosti, karaktera prirodnih retkosti i spomenika prirode, koje bi trebalo staviti pod poseban re`im za{tite. Neke od `ivotiwskih vrsta koje se sre}u na ovom podru~ju za{ti}ene su Zakonom o lovstvu, bilo po osnovu trajne zabrane lova, bilo lovostaja. Trajnom zabranom lova {tite se slede}e vrste: puh (Glis glis L.), tvor (Putorius putorius L.), mala lasica (Mustela nivalis L.), vidra (Lutra lutra L.), vivak (Vanellus vanellus L.), crna ~igra (Sterna hirundo L.), ~ubasta plovka (Aythia fuligula L.), ~apqa danguba (Ardea purpurea L.), mala bela ~apqa (Egretta garzetta L.), `uta ~apqa (Ardeola ralloides Scop.), mala ~apqica (Ixobrychus minutus L.), gak (Nycticorax nycticorax L), soko lastavica (Falco subbuteo L.), mali soko (Falco columbarius L.), vetru{ka (Falco tinnunculus L.), siva vetru{ka (Falco vespertinus L.), jastreb mi{ar (Buteo buteo L.), eja livadarka (Circus pygargus L.), poqska eja (Circus cyareus L.), mrka luwa (Milvus migrans Bodd.), }uk (Otus scops L.) i kukumavka (Athene noctua Scop.). Osim navedenih vrsta, koje su trajno za{ti}ene kao lovna divqa~, posebnim odredbama Zakona o za{titi prirode za{ti}eni su ri i {umski mrav (Formica rufa L.) i wegovi mraviwaci, kao i sve vrste slepih mi{eva (Chiroptera) zajedno sa mestima koje oni naseqavaju (torwevi, zvonici, napu{tene zgrade, {upqe drve}e, {tale, pe}ine i sl.). Izneta obele`ja Planskog podru~ja nala`u da se problemi za{tite i o~uvawa, odnosno restauracije prirodnih dobara posmatraju u {irem kontekstu savremenog shvatawa predela kao kqu~nog elementa blagostawa celog dru{tva i svakog pojedinca, tako da wegova za{tita, kao i kori- {}ewe i planirawe, nose sa sobom prava i obaveze za svakog ~oveka, kako je, izme u ostalog, navedeno u preambuli Evropske konvencije o predelu, koja je oktobra 2000. godine donesena u Firenci. Zapravo, potreba da se uka`e na globalnost destruktivnog odnosa qudi prema okru`ewu iznedrila je koncept o~uvawa i estetizacije prostora, {to je bila uvertira za ra awe ideje o za{titi, planirawu i upravqawu predelima kao evropskim legatom. Generalno, pojam predela vezan je za odnos qudi i lokaliteta, za okvir na{eg svakodnevnog `ivota i on predstavqa rezultat interakcije prirodnih i kulturnih komponenti sredine. Klima, geologija, reqef, zemqi{te, flora i fauna, kao prirodni okvir predela, bivaju kroz vreme izlo`eni razli~itim uticajima (kori{}ewe zemqi{ta, proces urbanizacije, industrijalizacija itd.). Drugim re~ima, predeo je deo zemqine povr{ine koji se karakteri{e vizuelnim aspektom (pejza`, vizuelni kvalitet) i funkcionalnim aspektom (prirodni sistemi) i koji se sastoji iz sklopa ekotopa ili ekosistema. Procena predela je osnova za daqe planirawe `ivotne sredine u okvirima odr`ivog razvoja, dok za{tita predela podrazumeva planirawe i sprovo ewe sveobuhvatnih mera kojima se spre~avaju ne`eqene promene, degradacija ili destrukcija prirodnih, prirodi bliskih ili stvorenih predela. Ciq jeste da se sa~uvaju i odr`e zna~ajna obele`ja i karakter predela, wihova raznovrsnost, jedinstvenost i estetska vrednost, i da se omogu}i trajna sposobnost kori{}ewa prirodnih vrednosti za dobrobit stanovni{tva. Pored primarnog zna~aja klime, geologije, zemqi{ta, flore i faune i drugih prirodnih ~inilaca, veliki uticaj na oblikovawe predela na Planskom podru~ju imale su i ima}e rudarstvo, poqoprivreda i urbanizacija. Nekada {umovit i obradiv, ovaj kraj je do danas pretrpeo drasti~ne promene, koje su, osim ozbiqnih ekolo{kih posledica, dovele i do potpune promene karaktera predela, pod presudnim uticajem ~oveka. Taj uticaj defini{e kori{}ewe i upravqawe zemqi{tem, karakter naseqa i objekata, {eme i tip poqa struktura kori{}ewa zemqi{ta. Na planskom podru~ju javqaju se tri tipa predela, tj. predeonih celina relativno homogenog karaktera, po sli~noj kombinaciji geologije, hidrologije, vegetacije, istorijskog kori{}ewa zemqi{ta i {eme naseqa 7. Pri tome se dva prva tipa karakteri{u zajedni~kim varijetetom Kolubarski ugqeni basen, koji je formiran pod dominantnim uticajem kopova, prvenstveno promenom geomorfologije terena, a time i kompletnog `ivog sveta. Nekada je na ovom podru~ju preovladavao bre`uqkast teren koji je sada u znatnoj meri izravnat, prirodno zemqi{te je u potpunosti modifikovano, a mikroklimat se drasti~no promenio, do- {lo je do smawewa biolo{ke raznovrsnosti, a `ivotne forme su druga~ije. 1. Tip predela aluvijalna zaravan sredweg dela reke Kolubare i doline reke Qig varijetet Kolubarski ugqeni basen, zastupqen je na podru~ju KO [opi}, severnom delu KO Burovo i ju`nom delu KO Medo{evac. Karakteri{e ga nizak, ravan, povremeno plavni teren u dolini vodotoka (Pe{tan i Beli~anka), sa kombinacijom ostataka prire~nih {uma i {umaraka, vla`nih livada, obradivih povr- {ina, `ivica, vo}waka, pa{waka, mrtvaja i stara~a, kao i povr{inskih kopova. Najve}i deo zemqi{ta se, uglavnom, koristi u poqoprivredne svrhe, sa poqima sredwih veli- ~ina i znatnim u~e{}em `ivica. Zna~ajan deo podru~ja je degradiran rudarskim radovima povr{inskim kopovima i odlagali{tima, {to je uslovilo promene vodotoka, a u budu}e i izme{tawe toka reke Pe{tan. Aluvijalna zaravan reke Pe{tan izgra ena je od {qunkovito-peskovitih sedimenata sa tankom peskovito-glinastom povlatom. Na ovom prostoru se javqa vi{e tipova zemqi{ta, sa dominantnim aluvijalnim zemqi{tem i parapodzolom i podzolom, koji spadaju u plodna zemqi{ta, iako su povremeno ugro`ena plavqewem. 2. Tip predela neogeno pobr e u slivu reke Kolubare varijetet Kolubarski ugqeni basen, javqa se na terenima izgra enim od neogenog lapora i laporovite gline, peska i ugqa koji su izmeweni rudarskim kopovima i odlagali- {tima. Dominantan deo prostora se koristi za poqoprivredne namene, na nepravilnim poqima sredwih i malih razmera. [ume su slabo zastupqene, pa se ve}e povr{ine javqaju samo u pojedinim blokovima. Ve}inom su zastupqene {ume i {ikare u depresijama i jarugama, izme u obradivih povr{ina. Ovaj tip predela nalazi se na podru~ju KO Zeoke i KO Baro{evac, u centralnim i severnim delovima, i karakteri{e se usitwenim poqima, pre svega wivama mawe pravilnih oblika sa znatnim u~e{}em `ivica. Ovakva {ema, zajedno sa ostacima {uma u jarugama i plitkim dolinama reka, sa delimi~no o~uvanom priobalnom vegetacijom, daje karakteristi~nu sliku severne [umadije. Na drugoj strani, povr{ine zauzete eksploatacijom lignita pru- `aju utisak krajwe be`ivotnog, degradiranog podru~ja. 3. Tip predela brdsko i brdsko-planinsko podru~je severne [umadije, javqa se u slivu reke Pe{tan, na terenima izgra enim od {kriqastih i metamorfnih stena, a reqef ~ine pobr a i brda (120 294 m n.v.) u ju`nim delovima KO Burovo, KO Zeoke i KO Baro{evac. Na {irem prostoru ovaj tip predela je ve}im delom pokriven {umom, a zatim slede oranice i pa{waci. Od drvenastih vrsta dominiraju sladun i cer, zatim bukva i grab, a od `bunastih dren, trwina i glog. Generalno, prirodna sredina Planskog podru~ja je jako izmewena i degradirana, a neki od vidova degradacije su: razarawe povr{inskog sloja zemqi{ta, mestimi~no i do znatne dubine, radi eksploatacije rude i gra evinskog materijala, uni{tavawe autohtone vegetacije, posebno {umskog pokriva~a, poreme}aj re`ima voda, zaga ewe vazduha, vodotoka i poreme}aj zemqi{ta usled izgradwe. 7 J. Cveji}, N. Vasiqevi} i A. Tutunxi}, Tipologija predela Beograda za potrebe primene Evropske konvencije o predelima, Grad Beograd Gradska uprava, Sekretarijat za `ivotnu sredinu i Univerzitet u Beogradu [umarski fakultet, Beograd, 2008.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 87 Formirawe biqnih zajednica na rekultivisanom prostoru pra}eno je spontanim vra}awem `ivotiwskih vrsta koje su nestale usled {irewa kopova. Sada su neke od autohtonih vrsta samo pojedina~no zastupqene, dok su neke vrlo brzo dostigle brojnost i pokrivenost podru~ja (zec, srna, neke pernate vrste). Gustom sadwom {uma i do sada zapostavqenim, odnosno potpuno neprimewivanim merama nege, stvorena je neprohodnost podru~ja koja je uslovila brzo naseqavcawe ~opora divqih sviwa koje se u ovakvom okru`ewu ose}aju vrlo bezbedno. Ovakav brz povratak `ivotiwskog sveta uslovila je i vi{egodi{wa zabrana lova od strane lokalnog lova~kog dru{tva. Prema Matvejev/Puncer (1989) na podru~ju Generalnog plana nalaze se dve funkcionalno ekolo{ke jedinice, odnosno bioma: du` vodenih tokova biom ju`noevropskih listopadnih {uma vodoplavnog i nizijskog tipa i na jugu biom submediteranskih {uma sa hrastom sladunom i cerom. U prostoru koji nije zauzet rudarstvom dominiraju obradive povr{ine, a dana{wa {umska vegetacija predstavqa rudiment nekada{wih bujnih hrastovih {uma, pre svega {ume hrasta sladuna i cera, dok se uz re~ne tokove, na vla`nijim ili zamo~varenim terenima javqaju ostaci {uma jove, vrba i topola. Karakteristi~ne predeone elemente ~ine me e, `ivice, soliterna stabla ili {umarci, ostaci starih ambara i stilova gradwe. Budu}i da prekopavawe velikih povr{ina zemqi{ta ima za posledicu grubo naru{avawe svih komponenti ekolo{kog sistema, a naro~ito: zemqi{ta, vode, vazduha i biodiverziteta, neophodno je da se na podru~ju Generalnog plana preduzmu efikasne mere za za{titu, odnosno obnavqawe i unapre ewe ukupnog prirodnog ambijenta. Osnovna ograni~ewa koja }e u ovoj oblasti delovati u narednom periodu su slede}a: pove}ano fizi~ko naru{avawe zemqi{ta, promenom mesta, koli~ine i me{awa sedimentnih odnosa tokom i nakon zavr{enih rudarskih radova; naru{avawe vodnih sistema, in`ewerskim merama za- {tite kopova od plavqewa, izme{tawem reke Pe{tan, formirawem nove orografije terena i sl.; zaga ivawe zemqi{ta rastvorima soli, sumpora i drugih agresivnih materija koje prodiru u podzemne vode i time ugro`avaju izvori{ta; {tetno ekolo{ko i klimatsko delovawe sumpor-dioksida (SO2), ugqen-dioksida (CO 2), ugqen monoksida (CO), azotnih oksida (NO x) i drugih gasova formiranih spaqivawem fosilnih goriva; definitivno naru{avawe biocenoza agensima fizi~kog i biohemijskog porekla; i talo`ewe odre enih koli~ina pra{ine i drugih zaga- ewa po rastiwu i zemqi{tu na prostorima koji se nalaze u pravcu duvawa dominantnih vetrova od aktivnih kopova i odlagali{ta. Potencijali za otklawawe navedenih i drugih negativnih uticaja dosada{wih i planiranih aktivnosti na prirodna dobra uni{tena eksploatacijom i preradom lignita mogu se aktivirati samo kroz potvr ivawe i precizirawe zakonske obaveze rekultivacije degradiranog prostora, uz istovremeno uva`avawe smernica koje su date Evropskom konvencijom o predelu. Mozai~nost autohtone vegetacije, koja je dobijena rekultivacijom i antropogeno zasnovanih kultura razli~itih vrsta ~etinara i li{}ara, kao i spontano naseqavawe flore na odlagali{tima povr{inskih kopova, sa novoformiranim vodenim povr{inama mogu u budu}nosti da doprinesu vizuelnom i funkcionalnom oboga}ivawu ovog podru~ja. 10.1.2. Ciqevi i koncepcija za{tite U oblasti za{tite prirode i prirodnih dobara Planom se utvr uju slede}i dugoro~ni ciqevi i zadaci: promovisawe za{tite, upravqawa i planirawa predela, kao bitne komponente ~ovekovog okru`ewa, kroz koju se ispoqava kulturni i prirodni diverzitet, kao i osnova lokalnog idenditeta; uspostavqawe procedure u~e{}a dru{tvene zajednice, lokalnih i regionalnih organa vlasti, nevladinih organizacija i drugih zaiteresovanih strana u definisawu i sprovo}ewu politike za{tite, upravqawa i planirawa predela, inicirawem aktivnosti usmerenih na pove}avawe gra anske svesti o zna~aju ove problematike, {kolovawem i obukom stru~waka, kao i primenom drugih mera prilago- enih re{avawu konflikata koji se na planskom podru~ju javqaju izme u razvoja rudarstva, s jedne strane, i lokalnih interesa u oblasti za{tite prirode i o~uvawa identiteta predela, s druge; minimizirawe gubitaka pedolo{kog sloja zemqi{ta, odnosno obnavqawe wegovih ekosistemskih funkcija, primenom standarda i kriterijuma Strategije za{tite zemqi- {ta Evropske unije; ~uvawe ili pa`qivo, ograni~eno kori{}ewe fonda `ivotiwskih i biqnih vrsta obuhva}enih Uredbom o za- {titi prirodnih retkosti, ukoliko se u daqim istra`ivawima te vrste konstatuju na Planskom podru~ju, kao i divqih vrsta gqiva, li{ajeva, biqaka i `ivotiwa obuhva}enih odgovaraju}im zakonskim i podzakonskim aktima; uskla ivawe svih mera za{tite, o~uvawa i unapre ewa prirodnih predela i dobara sa vizijom kona~nog ure ewa ukupnog prostora nakon zavr{etka eksploatacije lignitskih le`i{ta; pove}awe stepena za{tite predeonih celina koje nisu zahva}ene {tetnim uticajima rudarskih aktivnosti, primarno u funkciji o~uvawa izvora i regulatora promewenih biocenoti~kih uslova na ugro`enom prostoru; i pove}awe biokapaciteta ukupnog prostora, uspostavqawem ekolo{ki povoqnijih odnosa izme u poqoprivrednih, {umskih, vodnih i neproduktivnih/izgra enih povr- {ina, u skladu s prirodnim pogodnostima i ograni~ewima. U skladu s op{tim na~elima utvr enim Ustavom, ostvarivawe ciqeva za{tite prirode i prirodnih vrednosti Planskog podru~ja zasniva}e se na: primeni {irokog sistema pravnih, organizacionih, tehni~ko-tehnolo{kih, biolo{kih, ekonomskih i drugih mera i aktivnosti; oslawawu na doprinose nau~nog i stru~nog rada i slobodnog gra anskog delovawa; i orijentaciji ka zadovoqewu vi{estrukog javnog interesa u domenu egzistencijalnih, nau~nih, obrazovnih, rekreativnih i op{tekulturnih potreba ~oveka i qudske zajednice. Op{ti interesi i obaveze u oblasti za{tite prirode ostvariva}e se me usobnim dopuwavawem i uskla ivawem re{ewa koja su data planovima rekultivacije degradiranih povr{ina, kori{}ewa i za{tite poqoprivrednog zemqi{ta i {uma i za{tite `ivotne sredine, kao i integrisawem tih re{ewa u sve aktivnosti koje na Planskom podru~ju imaju direktne i indirektne uticaje na predeo. Na~ela ure ewa prostora data Zakonom o planirawu i izgradwi Republike Srbije, podr`avaju savremeni evropski koncept za{tite predela, kroz: pove}awe efikasnosti i odgovornosti u oblasti kori{}ewa, upravqawa, za{tite i unapre ewa prostora; uskla enost socijalnog razvoja, ekonomske efikasnosti i za{tite i revitalizacije `ivotne sredine i za{tite prirodnih, kulturnih i istorijskih vrednosti; utvr ivawe smernica za o~uvawe i obnovu predela, odnosno odr`avawe kqu~nih karakteristika koje odre uju identitet predela na regionalnom i lokalnom nivou. Konflikti izme u privrednog i drugog kori{}ewa prostora i resursa, s jedne strane, i potreba i ciqeva o~uvawa prirode, s druge, razre{i}e se izradom Strate{ke ocene uticaja na `ivotnu sredinu, uz kori{}ewe raspolo- `ivih stru~nih i nau~nih informacija i politi~kih mehanizama kroz koje se konstitui{e javni interes u vezi pre~e, prioritetne namene. Pri tome }e se posebna pa`wa pokloniti vrednostima koje lokalno stanovni{tvo pripisuje karakteru predela u svome okru`ewu.
Broj 58 88 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 10.2. Rekultivacija degradiranih povr{ina 10.2.1. Analiza i ocena stawa Planirano do 2020. godine zauzimawe delova planskog podru~ja za potrebe rudarstva, radi {irewa kopova na Poqima B i C i formirawa odlagali{ta u zonama tih kopova (KO Baro{evac), kao i otvarawa i razvoja Poqa E (KO Zeoke), preti daqom sukcesivnom degradacijom prostora. Po`eqno brzo otklawawe ovih vi{estruko nepovoqnih uticaja na, ina~e, ve} du`e vreme ugro`eno stawe op{tih uslova `ivotne sredine i `ivog sveta Planskog podru~ja, bi}e u narednom periodu jo{ vi{e ote`ano karakterom rudarskih zahvata. Naime, primewivana tehnologija prekopavawa velikih povr{ina zemqi{ta i preme- {tawa ogromnih koli~ina otkrivke na odlagali{te, kao i pove}avawe dubine iskopa koje je planirano otvarawem Poqa E, vremenski odla`e mogu}nost otpo~iwawa radova na rekultivaciji o{te}enih zemqi{ta i pejza`nom ure- ewu degradiranog prostora. U prethodnom periodu na planskom podru~ju, isto kao i u celom Kolubarskom lignitskom basenu, prednost je data rekultivaciji deponija po{umqavawem, u odnosu na osposobqavawe degradiranih zemqi{ta za poqoprivrednu proizvodwu. Ne ra~unaju}i spontano obrastawe pionirskim biqkama, {umska vegetacija je zastupqena sa 63 %, a poqoprivredna na 37% od ukupnih povr{ina na kojima su sprovedeni programi rekultivacije (Tabela 1). Tabela 1: Stawe i namene kori{}ewa rekultivisanih povr{ina, 2008. godine (ha) Podru~je/KO Stawe 2008 Poqopri- [ume Vode Spontana Svega vredna Svega PP 163.2 282.2 1.3 115.8 562.5 1. Baro{evac 88.9 172.2 108.1 369.2 2. Burovo 3. Zeoke 19.1 76.1 1.3 7.7 104.2 4. Medo{evac 5. [opi} 6. Ostali deo PP*/ 55.2 33.9 89.1 */ ve}im delom podru~je KO Mali Crqeni sa parcijalnim u~e- {}em delova KO Rudovci, Prkosava i Strmovo Izvor: Podaci REIS Kolubara (2007) i ortofoto snimci (januar 2007) Prema podacima REIS Kolubara, na podru~ju Generalnog plana nalazi se oko 445 ha povr{ina, na kojima su na odlagali{tima ranije iskqu~enim iz rudarske eksploatacije do 1992. godine sprovedeni kompleksni programi biolo{ke rekultivacije. Pored toga, na blizu 116 ha uspostavqen je biqni pokriva~, spontanim obrastawem jalovi- {ta biqnim vrstama koje potvr uju ogromnu potencijalnu snagu biqnog sveta u okolini rudarskih radova. Ranija istra`ivawa pokazuju da se u prvoj godini obrastawa javqa preko ~eterdeset biqnih vrsta, koje se u toku daqe sukcesije postepeno smawuju, ali fitocenoza postaje sve stabiqnija i pru`a sve boqe uslove za uspostavqawe kompletnih ekosistema koji }e daqe omogu}iti optimalnu revitalizaciju jalovinskih deponija (Grgi}, Laku{i} i drugi). U toj subspontanoj revitalizacijskoj obnovi jalovi{ta najvi{e uspeha obe}avaju sme{e autohtonih vrsta biqaka sa nekom od kultivisanih ili oplemewenih vrsta biqaka i to, pre svega, sa lucerkom (Medicago sativa), {to bi ubudu- }e trebalo primewivati kao privremeno re{ewe, na odlagali{tima koja do kraja planskog perioda nisu pogodna za sprovo ewe redosledno uslovqenih kompleksnih programa tehni~ke/rudarske i biolo{ke rekultivacije (alternativno poqoprivredne i/ili {umske, odnosno tzv. vodne u depresijama). Na oko 43 % od ukupnih povr{ina koje su do danas zauzete rudarstvom (zajedno sa 316 ha rezervisanih za daqe rudarske radove), u prethodnom periodu su uspostavqene fitocenoze, me u kojima dominiraju {ume. Na rezervisanim povr{inama nije jo{ uvek do{lo do uni{tavawa pedolo- {kog sloja zemqi{ta, za razliku od 320 ha direktno zahva- }enih rudarskim radovima (aktivna zona kopa, odlagali- {te i prate}e rudarske aktivnosti),koje skupa ~ine oko 29 % od ukupnih povr{ina prostora zauzetog do 2008. godine (Grafikon 1). Svim povr{inama pod ratarskim i {umskim kulturama koje su u periodu 1978 1993. godine rekulti-visane u delovima KO Baro{evac i Zeoke, na deponijama jalovine Poqa A i isto~nih kipa Poqa B i D, sada gazduje Odeqewe za biolo{ku rekultivaciju u sastavu Privrednog dru- {tva za proizvodwu, preradu i transport ugqa RB Kolubara d.o.o. Lazarevac. Deo wiva (74 ha) je dat kao zamena za novo eksprioprisano zemqi{te, i to: na Poqu A 5,8 ha, na Poqu D 59,45 ha. Preostale povr{ine rekultivisanog zemqi{ta nalazi se, po osnovu eksprioprijacije, formalno i daqe u vlasni{tvu Republike Srbije. Po`eqna tendencija zamene poqoprivrednog zemqi{ta bi}e u narednom periodu zaustavqena ponovnim zauzimawem rekultivisanih povr{ina za potrebe rudarstva, odnosno odsecawem rekultivisanih wiva od prilaznih puteva. Boqem odr`avawu i ure ewu rekultivisanih {uma trebalo bi da doprinesu Osnove za gazdovawe {umama za gazdinsku jedinicu REIK Kolubara, koje su usvojene ove godine. Programi rekultivacije realizovani u prethodnom periodu na kolubarskim deposolima potvr uju da je obnavqawe ekosistemskih funkcija o{te}enih zemqi{ta uslovqeno preduzimawem slo`enih mera, koje obuhvataju i detaqna istra`ivawa biolo{kih, posebno pedololi{kih i fitocenolo{kih uslova sredine, sastava otkrivke i orografije novonastalih odlagali{ta, kao i pra}ewe rezultata prethodno objavqenih tehni~kih i biolo{kih radova. U prvim godinama rekultivacije, kada nije bilo dovoqno iskustava, po{umqavawe se obavqalo crnim borom, poznatom pionirskom vrstom, skromnih zahteva. On razvija razgranat korenov sistem sa `ilom sr~anicom, koji prodire duboko u supstrat i tra`i minimum uslova. Preimu}stvo su imale i druge vrste koje imaju male zahteve za biqnim asimilativima, razvijaju dobar koren i omogu}uju razvoj i spontano naseqavawe prirodne vegetacije. Sada{wu strukturu {umskih zasada ~ini oko 53% ~etinara, 15% li{}ara i 23% me{ovitih kultura, tj., 68% povr{ine je pokriveno ~etinarima, a 32% li{}arima. Ovaj odnos trebalo bi ubudu- }e mewati u korist li{}arskih kultura, kako bi se pospe- {io pedolo{ki proces, a time i biocenolo{ki, posebno {to su prirodni uslovi za to povoqni. Analizom rezultata visinskog prirasta sadnica, dokazano je da je i na deposolima razvoj {umskih kultura uspe{an. Dobri rezultati
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 89 visinskog prirasta su, od ~etinara, kod crnog bora (Pinus nigra), na peskovitoj ilova~i, a od li{}ara kod jove (Alnus glutinosa) i lipe (Tilia tomentosa). Na ve}ini povr{ina rekultivisanih po{umqavawem pokrenuti su procesi obnove zemqi{ta, priliva kiseonika, regulisawa infiltracije i povr{inskog oticawa vode, razlagawa organske materije i sinteze humusa. Posebno su vredna iskustva u proizvodwi {umskih sadnica. U Baro{evcu se nalazi jedini rasadnik u na{oj zemqi na kome se uspe{no odvija proizvodwa {umskih sadnica na antropogenim zemqi{tima ([mit i dr., 1996). Ogledi izvedeni na odlagali{tima REIS Kolubara pokazuju da je, tako e, mogu}e postizawe stabilne poqoprivredne proizvodwe, ukoliko se otklone nedostaci jalovine, ili projektom obezbede najpovoqniji uslovi za proizvodwu biqaka pri odre enoj tehnologiji va ewa ugqa. Postupci melioracije i gajewa biqaka bitno se razlikuju ukoliko se obezbedi povratak humusnog horizonta posle ravnawa jalovine. U tom slu~aju se mo`e organizovati normalna proizvodwa bez daqih izdataka. Poqoprivredna proizvodwa se mo`e organizovati i na ~istoj jalovini, ukoliko je granulometrijski sastav povr{inskog sloja povoqan (10 50 % ~estica gline). Na ~istim peskovima proivodwa je ote`ana zbog visoke temperature, nedostatka vode, nepostojawa apsorptivnog kompleksa i sl., dok su jako glinovita zemqi{ta bezvazdu{na, te{ka za obra ivawe, vezuju dodata ubriva u nepristupa~na jediwewa i odlikuju se nizom drugih nepogodnosti za rast biqaka. Stvarawe humusa u jalovinama koje ga nemaju je dugotrajan proces. Rekultivacija u ciqu obnavqawa poqoprivredne proizvodwe podrazumeva pripremu zemqi{nog supstrata, gajewe odre enih useva i odgovaraju}u obradu zemqi{ta. U prvim godinama, prednost u gajewu imaju trave i leguminoze koje doprinose pove}awu organske materije i azota u zemqi{tu. Kasnije se mogu gajiti i druge ratarske kulture koje su zastupqene na mati~nom podru~ju. Ekonomska analiza je pokazala da u agrobiolo{koj rekultivaciji najboqe rezultate daje sadwa vo}arskih kultura. U tom pogledu posebnu pogodnost predstavqa nau~no-eksperimentalni vo}wak podignut na 5,4 ha rekultivisane povr{ine nekada{weg Poqa A, u kome se gaji po nekoliko sorti 14 vo}nih vrsta i vinova loza. Organizovana je, tako e, eksperimentalna proizvodwa na 11 ha rekultivisanih povr{ina, gde naro~ito dobre rezultate daje proizvodwa {qive, jabuke, vi{we i vinove loze. Uz odgovaraju}e mere nege, uspe{no se mogu gajiti i jagoda, kajsija, breskva, kru{ka, malina, leska i orah. Od ratarskih kultura prinose na nivou republi~kog proseka daje proizvodwa p{enice, kukuruza i suncokreta, ali postoji vi{e indicija da je kvalitet zrna nezadovoqavaju}i, {to bi u narednom periodu trebalo proveravati redovnim analizama. Prema iskustvima dosada{wih ogleda, rekultivisana zemqi{ta se mogu koristiti i za proizvodwu vi{e vrsta povr}a, me u kojima su posebno dobri rezultati ostvareni kod krompira i {argarepe. Perspektivno je, tako e, sejawe lekovitog i medonosnog biqa, a neophodno je nastaviti ispitivawe i drugih mogu}nosti, u sprezi sa razvojem sto~arstva i sfere prerade i plasmana, kao i sportsko-rekreativnog turizma (@ivkovi} i dr., 2007). Me utim, i pored ohrabruju}ih iskustava, kako poqoprivrednih ogleda na kolubarskim deposolima, tako i rekultivacije uni{tenih zemqi{ta po{umqavawem, dosada- {wi rezultati u ovoj oblasti mogu se generalno oceniti kao veoma skromni, ne samo u kvantitativnom, ve} pre svega u kvalitativnom pogledu. Osnovi uzrok tome jeste izostavqawe selektivne otkrivke, pa stoga i nemogu}nost nano{ewa humusnog sloja u postupku rekultivacije, {to predstavqa conditio sine qua non trajnog obnavqawa pre a{weg proizvodno-ekonomskog potencijala zemqi{ta. Nezadovoqavaju}e je i stawe op{te ure enosti predela, posebno sa stanovi{ta iskori{}avawa potencijala rekultivisanog prostora za razvoj lovnog turizma i u druge komercijalne, odnosno vaspitno-obrazovne i rekrativne svrhe. Na podru~ju Kolubarskog lignitskog basena u dosada- {wim postupcima rekultivacije nije posebno ra en elaborat o odre ivawu najpovoqnijeg modela rekultivacije. Donekle je po{tovano selektivno odlagawe jalovine, sa na- ~elnim opredeqewem da na povr{inu do u slojevi koji nisu {tetni. Pri ovome, naj~e{}e nije dolazilo do me{awa slojeva da bi se dobio optimalni granulometrijski sastav. Na povr{ini se nalaze ili ~isti peskovi ili te{ka glina, koji nemaju povoqne osobine za biolo{ku rekultivaciju i kasnije kori{}ewe za poqoprivredu i {umarsku proizvodwu. Model selektivnog skidawa plodnog sloja zemqe (humusa) i wegovog nano{ewa posle ravnawa jalovine nije uop{te primewivan. Usled planiranog produbqavawa rudarskih kopova, {to donosi opasnost izno{ewa {tetnih slojeva zemqi{ta na povr{inu, u narednom periodu treba o~ekivati osetno pogor{avawe fizi~kih i hemijskih osobina odlo`ene jalovine, pa stoga i ote`ano sprovo ewe odgovaraju}ih mera rekultivacije i revitalizacije degradiranog prostora. Povr{inskom eksplotacijom ugqa i odlagawem materijala deposola nastaje potpuno nova orografija terena u odnosu na prvobitna, dominantnim delom, plodna poqoprivredna zemqi{ta. Sastav i kvalitet novoformiranog supstrata za potrebe rekultivacije zavise od sastava geolo{kog profila iznad ugqenog sloja. U isto~nom podru~ju Kolubarskog basena geolo{ki profil otkrivke se sastoji od: kvartarnih `uto mrkih glina, re e peska i {qunka, raznobojnog sitnozrnog peska gorweg ponta koji je pra{kast i ogliwen, sivih do sivozelenih glina gorweg ponta i podinskog raznobojnog peska heterogenog sastava, tako e, gorwe pontske starosti. Izmewenost reqefa i sastav supstrata na povr{ini odlagali{ta zavise od toga da li je vr{ena tehni~ka/rudarska rekultivacija, tj. morfolo{ko modifikovawe i uobli~avawe ogromnih masa odlo`ene otkrivke. Osnovna osobina deposola je da razli~iti materijali koji ih izgra uju zauzimaju mozai~an raspored u prostoru. Ovaj raspored na povr{ini zemqi{ta naj~e{}e nije u vezi sa polo`ajem koji neki od materijala zauzima u litolo- {kom stubu, {to zna~i da i materijal koji vodi poreklo sa najve}ih dubina mo`e da se na e na povr{ini zemqi{ta. Posledica je heterogenost profila deposola koja je izra- `ena kroz me usobnu izme{anost materijala razli~itih polaznih osobina. Ova heterogenost i izme{anost razli- ~itih materijala celom dubinom profila deposola ne mo- `e se uporediti sa slojevito{}u profila koja postoji u prirodnim, nenaru{enim zemqi{tima, formiranim hiqadugodi{wim pedogenetskim procesima. U najve}em broju slu~ajeva deposoli Kolubarskog basena su relativno povoqnog mehani~kog sastava, po{to ih ~ine sedimenti bogati nasle enim sekundarnim mineralima. Kako fizi~ka dubina soluma nije ograni~ena, a zemqi- {te poseduje solidne vodne kapacitete, to se na wemu mo- `e uspostaviti biqna proizvodwa, {to u prvom redu va`i za {umarsku proizvodwu. Prema teksturi, deposoli mogu da se grupi{u u dve krajwe klase (peskovita ilova~a, odnosno glina), kao i u teksturnu klasu sa prelaznim osobinama (peskovito-glinovita ilova~a). Iz navedenih osobina deposola proizlazi da su na terenu mogu}e kombinacije me usobno pome{anih materijala u razli~itim odnosima, i da }e u zavisnosti od odnosa izme u pojedinih supstrata zavisiti osobine deposola u svakoj konkretnoj situaciji. Time su ve} u startu u velikoj meri predore ene pogodnosti i ograni~ewa pojedinih lokacija za primenu odgovaraju}ih mera biolo{ke rekultivacije, a stoga i za budu}e namene kori{}ewa. Hemijske osobine deposola Kolubarskog basena su mawe povoqne. Najve}i nedostatak ~ini nizak sadr`aj ukupnog humusa, a time i azota. Lako pristupa~ni oblici fosfora i kalijuma pokazuju u ve}ini slu~ajeva sredwu obezbe enost, {to im uz relativno povoqne vodno fizi~ke osobine, daje i povoqnu ekolo{ko-proizvodnu vrednost za uspevawe {umskih kultura ve}eg broja li{}arskih i ~etinarskih vrsta.
Broj 58 90 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Prema dosada{wem iskustvu, otkrivka iznad ugqa i jalovine iz proslojaka ima veoma razli~it potencijal plodnosti, pa time izdiferencirani stepen pogodnosti za gajewe pojedinih kultura. Najgrubqom podelom mogu se izdvojiti tri klase deposola: klasa A slojevi koji se mogu koristiti za poqoprviredu; obuhvataju veoma male koli~ine zemqi{ta, koje poti~u gotovo iskqu~ivo iz povr{inskog sloja; klasa B slojevi koji se mogu koristiti za {umarstvo; najve}i deo rekultivacije sprovedene do 1992. godine na podru~ju Kolubarskog lignitskog basena zasniva se, upravo, na po{umqavawu deposola tog sloja; i klasa C sterilni i {tetni slojevi; s obzirom na planirano produbqavawe kopova. Opasnost nagomiqavawa velikih koli~ina otkrivke sterilnog, odnosno {tetnog sloja predstavqa}e u narednom periodu ozbilno ograni~ewe, kako pri izboru optimalnog modela rekultivacije za Poqe E, tako i pri odre ivawu realnih ciqeva rekultivacije na celom planskom podru~ju, ne samo do 2020. godine, ve} i dugoro~no, tj. posle zavr{etka eksploatacije lignitskih le`i{ta. Pored toga se moraju uzeti u obzir i brojna druga ograni~ewa, prouzrokovana slede}im okolnostima: nedovoqna ispitanost fizi~kih, hemijskih, morfolo{kih i drugih osobina otkrivke, isto kao i ranije rekultivisanih zemqi{ta i pedolo{kog pokriva~a u celini, a naro~ito nepostojawe monitoringa zaga iva~a zemqi- {ta, vode i vazduha; planirano ponovno zauzimawe ranije rekultivisanih povr{ina pod poqoprivrednim i {umskim kulturama za {irewe povr{inskih kopova; izostavqawe selektivne otkrivke i deponovawa humusnog sloja u dosada{woj praksi eksploatacije lignitskih le`i{ta u Srbiji, zbog ~ega {umska rekultivacija ima ekolo{ke, zdravstvene i ekonomske prednosti, u odnosu na poqoprivrednu; rizici u pogledu dugoro~nih posledica izme{tawa re~nih tokova i reme}ewa re`ima podzemnih voda rudarskim radovima i druga ekolo{ka ograni~ewa navedena u delovima koji se odnose na poqoprivredno i {umsko zemqi{te; nepostojawe dugoro~nih operativnih planova/projekata, kojima bi trebalo da budu zaokru`ene i me usobno uskla ene sve faze i mere tehni~ke i biolo{ke rekultivacije, komunalnog i infrastrukturnog opremawa i ambijentalnog ure ewa o{te}enog prostora; heterogenost profila, izme{anost i mozai~ni raspored razli~itih materijala u prostoru, nizak sadr`aj humusa, a time i ukupnog azota, izmewenost reqefa u odnosu na prirodnu orografiju terena i druge nepovoqne osobine zemqi{ta deponija Poqa B, C i E, pre svega sa stanovi{ta organizovawa visokoproduktivne, zdravstveno bezbedne i rentabilne poqoprivredne proizvodwe; i neadekvatna i nedore~ena zakonska regulativa po pitawu ambijentalnog ure ewa prostora, namena kori{}ewa rekultivisanog zemqi{ta, rokova, dinamike i izvora finansirawa radova na rekultivaciji i revitalizaciji degradiranog prostora i sl. Pozitivna iskustva rekultivacije deponija po{umqavawem tokom 1980-tih, ohrabruju}i rezultati ogleda u proizvodwi nekih poqoprivrednih, posebno vo}arskih, kultura na rekultivisanim deposolima, savremeni imperativ za{tite `ivotne sredine, ja~awe ekolo{ke svesti stanovni{tva i drugoro~ni dru{tveni interesi za o~uvawem esencijalnih obnovqivih prirodnih resursa, osnovni su potencijali za otklawawe navedenih ograni~ewa. Sli~no kao i drugi konflikti koji se javqaju na lokalnom nivou usled razvoja rudarsko-energetskog kompleksa, slo`eni problemi rekultivacije i pejza`nog ure ewa degradiranog zemqi{ta moraju se sagledavati i re{avati u sklopu ukupnog razvoja {irih teritorijalnih celina, tj. u sklopu regionalnog razvoja. Planirawe dugoro~nog razvoja, ure ivawa i obnavqawa prostora u lignitskom basenu mora, u osnovi, da bude zasnovano na regionalnom pristupu. Prema tome, dono{ewe Prostornog plana podru~ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena, mo`e da bude posmatrano i kao povoqna okolnost sa stanovi{ta konkretnih problema obnove ekosistemskih funkcija zemqi- {ta zauzetih kopovima, odnosno odlagali{tima Poqa B, C i E. 10.2.2. Ciqevi Rekultivacija zemqi{ta podrazumeva slo`eni postupak koji obuhvata primenu rudarskih, in`ewerskih, meliorativnih, agrotehni~kih, hidrotehni~kih i drugih mera usmerenih ka obnavqawu reproduktivne sposobnosti o{te- }enog zemqi{ta i stvarawu ure enih predela. Planom se postavqa dugoro~ni ciq da o{te}ena povr{ina nakon rekultivacije bude boqa i lep{a nego {to je bila pre zauzimawa za potrebe povr{inske eksploatacije rudnih bogatstava. S obzirom na planiranu dinamiku i tehnologiju budu}ih rudarskih radova, radi ostvarivawa tog op{teg ciqa utvr uju se slede}i, vremenski i teritorijalno diferencirani planski zadaci: predvi enim odlagawem otkrivke Poqa B u unutra- {we odlagali{te Poqa E obezbediti smawewe povr{ina zauzetih za potrebe rudarstva na {to mawi prostor; odmah razraditi tehni~ka re{ewa i obezbediti finansijske, izvo a~ke i druge uslove za skidawe, selektivno odlagawe i ~uvawe humusnog sloja zemqi{ta; obezbediti slobodan prostor na povr{ini postoje}ih odlagali{ta za deponovawe humusnog sloja sa inicijalno zauzimanih poqoprivrednih zemqi{ta, kako bi se blagovremeno spre~ilo dodatno zauzimawa biolo{ki aktivnog prostora; smawiti {tetne uticaje rudarskih aktivnosti na zemqi{te i druge komponente biosfere u okru`ewu, podizawem pojaseva za{titne vegetacije u bo~nim potesima napredovawa povr{inskih kopova; kompleksno ispitati, razraditi i primeniti odgovaraju}e mere tehni~kih, mehani~kih, biolo{kih i organskih melioracija u funkciji za{tite povr{inskih i podzemnih voda od potencijalnih nepovoqnih uticaja rudarskih radova; smawiti udeo zemqi{ta sa ve}im nagibom u procesu teku}e eksploatacije lignita, odgovaraju}im oblikovawem deponija raskrivke; do 2020. godine prioritet ima tehni~ka i biolo{ka rekultivacija oslobo enih delova odlagali{ta i prostora degradiranog izme{tawem saobra}ajnica i vodotoka; u perspektivi do 2050. godine obezbediti uslove za kombinovawem poqoprivredne, {umske, dekorativne i vodne rekultivacije; ure ivawe depresija preostalih od kopova koje nisu vi{e potrebne za rudarstvo, zasnivati na ekolo{kim i socioekonomskim kriterijuma ocene uticaja na razvojne potencijale Planskog podru~ja i {ireg okru`ewa; i razradom programa kona~nog ure ewa degradiranog prostora odrediti najprikladnije modalitete preno{ewa autohtonih biotopa iz susednih podru~ja, obnavqawa vrednog graditeqskog nasle a i drugih elemenata prirodnih i estetskih odlika predela, kao i lokalne tradicije i kulture. 10.2.3. Koncepcija rekultivacije Planom se postavqa generalno pravilo da se na rekultivisanim povr{inama uspostavi biolo{ki kapacitet, koji se mo`e iskoristiti za stvarawe ve{ta~kih {umskih zajednica, poqoprivrednih kultura, dekorativnih zajednica u blizini naseqa, rekreativnih centara ili specifi~nih zajednica biotopa na kopnu i u vodi u okviru vrednih predeonih celina. Nezavisno od budu}e namene, rekultivacija mora da formira plodno zemqi{te i otporan biqni pokriva~ koji po reproduktivnim sposobnostima ne}e zaostajati za autohtonim zemqi{tem i biqnim vrstama u neposrednom okru`ewu.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 91 U periodu do 2010. godine na planskom podru~ju }e do}i do ponovnog zauzimawa oko 159 ha ranije rekultivisanih povr{ina koje se sada nalaze, uglavnom, pod {umom (95 %), {to se na prvi pogled ~ini grubim propustom rudarskog projektovawa. Me utim, sa stanovi{ta o~uvawa ekosistemskih i drugih op{tedru{tvenih vrednosti i funkcija zemqi{ta kao, u osnovi, neobnovqivog prirodnog resursa, ponovno zauzimawe rekultivisanih povr{ina na koje nije nanet humusni sloj, mo`e se oceniti kao mawe {tetno od {irewa kopova na obradiva zemqi{ta visoke bonitetne vrednosti. U periodu do 2010. godine ne}e biti izvodqivo sprovo ewe kompleksnih programa biolo{ke rekultivacije, usled nepremostivih ograni~ewa koja name}e planirana tehnologija rudarskih radova, posebno sukcesivno popuwavawe unutra- {wosti kopa otkrivkom. U tom periodu je potrebno preduzeti mere za smawewe nepovoqnih uticaja rudarske eksploatacije lignita na okru`ewe, podizawem pojaseva za{titnog zelenila, {to je ukqu~eno u plan kori{}ewa i za{tite {uma. Pored toga, neophodno je potpomagati spontanu sukcesiju biqaka u delovima degradiranog prostora koji je povremeno, odnosno ekstenzivno kori{}en za potrebe rudarskih radova. Tek nakon 2010. godine javqaju se realni izgledi za ofanzivniji pristup rekultivaciji i revitalizaciji degradiranog prostora, najpre po{umqavawem oko 100 ha kosina, a u periodu 2015 2020. godine i osposobqavawem deposola za kvalitetnu poqoprivrednu proizvodwu. Dugoro~no opredeqewe jeste da se na platoima odlagali{ta primewuju mere agrobiolo{ke rekultivacije, a da se kosine po{umqavaju. To bi trebalo da rezultira promenom odnosa izme u osnovnih namena kori{}ewa rekultivisanog zemqi{ta, u korist ve}e zastupqenosti poqoprivrednih kultura (Grafikon 2). Zbog slo`enosti zakona koji vladaju `ivim svetom, za sada je nemogu}e kvantitativno izraziti povr{ine na kojima }e se odvijati procesi subspontane revitalizacije jalovi{ta. U skladu sa dinamikom rudarskih radova, re{ewima do 2020. godine se daju samo bilansi za 406 ha povr- {ina na kojima je realno mogu}e sprovesti programe poqoprivredne i {umske rekultivacije (Tabela 2). Predlo`eni plan rekultivacije prostora degradiranog rudarskim radovima zasniva se na slede}im postavkama: zauzimawe zemqi{ta za eksploataciju lignitskih le- `i{ta je privremeno, {to podrazumeva da se uslovi, obuhvat, dinamika, finansijska sredstva i drugi faktori od zna~aja za uspe{no sprovo ewe programa rekultivacije, revitalizacije i ure ewa degradiranog prostora, moraju definisati ve} u fazi tehni~ko-tehnolo{kog projektovawa rudarskih radova; obavezno se moraju obezbediti uslovi za selektivno skidawe humusnog sloja zemqi{ta, bez ~ega je ra~unawe na vra}awe naru{enog biokapaciteta prostora obi~no zavaravawe; zemqi{te nije jednodimenzionalni fizi~ki prostor, ve} slo`eni `ivi organizam formiran hiqadama godina, koji ima neprocewivu vrednost; va`an predusov stabilizacije odlo`enih supstrata i integralni deo biolo{ke rekultivacije, u pogledu wenog uspeha i namene kori{}ewa, a ujedno i bitan faktor funkcionalnog i strukturnog uklapawa naru{enih zemqi{ta u op{te karakteristike predela, predstavqa tehni~ka, odnosno rudarska rekultivacija; zapostavqawe ove faze nosi sa sobom te{ko sagledive negativne posledice po okru`ewe, posebno u pogledu hidrolo{kih uslova, degradacije zemqi{ta, stabilnosti ekosistema i sl.; {tetne emisije iz rudarsko-energetskog kompleksa moraju se svesti na meru kojom se ne ugro`avaju sposobnosti okolnih, rudarstvom nezauzetih, zemqi{ta za proizvodwu biomase i wegove druge ekosistemske i sociokulturne funkcije; i pojave degradacije zemqi{ta imaju prostornu dimenziju i moraju da budu registrovane i kvantitativno analizirane pomo}u odgovaraju}ih baza podataka, modela i algoritama koji su kompatibilni sa sistemima geografske informatike (GIS), s jedne strane, i sa me unarodno prihva- }enim standardima kvaliteta zemqi{ta, s druge. Tabela 2: Plan rekultivacije odlagali{ta jalovine, 2008 2020. godina (u ha) Godina Baro{evac Burovo Zeoke Medo{evac [opi} Ostali deo* Svega PP Stawe rekultivisanih povr{ina ha 2008 261-95 - 89 445 Poqoprivredna 89-19 - 55 163 [ume 172-76 - 34 282 2010 157-49 - 81 287 Poqoprivredna 80-10 - 55 145 [ume 77-38 - 26 141 2015 157-49 - 181 387 Poqoprivredna 80-10 - 55 145 [ume 77-38 - 126 241 2020 317-49 - 166 533 Poqoprivredna 160-10 - 166 336 [ume 157-38 - - 195 Promene u periodu ha 2008 2010-104 - -47 - - - -151 zauzimawe poqoprivredne -9 - -9 - - - -18 zauzimawe {umske -95 - -38 - - -8-141
Broj 58 92 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Godina Baro{evac Burovo Zeoke Medo{evac [opi} Ostali deo* Svega PP 2010 2015 - - - - - 100 100 {umska rekultivacija - - - - - 100 100 2015 2020 160 - - - - 146 306 poqoprivredna 80 - - - - 111 191 {umska 80 - - - - 35 115 Svega: 2008 2020 160 - - - 246 406 poqoprivredna 80 - - - - 111 191 {umska 80 - - - - 135 215 */ ve}im delom podru~je KO Mali Crqeni sa parcijalnim u~e{}em delova KO Rudovci, Prkosava i Strmovo Ako se ispo{tuju navedeni zahtevi, onda biolo{ka revitalizacija ne bi trebala da nai e na bitnija ograni~ewa. Pri obnavqawu ekosistemskih funkcija degradiranog prostora u obzir treba uzeti ne samo lokalna o{te}ewa tla i drugih uslova stani{ta, ve} i indirektne ugro`enosti koje donosi, u prvom redu, reme}ewe re`ima podzemnih voda, izme{tawem korita reke Pe{tan, odvodwavawem dubokih kopova i sl. Gledano sa tog aspekta, posebno treba naglasiti da pored sposobnosti za proizvodwu biomase, zemqi{te ima i ni{ta mawe zna~ajnu funkciju asimilirawa, razlagawa i neutralisawa toksi~nih jediwewa. Ono je nezamenqivi filter prirodne sredine, naro~ito u procesima pre~i- {}avawa podzemnih voda. Taj apsorptivni potencijal nema zemqi{te kao fizi~ki prostor, ve} samo humusni, povr{inski sloj zemqane kore, u kome se odvijaju intenzivni mikrobiolo{ki i hemijski procesi. Prekora~ewe odre ene doze spoqnih zaga ewa izaziva entropiju zemqi{ta, koja ide zajedno sa nestajawem wegovih filtracionih sposobnosti. Prema tome, obnovqivi potencijal zemqi{ta ugro`ava na podru~ju Generalnog plana ne samo fizi~ko uni{tavawe, ve} i drugi brojni faktori, a naro~ito: erozija, smawivawe sadr`aja organskih materija, raznovrsna hemijska zaga ivawa, zasoqavawe, zbijawe fizi~ke strukture, gubqewe biolo- {ke raznovrsnosti pedolo{kog sloja, zatvarawe/zaptivawe nepropustqivim materijalima, klizi{ta i dr. Odre ivawem povr{ina/lokacija za odgovaraju}e vidove biolo{ke rekultivacije, donose se i kona~ne odluke o dugoro~nim ekolo{kim, pejza`nim, rekreativnim i privrednim sadr`ajima prostora. Pre dono{ewa ovih odluka, potrebno je razraditi alternativna re{ewa, sa solidnom cost-benifit analizom. Pri izboru najpovoqnije varijante moraju se uva`iti i {iri dru{tveni efekti, a nadasve `ivotne potrebe, materijalni interesi i socijalne aspiracije lokalnog stanovni{tva. Detaqnija razrada tehnolo{kih re{ewa za sprovo ewe odgovaraju}ih mera biolo{ke rekultivacije, u skladu sa planiranim namenama kori{}ewa, spada u domen investiocionog projektovawa, kojim se obavezno moraju uva`iti ciqevi, koncepcija i prioriteti strategije razvoja {uma na Administrativnom podru~ju Grada Beograda, s jedne strane, i kompleksni karakter mera agrobiolo{ke rekultivacije, s druge. To zna~i da pored vo ewa ra~una o pove- }awu prirodne raznovrsnosti Planskog podru~ja, treba obezbediti institucionalne, organizacione, tehni~kotehnolo{ke, ekonomske i sociopsiholo{ke uslove za organizovawe porodi~nih oblika multifunkcionalne poqoprivrede na rekultivisanim povr{inama. U tim okvirima se moraju ispitati i mogu}nosti vra}awa eksprioprisanog zemqi{ta prvobitnim vlasnicima. 11. Za{tita `ivotne sredine 11.1. Analiza i ocena stawa Osnovni ekolo{ki poreme}aji na Planskom podru~ju nastaju zbog uticaja rudarskih radova na prirodne ekosisteme, pre svega na poqoprivredne i {umske, kao i na stanovni- {tvo. Povr{inska eksploatacija lignita u Kolubarskom basenu je progresivno uni{tavala kvalitetno poqoprivredno zemqi{te koje se nalazi iznad lignitskih le`i{ta, istovremeno mewaju}i morfolo{ke, hidrolo{ke i druge karakteristike prostora. 11.1.1. Prikaz uticaja na `ivotnu sredinu Rudarski radovi Pored zauzimawa i degradacije zemqi{ta, rudarski radovi negativno uti~u na zaga ewe vazduha, podzemnih i povr{inskih voda, kao i na pove}awe nivoa buke. Dominira emisija pra{ine sa povr{inskih kopova; pored toga rudarska oprema i transportna sredstva emituju {tetne gasove poput azotnih oksida (NO x), ugqenmonoksida (CO), sumpordioksida (SO 2) i isparqivih organskih jediwewa (VOC), me utim, koja nemaju veliki uticaj na zaga ewa vazduha. Eksploatacija lignita u otvorenim kopovima dovodi do zna~ajnih promena re`ima podzemnih voda. Zbog obarawa nivoa podzemnih voda (neophodnog za nesmetano otkopavawe ugqa), veliki broj lokalnih izvori{ta i bunara ostaje bez vode, {to ugro`ava snabdevawe vodom stanovnika i smawuje proizvodnu sposobnost okolnog zemqi{ta. Zna~ajan ekolo{ki problem predstavqa i pojava atmosferskih voda u kopovima, {to se re{ava sistemima za odvodwavawe. Zbog rada rudarskih ma{ina na kopovima i ispirawa ugqa, dolazi do zaga ewa unutra{wih voda kopova i podzemnih voda. Sumarno, eksploatacija lignita izaziva slede}e direktne negativne posledice u `ivotnoj sredini: zaposedawe i uni{tavawe plodnog poqoprivrednog zemqi{ta; promenu morfolo{kih, geolo{kih i pejsa`nih karakteristika podru~ja; uni{tavawe vegetacije i prirodnih stani{ta; promenu tokova i re`ima povr{inskih i podzemnih voda; pove}avawe rizika od poplava i klizi{ta; zaga ivawe voda i zemqi{ta otpadnim vodama sa kopova, naftnim derivatima, fekalnim zaga ewima, deterxentima, itd.; neadekvatno odlagawe ~vrstog otpada; zaga ewe vazduha pra{inom sa kopova i dimnim gasovima iz vozila i kotlarnica; pove}an nivo buke i vibracija; i slegawe tla. Drumski i `elezni~ki saobra}aj Po{to se lokalnom industrijskom `eleznicom transportuje ugaq u otvorenim vagonima, zaga ivawe vazduha i zemqi{ta {tetnim materijama je u zoni do 100 200 m sa obe strane pruge (u zavisnosti od pravca i ja~ine vetra, topografije i sl.). Negativni uticaji se javqaju kod rasta biqaka smawuje se rast biqaka neotpornih na te{ke metale, pove}ava se korozija metalnih povr{ina (npr. parkiranih automobila) i smawuje estetska vrednost zemqi{ta u blizini pruge.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 93 Naseqske funkcije Za Plansko podru~je karakteristi~no je prisustvo difuznih izvora zaga ivawa koji su rasuti na ~itavoj teritoriji, kao {to su: doma}instva, lokalni saobra}aj i trgovina. Osnovni ekolo{ki problemi vezani su za zaga ivawe `ivotne sredine komunalnim otpadnim vodama, komunalnim ~vrstim otpadom i u mawoj meri aerozaga ewima iz malih lokalnih izvora, odnosno doma}instava u zimskom periodu. Veliki problem predstavqa nedovoqno izgra ena kanalizaciona mre`a. Seoska naseqa su sanitarno neure ena, odnosno bez kanalizacionih sistema za otpadne vode. Evakuacija otpadnih voda doma}instava se u najve}em delu obavqa putem septi~kih jama. Jedino novoformirano naseqe Jelav ima kanalizaciju sa tri slobodna izliva u reku Pe- {tan (u koji se uzvodno ulivaju i kanalizacione vode iz Radni~ke kolonije u Rudovcima). Kori{}ewe septi~kih jama (uglavnom prelivnih), koje su ~esto nekvalitetno izgra- ene, kao i upu{tawe otpadnih voda direktno u vodotoke i upojne bunare izaziva zaga ewe povr{inskih i podzemnih voda fekalnim zaga ewima. Time se stvara latentna opasnost od izbijawa hidri~nih epidemija. Na planskom podru~ju rukovawe komunalnim otpadom nije re{eno na zadovoqavaju}i na~in. Organizovano prikupqawe otpada se obavqa na teritoriji Baro{evca i Medo{evca, dok je na teritoriji naseqa Burovo i Zeoke prikupqawe otpada delimi~no organizovano. Postoje i tzv. divqe deponije, odnosno smetli{ta koja uti~u na zaga ivawe zemqi{ta i voda. U neposrednoj blizini Planskog podru~ja, u depresiji nastaloj eksploatacijom ugqa Poqa D, odla`e se komunalni ~vrsti otpad Lazarevca i Mionice. Ova deponija ne ispuwava ni minimalne uslove sanitarnog ure ewa i opremawa. Delimi~na sanacija deponije je ura ena 2001. godine kada je preko sme}a nasut sloj zemqe debqine 1 m. Pored komunalnog, ovde se odla`u industrijski i medicinski otpad. Prema Nacionalnoj strategiji upravqawa otpadom, deponija se nalazi u kategoriji 3, odnosno mo`e se koristiti do pet godina ukoliko se saniraju i primene minimalne mere za{tite. Poqoprivredna proizvodwa Ekstenzivna poqoprivredna proizvodwa i mawe sto- ~arske farme uglavnom ne ugro`avaju `ivotnu sredinu u ve}oj meri. Izuzetak mo`e da predstavqa primena agrohemikalija (ve{ta~kih ubriva i pesticida) na ve}im povr- {inama. Na Planskom podru~ju i u neposrednoj okolini, sistematski monitoring stawa `ivotne sredine sprovodi se u ograni~enom obimu. 11.1.2. Ocena stawa `ivotne sredine Kvalitet vazduha Do najve}eg zaga ivawa vazduha kod povr{inskih kopova ugqa dolazi pri otkopavawu, transportu i pretovaru ugqa i jalovine. Posebno zna~ajni zaga iva~i (naro~ito prilikom jakih vetrova) mogu da budu odlagali{ta jalovine, ukoliko sadr`e ve}e koli~ine peska ili drugih rastresitih materijala. Uticaj pra{ine je naro~ito izra`en u su{nom periodu. Mineralna pra{ina prisutna u vazduhu sadr`i slobodan kristal silicijum-dioksida i predstavqa potencijalnu opasnost od obolevawa izlo`enog stanovni{tva. Pri radu rudni~ke mehanizacije koju pokre}u motori sa unutra{wim sagorevawem, emituju se {tetni gasovi kao {to su azotovi oksidi (NO), ugqen-monoksid (CO) i sumpor-dioksid (SO 2). Pored rudarskih radova i saobra}aja, zaga ewu vazduha doprinose i individualna lo`i{ta. Rudarski institut Zemun redovno vr{i kontrolu kvaliteta vazduha u zoni uticaja industrijskih pogona Ogranka Prerada. Merewa imisionih vrednosti na mernom mestu Prerada vode u Medo{evcu su pokazala prekora~ewa koncentracija ~a i i suspendovanih ~estica: koncentracije sumpordioksida (SO 2) su ve}e u zimskim mesecima; sredwe mese~ne koncentracije se kre}u od <5,0 do 9,2 µg/m 3, dok je sredwa godi{wa iznosila 6,2 µg/m 3, i nije bilo prekora~ewa ni jednog dana; koncentracije azotdioksida su ve}e u zimskim mesecima (NO 2); sredwe mese~ne koncentracije se kre}u od 6,5 do 13,0 µg/m 3, dok je sredwa godi{wa iznosila 9,2 µg/m 3, i nije bilo prekora~ewa ni jednog dana u toku godine; pove}ane koncentracije ~a i zabele`ene su u zimskim mesecima (od oktobra do februara); Sredwe mese~ne koncentracije ~a i se kre}u od 3,4 25,4 µg/m 3 ; sredwa godi- {wa koncentracija iznosila je 11,5 µg/m 3 ({to prekora~uje GVI od 50 µg/m 3 ), i zabele`eno je ukupno prekora~ewe GVI od 9 dana (od decembra do januara); pove}ane koncentracije suspendovanih ~estica (C sr) odre ene su u zimskim mesecima (od decembra do marta); sredwe mese~ne koncentracije se kre}u od 55,8 170,8 µg/m 3, a sredwa godi{wa koncentracija je iznosila 98,6 µg/m 3 ({to prekora~uje GVI od 70 µg/m 3 ); i najve}e koncentracije talo`nih materija su u prole}- nim mesecima, a najmawe tokom letwih meseci; sredwe mese~ne koncentracije se kre}u od 71,9 268,1 µg/m 3 dan, dok je sredwa godi{wa koncentracija ukupnih talo`nih materija iznosila 164,0 µg/m 3 dan. U ranijim merewima suspendovanih i talo`nih materija konstatovano je prisustvo te{kih metala: nikla, hroma, kadmijuma, mangana, olova i dr. Vrednosti koncentracija nikla, hroma i mangana povremeno prekora~uju MDK. Na podru~ju kopa Poqe B vr{ena su periodi~na ispitivawa radne sredine (fizi~ka i hemijska {tetnost) u periodu 2001 2005. Zapra{enost je parametar za koji su zabele`ena najve}a odstupawa tokom cele godine (do 80% rezultata), a zatim buka (do 70% rezultata, mada se wihov broj smawuje posledwih godina). Kvalitet voda Povr{inska eksploatacija ugqa prema karakteristikama tehnolo{kog procesa uslovqava promene hidrogeolo- {kih i hidrolo{kih re`ima u`eg i {ireg podru~ja eksploatacije kao i emisije {tetnih materija u povr{inske i podzemne vode. Treba imati u vidu opasnost od zauqenih voda koje nastaju usled reparacije mehanizacije (od uqa, maziva i sl.). Kvalitet vode reke Pe{tan se ispituje na profilu Vreoci, i posledwih godina prete`no odgovara III klasi. Propisana klasa reke Pe{tan je IV, mada bi s obzirom na to da je reka Kolubara kao krajwi recipijent svrstana u II klasu) trebalo te`iti da se, po zavr{etku rudarskih radova i rekultivacije tla u susedstvu, postigne kvalitet najmawe II klase. Tokom uzorkovawa, povremeno je uo~avana promena organolepti~kih osobina, odnosno boja vode je odgovarala III klasi. Vrednosti suspendovanih materija povremeno su pripadale III i IV klasi. Povremeno dolazi do pove}awa sadr`aja rastvorenog kiseonika, procenta zasi- }ewa kiseonikom i smawewa elektroprovodqivosti. Od opasnih i {tetnih materija registrovane su povi{ene koncentracije rastvorenog mangana, fenola, gvo` a, nikla. Saprobiolo{ka ispitivawa kvaliteta vode pokazuju da je vodotok optere}en umerenim organskim zaga ewem. U wemu dominiraju organizmi indikatori β i α-mezosaprobne zone pre svega iz grupa: Bacillariophyta i Trichoptera. Rezultati merewa standardnih fizi~ko-hemijskih parametara otpadnih voda PK poqe B, kao i reke Pe{tan uzvodno i nizvodno od uliva otpadnih voda PK poqe B pokazala su da otpadne vode sa PK poqe B ne uti~u zna- ~ajno na promenu kvaliteta voda reke Pe{tan. Pe{tan ima neravnomerne vodne re`ime, sa kratkotrajnim buji~nim povodwima i dugim malovodnim periodima. Koli~ina otpadne vode koja se ispu{ta u Pe{tan iznosi 20 100% wenog sredweg protoka. Merewa u mesecu martu 2000., 2004. i 2005. godine pokazala su da nizvodno od uliva otpadnih voda dolazi do povi{ewa temperature vode za oko 0,8ºC, do pove}awa suspendovanih materija i fenola (prilikom
Broj 58 94 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. merewa 2000. godine). Bakteriolo{ka ispitivawa su pokazala da se ukupan broj bakterija u 1 litru zna~ajno pove}ava nizvodno od poqa B. Reka Pe{tan se dodatno optere}uje otpadnim vodama sa kopa Poqe D koje se ulivaju u Medo{eva~ki i Zeo~ki potok. Analiza kvaliteta sirove vode iz izvori{ta Medo{evac (merewa u oktobru 2004.) pokazuju da, u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e, dolazi do prekora~ewa slede}ih parametara: mutno}a, miris i amonijak. U ovom malovodnom podru~ju, podzemne vode se iskqu~ivo koriste kao izvori{ta za snabdevawe naseqa. Pored zaga ewa, aktivnosti na povr{inskim kopovima (ukqu~uju}i prate}e drena`ne sisteme) remete re`ime podzemnih voda radikalnim obarawem pijezometarskih nivoa. Time postaje nemogu}e kori{}ewe podzemnih voda u vodovodima i individualnim bunarima. Kvalitet zemqi{ta Stawe zemqi{ta se ocewuje sa tri osnovna aspekta: promena namene zemqi{ta; kontaminacija tla; i pogor{awe strukture gorweg sloja zemqi{ta (zbog neselektivnog odlagawa otkrivke). Na Planskom podru~ju je do{lo do zna~ajnih promena u nameni zemqi{ta, pre svega zbog zauzimawe povr{ina poqoprivrednog, {umskog i izgra enog zemqi{ta rudarskim aktivnostima. Od ukupne povr{ine 3 570 ha, danas je 860 ha (24 %) zauzeto za potrebe rudarstva. Podaci o zaga enosti zemqi{ta na planskom podru~ju su oskudni. Na osnovu raspolo`ivih analiza uticaja pojedinih kopova, termoenergetskih i industrijskih objekata, mogu}e je zakqu~iti da do najve}eg zaga ewa zemqi{ta dolazi u neposrednoj blizini izvora zaga ewa zbog direktne kontaminacije {tetnim ~esticama, otpadnim vodama i {tetnim gasovima. Poqoprivredni fakultet Zemun je u ciqu definisawa stawa ugro`enosti zemqi{ta i biqaka, u periodu maj-oktobar 1994. godine prikupio i analizirao uzorke zemqi{ta. Ustanovqeno je da su sadr`aji metala (Cu, Zn, Cr, Pb, Ni, Cd, As, Hg) u tendenciji pove}awa u odnosu na prirodni, geohemijski sastav normalnih poqoprivrednih zemqi{ta. Zemqi{ta na ispitivanom podru~ju imaju slabo kiselu, umereno kiselu pa i jako kiselu reakciju, {to mo`e imati zna~aja na mobilnost i ve}u rastvorivost zastupqenih te{kih metala, pa samim tim i na wihovu ve}u akumulaciju u biqkama. Najugro`enije zone nalaze se 250 500 metara od izvora zaga ewa. Sekundarna kontaminacija nastaje pod nepovoqnim vremenskim uslovima, talo`ewem gasova i lebde}ih ~estica na ve}im rastojawima. Do naru{avawa kvaliteta zemqi{ta na odlagali{tima jalovine dolazi zbog neselektivnog odlagawa materijala (otkrivke), zbog ~ega se u povr{inskom sloju stvaraju deposoli mozaik osnovnih materijala iz geolo{kog profila iznad ugqenog sloja. Deposol ima veoma smaweni sadr`aj humusa, nizak sadr`aj azota i fosfora, a visok sadr`aj kalcijuma i magnezijuma, {to smawuje proizvodnu sposobnost zemqi{ta. Nasuprot tome, ph-vrednost i mikrobiolo{ke karakteristike pogoduju razvoju flore. Pejza` Zbog drasti~ne izmene topografije terena, stvarawa depresija velikih razmera i spoqa{wih odlagali{ta jalovine pejza` Planskog podru~ja se drasti~no promenio. Istovremeno je do{lo i do promena u vegetaciji okolnog prostora, {to tako e uti~e na izgled predela. Karakteristike flore, faune i ekosistema Prirodna vegetacija se zadr`ala samo pored vodotoka u vidu mo~vara, livada i mawih {umskih kompleksa. [ume hrasta lu`waka i jasena koje su se nekada nalazile na podru~ju, sada su iskr~ene zbog formirawa oranica i povr{inske eksploatacije ugqa. Na prostoru poqe B do sada je rekultivisano samo oko 50 ha (jugoisto~ni deo kopa koji je po{umqen stablima bagrema). U pogledu biodiverziteta teritorija Plana ne pripada specifi~noj ekolo{ko-biogeografskoj celini, odnosno u woj nema endemskih vrsta koje bi bile karakteristi~ne za ovaj region. Uni{tavawem prirodne vegetacije uni{tena su i prirodna stani{ta mnogih `ivotiwa i ptica. Od sisara se javqaju divqi ze~evi (Oryctolagos cuniculus), lisice (Vulpes vulpes), jeleni (Cervus capreolus) i srne (Capreolus capreolus). Od ptica su prisutne selice: laste (Hirundo rustica) i rode (Ciconia sp.), a od lovnih vrsta prepelice (Coturnix coturnix) i fazani (Phasianus colchicus). Za seosko podru~je veoma je uobi~ajeno i gajewe doma}ih `ivotiwa. Najzastupqenije je gajewe sviwa i `ivine, a retko kowa i goveda. Analiza Poqoprivrednog fakulteta Zemun sprovedena na osnovu uzoraka prikupqenih 1994. godine pokazala je da na podru~ju [opi}a i Medo{evca najve}i broj biqaka sa pove}anim sadr`ajem olova i nikla predstavqaju povrtarske biqke sa du`om vegetacijom, krmne kulture (lucerka, trava), i kukuruzovina. Ratarske i vo}ne kulture bile su sa minimalnim koli~inama te{kih metala, odnosno u granicama normalnih vrednosti. Buka Mogu}nost pojave nepovoqnog uticaja prekomerne buke u radnoj okolini postoji u svim fazama eksploatacije povr{inskih kopova. Buka je najve}a u po~etnoj fazi kada je prisutno najvi{e radnih i pomo}nih ma{ina. Izvori buke su rudarske ma{ine za otkopavawe ugqa, transport i pomo}ne radove, `elezni~ka mre`a za transport ugqa do potro{a~a i saobra}aj. Procene nivoa buke za receptore udaqene 500 m od povr{inskih kopova Poqe B i Poqe D pokazale su da nivoi buke ne prelaze dozvoqene vrednosti. Na udaqenostima 300 500 m od kopa nivo buke mo`e biti i vi{i od 55 db(a), zavisno od trenutnog rasporeda opreme na kopu. Kao glavni izvori buke na Povr{inskim kopovima Baro{evac registrovani su mehanizacija za otkopavawe i transportni tokovi (B T U i B T S sistemi i kamioni). Uporedno sa merewem buke prikupqeni su i podaci o vremenskoj aktivnosti za 24 ~asa, za oba transportna sistema (BTS i BTU) u periodu merewa. Ispitivawe buke u zoni uticaja pretovarnih stanica V 27 i C 8 obavqena su na dva merna mesta u privatnim ku}ama. Rezultati izmerenih vrednosti op{teg nivoa buke (Spl) i ekvivalentne buke (Leq) prikazane su u Tabelama 1 i 2 Prema referentnom Pravilniku o dozvoqenom nivou buke za sredinu u kojoj ~ovek boravi, dozvoqeni nivo buke u stambenim objektima: Spl = 40 db(a), dawu; Spl = 45 db(a), no}u. Dozvoqeni ekvivalentni nivo buke izvan objekta Leq = 55 db(a), dawu; Leq = 45 db(a), no}u. Iz rezultata merewa buke (prikazanih u tabelama) mo`e se videti da za merna mesta br. 1. i 2. buka ne zadovoqava, tj. prelazi dozvoqene vrednosti za period merewa za mesec dana u procentima: Tabela 1: Ispitivawe buke na Povr{inskim kopovima u zoni uticaja pretovarnih stanica V 27 i C 8 na mestu br. 1. Spoqa U objektu Leq Spl Dan No} Dan No} 65,6 % 93,8 % 6,3 % 9,4 % Izvor: Sredworo~ni program za{tite i unapre ewa `ivotne sredine op- {tine Lazarevac Institut Kirilo Savi}
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 95 Tabela 2: Ispitivawe buke na Povr{inskim kopovima u zoni uticaja pretovarnih stanica V-27 i C-8 na mestu br. 2. Spoqa U objektu Leq Spl Dan No} Dan No} 59,4 % 93,8 % 9,4 % 25 % Izvor: Sredworo~ni program za{tite i unapre ewa `ivotne sredine op- {tine Lazarevac -Institut Kirilo Savi} Merewa buke nisu izvr{ena na svim presipnim stanicama B T O i B T S transportnih sistema, kako bi se odredile zone uticaja i ugradili reduktori buke. 11.2. Potencijali i ograni~ewa Imaju}i u vidu sada{we nezadovoqavaju}e stawe elemenata `ivotne sredine na Planskom podru~ju, unapre ewe op{teg kvaliteta `ivotne sredine na podru~ju ovog plana suo~ava se sa slede}im ograni~ewima: Sa aspekta razvoja rudarstva: povr{inska eksploatacija lignita izaziva promenu namene poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta, sni`avawe nivoa podzemnih voda, kontaminaciju povr{inskih i podzemnih voda, vazduha i zemqi{ta, pogor{avawe zdravqa stanovni{tva, uni{tavawe stani{ta divqe flore i faune, promenu predela, mikroklimatske promene, buku i vibracije, neravnomerno slegawe tla, klizi{ta, itd; razvoj novih povr{inskih kopova direktno fizi~ki ugro`ava delove naseqa Medo{evac, Zeoke i Baro{evac, postoje}e stambene i javne objekte, kao i infrastrukturne sisteme, reku Pe{tan sa pritokama i izvori{ta vodosnabdevawa; i transport ugqa u otvorenim vagonima, trakama i kamionima izaziva zaga ewe vazduha i tla, i buku. Sa aspekta naseqskih aktivnosti: nedovoqno izgra ena kanalizaciona mre`a i nekvalitetne septi~ke jame uti~u na zaga ivawe povr{inskih i podzemnih voda i zemqi{ta i upravqawe komunalnim otpadom nije adekvatno re{eno. Sa aspekta saobra}aja: zaga ivawe vazduha i tla du` `elezni~ke pruge i dr- `avnog puta R 201. Sa aspekta upravqawa i pra}ewa stawa `ivotne sredine: u dosada{wem razvoju Planskog podru~ja nije se dovoqno vodilo ra~una o negativnim uticajima na `ivotnu sredinu; zastareo koncept monitoringa i nedovoqni podaci o stawu `ivotne sredine; i nesistematsko i nesinhronizovano upravqawe za{titom `ivotne sredine u privrednim organizacijama i na nivou op{tine. Potencijali za prevazila`ewe navedenih ograni~ewa generalno su sadr`ani u: savremenim dostignu}ima u tehnologiji i organizaciji povr{inske eksploatacije ugqa, zakonskoj regulativi; tehni~ko-tehnolo{kim re{ewima za smawivawe zaga- ewa `ivotne sredine; preseqewu stanovni{tva i objekata sa ugro`enih lokacija; i mogu}nostima kompenzacije za {tete koje razvoj povr- {inskih kopova nanosi nasequ stanovni{tvu, dru{tveno-ekonomskom statusu i `ivotnoj sredini na Planskom podru~ju. 11.3. Ciqevi za{tite `ivotne sredine Osnovni dugoro~ni ciq za{tite `ivotne sredine na Planskom podru~ju je prevencija, smawewe i/ili kompenzacija negativnih uticaja planiranih razvojnih aktivnosti (pre svega rudarstva). Posebni ciqevi za{tite `ivotne sredine i odr`ivog razvoja podru~ja obuhvataju slede}e: smawiti nivo emisije {tetnih materija u vazduh; smawiti stepen izlo`enosti stanovni{tva zaga enom vazduhu; obezbediti odr`ivo kori{}ewe voda; o~uvati re`ime podzemnih i povr{inskih voda; unaprediti kvalitet podzemnih i povr{inskih voda; obezbediti stabilnost terena u zoni infrastrukturnog koridora; o~uvati obradivo poqoprivredno zemqi{te; formirati zone {umskog zemqi{ta; izbe}i nepovratne gubitke flore i faune; o~uvati i unaprediti predeo putem rekultivacije; za{tititi i unaprediti zdravqe stanovni{tva; unaprediti tretman i odlagawe ~vrstog otpada; unaprediti sistem monitoringa i ekomenaxmenta; i smawiti uticaj buke. 11.4. Plan za{tite `ivotne sredine 11.4.1. Planska koncepcija Na Planskom podru~ju se planira nastavak i {irewe rudarskih aktivnosti koje izazivaju brojne negativne efekte na sve elemente `ivotne sredine. Za realizaciju planske koncepcije za{tite `ivotne sredine, a kako bi se mogu}i negativni efekti ubla`ili ili onemogu}ili, neophodno je preduzeti tehni~ko-tehnolo{ke, organizacione i planske mere za{tite `ivotne sredine. Plansko podru~je se prema stepenu ugro`enosti, odnosno zaga ewu `ivotne sredine mo`e podeliti na: (1) zonu koja }e biti degradirana zbog {irewa rudarskih kopova; (2) zonu koja mo`e biti ugro`ena prekomernim zaga ewem vazduha i bukom; (3) zonu u kojoj se ne o~ekuju prekora~ewa GVI, i (4) zonu u kojoj se javqa mawe ili povremeno zaga ewe. Tabela 3: Plan kvaliteta `ivotne sredine ekolo{ko zonirawe planskog podru~ja Kategorija Lokaliteti Opis zaga enosti I povr{inski kopovi lignita, povi{ena koncentracija pra{ine, izduvnih gasova motora i buka deponije otkrivke II koridori transporta ugqa dozvoqeno povremeno prekora~ewe GVI primarnih zaga uju}ih materija, ali bez prekomernog zaga ivawa radioaktivnim, kancerogenim i mutagenim materijama* III koridor puta R 201 ne o~ekuju se prekora~ewa GVI; povremeno pra{ina i neprijatni i `elezni~ke pruge mirisi, povi{ena buka IV Isto~ni i ju`ni deo teritorije mawe i povremeno zaga ewe Plana izvan uticaja kopova * prema normama Svetske zdravstvene organizacije.
Broj 58 96 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Tabela 4: Kriterijumi za za za{titu od buke Zone Opis akusti~ke zone Dopu{teni nivoi spoqa{we buke Leq (dba) Dan No} I ^isto stambena podru~ja 55 45 III Du` magistralne i regionalnih saobra}ajnica 65 55 11.4.2. Predlog prioriteta Sa aspekta za{tite svih elemenata `ivotne sredine kao i zdravqa qudi, u prvoj etapi sprovo ewa Plana neophodno je sprovesti slede}e prioritetne aktivnosti: 1) u pripremnoj fazi za eksploataciju ugqa (Poqa E i B/C ): formirati za{titne pojaseve zelenila (imisionih za{titnih {uma), prioritetno u naseqskoj zoni Baro{evca i Zeoka. 2) u fazi eksploatacije ugqa uvesti sisteme za oro{avawe tokom otkopavawa i transporta ugqa, kamionima i transportnim trakama, kaptirati mesta presipa ugqa, obezbediti selektivno odlagawe otkrivke, organizovati monitoring kvaliteta vazduha, voda i zemqi{ta u blizini kopova u pravcu potencijalno ugro`enih delova naseqa. 12. Za{tita spomenika kulture 12.1. Analiza i ocena stawa Baro{evac pripada tzv. razbijenom tipu naseqa sa delimi~no zbijenom strukturom u centralnom delu naseqa. Deli se na tri kraja : Gorwi, Poqane i Jani~ki. Jani~ki kraj je u dowem delu sela s leve strane Pe{tana, a prema kazivawima ovaj naziv je dobio po jani~arima koji su neko vreme tu `iveli, gonili hajduke i pqa~kali narod. Kraj Poqane je izme u Jani~kog kraja i Strane ispod brda Petkova~e. Gorwi kraj je izdvojen i nalazi se na desnoj strani Pe{tana. Baro{evac se kao naseqe pomiwe u 17. veku, godine 1612. u putopisu misionara Bartolomeja Ka{i}a pod imenom Bero{i}, a u tekstovima turskog putopisca Evlije ^elebije iz 1664. godine spomiwe se isto naseqe pod imenom Barusuxa. Godine 1723. je Baro{evac poznat kao baro{eva~ka nurija koja je tada imala 40 hlebova tj. doma}instava. Kao jedno od naseqa u dolini Pe{tana ozna~en je na savremenoj karti toga vremena koju je crtao O.F. Eb{elvic. Naseqe je 1818. imalo 37, a 1822.godine 36 ku}a. U Baro{evcu postoje dve crkve, od kojih je crkva posve- }ena Pokrovu presvete Bogorodice, progla{ena od strane Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda za kulturno dobro koje u`iva status prethodne za{tite. Gra ena je od 1845 1852. godine, a ikonostas, koji su 1854. godine oslikala bra}a Konstantin i Dimitrije Anastasijevi}, lepotom prevazilazi okvire seoske crkve. Koncipirana je kao jednobrodna gra evina, izgra ena od kamena oblutka, spoqa i iznutra belo omalterisana. Renovirana je 1991 1993., kada je ura ena hidroizolacija i restaurisan ikonostas. Nalazi se u prostoru koji je metalnom ogradom odvojen od ostalog dela porte u koju se ulazi kroz kamenom zidanu kapiju sa vratima od kovanog gvo` a. Prema ulici M. Labudovi}a-Labuda kompleks je ogra en metalnom ogradom postavqenom na zid od kamena, sa severne i isto~ne strane je pletena `ica, dok sa ju`ne strane nema ograde. Prema informacijama iz Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda u porti su nala`eni arheolo{ki ostaci (uglavnom posu e) iz praistorije i sredweg veka (daqa istra`ivawa nisu vr{ena), pa je ovaj prostor progla{en za kulturno dobro arheolo{ki lokalitet Crkva sv. Nikole. Na mestu zvanom Crkvine je 1817. godine na temeqima starije crkve, koja je spaqena u vreme propasti sredwevekovne srpske dr`ave, podignuta stara baro{eva~ka crkva posve}ena Mladom sv. Nikoli. I ona je stradala u ratovima pa je, 2004. godine, sagra ena na istom mestu nova crkva brvnara tako e posve}ena Mladom sv. Nikoli. U crkvenom prestolu se ~uva deo mo{ti sv. Teodora Tirona, dok se wegovo telo nalazi u manastiru Novo Hopovo. U crkvi se redovno obavqa slu`ba. Ova brvnara je gra ena po ugledu na stare crkve tog tipa, ali se od wih razlikuje po jednostavnijoj obradi drveta i krovu koji je pokriven crepom umesto {indrom. Objekat je podignut od zemqe na postament od kamenih blokova. Preporuka je da se ovaj objekat ~uva i {titi od propadawa jer predstavqa svedo~anstvo o kontinuitetu graditeqske tradicije na ovom prostoru. U porti Crkve brvnare, na severnoj strani nalazi se oko 15 starih grobova od kojih najstariji poti~e iz 1820. godine. Na ovome mestu su sahrawivane vi enije li~nosti iz ovih krajeva, te se tu nalaze grobovi seoskog kneza Nikole Mihajlovi}a sinovca kneza Stanoja iz Zeoka, popa Ilije Stanojevi}a (sina kneza Stanoja Mihajlovi}a iz Zeoka) koji je umro 1845. godine u Vidinu, kao i grob popa Ranka Mitrovi}a iz Rudovaca koji je imao zna~ajnu ulogu u pripremawu ustanka 1804. Ovaj kompleks je ogra en sa dve strane, sa jedne drvenom tarabom a sa druge niskom kamenom ogradom i zajedno sa delom povr{ine na padini iznad Suvog potoka-jaruge, u neposrednoj blizini Crkve brvnare, gde nalazi se izvestan broj nadgrobnih spomenika iz kraja 18. i prve polovine 19. veka progla{en je za arheolo{ki lokalitet Grobqe. Seosko grobqe, na kome se i danas vr{i sahrawivawe i koga me{tani zovu Brane`, nalazi se na padini oko 200 m severno od dr`avnog puta R-201. Mawi deo grobqa na zapadnoj strani zauzimaju nadgrobni spomenici starijeg datuma, uglavnom iz 19. veka, ~esto bez ikakvih obele`ja. Ovo grobqe se nalazi u zoni {irewa Povr{inskog kopa B/C tako da je do 2010. godine neophodno obezbediti i urediti lokaciju novog grobqa i izme{tawe postoje}eg. Preseqewe treba da se izvr{i prema posebnim uslovima i programu nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture. U centru Baro{evca se nalaze spomenici i obele`ja iz novije istorije: spomen ~esma poginulih i umrlih ratnika op{tine Baro{evac, sreza kolubarskog, u minulim ratovima 1912 1918., sa plo~ama na kojima su urezana imena, nalazi se desno od ulazne kapije u crkvenu portu; spomenik `rtvama narodno oslobodila~kog rata 1941 1945. se nalazi u centru naseqa (u parku), na ~ijoj ivici je sme{tena osnovna {kola Milorad Labudovi}- Labud koja nosi naziv narodnog heroja poginulog na tom mestu; i spomenik narodnom heroju Miloradu Labudovi}u Labudu poginulom u NOB-i 1945. godine, nalazi se na ivici {kolskog parka, ogra en lan~anom ogradom i okru`en zimzelenim drve}em. Burovo je seosko naseqe razbijenog tipa, na levoj dolinskoj strani Pe{tana. Deli se na tri kraja : Sla evac, Erski i Andri}a kraj (raniji naziv Pevalice). Posledwi kraj je najstariji, a formiran je kada se deo stanovni- {tva iz [opi}a, po naredbi kneza Milo{a Obrenovi}a, preselilo preko Burovskog potoka na sada{wu lokaciju
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 97 koju su tada nazivali Pevalice. Ne zna se kako je do{lo do dana{weg naziva Burovo. Pomiwe se 1818. godine, kada je imalo samo 4 ku}e, kao deo Burovska mahala, susednog [opi}a, i 1844. god. pod sada{wim imenom. Tada je imalo 10 ku}a sa 65 du{a. Seosko grobqe (Arheolo{ki lokalitet-pozni sredwi vek) na kome se danas vr{e sahrawivawa nalazi se na padini iznad lokalnog puta 1806, u Grobqanskoj {umi, na mestu starog grobqa. Najstariji datirani nadgrobni kameni spomenici su iz 1824. godine. Spomenik vezan za noviju istoriju podignut je od strane MZ Burovo 1990. godine u spomen sedmoro boraca koji su poginuli u toku NOR-a 1941 1945. godine. Nalazi se na parceli centra MZ. Na kamenom spomeniku piramidalnog oblika je plo~a sa imenima poginulih. Na zidu starog doma kulture stoji spomen plo~a posve- }ena {estorici poginulih u NOR-u. Plo~u je postavila Organizacija narodnog fronta sela Burova. Medo{evac je seosko naseqe razbijenog tipa, na pobr u izme u potoka, desnih pritoka Pe{tana, s obe strane asfaltnog puta Lazarevac Rudovci Aran elovac. Naseqe se deli na ~etiri kraja: Kleni}, Krsteqac, Sredwi Kraj i Sku}in Kraj. Ime je po predawu dobilo po medu divqih p~ela, koji je va en iz mnogobrojnih {upqih stabala u {umi. Po drugim izvorima na tom su mestu bile livade sa travom medqikom, koja se me u prstima lepi kao med, pa je selo dobilo ime po nazivu te trave. Pomiwe se u poveqi despota \ur a pisanoj 1428. godine kao selo Medojeva Reka, zatim u turskim izvorima iz 1528. god., kada nosi naziv Medo{evce (11 domova), 1560. god. (16 domova), u vreme austrijske okupacije 1718 1939. god., na Eb{elvicovoj karti (po~etkom XVIII v.), kao i u arhivskim dokumentima iz 1811. i 1818. godine, (20 domova) i 1844. kada je imalo 34 ku}e sa 238 du{a. Lokalitet Crkvine sredwi vek, le`i isto~no od grobqa u Medo{evcu. Tu se, prema kazivawima me{tana, nekada nalazila crkva, ali vidqivi tragovi nisu zabele`eni. Na ovoj lokaciji su prona ene stare kamene nadgrobne plo~e bez natpisa i simbola, za koje se smatra da su ostale od Ma ara. Na parceli u produ`etku centra MZ, nalazi se spomenik posve}en palima u borbama 1912 1918. i 1941 1945, sastavqen od tri mermerne plo~e. Spomenik su 4. jula 1977. godine podigli Mesna organizacija SUBNOR-a i Mesna organizacija SSRNJ sa gra anima. Zeoke je seosko naseqe razbijenog tipa, na dolinskim stranama Pe{tana, s obe strane puta Lazarevac Aran elovac. Naziv je dobilo po znamenitom me{taninu Zeki Buquba{i. Naseqe se deli na tri kraja : Stranu, Staro Selo ili Sre evac (u sredini) i Gorwi kraj. Po predawu, Zeoke je najstarije naseqe {umadijske Kolubare, pa posle wega dolazi [opi}. Pomiwe se u turskim izvorima iz 1528. (10 domova) i 1536. (14 domova) pod nazivom Zeoce, kao i u arhivskim dokumentima iz 1811. i 1818, kada broji 25 domova. Godine 1844. Zeoke je imalo 45 ku}a sa 266 du{a. Jedna od najpoznatijih li~nosti u ovom kraju je Stanoje Mihajlovi} poznat kao knez Stanoje, srpski knez koji je u vreme se~e knezova, me u prvima ubijen od dahija, na svom ku}nom pragu, 14. januara 1804. godine. Na imawu Jezdimira Markovi}a (kat. parc. broj 574/3, KO Zeoke), uz samu ivicu asfaltnog puta koji vodi od Vreoca ka Rudovcima nalazi se istorijsko mesto pogibije kneza Stanoja sa autenti~nim nadgrobnim kamenom. Ovaj spomenik je progla{en za kulturno dobro spomenik kulture od velikog zna~aja (Re{ewe Zavoda broj 227/3 od 03.04.1974; Kulturno dobro od velikog zna~aja Odluka, Slu`beni glasnik SRS, broj 28/83). Katastarska parcela kulturnog dobra: kat. parc. broj 574/3, KO Zeoke. Granice za{ti}ene okoline ovog spomenika kulture ~ine na isto~noj i zapadnoj strani grani~ne ivice kat. parc. broj 574/3 i dela parcele broj 574/4, do prave linije koja se~e parcelu broj 574/ na severnoj strani u visini zadwe fasade nove stambene zgrade i preseka ove linije sa isto~nim i zapadnim krajem imawa, na jugu ivica asfaltnog puta prema pruzi u du`ini od 65 m. koji odgovara du`ini lica imawa, odnosno parcele 574/3, do preseka spoqne ivice asfaltnog puta sa produ`enim linijama isto~ne i zapadne granice. Nadgrobni kamen visok je oko 1 metar. Na predwoj strani je stilizovana predstava qudske figure, a sa strane predstava pu{ke. Ispod predstave qudske figure na predwoj strani postoji tekst u dva reda koji je ne~itak. Na zadwoj strani kamena nalazi se tekst posvete i tekst koji govori da je taj spomenik prona{ao lazareva~ki u~iteqski zbor sredinom XIX veka. Pre izvo ewa mera za{tite spomenik je pukao na pola te je ranije ve{to slepqen belim cementom i mlevenim kamenom. Spomenik, podignut o stogodi{wici Prvog srpskog ustanka, je prema tvr ewu me{tana, bio ogra en metalnom ogradom od kovanog gvo` a koja je formirala oblik groba dok je unutra{wa horizontalna povr{ina bila poplo~ana kerami~kim plo~ama tamno`ute boje sa crnim cvetom u sredini. Gvozdena ograda danas vi{e ne postoji. U okolini su, prema kazivawima, na eni fragmenti kerami~kih plo~ica. Do nedavno je spomenik bio polo`en horizontalno. Zabetoniran je prilikom poplo~avawa okoline pre oko dvadeset pet godina. Kolektiv rudarskog basena Kolubara iz Vreoca je 1964. godine postavio spomen-plo~u u vidu metalne table na hrast pored nadgrobnika a 2007. spomenik je obnovqen i okolni prostor ure en. Ovaj zna~ajan spomenik kulture, podignut u spomen na junaka kojim se ponose ne samo `iteqi Zeoka nego i ~itav Lazarevac i okolina, nalazi se u zoni napredovawa povr- {inskog kopa poqe E, te bi najkasnije do 2015. godine morao da bude dislociran. Grobqe na kome se danas vr{e sahrawivawa nalazi se u kraju zvanom Strana, na bre`uqku pored starog ma arskog grobqa (Arheolo{ki lokalitet Grobqe pozni sredwi vek). Tu su me{tani postavili 1917. godine drveni krst visok oko 2,5 m. Me u novim grobovima se nalazi ve}i broj starijih spomenika dok je staro grobqe na padini sa zapadne strane, zaraslo u korov. Prema podacima dobijenim od Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda na podru~ju obuhva}enom
Broj 58 98 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Planom progla{ena su kulturna dobra i evidentirani arheolo{ki lokaliteti: 1) kulturna dobra U Baro{evcu: Crkva Pokrova Presvete Bogorodice kulturno dobro koje u`iva status prethodne za{tite U Zeokama Spomenik knezu Stanoju utvr eno kulturno dobro-spomenik kulture od velikog zna~aja 2) arheolo{ki lokaliteti Baro{evac 1. Arheolo{ki lokalitet Crkva sv. Nikole pozni sredwi vek 2. Arheolo{ki lokalitet Grobqe pozni sredwi vek Burovo 1. Arheolo{ki lokalitet Seosko grobqe pozni sredwi vek Medo{evac 1. Arheolo{ki lokalitet Crkvine sredwi vek Zeoke 1. Arheolo{ki lokalitet Grobqe pozni sredwi vek Pored navedenih spomenika u ovim naseqima se jo{ zadr`ao nevelik broj starijih objekata koji imaju obele`ja narodne arhitekture ovog podru~ja (stambene ku}e, vajati, pomo}ni objekti ka~are, mlekari i sl.) i koje bi vaqalo sa~uvati od propadawa. 12.2. Ograni~ewa i pogodnosti Na planskom podru~ju, u zoni {irewa kopova, evidentirano je kulturno dobro Spomenik knezu Stanoju u Zeokama, koje je neophodno preseliti na novu lokaciju van zone ugro`ene rudarskim radovima. Jedno od bitnih ograni~ewa kada je u pitawu ~uvawe i odr`avawe kulturne ba{tine je nerazumevawe i nemawe svesti o zna~aju o~uvawa kulturnih dobara i samim tim, nedostatak finansijskih sredstava, zbog ~ega su propali ili se sru{ili neki veoma vredni spomenici narodnog graditeqstva koji su godinama ~ekali da sa spiskova za{titara kona~no pre u na tretman za{tite, konzervacije i (ili) preseqewa u neko od ve} odavno planiranih etno sela. Tako vi{e nema traga ku}i [iqe Paunovi}a, ka~ari Svetolika Panteli}a i staroj op{tinskoj ku}i u Baro{evcu, a ku}a porodice Damwanovi} u Zeokama je u tolikoj meri uru{ena da je svaka intervencija sada zakasnela. 12.3. Ciqevi za{tite Osnovni ciq za{tite kulturnih dobara u najop{tijem smislu je wihovo o~uvawe kao istorijskog svedo~anstva identiteta mesta i civilizacijskog dometa kultura naroda koji su vekovima ostavqali tragove svog postojawa i na~ina `ivota. Na Planskom podru~ju }e se ovaj ciq sprovoditi u zavisnosti od stepena izlo`enosti spomenika i arheolo{kih lokaliteta uticajima {irewa rudarskih kopova i wihovih prate}ih aktivnosti. 12.4. Koncepcija za{tite U delovima planskog podru~ja koji su ugro`eni razvojem rudarskih kopova, spa{avawe spomenika kulture }e se izvr{iti wihovim preseqewem na novu lokaciju, gde treba stvoriti uslove za o~uvawe wihovih istorijskih, umetni~kih i ambijentalnih karakteristika i u ovom slu~aju su prioriteti: preseqewe spomenika iz Prvog srpskog ustanka Spomenik knezu Stanoju u Zeokama, na novu lokaciju na teritoriji op{tine Lazarevac, u saglasnosti sa Op{tinom i nadle`nim zavodom za za{tititu spomenika kulture, prema uslovima i programu koji }e nadle`ni zavod doneti; i preseqewe grobqa u Baro{evcu, na novu lokaciju kao i ure ewe iste, neophodno je obaviti do 2010. godine, prema posebnim uslovima i programu nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture, uz saglasnost Republi~kog zavoda. (Na novoj lokaciji predvideti prostor na kome }e biti prezentovana najvrednija grobna obele`ja sa starog grobqa. Wihov izbor, na~in izme{tawa kao i ure ewe lokacije izvr{i}e saradnici nadle`nog zavoda). Na teritorijama koje nisu ugro`ene {irewem rudarskih kopova ni wihovih prate}ih aktivnosti, spomeni~ko nasle- e treba sa~uvati od propadawa primenom slede}ih mera: obnoviti ranije zapo~eta istra`ivawa na evidentiranim arheolo{kim lokalitetima (Baro{evac arh. lok Crkva sv. Nikole i Grobqe; Burovo arh. lok. Seosko grobqe; Medo{evac arh. lok. Crkvine; Zeoke arh. lok. Grobqe) i za{tititi od propadawa arheolo{ku gra u; kompleks koji pripada crkvi posve}enoj Pokrovu presvete Bogorodice, sa parkovski ure enom portom predstavqa vrednu kulturno-istorijsku ambijentalnu celinu, koju treba kao takvu negovati i {tititi; crkvu Brvnaru, kao jedno svedo~anstvo o kontinuitetu vere i tradicije na ovom prostoru {tititi od propadawa, a okolni prostor portu sa starim nadgrobnim plo~ama i spomenicima urediti i ograditi na odgovaraju}i na~in; i spomenike i obele`ja koja se odnose na Prvi i Drugi svetski rat koja predstavqaju materijalna svedo~anstva novijih istorijskih zbivawa u ovim krajevima, treba adekvatno {tititi od propadawa a wihovo neposredno okru`ewe urediti kao ambijente kulturno-istorijskih obele`ja. IV KONCEPCIJA ORGANIZACIJE I URE\EWA PROSTORA 1. Prostorni razvoj Kolubarskog basena izvod iz prostornog plana Kolubarskog basena 1.1. Ciqevi i mogu}nosti razvoja podru~ja Kolubarski lignitski basen nalazi se na 50 km jugozapadno od Beograda. Zauzima delove teritorija op{tine Lazarevac, Lajkovac i Ub, kao i mawe delove teritorija op- {tina Koceqeva i Obrenovac, ukupne povr{ine oko 600 km 2. Karakteri{u ga ravni~arski i blago zatalasani tereni aluvijuma reke Kolubare i wenih pritoka Tamnave, Pe- {tana i Turije. Reka Kolubara deli basen na dva dela: isto~ni i zapadni. Istra`enost le`i{ta lignita je dosta neujedna~ena, isto~ni deo basena je relativno dobro istra- `en, dok je zapadni deo istra`en samo u zoni kopa Tamnava i, delimi~no, u zoni budu}eg kopa Radqevo. Istra- `ni radovi se obavqaju kontinualno, {to uti~e na promenu bilansnih rezervi ugqa. Takozvani produktivni deo basena (geolo{ke konture le`i{ta lignita u kojima je mogu}a eksploatacija), zauzima povr{inu od oko 520 km 2, dok povr{ina eksploatacionog podru~ja (prema sada{wim procenama) iznosi oko 130 km 2. Iznad lignita se nalazi prete`no poqoprivredno zemqi{te visokog boniteta koje se koristi uglavnom za ratarstvo i vo}arstvo. Preko le`i{ta lignita prolaze va- `ne putne i `elezni~ke saobra}ajnice. U granicama produktivnog dela basena nalazi se oko 60 naseqa, od kojih ~etiri imaju funkciju op{tinskog centra (Lazarevac, Lajkovac, Ub i Koceqeva). Teritorijalno pomerawe/kretawe stanovni{tva i naseqavawe su orijentisani prema op- {tinskim centrima i naseqima u blizini industrijskih i prera iva~kih pogona. Vodotoci, koji se tako e nalaze iznad le`i{ta lignita, zajedno sa naseqima, saobra}ajnicama i drugim strukturama, izme{taju se u skladu sa dinamikom napredovawa povr{inskih kopova. Intenzivna eksploatacija ugqa (proizvodwa 25 29 x10 6 t godi{we) ima za posledicu izme{tawe vodotoka, infrastrukturnih sistema i (delova) naseqa, {to ukqu~uje i preseqewe stanovni{tva iz ugro`enih naseqa. Prema jednom od mogu}ih scenarija razvoja povr{inske eksploatacije u ovom basenu, obim izme{tawa i preseqavawa u narednom periodu bio bi intenziviran. Do 2020. godine moglo bi biti preseqeno ukupno blizu 4700 stanovnika, odnosno 1700-1800 doma}instava.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 99 Ciqevi prostornog razvoja Kolubarskog basena Op{ti ciq razvoja podru~ja Kolubarskog basena je efikasno, racionalno i organizovano kori{}ewe qudskih, prirodnih i izgra enih potencijala, u socioekonomskom, prostornom i ekolo{kom pogledu. I nadaqe najve}i zna~aj ima}e rudarstvo i eneregetika, kao nose}e oblasti dosada{weg i budu}eg razvoja podru~ja. Od velike va`nosti, naro~ito u rekonstrukciji postoje}ih kapaciteta za proizvodwu elektri~ne energije i planirawu razvoja novih pogona, ima}e za{tita `ivotne sredine i rekultivacija degradiranih podru~ja. Strukturno prilago avawe podru~ja, koje podrazumeva disperziju ekonomskih aktivnosti (naro~ito u tercijarnim delatnostima) i razvoj malih i sredwih preduze}a, tako e je od velike va`nosti. Horizontalna i vertikalna diverzifikacija privredne strukture je od odlu~uju}e va`nosti za uspostavqawe prostorno uravnote`enijeg rasta i rasporeda stanovni{tva i privrednih i neprivrednih aktivnosti, i za pove}awe privla~nosti podru~ja za locirawe novih programa i projekata u delatnostima izvan osnovne, tj. iskopavawa i prerade ugqa. Ovakva planska opredeqewa polaze od generalne orijentacije razvoja Republike na: (1) tranziciju doma}e privrede, koja podrazumeva weno tr`i{no reformisawe, gde je privatizacija proces od kqu~nog zna~aja; (2) strukturno prilago avawe privrede, sa te`wom ka natprose~no brzom razvoju tercijarnih delatnosti u stvarawu dru{tvenog proizvoda i sa rastom zna~aja malih i sredwih preduze}a u privrednoj strukturi; i (3) otvarawe prema svetu i ukqu~ivawe u me unarodne ekonomske tokove, uz bitno pove}awe u~e{}a spoqnotrgovinske razmene u dru{tvenom proizvodu i rast priliva inostranih investicija. Posebni ciqevi prostornog razvoja podru~ja su: stvarawe uslova za efikasno aktivirawe, eksploataciju i preradu mineralnih resursa na podru~ju (prvenstveno lignita); ovi uslovi su: institucionalni, organizacioni, pravno-imovinski, ekonomski, i finansijski; implementacija programa razvoja postoje}ih i otvarawa novih kopova za eksploataciju lignita, kao i razvoja energetskih postrojewa, onih koja su u fazi realizacije, i revitalizacija postoje}ih kapaciteta; realizacija projekta razvoja i revitalizacije energetike podru~ja treba da bude u funkciji strukturno skladnijeg i ravnomernijeg prostornog razvoja podru~ja i Republike; strukturno prilago avawe i restrukturirawe preduze}a na podru~ju, a naro~ito br`i razvoj tercijarnih delatnosti u odnosu na ostale; u sekundarnom sektoru stimulisawe razvoja propulzivnih, izvozno orijentisanih programa, kao i razvoj malih i sredwih preduze}a, prete- `no u privatnom sektoru; racionalno infrastrukturno povezivawe mre`e naseqa, rekonstrukcija postoje}ih infrastrukturnih sistema, poboq{awe wihovog funkcionisawa i izgradwa novih objekata; ve}a integrisanost podru~ja i pove}ana mobilnost faktora proizvodwe i razvoja; prostorno integrisawe rudarsko-energetskog kompleksa sa ostalim delovima privrede i minimizirawe negativnih efekata na okru`ewe; uskla en socijalni razvoj i poboq{awe kvaliteta `ivqewa lokalnog stanovni{tva; smawewe zavisnosti lokalne privrede od eksploatacije i prerade energetskih resursa i ja~awe drugih vrsta privrednih aktivnosti i usluga; racionalno gazdovawe vodom na podru~ju, kao ciq, ima tri osnovna zna~ewa: prvo, od naro~itog je zna~aja da budu obezbe ene dovoqne koli~ine vode, u skladu sa rastu}im potrebama privrede i stanovni{tva, kao i izme{tawe vodotoka radi otvarawa novih kopova lignita; drugo, nazna~ene intervencije treba da dovedu do {to mawih poreme}aja vodnih resursa u {irem regionalnom okviru; i tre}e, nu`no je u {to ve}oj meri sanirati negativne posledice kori{}ewa vodnih resursa, u lokalnim i regionalnim okvirima; i {irewe podru~ja eksploatacije lignita, revitalizacija postoje}ih i izradwa novih objekata za proizvodwu elektroenergije zahtevaju uvo ewe i kontrolu sprovo ewa rigoroznih kriterijuma, mera i instrumenata za{tite `ivotne sredine. 1.2. Polazi{ta za organizaciju, izgradwu i ure ewe prostora Razvoj rudarsko-energetskog kompleksa, drugih proizvodnih struktura, saobra}ajne i druge infrastrukture i dr., podsti~e industrijalizaciju i urbanizaciju, naro~ito u centralnoj zoni lignitskog basena, sa prate}im pojavama kao {to su koncentracija aktivnosti, stanovni{tva i izgra enosti prostora. Pored gradskih naseqa koja se nalaze u kontaktu sa ovom zonom (Lazarevac, Ub, Obrenovac i Lajkovac), izrazitiji trend koncentracije primetan je u naseqima u kojima su izgra eni industrijski pogoni (Vreoci, V. Crqeni). Ova naseqa su formirala linearnu strukturu s obe strane puta R 201. Naseqa su izlo`ena permanentnom uticaju aerozaga ewa iz Su{are, Toplane i termoelektrane Kolubara A, {to kvalitet sredine i kvalitet stanovawa u ovim naseqima ~ini izuzetno nepovoqnim. U isto~nom delu lignitskog basena povoqne uslove za daqi razvoj i naseqavawe imaju rubne zone naseqa: Lazarevac ([opi}, Petka, Burovo, Dren), Stepojevac (Leskovac, Vrbovno, Konatice) i Rudovci (Baro{evac, Mali Crqeni). U zapadnom delu lignitskog basena ve}u atraktivnost za daqi razvoj imaju pre svega op{tinski centri Ub i Lajkovac sa prigradskim naseqima (Crvena Jabuka, Jabu~je i dr.). Atraktivnost ovog podru~ja bi}e uve}ana prolaskom autoputa Beograd Ju`ni Jadran i izgradwom turisti~korekreacionog centra pored jezera Paquvi Vi{. Kada je re~ o sada{woj i budu}oj mre`i objekata saobra}ajne i druge infrastrukture, a imaju}i u vidu ograni- ~ewa koja name}e {irewe rudarskih radova, kao i potrebe razvoja rudarsko-energetskog kompleksa, odnosno wegov geografski i saobra}ajni polo`aj, izvesno je slede}e: preko lignitskog basena prolaze va`ni saobra}ajni i drugi infrastrukturni pravci nacionalnog, regionalnog i lokalnog zna~aja; razvoj rudarsko-energetskog sistema ukqu~uje izgradwu posebne (interne) mre`e i objekata energetske, saobra- }ajne i druge tehni~ke infrastrukture za koju treba rezervisati prostor; i kontinualno prostirawe lignitskog sloja i van tzv. eksploatacionog podru~ja zahteva zauzimawe {to mawih povr{ina za gradwu infrastrukturnih, naseqskih i drugih objekata, odnosno koncentraciju takve izgradwe na {to mawim povr{inama. Navedene konstatacije upu}uju na potrebu rezervisawa prostora za infrastrukturne koridore preko lignitskog le`i{ta, koji bi poslu`ili za vo ewe najve}eg dela magistralnih infrastrukturnih sistema (saobra}ajnica, energetskih vodova, telekomunikacija i dr.). Prvi koridor bi (privremeno) pro{ao izme u isto~nih kontura poqa Tamnava i Veliki Crqeni i naseqa Vreoci i Veliki Crqeni. Sa pribli`avawem rudarskih radova, deo koridora bi se pomerio preko deponije jalovine. Drugi koridor }e se formirati na pravcu pru`awa trase budu}eg autoputa preko teritorija op{tina Ub i Lajkovac, gde su evidentirane najmawe koli~ine lignita. [irina ovih koridora iznosila bi izme u 500 i 1000 m, {to bi zavisilo od bli- `ih ispitivawa profila pojedinih sistema, wihovog me- usobnog rastojawa i mogu}nosti rekonstrukcije postoje- }ih saobra}ajnica koje se nalaze u zoni koridora. Poqoprivredna proizvodwa ima umawene mogu}nosti razvoja u uslovima intenzivnog razvoja rudarsko-energetskog kompleksa. To je posledica: smawivawa povr{ina poqoprivrednog zemqi{ta; prete`nog po{umqavawa zauzetih povr{ina u fazi rekultivacije; privremenog isu{ivawa zemqi{ta na obodu povr{inskih kopova zbog spu{tawa nivoa podzemnih voda; i zaga ewa tla od elektrana, toplana i objekata za preradu i oplemewivawe ugqa.
Broj 58 100 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Ovi nepovoqni uticaji mogu se umawiti: primenom selektivne otkrivke plodnog sloja zemqi- {ta i wegovim ponovnim kori{}ewem; kontrolisanim razme{tajem rudarskih radova naro- ~ito deponija raskrivke (kori{}ewe unutra{wih odlagali{ta, planski razme{taj zemqi{nih masa prema budu}oj nameni); kontrolisanim razme{tajem energetskih i drugih proizvodnih objekata; i podsticawem kori{}ewa plastenika i staklenika u poqoprivrednoj proizvodwi. U narednom periodu predvi eno je odlagawe raskrivke, pepela i {qake iz TE iskqu~ivo u unutra{wa odlagali- {ta povr{inskih kopova. Postupak rekultivacije unutra- {wih odlagali{ta i drugih deponija odvija}e se u skladu sa dinamikom povr{inske eksploatacije. Zbog deficita povr{ina pod {umama na Planskom podru~ju, prednost }e biti data {umskoj rekultivaciji, a prilikom izbora sadnica, autohtonim vrstama. Postoje}a regionalna struktura i sistem naseqskih centara, uz promene koje }e nastati kao rezultat demografskih trendova, kao i one koje }e nastati preseqavawem, ~ine okosnicu budu}eg rasta i razvoja naseqa podru~ja. Me u primarnim centrima, tj. onim koji su populaciono najve}i i funkcionalno najrazvijeniji, Lazarevac ima rang centra subregionalnog zna~aja (tj., industrijskog, kulturnog, zdravstvenog, obrazovnog, saobra}ajnog i uslu- `nog centra), ~ije se funkcije prote`u, pored lazareva~ke op{tine, i na podru~je op{tine Lajkovac i delove op{tina Ub i Aran elovac. Lajkovac i Ub imaju rang op{tinskih centara sa lokalnom upravno-administrativnom funkcijom. Ne ra~una se s tim da }e razvoj Lajkovca i Uba stvoriti zna~ajnije aglomerativne efekte u okru`uju}em prostoru; Ub }e i daqe gravitirati ka Obrenovcu, a Lajkovac ka Lazarevcu i Beogradu. Privrednu strukturu Lazarevca treba znatnije diverzifikovati, posebno u uslu`nom sektoru, a u Lajkovcu i Ubu treba intenzivnije razvijati tercijarni sektor. Veliki Crqeni (sa Vreocima) razvijaju se kao sekundarni op{tinski centar. I ubudu}e }e na wegov rast i razvoj uticati, pored rudarsko-energetskih i prate}ih sadr- `aja, blizina magistralne (putne i `elezni~ke) saobra}ajnice, kao i mogu}e spontano doseqavawe sa podru~ja postoje}ih povr{inskih kopova. Rudovci i Baro{evac }e se, tako e, razvijati kao sekundarni op{tinski centri. Veliki Crqeni, Vreoci i Baro{evac ostaju i daqe primarni privredni centri op{tine Lazarevac. Centri zajednice naseqa su: Jabu~je (op{tina Lajkovac); Radqevo (op{tina Ub); i Junkovac i Stepojevac (op- {tina Lazarevac). Funkcionalni centralitet ovih naseqa zasniva se na osnovnim javnim i servisnim sadr`ajima nivoa mesne zajednice. Mawe razlike me u wima zasnivaju se na razlikama u broju stanovnika, tipu naseqa (zbijena, ra{trkana itd.), strukturi delatnosti, udaqenosti od naseqa vi{eg ranga i lokalnoj tradiciji i specifi~nostima. U svim naseqima ove grupe treba znatno poboq{ati infra i suprastrukturno opremawe. 1.3. Mogu}nosti razvoja planskog podru~ja Mogu}nosti razvoja Planskog podru~ja vezane su prvenstveno za rudarstvo, energetiku i prate}e aktivnosti i u celini su povoqne. Nasuprot tome mogu}nosti za razvoj naseqa su ograni~ene zbog zauzimawa dela katastarskih op- {tina za potrebe rudarstva, za infrastrukturni koridor i zbog neophodnosti preseqewa delova naseqa. Delovi naseqa koji nisu direktno ugro`eni od rudarskih radova imaju mogu}nosti za razvoj kao samostalna naseqa. To se posebno odnosi na Baro{evac. Povr{inski kopovi na planskom podru~ju (Poqa B/C, D i E ) proizvodi}e u periodu od 2009 2015. godine izme u 15 i 16 miliona tona ugqa godi{we, {to je 40 50% ukupno planirane proizvodwe ugqa u Kolubarskom basenu. Perspektive razvoja poqoprivrede su ograni~ene zbog zauzimawa dela poqoprivrednog zemqi{ta za potrebe rudarstva i za infrastrukturne koridore. Naseqe Baro{evac ima uslove da zadr`i (zajedno sa Rudovcima) funkciju sekundarnog centra u mre`i naseqa op- {tine Lazarevac. Doma}instvima ugro`enim rudarskim radovima (65) nudi se mogu}nost naseqavawa u centralnoj zoni naseqa koja je opremqena potrebnim javnim slu`bama. S obzirom na to da se u Baro{evcu nalazi direkcija povr{inskih kopova RB Kolubara, mogu}e je o~ekivati doseqavawe doma}instava i iz drugih naseqa iz neposredne okoline. Naseqe Zeoke, nakon preseqewa 153 doma}instava iz zone rudarskih radova i iz podru~ja infrastrukturnog koridora, ima ograni~ene mogu}nosti razvoja. Na delu Zeoka koji nije direktno ugro`en razvojem rudarskih radova mogu}e je locirati prate}e naseqske sadr`aje. U tom delu naseqa raspolo`ivo je oko 10 ha za stanovawe i druge naseqske sadr`aje. Taj deo naseqa (79 doma}instava) bi}e funkcionalno upu}en na Baro{evac i Lazarevac ( Kusadak ). Naseqe Medo{evac je delom ve} preseqeno na lokaciju Kusadak gde je zapo~elo formirawe odgovaraju}eg centra sa neophodnim javnim slu`bama za potrebe preseqenih doma}instava. Deo naseqa Medo{evac (147 doma}instava), koji se nalazi iznad lignitskog le`i{ta, bi}e upu}en na kori{}ewe javnih sadr`aja u postoje}em nasequ i na lokaciji Kusadak. Ovo naseqe bi}e preseqeno u celini na novu lokaciju do 2015. godine. Naseqe Burovo u planskom periodu nije direktno ugro- `eno rudarskim radovima. Deo naseqa bi}e preseqen pred kraj 2020. godine zbog potrebe izme{tawa infrastrukturnih sistema (reke Pe{tan i putna R 201 i izgradwe `elezni~ke pruge Aran elovac Lazarevac). Burovo ima uslove za naseqavawe doma}instava iz zone rudarskih radova. Planirana dinamika razvoja pojedinih kopova uskla ena je sa perspektivnim potrebama Elektroprivrede Srbije. Na Planskom podru~ju susti~e se ve}i broj povr{inskih kopova {to se mo`e sagledati iz slede}eg dinami~kog plana (Skica 2). Skica 2: Dinamika razvoja kopova u Kolubarskom basenu
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 101 Posle 2020. godine na Planskom podru~ju aktivni }e biti kopovi Poqe E (proizvodwa ugqa) i Poqe D (unutra{we odlagali{te Poqa E ). Nakon zavr{etka rudarskih radova u depresijama Poqa E i Ju`nog poqa (nezapuwenim delovima kopova) bi}e formirana ve{ta~ka vodna akumulacija i ure ena kao turisti~ko-rekreativno podru~je. Preostali deo Planskog podru~ja gde su zavr{eni rudarski radovi bi}e obuhva}en poqoprivrednom i {umskom rekultivacijom. Posle 2020. godine na planskom podru~ju uslove za daqi razvoj imaju naseqa Baro{evac, Burovo i delimi~no deo naseqa Zeoke koji se nalazi ju`no od infrastrukturnog koridora. U zavisnosti od toga koliko }e doma}instava ostati u Zeokama nakon preseqewa prete`nog dela naseqa, u ju- `nom delu KO bi}e formirani odgovaraju}i naseqski sadr`aji (javni i komunalni servisi) i izvr{eno komunalno ure ewe naseqa. Stanovni{tvo sa planskog podru~ja }e biti i daqe prete`nim delom zaposleno u rudarstvu i prate}im aktivnostima. Mogu}e je podsticati razvoj malih porodi~nih pogona kao prate}e aktivnosti u sektoru rudarstva kao i u drugim sektorima. 1.4. Ciqevi prioriteti razvoja planskog podru~ja 1.4.1. Ciqevi prostornog razvoja planskog podru~ja Op{ti ciq prostornog razvoja planskog podru~ja je obezbe ewe prostornih, socijalnih i ekolo{kih uslova za planirani razvoj rudarskih radova, kao i re{ewe konflikata i uskla ivawe suprotnih interesa u kori{}ewu i ure- ewu prostora, {to podrazumeva: obezbe ewe neophodnih uslova za eksploataciju, transport i daqu transformaciju (preradu) lignita i drugih resursa, u skladu sa zakonskim propisima, op{tim razvojnim opredeqewima i postavkama ovog plana; sanacija nastalih {teta od eksploataicje lignita i budu- }e spre~avawe direktnih i indirektnih negativnih uticaja; za{tita socijalnih, ekonomskih i ekolo{kih uslova `ivqewa stanovni{tva koje je ugro`eno eksploatacijom lignita; primena prostorno-planskih, urbanisti~kih i drugih mera za{tite `ivotne sredine, ubla`avawe negativnih posledica neravnomernog regionalnog razvoja i postoje}e privredne strukture stimulisawem onih delatnosti i aktivnosti koje na planskom podru~ju najvi{e pove}avaju zaposlenost i ostvarivawe dobiti; spre~avawe naseqavawa i neplanske izgradwe teritorije iznad lignitskog le`i{ta; i obezbe ewe institucionalnih, organizacionih i inforamati~kih uslova za sprovo ewe Plana, kao i uslova za nastavak zapo~etih istra`ivawa, izradu odgovaraju}ih programa, studija i projekata od interesa za razvoj podru~ja. Posebni ciqevi razvoja i ure ewa planskog podru~ja su: smawewe prostornih ograni~ewa za razvoj rudarskih radova u postoje}im ( Poqe B/C ) i novim povr{inskim kopovima (Poqe E ); obezbe ewe prostornih, socijalnih, ekolo{kih i drugih uslova za plansko preseqewe stanovni{tva iz naseqa koje }e biti ugro`ena rudarskim aktivnostima u narednom periodu (Baro{evac, Zeoke, Burovo i Medo{evac); obezbe ewe prostornih, tehnnolo{kih i funkcionalnih uslova za plansko izme{tawe vodotoka (Pe{tan), saobra}ajnica, energetske, hidrotehni~ke i telekomunikacione infrastrukture iz zone rudarskih radova; rekonstrukcija, izme{tawe (po potrebi) i izgradwa novih objekata sa javnim funkcijama; komunalno ure ewe i opremawe (delova) naseqa koja nisu ugro`ena rudarskim radovima; obezbe ewe funkcionisawa javnih i komunalnih objekata u vreme preseqewa stanovni{tva; obezbe ewe uslova za kontrolu `ivotne sredine i rekultivaciju o{te}enih prostora; obezbe ewe za{tite lignitskog le`i{ta (eksploatacionog podru~ja) od neplanske izgradwe i dr. 1.4.2. Prioriteti razvoja Prioriteti razvoja, izgradwe i ure ivawa prostora Planskog podru~ja mogu se podeliti u tri grupe: privredni razvoj, preseqewe naseqa i grobqa i rekonstrukcija infrastrukturnih sistema. Razvoj povr{inskih kopova, koji treba da obezbede uredno snabdevawe Elektroprivrede Srbije dovoqnim koli~inama ugqa, dobrim delom zavisi od blagovremenog re- {avawa slede}ih problema: organizovanog i blagovremenog izme{tawa naseqa i grobqa; blagovremenog izme{tawa vodotoka, saobra}ajnica, energetskih, vodovodnih, telekomunikacionih i drugih infrastrukturnih objekata iz planirane zone rudarskih radova; efikasnog re{avawa imovinsko-pravnih i svojinskih odnosa prilikom izuzimawa nepokretnosti u zoni rudarskih radova i dodele zemqi{ta i drugih nepokretnosi gra anima u postupku preseqewa; blagovremene pripreme planske, studijske i tehni~ke dokumentacije i dr. Preseqewe naseqa i grobqa predstavqa najdelikatniji poduhvat u Kolubarskom lignitskom basenu, pa je neophodno u ciqu wegove uspe{ne realizacije prioritetno obezbediti slede}e: sprovo ewe izja{wavawa gra ana o ponu enim uslovima preseqewa; izrada i usvajawe Programa preseqewa delova naseqa i grobqa; obezbe ewe i komunalno ure ewe prihva}enih lokacija za preseqewe naseqa i grobqa; usvajawe urbanisti~kih planova za Plansko podru~je i za lokacije za preseqewe naseqa i grobqa; re{avawe imovinsko-pravnih, svojinskih i finansijskih pitawa vezanih za preseqewe; i dono{ewe odgovaraju}ih odluka na republi~kom i lokalnom nivou. Izme{tawe (rekonstrukcija) infrastrukturnih sistema iz zone planiranih rudarskih radova je slo`en poduhvat koji zahteva blagovremeno preduzimawe brojnih aktivnosti: definisati polo`aj infrastrukturnog koridora u saradwi sa nadle`nim republi~kim i lokalnim organima i organizacijama; obezbediti a`urne katastarsko-topografske planove na osnovu ortofoto snimka u razmeri 1:2500; ubrzati aktivnosti na pripremi studijske i tehni~ke dokumentacije za povr{inske kopove; izraditi posebnu ekspertizu o stabilnosti tla i uslovima formirawa novog infrastrukturnog koridora; naru~iti neophodnu tehni~ku dokumentaciju za utvr- ivawe trasa infrastrukturnih sistema (objekata) ~ije je izme{tawe prioritetno iz zone rudarskih radova; i preduzeti radove na obezbe ewu stabilnosti tla u novom infrastrukturnom koriodru prema usvojenom planskom i tehni~kom re{ewu. Rekonstrukcija naseqskih objekata i mre`e komunalne infrastrukture ima zadatak da obezbedi normalno funkcionisawe mre`e i objekata u ciqu obezbe ewa normalnih uslova za `ivot svim doma}instvima do trenutka preseqewa. Ne o~ekuju se ve}i problemi u funkcionisawu saobra- }aja, energetskih i telekomunikacionih vodova. Potrebna je zna~ajnija rekonstrukcija vodovoda zbog toga {to }e rudarskim radovima biti ugro`eni vitalni delovi sistema (izvori{ta, glavni vodovi i rezervoar). Rekonstrukcija vodovodnog sistema mora se obaviti do 2012. godine. 2. Namena povr{ina planskog podru~ja sa bilansima Organizacija i ure ewe planskog podru~ja zasniva se na: uslovqenostima iz zakonske regulative, re{ewima i polazi{tima razvojnih strategija i prostornih planova {irih podru~ja, oceni postoje}eg stawa razvoja i izgra enosti prostora, dispoziciji rudarskih, energetskih, vodoprivrednih i saobra}ajnih objekata, na studijskoj i tehni~koj dokumentaciji i drugim analiti~ko-planskim dokumentima;
Broj 58 102 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. tehni~ko-tehnolo{kim zahtevima rudarsko-energetskog kompleksa, uslovima, modalitetima i dinamici izme{tawa infrastrukturnih sistema i preseqewa naseqa prema planiranom razvoju rudarskih radova; i merama i standardima za za{titu `ivotne sredine. Koncept plana je baziran na funkcionalnom i tehni~ko-tehnolo{kom principu uspostavqawa zona i re`ima kori{}ewa prostora prema planiranim namenama i etapnosti ostvarivawa planskih re{ewa. Plansko podru~je ukupne povr{ine od oko 3570 ha podeqeno je po tom principu na prostorne celine i potceline. 2.1. Prostorne celine i potceline Prostorna celina Povr{inski kopovi Ova prostorna celina je locirana u severnom delu planskog podru~ja na povr{ini od 1917,54 ha i predstavqa delove eksploatacionih poqa Poqe D, Poqe E i Poqe B/C i unutra{we odlagali{te u Poqu A i Poqu B. Sa pridodatim rekultivisanim povr{inama i lokacijama prate}ih rudarskih objekata, ova prostorna celina zauzima 53,7 % povr{ine Planskog podru~ja. Sa severne strane granica prostorne celine se poklapa sa granicom KO Medo{evac/KO Sakuqa, KO Zeoke/KO Strmovo i KO Baro{evac/KO Junkovac, KO Arapovac, KO Mirosaqci i KO Strmovo i daqe prati, u du`ini od oko 2300 m, servisni zemqani put po obodu Poqa A do izlaska na lokalni put kod mesnog grobqa u Prkosavi; sa isto~ne strane granica prati lokalni put L 1811 do kompleksa nau~noeksperimentalnog vo}waka u Rudovcima, mewa pravac i kroz {umsku proseku i po obimu rekultivisanog jalovi{ta izlazi na put R 201; obuhvata lokaciju Stare uprave Poqa B po prikqu~nim putevima i prate}i daqe naseqsku saobra}ajnicu u Malim Crqenima izlazi kod lokacije Ceroviti potok na put R 201; daqe granica prati regulaciju puta R 201 u pravcu istok zapad u du`ini od oko 2000 m, spu{ta se po granicama parcela ka jugu, prelazi preko korita Pe{tana, kroz potese Orova~a i Pod stranom, preseca trasu demontirane pruge uskog koloseka; sa ju`ne strane granica je po granicama katastarskih parcela i po poqskim putevima, obilazi rekultivisano jalovi{te, mewa pravac i po granicama parcela na lokalitetu Crna bara u Zeokama ponovo izlazi na trasu regionalnog puta; daqe nastavqa oko 450 m po granici KO Medo{evac, mewa pravac prema zapadu, izlazi na naseqsku saobra}ajnicu, nastavqa po woj do granice planskog podru~ja i po ovoj granici do po~etne ta~ke. Granice katastarskih op{tina Baro{evac/Zeoke i Zeoke/Medo{evac razdvajaju ovu celinu na tri potceline, tako da: Potcelina 1 obuhvata povr{ine na teritoriji KO Baro{evac od granice atara na severu do dr`avnog puta R 201 i reke Pe{tan na jugu; Potcelina 2 obuhvata povr{ine na teritoriji KO Zeoke izme u doline reke Pe{tan na jugu i granice atara; a Potcelina 5 obuhvata povr{ine na teritoriji KO Medo{evac u PK Poqe D i deo naseqa u pojasu {irine 150 300 m od ivice kopa. Potcelina 3 je lokacija monta`nog placa Poqa D koji ostaje u funkciji, a Potcelina 4 obuhvata povr{ine planirane za grupisawe izme{tenih objekata i povr{ina za prate}e rudarske radove. (monta`ni plac sa prate}im objektima, interna benzinska pumpa i kamionski terminal, plato za pomo}nu mehanizaciju, buldozerska radionica, zgrada direkcije pomo}ne mehanizacije i privremeni sme{taj radnika i upravne zgrade Poqe B Ju`no krilo). Potcelina 6 obuhvata odlagali{te u nekada{wem Poqu A i rekultivisane povr{ine nekada{wih jalovi{ta. Potcelina 7 je lokacija Stare uprave Poqa B u Malim Crqenima na kojoj su sme{teni kapaciteti RB Kolubara Povr{inski kopovi (auto-gara`a sa prate}im objektima i povr{inama, geotehni~ka laboratorija, magacini i radionice u objektima nekada{we uprave Poqa B, ispravqa~ka stanica Rudovci, rezervoar za vodosnabdevawe i dr.). 1) Potcelina 1 Potcelina obuhvata povr{inu od 789,97 ha unutar granice sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke A33 na granici planskog podru~ja po granici KO Zeoke/KO Baro{evac do ta~ke B1, mewa pravac i po pravoj liniji izme u ta~aka B 1 i B 4 se~e k. p. br. 806, 805/1, 805/2, 803/1, 662, 2129/1 i 2124; daqe po spoqnoj granici k. p. br. 835/2 do ta~ke B 5, po pravoj liniji se~e k.p.br. 836, i 828/2 do ta~ke B 6; po spoqnoj granici k. p. br. 839/1, 839/2, 840/1i 2147 do ta~ke B 7, po pravoj liniji izme u ta- ~aka B 7 i B 8 se~e ovu parcelu i k.p.br. 2124; po spoqnoj granici k. p. br. 768/6, 768/1, 768/5, 768/4, 768/3, 768/2 i 767 do ta~ke B 9; se~e k.p.br. 2124 izme u ta~aka B 9 i B 10, u ta~ki B 10 mewa pravac i po spoqnoj je granici iste parcele do ta~ke B 11, izme u ta~aka B 11 i B 12 se~e k.p.br. 2124; daqe je po spoqnoj granici k. p. br. 2145, izme u ta~aka B 13, B 14, B 15 i B 25; od ta~ke B 25 do B 26 po izlomqenoj liniji se~e k.p.br. 2145; daqe je po spoqnoj granici k. p. br. 1377/4 do ta~ke A 11 u kojoj mewa pravac i po granici KO Baro{evac/KO Mali Crqeni do ta~ke B 27 i daqe po granici KO Baro{evac/KO Strmovo do ta~ke A 31; daqe granicom Planskog podru~ja do ta~ke B 28 i po spoqnoj granici k.p.br. 2126, 61/1, 61/2, 60 i 59; se~e k.p.br. 2071 i daqe je po spoqnoj granici k. p. br. 2070/2, 27/2, 27/1, se~e k.p.br. 2132/1 i od ta~ke B 29 je po spoqnoj granici iste parcele i k. p. br. 2031/2, 2131/1, 2130 i 2129 do po~etne ta~ke (sve KO Baro{evac); 2) Potcelina 2 Potcelina obuhvata povr{inu od 628,64 ha unutar granice sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke A 38 na granici planskog podru~ja po granici KO Zeoke/KO Medo{evac do ta~ke B 30, mewa pravac i po spoqnoj granici k. p. br. 678/5, 678/9 i 679/1 do ta~ke B 31; se~e k.p.br. 1427 i 1426 izme u ta~aka B 31, B 32 i B 33; daqe po spoqnoj granici k. p. br. 496/2, 1392/1, 532, 537, 538, 541/1, 541/2, 541/3, 540/1, 540/2, 540/3, 778/1, 778/2, 778/3, 709/3, 781, 783, 793/4, 793/3, se~e k.p.br. 1390/2 do ta~ke B 34 i daqe po spoqnoj granici iste parcele i k. p. br. 819, 820/1 i 820/2; po pravoj liniji se~e k.p.br. 813/2 i 813/1 izme u ta~aka B 35 i B 36; po spoqnoj granici k.p.br. 812/5 do ta~ke B 37, se~e istu parcelu i k.p.br. 812/1 i 812/6 po pravoj liniji do ta~ke B 38; daqe je po spoqnoj granici k. p. br. 855; se~e k.p.br. 853 i daqe po spoqnoj granici k. p. br. 852, 851 i 868 do ta~ke B 39; po pravoj liniji se~e k. p. br. 1382/2, 882/1, 882/2, 882/3, 881 i 880 do ta~ke B 40; po spoqnoj granici k. p. br. 940, 1386/6 i 1416 do ta~ke B 41, se~e k.p.br. 1416 i daqe je po spoqnoj granici k. p. br. 989/2 i 989/1 do ta~ke B 42; se~e k.p.br. 989/1, 990/1 i 990/5 po liniji izme u ta- ~aka B 42, B 43 i B 44; daqe po spoqnoj granici k. p. br. 990/5, 984 i 983, se~e k.p.br. 978 do ta~ke B 45; daqe po spoqnoj granici k. p. br. 976/1, 975/1 i 974/1, se~e k.p.br. 1339 izme u ta~aka B 46 i B 47; po spoqnoj je granici k.p.br. 1340/1, 1340/2, 1340/3 i 1340/4; mewa pravac i po granici KO Zeoke/ KO Baro{evac do ta~ke A 37 i KO Zeoke/ KO Sakuqa do po~etne ta~ke (sve KO Zeoke); 3) Potcelina 3 Potcelina obuhvata povr{inu od 12,48 ha unutar granice sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke B 29 se~e k.p.br. 2132/1 i daqe je po spoqnoj granici k. p. br. 28/1, 28/2, 29/2, 45/6, 45/2, 46/3 i 46/4, se~e k.p.br. 2071; po spoqnoj je granici k.p.br. 47/2, 48/2, 49/2, 50/2, 51/2, 52/2, 55, 56, 57 i 58; se~e k.p.br. 2132/1 do ta~ke B 28, mewa pravac i po granici KO Baro{evac/KO Arapovac do po~etne ta~ke; (sve KO Baro{evac); 4) Potcelina 4 Potcelina obuhvata povr{inu od 24,55 ha unutar granice sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke B 1 po spoqnoj je granici k.p.br. 806, 807/1, 807/4 i 805/4 do ta~ke B 48; se~e k.p.br. 622 i 2123 izme u ta~aka B 48 i B 49; daqe je po spoqnoj granici k. p. br. 820, 822, 831/1, 833/2, 833/3, 832, 831/2, 830/1, 830/2, 828/1 i 828/2, se~e k.p.br. 626 izme u ta~aka B 50 i B 51 i po spoqnoj
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 103 je granici k.p.br. 962/1; se~e k.p.br. 961/2 izme u ta~aka B 52 i B 53; po spoqnoj granici k.p.br. 961/1, 961/6, 2129/5 i 960, se~e k.p.br. 2129/5, 959/1 i 2129/1 po liniji izme u ta~aka B 54 i B 55 i daqe je po spoqnoj granici k.p.br. 855, 853/1, 859, 850, 851, 849, 841/1, 628/2 i 838/1; po pravoj liniji se~e k.p.br. 838/2 i 836 izme u ta~aka B 6 i B 5; po spoqnoj je granici k.p.br. 836 i k. p. br. 835/1 do ta~ke B 4; se~e k.p.br. 2124, 2129/1, 622, 833/1, 805/2, 805/1 i 806 po liniji do po- ~etne ta~ke (sve KO Baro{evac); 5) Potcelina 5 Potcelina obuhvata povr{inu od 128,05 ha unutar granice sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke A 38 na granici KO Medo{evac/KO Sakuqa po toj granici do ta~ke A 39; spoqnom granicom k. p. br. 1063, 1064, 1036, 1032, 1071/2 i 1699 do ta~ke A 40; mewa pravac se~e k.p. br. 1699 i spoqnom granicom k. p. br. 1129, 1132/1, 1135/2, 1137/1, 1138, 1134, 1115, 1140, 1142, 1143, 1144, 1145/4, 1737, 897, 898, 914, 915, 1738, 857/2, 834/2, 829/1, 826/1, 826/2, 840/5, 840/7, 840/9, 840/11, 1310, 1311/3 i 1316/2 do ta~ke B 56; se~e k.p.br. 1713 i daqe je po spoqnoj granici k.p.br. 1341/1, 1349, 1348, 1342, 1344, 1343/1 i 1325/7 do ta~ke B 57 na granici KO Medo{evac/KO Zeoke i po toj granici do po- ~etne ta~ke (sve KO Medo{evac); 6) Potcelina 6 Potcelina obuhvata povr{inu od 314,83 ha unutar granice sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke B 58 na granici KO Baro{evac/KO Strmovo i po toj granici do ta~ke B27 i daqe po granici KO Baro{evac/KO Mali Crqeni do ta~ke A 11; mewa pravac i spoqnom granicom k. p. br. 455, 456/1 i 454/1 do ta~ke A 12; se~e k.p. br. 453 i 439/1 do ta~ke A 13 u kojoj mewa pravac i daqe se~e istu parcelu i k. p. br. 1254, 438/1, 1287, 438/2 i 437 po pravoj liniji do ta~ke A 14; spoqnom granicom k. p. br. 375/1, 419/1, 418/1, 417/1, 416, 375/5, 378, 375/7, 389, 390, 392, 402/1, 412/1, 412/2, 406/1, 410/1, 409, 408 i 407 do ta~ke B 59, mewa pravac i spoqnom granicom k. p. br. 254/2, 280, 1251, 287/2, 287/1, 287/4, 287/5, 289/4, 289/1, 289/5, 289/3, 287/3 i 285/2 do ta~ke B60; se~e k.p. br. 285/1 izme u ta~aka B 60 i B 61 i daqe je po spoqnoj granici k. p. br. 291/2, 292/2, 293/2, 294/2, 342/1, 1271/1, 295, 348, 350/1 i 351; se~e k.p. br. 1252 izme u ta~aka B 62 i B 63, a daqe je po spoqnoj granici k. p. br. 1252 i 356; se~e k.p. br. 357/1 (sve KO M. Crqeni) po liniji izme u ta~aka B 64 i B 65; od ta~ke B 65 po granici KO M. Crqeni/KO Prkosava do ta~ke B 66 a daqe se~e k. p. br. 322 i 323 (sve KO Prkosava) izme u ta~aka B 66 i B 67 i k.p. br. 1889/5, 15/2 i 15/1 izme u ta~aka B 67 i B 68; daqe se~e k.p.br. 31 (sve KO Rudovci) po liniji izme u ta~aka B 68, B 69, i B 70; daqe se~e k.p.br. 352, 353, 610/1, 348, 355, ponovo k. p. br. 610/1, 335 i 616/2 izme u ta~aka B 70, B 71 i B 72; se~e k.p. br. 297, 304/1 i 305 izme u ta~aka B 72 i B 73; daqe je po spoqnoj granici k. p. br. 113, se~e k.p. br. 117, 119/1, 121/1 i 124/1 izme u ta~aka B 74, B 75 i B 76; po spoqnoj je granici k. p. br. 124/1, 124/2 i 19, se~e k.p.br. 606 do ta~ke B 77; se~e k.p. br. 21, 17, 8, 7, 6 i 3 (sve KO Prkosava) izme u ta~aka B 77, B 78, B 79 i B 80; daqe se~e k.p.br. 461, 462, 465, 466/1, 469/1, 470/1, 473/1, 472/1, 474/1, 475/1, 476/1, 477/1, 484/4 i 548 po liniji izme u ta~aka B 80, B 81 i B 82 (sve KO Strmovo); po spoqnoj granici k.p.br. 166/2 do ta~ke B 83, a daqe po pravoj liniji se~e k.p.br. 166/2, 160/3, 159/3, 157/6, 157/4, 153/2, 153/1, 149/1, 147/1 i 147/2 do ta~ke B 84; po spoqnoj granici k.p.br. 145/2, 142/2, 135/1, 135/2, 135/4, 132, 129, 128 (sve KO Mali Crqeni) i k. p. br. 512/1, daqe po pravoj liniji se~e k.p.br. 511/1, 510 i 514/1 izme u ta~aka B 85 i B 86, po spoqnoj je granici k.p.br. 514/2 i po pravoj liniji se~e k.p.br. 523 izme u ta~ke B 87 i po~etne ta~ke (sve KO Strmovo); i 7) Potcelina 7 (19,02 ha) Od po~etne ta~ke A 15 na granici planskog podru~ja spoqnom granicom k. p. br. 639/3, 639/6, 643/3, 643/2, 644/2, 645/2, 646/2, 651 i 665; se~e k.p. br. 666, mewa pravac i po spoqnoj je granici k. p. br. 667/1, obuhvata k.p. br. 673/1, 671 i 670/1; daqe je po spoqnoj granici k.p.br. 667/2, 668/2, 668/3, 668/4, se~e k. p. br. 666, mewa pravac i po spoqnoj granici te parcele i k. p. br. 1250 koju se~e po pravoj liniji do ta~ke B 59; od ta~ke B 59 po spoqnoj je granici k.p.br. 637/1, 653, 652, 638 i 639/2 (sve KO Mali Crqeni) do po~etne ta~ke. Prema zate~enom stawu organizacije prostora i na~inu kori{}ewa zemqi{ta, granicama ove prostorne celine obuhva}ene su zone aktivnih kopova, odlagali{te u sanaciji, rekultivisane povr{ine, delovi naseqa Medo{evac i Baro{evac, odnosno ve}i deo naseqa Zeoke sa centralnim naseqskim sadr`ajima i kompleksi prate}ih i administrativnih objekata RB Kolubara. U okviru ove prostorne celine planirano je izvo ewe rudarskih radova na otvarawu i eksploataciji povr{inskih kopova Poqe B/C i Poqe E, koji predstavqaju kapacitete zna~ajne za sigurnost funkcionisawa EPS u periodu 2008 2020. godine i ure ewe za{titnog pojasa prema delovima naseqa Medo{evac, Baro{evac i Mali Crqeni i koridoru puta R 201. U posledwoj planskoj etapi (2016 2020.), na ovoj povr{ini iza fronta napredovawa kopa, formira}e se unutra{we odlagali{te jalovine; po formirawu zavr{nih kontura odlagali{ta, preduze}e se radovi na wegovoj rekultivaciji. U ciqu realizacije planirane namene, neophodno je iz ove prostorne celine preseliti ve}i broj doma}instava, izmestiti mesno grobqe Baro{evac, benzinsku pumpu NIS Jugopetrol i dislocirati zna~ajne infrastrukturne objekte kao {to su: reka Pe{tan, dr`avni put II reda R 201 i industrijska pruga Baro{evac Vreoci, dalekovodi Rudnik 4a i 4b naponskog nivoa 35 kv, objekti TS 35/6 kv Zeoke III i Zeoke IV i primarni cevovodi naseqskog vodovoda. Iz zone aktivnog povr{inskog kopa izme{taju se, iz potcelina 1 i 2 u Potcelinu 4 ove prostorne celine, kompleksi prate}ih rudarskih objekata i to: Novi monta`ni plac Poqe D, Ran`irna stanica Poqe B, upravne zgrade Poqe B Ju`no krilo i Pomo}na mehanizacija Zeoke. Sa razvojem rudarskih radova do 2010. godine ukida se izvori{te vodosnabdevawa Zeoke, cevovod sanitarne vode do Poqa D Monta`a, DV 35 kv RP Baro{evac TS 35/6 kv Zeoke 1, lokalni nekategorisani put za Mirosaqce i Strmovo i, do 2015. godine, sukcesivno, naseqska saobra}ajna i distributivna infrastrukturna mre`a i objekti, u skladu sa dinamikom preseqewa doma}instava. Zadr`avaju se u funkciji: u Potcelini 1 u za{titnom pojasu prema putu R 201, objekti teretne `elezni~ke stanice, upravne zgrade Poqa B i Direkcije povr{inskih kopova; u potcelini 3 monta`ni plac Poqe D Monta- `a; i u Potcelini 4 RP Baro{evac. Planira se izgradwa DV 35 kv od TS 35/6 kv Zeoke 1 TS 35/6 kv Ispravqa~ka stanica Rudovci i izme{tawe dela trase DV 35 kv Rudnik 3 iz zone izme{tenih prate- }ih rudarskih objekata (Potcelina 4) u du`ini oko 1.0 km. Planira se izgradwa interne saobra}ajnice preko odlagali{ta za vezu lokacije Poqe D Monta`a sa ostalim objektima Kolubara Povr{inskih kopova na Planskom podru~ju. Ovu saobra}ajnicu je neophodno osposobiti i za privremeno javno kori{}ewe, pod ograni~enim i kontrolisanim uslovima saobra}aja, do izgradwe javne saobra- }ajnice u prostornoj celini Saobra}ajni koridor. Prostorna celina Saobra}ajni koridor Od novoplanirane raskrsnice sa dr`avnim putem R 201 u zoni trafostanice Rudovci, kroz Bagremar i obodom lokacije Bobija u Malim Crqenima, du` postoje}eg lokalnog puta Rudovci Prkosava i du` internog servisnog puta oko Poqa A, formira se koridor za izgradwu (rekonstrukciju) saobra}ajnice i to u du`ini od oko 2530 m u rangu dr`avnog puta II reda (Potcelina 1) i u du`ini od oko 1550 m u rangu lokalnog puta (Potcelina 2). Na ovaj na~in obezbe uje se kvalitetna saobra}ajna povezanost naseqa Mirosaqci, Strmovo i Prkosava sa putem R 201, odnosno javnim servisima u Baro{evcu i Rudovcima.
Broj 58 104 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Kao posebne potceline izdvojene su povr{ine unutar granica sa slede}im opisom: 1) Potcelina 1 (48,93 ha) Od po~etne ta~ke A 17 na granici planskog podru~ja i po toj granici do ta~ke A 32 me na ta~ka br.6 na granici KO Mali Crqeni/KO Strmovo i po toj granici do ta~ke B 82; mewa pravac i se~e k.p.br. 484/4, 477/1, 476/1, 475/1, 474/1 po liniji izme u ta~aka B 82 i B 81, se~e k.p.br. 472/1, 473/1, 470/1, 469/1, 466/1, 465, 462, 461 i 458 do ta~ke B 80 (sve KO Strmovo); od ta~ke B 80 na granici KO Strmovo/KO Prkosava daqe se~e k.p.br. 3 i 6 do ta~ke B 79, se~e k.p.br.7 i 8 po liniji izme u ta~aka B 79 i B 78, se~e k.p.br. 17 i 21 do ta~ke B 77 i k.p.br. 606 po pravoj liniji; po spoqnoj je granici k. p. br. 20/2, 20/4, 125i 126 do ta~ke B 76, se~e k.p.br. 124/1, 121/1 i 119/1 po liniji izme u ta~aka B 76 i B 75 i k.p.br. 117 po liniji izme u ta~aka B 75 i B 74; po spoqnoj je granici k.p.br. 115/3, 115/2 i 114/2; se~e k.p.br. 305, 304/1 i 297 po liniji izme u ta~aka B 73 i B 72; se~e k.p.br. 616/2, 335 i 610/1 izme u ta~aka B 72 i B 71 i k.p.br. 355, 348, 610/1, 353, 352 i 1889/8 po liniji do ta~ke B 70 na granici KO Prkosava/KO Rudovci (sve KO Prkosava); se~e k.p.br. 31 po liniji izme- u ta~aka B 70 i B 69; mewa pravac i se~e istu parcelu po liniji izme u ta~aka B 69 i B 68, a daqe se~e k.p.br. 15/1 i 1889/5 izme u ta~aka B 68 i B 67 (sve KO Rudovci) i se~e k.p.br. 323 i 322 (sve KO Prkosava) po liniji izme u ta~aka B 67 i B 66; od ta~ke B 66 po granici KO Prkosava/KO Mali Crqeni do ta~ke B 65, mewa pravac i se~e k.p.br. 1276/2 i 357/1 do ta~ke B 64, daqe po spoqnoj je granici k.p.br. 357/1 i 353, se~e k.p.br. 1252 izme u ta~aka B 63 i B 62; po spoqnoj je granici k.p.br. 347, 343/1, 343/3, 343/4, 342/3, 341, 308 i 306, se~e k.p.br. 292/2 i daqe je po spoqnoj granici k.p.br. 305/3 i 290 do ta~ke B 61; se~e k.p.br. 285/1 po liniji izme u ta~aka B 61 i B 60 i po spoqnoj je granici k.p.br. 285/1 i 666 do ta~ke B 121, se~e k.p.br. 666 i po spoqnoj je granici k.p.br. 668/1; se~e k.p.br. 670/1 i po spoqnoj je granici k.p.br. 1271/2, 672, 673/2 (sve KO M. Crqeni) do ta~ke A 16 i daqe po granici Planskog podru~ja do po~etne ta~ke. 2) Potcelina 2 (9,83 ha) Od po~etne ta~ke A 17 na granici planskog podru~ja po spoqnoj granici k.p.br. 532/1, 536/1, 531/2 i 523 do ta~ke B 58; se~e k.p.br. 523 po liniji izme u ta~aka B 58 i B 87 i daqe je po spoqnoj granici k.p.br. 524 do ta~ke B 86, se~e k.p.br. 514/1, 510, 511/1 po liniji izme u ta~aka B 86 i B 85; po spoqnoj je granici k.p.br. 505 i 506 (sve KO Strmovo) i po spoqnoj granici k.p.br. 133, 136/2, 136/1, 137, 138, 139, 140/2, 140/1, 141/1, 141/2 i 146/2 do ta~ke B84; se~e k.p.br. 147/2, 147/1, 149/1, 153/1, 153/2, 157/1, 157/6, 159/3, 160/3 i 166/2 po liniji izme u ta~aka B 84 i B 83, od ta~ke B 83 daqe se~e k.p.br. 166/2 (sve KO M. Crqeni) do ta~ke B 82 i daqe po granici KO M. Crqeni/KO Strmovo do ta~ke A 17 na granici Planskog podru~ja i po toj granici do po~etne ta~ke. Prostorna celina Infrastrukturni koridor Ova prostorna celina je locirana u centralnom delu planskog podru~ja, izme u ju`nih delova naseqa Baro{evac i Zeoke i za{titnog pojasa PK Poqe E odnosno nove lokacije prate}ih rudarskih objekata, a obuhvata povr- {inu od 250,47 ha na podru~ju KO Baro{evac i KO Zeoke, KO Burovo i KO [opi}. Planirano {irewe rudarskih radova na podru~ju naseqa Baro{evac i Zeoke, a time i razvoj rudarsko-energetskog kompleksa, nije mogu}e ostvariti bez izme{tawa zna~ajnih infrastrukturnih sistema (saobra}ajnica R 201, industrijska pruga, regulacija vodotoka Pe{tan u izme{tenom koritu i druga infrastrukturna mre`a ni`eg ranga) iz zone povr{inskih kopova. Ciqevi ovih izme{tawa jesu da se: obezbedi racionalnost gradwe i odr`avawa grupisanih infrastrukturnih sistema i tehnoekonomska opravdanost uspostavqawa jedinstvenog infrastrukturnog koridora, {irine do maksimum 300 m, sa~uva odnosno unapredi, u funkcionalnom i tehni~kom smislu, postoje}a infrastrukturna mre`a regionalnog i lokalnog zna~aja; obezbedi prostor za funkcionisawe posebne mre`e i objekata energetske, saobra}ajne i druge tehni~ke infrastrukture za potrebe rudarsko-energetskog sistema. U prvoj fazi koridor se formira izme u kona~ne ju`ne i zapadne konture PK Poqe E (u planskom periodu) i delova naseqa izvan eksploatacionog podru~ja, a wegova realizacija otpo~iwe neposredno po usvajawu Urbanisti~kog plana. Raspolo`ivo vreme za gradwu u ovom koridoru je do 2012. godine, kada svi objekti treba da su u funkciji na izme{tenim trasama. U ciqu realizacije planirane namene, neophodno je iz ove prostorne celine preseliti mawi broj doma}instava naseqa Baro{evac i Zeoke. Na podru~ju atara Burovo i [opi} i mawim delom kroz Zeoke, sa pravcem pru`awa istok zapad, ova prostorna celina se razvija kao druga faza infrastrukturnog koridora namewena kona~nom izme{tawu reke Pe{tan, regionalnog puta R 201, `elezni~ke pruge Aran elovac Lazarevac i energetskih vodova naponskog nivoa 35 kv posle 2020. godine, kada }e i deo I faze infrastrukturnog koridora odnosno koridor sa pravcem pru`awa jug-sever biti u zoni povr{inskog kopa, Potrebno je posebnom studijom (ekspertizom) proveriti mogu}i uticaj planiranih rudarskih radova na stabilnost koridora. U okviru ove prostorne celine, prema dinamici realizacije radova na izgradwi i ure ewu koridora i po granicama obuhva}enih delova katastarskih op{tina, izdvojeno je pet potcelina. 1) Potcelina 1 Potcelina obuhvata povr{inu od 32,45 ha unutar granice sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke B 7 po spoqnoj granici k.p.br. 857/1, 857/2 i 858, se~e k.p.br. 2129/1 po liniji izme u ta~aka B 54 i B 55; po spoqnoj granici k.p.br. 957, 961/4 i 961/5; se~e k.p.br. 961/2 izme u ta~aka B 53 i B 52; po spoqnoj granici k.p.br. 962/2, se~e k.p.br. 626 po liniji izme u ta~aka B 51 i B 50; po spoqnoj granici k.p.br. 827, 829, 823/1, 823/4 i 623 do ta~ke B 49 i daqe se~e k.p.br. 2123 i 622 po liniji izme- u ta~aka B 49 i B 48; po spoqnoj granici k.p.br. 807/3, 807/2, 808, 622, 2123, 809 i 2128 do ta~ke B 88 od koje se~e istu parcelu po liniji do ta~ke B 89; mewa pravac i po spoqnim je granicama k.p.br. 951/1, 951/2, 951/3, 950, 946/3 i 946/2; se~e k.p.br. 2081 po liniji do ta~ke B 90 u kojoj mewa pravac i po spoqnoj granici je te parcele i k.p.br. 937/2, 2081, 2129/1 do ta~ke B 91 u kojoj mewa pravac, se~e k.p.br. 2129/1 i daqe je po spoqnoj granici k.p.br. 862/1, 861/1, 861/3, 866/3 do ta~ke B 10; se~e k.p.br. 2124 po liniji izme u ta~aka B 10 i B 9 i po wenoj je spoqnoj granici do ta~ke B 8 a ponovo je se~e po liniji do po~etne ta~ke (sve KO Baro{evac). 2) Potcelina 2 Potcelina obuhvata povr{inu od 80,39 ha unutar granice sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke B 92 po spoqnoj granici k.p.br. 1340/8, 1340/7, 1340/6, 1340/5 do ta~ke B 47; se~e k.p.br. 1339/1 po liniji izme u ta~aka B 47 i B 46; po spoqnoj granici k.p.br. 974/3, 974/2, 975/2, 976/2 i 978 do ta~ke B 45; se~e k.p.br. 978 i po spoqnoj granici k.p.br. 985/1, 986/1, 987/1 i 988/1 do ta~ke B 44; se~e k.p.br. 990/5 i 990/1 po liniji izme u ta~aka B 44 i B 43 i 989/1 izme u ta~aka B 43 i B 42 i po spoqnoj granici k.p.br. 990/6; se~e k.p.br. 1416 po liniji do ta~ke B 41; mewa pravac i daqe nastavqa po spoqnoj granici k.p.br. 876/1, 877, 879 i 880 do ta~ke B 40, se~e istu parcelu i k.p.br. 881, 882/3, 882/2, 882/1 i 1382/2 po liniji izme u ta~aka B 40 i B 39; po spoqnoj granici k.p.br. 869/1, 867/5, 867/4, 867/3, 867/2, 867/1, 865 i 853 do ta~ke B 93; u ta~ki B 93 mewa pravac, se~e istu parcelu i po spoqnoj je granici k.p.br. 859, 858/2, 858/1, 857 i 866 do ta~ke B 38, a daqe se~e k.p.br. 812/6, 812/1 i 812/5 po liniji izme u ta~aka B 38 i B 37; po spoqnoj granici k.p.br. 812/2 do ta~ke B 36, se~e k.p.br. 813/1 i 813/2 po liniji izme u ta~aka B 36 i B 35; po spoqnoj granici k.p.br. 815/1,. 815/2, 816, 817 i 818 do ta~ke B 34, se~e k.p.br. 1390/2 i daqe je po spoqnoj granici k.p.br. 793/1, 715/2, 714, 787,
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 105 710/1, 710/2, 709/2, 539/1, 536/1, 536/2, 536/3, 535, 534, 531, 530, 1398/1 do ta~ke B 33; se~e k.p.br. 1426 po liniji izme u ta~aka B 33 i B 32 i k. p. br. 1427 po liniji izme u ta~aka B 32 i B 31; od ta~ke B 31 je po spoqnoj granici k.p.br. 1427, 678/2, 679/2, 680/1, 1426, 680/2, 681/1 i 681/2 do ta~ke B 94, 682/1, 682/2, 684, 683 i 1398/1 koju se~e do ta~ke B 95; od ta~ke B 95 po spoqnoj granici k.p.br. 698/1, 699/1, 708/2, 708/1, 710/1, 714, 715/2, 724, 725, 726/2, 727/2, 727/4, 727/1 do ta~ke B 96 i daqe se~e k.p.br. 1416 po liniji izme u ta~aka B 96 i B 97; po spoqnoj granici k.p.br. 729, 1404/1, 1111, se~e k. p. br. 1403/1 i daqe je po spoqnoj granici k. p. br. 747/3; se~e k.p.br. 1112/1 po liniji izme u ta~aka B 98 i B 99 i daqe je po spoqnoj granici k.p.br. 1112/2, 1110/1 i 1110/2 do ta~ke B 100; se~e k.p.br. 1403/2 po liniji izme u ta~aka B 100 i B 101; po spoqnoj granici k.p.br. 1109/1, 1109/3, 1108/2, 1108/3, 1404/1, 1403/1 i 1057 do ta~ke B 102, se~e k. p. br. 1403/2 po liniji izme u ta~aka B 102 i B 103, po spoqnoj granici iste parcele i k. p. br. 1409, 2143 i 1283/2, 1404/1 i 1340/8 do po- ~etne ta~ke (sve KO Zeoke). 3) Potcelina 3 Potcelina obuhvata povr{inu od 19,43 ha unutar granice sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke B 104 po spoqnoj granici k.p.br. 735/1, 735/2, ponovo 735/1, 736, 754, 753/1, 739/1, 740, 741/1, 745/1, 745/2, 747/6, 747/7, 1112/1, 1114, 1118, 1104/2, 1104/3 i 1106, se~e k.p.br. 1403/2 do ta~ke B 105 u kojoj mewa pravac i po spoqnoj je granici k.p.br. 1108/1 i 1403/2 do ta~ke B 101, se- ~e k.p.br. 1403/2 po liniji izme u ta~aka B 101 i B 100; po spoqnoj granici k.p.br. 1118 i 1113 do ta~ke B 99, daqe se~e k.p.br. 1112/1 po liniji izme u ta~aka B 99 i B 98; po spoqnoj granici k.p.br. 747/2, se~e k.p.br. 1403/1 i po spoqnoj je granici k.p.br. 730, 731, 732/1, 732/3, 732/2, 733, 1403/1, 738/2, 738/1, 734, 737/2, 737/1 i ponovo k. p. br. 734 do po~etne ta~ke (sve KO Zeoke). 4) Potcelina 4 Potcelina obuhvata povr{inu od 55,55 ha unutar granice sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke B 106 po spoqnoj je granici k.p.br. 411/1, 412, 413 i 416/1, se~e k.p.br. 496, u ta~ki B 107 mewa pravac i po spoqnoj je granici k.p.br. 454/2, 454/1, 455/1, 455/3, 512, 60/3, 60/2, 203/1, 203/2, 204/1, 205/3, 205/2 i 205/1; se~e k.p.br. 499/3 po liniji do ta~ke B 108; mewa pravac i po spoqnoj granici k.p.br. 207, 211, 212/2, 213/1, 214/1, 216, 215, 217, 219/7, 219/1, 219/2, 219/3, 221, 189/3, 189/2, 188/2, 188/6, 188/1, 188/5, 188/4, 188/8, 188/7, 187/2, 186 i 185, se~e k.p.br. 502 po liniji do ta~ke B 109 u kojoj mewa pravac i po spoqnoj je granici k.p.br. 304/2 i 304/1; se~e k.p.br. 510/1 do ta~ke B 110 i daqe je po spoqnoj granici k.p.br. 309/2, 309/1, 158, 152, 148, 140, 141/1; se~e k.p.br. 509 po liniji izme u ta- ~aka B 111 i B 112; se~e k.p.br. 137 i po spoqnoj granici k.p.br. 136/1, 135, 133 i 134, se~e k.p.br. 135 i daqe je po spoqnoj granici k.p.br. 143, 144, 155, 156, 308/11, 308/10, 308/9, 308/8, 308/7, 308/6, 308/5, 308/4, 308/3, 308/1, 308/22 i 307/2, se~e k.p.br. 501 i po spoqnoj je granici k.p.br. 175/3, 175/6, 180, 181/1 i 181/2, se~e k.p.br. 186; daqe po spoqnoj granici k.p.br. 187/1, 188/7, 188/3, 188/5, 188/1, 188/6, 188/2, 189/1, 189/3, 189/6, 219/3, 219/2, 219/1, 219/7, 217, 211, 207, 206/2, 206/1, 202 i 201/1 do ta~ke B 113; se~e k.p.br. 499/3 i po spoqnoj granici k.p.br. 61/2, 61/6 i 61/7 do ta~ke B 114 u kojoj se~e k.p.br. 512 i daqe je po spoqnoj granici k.p.br. 58/7, 58/4, 406 i 407, se~e k.p.br. 404 i 513 po liniji izme u ta~aka B 115 i B 116; po spoqnoj granici k.p.br. 414/2, 408/5, 408/2 i 515; se~e k.p.br. 515 i daqe je po spoqnoj granici k.p.br. 396, 395 i 411/1 do po~etne ta~ke (sve KO Burovo). 5) Potcelina 5 (62,25 ha) Od po~etne ta~ke B 117 na granici KO [opi}/ko Medo- {evac po toj granici do ta~ke A 1; po granici KO [opi}/ko Vreoci u KO [opi} do ta~ke A 2; se~e k.p.br. 5776 i po spoqnoj granici k.p.br. 3210/1, 3211/3, 3187/4, 3173 i 3181/1, mewa pravac i spoqnom granicom iste parcele i k.p. br. 3419/3, 3419/2, i 5782 do ta~ke A 3 u kojoj mewa pravac, se~e k. p. br. 5782 i daqe je po spoqnoj granici k. p. br. 3270, 3278 i 3276 do ta~ke A 4; se~e k.p. br. 3276, 3272, 3268, 3267, 3264 i 3261 po pravoj liniji izme u ta~aka A 4 i A 5; po spoqnoj granici k. p. br. 3259 i 3258, se~e k.p. br. 3254 i daqe po spoqnoj granici k. p. br. 3253/1, 3245, 3244, 3232/1, 3231 i 3230/2 (sve KO [opi}); po granici KO [opi}/ko Burovo do po~etne ta~ke (sve KO [opi}). U pojasu {irine oko 300 m (Potcelina 4) rezervi{e se zemqi{te za ure ewe druge faze zajedni~kog koridora za prugu Lazarevac Aran elovac i kona~no izme{tawe dr- `avnog puta R 201 i reke Pe{tan nakon planskog perioda. Ovaj koridor, u pravcu istok zapad prati kona~ne konture Poqa E a wegova realizacija otpo~iwe posle 2020. U Planskom periodu u ovoj potcelini planirani su prethodni i pripremni radovi (istra`ni radovi, izrada studijske i tehni~ke dokumentacije, imovinska i, eventualno, in`ewerska priprema terena). Izuzev koridora za kona~no izme{tawe infrastrukturnih sistema i regulacije reke Pe{tan u II fazi, obuhva}ene zemqi{ne povr{ine u Potcelini 5 su u eksploatacionom podru~ju Kolubarskog lignitskog basena, ali se otpo- ~iwawe rudarskih aktivnosti ne planira u du`em periodu, {to zna~i da je, ako se steknu i drugi uslovi, mogu}e aktivirawe postoje}ih programa pokretawa proizvodwe zdrave hrane u staklenicima. Prostorna celina Poqe E posle 2020. godine Ova prostorna celina obuhvata delove podru~ja KO Medo{evac, KO Zeoke i KO Burovo u povr{ini od oko 502 ha izme u privredno-industrijske zone Vreoci, dela naseqa Vreoci, reke Pe{tan na granici prema [opi}u, infrastrukturnog koridora (druge faze kroz KO Burovo i dela prve faze kroz KO Zeoke) i za{titnog pojasa ju`nog krila PK Poqa D, izvan Planskog podru~ja. Kroz ovu prostornu celinu prolaze koridori infrastrukturnih sistema zna~ajnih za funkcionisawe {ireg podru~ja u vremenu du`em od planskog perioda (2020.), kao {to su: dr`avni put R 201, industrijska pruga Vreoci Baro- {evac i nekategorisani lokalni put, saobra}ajnica za vezu puta L 1806 i naseqa Burovo sa R 201, deo trase DV 35 kv Rudnik 3 i Poqe E (planirani) i objekti i postrojewa izvori{ta Medo{evac.U centralnom delu podru~ja, na putu za Burovo locirani su objekti naseqskih javnih slu`bi (lokalna administracija, ~etvororazredna osnovna {kola i de- ~ija ustanova), izme{teni iz zone PK Poqe D. S obzirom da je ve}i deo podru~ja u zoni {irewa PK Poqe E posle 2020. godine, obrazovawe novih gra evinskih parcela, vrsta i namena objekata koji se mogu graditi iskqu~ivo je u re`imu i prema pravilima ure ewa i gra ewa koji }e se utvrditi Urbanisti~kim planom. Poqoprivredne povr{ine se moraju odr`avati u funkciji poqoprivredne proizvodwe, a Planom }e se dati uslovi za wihovo adekvatno kori{}ewe. Komunalna i druga naseqska infrastruktura se mora odr`avati u tehni~kom stawu upotrebqivosti koje zadovoqava standarde stanovawa u nasequ. Posebna pa`wa se mora posvetiti saobra}ajnicama kojima se pristupa objektu {kole i za vezu sa naseqem Novi Medo{evac ( Kusadak ), gde je preseqen ve}i broj doma}instava sa podru~ja KO Medo{evac. Granice obuhva}enih katastarskih op{tina dele ovu prostornu celinu na tri potceline: 1) Potcelina 1 (334,55 ha) Od po~etne ta~ke A 1 na granici KO Medo{evac/KO [opi} po toj granici i daqe po granici KO Medo{evac/KO Burovo i KO Medo{evac/KO Zeoke do ta~ke B 57; po spoqnoj granici k.p.br. 1325/6, 1340/1, 1339, 1341/4 i 1715/1; se~e k.p.br. 1713 i od ta~ke B 56 je po wenoj spoqnoj granici; se~e k.p. br. 1293/1 do ta~ke A 41 i spoqnom je granicom iste parcele i k. p. br. 1288, 1735/5 i 1693; se~e k.p. br. 1693 i daqe, od ta~ke A 42 po spoqnoj je granici k. p. br. 1735/4, 717, 714/2 i 1735/3 do ta~ke A 44; se~e k.p. br. 1735/3 i spoqnom granicom k. p. br. 1696, 342, 1717, 1268/1, 1644, 1640, 1633, 1632/2 i 1632/1; se~e k.p. br. 1636/3 i daqe spoqnom granicom k. p. br. 1631/4 i 1631/1 (sve KO Medo{evac) do
Broj 58 106 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. ta~ke A 45 na granici KO Medo{evac/KO Vreoci i po toj granici do po~etne ta~ke. 2) Potcelina 2 (37,17 ha) Od po~etne ta~ke B 94 na granici KO Zeoke/KO Medo{evac, po toj granici i granici KO Zeoke/KO Burovo do ta~ke B 104 i daqe po spoqnoj granici k.p.br. 1402, 1404/1 i 728/3 do ta~ke B 97; po pravoj liniji se~e k.p.br. 1416 i od ta~ke B 96 je po spoqnoj granici te parcele i k.p.br. 722/2, 722/1, 722/3, 723, 715/1, 716/2, 713, 711/1, 711/2, 701, 699/2 i 697; po pravoj liniji se~e k.p.br. 1398/1 od ta~ke B 95 i daqe je po spoqnoj granici k.p.br. 687, 688/1, 686 i 685 do po~etne ta~ke (sve KO Zeoke). 3) Potcelina 3 (131,02 ha) Od po~etne ta~ke B 117 na granici KO Burovo/KO [opi} po toj granici do ta~ke B 106; po spoqnoj granici k.p.br. 394 i 397, se~e k.p.br. 515, mewa pravac i spoqnom granicom k. p. br. 410 i 408/3 do ta~ke B 116; se~e k.p. br. 496 i 404 izme- u ta~aka B 116 i B 115; spoqnom granicom k. p. br. 57/2, 58/3 i 58/6, po pravoj liniji se~e k.p.br. 512 do ta~ke B 114 i daqe je po spoqnoj granici iste parcele i k. p. br. 61/5; po pravoj liniji se~e k.p.br. 499/3 do ta~ke B 113 i po wenoj spoqnoj granici i spoqnoj granici k. p. br. 201/2, 198/3, 198/2, 195/2, 195/1, 194/1, 193/1, 193/2, 193/3, 189/4, 189/5, 191, 190/3, 170/4, 170/3, 170/1; se~e k.p.br. 186 i po spoqnoj je granici k.p.br. 173, 163/2, i 175/4, daqe se~e k.p.br. 502 i po spoqnoj je granici k.p.br. 307/1, 502, 501i 522 do ta~ke B 104 na granici KO Burovo/KO Zeoke i daqe po toj granici i granici KO Burovo/KO Medo{evac do po~etne ta~ke (sve KO Burovo). Prostorna celina Naseqe Burovo Prostorna celina obuhvata delove podru~ja KO Burovo u povr{ini od 150 ha unutar granice sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke A 7 po granici KO Burovo/KO Dren i daqe, od ta~ke A 8, po granici KO Burovo/KO Zeoke do ta~ke B 118 u kojoj mewa pravac i po spoqnoj je granici k.p.br. 136/2; se~e k.p.br. 137 izme u ta~aka B 111 i B 112, a daqe se~e k.p.br. 509 i po spoqnoj je granici k.p.br. 138, 139, 149, 150/4, 159, 311/1 i 510/1 do ta~ke B 110; se~e k.p.br. 510/1 i daqe je po spoqnoj granici k.p.br. 304/9, 301/1, 508 i 299 do ta~ke B 109 od koje se~e k.p.br.502 i po wenoj je spoqnoj granici i spoqnoj granici k.p.br. 219/4; se~e k.p.br. 219/2 i po spoqnoj je granici k.p.br. 219/5, 219/6, 502 i 218; se~e k.p.br. 215 i 216, po spoqnoj je granici k.p.br. 214/3, 214/2, 213/3, 213/5, 213/4, 502, 212/3 i 499/3 do ta~ke B 108; se~e k.p.br. 499/3 i po spoqnoj je granici k.p.br. 209, 502, 204/2, ponovo 502, 451/3, 451/1, 451/2, 450, 449/2 do ta~ke B 107; se~e k.p.br. 449/2 i po spoqnoj je granici k.p.br. 417, 416/2, 420/3 do B 119 na granici KO Burovo/KO [opi} i po toj granici do po~etne ta~ke. Delovi naseqa u ovoj prostornoj celini nisu ugro`eni razvojem rudarskih radova, pa je mogu}e planirati daqi razvoj naseqa Burovo, kroz progu{}avawe gra evinskog rejona, razvoj distributivne mre`e i objekata naseqske infrastrukture, a pre svega rekonstrukciju mre`e naseqskih saobra}ajnica i lokalnog puta L 1806. Dobra saobra}ajna povezanost sa op{tinskim centrom i naseqem Kusadak, (L 1806) od posebnog je zna~aja za funkcionisawe naseqa, pre svega s obzirom na mogu}nost kori{}ewa javnih servisa. Prostorna celina Naseqe Zeoke Ova prostorna celina obuhvata povr{inu od oko 260 ha izme u izme{tenog korita Pe{tana i granice atara, a nalazi se unutar granice sa slede}im opisom: od po~etne ta~ke B 118 na granici KO Burovo/KO Zeoke i po toj granici do A 8 i granici KO Zeoke/ KO Dren do A 9, po granici KO Zeoke/KO Baro{evac do B 120 i po granici PC IK potcelina 2 i 3 do po~etne ta~ke. S obzirom na to da je ovaj deo naseqa na zeo~kim stranama indirektno ugro`en rudarskim radovima, a da su prirodni i stvoreni uslovi za stanovawe i poqoprivrednu proizvodwu uslovno povoqni, mogu}e je da, u okviru ove potceline, nastavi egzistencija dela naseqa Zeoke i to kao samostalno naseqeno mesto, ~ije je stanovni{tvo, kao i do sada, upu}eno na kori{}ewe javnih servisa i javnih sadr`aja u Baro{evcu. Ovaj deo naseqa prikqu~uje se regionalni put u prvoj fazi izme{tawa preko novog prikqu~nog puta izgra enog po trasi planiranoj za kona~no izme{tawe regionalnog puta, a saobra}ajna povezanost sa drugim delovima atara, a pre svega sa javnim naseqskim sadr`ajima, u vreme izgradwe infrastrukturnih sistema u novom koridoru bi}e obezbe ena preko mre`e postoje}ih neugro`enih naseqskih saobra}ajnica i izgradwom privremenih puteva. Prostorna celina Naseqe Baro{evac Prostorna celina obuhvata povr{inu od oko 437 ha izme u trase dr`avnog puta R 201, izme{tenog korita Pe{tana i granice atara. S obzirom na to da ovaj deo naseqa nije ugro`en rudarskim radovima, a da su prirodni i stvoreni uslovi za stanovawe i poqoprivrednu proizvodwu povoqni i uslovno povoqni, a naro~ito s obzirom na dostignuti nivo komunalne opremqenosti, prisustvo objekata javnih slu`bi i wihov zna~aj za okolno podru~je, mogu}e je u okviru ove celine, planirati daqi razvoj naseqa Baro{evac kao centra zajednice naseqa, kroz progu{}avawe gra evinskog podru~ja, mogu}u izgradwu stambenih i drugih objekata poqoprivrednih doma- }instava izvan gra evinskog rejona, unapre ewe javnih slu- `bi, razvoj rekreativnih sadr`aja na ure enim rekreativnim prostorima i razvoj distributivne mre`e i objekata naseqske infrastrukture, a pre svega kroz regulaciju reke Pe- {tan i rekonstrukciju mre`e naseqskih saobra}ajnica. Prema zate~enom stawu organizacije prostora i na~inu kori{}ewa zemqi{ta, u okviru ove prostorne celine izdvojene su dve potceline, tako da Potcelina 1 obuhvata delove naseqa desno od sada{weg toka reke Pe{tan sa prikqu~enim povr{inama na kojima su formirani sadr`aji naseqskog centra na levoj obali i do lokalnog puta za Burovo. U okviru Potceline 2 ove prostorne celine formira se, kao posebna zona ure ewa, lokacija novog mesnog grobqa sa pristupnom saobra}ajnicom. 2.2. Bilans povr{ina Plansko podru~je je dinami~na sredina u kojoj se vremenom mewa namena povr{ina, pre svega usled razvoja rudarskih radova. Prema postoje}oj organizaciji prostora i na~inu kori- {}ewa zemqi{ta za potrebe rudarskih aktivnosti je zauzeto ukupno 1477,28 ha ili 41,40% povr{ine planskog podru~ja, od ~ega je oko 880 ha u aktivnim zonama povr{inskih kopova, odlagali{ta (u sanaciji) zauzimaju oko 483 ha, prate- }e rudarske aktivnosti oko 56 ha a povr{ine zauzete za potrebe budu}eg razvoja rudarskih radova su oko 63 ha. U planskom periodu pomera se front rudarskih radova, zauzimaju nove povr{ine u naseqima za potrebe rudarskih radova i ure ewe saobra}ajnih i infrastrukturnih koridora, a delovi kopova u kojima je eksploatacija zavr{ena koriste se kao odlagali{ta, odnosno kona~no formirani delovi odlagali{ta se tehni~ki i biolo{ki rekultivi{u. Na ovaj na~in u aktivnoj zoni rudarskih radova je 2010. godine oko 630 ha, 2015. godine je oko780 ha i kona~no, 2020. godine 613,70 ha. Pojedine lokacije sa sadr`ajima prate}ih rudarskih aktivnosti se sukcesivno izme{taju iz aktivne zone PK Poqe E na zajedni~ku novu lokaciju, tako da su povr{ine namewene za te aktivnosti 2010. godine oko 74 ha, a daqe se smawuju na 64 ha. S obzirom na to da }e deo odlagali{ta biti u rekultivaciji ve} 2015. godine. ova povr{ina se smawuje na oko 382 ha, a rekultivisane povr{ine, koje se u ukupnoj povr- {ini prvo smawuju jer su neke od wih u zoni aktivnog kopa 2010. godine i to na 306 ha, iznose 2015. oko 400 ha i 2020. oko 690 ha ukupno. Ako se u povr{ine zauzete rudarskim radovima ukqu~e i povr{ine ure enih zelenih pojaseva prema delovima naseqa, koje se sa mawe od 15 ha pove}avaju na oko 103 ha, na kraju planskog perioda rudarskim radovima je zauzeto ukupno 1227,30 ha ili 34,39 % povr{ine Planskog podru~ja. Ovim povr{inama treba dodati jo{ oko 372 ha ili 10,5% povr- {ine Planskog podru~ja koji }e biti do kraja Planskog perioda pribavqeni za potrebe rudarskih radova posle 2020. godine, a prema odluci Skup{tine GO Lazarevac.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 107 Ostale naseqske izgra ene i neizgra ene (poqoprivredne, {umske i neplodne) povr{ine smawuju se u ukupnim bilansima na ra~un zemqi{ta koje je nameweno za izme{tawe i izgradwu infrastrukturnih sistema u prostornim celinama Infrastrukturni koridor i Saobra}ajni koridor za oko 150 ha u 2010. godini i za jo{ oko 80 ha do 2020. godine. Bilansi povr{ina u tabeli 1 dati su prema etapama planskog perioda. Tabela 1: Bilans povr{ina po prostornim celinama i potcelinama
Broj 58 108 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 109
Broj 58 110 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 4. Podela na javno i ostalo zemqi{te Razvoj rudarskih radova vremenom mewa namenu povr{ina i na~in kori{}ewa gra evinskog i ostalog zemqi{ta. Promene se de{avaju u kontinuitetu prema dinamici razvoja rudarskih radova. Gra evinsko zemqi{te obuhvata: (1) objekte i povr{ine koje pripadaju naseqima (stambeni, javni, komunalni, privredni i infrastrukturni objekti i mre`e); (2) regionalne i lokalne infrastrukturne sisteme (saobra}ajnice, energetske i telekomunikacione vodove); i (3) izme- {tene vodotoke. Ostalo zemqi{te obuhvata: (1) povr{ine zauzete ili namewene rudarskim radovima; i (2) poqoprivredne i {umske povr{ine. Povr{ine koje su zauzete ili namewene rudarskim radovima utvr uju se kao javna povr{ina namewena javnim objektima od op{teg interesa, saglasno zakonu. Gra evinsko zemqi{te se deli na javno i ostalo gra evinsko zemqi{te. Javno gra evinsko zemqi{te obuhvata povr{ine namewene za vodotoke, javne infrastrukturne objekte i mre`e i druge javne namene (komunalni objekti, {kola, zdravstvo, kultura i sl.). Ostalo gra evinsko zemqi{te obuhvata objekte doma}instva i privredne komplekse sa pripadaju}om tehnolo{kom i saobra}ajnom infrastrukturom. S obzirom na to da je zona rudarskih radova dinami~na sredina gde se namena zemqi{ta mewa u vremenskom kontinuitetu, granice gra evinskog (javnog i ostalog) zemqi- {ta, kao i zemqi{ta nemewenog rudarstvu, poqoprivredi i dr. ima smisla odrediti prema planiranoj nameni povr- {ina za 2020. godinu, tj. za planski horizont Urbanisti~kog plana uz prikaz etapa (dinamike) promene namene. 4.1. Opis granica javnog gra evinskog zemqi{ta Kao javno gra evinsko zemqi{te utvr uje se zemqi{te u obuhvatu granica sa opisom: od po~etne ta~ke na katastarskoj granici KO Vreoci/KO Medo{evac po granici Planskog podru~ja, odnosno sa leve strane zemqi{no putnog pojasa dr`avnog puta R 201 u pravcu rasta staciona`a tog puta do mesnog grobqa; napu{ta granicu Planskog podru~ja i prate}i daqe sa leve strane zemqi{no-putni pojas i ukqu~uju}i objekat i lokaciju bunara izvori{ta VS Medo{evac sti`e do granice KO Medo{evac KO Zeoke; daqe, granica je po granicama katastarskih parcela u KO Zeoke i KO Baro{evac po kojima je definisana i granica prostorne celine Infrastrukturni koridor do izlaska na sada{wu trasu puta R 201 u zoni mesnog grobqa Baro{evac; daqe prelazi taj put i kolosek industrijske pruge Baro{evac Vreoci i nastavqa u pravcu istoka oko 300 m, ukqu~uju}i prikqu~ni put i lokaciju novog mesnog grobqa; spu{ta se prema putu R 201 i daqe obuhvata wegov zemqi- {ni pojas do granice KO Baro{evac u du`ini od oko 2000 m u pravcu rasta staciona`a; mewa pravac prema jugu i po granicama parcela u KO Baro{evac, odnosno po granici izme u prostornih celina Infrastrukturni koridor i Naseqe Baro{evac, prelaze}i reku Pe{tan i po trasi lokalnog puta L 1806 obuhvataju}i ga, nastavqa daqe u pravcu zapada; na oko 150 m od prikqu~nog puta za mesno grobqe u Zeokama, mewa pravac prate}i kratko naseqsku saobra}ajnicu, ponovo mewa pravac i prema zapadu i severozapadu po granici izme u prostornih celina Infrastrukturni koridor i Naseqe Zeoke sti`e do granice KO Zeoke/KO Medo{evac; daqe po toj granici prelazi reku Pe{tan i industrijsku prugu za Vreoce do zemqi{nog pojasa puta R 201; mewa pravac i po granici je prostornih celina Infrastrukturni koridor i Povr{inski kopovi do puta R 201 u zoni mesnog grobqa; na mestu izlaska granice na zemqi{ni pojas puta u KO Medo{evac po tom pojasu je u pravcu opadawa putne staciona`e do granice KO Medo{evac/KO Vreoci i po~etne ta~ke. Ovom granicom obuhva}eni su postoje}i javni objekti (dr`avni put R 201, lokalni put L 1806, naseqske saobra- }ajnice i lokalni nekategorisani putevi, industrijska pruga Baro{evac Vreoci, objekti VS Medo{evac i delovi energetske i telekomunikacione mre`e), kao i povr- {ine namewene za izme{tawe izgradwu javnih objekata, pre svega, infrastrukturnih sistema i to: koridori za izme{tawe reke Pe{tan I faza (do 2012. godine); koridor za izme{tawe dr`avnog puta R 201 u I fazi (radovi na izme{tawu od 2010 2012. godine); koridor za izme{tawe industrijske pruge odnosno za izgradwu po istom dowem stroju planirane; delovi koridora za izme{tawe i izgradwu DV 35 kv (radovi na izme{tawu do 2011. godine); lokacija za izme{tawe TS 35/6 kv (Zeoke III radovi na izme{tawu do 2011. godine); benzinska stanica gradskog tipa; cevovod podsistema Lazarevac regionalnog sistema vodosnabdevawa (Podsistem Istok ); razvodni gasovod i dr. Javno gra evinsko zemqi{te na Planskom podru~ju su i zemqi{no-putni pojasevi planiranih saobra}ajnica u koridoru za vezu naseqa Strmovo i Prkosava sa dr`avnim putem R 201. Kao javno gra evinsko zemqi{te utvr uju se i povr{ine obuhva}ene granicom Potceline 4 prostorne celine Infrastrukturni koridor na podru~ju KO Burovo i povr{ine u Potcelini 5 iste prostorne celine, izuzev lokacije Staklenika u [opi}u. Kao javno gra evinsko zemqi{te utvr uju se i povr{ine namewene drugim javnim objektima (postoje}im koji se zadr`avaju ili novoplaniranim) kao {to su: regulacija reke Pe{tan sektor II, delovi trase L 1806, mre`a naseqskih saobra}ajnica, vodovodna, toplovodna i kanalizaciona mre`a i rezervoari, javna rasveta, javni naseqski objekti u oblasti obrazovawa, zdravstva, socijalne za{tite, javne administracije, komunalni objekti novo mesno grobqe u Baro{evcu i postoje}a mesna grobqa, sportsko rekreativni kompleks, javne zelene povr{ine i parkovska povr{ina u Baro{evcu i sli~no. 4.2. Opis granica ostalog gra evinskog zemqi{ta Polaze}i od odredbi Zakona o planirawu i izgradwi i postoje}eg stawa izgra enosti na Planskom podru~ju kao ostalo gra evinsko zemqi{te utvr uje se zemqi{te pod izgra enim privrednim objektima i objektima doma}instava. Ostalo gra evinsko zemqi{te kao i gra evinsko zemqi{te, u javnoj svojini ili prethodno pribavqeno u javnu svojinu na osnovu utvr enog javnog interesa, koje se nalazi u zoni planiranih rudarskih radova bi}e prevedeno u re`im povr{ine namewene rudarskim objektima i aktivnostima od op{teg interesa, a u zoni infrastrukturnih koridora u javno gra evinsko zemqi{te. Urbanisti~kim planom kao ostalo gra evinsko zemqi- {te utvr uje se izgra eno i neizgra eno zemqi{te (ure eno i neure eno) u okviru gra evinskog reona (povr{ine koje ne}e biti izuzete i progla{ene kao javno gra evinsko) nameweno izgradwi. Granicama gra evinskog reona obuhva}eni su delovi naseqa Baro{evac i Burovo koji predstavqaju funkcionalno objediwen prostor na kome postoje uslovi za `ivot i zadovoqavawe zajedni~kih potreba stanovnika, a koji ve} sadr`i elemente gradskog karaktera ili se kao takav mo`e razvijati. Kao gra evinski rejon u prostornoj celini Naseqe Baro{evac utvr ene su povr{ine u Potcelini 1 izme u puta R 201 sa severne strane i ure enog korita reke Pe- {tan na delu naseqa Jelav i Burovskog puta sa ju`ne strane i izme u glavne popre~ne naseqske saobra}ajnice u nasequ Jelav do sabirne ulice i po obimu lokacije planirane za rekreativne sadr`aje do reke Pe{tan sa isto~ne strane i spoqne granice lokacija nove {kole u izgradwi, Zadru`nog doma, terena FK Mladost i naseqske saobra}ajnice po istom pravcu, sa zapadne strane.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 111 U Burovu su kao gra evinski rejon utvr ene povr{ine izme u lokalnog puta L 1806 i novoplanirane ulice koja zatvara saobra}ajni prsten u centralnom delu naseqa i povr{ine u pojasu dubine do 40 m du` va`nijih naseqskih saobra}ajnica. 4.3. Opis zemqi{ta namewenog rudarskim radovima Zemqi{te nameweno rudarskim radovima koje }e biti ure eno (i opremqeno) po pravilima ovog plana mo`e imati razli~ite pojedina~ne namene (aktivni kop, odlagali- {te, za{titni pojas, monta`ni plac, transportni, infrastrukturni i objekti radionica i magacina i objekti od zna~aja za organizaciju rudarskih radova) ~ija upotreba nije trajnog karaktera. To zemqi{te nije predvi eno za izgradwu gra evinskih objekata. Ovo zemqi{te je u javnoj svojini i ne mo`e se otu iti iz javne svojine, ali se mo`e ustupati na kori{}ewe javnim preduze}ima, a pod odre enim zakonskim uslovima mo- `e se i promeniti titular javne svojine. U ciqu za{tite javnog interesa, kao povr{ina namewena rudarskim objektima i aktivnostima od op{teg interesa utvr uje se zemqi{te u obuhvatu granica prostorne celine Povr{inski kopovi, odnosno delova eksploatacionih poqa kopova Poqe E, Poqe C, Poqe B, i odlagali{ta u Poqu A. U skladu sa zakonom propisanim procedurama pribavqa se odobrewe za eksploataciju, u roku odre enom odobrewem i po dinamici i u koli~inama predvi enim rudarskim projektom i ostalom tehni~kom dokumentacijom izra enom na osnovu zakona. Eksploataciono poqe obuhvata prostor na kojem je utvr eno nalazi{te ugqa, prostor neophodan za organizaciju rudarskih radova i izgradwu i kori{}ewe rudarskih objekata, koji se obele- `ava na terenu preno{ewem analiti~kih elemenata grani~nih linija i prostire se izme u vertikalnih ravni polo`enih niz te linije u dubinu do podine ugqenog sloja. Rudarski radovi, obuhvataju i povr{ine u za{titnom pojasu, planirane kao ure ene zelene povr{ine u funkciji za{tite i lokacije prate}ih rudarskih aktivnosti, {to prema predlo`enom konceptu Urbanisti~kog plana odgovara potcelinama 3, 4 i 7 i delovima potcelina 1, 2 i 6 u skladu sa dinamikom napredovawa rudarskih radova. Odobrewe za eksploataciju izdaje ministarstvo nadle- `no za poslove rudarstva i energetike po zahtevu nosioca istra`ivawa izvr{enih u skladu sa va`e}im propisima o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi mineralnih sirovina, u ovom slu~aju ugqa (peska i {qunka), nakon ~ega se zakqu~uje ugovor kojim se bli`e odre uju prava i obaveze vezane za proces eksploatacije ugqa (kori{}ewe prirodnog bogatstva kao dobra nastalog prirodnim putem i koje je od op- {teg interesa). Odobrewe za eksploataciju sadr`i i rok u kojem se moraju izvr{iti pripremni radovi, ukqu~uju}i aktivnosti na pribavqawu zemqi{ta u javnu svojinu (dr`avnu) i to prema odredbama Zakona o eksproprijaciji, progla- {ewem op{teg interesa kao osnovnog instrumenta eksproprijacije zemqi{ta i nepokretnosti privatnih vlasnika, odnosno administrativnim prenosom iz javne svojine. 4.3. Opis ostalog zemqi{ta Neizgra ene zemqi{ne povr{ine na Planskom podru~ju koje nisu predvi ene za izgradwu kao javno i ostalo gra- evinsko zemqi{te ili Urbanisti~kim planom nisu utvr- ene kao povr{ina namewena rudarskim objektima i aktivnostima od op{teg interesa ure uju se u re`imu ostalo zemqi{te. To su poqoprivredne i {umske povr{ine sa pripadaju}im poqskim i {umskim putevima i prosekama, druge povr{ine u lovnom podru~ju, jaruge, utrine i povremeni tokovi spirnice, kao i ostalo neplodno zemqi{te. Na poqoprivrednim povr{inama u seoskim podru~jima naseqa, izvan utvr enog gra evinskog reona, mogu se za potrebe stanovawa i u okviru poqoprivredne proizvodwe me{ovitih i seoskih doma}instava, graditi u skladu sa zakonom objekti na poqoprivrednom zemqi{tu, pri ~emu se na izgra enim povr{inama mewa katastarska kultura i klasa, a zemqi{te ure uje prema Pravilima gra ewa i ure ewa povr{ina izvan gra evinskog reona. V PRAVILA ZA IZGRADWU I URE\EWE PROSTORA 1. Op{ta pravila za izgradwu i ure ewe prostora U granicama planskog podru~ja gde su planirani rudarski radovi ili druge aktivnosti kao posledica izvo ewa rudarskih radova (eksploataciono podru~je, infrastrukturni koridori) nije dozvoqena: 1) izgradwa stalnih infrastrukturnih sistema (saobra}ajnica, energetskih i drugih vodova), osim u infrastrukturnom koridoru predvi enom za tu svrhu; 2) izgradwa novih korita za trajno izme{tawe vodotoka, osim u planiranom koridoru; 3) izgradwa novih industrijskih, skladi{nih i prate- }ih objekata; 4) izgradwa stalnih objekata za javne namene; i 5) izgradwa drugih trajnih gra evinskih objekata, osim objekata doma}instava i komunalnog ure ewa postoje}ih naseqa (tabela 1 i 2). Re`im izgradwe, rekonstrukcije i adaptacije objekata doma}instava (u okviru ku}i{ta) utvr uje se u zavisnosti od dinamike rudarskih radova odnosno od planiranog vremena za preseqewe. Tabela 1: Uslovi izgradwe, rekonstrukcije i adaptacije objekta doma}instva Red. broj Vrsta gra. radova Predvi eno vreme preseqewa do 2010. 2010 2015. 2015 2020. posle 2020. 1. Formirawe novih parcela i izgradwa novih ku}a # # # # 2. Izgradwa nove ku}e na postoje}oj parceli # # # + 3. Dogradwa stare ku}e # # + + 4. Adaptacija stare ku}e # # + + 5. Izgradwa novih pom. objekata # # + + 6. Dogradwa ili adaptacija post. pom. objekata # + + + 7. Izgradwa nove ograde, kapije # + + + 8. Rekonstr. postoj. ograde # + + + 9. Izgradwa novog privrednog objekta u ku}i{tu # # + + 10. Adaptacija postoje}eg privr. objekta u ku}i{tu # + + + 11. Izvo ewe novih instalacija u ku}i # # + + 12. Rekonst. postoj. instalacija u ku}i # + + + 13. Izgradwa sengruba, kopawe bunara # # + + # nije dozvoqeno + dozvoqeno
Broj 58 112 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Izgradwa ili rekonstrukcija naseqskih komunalnih objekata i mre`a zavisi, tako e, od dinamike rudarskih radova odnosno od planiranog vremena za izme{tawe. Tabela 2: Uslovi izgradwe i rekonstrukcije infrastrukturnih sistema Red. broj Vrsta objekata i mre`a Predvi eno vreme preseqewa do 2010. 2010 2015. 2015 2020. posle 2020. 1. Odr`avawe funkcije postoje}ih infrast. + + + + objekta i mre`a u nasequ 2. Izgradwa nove kanalizacije # # # + 3. Rekonstrukcija postoje}e kanalizacije # # + + 4. Izgradwa novog vodovoda # # # + 5. Rekonstrukcija postoje}eg vodovoda + + + + 6. Izgradwa novog energetskog # # # + i telekomunikacionog sistema 7. Rekonstrukcija postoje}eg energet. i telekom. sistema # # + + Postoje}i objekti i mre`e komunalne infrastrukture u nasequ moraju biti u funkciji do izme{tawa dela naseqa, {to }e se obezbediti odgovaraju}om rekonstrukcijom. Formirawe trajnih zasada {uma, vo}waka, vinograda i ukrasnog drve}a ne dozvoqava se u zonama gde se predvi a izvo ewe rudarskih radova do 2015. godine. Predlo`eni re`im izgradwe i kori{}ewa prostora odnosi se i na podru~je gde su planirani koridori za izme- {tawe infrastrukturnih sistema iz zone rudarskih radova. 1.1. Op{ta pravila za izgradwu i ure ewe prostora u prostornim celinama i potcelinama Regulacijom zemqi{ta na planskom podru~ju, tj. regulacionim i urbanisti~kim uslovima ure ewa prostora utvr- enim Urbanisti~kim planom, obezbe uje se za{tita javnog interesa, rezervacija prostora povr{ina namewenih rudarskim objektima i aktivnostima od op{teg interesa i javnih povr{ina namewenih za izgradwu i kori{}ewe javnih objekata od op{teg interesa-infrastrukturni objekti. Osnovni element regulacije na Planskom podru~ju su grani~ne linije prostornih celina, odnosno potcelina i granice javnog gra evinskog zemqi{ta. U tom smislu elementi regulacije se utvr uju po prostornim celinama i potcelinama. Prostorna celina Povr{inski kopovi (Potcelina 1 7) Zemqi{te u obuhvatu granica ovih potcelina se ure uje prema pravilima za povr{ine namewene rudarskim objektima i aktivnostima od op{teg interesa i nije predvi eno za izgradwu gra evinskih objekata. Odobrewe za eksploataciju mo`e se izdati samo na osnovu rudarskog projekta i studije opravdanosti koji sadr`e sve mere za{tite od elementarnih nepogoda i tehni~kih katastrofa, mera na obezbe ivawu op{te sigurnosti, mera za{tite i sanacije `ivotne sredine i s obzirom na uslove za kona~nu rekultivaciju i uslove monitoringa predvi ene Urbanisti~kim planom. Povr{ine u ovoj prostornoj celini na kojima se ne}e neposredno odvijati rudarske aktivnosti ure uju se kao za{titni zeleni pojas prema nasequ i povr{ine za kona~nu rekultivaciju prema posebnim pravilima Urbanisti~kog plana. Budu}i da je zemqi{te u re`imu povr{ina namewenih rudarskim objektima i aktivnostima od op{teg interesa, mogu}e je u ovoj potcelini uspostavqawe koridora za interne transportne i infrastrukturne sisteme i saobra- }ajnih prikqu~aka na javne saobra}ajnice. Prikqu~ak na javnu saobra}ajnicu ostvaruje se kori{}ewem postoje}ih saobra}ajnica i to: za Potcelinu 1 i Potcelinu 2 po staroj trasi puta R 201 na staciona`i izme{tawa trase u I fazi; za Potcelinu 3 po postoje}em lokalnom putu na novoizgra enu deonicu u prostornoj celini Saobra}ajni koridor; i za Potcelinu 4 na novu trasu izme{tenog dr`avnog puta II reda. Prostorna celina Infrastrukturni koridor (Potcelina 1, Potcelina 2, Potcelina 3, Potcelina 4, Potcelina 5) Zemqi{te u granicama ovih potcelina nameweno je iskqu~ivo za gra ewe odnosno izme{tawe objekata saobra- }ajne, energetske i druge infrastrukture, a ure uje se kao javno gra evinsko zemqi{te prema op{tim i pojedina~nim pravilima Urbanisti~kog plana za izgradwu i ure ewe prostora, koja se sprovode, razra uju i usagla{avaju na osnovu odgovaraju}e tehni~ke dokumentacije sinhronizovano sa izradom urbanisti~kog projekta. U pojasu {irine oko 300 m izme u granica prostornih celina Povr{inski kopovi odnosno Poqe E posle 2020. godine i prostornih celina Naseqe Baro{evac, Naseqe Zeoke i Naseqe Burovo uspostavqa se unutra- {wa regulacija za pojedina~ne planirane i postoje}e linijske objekte i to: industrijska pruga (pojas zabrane gradwe 8 m od krajwih linija koloseka); dr`avni put u naseqenom mestu R201 (zemqi{ni pojas prose~no 17 m, za{titni pojas obostrano 10 m); lokalni put Lazarevac Baro{evac sa elementima tehni~kog osigurawa puta i osigurawa kosine novog korita reke Pe{tan na kriti~nim delovima; DV 35 kv (izvo a~ki pojas 5 m, pojedina~ni za{titni pojas do 10 m obostrano, trase vodova najmawe 20 m od granice eksploatacionog podru~ja, 25 m od kompleksa benzinske pumpe gradske i interne, kao i drugih objekata koji sadr`e zapaqive i eksplozivne materije); reka Pe{tan u izme{tenom koritu, pojas regulacije 50 m na delu Ju`nog obodnog kanala, odnosno 35 m na ostalom delu izme{tenog korita; cevovodi sanitarne vode u za{titnom pojasu dr`avnog puta R 201; gasovod (za{titni pojas 11 m); i telekomunikacioni kablovi i ostala infrastrukturna mre`a ni`eg ranga u regulaciji drugih sistema. Regulacijom koridora za izgradwu, funkcionalno i tehni~ko odr`avawe industrijske pruge RB Kolubara i upravqawe izgra enim objektom u eksploatacionom periodu, u Potcelini 1 i delu Potceline 2, obezbe uje se rezervacija pru`nog (zemqi{nog pojasa) za budu}u prugu Lazarevac Aran elovac. Prema posebnim pravilima za izgradwu i ure ewe Urbanisti~kog plana za saobra}ajne objekte, reguli{e se prikqu~ewe i iskqu~ewe (ulivno izlivne trake) objekta pumpne stanice Nis Petrol. Ure ewe lokacije, povr- {ine od oko 35 ari, namewene za izgradwu objekta benzinske pumpe gradskog tipa sa tri natkrivena ostrva i potrebnim brojem to~ionih mesta, razra uje se kao pojedina~no re{ewe urbanisti~kog projekta za prostornu celinu.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 113 Prostorna celina Saobra}ajni koridor Zemqi{te u granicama ove prostorne celine (Potcelina 1, 2 i 3) nameweno je za gra ewe objekata saobra}ajne, energetske i druge infrastrukture, a ure uje se jednim delom kao javno gra evinsko zemqi{te prema op{tim i pojedina~nim pravilima Urbanisti~kog plana za izgradwu i ure ewe prostora, koja se sprovode, razra uju i usagla{avaju na osnovu tehni~ke dokumentacije izradom urbanisti~kog projekta za prostornu celinu. Zemqi{ne povr{ine izvan planirane regulacije saobra}ajnica lokalnog i dr`avnog puta II reda ure uju se prema pojedina~nim pravilima za ure ewe Urbanisti~kog plana za povr{ine u rekultivaciji i uz po{tovawe zahteva preglednosti u saobra}aju. Na delu gde se planira izgradwa dr`avnog puta po trasi postoje}e lokalne saobra}ajnice Rudovci Prkosava, sa desne strane u pravcu rasta putne staciona`e, utvr uje se za{titni pojas puta kao pojas zabrane izgradwe u {irini 10 m izme u regulacione linije koja se poklapa sa granicom zemqi{no-putnog pojasa. U za{titnom pojasu se ne mo- `e izdati: odobrewe za izgradwu novih objekata, odobrewe za izgradwu i upotrebna dozvola za bespravno izgra ene objekte i odobrewe za rekonstrukciju (prezi ivawe, dozi- ivawe i nadzi ivawe) postoje}ih objekata. U za{titnom pojasu mo`e se izdati dozvola po prijavi radova na adaptaciji postoje}ih objekata bez promene namene, horizontalnih i vertikalnih gabarita. U za{titnom pojasu mogu}e je izvo ewe nadzemnih i podzemnih infrastrukturnih vodova i postavqawe stubova javne rasvete; ograde, kolski prilazi, elementi urbanisti~kog mobilijara i sli~no ne smeju uticati na bezbedno odvijawe saobra}aja. Neophodno ogra ivawe lokacije mesnog grobqa Prkosava izvodi se prema zate~enom rasporedu grobnih mesta kao ograda kompleksa ili za{titna ograda u putnom pojasu. Tip ograde se utvr uje tako da ne ugro`ava preglednost u zoni raskrsnice. Prostorna celina Poqe E posle 2020. godine S obzirom na to da se aktivni rudarski radovi predvi- aju posle 2020. godine, doma}instvima u Potcelini 1 ove prostorne celine bi}e omogu}eno da se pojedina~no opredele za preseqewe u Planskom periodu ili posle 2020. godine. Pravila za izgradwu i ure ewe uspostavqaju u ovoj celini prema utvr enom re`imu izgradwe, rekonstrukcije i adaptacije objekata doma}instava (u okviru ku}i{ta) u zavisnosti od dinamike rudarskih radova odnosno od planiranog vremena za preseqewe (2009, 2015, 2020. ili posle 2020). Doma}instvima u delovima naseqa Medo{evac u okviru ove prostorne celine (Potcelina 1), koja se izjasne za preseqewe posle 2020. godine i doma}instvima u Potcelini 2 (KO Burovo), treba omogu}iti na postoje}im parcelama rekonstrukciju postoje}ih kao i izgradwu novih objekata, na zemqi{tu na kome su izgra eni objekti nameweni trajnoj upotrebi. Pravila gra ewa, pri ~emu se pod gra ewem podrazumeva i rekonstrukcija postoje}eg objekta, regulaciona i gra- evinska linija, nivelacioni uslovi i tehni~ki uslovi za prikqu~ewe na saobra}ajnu, komunalnu i drugu infrastrukturu utvrdi}e se, prilikom izdavawa izvoda iz Plana, na osnovu op{tih pravila za gra ewe i ure ewe Urbanisti~kog plana kao i drugih zakonom propisanih uslova i to: prilikom izdavawa izvoda iz plana izvr{iti analizu prostornih uslova za svaku pojedina~nu lokaciju i utvrditi, po potrebi, uslove izgradwe drugog stambenog ili rekonstrukcije postoje}eg objekta spratnosti do P+1, tako da indeks izgra enosti parcele ne bude ve}i od 0,6 i stepen iskori{}enosti od 40, pri ~emu se obra~unava ukupna povr{ina svih postoje}ih objekata bez obzira na wihovu namenu; izgradwa novog slobodnostoje}eg objekta, koji mo`e biti i vi{eporodi~ni, mogu}a je na parceli minimalne povr{ine 600 m 2, najmawe {irine fronta 20 m, koja ima direktni pristup, ili preko privatnog prolaza istog sopstvenika ({irine ve}e od 2,5 m) na javnu saobra}ajnicu regulacione {irine minimum 6,0 m; nisu dopu{teni novi prikqu~ci na dr`avni put u naseqenom mestu; rastojawe izme u regulacione i gra evinske linije utvr uje se na osnovu pozicije ve}ine izgra enih objekata u istoj regulaciji, ali ne mawe od 3 m; me usobna udaqenost planiranog stambenog i postoje}ih objekata na parceli je minimum 5 m, izuzev sto~ne staje (me usobna udaqenost je minimum 15 m); postoje}e ubri{te i poqski klozet moraju biti na najmawe 20 m, i to iskqu~ivo na ni`oj koti; visina venca novog objekta sa vencem, uskla uje se sa vencem susednog objekta ali relativna visina ne mo`e biti ve}a je od 1,5 {irine regulacije javne saobra}ajnice odnosno od rastojawa do gra evinske linije naspramnog objekta; kota prizemqa objekata odre uje se u odnosu na kotu nivelete javnog ili pristupnog puta a prema nultoj koti objekta; parkirawe je iskqu~ivo na parceli; parcele se mogu ogra ivati transparentnom ogradom do visine od 1,40 m tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na gra evinskoj parceli koja se ogra uje, s tim da u slu- ~aju da je niveleta parcele vi{a od susedne, transparentna ograda se mo`e postavqati na podzid; kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije. Prostorne celine Naseqe Baro{evac i Naseqe Burovo Pravila za izgradwu i ure ewe prostora u ovim prostornim celinama utvr uju se prema uspostavqenoj podeli na povr{ine u gra evinskom reonu i povr{ine izvan gra- evinskog reona primenom osnovnih urbanisti~kih pokazateqa (koeficijent izgra enosti, stepen iskori{}enosti, regulaciona i gra evinska linija, visinska regulacija i nivelacija). Pravila gra ewa u gra evinskom reonu, pri ~emu se pod gra ewem podrazumeva i rekonstrukcija postoje}eg objekta, regulaciona i gra evinska linija, nivelacioni uslovi i tehni~ki uslovi za prikqu~ewe na saobra}ajnu, komunalnu i drugu infrastrukturu utvrdi}e se, prilikom izdavawa izvoda iz Plana, na osnovu op{tih i pojedina~nih pravila za gra ewe i ure ewe Urbanisti~kog plana kao i drugih zakonom propisanih uslova i to: najmawa povr{ina parcele za izgradwu porodi~nog stambenog objekta, koji mo`e biti slobodnostoje}i ili dvojni, iznosi 500 m 2 ; parcela se formira ~etvorougaonog oblika najmawe {irine fronta 15 m tako da ima direktni pristup na javnu saobra}ajnicu regulacione {irine minimum 5,5 m; izgradwa vi{eporodi~nih stambenih objekata u neprekinutom nizu mogu}a je do 60 m du`ine niza i na parceli najmawe povr{ine 200 m 2 a prema Urbanisti~kom projektu koji sadr`i urbanisti~ko-arhitektonska re{ewa svih objekata u nizu; na parceli mo`e biti izgra en samo jedan stambeni odnosno stambeno-poslovni objekat i, kao drugi objekat na parceli, pomo}ni objekat za prate}e potrebe stanovawa, ili kao koja je ekolo{ki i funkcionalno primerena zoni stanovawa i ne ugro`ava kori{}ewe ostalih naseqskih sadr`aja, a koeficijent izgra enosti ne mo`e biti ve}i od o,6 i stepen iskori{}enosti od 40, pri ~emu se obra~unava ukupna izgra ena povr{ina; utvr eni urbanisti~ki pokazateqi mogu biti uve}ani do 15% prilikom rekonstrukcije postoje}ih objekata ili izgradwe novih objekata na ve} formiranim gra evinskim parcelama, pri ~emu se obra~unava ukupna povr{ina svih postoje}ih objekata bez obzira na wihovu namenu, odnosno kod izgradwe vi{eporodi~nih objekata u nizu na 1,6 i 80; povr{ina za delatnosti u stambenom objektu (stambeno-poslovni objekat) mo`e biti do 50% ukupne povr{ine nezavisno od tipa izgradwe;
Broj 58 114 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. rastojawe izme u regulacione i gra evinske linije utvr uje se na osnovu pozicije ve}ine izgra enih objekata u istoj regulaciji, ali ne mawe od 3 (udaqenost stambenih objekata od grobqa je 50 m), s tim {to je kod stambeno-poslovnih objekata gra evinski elementi kao {to su: izlozi lokala, konzolne reklame i konstrukcije nadstre{nica, na nivou prizemqa, mogu pre}i gra evinsku liniju; drugi objekat na parceli postavqa se na unutra{wu gra evinsku liniju s obzirom na namenu; na parcelama koje su na obodu gra evinskog reona preporu~uje se formirawe predba{te; rastojawe osnovnog gabarita objekta i granice susednih parcela je najmawe 2,5 m za slobodnostoje}e i 1,5 m za ivi~ne objekte u neprekinutom nizu, a rastojawe do susednih objekata 4,0 odnosno 6,0 m za objekte porodi~ne delatnosti; prilikom rekonstrukcije postoje}eg objekta ~ije je rastojawe do granice parcele mawe, ne mogu se predvideti otvori prema susednom objektu; kota prizemqa objekata odre uje se u odnosu na kotu nivelete javnog a prema nultoj koti objekta; spoqno otvoreno stepeni{te visine ve}e od 0,9 m mogu}e je postaviti iskqu~ivo sa zadwe strane objekta; spratnost stambenog i stambeno-poslovnog objekta iznosi P +1+Pk, a drugi objekat na parceli mo`e biti iskqu~ivo prizemne spratnosti; visina venca novog objekta sa vencem, uskla uje se sa vencem susednog objekta ali relativna visina ne mo`e biti mawa je od 1,5 {irine regulacije javne saobra}ajnice odnosno od rastojawa do gra evinske linije naspramnog objekta; visina nadzitka stambene potkrovne eta`e iznosi najvi{e 1,6 m ra~unaju}i od kote poda do ta~ke preloma krovne kosine; parkirawe je iskqu~ivo na parceli, a objekti u nizu mogu imati gara`ni prostor samo unutar osnovnog gabarita objekta; parcele se mogu ogra ivati transparentnom ili kombinovanom ogradom do visine 0,9 m (max 1,40 m) tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na gra evinskoj parceli koja se ogra uje, s tim da u slu~aju da je niveleta parcele vi{a od susedne, transparentna ograda se mo`e postavqati na podzid; kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije; deo parcele na kojem je izgra en objekat delatnosti ogra uje se zidanom ogradom visine 2,2 m; objekti u nizu mogu imati ogra eno samo zadwe dvori{te; i odvodwavawe povr{inskih voda sa gra evinske parcele je slobodnim padom prema ulici sa regulisanom kanalizacijom odnosno sa ure enim kanalom. Ure ewe slobodnih javnih povr{ina je prema posebnim pravilima Urbanisti~kog plana, a izgradwa, rekonstrukcija i ure ewe slobodnih povr{ina na parcelama objekata op{teg zna~aja (javni naseqski sadr`aji administracija, dom kulture, {kola, DU, ambulanta; rekreativni kompleks) prema Urbanisti~kim projektima je izra enim na osnovu op{tih i pojedina~nih pravila za gra ewe i ure ewe Urbanisti~kog plana kao i drugih zakonom propisanih uslova. Pravila gra ewa i ure ewa povr{ina izvan gra evinskog rejona (u seoskom delu naseqa) utvr uju se za potrebe izgradwe objekata me{ovitih i poqoprivrednih doma}instava i to: povr{ina gra evinske parcele za me{ovito doma}instvo iznosi 800 1200 m 2 za poqoprivredno doma}instvo op{teg tipa 1200 2000 m 2 i za poqoprivredno doma}instvo specijalizovane poqoprivredne proizvodwe 1200 3000 m 2 ; parcela se formira ~etvorougaonog oblika tako da u`im frontom (min 20 m) izlazi na regulaciju, izuzetno na terenima nagiba ve}eg od 25% mo`e du`om stranom tangirati javni put; parcela mora da ima direktni pristup, ili preko privatnog prolaza istog sopstvenika ({irine ve}e od 2,5 m za stambeni i 3,0 m za ekonomski deo dvori{ta) na javnu saobra}ajnicu regulacione {irine minimum 6 m; maksimalan odnos povr{ine ekonomskog i stambenog dvori{ta na gra evinskoj parceli je za me{ovito doma- }instvo iznosi 1:1, za seosko doma}instvo op{teg tipa 2:1 i za poqoprivredno doma}instvo specijalizovane poqoprivredne proizvodwe 3:1 koeficijent izgra enosti na delu parcele namewenom stanovawu je 0,4 a na delu parcele namewenom za izgradwu ekonomskih objekata 0,8; stepen iskori{}enosti 30 na stambenom delu i 80 na ekonomskom delu; spratnost objekta namewenog stanovawu utvr uje se do P+1, izuzetno kod parcela mawe povr{ine P+1+Pk, a objekti mogu biti i dvojni ili vi{eporodi~ni u prekinutom nizu (rastojawe do 4,0 m); rastojawe susednih stambenih objekata iznosi najmawe 10 m; ako je na ve} izgra enim parcelama ovo rastojawe mawe, prilikom rekonstrukcije ne mogu se izvoditi otvori sa te strane; u stambenom delu dvori{ta mo`e se graditi pomo}ni objekat (letwa kuhiwa, ostava, gara`a, priru~ni magacin, sanitarni propusnik) uz stambeni odnosno stambeno-poslovni objekat; u ekonomskom delu dvori{ta mogu se graditi ekonomski objekti i sadr`aji (sto~ne staje, objekat porodi~ne delatnosti, ispusti za stoku, ubri{ne jame, poqski klozeti i sl.) i pomo}ni objekti (pu{nica, su{nica, ambar, ko{, nadstre{nica i objekat za ma{ine i vozila, magacini i ubri{na jama) orijentisani tako da dominantni vetrovi duvaju od ~istih prema prqavim objektima i sa minimalnim rastojawem od stambenog objekta istog odnosno susednog doma}instva koja iznose 15 m odnosno 25 m za ubri{te i poqski klozet; bunar ili izvor moraju biti na vi{em terenu i najmawe 25 m udaqeni od ubri{ta i poqskog klozeta; na terenu nagnutom prema javnom putu, ekonomsko dvori{te se mo`e organizovati uz javni put, ali je obavezno ure ewe pojasa za{titnog zelenila (5 m); rastojawe gra evinske i regulacione linije je min 5 m; ovo rastojawe se uve}ava za du`inu me upravca privatnog prolaza; ako se ekonomsko dvori{te oslawa na stambeni deo susednog dvori{ta obavezno se ogra uje zidanom ili kombinovanom ogradom visine 1,4 2,2 m na parceli na kojoj je organizovano; kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije; i povr{ina za delatnosti u stambenom objektu (stambeno-poslovni objekat) mo`e biti do 50% ukupne povr{ine nezavisno od tipa izgradwe. Prostorna celina Naseqe Zeoke Delovi KO Zeoke u ovoj prostornoj celini nalaze se van granica eksploatacionog podru~ja Kolubarskog lignitskog basena i nisu direktno ugro`eni rudarskim radovima. Na ovom podru~ju pravila za izgradwu i ure ewe prostora utvr- uju se u svemu kao Pravila gra ewa i ure ewa povr{ina izvan gra evinskog reona za naseqa Baro{evac i Burovo. U zavisnosti od broja i strukture stanovnika koji }e odlu~iti da tu `ive utvrdi}e se koncepcija razvoja i nivo opremawa komunalnim i drugim javnim servisima, kao i oblik rekonstrukcije naseqa. Posebnom odlukom gradske op{tine Lazarevac nakon izja{wavawa postoje}eg stanovni{tva o eventualnom preseqewu, odnosno, po dobijawu pouzdanijih pokazateqa o eventuanim namerama stanovni- {tva iz susednih naseqa za doseqavawe u taj deo naseqa, uredi}e se potreba organizacije javnih naseqskih funkcija i sadr`aja. U zavisnosti od broja i strukture stanovnika koji }e odlu~iti da tu `ive zavisi}e koncept razvoja i nivo opremawa komunalnim i drugim javnim servisima, kao i oblik rekonstrukcije naseqa. Pravila za izgradwu i ure ewe lokacije javnih naseqskih objekata bi}e precizirana kroz izradu urbanisti~kog projekta u skladu sa op{tim i pojedina~nim pravilima Urbanisti~kog plana.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 115 2. Nivelaciona i regulaciona re{ewa Urbanisti~ki uslovi ure ewa prostora na planskom podru~ju, u pogledu regulacionih i nivelacionih re{ewa, dati su kao generalna regulacija i nivelacija, koje se moraju proveriti, usaglasiti i razraditi kroz izradu urbanisti~kog projekta i tehni~ke dokumentacije na osnovu rezultata istra`nih radova i odgovaraju}ih tehni~kih i ekonomskih analiza. 2.1. Saobra}ajnice 2.1.1. @elezni~ka pruga Pruga Lazarevac Aran elovac Planirani koridor pruge Vreoci Aran elovac preuzet je iz plana vi{eg reda (Prostorni plan Republike Srbije). Pruga je planirana kao regionalna pruga normalnog koloseka za brzine do 80 km/~, kategorije D3. Kao sistem vu~e planira se elektro vu~a ali kao alternativa i dizel-elektri~ni ili dizel. Trasa pruge u obuhvatu Plana ne mo`e koristiti postoje}i koridor pruge uzanog koloseka iz dva razloga; jedan je taj {to su elementi uzdu`nog profila potpuno razli~iti za planiranu prugu u odnosu na postoje}i koridor a drugi je taj {to }e jedan deo postoje}e trase biti prekopan. Nova trasa je planirana sa elementima podu`nog profila koji zadovoqavaju planiranu kategoriju pruge i wen rang. Detaqnija razrada trase obra uje se odgovaraju}om tehni~kom dokumentacijom uz izradu odgovaraju}ih urbanisti~kih projekata. Du`ina trase Plana je 9794 m od km 0+000 do km 9+794. Staciona`a se ra~una od ulaska u Plansko podru~je u reonu [opi}a do napu{tawa granice Plana u rejonu Baro{evca Malih Crqana. Stacionirawe je izvedeno na ovaj na~in jer je mesto prikqu~ka na mre`u dr`avne `eleznice jo{ uvek neodre eno. Izgradwa pruge je podeqena u dve faze, prilago eno planiranom napredovawu kopova. U Fazi 1. (do 2012 god.) planira se rezervacija i izgradwa koridora od km 3+904 do km 7+891 u du`ini od 3387 m i rezervacija koridora od km 7+891 do km 9+794 u du`ini od 1904 m. U ovoj fazi delom koridora regionalne pruge, od km 3+904 do km 7+891 bi}e izgra en kolosek uzane pruge za potrebe rudarskog basena, kao deo trase izme{tene industrijske pruge, dok }e deo od 7+891 do 9+ 794 biti u rezervaciji. Planirawe Faze 1. na ovaj na~in je proisteklo iz potrebe da se maksimalno ekonomi{e sa resursima. Naime izgradwa regionalne pruge je u ovoj fazi razvoja `elezni~ke mre`e jo{ uvek daqa projekcija. Ne postoji odgovaraju}a tehni~ka dokumentacija (naru~ena je) a ni odgovaraju}i plan investicija i izvori finansirawa. Dok se ti poslovi ne privedu kraju industrijska pruga (koja je samo privremeno re{ewe za transport ugqa sa kopova) se mo`e izgraditi i koristiti na delu od km 3+904 do km 7+891, koji }e privremeno biti deo trase industrijskog koloseka, pod uslovima i uz odobrewe @eleznica Srbije a na zahtev Kopova. Faza 2. predstavqa koridor u rezervaciji od km 0+000 do km 3+904 a za planski period do 2020. Od ostalih postrojewa planira se stajali{te u Burovu, u reonu prikqu~ka lokalnog puta iz pravca Medo{evca i u Baro{evcu, u reonu nekada{weg stajali{ta na uskokolose~noj pruzi. Stajali{ta su opremqena potrebnim stani~nim kapacitetima za prijem i otpremu vozova, regulisawe saobra}aja, prodaju karata i sl. Ukr{taji sa drugim infrastrukturnim koridorima su u: km 0+930,3 sa saobra}ajnicom koja od Burova vodi ka Medo{evcu ({kola, de~ja ustanova, kancelarija MZ) jer je realno o~ekivati da }e ovaj put biti u upotrebi stanovnika Medo{evca du`i period ure en i obezbe en putni prelaz u nivou; km 3+435 ukr{taj sa re~nim koridorom mostovska konstrukcija; km 4+351,6 sa saobra}ajnicom do centra naseqa Zeoke ure en i obezbe en putni prelaz u nivou; km 5+848,8 sa saobra}ajnicom do nove radne zone u funkciji povr{inskih kopova ure en i obezbe en putni prelaz u nivou; km 6+375,9 ukr{taj sa saobra}ajnicom do upravne zgrade ure en i obezbe en putni prelaz u nivou zajedno sa prelaskom puta preko industrijskog koloseka (putni prelaz preko dva koloseka); km 7+153,6 ukr{taj sa saobra}ajnicom do lokacije za novo grobqe u Baro{evcu ure en i obezbe en putni prelaz u nivou zajedno sa prelaskom puta preko industrijskog koloseka (putni prelaz preko dva koloseka); km 7+988,3 sa internom saobra}ajnicom koja }e se privremeno koristiti i kao alternativa puta u prekidu L1807 ure en i obezbe en putni prelaz u nivou zajedno sa prelaskom puta preko industrijskog koloseka (putni prelaz preko dva koloseka); km 8+657 ukr{taj sa novoplaniranom trasom dr`avnog puta 2. reda ure en i obezbe en putni prelaz u nivou. Industrijska pruga Industrijska pruga uzanog koloseka je, prelazno re{ewe za transport ugqa sa kopova do postrojewa za preradu u Vreocima. Posle 2020. godine sav transport treba da se obavi trakastim transporterima. Dok se trake ne postave koristi}e se pruga. Nova trasa jednim delom se izgra uje u saobra}ajnom koridoru rezervisanom za potrebe regionalne pruge Vreoci-Aran elovac iz Faze 1. u du`ini od 3387 m od km1+541 do km 4+298 (od km 3+904 do km 7+891 regionalne pruge). Drugi deo trase, od napu{tawa koridora regionalne pruge (km 3+904) do mesta prikqu~ka na staru trasu kroz Medo{evac, vodi se zajedno sa regionalnim putem iz Faze 1. u du`ini od 1541 m tj. od km 0+000 do km 1+541 industrijske pruge. Ukupna du`ina novog koloseka je 4298 m. Ukr{taj sa dr`avnim putem R-201 Faza 1. u km 0+192 nove trase ure uje se kao ure en i obezbe en putni prelaz u nivou. Putni prelazi na delu paralelnog i bliskog vo ewa sa regionalnom prugom bi}e ure eni zajedno kao jedinstven putni prelaz (putni prelaz preko dva koloseka). 2.1.1. Drumske saobra}ajnice Dr`avni put 2. reda R-201, deonica Vreoci Kru{evica Na delu trase kroz KO Baro{evac, KO Zeoke i KO Medo{evac put R-201 bi}e u zoni Poqa C i E. Kako se radovi na eksploataciji odvijaju fazno potrebno je da se do 2010 (2012) izgradi trasa na novoj lokaciji koja je van uticaja kopova. Nova trasa je povu~ena po ju`nom obodu aluvijalne zaravni reke Pe{tan, koja se tako e izme{ta. Formirawe ova dva koridora odvija se zajedno tako da se regionalni put izvodi na nasipu koji je jednovremeno i odbrambeni nasip od poplava. Put je u kruni nasipa visine 2,5 m. Trasa je sa elementima popre~nog i podu`nog profila za rang koji put nosi, za brzine do 100 km/~. Izme{tawe trase je podeqeno u dve faze: Faza 1. je du`ine 5120 m i ona se od postoje}eg puta odvaja u km 33+560 desno, u reonu Medo{evca, ide ju`nim obodom kopova C i E kroz KO Zeoke i KO Baro{evac, po ju`nom obodu aluvijalne zaravni reke Pe{tan koja se tako- e izme{ta, a na staru trasu se vra}a ispred naseqa Baro- {evac u km 38+140. Formirawe dva koridora (re~ni i putni) odvija se zajedno, tako da se regionalni put izvodi na nasipu koji je jednovremeno i odbrambeni nasip od poplava. Put je u kruni nasipa visine 2,5 m. Put se na nasip pewe u km 4+200 na kotu 120.1 mnm, prati podu`ni pad korita sve do mesta gde put u Fazi 2. prilazi mostu preko izme- {tenog korita reke Pe{tan u km 0+415 na koti 113.52.
Broj 58 116 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Faza 2. je du`ine 3904 m i od Faze 1. se odvaja u km 1+733 odakle ide odbrambenim nasipom sve do mesta ukr- {taja sa izme{tenim re~nim tokom Pe{tana u km 0+441. Posle prelaska preko reke Pe{tan mostovskom konstrukcijom, trasa koristi svoj trup i vodi ka granici plana kroz KO Burovo. Plan napu{ta u km 3+904. Trasa izme{tenog puta kao nova saobra}ajnica ima redukovan broj prikqu~aka ~emu je doprineo i paralelni pravac op{tinskog puta L1806 Lazarevac Burovo Baro{evac koji je prihvatio najve}i broj prikqu~aka iz naseqa i usmerio ih prema dr`avnom putu. Kroz naseqe Baro{evac put je sa ve}im brojem prikqu- ~aka ali kroz naseqe ima status naseqske saobra}ajnice jer se veliki broj kretawa lokalnog stanovni{tva i radnika Kopova odvija wim. Ukr{taji su u nivou na preglednim raskrsnicama sa trakama za leva skretawa: km 2+988.7 Faze 2. kao ukrsna raskrsnica sa saobra- }ajnicom Lazarevac Medo{evac koja je ujedno i naseqska saobra}ajnica za naseqe Burovo; km 1+850 Faze 2. na ukr{tawu puta L1806 sa leve i desne strane; km 0+441 Faze 2. na ukr{tawu sa re~nim koritom preko mostovske konstrukcije; km 0+545 Faze 2. na ukr{taju sa putem L1806 sa leve i desne strane; km 2+165.8 Faze 1. na ukrsnoj raskrsnici sa putem za centar naseqa Zeoke; km 4+138.7 Faze 1. na ukrsnoj raskrsnici sa internim putem za novoplaniranu radnu zonu u funkciji kopova; km 38+620.8 na mestu ukr{taja sa putem L1806 desno; km 39+000, ukr{taj desno sa naseqskom saobra}ajnicom naseqa Jelav; km 39+396.8, ukr{taj desno sa naseqskom saobra}ajnicom naseqa Jelav; km 39+4723, ukr{taj desno sa naseqskom saobra}ajnicom naseqa Jelav; km 39+8765, ukr{taj desno sa naseqskom saobra}ajnicom naseqa Jelav; km 40+211.6, ukr{taj levo sa internom saobra}ajnicom koja je ujedno i alternativni privremeni pravac puta L1807; i km 41+420, ukr{taj levo dva dr`avna puta. Kroz naseqe Baro{evac od mesta gde se Faza 1. vra}a na staru trasu pa kroz celo naseqe saobra}ajnica je opremqena obostranim, izdignutim trotoarima, tj. ima tretman naseqske saobra}ajnice. Potrebno je da SO Lazarevac donese odluku o progla{ewu pru`awa pravca dr`avnog puta kroz naseqe uz prethodno pribavqene saglasnosti nadle- `nog ministarstva po predvi enoj proceduri. Dr`avni put 2. reda deonica Rudovci Strmovo Novoplanirana deonica dr`avnog puta 2. reda, deonica Rudovci Strmovo predvi ena Prostornim planom podru~ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena ukr{ta se sa putem R-201 u km 41+420 sa leve strane puta R-201 i pored autobaze po~iwe da se pewe uz uzvi{ewe Bobija u KO Mali Crqeni, prolazi kroz rekultivisane i stabilizovane povr{ine (Bagremar) obilaze}i deo naseqa Rudovci, Kolonija, i pored Rasadnika se ukqu~uje u lokalni put L1811 Rudovci Prkosava ~iju trasu prati do lokalnog grobqa, kroz KO Prkosava. Odatle skre}e na levo i novom trasom po obodu eksploatacionog poqa A vodi prema Strmovu. U obuhvatu plana staciona`a otpo~iwe na mestu ukr- {taja sa putem R-201 od km 0+000 a zavr{ava se u km 3+954; du`ina trase je 3954 m. Prikqu~ci na novoplaniranoj trasi su: km 1+480.5 put L1811 sa desne strane km 2+426.1 sa desne strane saobra}ajnicom prema jezeru Prkosava km 2+975.5 sa desne strane km 3+868.8 sa leve strane sa novom trasom puta L1807 Prkosava Strmovo. Op{tinski put L1806 Burovo Zeoke Baro{evac Put L1806 ostaje u svom koridoru osim u delu izme u naseqa Burovo i Zeoke gde wegovu trasu zauzima novoplanirani saobra}ajni koridor Faza 2. Nakon zauzimawa koridora i analizom novonastale situacije zakqu~ak je da nije potrebno planirati novu trasu puta L1806 vo ewem paralelne trase uz planirani saobra- }ajni koridor. Razlozi su slede}i: konfiguracija terena na predmetnom delu trase je izrazito nepovoqna sa popre~nim padom terena od preko 10% sa dubokim jarugama prema dolini; za savla ivawe uslova terena potrebni su obimni zemqani i in`ewerski radovi za osigurawe kosina u vidu potpornih zidova (skoro celom du`inom) i konstrukcija za prelazak prego jaruga {to bi znatno poskupelo izgradwu; i trenutni a i o~ekivani saobra}aj na relaciji Burovo- Zeoke u planskom periodu je zanemarqiv posebno ako se posmatra period i nakon planskog perioda. Za daqe vo`we oba naseqa imaju odgovaraju}e prikqu~ke na dr`avni put za svaki smer nameravane vo`we. Delovi trase koji se zadr`avaju moraju se osposobiti za bezbedno odvijawe dvosmernog saobra}aja sa svim elementima koji to obezbe uju. U tom smislu potrebno je izvr{iti rehabilitaciju i rekonstrukciju kolovoza prema odgovaraju}oj tehni~koj dokumentaciji koja }e biti na vreme naru~ena od strane upravqa~a ovim putem. Op{tinski put L1807 Mirosaqci Strmovo Put L1807 je ve} du`e vreme u prekidu jer je prekopan u sklopu eksploatacije Poqa A. Kao privremeno re{ewe koristi se interna saobra}ajnica kroz eksploataciono poqe. Saobra}ajnica je neuslovna i nalazi se u reonu `ivih rudarskih aktivnosti. Nova trasa puta planira se po severnom obodu Poqa A od planiranog dr`avnog puta 2. ranga Rudovci Strmovo na mestu gde put naglo skre}e ka Strmovu prema Mirosaqcima. Na ovaj na~in naseqe Mirosaqci je u vezi sa putem R- 201 kvalitetnim dr`avnim putem 2. reda Rudovci Strmovo. Kako je krajwa vremenska odrednica za izgradwu ovog puta 2020. planirana je izgradwa alternativnog pravca kroz Poqe A na delu koji se priprema za rekultivaciju. Saobra}ajnica je sa elementima popre~nog i podu`nog profila koji obezbe uju nesmetano odvijawe dvosmernog saobra}aja. Po saobra}ajnici se predvi a i saobra}aj {kolskog autobusa. Kretawe vozila koja nisu u funkciji rudarskih radova bi}e posebno regulisano sporazumom Kopova i op{tinskih organa uz obavezno prijavqivawe na portirnici pre ulaska u rejon kopa. Alternativna saobra}ajnica se od puta R-201 odvaja u levo u km 40+211.6. Sabirne saobra}ajnice Sabirne saobra}ajnice su naseqske saobra}ajnice kojima se odvija najve}i obim lokalnog saobra}aja u posmatranim naseqima. Na wih se prikqu~uju sve ostale saobra}ajnice i prilazi parcelama. U planu ove saobra}ajnice su posebno izdvojene i obele`ene na grafi~kom prilogu kao sabirne od 1 5 za Burovo a kao sabirna 6 za Baro{evac. Ulica Ravnogorska u nasequ Jelav je tako e sabirna. To su postoje}e saobra}ajnice sa prilago enom regulacijom. Sekundarne saobra}ajnice Sekundarne saobra}ajnice imaju ulogu da prikupe saobra}aj sa udaqenijih ali kompaktnijih grupacija objekata za stanovawe i svedu na sabirne saobra}ajnice. To su postoje}i pravci ali ih u nasequ Jelav u Baro{evcu ima i novoizgra enih prema postoje}im projektima koji su usvojeni kao ste~ena obaveza. Saoba}ajnice su obele`ene sa S1 S2
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 117 za naseqe Burovo, S3 za Zeoke i S4 S14 za naseqe Baro{evac. Saobra}ajnice ovog ranga svojom regulacijom su prilago ene postoje}em stawu i planiranim potrebama sa neophodnim intervencijama u popre~nom profilu. Ostale saobra}ajnice To su postoje}e saobra}ajnice u okviru naseqa koje vode do parcele ili do udaqenih mawih grupa objekata za stanovawe. One nisu posebno izdvojene na grafi~kim prilozima ali im se postoje}a kategorija zemqi{ta ne mewa. Odr`avawe kolovoza planira se na godi{wem nivou. U ovu grupu saobra}ajnica spadaju i saobra}ajnice koje se nalaze u delovima naseqa predvi enih za preseqewe. Na wima se ne predvi aju nikakvi radovi jer im prestaje osnovna namena. Kategorija zemqi{ta i ovih saobra}ajnica ostaje nepromewena. Kretawe pe{aka Za kretawe pe{aka kroz naseqena mesta planirane su posebno izdvojene povr{ine u okviru regulacije u vidu trotoara koji se postavqaju uz kolovoz od koga su izdignuti 0.12 m i odvojeni ivi~wacima. Prelaz preko kolovoza na raskrsnicama je na obele`enim pe{a~kim prelazima. Stanice za snabdevawe gorivom Postoje}a stanica za snabdevawe gorivom mora se izmestiti jer se nalazi u podru~ju koje }e biti prekopano do 2012. Za potrebe kretawa po javnim putevima nema potreba za pove}awem broja ovih postrojewa. Predlog nove lokacije za stanicu je uz desnu ivicu kolovoza puta R-201 Faza 1. Stanicu sa ulivni-izlivnim trakama locirati na me upravcu od km 4+600 do km 4+750. Regulaciono i nivelaciono re{ewe Regulacija puta 2. reda obuhvata (naseqe): kolovoz 2h3,00 6.0 trotoari 2h1.5 3.0 elementi trupa 2h2.5 3.0 5.0 6.0 14.0 15.0 m Regulacija puta 2. reda obuhvata (van naseqa): kolovoz 2h3,30 6.6 bankine 2h1.2 2.4 elementi trupa 2h2.5 5.0 5.0 10.0 14.0 19.0 m Regulacija op{tinskog puta obuhvata (van naseqa): kolovoz 2h3,0 6.0 bankine 2h1.0 2.0 elementi trupa 2h2.5 4.0 5.0 8.0 13.0 16.0 m Regulacija op{tinskog puta obuhvata (naseqe): kolovoz 2h2.75 5.5 trotoari 2h1.5 3.0 elementi trupa 2h2.5 4.0 5.0 8.0 13.5 16.5 m Regulacija sabirne ulice obuhvata: kolovoz 2h3,5 (3.0; 2.75) 5.5 7.0 trotoari 2h2.00 (1.5) 3.0 4.0 8.5 11.0 m Regulacija sekundarne ulice: kolovoz 5.5 5.5 trotoari 2h1.5 3.0 (bankina 2h0.75) 1.5 8.5 (7.0) m Regulacija ostalih ulica: kolovoz 5.5 (4.0) (3.5) (bankina 2h0.75) 1.5 8.5 (7.0) m Nivelaciono re{ewe u naseqima je prilago eno nivelaciji povr{ine asfaltnih slojeva na mestima ukr{tawa saobra}ajnica. Usvojena je postoje}a nivelacija da se ne bi poremetili ulazi u objekte na susednim parcelama. Nivelacija Faze 1. dr`avnog puta prilago ena je nivelaciji odbrambenog nasipa. Nivelacija saobra}ajnica van naseqenog mesta prilago ava se terenskim uslovima i tehni~kim uslovima i propisima. 2.2. Ure ewe vodotoka i kontrola poplava Prema podru~ju kroz koji proti~e i zna~aju objekata koji se {tite od poplava, reka Pe{tan je u granicama ovog Plana podeqena u dva sektora i to: Sektor I, obodni kanal po obodu PK Poqe E (by pass) i Sektor II, kroz naseqa Baro{evac Jelav do isto~ne granice plana. Izme{tawe i regulacija Pe{tana na sektoru I je u funkciji za{tite PK Poqa E od poplava u fazi wegovog otvarawa i razvoja do 2015. godine. Predvi eni stepen za{tite priobaqa od poplava na sektoru I je na poplavne vode stogodi{weg povratnog perioda, Q 1%=178,50 [m 3 /s]. Osnovno minor korito je trapeznog popre~nog preseka, {irine dna 6,0 m, nagiba kosina 1:1,5 i dubine 3,0 m. Major korito je asimetri~no, sa desnoobalnim nasipom i sa promenqivom {irinom levog i desnog forlanda. Liniju plavne zone odnosno, liniju odbrane od poplava sa leve strane ~ini visok teren tako da nije predvi en levoobalni nasip. Na desnoj obali je predvi en odbrambeni nasip, trapeznog popre~nog preseka, {irine u kruni 4,0 m i nagiba kosina 1:2. Kota krune nasipa je vi{a 2,5 m od kote terena (kote forlanda). Minimalno rastojawe izme u desne obale korita i no`ice nasipa (sa nebrawene strane iznosi), minimalna {irina forlanda je 5,0 m a ona mo`e biti i ve}a. Taj prostor je rezervisan za servisni put za odr`avawe korita. Pad dna korita iznosi I d=1,6. Pad krune nasipa prati pad dna korita. Kota dna izme{tenog korita na nizvodnom kraju iznosi 105,26 mnm, a na uzvodnom kraju 113,80 mnm. Kota krune odbrambenog nasipa na nizvodnom kraju iznosi 113,20 mnm, a na uzvodnom kraju 121,1 mnm. Osnovno korito kanala se kopa sa prethodno pripremqenog planuma forlanda, koji se formira iskopom. Masovni iskop na formirawu planuma forlanda kanala, spada u pripremne radove za otvarawe kopa i izvodi se odgovaraju}om te{kom mehanizacijom. Uporedo i skoro paralelno sa regulisanim koritom Pe{tana na sektoru I, predvi ena je izme{tena trasa regionalnog puta R-201. Desnoobalni nasip, koji pretstavqa liniju odbrane od poplava na desnoj strani, prati i delom se poklapa sa tupom regionalnog puta. Prethodno definisani gabariti odbrambenog nasipa su minimalno potrebni, ukoliko se put locira po kruni nasipa, wena {irina mora biti ve}e prema projektoivanoj {irini kolovoza. Pozicionirawe regionalnog puta po kruni nasipa je u ovom slu~aju opravdano iz dva razloga: a. Koli~ina vode u kanalu }e se bitno redukovati izgradwom retenzija tako da nakon toga ne postoji mogu}nost izlivawa vode u forlande pa tako nasip u kasnijoj fazi gubi svoju odbrambenu hidrotehni~ku funkciju, b. Za infrastrukturni koridor po ju`nom obodu Poqa E, na raspolagaqu je veoma uzani prostor izme u ju`ne granice kopa i burova~kog puta odnosno padine pobr a, tako da se pojedini objekti linijske infrastrukture mogu poklapati ako to ne umawuje ili ne remeti wihovu funkciju, {to je ovde slu~aj.
Broj 58 118 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Elementi trase osnovnog korita kanala by pass su dati u tabeli 1, koja sledi. Tabela 1: Trasa osovine minor korita Pe{tan (by - pass) Sektor I Teme Y X D ν α R TG L B T0 446004.46 917935.07 99.4 139 51 07 T1 446068.55 917859.09 47 23 19 145 63.63 119.93 13.35 216.38 92 27 48 T2 446284.73 917849.79 40,117 0.01 0 0 0 288.35 88 26 31 T3 446572.97 917857.63 12,253 0.01 0 0 0 311.25 89 49 24 T4 446884.22 917858.59 20 03 34 270 47.75 94.53 4.19 192.66 69 45 50 T5 447064.99 917925.23 7 56 18 248 17.21 34.36 0.6 69.72 77 42 07 T6 447133.11 917940.08 10 36 29 0.01 0 0 0 132.92 88 18 36 T7 447265.97 917944.00 38 07 34 320 110.6 212.94 18.57 73.7 126 26 10 T8 447325.26 917900.23 16 13 21 0.01 0 0 0 69.89 110 12 49 T9 447390.85 917876.08 18 04 60 0.01 0 0 0 518.43 128 17 49 T10 447797.72 917554.79 29 26 16 320 84.06 164.41 10.86 197.33 98 51 32 T11 447992.70 917524.40 28 29 44 187 47.48 93 5.93 42.23 70 21 49 T12 448032.47 917538.59 44 16 00 180 73.21 139.07 14.32 61.86 114 37 49 T13 448088.70 917512.81 10 07 29 0.01 0 0 0 111.92 124 45 18 T14 448180.65 917449.01 27 51 27 230 57.04 111.83 6.97 325.41 96 53 52 T15 448503.70 917409.93 22 08 49 270 52.84 104.36 5.12 608.25 119 02 40 T16 449035.46 917114.63 38 45 19 343 120.6 232.01 20.6 277.04 80 17 21 T17 449308.53 917161.36 37 42 10 342 116.8 225.05 19.38 120.39 42 35 11 T18 449390.00 917250.00 Izme{tawe i regulacija Pe{tana na sektoru II je u funkciji za{tite naseqa Baro{evac, Jelav od poplava u planskom periodu do 2015. godine. Na sektoru II je predvi eni razli~it stepen za{tite priobaqa od poplava na levoj i desnoj strani reke i to: a. Priobaqe na desnoj obali se {titi od poplavne vode pedesetogodi{weg povratnog perioda, Q 2%=146,50 [m 3 /s], b. Priobaqe na levoj obali se {titi od poplavne vode dvadesetogodi{weg povratnog perioda, Q 5%=110,00 [m 3 /s]. Osnovno minor korito je trapeznog popre~nog preseka, {irine dna 6,0 m, nagiba kosina 1:1,5 i dubine 3,0 m. Major korito je asimetri~no, sa desnoobalnim nasipom tako e trapeznog popre~nog preseka {irine u kruni 4,0 m i nagiba kosina 1:2, bez levoobalnog nasipa. Prose~na visina nasipa je 1,5 m od kote terena (kote forlanda). Minimalno rastojawe izme u desne obale korita i no`ice nasipa (sa nebrawene strane iznosi) 5,0 m. Pad dna korita iznosi Jd=1,6. Pad krune nasipa prati pad dna korita. Kota dna izme{tenog korita na nizvodnom kraju iznosi 113,20 mnm, a na uzvodnom kraju 123.10 mnm. Kota krune odbrambenog nasipa na nizvodnom kraju iznosi 121,10 mnm, a na uzvodnom kraju 127,7 mnm (kota postoje}eg terena +1,5 m). [irina koridora za regulisano korito Pe{tana na sektoru Baro{evac Jelav (Sektor II), iznosi 42,0 m (13,5 m sa leve strane i 28,5 m sa desne strane mereno od osovine toka). Predvi eni regulacioni elementi, posebno desnoobalni odbrambeni nasip ima privremeni karakter jer mu je funkcija ograni~ena na trajawe ovog planskog perioda. Nakon toga }e se koli~ine poplavnih voda bitno redukovati zbog u~inka uzvodnih retenzija. U kasnijem periodu }e za propu{tawe velikih voda u svakom scenariju biti dovoqno minor korito.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 119 Elementi trase osnovnog korita regulisanog Pe{tana na sektoru Baro{evac Jelav, sektor II, dati su u tabeli 2, koja sledi. Tabela 2: Trasa osovine minor korita reke Pe{tan Sektor II Teme Y X D ν α R TG L B T II0 449390.00 917250.00 217.42 42 35 03 T II1 449537.12 917410.08 113 11 56 76 115.3 150.15 62.06 197.13 155 46 59 T II2 449617.98 917230.30 121 16 26 42 74.65 88.9 43.65 221.94 34 30 33 T II3 449743.72 917413.19 140 54 53 50 140.9 122.97 99.47 241.78 175 25 26 T II4 449763.01 917172.18 120 18 18 45 78.42 94.49 45.42 138.89 55 07 08 T II5 449876.95 917251.61 97 40 13 48 54.9 81.82 24.92 107.92 152 47 21 T II6 449926.30 917155.63 56 41 46 55 29.67 54.42 7.49 92.89 96 05 35 T II7 450018.67 917145.77 38 19 52 182 63.26 121.76 10.68 104.81 134 25 26 T II8 450093.52 917072.41 19 18 50 164 27.91 55.28 2.36 128.5 153 44 17 T II9 450150.38 916957.17 102 18 10 43 53.39 76.78 25.55 125.1 51 26 07 T II10 450248.20 917035.16 22 24 46 180 35.66 70.41 3.5 149.05 29 01 21 T II11 450320.51 917165.49 111 31 01 69 101.4 134.3 53.63 182.61 140 32 22 T II12 450436.57 917024.50 46 49 11 36 15.59 29.42 3.23 36.84 93 43 12 T II13 450473.33 917022.11 33 26 41 63 18.93 36.77 2.78 120.18 127 09 52 T II14 450569.10 916949.51 44 30 50 165 67.53 128.19 13.28 199.27 171 40 42 T II15 450597.94 916752.34 49 09 35 97 44.37 83.23 9.67 201.18 122 31 07 T II16 450767.58 916644.19 18 09 14 296 47.29 93.79 3.75 79.53 104 21 53 T II17 450844.62 916624.46 17 09 15 200 30.17 59.88 2.26 69.55 121 31 08 T II18 450903.91 916588.10 33 50 32 99 30.12 58.48 4.48 49.83 87 40 36 T II19 450953.70 916590.12 25 42 23 84 19.17 37.69 2.16 119.41 113 22 60 T II20 451063.30 916542.73 29 58 09 215 57.55 112.46 7.57 98.61 83 24 51 T II21 451161.26 916554.04 75 05 52 41 31.52 53.74 10.71 54.41 8 18 58 T II22 451169.13 916607.88 34 36 08 71 22.12 42.88 3.36 83.51 42 55 06 T II23 451226.00 916669.04 23 18 16 215 44.34 87.45 4.52 101.05 66 13 22 T II24 451318.47 916709.78 7 10 46 450 28.23 56.39 0.88 58.88 73 24 08 T II25 451374.90 916726.60 15 17 06 187 25.09 49.89 1.68 38.41 88 41 14 T II26 451413.30 916727.48 Izgradwi regulacionih objekata na sektoru I i II, prethodi po~etku radova na otkopavawu otkrivke na PK Poqe E, odnosno pripremi terena i razvoju naseqa Jelav respektivno.
Broj 58 120 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Neposrednoj izgradwi i pu{tawu u funkciju svakog od regulisanih sektora reke, mora da prethodi izrada detaqnih istra`nih radova, geodetsko snimawe trase za razmeru 1:500, geolo{ki istra`ni radovi, izrada urbanisti~kih projekata, idejnog i glavnog projekta. 3. Pravila parcelacije Na Planskom podru~ju mewa se postoje}a katastarska parcelacija radi formirawa parcela za izgradwu javnih objekata (saobra}ajnih, vodoprivrednih, energetskih i drugih infrastrukturnih) na javnom gra evinskom zemqi{tu. Gra evinske parcele se formiraju na osnovu validnog i a`uriranog katastarskog plana i projekta geodetskog obele`avawa, a prema overenom urbanisti~kom projektu, koji sadr`i i projekat parcelacije u skladu sa Urbanisti~kim planom. Urbanisti~ko re{ewe parcelacije u urbanisti~kom projektu prikazuje se u razmeri 1:2.500 s obzirom na veli~inu povr{ine kompleksa, ali u skladu sa urbanisti~kim i tehni~kim re{ewima (na osnovu idejnih re{ewa iz tehni~ke dokumentacije) planirane izgradwe datim kao situacioni prikaz u odgovaraju}oj razmeri i proverenim na a`uriranoj topografskoj podlozi u razmeri 1:1.000 (1:500). Planom se utvr uju slede}a pravila za formirawe gra- evinskih parcela: u okviru Planskog podru~ja izdvojene su povr{ine kao potceline (1 do 4) u prostornoj celini Infrastrukturni koridor i potcelina 2 u prostornoj celini Saobra}ajni koridor sa karakteristi~nim osnovnim namenama i posebnim urbanisti~kim karakteristikama, a po principu uspostavqawa urbanisti~kih celina sa istim pravilima gra ewa; formirawe gra evinskih parcela se obavqa prema stvarnoj dinamici realizacije planirane izgradwe, dinamici pribavqawa zemqi{ta u javnu svojinu i progla{ewa kao javno gra evinsko; polo`aj novoformiranih gra evinskih parcela definisan je granicom izme u pojedinih potcelina, odnosno razdelnim linijama prema susednim prostornim celinama druge namene i unutra{wim regulacionim linijama odnosno postoje}om regulacijom infrastrukturnih objekata koji se zadr`avaju; i gra evinske parcele predvi ene Urbanisti~kim planom formiraju se preparcelacijom (na ve}em broju katastarskih parcela obrazuje se jedna parcela) i ispravkom granica susednih katastarskih parcela na na~in kako se to utvrdi u urbanisti~kom projektu; u slu~aju kada se gra evinske parcele formiraju preparcelacijom, tako da se na ve}em broju katastarskih parcela u okviru dve ili vi{e katastarskih op{tina formira jedna gra evinska parcela, ona se formira iz delova, tako da se izvr{i preparcelacija za podru~je svake katastarske op{tine pojedina~no i imenuje i obele`i nova katastarska parcela ( Saobra}ajni koridor, Potcelina 1). Gra evinske parcele koje }e se formirati za potrebe izgradwe ili rekonstrukcije infrastrukturnih sistema u infrastrukturnom i saobra}ajnom koridoru obuhvataju katastarske parcele: 1) gra evinska parcela 1 (prostorna celina Infrastrukturni koridor, Potcelina 1) cele k. p. br. 623,807/2, 807/3, 808, 809, 810, 811, 812/1, 812/2, 813, 814/1, 814/2,815, 816, 817, 818/1, 818/2, 818/3, 819, 823/1, 823/2, 823/3, 823/4, 824/1, 824/2, 824/3, 825/1, 825/2, 826/1, 826/2, 826/3, 826/4, 826/5, 826/6, 826/7, 826/8, 826/9, 827, 829, 856/2, 856/3, 856/4, 856/5, 856/6,857/1, 857/2, 857/3, 858, 860/1, 860/2, 861/1, 861/3, 862/1, 862/2, 862/3, 862/4, 862/5, 862/6, 862/7, 862/8, 866/3, 937/2, 946/2, 946/3, 947/1, 947/2, 947/3, 947/4, 947/5, 947/6, 948/1, 948/2, 948/3, 948/4, 949/1, 949/2, 950, 951/1, 951/2, 951/3, 955/1, 955/2, 956/1, 956/2, 957, 958, 959/2, 961/4, 961/5, 962/2, 963/1,963/2, 963/3, 964, 965, 966/1, 966/2, 967/1, 967/2, 968, 969, 970/1, 970/2, 971, 972, 2129/6, deo k. p. br. 622, 626, 959/1, 961/2, 2123, 2124, 2128, 2129/1, 2129/5 (sve KO Baro{evac); 2) gra evinska parcela 2 (prostorna celina Infrastrukturni koridor, Potcelina 2) cele k. p. br. 530, 531, 534/1, 534/2, 535, 536/1, 536/2, 536/3, 539/1, 539/2, 678/2, 679/2, 679/3, 679/4, 679/5, 679/6, 680/1, 680/2,681/1, 681/2, 682/1, 682/2, 683, 684, 698/1, 698/2, 699/1, 708/1, 708/2, 709/2, 710/1, 710/2, 714,715/2,724, 725,726/1, 726/2, 727/1, 727/2, 727/4, 729, 747/3, 782, 793/1, 793/2, 794, 795, 796, 797, 798/1, 798/2, 798/3, 799, 800/1, 800/2,801/1, 801/2, 801/3, 801/4, 802/1, 802/2, 802/3, 802/4, 802/5, 803/1, 803/2, 804, 805, 806/1, 806/2, 807/1, 807/2, 807/3, 807/4,808/1, 808/2, 808/3, 808/4, 808/5, 808/7, 808/8, 808/9, 808/10, 809/1, 809/2, 810, 811, 812/2, 812/3, 812/4, 812/6, 813/2, 814/1, 814/2, 815/1, 815/2, 816, 817, 818, 856, 857, 858/1, 858/2, 859, 860/1, 861, 862, 863/1, 863/2, 863/3, 864, 865,866/1, 866/2, 867/1, 867/2, 867/3, 867/4, 867/5, 867/6,869/1, 869/2, 869/3, 869/4, 870, 871/1, 871/2, 871/3, 871/4, 872, 873/1, 873/2, 874, 875/1, 875/2, 875/3, 875/4, 875/5, 875/6, 876/1, 876/2, 876/3, 877, 878, 974/2, 974/3, 975/2, 976/2, 985/1, 985/2, 986/1, 986/2, 987/1, 987/2, 987/3, 988/1, 988/2, 989/3, 990/2, 990/3, 990/4, 990/6, 990/7, 990/8, 1055, 1056, 1057,1108/2, 1108/3, 1109/1, 1109/2, 1109/3, 1110/1, 1110/2, 1111, 1112/2, 1272, 1273, 1274/1, 1274/2, 1275, 1276, 1277, 1278, 1279,1280/1, 1280/2, 1280/3, 1281, 1282/1, 1282/2, 1282/3, 1283/1, 1283/2, 1284/1, 1284/2, 1284/3, 1340/5, 1340/6, 1340/7, 1340/8, 1404/2, 1406, deo k. p. br. 812/1, 813/1, 853, 879, 880, 881, 882/1, 882/2, 882/3, 978, 989/1, 90/1, 990/5, 1112/1, 1339/1, 1382/2, 1390/2, 1398/1, 1403/1, 1403/2, 1404/1, 1409, 1416, 1426, 1427 (sve KO Zeoke); 3) gra evinska parcela 3 (prostorna celina Saobra- }ajni koridor, Potcelina 1 deo) deo k. p. br. 166/2, 171/2, 285/1, 288, 289/2, 290, 305/1, 305/2, 305/3, 305/4, 306, 308, 315, 341, 342/3, 342/5, 343/1, 343/2, 343/3, 343/4, 347, 350/2, 352/1, 353, 355/1, 355/3, 355/4, 355/5, 357/2, 668/1, 669/2, 672, 673/2, 866, 868, 869, 870, 1252, 1271/2, 1276/2 (sve KO Mali Crqeni); deo k. p. br. 442/1, 444/1, 453, 454, 457, 458, 459/2, 460/2, 461, 462, 463/2, 464/2, 465, 466/1, 467/2, 468/2, 469/1, 471/2, 472/2, 474/1, 475/1, 480/2, 484/3, 484/4, 484/5, 548 (sve KO Strmovo); deo k. p. br. 3, 4/1, 4/2, 4/3, 5/1, 5/2, 6, 7, 8, 20/1, 20/2, 20/3, 20/4, 21, 22, 23, 27/1, 27/2, 28/1, 28/2, 39, 14/1, 114/2, 114/3, 115/1, 115/3, 116/1, 117, 119/1, 120/3, 121/1, 122/1, 124/1, 125, 126, 127, 128/1, 128/2, 129, 130, 131, 290, 291, 292/1, 292/2, 292/3, 294, 295, 296, 297, 298, 304/1, 304/3, 304/4, 304/5, 305, 321/2, 321/3, 323, 335, 342, 348, 349, 355, 356, 358/1, 358/3, 359, 360, 606, 610/1, 616/3 (sve KO Prkosava); deo k. p. br. 15/1, 15/2, 15/3, 15/5, 16/6, 16/7, 31, 38, 498/2, 1889/3, 1889/5, 1889/8 (sve KO Rudovci); 4) Gra evinska parcela 4 (prostorna celina Saobra- }ajni koridor, Potcelina 2) deo k. p. br. 133, 136/1, 136/2, 137, 138, 139, 140/1, 140/2, 141/1, 141/2, 146/1, 146/2, 147/3, 149/1, 149/2, 152, 153/1, 153/2, 157/1, 157/6, 158/1, 159/3, 160/3, 166/2, 171/2 (sve KO Mali Crqeni); 5) Gra evinska parcela 5 (prostorna celina Infrastrukturni koridor, Potcelina 3) cele k. p. br. 730, 731, 732/1, 732/2, 732/3, 733, 734, 735/1, 735/2, 736, 737/1, 737/2,738/1, 738/2, 738/3, 738/4, 739/1, 739/2, 740,741/1, 741/2, 745/1, 745/2, 746/1, 746/2, 746/3, 746/4, 746/5, 747/1, 747/2, 747/4, 747/5, 747/6, 747/7, 747/8, 753/1, 754, 1103, 1104/1, 1104/2, 1104/3, 1106, 1108/1, 1113, 1114, deo k. p. br. 1112/1, 1118, 1403/1, 1403/2 (sve KO Zeoke); 6) Gra evinska parcela 6 (prostorna celina Infrastrukturni koridor, Potcelina 4) cele k. p. br. 58/4, 58/7, 59/1, 59/2, 59/3, 60/1, 60/2, 60/3, 60/4, 61/1, 61/2, 61/4, 61/6, 61/7, 133, 134, 135, 136/1, 140, 141/1, 141/2, 142, 143, 144, 145, 146, 147, 148, 152, 153, 154, 155, 156, 157, 158, 175/1, 175/2, 175/3, 175/5, 175/6, 176, 177, 178/1, 179, 180, 181/1, 181/2, 182, 183, 184, 185, 187/1, 187/2, 188/1, 188/2, 188/3, 188/4, 188/5, 188/6, 188/7, 188/8, 189/1, 189/2, 189/3, 189/6, 201/1, 202, 203/1, 203/2, 204/1,205/1, 205/2, 205/3, 206/1, 206/2, 207, 211, 212/1, 212/2, 213/1, 214/1, 217, 219/1, 219/3, 219/7, 220, 221, 300, 304/1, 304/2, 304/5, 304/6, 304/10, 305, 306, 307/2, 308/1, 308/2, 308/3, 308/4, 308/5, 308/6, 308/7, 308/8, 308/9, 308/10,308/11, 308/12,
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 121 308/13, 308/14, 308/15, 308/16, 308/17, 308/18, 308/19, 308/20, 308/21,308/22,309/1, 309/2, 395, 396, 406, 407, 408/2, 408/4, 408/5, 411/1, 411/2, 411/3, 412, 413, 414/1, 414/2, 415, 416/1, 453, 454/1, 454/2, 454/3, 454/4, 454/5, 454/6, 454/7, 454/8, 454/9, 454/10, 454/11, 454/12, 454/13, 454/14, 455/1, 455/2, 455/3, deo k. p. br. 137, 186, 215, 216, 219/2, 404, 496, 499/3, 502, 510/1, 512, 515 (sve KO Burovo); 7) Gra evinska parcela 7 (prostorna celina Infrastrukturni koridor, Potcelina 5 deo) cele k. p. br. 3183, 3184, 3188, 3189, 3210/1, 3210/2, 3210/4, 3210/5, 3213, 3214, 3215, 3216, 3217, 3219, 3218, 3220, 3221/1, 3221/2, 3222, 3223, 3224, 3225, 3226, 3227, 3228, 3229, 3230/2, 3230/3, 3230/4, 3232/1, 3244, 3245, 3246, 3247, 3249, 3248, 3250, 3251, 3252, 3253/1, 3253/2, 3255, 3256, 3257, 3258, 3259, 3262, 3263, 3265/1, 3265/2, 3266, 3269, 3270, 3271, 3278, 3419/2, 5783, deo k. p. br. 3231, 3254, 3261, 3264, 3267, 3268, 3272, 3276, 5782, 5776 (sve KO [opi}); 8) Gra evinska parcela 8 (nova lokacija mesnog grobqa, Prostorna celina Naseqe Baro{evac, Potcelina 2 deo) cele k. p. br. 1549/2, 1549/3, 1549/4, 1549/5, 1685/1, 1685/2, 1685/3, 1685/4, 1687, 1688, 1689/1, 1689/3 (sve KO Baro{evac). Po zavr{etku izgradwe planiranih objekata izvr{i}e se deoba gra evinskih parcela na pojedina~ne zemqi{ne ~estice radi uvo ewa u evidenciju nepokretnosti novih katastarskih parcela po korisni~kom principu, odnosno na osnovu zakonom regulisane nadle`nosti na odr`avawu i upravqawu na pojedinim infrastrukturnim objektima i sistemima. Deoba gra evinske parcele se mo`e utvrditi urbanisti~kim projektom i sprovesti na osnovu projekta geodetskog obele`avawa, ako su ispuweni uslovi za primenu pravila parcelacije i regulacije iz Urbanisti~kog plana. Gra evinska parcela se mo`e deliti parcelacijom do minimuma utvr enog primenom pravila o parcelaciji tako da obuhvata zemqi{ni pojas objekta, zemqi{te potrebno za odr`avawe objekta i za{titni pojas kada je isti propisan odgovaraju}im normativima. Gra evinske parcele na povr{inama koje su u re`imu javnog gra evinskog zemqi{ta a namewene su za izgradwu (rekonstrukciju) pojedina~nih javnih naseqskih sadr`aja i infrastrukturnih objekata (regulacija reke Pe{tan sektor II, PPOV, kotlarnica, u koridoru planiranog gasovoda, pojedina~ne TS, javne naseqske saobra}ajnice ~ija se izgradwa ili rekonstrukcija predvi a i dr`avni put u naseqenom mestu u novoj regulaciji u prostornim celinama Naseqe Baro{evac i Poqe E posle 2020. godine ) formiraju se promenom granica susednih katastarskih parcela prema pravilima za izgradwu i ure ewe Urbanisti~kog plana, na na~in kako se to utvrdi u odgovaraju}em urbanisti~kom projektu. 4. Posebna pravila za izgradwu i ure ewe prostora 4.1. Privredni razvoj Sme{taj proizvodnih pogona i MSP predvi a se u okviru prostora namewenog stanovawu, kao prate}i ili kompatibilni sadr`aji. Osnovne smernice kori{}ewa, ure ewa i za{tite prostora za locirawe privrednih pogona: izgradwa novih i modernizacija postoje}ih privrednih kapaciteta mora da uva`ava mere za{tite `ivotne sredine; privredni objekti moraju imati pristupni put i odgovaraju}e komunalne instalacije radi odvijawa proizvodnog i drugih procesa ili obavqawa usluga, moraju pre~i- {}avati zaga ene otpadne tehnolo{ke vode pre uliva u vodotoke, moraju organizovati deponovawe neorganskog industrijskog otpada na odgovaraju}i na~in, kao i tretman/preradu organskog otpada u skladu sa uslovima za{tite `ivotne sredine; unutar naseqa usmeravati lokaciju onih malih pogona/kapaciteta MSP koji su u skladu sa prostornim mogu}- nostima parcele (veli~ina, indeks izgra enosti, indeks zauzetosti, veza na javni put {irine min 5 m). Tehnolo{ki proces ovih kapaciteta ne sme da ima negativne uticaje na `ivotnu sredinu naseqa, za{ti}ena prirodna podru~ja, kulturna dobra, funkcionisawe infrastrukture i javnih slu`bi radi iskqu~ivawa potencijalnog sukoba sa prete- `nom namenom u u`em podru~ju; kapacitete namewene snabdevawu i pru`awu raznih usluga usmeriti u skladu sa razme{tajem stanovnika u nasequ u centralnu zonu ili potese koji pru`aju pogodnosti za wihov sme{taj; minimalno opremawe infrastrukturnim objektima (vodosnabdevawa, odvo ewa otpadnih voda, pristupnog puta, prikqu~aka na elektroenergetsku mre`u, TT mre`u i sl.); predvideti obavezno parkirawe na vlastitoj parceli (posebno kada su u pitawu privredna i transportna vozila), radi spre~avawa zagu{ewa, kori{}ewa javnih povr{ina i ugro`avawa susedstva; obavezno obezbe ivawe manipulativnog prostora i skladi{ta za one delatnosti i MSP koja imaju ve}e transportne zahteve, materijalne inpute (sirovine, repromaterijale i gotove proizvode); obavezno ogra ivawe parcele; obezbediti za{titni pojas prema zoni stanovawa i sl.; Primena pravila kori{}ewa, ure ewa, za{tite prostora za locirawe industrijskih objekata odnosi se na sva naseqa gde je predvi ena izgradwa pogona. Realizacija strate{kih opredeqewa plana razvoja i prostorne organizacije rudarstva obezbe uje se odgovaraju- }im institucionalnim uslovima, strukturnim prilago avawem, restrukturirawem preduze}a, razvojnim i makroekonomskim politikama, kao i politikama lokalnog razvoja i ure ewa prostora. Za ostvarivawe strate{kih opredeqewa razvoja rudarsko-energetsko-industrijskog sektora potrebno je privla~ewe stranih investitora (demonopolizacija, sigurnost stranih ulagawa) i doma}ih privatnih investicija (potrebne su stimulacije, olak{ice) u skladu sa Nacionalnom strategijom razvoja energetike i drugim relevantnim razvojnim dokumentima. Zakoni o stranim ulagawima, koncesijama i finansijskom lizingu, dobre su osnove za nove finansijske instrumente u realizaciji strate{kih opredeqewa. Usmeravawe teritorijalnog razvoja rudarstva uslovqeno je le`i{tima ugqa, dok }e se locirawe MSP ostvarivati u skladu sa principima decentralizacije i disperzije proizvodnih kapaciteta, socijalnih i javnih slu`bi u okviru Planskog podru~ja i pojedinih naseqa. Razme{taj industrije bi}e uslovqen primenom kriterijuma za izbor lokacije i sme{taja pogona, uz teritorijalno i sektorski diferencirane mere i instrumente stimulisawa razvoja malih preduze}a i novih investicija. Veliki uticaj na usmeravawe tog razme{taja ima}e energetska, industrijska i druge politike, posebno primena fiskalnih instrumenata (raznih poreza, poreskih olak{ica i podsticaja), finansijskih instrumenata (kamatnih stopa, rokova i uslova kreditirawa, instrumenata kreditno-monetarne politike, subvencija i dr.), instrumenata trgovinske politike (uvoznih i izvoznih subvencija, necarinskih barijera, uvozne kontrole i ograni~ewa, carinske za{tite i dr.), neposredne dr`avne kontrole (cena, u~e{}a u vlasni{tvu, investicionih i proizvodnih dozvola) i ostalih instrumenata (lokacionih i planskih dozvola, saglasnosti za izgradwu, ekolo{kih dozvola, tehni~kih standarda, standarda za{tite `ivotne sredine, obrazovawa i obuke kadra, infrastrukture i dr.). Neophodna je aktivna uloga nadle`nih op{tinskih organa i institucija i svih aktera u kreirawu i sprovo ewu lokalne politike razvoja, ure ewa i za{tite prostora unapre ewem informati~ke i drugih oblika saradwe. Potrebna je institucionalno-organizaciona saradwa izme u aktera u implementaciji planskih re{ewa kao {to su: dr`avne institucije (ministarstva za energetiku i rudarstvo, privredu, finansije, za{titu `ivotne sredine i
Broj 58 122 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. dr.), javna preduze}a, lokalna javna komunalna preduze}a, regionalna privredna komora i udru`ewe privatnih preduzetnika, nadle`ni organi lokalne samouprave, banke i sl. Obavezna je saradwa dr`avnih institucija i lokalne uprave na izradi Programa restrukturirawa, radi ukqu~ivawa socijalnih zahteva, kao i ja~awe inspekcijskih slu- `bi (komunalnih, urbanisti~kih, za{tite `ivotne sredine, gra evinske, tr`i{ne, finansijske i dr.). Potrebno je obezbe ewe a`urnog katastra svih nepokretnosti i nadzemnih i podzemnih instalacija, utvr ivawe javnog gra evinskog zemqi{ta i ostalog gra evinskog zemqi{ta, posebno na podru~ju budu}ih rudarskih kopova i drugih lokaliteta. Ove aktivnosti su zna~ajne i zbog predstoje}e privatizacije dela postoje}ih privrednih aktera. U sektoru komunalne privrede potrebno je pretprivatizaciono restrukturirawe i komercijalizacija javnih komunalnih slu`bi, radi podizawa konkurentnosti i efikasnosti wihovog funkcionisawa, kroz uvo ewe privatnog kapitala i privatnih operatera (preduze}a). Neophodna je koordinacija aktivnosti nadle`nih organa lokalne uprave u procesu preseqewa doma}instava i naseqskih sadr`aja, na ure ewu lokaliteta za razvoj MSP, obezbe ewu infrastrukture i sl. Nu`no je uklawawe barijera za pospe{ivawe razvoja privatnog sektora i za poboq{awe investicione klime, a naro~ito: ukidawe preterane birokratsko-administrativne procedure, eliminisawe korupcije, poboq{awe rada sudstva, koordinacija aktivnosti u domenu olak{avawa investirawa na op{tinskom podru~ju i dr. 4.2. Stanovni{tvo, javne slu`be i stanovawe 4.2.1. Stanovni{tvo Obezbe ivawe adekvatnih uslova `ivqewa, s obzirom na to da mali deo stanovni{tva ostaje da `ivi na Planskom podru~ju, zasniva}e se na planovima razvoja Burova i Baro{evca. Stanovni{tvo koje se preseqava uklapa}e se u razvojne planove naseqa gde se bude naseqavalo. Opadawe nivoa reprodukcije stanovni{tva u naseqima na Planskom podru~ju, kao i planirana preseqewa intenzivira}e proces starewa. Starewe stanovni{tva ima nekoliko direktnih posledica na karakteristike privre ivawa i programe socijalne za{tite. proporcionalno smawivawe kontingenta radno sposobnog stanovni{tva i uve}awe kontin-genta starijih grupa, koje }e u takvim okolnostima morati da produ`avaju svoj radni vek; o~ekuje se produ`avawe radne aktivnosti starijih stanovnika, u modalitetima prilago enim wihovim radnim, kvalifikacionim i zdravstvenim sposobostima; u takvim okolnostima, razvojne programe treba prilagoditi sposobnostima i interesima ove starosne grupe, putem kojih se obezbe uje wihova ekonomska samostalnost i smawuje potreba za za{titnim programima socijalnog zbriwavawa i pomo}i; i promene u strukturi i organizaciji rada javnih slu- `bi u sektoru zdravstvene i socijalne za{tite, i wihovo prilago avawe specifi~nim potrebama starih. 4.2.2. Socijalni razvoj i usluge S obzirom na to da do 2015. godine objekti javnih slu- `bi ne}e biti izme{teni iz naseqa Medo{evac i Zeoke, forme organizacije ovih slu`bi na Planskom podru~ju bi- }e ostvarene u dogovoru izme u PD RB Kolubara i nadle- `nih slu`bi op{tine. Pred{kolska za{tita dece U periodu do 2015. godine obezbediti funkcionisawe postoje}ih pred{kolskih ustanova u Medo{evcu i Zeokama, u skladu sa standardima i normativima za rad ove slu`be. Nakon izme{tawa de~ijih ustanova (2015) i procene da nema mogu}nosti za organizovawe pred{kolske za{tite u nasequ treba uvesti organizovan (specijalizovani) prevoz dece do pred{kolske ustanove u Baro{evac, Lazarevac ili nekom drugom nasequ u okolini, u kojem postoje kvalitetni i raspolo`ivi prostorni kapaciteti. U skladu sa ovim potrebama i zbog planiranog pove}awa obuhvata dece pred{kolskim ustanovama, pove}ati kapacitete ili izgraditi nove objekte u naseqima predvi enim za organizovano preseqewe i/ili potencijalnim lokacijama za naseqavawe raseqenog stanovni{tva sa Planskog podru~ja. U skladu sa potrebama, pove}ati broj modaliteta organizovawa i rada pred{kolskih ustanova. U pro{irewu kapaciteta pred{kolskih ustanova podsticati partnerski odnos izme u lokalne samouprave i privatnog sektora i u znatno ve}oj meri ukqu~iti privatni i nevladin sektor u ja~awe kapaciteta pred{kolskih ustanova, a u lokalnoj samoupravi dati prioritet obezbe ivawu prostora za organizovawe pred{kolskih ustanova. Radno vreme pred{kolskih ustanova prilago avati i uskla ivati sa radnim vremenom i potrebama roditeqa. Gra evinske, tehni~ke i higijenske standarde i normative povr{ina pred{kolskih ustanova prilagoditi ekonomskim mogu}nostima lokalne zajednice i ciqevima efikasne organizacije i odr`avawa objekata. Objekte pred{kolskih ustanova prilagoditi za kori- {}ewe od strane lica u invalidskim kolicima. Olak{ati i u~initi dostupnim upis deci iz siroma- {nijih i socijalno iskqu~enih dru{tvenih grupa, naro~ito obezbe ivawem subvencija za upis u privatne vrti}e sa komercijalnim cenama (u slu~ajevima kada su dr`avni udaqeni od lokacije stanovawa). Osnovno obrazovawe Do 2015. godine obezbediti normalne uslove rada u postoje}im ~etvororazrednim osnovnim {kolama u Medo{evcu i Zeokama. Nakon iseqavawa Osnovne {kole u Vreocima (2012), koju poha aju i u~enici (V VIII razreda) iz Medo{evca, uvesti specijalizovani prevoz za u~enike iz Vreoca i Medo{evca do {kole u nekom nasequ u blizini. Radno vreme osnovnih {kola uskladiti sa radnim vremenom roditeqa, {to podrazumeva prelazak na rad u jednoj smeni sa organizovanim celodnevnim i/ili produ`enim boravkom u svim {kolama. Ostvariti potpuni obuhvat dece osnovnim obrazovawem, naro~ito one iz siroma{nih porodica i dece sa razvojnim te{ko}ama. Obnovom i rekonstrukcijom objekata osnovnih {kola, obezbediti relativno ujedna~ene standarde i kvalitet obaveznog osnovnog obrazovawa za sve u~enike. Zdravstvena za{tita Stanovnici iz dela naseqa Zeoke koji nije direktno ugro`en rudarskim radovima nastavi}e da koriste ambulantu u Baro{evcu. S obzirom na udaqenost od oko 4 km po- `eqno je organizovati neku od formi mobilnih zdravstvenih ekipa za stanovnike iz Zeoka, odnosno organizovan prevoz po potrebi do ambulante u Baro{evcu. Socijalna za{tita Ukqu~iti {to ve}i broj gra ana i wihovih udru`ewa u razne programe koji su zna~ajni za razvoj i unapre ewe `ivota lokalne zajednice i pove}awe samonicijative i individualne odgovornosti; prioritet ima dono{ewe i ostvarivawe konkretnih mera za zbriwavawe i za{titu starih i socijalno ugro`enih lica, dece i odraslih sa posebnim potrebama itd.; podsticati i razvijati razli~ite oblike vaninstitucionalne za{tite, pomo}i i podr{ke i anga`ovawe nevladinih organizacija u oblasti socijalne za{tite.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 123 4.2.3. Stanovawe U periodu do planiranog preseqewa, odnosno napu{tawa stambenog objekta, doma}instvima koja se iseqavaju, kao i doma}instvima u zonama naseqa van uticaja kopova, bi}e obezbe eni normalni uslovi stanovawa, {to podrazumeva: odr`avawe saobra}ajnica, odnosno saobra}ajne dostupnosti delova naseqa; uredno snabdevawe pija}om vodom i elektri~nom energijom i funkcionisawe telekomunikacionih veza; normalno funkcionisawe objekata sa javnim funkcijama do wihovog izme{tawa (ru{ewa), nakon toga obezbe- ewe javnih servisa na drugim lokacijama (u Lazarevcu ili susednim naseqima); tehnolo{kim i drugim merama obezbediti zadovoqavaju}i nivo kvaliteta `ivotne sredine u nasequ; i obezbediti uslove za preseqewe grobnih mesta iz postoje}eg naseqa u vreme i na na~in koji ne}e ugroziti uslove stanovawa. Prilikom formirawa urbanisti~kog koncepta lokacija za preseqewe ugro`enog stanovni{tva neophodno je imati u vidu slede}e principe: lokacija za novo naseqe treba da ima odgovaraju}e prostorno-urbanisti~ke pogodnosti (saobra}ajni polo`aj, uslove prikqu~ka na infrastrukturne sisteme, kvalitet sredine i sl.); urbanisti~ko re{ewe treba da bude zasnovano na odgovaraju}im urbanisti~kim i tehni~kim standardima u pogledu infrastrukturnog ure ewa i opremawa javnim servisima; obezbediti na novim lokacijama izgradwu novih ili uslove za kori{}ewe postoje}ih objekata javnih slu`bi; u koncept novog naseqa treba uklopiti, po mogu}stvu, kulturne, socijalne i druge vrednosti iz postoje}eg naseqa; obezbediti boqe komunalne standarde u odnosu na postoje}e naseqe; formirati/ponuditi razli~ite tipove parcela za porodi~no ili vi{eporodi~no stanovawe; i obezbediti i odre eni broj parcela za doma}instva koja imaju ili planiraju da razviju neku proizvodwu i izgrade poslovni prostor. 4.3. Kori{}ewe i ure ewe poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta 4.3.1. Poqoprivredno zemqi{te i poqoprivreda Pravilima za ure ewe poqoprivrednog zemqi{ta se generalno potvr uje zakonska obaveza de se kvantitativni gubici u plodnom obradivom zemqi{tu, koji su na Planskom podru~ju prouzro-kovani utvr enim op{tim interesom za razvojem energetike, kompenziraju kontinuiranom realizacijom programa kojima se unapre uje fizi~ka, organizaciona i institucionalna osnova za ostvarivawe dobrih ekonomskih rezultata u poqoprivrednoj proizvodwi. Osnovnu teritorijalnu jedinicu ure ewa poqoprivrednog zemqi{ta ~ini, po pravilu, deo planske prostorne potceline, koji do 2020. godine ne}e biti zauzet {irewem povr{inske eksploatacije lignita. Ako to zahtevaju prirodni uslovi ili tehni~ko-tehnolo{ki razlozi rudarske/infrastrukturne prirode, jedinica ure ewa mo`e da obuhvati dve ili vi{e susedne planske potceline. Pri tome se, prvo, moraju obezbediti podsticaji za kontinuirano obra ivawe i namensko kori{}ewe svake parcele zemqi- {ta, a zatim i za poboq{awe ekonomskih uslova poqoprivredne proizvodwe (ukrupwavawe i konsolidacija zemqi- {nih poseda; hidrotehni~ke i agrotehni~ke melioracije, izgradwa poqskih puteva, koji se prilazima oslawaju na plan saobra ajne infrastrukture i sl.), kao i za optimalno proizvodno usmeravawe, sintezom prirodnih i stvorenih potencijala i ograni~ewa (tabela 1). Tabela 1: Pravila ure ewa atara za osnovne namene kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta Kriterijumi povoqnosti Ratarstvo Vo}waci Livade i povrtarstvo i vinogradi i pa{waci 1. Op{ti kriterijumi 1.1. Bonitet zemqi{ta (klase) I i II I IV I V 1.2. Nagib terena u % 0 5 0 5 0 15 1.3. Nadmorska visina u metrima 500 500 900 1.4. Klima Sredwa godi{wa temperatura u Cº > 11 > 11 > 9 Visina padavina u vegetacionom periodu u mm 500 500 500 1.5. Ure ewe Oblik 1: 2 1: 2 1: 2 parcela Veli~ina u ha/broj dana pregona 2 i vi{e 2 i vi{e > 2 ha/30 dana Udaqenost od sme{taja/ekonomskog centra u km 1 3 1 3 1 5 1.6 Stepen pogodnosti za navodwavawe I i II I i II I IV 2. Specifi~ni kriterijumi 2.1. Ekspozicija Ju`na i isto~na Ju`na i isto~na Ju`na, zapadna i isto~na 2.2. Uslovi za transport/{irina prolaza u m Tvrdi put Tvrdi put 2 4 m 2.3. Vetrovi m/sek. 0 5 0 5-2.4. Geometrijski oblik parcele Pravougaonik, Pravougaonik, Pravougaonik trapez trapez 2.5. Pravci redova zasada - Jug sever - 2.6. Posebna ograni~ewa - Iskqu~ivo izvan - terena {irewa kopova U delovima planskog podru~ja koji ne}e biti zauzeti eksploatacijom lignita i prate}im rudarskim radovima, posebna pa`wa pokloni}e se obezbe ewu uslova za kontrolu sprovo ewa slede}ih odredbi Zakona o poqoprivrednom zemqi{tu ( Slu`beni glasnik RS, br. 62/06 i 65/08): obradivo poqoprivredno zemqi{te ne mo`e da se usitni na parcele ~ija je povr{ina mawa od pola hektara, odnosno mawa od jednog hektara na zemqi{tima ure enim komasacijom;
Broj 58 124 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. vlasnik, odnosno korisnik poqoprivrednog zemqi- {ta du`an je da obradivo poqoprivredno zemqi{te redovno obra uje i da postupa kao dobar doma}in, po pravilima kodeksa dobre poqoprivredne prakse; zabraweno je uni{tavawe i o{te}ewe useva, sadnica, stabala i poqoprivredne mehanizacije na imawima, o{te- }ewa koja dovode do smawewa produktivnosti, strukture i slojeva poqoprivrednog zemqi{ta, kao i svako drugo o{te}ewe na poqoprivrednom zemqi{tu (poqska {teta); zabraweno je spaqivawe na poqoprivrednom zemqi- {tu organskih ostataka posle `etve useva; zabrawena je ispa{a stoke na obradivom poqoprivrednom zemqi{tu, osim na sopstvenom; i dr. Ubudu}e korisnici poqoprivrednog zemqi{ta }e biti du- `ni da se pridr`avaju pravila utvr enih Poqoprivrednom osnovom za podru~je grada Beograda, ukqu~uju}i protiverozione mere, koje }e biti bli`e definisane Planom za progla- {ewe erozionih podru~ja na {iroj teritoriji grada Beograda, koji je u postupku dono{ewa. Uzimaju}i nagib padine kao osnovni ~inilac predisponiranosti podru~ja na procese erozije i na~in iskori{}avawa kao osnovni uzro~nik, na Planskom podru~ju primewiva}e se diferencirane mere antierozione za{tite po poqoprivrednim kulturama (tabela 2). Tabela 2: Pravila za sprovo ewe antierozione za{tite poqoprivrednog zemqi{ta Nagib Radovi, mere i predlog na~ina kori{}ewa padine % Oranice 0 3 Dozvoqeno gajewe ratarskih kultura bez ograni~ewa 3 7 Dozvoqeno gajewe ratarskih kultura bez ograni~ewa uz uslov obaveznog konturnog orawa 7 12,5 Dozvoqeno gajewe ratarskih kultura izuzev okopavina uz uslov grebenskog orawa 12,5 20 Dozvoqeno gajewe ratarskih kultura uz uslov konturno pojasne obrade 20 25 Dozvoqeno gajewe ratarskih kultura bez okopavina svake tre}e godine, pod uslovom da se u periodu izme u dva dozvoqena orawa povr{ina koristi kao travna kultura detelina Preko 25 Potpuna zabrana orawa i formirawe travnih ili {umskih kultura Vinogradi 0 5 Gajewe vinograda bez ograni~ewa 5 10 Mul~irawe obavezno, preporu~uje se izrada konturnih brazda na rastojawu od 20 m 10 15 Obavezna izrada konturnih brazda u vinogradima da redovima po liniji nagiba, brazde na rastojawu od 15 m (750 m/ha), okvirno brazda u svakom 4. ili 5. redu 15 20 Obavezna izrada konturnih brazda na rastojawu od 10 m (1000 m/ha) 20 30 Obavezna izrada konturnih brazda na rastojawu od 5 m (2000 m/ha) Preko 30 Kr~ewe vinograda, zatravqivawe ili po{umqavawe Vo}waci Do 10 Gajewe vo}waka uz normalne mere nege i preporu~uje se mul~irawe 10 15 Gajewe vo}waka bez posebnih ograni~ewa i obavezno mul~irawe 15 25 Gajewe vo}waka uz poja~ane mere nege i formirawe travnih pojaseva po horizontali u svakom 2. redu Preko 25 Gajewe vo}waka uz izuzetne mere nege i potpuno zatravqivawe tla leguminozama izuzev zone oko stabla Ø 3.0 m Nagib % Kvalitet Radovi, mere i predlog na~ina kori{}ewa Livade 0 5 Zabarene usled visokog nivoa Odvodwavawe podzemne vode 5 15 Oslabqen floristi~ki sastav Poja~ane mere nege sa prihrawivawem ve{ta~kim ili stajskim ubrivom na pseudoglejnim zemqi{tima, duboko rastojawe, rastresawe Preko 15 Slab floristi~ki sastav Melioracija delimi~nom obradom i podsejavawe sme{om i mehani~ka o{te}ewa tla semena plemenitih trava Pa{waci Do 15 U stadijumu degradacije Poja~ane mere nege i za{tite sa prihrawivawem ve{ta~kim ubrivom 15 20 U stadijumu degradacije Melioracija delimi~nom obradom i podsejavawe sme{om semena plemenitih trava 20 25 degradirani Melioracija potpunom obradom i podsejavawe sme{om semena plemenitih trava Preko 25 degradirani Melioracija potpunom obradom i podsejavawe sme{om semena plemenitih trava
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 125 Na nagnutim terenima je neophodno formirawe protiverozionih pojaseva `bunastog, {umskog i travnog tipa, radi smawewa kineti~ke energije slivaju}eg mlaza koji vr{i erodirawe povr{inskih slojeva zemqi{ta i podloge. Na taj na~in mogu}e je pove}ati toleranciju u smislu grani~nog nagiba za gajewe ratarskih kultura, a redukciju istih izvr{titi samo na mestima gde ne postoji nikakva ekonomska opravdanost gajewa `itarica i okopavina. Uz to, `ivim retenzionim pojasevima se zna~ajno poboq{ava ekolo- {ki sistem podru~ja, a u vrste za formirawe pojaseva mogu se uneti brojne plemenite karakteristike, kao {to su medonosnost, lekovitost i dr. U vo}wacima i vinogradima u ciqu smawewa erozionih procesa potrebno je formirawe konturnih brazdi, kao i zasnivawe novih zasada iskqu~ivo sadwom po izohipsi, odnosno upravno na sada{we redove. Pri projektovawu i sprovo ewu rudarskih radova i prate ih zahvata u prostoru, obavezno je obezbe ewe dostupnosti dosada{wim korisnicima obradivog zemqi{ta do parcela koje su odse~ene napredovawem fronta otkrivke, izgradwom odgovaraju}ih prikqu~aka poqskih puteva na lokalnu putnu mre`u. Radi za{tite okru`ewa od nepovoqnih uticaja naru{avawa biocenoza na potesima {irewa povr{inskih kopova, obavezno je uspostavqawe posebnog sistema upravqawa/gazdovawa eksproprisanim zemqi{tima do vremena wihovog ukqu~ivawa u rudarsku eksploataciju. U skladu sa Zakonom o poqoprivrednom zemqi{tu, eksprioprisano poqoprivredno zemqi{te se do vremena privo ewa planiranoj rudarskoj, odnosno infrastrukturnoj nameni, koristi za poqoprivrednu proizvodwu, po osnovu zakupa, koncesija i drugih vidova nevlasni~kih prava, prema slede}im pravilima: zabraweno je ispu{tawe i odlagawe opasnih i {tetnih materija na poqoprivrednom zemqi{tu i u kanalima za navodwavawe i odvodwavawe; zabraweno je kori{}ewe biolo{ki nerazgradive folije na obradivom poqoprivrednom zemqi{tu; u ciqu smawewa nepovoqnih uticaja rudarstva na stawe `ivotne sredine, obavezna je, tako e, primena prikladnih protiverozionih mera, ukqu~uju}i zabranu se~e mawih sastojina {umskog rastiwa na oranicama i du` vodotoka; i projektom rekultivacije odre uju se mere za privo ewe uni{tenog poqoprivrednog zemqi{ta u stawe wegove pre a{we biolo{ke produktivnosti, radi kori{}ewa u poqoprivredi ili za obavqawe drugih ekosistemskih i socijalnih funkcija. Implementacija navedenih pravila obezbedi}e se stru~nom, savetodavnom, informati~kom i operativnom podr{kom vlasnicima, odnosno korisnicima poqoprivrednog zemqi{ta i drugim akterima lokalne ruralne ekonomije, ukqu~uju}i i podr{ku odgovaraju}im, ciqno usmerenim nau~no-istra`iva~kim projektima. 4.3.2. [ume i za{titno zelenilo Plan kori{}ewa i za{tite {uma i {umskih zemqi{ta ~ini sastavni element aktivnosti usmerenih na smawivawe/ograni~avawe na nu`ni minimum nepovoqnih teku}ih uticaja rudarsko-energetskih aktivnosti na stawe lokalne `ivotne sredine i `ivog sveta, uz istovremeno obezbe ivawe uslova za budu}e ozeqewavawe i unapre ivawe op- {tih karakteristika predela, prema slede}im pravilima: na terenima koji su odre eni za zauzimawe povr{inskim kopovima i prate}im rudarskim aktivnostima zabrawuje se se~a {uma i drugih grupacija vi{egodi{weg drvenastog rastiwa do vremena otpo~iwawa planiranih radova; u gazdovawu {umama koje su u prethodnom periodu podignute na deposolima obavezno je strogo vo ewe ra~una o formirawu i odr`avawu mre`e {umskih puteva, uklawawu i spre~avawu smetili{ta, primeni mera za{tite od erozije, spre~avawu poqskih {teta od lovne divqa~i i sl.; podizawe imisionih za{titnih {uma u zonama intenzivnih uticaja povr{inskih kopova na Poqu E zasniva- }e se na posebnom izvo a~kom projektu i odgovaraju oj tehni~koj dokumentaciji, kojom se detaqno ispituju uslovi za o~uvawe zdrave i prijatne `ivotne sredine u delovima Planskog podru~ja koji se ne iseqavaju; uve}awe obraslosti, intenzivna nega i za{tita prirodnih hidrofilnih {uma uz Pe{tan (naporedo sa wegovim izme{tawem u novu zonu) i Burova~ki potok ~ine bitan element za{tite biodiverziteta i prirodnih vrednosti planskog podru~ja; obavezno je podizawe {umskih za{titnih pojasa oko novih trasa saobra}ajnih koridora, poqoprirednih povr{ina na vaneksploatacionom podru~ju i na drugim lokacijama od zna~aja za za{titu okru`ewa od uticaja rudarskih radova; potrebno je obezbediti podr{ku po{umqavawu svih klizi{ta i drugih nestabilnih terena, plitkih, erodiranih i drugih degradiranih zemqi{ta na svim lokacijama koje nisu odre ene za zauzimawe rudarskim aktivnostima i prate}im infrastrukturnim radovima; pri izvr{avawu zakonske obaveze rekultivacije prostora na kojima se vr{i eksploatacija mineralnih sirovina, prioritet ima po{umqavawe padina koje nastaju nakon prolaska kopa, u prvom redu, u ciqu za{tite od erozije; po{umqavawe jalovi{ta i drugih degradiranih, odnosno erodobilnih zemqi{ta treba da bude usmereno na povezivawe svih zelenih povr{ina u sistem, preko linijskog zelenila ili na drugi na~in; i posebnu pa`wu treba pokloniti unapre ewu i negovawu zelenih u naseqima. Plan predvi a stvarawe sistema prirodnih, pejza`nih i za{titnih {uma i drugih slobodnih zelenih povr{ina koje }e odgovoriti razli~itim namenama uz odgovaraju}e na~ine i uslove kori{}ewa, prema slede}im prioritetima: park u Baro{evcu i sve druge postoje}e javne zelene povr{ine u delu planskog podru~ja koji nije ugro`en osnovnim i prate}im rudarskim aktivnostima, zadr`avaju se kao sastavni i neodvojivi delovi ambijenta; ure ewe i unapre ewe nege svih zelenih povr{ina namewenih javnom kori{}ewu na na~in da postanu istinski estetski, humani i oblikovni prate}i elementi namena u okviru kojih se nalaze; po{umqavawe deposola nepogodnih za rekultivaciju zemqi{ta u poqoprivredne svrhe, kao i svih drugih plitkih, erodiranih i degradiranih zemqi{ta; zone prirodnog pejza`a se planski ne tretiraju na nivou urbanisti~kog planirawa, ali predstavqaju zna~ajan pejza`ni i ekolo{ki elemenat koji se na terenima izvan neposrednih rudarskih radova ne sme uni{tavati, zbog wihove va`ne uloge u za{titi zemqi{ta od erozije i bujica, stabilizaciji slabih zemqi{ta, odr`awu mikroklimatskih uslova i sl. Rekultivacija i revitalizacija odlagali{ta po{umqavawem sprovodi}e se na osnovu dugoro~nih i sredworo~nih programa i odgovaraju}e tehni~ke dokumentacije. Podizawe i ure ivawe zelenih za{titnih pojaseva bi- }e diferencirano po obliku, {irini i du`ini pojaseva kao i hortikulturnom ure ewu, u skladu sa potrebama namene koja se {titi. Pored svoje osnovne namene, delovi za- {titnih pojaseva mogu se pretvarati u izleti{ta ili park- {ume i imaju veoma veliki zna~aj sa aspekta za{tite `ivotne sredine. Na povr{inama pod {umom i drugim vidovima zelenila obavezna je primena mera za{tite zemqi{ta od erozije, prema pravilima u Tabeli 2. Za{titno zelenilo se formira uz saobra}ajnice ~iji profili dozvoqavaju linearno formirawe zelenila, u prvom redu radi za{tite od zaga ewa, a zatim i povezivawa zelenila svih kategorija u sistem. Kod primarnih saobra- }ajnica obavezni su dvostrani drvoredi, a gde je to mogu}e oni bi trebali biti drvoredi sa prate}im zelenilom (travwaci, nisko rastiwe). Sekundarne saobra}ajnice gde postoje za to mogu}nosti sadr`a}e obostrane drvorede. Hortikulturno opremawe i ure ivawe treba predvideti onim vrstama koje poseduju listove velikih povr{ina, ne generi{u tvrde i te{ke plodove i ne lu~e veliku koli~inu medne rose.
Broj 58 126 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Tabela 2: Protiverozione mere i radovi za {ume Nagib Kvalitet Radovi, mere i predlog na~ina kori{}ewa padine u % 0 25 [ikare i niske {ume Dozvoqeno kr~ewe u okviru prostornog ure ewa podru~ja Preko 25 [ikare i {ikaraste niske {ume, Resurekciona se~a i popuwavawe pregola sadwom ~etinara na potpun i prekinut sklop jame ili terasice, obavezne sve mere uzgoja i odredbe zabrana na {umskim povr{inama Posebna pa`wa pokloni}e se postizawu ravnote`e izme u izgra enih i zelenih povr{ina u naseqima, u ciqu poboq{awa mikroklimatskih uslova, lak{eg oticawa atmosferskih voda, smawewa efekata zaga ewa i drugih pozitivnih uticaja na `ivotnu sredinu, uz istovremeno uva- `avawe estetskih kriterijuma, u smislu harmonije odnosa boja i oblika, koji }e rezultirati privla~nim i prijatnim prostorima, primenom slede}ih pravila: javno naseqsko zelenilo (parkovi, uli~no zelenilo; trgovi i skverovi; i zelenilo oko administrativnih i javnih objekata) ure uje se na visokom estetskom nivou, primenom autohtonih i odgovaraju}ih alohtonih vrsta, s posebnom pa`wom na ure ewe prilaza kompleksu, isticawe reklamnih i informacionih tabli, uz ostale elemente kao {to su klupe, korpe za otpatke i svetlosna infrastruktura; unikatnu vrednost za plansko i {ire podru~je ima park u Baro{evcu, kako zbog prostornih, sadr`ajnih i oblikovnih elemenata koji defini{u kulturno-istorijski identitet posebnog varijeteta predela neogenog pobr a u slivu reke Kolubare, izmewenog eksploatacijom lignita, tako i zbog velikog uticaja na poboq{awe mikroklime u nasequ i stvarawa povoqnog ambijenta za odmor i dru`ewe; generalno pravilo ure ewa parkova je da se unutar wih formiraju dve celine, mirni/pejza`ni deo parka i sportsko-rekreativni deo sa prostorom za igru dece; uli~no zelenilo se formira uz saobra}ajnice radi razdvajawa pe{a~kih tokova i obodnih objekata od kolskog saobra}aja u ciqu stvarawa povoqnijih sanitarno-higijenskih i mikroklimatskih uslova naseqskog prostora; ovo zelenilo ima prvenstveno za{titni karakter, ali je wegov poseban zna~aj i u povezivawu svih kategorija zelenila u jedinstven sistem; pri izboru vrsta za uli~no zelenilo treba voditi ra~una da budu prilago ene uslovima rasta u uli~nim profilima (otpornost na zbijenost tla, vodni kapacitet zemqi{ta, pra{inu i gasove); zelenilo oko administrativnih i javnih objekata se projektuje i odr`ava na posebno visokom estetskom nivou, sa ciqem da se istakne zna~aj, odnosno funkcija samih objekata ispred kojih se nalazi; zelene javne povr{ine ograni~enog kori{}ewa (blokovsko zelenilo; zelene povr{ine {kola i de~jih ustanova; zelenilo sportsko-rekreativnih povr{ina; i zelenilo zdravstvenih ustanova) prvenstveno su namewene odre enoj kategoriji ili odre enom broju korisnika; u okviru kompleksa {kola i pred{kolskih ustanova posebna pa`wa je na ure ewu dvori{ta namewenog igri dece u vreme odmora kao i prostora sa obaveznim sadr`ajima za fizi~ko vaspitawe dece; zelene povr{ine u sklopu zdravstvenih ustanova treba da budu dostupne svim bolesnicima i osobama koje su u poseti; sport i rekreacija, uz stanovawe i rad spadaju u osnovne egzistencijalne funkcije `ivqewa u nasequ; sa pove}awem standarda `ivqewa i du`ine slobodnog vremena, sport i rekreacija zauzimaju sve zna~ajnije mesto u funkcionisawu naseqa i moraju se planirati za sve kategorije stanovni{tva; zelene povr{ine radnih zona i drugih poslovnih kompleksa treba da ~ine minimalno 30% ukupne povr{ine kompleksa; {irina za{titnog pojasa kao i izbor zelenila zavisi od karaktera proizvodwe, vrste i koncentracije {tetnih materija, nivoa buke, protivpo`arnih zahteva i drugih faktora koji se utvr uju procenom uticaja na `ivotnu sredinu; zelenilo u okviru porodi~nog (individualnog) stanovawa ima zna~ajnu ulogu u ukupnom zelenom fondu naseqskih zona, u kojima preovla uju doma}instva sa gazdinstvom, a to zna~i i sa raznovrsnim poqoprivrednim i ukrasnim rastiwem na oku}nicama; prioritetno je da se lokalne zajednice animiraju za pove}awe brige o odr`avawu reda i ~isto}e dvori{ta i oku}nica, uz istovremeno ozelewavawe ni{a za kontejnere, sa ewe cvetnica u gustom sklopu i uvo ewe drugih elemenata hortikulturnog ure ewa, koji pored estetskih imaju i za{titne, rekreativne i ekonomske funkcije. U okviru javnih zelenih povr{ina mogu se planirati tereni za rekreaciju i prate}i objekti u kompleksu koji svojom namenom ne zaga uju okolinu. Sport i rekreacija, uz stanovawe i rad spadaju u osnovne egzistencijalne funkcije `ivqewa u nasequ. Sa pove}awem standarda `ivqewa i du`ine slobodnog vremena, sport i rekreacija zauzimaju sve zna~ajnije mesto u funkcionisawu naseqa i moraju se planirati za sve kategorije stanovni{tva. Zelenilo unutar sportsko rekreacionih kompleksa, treba da ~ini minimum 30% od ukupne povr{ine, ure eno u pejza`nom stilu sa maksimalnim u~e{}em visokog drve}a. Oko oboda treba podizati gusto zelenilo sa upotrebom visokog zelenila u skladu sa na~inom ozelewavawa okolnih povr{ina. U skladu sa savremenim konceptima ure ewa naseqa, naro~itu pa`wu treba pokloniti ure ewu grobqa. Grobqa se, po pravilu, ure uju kao parkovske povr{ine, kako bi se dobio grandiozniji izgled prostora, koji treba da ostane uredan i intenzivno ure ivan. To se odnosi kako na postoje}a grobqa tako i na grobqa za koje je planirano ga{ewe. U kategoriji zelenih povr{ina se na planskom podru~ju moraju ubrojiti i rasadnici, koji se delom mogu smatrati za{titnim zelenilom, ali se prvenstveno tretiraju u okviru komercijalnih namena (proizvodwu rasada sve vi{e diktiraju noviteti u hortikulturnoj oblasti kao i kupci, tako da je sve mawa proizvodwa autohtonog sadnog materijala). U perspektivi, u vezi sa planiranom rekultivacijom i revitalizacijom degradiranog prostora, odgovaraju}u pa- `wu trebalo bi pokloniti i osnivawu mini botani~kih vrtova i arboretuma, kao mesta gde se uzgajaju razne vrste biqaka u nau~ne i pedago{ke svrhe. 4.4. Saobra}ajna infrastruktura Kolovoz je od asfalta izra en iz dva sloja (gorwi je habaju}i). Prora~un kolovozne konstrukcije javnih puteva je za osovinsko optere}ewe merodavnog vozila od 115 KN (izuzetno za op{tinske 60 KN, ako se takva odluka donese). Materijali i procedure pri proizvodwi i ugradwi u svemu prema projektu i tehni~kim normativima i standardima. Kolovoz se izvodi sa ivi~wacima sa strane. Uz kolovoz se postavqa vertikalna saobra}ajna signalizacija na propisan na~in da ne ugrozi slobodni profil ~ija preglednost mora biti obezbe ena u svakom trenutku. Znaci se postavqaju po projektu signalizacije i odr`avaju u punom broju i vrsti. Horizontalna signalizacija se tako e postavqa po projektu signalizacije i redovno odr`ava. Sva postavqena saobra}ajna signalizacija mora da zadovoqi propisane standarde {to se dokazuje atestima. Trotoari su posebne povr{ine namewene za kretawe pe- {aka. Za gradske ulice ne mogu biti mawe {irine od 1.5 m.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 127 Postavqaju sa strane kolovoza od kojeg su odvojeni ivi~wacima, izdignuti za 12 cm u odnosu na kolovoznu povr{inu. Ivi~waci su betonski ili kameni dimenzija 24/18 ili 20/18 sa atestima kojim se potvr uje usagla{enost sa JUS-om za ovu vrstu proizvoda. Na trotoarima je mogu}e postavqawe urbanog mobilijara (korpe za otpatke, zapreke prema kolovozu i sl). Tip je odre en odlukom SO ili posebnim projektom. Na trotoarima se postavqaju i elementi saobra}ajne signalizacije prema projektu i tehni~kim normativima. Pri postavqawu mobilijara, saobra}ajne signalizacije ili sadwe mora se o~uvati minimalna {irina trotoara od 1.80 m, odnosno min 0.90 m izme u pokretnih i nepokretnih objekata na trotoaru. Na pe{a~kim prelazima prelaz sa kolovoza na trotoar izvesti sa rampom minimalne {irine 1.8 m, du`ine min. 0.45 m i sa min. nagibom od 20%. Rampa je posebno i vidno obele`ena. Autobusko stajali{te uz kolovoz javnih puteva mogu}e je postaviti stajali{ta za zaustavqawe vozila javnog prevoza sa slede}im pravilima gra ewa: {irina kolovoza je min. 3.0 m, stajali{te je od kolovoza javnog puta odvojeno razdelnom trakom 3.0 m, du`ina stajali{ta bez prilaznih traka je 25.0 m (za dva vozila), sa strane je trotoar {irine 3.0 m opremqen za{titnom nadstre{nicom i klupom. Potrebna je saglasnost upravqa~a javnog puta. @elezni~ki kolosek je sa kolose~nom re{etkom prema projektu i prema propisima i pravilnicima koji va`e na dr`avnim `eleznicama. Re{etka je polo`ena na tucani~ki zastor prema projektu i propisima i pravilnicima koji va`e na dr`avnim `eleznicama. Planum se izvodi prema projektu i propisima i pravilnicama koji va`e na dr- `avnim `eleznicama. Industrijski kolosek je sa kolose~nom re{etkom, zastorom i planumom koji se izvode prema potrebama vlasnika koloseka i odgovaraju}oj tehni~koj dokumentaciji. Parkirawe se izvodi na posebnim povr{inama sa strane kolovoza kao podu`no ili popre~no parkirawe ili na ure enim povr{inama za parkirawe. Uz kolovoz parking mesto je dimenzija 2.2h6.0 ako je podu`no i 2.5h5.0 ako je upravno. Parkirawe na posebno ure enim povr{inama prema projektu. Stanice za snabdevawe gorivom uz javne puteve grade se na me usobnom rastojawu od 25 30 km za puteve 1. reda odnosno 10 15 km za ostale puteve. Uz puteve 1. reda grade se odvojeno po smerovima u smaknutom ili naizmeni~nom rasporedu. Za planirane lokacije uraditi urbanisti~ki projekat kojim se utvr uje usagla{enost sa idejnim projektom, protivpo`arnim propisima i uslovima nadle`nih organa iz oblasti saobra}aja, ekologije (zaga ewe vazduha, vode i zemqi{ta, pojavu buke) i primenom mera za smawewe {tetnih uticaja. Odobrewe za prikqu~ak izdaje upravqa~ javnog puta na osnovu zahteva i urbanisti~kog projekta. Potrebno je posebnu pa`wu posvetiti ovim objektima jer je u posledwe vreme do{lo do naglog pove}awa broja koji uz to ne zadovoqavaju minimalne kriterijume. Pravila gra ewa za stanice za snabdevawe gorivom sa obaveznim sadr`ajima: stanice se grade uz kolovoz sa potrebnim ulivno-izlivnim trakama stanice su sa to~ionim mestima za putni~ka i jednim izdvojenim za teretna vozila stanice moraju da imaju ure aje za to~ewe svih vrsta benzinskih i dizel goriva (po`eqno i TNG); za{titni pojas prema kolovozu je min. 6.0 m; povr{ina lokacije za stanicu je oko 0.35 ha; u sastavu su poslovne prostorije i eventualno drugi sadr`aji (prodavnica, kafe, restoran); parkirawe za najmawe pet putni~kih vozila (jedno za invalidna lica) i dva teretna; prostor za zamenu uqa i proveru pritiska u pneumaticima; ~esma sa teku}om vodom; i povr{ina za manipulaciju merodavnog vozila. 4.5. Izme{tawe reka i kontrola poplava Izme{tawe i regulacija prirodnih vodotokova radi ustupawa prostora za povr{insku eksploataciju ugqa, u ve- }ini slu~ajeva po obimu i problematici daleko prevazilazi klasi~ne zadatke iz oblasti regulacije vodotokova, i to iz slede}ih razloga: otvarawe novih otkopnih poqa, koje je povod za regulaciju vodotoka o kojima je ovde re~, zahteva wihovo drasti~no izme{tawe van sada{we trase, dobrim delom i van sopstvenog aluvijona; neki izme{teni vodotokovi }e tako e biti u kontaktu (neposrednoj blizini) sa budu}im otkopnim poqima, pa prema tome, izme{teni vodotoci, osim {to moraju da budu projektovani prema principima re~ne hidraulike i in`ewerstva, tako e moraju uslovno da budu vododr`ivi, odnosno odgovaraju}im tehni~kim re{ewima mora biti spre~ena infiltracija vode iz re~nog korita u kopove i wihovo dopunsko zavodwavawe; vodotoci se u principu moraju izmestiti du` kontura projektovanih otkopnih poqa, pa wihov polo`aj bitno odre uje uslove stabilnosti radnih i zavr{nih kosina kopa po ~ijem obodu }e biti locira nova re~na korita; eksploatacija ugqa u povr{inskim kopovima predstavqa jednu od najzna~ajnijih privrednih aktivnosti a izme- {tawe posmatranih vodotoka predstavqa spoqnu infrastrukturu otkopnih poqa koja su prvorazredni kapitalni objekti; dislokacija vodotoka, wihova regulacija ili kontrola poplava primenom aktivnih mera u slivu, predstavqaju zna~ajne zahvate koji i sami za sebe anga`uju zna~ajna finansijska sredstva. Regulacija povr{inskih vodotoka u funkciji eksploatacije ugqa u Kolubarskom rudarskom basenu izme{tawe reka i kontrola poplava, predstavqa kontinualni proces koji }e se sinhronizovano sa razvojem rudarskih radova i aktivnosti, odvijati do kraja eksploatacionog veka. Ju`ni obodni kanal u celini kao i wegova prva faza (by pass) koji se realizuje u ovom planskom periodu, }e biti locirani po ju`nom obodu povr{inskog kopa Poqe E. Zbog bitnog deficita zemqanih masa koji nastaje otkopavawem jalovine i ugqa u samom kopu, geomehani~ka stabilnost ju`ne kosine sa sve kanalom po wenom obodu je od izvanrednog zna~aja. Pravila gra ewa kanala u tom smislu se moraju striktno sprovoditi i to: a) U pogledu geomehani~ke stabilnosti, klizawa preteranih slegawa i sli~no, ju`na kosina kopa mora biti stabilna na celoj wenoj du`ini, b) kanal mora biti vododr`iv kako ne bi do{lo dopunskog zavodwavawa ju`ne zavr{ne kosine i pogor{avawa uslova za wenu stabilnost, v) korito kanala mora biti stabilno na re~nu eroziju odnosno, u eksploataciji ne sme do}i do nekontrolisanih deformacija profila kanala u smislu zasipawa a pogotovo ne produbqavawa. Izgradwi regulacionih objekata na sektoru I i II, prethodi po~etku radova na otkopavawu otkrivke na PK PoqeE, odnosno pripremi terena i razvoju naseqa Jelav respektivno. Neposrednoj izgradwi i pu{tawu u funkciju svakog od regulisanih sektora reke, mora da prethodi izrada detaqnih geolo{kih istra`nih radova, geodetsko snimawe trase za razmeru 1:500, geolo{ki istra`ni radovi, izrada urbanisti~kih projekata, idejnog i glavnog projekta. Da bi se postigli postavqeni uslovi, pri projektovawu izme{tenog korita reke Pe{tan, prate}ih regulacionih radova i mera, moraju se primeniti savremene metode i principi. Pre svega se mora pravilno odabrati proticajni profil i podu`ni pad regulisanog kanala. Pri izradi regulasanog izme{tenog korita na sektoru I, zbog veoma promenqivih karakteristika terena i verovatno ~estih smena geolo{ke gra e du` trase, mora se vr- {iti detaqno geolo{ko kartirawe iskopa kako bi se projektovane zaptivne i druge mere adaptirale prema realnim
Broj 58 128 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. terenskim uslovima. Za zaptivawe korita primeniti savremene metode i materijale, geosinteti~ke membrane, granulisano lomqeni kamen, betonske oblo`ne plo~e i sl. Du` sektora I, je predvi eno zaptivawe korita geomembranom kao i oblagawe granulisanom lomqenim kamenom, prema crte`u koji ilustruje popre~ni profil regulisanog toka. Na sektoru II, van eksploatacionog podru~ja, kroz naseqa Baro{evac Jelav, regulacija korita generalno prati prirodni tok reke Pe{tan sa relativno o{trim krivinama. Regulisano korito se mora parcijalno utvrditi oblogom od granulisanog lomqenog kamena na odgovaraju}em tipu geotekstila. Oblagawe je obavezno na svim konkavnim krivinama kao i na delovima gde se kosina obala formira nasipawem. Odbrambeni nasipi na oba sektora se grade od pogodnih materijala a to su pre svega sredweplasti~ne gline, dobre ugradqivosti i bez primesa organskih sastojaka. Ugradwa materiqala u nasipe se vr{i u slojevima pri optimalnoj vla`nosti sa odgovaraju}im stepenom zbijawa prema standardima koji reguli{u ovu materiju. 4.6. Hidrotehni~ka infrastruktura Radi za{tite novih izvori{ta u Vreocima, V. Crqanima, a kasnije i u Zeokama uspostaviti odmah zone neposredne za{tite, koje podrazumevaju ogra ivawe izvori{ta u ciqu spre~avawa pristupa bunarima i pumpnim stanicama (Pravilnik o na~inu odre ivawa i odr`avawa pojaseva za- {tite objekata za snabdevawe vodom za pi}e, Slu`beni glasnik SRS, br. 33/78 i 13/84). Uraditi elaborat o hidruli~koj zoni uticaja na izvori{ta podzemnih voda i u skladu sa nalazima takve analize uspostaviti i jasno obele`iti u`u zonu za{tite svih izvori{ta Lazareva~kog podsistema. Du` magistralnog cevovoda kojim se spajaju sada izolovani vodovodni sistemi uspostaviti neposrednu zonu za- {tite koridora (po 2,5 m od osovine), kako bi se omogu}ilo nesmetano odr`avawe (isti pravilnik). Hidrantsku mre`u za ga{ewe po`ara u naseqima realizovaati u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za hidrantske mre`e, Slu`beni list SFRJ, broj 30/91). Kanalizaciju realizovati po separacionom sistemu, striktno razdvajaju}i kolektore za otpadne vode od kolektora za atmosferske vode. Zabrawuje se uvo ewe voda iz oluka zgrada i odvodwavanih povr{ina u kolektore za otpadne vode, kao i obratno, otpadnih voda u kolektore ki- {ne kanalizacije. Pri realizaciji i revitalizaciji kanalizacionih sistema pridr`avati se slede}ih projektnih kriterijuma: minimalni pre~nici kolektora 250, stepen ispuwenosti pri Q max.~as 0,75 za sekundarnu mre`u, odnosno 0,50 za glavne kolektore; brzine u kolektorima: v min = 0,75 m/s, v max = 3 m/s. Opsezi ukopavawa, zbog korisnika sistema: H min = 1,8 m, H max = 5 m. U kanalizaciju za otpadne vode smeju se uvoditi samo one vode koje zadovoqavaju uslove propisane Pravilnikom o opasnim materijama u vodama ( Slu`beni glasnik SRS, broj 31/82). Inspekcijskim slu`bama ostvariti kontrolu da otpadne vode iz tzv. ku}ne male privrede koje se upu{taju u kanalizaciju zadovoqavaju uslove Pravilnika. U plavnim zonama svih vodotoka ne dozvoqava se izgradwa novih privrednih, stambenih i drugih objekata, {irewe ve} postoje}ih, niti podu`no vo ewe saobra}ajnih i infrastrukturnih sistema ispod kota do kojih dose`e velika voda verovatno}e 0,5%. Na prelasku vodotoka linijskim sistemima (saobra}ajnice, cevovodi, objekti za prenos energije) isti se moraju visinski izdi}i i dispoziciono tako re{iti da budu za{ti}eni od povodwa verovatno- }e 0,5% (tzv. dvestagodi{wa velika voda). Prikqu~ewe seoskih vodovoda na krak Istok Lazareva~kog podsistema Kolubarskog regionalnog sistema mogu}e je samo uz ispuwavawe slede}ih uslova: (a) gubici u mre`i se moraju svesti na mawe od 20%; (b) svi potro{a~i moraju imati vodomere; (v) mora se uspostaviti pouzdan merni sistem sa kontrolom protoka i gubitaka u svim kqu~nim granama i ~vorovima mre`e; (g) prodajna cena vode mora biti u skladu sa cenama koje su definisane Stretegijom dugoro~nog razvoja vodoprivrede Republike Srbije, koja pokriva sve tro{kove proste reprodukcije sistema kao i deo tro{kova pro{irene reprodukcije (oko 30%) koji obezbe uje po~etne uslove za razvoj sistema. 4.7. Elektroenergetska infrastruktura Projektovawe, izgradwa i tehni~ko obezbe ewe elektroenergetskih objekata sprovodi se prema Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradwu nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 do 400 kv, (u daqem tekstu: pravilnik). ( Slu`beni list SFRJ, broj 65/88 i Slu`beni list SRJ, broj 18/92), prate}ih tehni~kih propisa, normativa i preporuka EPS-a i EMS-a. Pravila za izgradwu i ure ewe koridora dalekovodi reda od 10 35 kv obuhvataju slede}e: monta`a provodnika tipa Al/^ 3h95 150 mm 2 za dalekvode 35 kv sa odgovaraju}im izolatorskim lancima; za dalekovode 10 kv koriste se provodnici Al/^ 3h35 70 mm 2 sa odgovaraju}im izolatorskim lancima ili/i potpornim izolatorima koji su kod pribli`avawa ili prelaska preko va`nijih objekata elektri~no i/ili mehani~ki poja~ani, kao i monta`a za{titnog u`eta za dalekovode naponskog nivoa 35 kv; stubovi dalekovoda su ~eli~no re{etkasti za naponski nivo 35 kv, i armiranobetonski za naponski nivo 10 kv ili prema projektnom re{ewu; visina svakog stuba se odre uje idejnim projektom dalekovoda, prema lokacionim uslovima i tehni~kim zahtevima u vezi sa obezbe ewem sigurnosnih visina i udaqenosti provodnika, ra~unaju}i pri tome i rezervu u ugibu; kod ukr{tawa sa va`nijim objektima (javni put, vodotok i sl.) sigurnosni zahtevi se, dodatno, obezbe uju za uslove poja~nog optere}ewa dalekovoda; temeqi stubova su, po pravilu, betonski, kompaktni, izliveni na lokaciji; uzemqewe se izvodi oko svakog stuba; uzemqewe obezbe- uje pouzdanu za{titu od udara groma i povratnog preskoka na provodnike ili za{titno u`e; dimenzionisawe uzemqiva~a se re{ava prema Pravilniku o tehni~kim normativima za uzemqewe elektroenergetskih postojewa nazivnog napona iznad 1000 V ( Slu`beni list SFRJ, broj 61/96); i mere za{tite od zemnog spoja i induktivnog uticaja na druge objekte odre uju se prema Pravilniku o tehni~kim normativima za za{titu elektroenergetskih postrojewa od prenapona ( Slu`beni list SFRJ, br. 7/71 i 44/76), i drugim tehni~kim propisima, normativima i preporukama EPS-a i EMS-a. Uslovi za pristupne puteve i gradili{ta Za kolski prevoz opreme i delova instalacije dalekovoda koristi}e se najkra}i prilazi sa javnih i nekategorisanih puteva. Prelaz(i) neposredno preko poseda i formirawe gradili{ta iz van izvo a~kog pojasa su uslovqeni prethodnom saglasno{}u vlasnika/korisnika. U suprotnom, prema ~lanu 6. Zakona o eksproprijaciji ( Slu`beni glasik RS, broj 53/95) ulazak u posed se obezbe uje ustanovqewem privremenog zauzimawa i privremene slu`benosti prolaza. Uslovi ukr{tawa i pribli`avawa infrastrukturnim i drugim objektima Uslovi za ukr{tawe i pribli`avawe elektroenergetskih objekata drugim postoje}im objektima je odre eno Pravilnikom i saglasnostima vlasnika/korisnika objekata. Po pravilu, za bli`e re{avawe navedenih situacija, u sklopu glavnog projekta dalekovoda radi se poseban projekat na koji se obezbe uje saglasnost nadle`nog preduze}a/korisnika.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 129 Projekat pored tehni~kog re{ewa sadr`i i prora~un me- usobnog uticaja u razli~itim re`imima i uslovima rada. Ukoliko se propisani/zahtevani uslovi ne mogu ispuniti, investitor izgradwe dalekovoda sprovodi odgovaraju}e mere tehni~ke za{tite, ukqu~uju}i i izme{tawe lokalnih instalacija. U ovim slu~ajevima, investitor izme- {tawa/izgradwe elektroenergetskih objekata snosi tro- {kove u slu~aju demonta`e, privremenih iskqu~ewa i drugih intervencija na drugim instalacijama. Uslovi u odnosu na puteve Uslovi u odnosu na puteve obezbe uju se u skladu sa Pravilnikom, pravilima iz Zakona o javnim putevima ( Slu`beni glasnik RS, br. 101/05 i 123/07) i uslovima JP Putevi Srbije, broj 95303-8536/07-2 od 5. decembra 2007. godine. Uslovi za{tite `ivotne sredine Izgradwa elektroenergetskih objekata uslovqeni su primenom savremenih tehni~kih re{ewa i standarda kojima se obezbe uje za{tita `ivotne sredine. Osnovne mere za{tite `ivotne sredine obuhvataju: pove}awe sigurnosnih visina i udaqenosti provodnika, u zavisnosti od zna- ~aja objekata ili aktivnosti u blizini dalekovoda; tehni~ka sigurnost instalacije u celini; i posebno, pouzdano uzemqewe i kori{}ewem opreme za brzo iskqu~ewe u slu~aju akcidenta. U svim fazama projektovawa i etapama izvo ewa radova sprovode se slede}e mere za{tite `ivotne sredine: dosledno sprovo ewe planiranog obima i vrste radova, tehnolo{ke dicipline, ograni~ewe radnih aktivnosti u okviru izvo a~kog pojasa, po{tovawe tehni~kih propisa, pravila i uputstava, kao i uslova izdatih od strane nadle- `nih preduze}a; projektnim re{ewem na nivou glavnog projekta, izborom opreme i kvalitetnim izvo ewem obezbediti pouzdanu za{titu od akcidenata, rizika od napona koraka i dodira, pojave nedozvoqenog nivoa prednapona, i dr.; ure ewe gradili{ta i izvo ewe radova mora ispuniti kriterijume utvr ene Pravilnikom o opasnim materijama u vodama ( Slu`beni glasnik SRS, broj 31/81) i Pravilnika o dozvoqenim koli~inama opasnih i {tetnih materija u zemqi{tu i metodama za wihovo ispitivawe ( Slu`beni glasnik SRS, br. 11/90 i 23/94); u slu~aju izlivawa goriva i sl. lokacija se mora odmah sanirati, a zaga eno zemqi{te ukloniti na komunalnu deponiju; za sanitarne otpadne vode i ~vrsti otpad sa gradili- {ta, predvideti posebne, mobilne, kontejnere; mesto i na- ~in wihovog pra`wewa re{ava se u dogovoru sa nadle- `nim komunalnim preduze}em; za izvo a~ke puteve predvideti kori{}ewe postoje}ih javnih i nekategorisanih puteva, a samo izuzetno i neposredan prelaz preko poqoprivrednog zemqi{ta; kod razvla~ewa monta`ne sajle, vodova i prenos opreme potrebno je koristiti tehniku koja ne o{te}uje trajno zemqi{te i zasade; kod iskopa, povr{inski sloj zemqi{ta posebno odlo- `iti i koristiti ga za zavr{nu prekrivku iskopa; vi{ak materijala, ukoliko nije vredan, ukloniti sa trase/lokacije na odgovaraju}u deponiju ili lokaciju koju odredi nadle`na komunalna slu`ba ili vlasnik/korisnik zemqi{ta; nakon zavr{etka zemqanih radova obavezna je nivelacija zemqi{ta i ~i{}ewe terena od otpadnog materijala; rekultivacija/naknada {tete se sprovodi u svim slu- ~ajevima o{te}ewa (vegetacije i zemqi{ta) nastalih u toku radova; izvo ewe radova predvideti sukcesivno, kako bi se smawio obim jednovremenog ometawa lokalnih aktivnosti i mogu}ih akcidenata; po~etak i vreme trajawa radova se pravovremeno prijavquje nadle`nim preduze}ima, lokalnoj zajsdnici i vlasnicima objekata u blizini dalekovoda; i za grani~ne vrednosti eksponiranosti elektri~nim i magnetnim poqem koriste se preporuke Me unarodne komisije za za{titu od ne-jonizuju}eg zra~ewa (INIRC/ICNIP) i Me unarodnog udru`ewa za za{titu od zra~ewa (IRPA, 1998). 4.8. Toplotna energetika Pravila za ure ewe i izgradwu prostora Pri ure ewu i izgradwi prostora u granicama Planskog podru~ja posebnu pa`wu obratiti na to da se ne ugrozi nesmetano obavqawe transporta energetskih fluida i vrele vode za daqinsko grejawe. Uslovi u odnosu na puteve Uslovi u odnosu na puteve obezbe uju se u skladu sa Pravilnikom, pravilima iz Zakona o javnim putevima ( Slu`beni glasnik RS, br. 101/05 i 123/07) i uslovima JP Putevi Srbije, broj 95303-8536/07-2 od 5. decembra 2007. godine. Na ukr{tawima pruge sa lokalnim putevima, puteve po mogu}stvu premostiti cevnim lukovima vrelovoda, koji }e ujedno da slu`e kao kompenzacione lire za toplotne dilatacije. U slu~ajevima kada je neophodno da se cevima pro e ispod puta ili pruge, cevi treba da budu polo`ene u betonski kanal tako da je omogu}ena wihova dilatacija i lak prilaz radi kontrole i eventualne popravke. Za kolski prevoz opreme i delova instalacije vrelovoda koristi}e se najkra}i prilazi sa javnih i nekategorisanih puteva. Prelaz(i) neposredno preko poseda i formirawe gradili{ta izvan izvo a~kog pojasa su uslovqeni prethodnom saglasno{}u vlasnika/korisnika. U suprotnom, prema ~lanu 6. Zakona o eksproprijaciji ( Slu`beni glasnik RS, broj 53/95) ulazak u posed se obezbe uje ustanovqewem privremenog zauzimawa i privremene slu`benosti prolaza. Za one korisnike toplote za grejawe koji se nalaze na trasi sada{weg i budu}eg vrelovoda, predvideti prikqu~ke za odvod vrele vode do podstanica za grejawe sekundarne tople vode. Zabraniti direktno prikqu~ivawe usputnih potro{a~a na vrelu vodu iz vrelovoda. Projektovawe i izvo ewe sistema za daqinsko grejawe moraju biti u skladu sa va`e}im zakonskim odredbama i tehni~kim standardima u ovoj oblasti. Uslovi za{tite `ivotne sredine Izgradwa objekata sistema daqinskog grejawa, parovoda tehnolo{ke pare i pare za grejawe, kao i gasovoda uslovqeni su primenom savremenih tehni~kih re{ewa i standarda kojima se obszbe uje za{tita `ivotne sredine. U svim fazama projektovawa i etapama izvo ewa radova sprovode se slede}e mere za{tite `ivotne sredine: Dosledno sprovo ewe planiranog obima i vrste radova, tehnolo{ke discipline, ograni~ewe radnih aktivnosti u okviru izvo a~kog pojasa, po{tovawe tehni~kih propisa, pravila i uputstava, kao i uslova izdatih od strane nadle- `nih preduze}a; Projektnim re{ewem na nivou glavnog projekta, izborom opreme i kvalitetnim izvo ewem obezbediti pouzdanu za{titu od akcidenata; Ure ewe gradili{ta i izvo ewe radova mora da ispune kriterijume utvr ene Pravilnikom o opasnim materijama u vodama ( Slu`beni glasnik SRS, broj 31/81) i Pravilnika o dozvoqenim koli~inama opasnih i {tetnih materija u zemqi{tu i metodama za wihovo ispitivawe ( Slu`beni glasnik SRS, br. 11/90 i 23/94). U slu~aju izlivawa goriva i sl. lokacija se mora odmah sanirati, a zaga eno zemqi- {te ukloniti na komunalnu deponiju, i to: za sanitarne otpadne vode i ~vrsti otpad sa gradili- {ta, predvideti posebne, mobilne, kontejnere; mesto i na- ~in wihovog pra`wewa re{ava se u dogovoru sa nadle- `nim komunalnim preduze}em; za izvo a~ke puteve predvideti kori{}ewe postoje}ih javnih i nekategorisanih puteva i staza, a samo izuzetno i neposredan prelaz preko poqoprivrednog zemqi{ta; kod iskopa povr{inskog sloj zemqi{ta potrsbno je posebno odlo`iti i koristiti za zavr{nu prekrivku iskopa;
Broj 58 130 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. vi{ak materijala, ukoliko nije vredan, ukloniti sa trase/lokacije na odgovaraju}u deponiju ili lokaciju koju odredi nadle`na komunalna slu`ba ili vlasnik/korisnik zemqi{ta; nakon zavr{etka zemqanih radova obavezna je nivelacija zemqi{ta i ~i{}ewe terena od otpadnog materijala; rekultivacija/naknada {tete se sprovodi u svim slu- ~ajevima o{te}ewa vegetacije i zemqi{ta nastalih u toku radova; i izvo ewe radova predvideti sukcesivno, kako bi se smawio obim jednovremenog ometawa lokalnih aktivnosti i mogu}ih akcidenata; po~etak i vreme trajawa radova se pravovremeno prijavquje nadle`nim preduze}ima, lokalnoj zajsdnici i vlasnicima objekata u blizini vrelovoda. Uslovi za nova naseqa Pri projektovawu i izgradwi stambenih naseqa u kojima }e biti naseqeni sada{wi stanovnici mesnih zajednica Medo{evac, Zeoke, Baro{evac i Burovo, treba pre svega voditi ra~una o postizawu odgovaraju}e gustine korisnika toplote za grejawe, da bi bilo ekonomski isplativo daqinsko grejawe iz sada{weg i budu}ih toplotnih izvora. Gustina korisnika toplote za grejawe ne bi smela da bude mawa od 2 MJ/ha, a po`eqne vrednosti gustine korisnika toplote za na{e podnebqe su iznad 5 MJ/ha. Osim toga, preporu~uje se da se predvidi i sistem za centralizovanu pripremu potro{ne tople vode u sklopu toplotnog izvora, kao i cevovodi za wen transport jer to znatno pove}ava stepen korisnosti celog sistema daqinskog grejawa, a u svetu, osim toga, ne postoji sistem daqinskog grejawa bez istovremene pripreme potro{ne tople vode. Bazni standard iz oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu, kao i za projektovawe zgrada u ciqu postizawa optimalnog iskori{}ewa toplotne energije dobijene iz primarnog goriva je SRPS U J5 600. Po`eqno je, me utim, dr`ati se i propisa i direktiva koje nisu zakonski obavezuju}i, kao i strukovnih preporuka, posebno u vezi energetske efikasnosti objekata prikqu~enih na sistem daqinskog grejawa, {to je sa aspekta ekonomi~nosti, ali i pouzdanosti sistema izuzetno va`no. Tu se, pre svega, misli na evropske norme i direktive kao {to je EU direktiva 2002/91 ES. OJL 1. Ova direktiva omogu}ava svrstavawe zgrada, u zavisnosti od wihove namene, u sedam kategorija, od najboqe (A), do najlo{ije (G). Va`no je pri tom napomenuti da sve zgrade iz jedne kategorije nemaju isti nivo potro{we energije po jedinici povr{ine godi{we, ve} se ona razlikuje u zavisnosti od namene zgrade (npr: da li je {kola ili bolnica). Treba te`iti da nivo potro{we ukupne energije za grejawe, potro{nu toplu vodu, klima ure- aje i osvetlewe za nove stambene zgrade bude oko 80 kwh/m 2 god, a za bolnice do 200 kwh/m 2 god. Prose~na potro{wa finalne energije za grejawe, potro{nu toplu vodu, klima ure aje i osvetlewe u EU iznosi oko 100 kwh/m 2 god (od 60 do 190 kwh/m 2 god), dok kod nas varira izme u 150 i 290 kwh/m 2 god (prose~no oko 200 kwh/m 2 god), {to zna~i i preko dva puta vi{e. Za poslove propisivawa uslova dobijawa energetske saglasnosti, dozvole za prikqu~ewe na sistem daqinskog grejawa i kontrole wihovih ispuwewa na teritoriji op- {tine Lazarevac zadu`eno je Javno preduze}e Toplifikacija, ~iji je osniva~ Gradska op{tina Lazarevac. Ono je zadu`eno i ovla{}eno za izdavawe energetske saglasnosti za prikqu~ivawe na sistem daqinskog grejawa, uravnote`ewe sistema, odr`avawe i naplatu naknade za kori- {}ewe toplote za grejawe, kao i za razvoj i unapre ewe toplifikacije u op{tini Lazarevac. Svi u~esnici u lancu planirawa, projektovawa i izvo- ewa radova na gra evinskim objektima i termotehni~kim instalacijama grejawa mora da poseduju odgovaraju}e licence u skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi ( Slu- `beni glasnik RS, broj 47 od 5. maja 2003. i broj 34 od 18. aprila 2006. godine). Oprema i materijali koji se ugra uju u termotehni~ke instalacije mora da poseduju zakonom predvi enu atestnu i drugu dokumentaciju (SRPS C B5 220 i 221 za cevi i armaturu i dr.). Prikqu~ivawe na sistem daqinskog grejawa mo`e da izvr{i samo po dobijawu upotrebne dozvole za gra evinski objekat ovla- {}eno stru~no lice sa odgovaraju}om licencom. 4.9. Telekomunikacije Na osnovu planskih re{ewa Urbanisti~kog plana i odgovaraju}e tehni~ke dokumentacije vr{i se izgradwa (polagawe) telekomunikacionih vodova uz po{tovawe pravila izgradwe date u ovom poglavqu. Polagawe kablova Telekomunikacioni kablovi pola`u se u rov. Bakarni kablovi se pola`u neposredno u rov, a za opti~ke kablove se prethodno u rov pola`u cevi PE 32 40 mm, u koje se kasnije uvla~i (uduvava) opti~ki kabl. Rov se kopa na dubini od 1 m, od nivelete terena, u naseqenom mestu i na dubini od 1,2 m, van naseqenog mesta, za III kategoriju zemqi{ta. Za zemqi{ta IV kategorije dubina polagawa je 1,0 m, kako u naseqenom mestu, tako i van wega. Za vi{e kategorije zemqi{ta dubina rova se mo`e smawiti, pri ~emu je najmawa dubina 0,6 m. Rov se, po pravilu, postavqa u koridoru saobra}ajnice po mogu}stvu u putnom zemqi{tu na rastojawu od 3 m od profila puta, ili u za{titnom pojasu {to bli`e putu. Cevi za opti~ke kablove moraju se nastavqati. Nastavqawe cevi izvr{iti nakon temperaturne stabilizacije, par dana nakon polagawa. Pri spajawu geometrijski oblik cevi ne sme biti promewen, a spoj mora da izdr`i pritisak od najmawe 6 bar-a. Nakon postavqawa i nastavqawa cevi vr{i se provera kvaliteta zaptivenosti cevi i spojeva i ispitivawe prohodnosti cevi kalibratorom. Polo`ene cevi moraju biti zaptivene gumenim ~epovima sve do polagawa, provla~ewa kabla. Nakon polagawa kabla, cevi se zatvaraju gumenim ~epovima prilago enim za odre eni tip kabla. Mesto zavr- {etka cevi mora biti obele`eno, jer se na tom mestu, kasnije, uvla~i kabl u cev. Rov se, posle zavr{enog ispitivawa cevi, zatrpava u slojevima: a) I sloj sloj peska ili sitne zemqe debqine 15 do 20 cm; b) II sloj sloj zemqe debqine 30 do 40 cm; v) opomenska i identifikaciona traka sa oznakom PTT kabl, koja slu`i za upozorewe i odre ivawe trase kabla tokom odr`avawa; i g) III sloj sloj preostale zemqe (od iskopa rova), s tim da se vi{ak zemqe nanese na trasu. Trasa kabla se obele`ava betonskim stubi}ima, koji se postavqaju na svakih 200 do 300 m i na mestima prelaza preko prirodnih i ve{ta~kih prepreka, sa obe strane prelaza. Izrada prelaza Na mestima ukr{tawa trase kabla sa rekama, potocima, kanalima, putevima, prugama i na mestima gde kabl nije pristupa~an i gde ne mo`e da se izvr{i brza intervencija, kabl se postavqa u cev. Postavqawe kabla u cev se vr{i i na mestima na kojima je kabl izlo`en mehani~kom optere}ewu. Ako se cevi pola`u u zemqu i ako je sloj zemqe iznad kabla debqi od 60 cm, pola`u se PE cevi ili PVC cevi. Na mestima gde kabl prolazi nadzemno, odnosno nije dovoqno za{ti}en slojem zemqe postavqaju se gvozdeno pocinkovane (FeZn) cevi. Na mestima TT prelaza postavqaju se PE-cevi 40, koje treba nastaviti u kontinuitetu sa cevima koje se pola`u u rov. TT prelazi mogu biti izvedeni bu{ewem, prokopavawem ili pravqewem specijalnih konstrukcija, {to zavisi od va`nosti objekta preko koga se radi TT prelaz i od uslova koje daje vlasnik objekta.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 131 Prelazi seoskih puteva i potoka, ako ne postoje ve- {ta~ki objekti, izvodi}e se prokopavawem. Prokopavawe seoskih puteva vr{i se u jednom potezu. Nakon postavqawa cevi, rov se zatrpava i zemqa se dobro nabije. Paralelno vo ewe i ukr{tawe sa podzemnim instalacijama Ukr{tawe opti~kog kabla sa vodovodnom i kanalizacionom mre`om treba izvesti pod uglom od 90º, sa vertikalnim rastojawem koje ne sme biti mawe od 0,5 m. kod paralelnog vo ewa horizontalno rastojawe ne sme biti mawe od 1,0 m. Ukr{tawe opti~kog kabla i kablovske elektroenergetske mre`e treba izvesti pod uglom od 450 tako da opti~ki kabl bude iznad elektroenergetskog sa min vertikalnim rastojawem od 0,3 m. Kod paralelnog polagawa horizontalno rastojawe ne sme biti mawe od 2,0 m. Ukr{tawe opti~kog kabla sa postoje}om TT mre`om treba izvesti tako da opti~ki kabl bude ispod TT kabla sa min vertikalnim rastojawem od 0,5 m. Kod paralelnog polagawa horizontalno rastojawe treba da bude 1,0 m, izuzetno minimalno 0,5 m gde teren to zahteva. Ukr{tawe opti~kog kabla sa gasovodom treba da bude pod uglom od 90º. Vertikalno odstojawe izme u opti~kog kabla i gasovoda pri ukr{tawu treba da bude minimalno 0,3 m Na mestu ukr{tawa kabl treba postaviti u za{titnu cev du`ine 2 m, a iznad na propisanom rastojawu postaviti {titnike i upozoravaju}u traku. Pri paralelnim vo ewu, min odstojawe ok i gasovoda, mereno od spoqne ivice kabla do spoqne ivice cevovoda treba da bude 0,5 m. Odstojawe {ahtova od gasovoda treba da bude min 0,3 m. Iskop u blizini gasovoda mora se vr{iti ru~no uz obavezno {licovawe. 4.10. Za{tita prirodnih vrednosti i rekultivacija zemqi{ta 4.10.1. Za{tita prirode i prirodnih vrednosti Za{tita prirode i prirodnih vrednosti Planskog podru~ja zasniva}e se na diferenciranim pravilima, u zavisnosti od stepena direktne izlo`enosti pojedinih lokaliteta uticajima povr{inske eksploatacije lignita i drugih rudarskih, odnosno infrastrukturnih intervencija u prostoru. U planskim prostornim celinama/potcelinama, koje su namewene zadovoqavawu potreba razvoja rudarstva i prate- }e infrastrukture, investitor, odnosno izvo a~ radova je obavezan da: u fazi projektovawa rudarskih aktivnosti i prate}e infrastrukture razradi, a kasnije obavezno primewuje, ekolo{ki najmawe {tetna tehni~ko-tehnolo{ka re{ewa; u toku eksploatacije lignita ili izvo ewa drugih zemqanih radova obrati pa`wu na eventualne paleontolo- {ke i arheolo{ke nalaze, a u slu~aju wihovog otkrivawa ili indicija o postojawu, neodlo`no o tome obavesti institucije nadle`ne za za{titu prirode i prirodnih vrednosti, radi pa`qivog sakupqawa i adekvatnog odlagawa, a prema potrebi i obustave radova; ukoliko se naknadno utvrdi prisustvo prirodnih vrednosti nacionalnog ili regionalnog ranga za koje bi javni interes zahtevao redukovawe ili eliminaciju planskih namena, obezbedi meritoran popis prirodnih vrednosti, procenu gubitaka i mera kompenzacije; u tim okvirima odgovaraju}a pa`wa se, tako e, mora pokloniti identifikovawu ambijenata kulturno-istorijskih vrednosti koji mogu dobiti status za{ti}enih okolina nepokretnih kulturnih dobara; primeni odgovaraju}e modele naturalnog, nenametqivog ure ewa za izme{tenu deonicu korita vodotoka Pe- {tan, podizawem pojasa za{titne hidrofilne {ume; obezbedi uslove za inovirawe i dopunu dokumentacije za prirodne celine i druge prirodne vrednosti, trajno vezane za ugro`ene lokalitete, radi dobijawa validne podloge za revitalizaciju i rekultivaciju privremeno degradiranog predela; i uspostavi saradwu sa organima lokalne samouprave, gra anstvom, odgovaraju}im nau~no-stru~nim institucijama i drugim kompetentnim spoqnim akterima po svim pitawima od zna~aja za ocenu i pra}ewe promena u prirodnim, vizuelnim i funkcionalnim odlikama predela, na lokalnom nivou i u okru`ewu. O~uvawe, za{tita i negovawe autenti~nosti i lepote predeonog lika planskih prostornih celina koje nisu izlo`ene neposrednim uticajima rudarskih aktivnosti, obezbedi}e se identifikovawem, za{titom i negovawem povr{ina, objekata i pojava od posebnog zna~aja u pogledu vrednosti bio i geodiverziteta i estetike predela, i to: parka u Baro{evcu i drugih prirodnih ambijenata visokokvalitetnih estetskih i kulturno-istorijskih obele`ja; u fitocenolo{kom pogledu zna~ajnih delova {umskih sastojina u ciqu o~uvawa, odnosno obnove ekosistemske raznovrsnosti Planskog podru~ja u proesu potowe rekultivacije i revitalizacije degradiranog prostora; reprezentativnih stabala drve}a i o~uvanih delova {umskih i livadsko-pa{wa~kih povr{ina sa retkim, endemi~nim, lekovitim, jestivim i drugim zna~ajnim drvenastim i zeqastim biqkama; stani{ta retkih `ivotiwskih vrsta, posebno vodenih i mo~varnih biotopa mrtvaje, stara~e, vla`ne livade (mesta gne` ewa, ishrane i odmora ptica, boravka slepih mi{eva, faune vodozemaca i gmizavaca i dr.), uz definisawe uslova za eventualnu kasniju introdukciju posebno ugro`enih vrsta; akvati~nih ekosistema postoje}ih vodotoka, kao i antropogenih jezera i depresija stvorenih povr{inskom eksploatacijom ugqa zbog wihovog vi{estrukog zna~aja kao biotopa i hranidbene baze `ivog sveta, rekreativnih vrednosti, regulatora mikroklime i privla~nih elemenata pejza`a; i zna~ajnih geolo{kih mesta (paleontolo{ki, stratigrafski, petrolo{ki, strukturni objekti geonasle a), geomorfolo{kih i hidrolo{kih fenomena (vidikovci, meandarski delovi aktivnih i napu{tenih re~nih korita, izvori, prirodni vodotoci i bare). Planski ciqevi o~uvawa i unapre ewa estetike predela u zoni puteva i vodotoka obezbe uju se utvr ivawem wihovih za{titnih koridora: {irina za{tinog koridora javnog puta, van naseqenog mesta, iznosi 30 metara, sa leve i desne strane ose puta; {irina za{titnog koridora vodotoka je razli~ita i, uglavnom, preklapa se sa spoqnim, nebrawenim pojasom vodnog zemqi{ta, izme u za{titnog bedema i korita vodotoka; i ukoliko se u okviru planom definisanog za{titnog koridora javnog puta ili vodotoka nalazi deo gra evinske parcele, onda se takva gra evinska parcela u celosti ukqu- ~uje u navedeni za{titni koridor. O~uvawe i negovawe prirodnih i estetskih vrednosti predela u okviru poqoprivrednih i {umskih povr{ina koje do 2020. godine ne}e biti ukqu~ene u rudarsku eksploataciju, obezbedi}e se vo ewem ra~una o: izdvajawu linijskih koridora u ciqu integralne za- {tite prirode, odr`avawem `ivica na me ama parcela, ~uvawem zabrana, pojedina~nih stabala drve}a i drugih semiprirodnih enklava na obradivim povr{inama i podizawem poqoza{titnih pojaseva; konverziji oranica u neposrednoj blizini re~nog koridora u vla`ne livade, kako bi se istakao doprinos re~nog koridora na karakter predela; uklawawu korova i sme}a du` poqskih, {umskih i drugih slu`benih puteva i o odr`avawu tih puteva; i po{tovawu zabrane odlagawa svih vrsta otpada, posebno ambala`e od hemijskih preparata i mineralnih ubriva kao i otpadaka poqoprivrednih proizvoda van mesta odre enih za te namene.
Broj 58 132 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. U naseqskim zonama obavezno se mora voditi ra~una o poboq{awu izgleda i funkcija stambenih, privrednih i drugih objekata i unapre ewu ukupne estetike naseqa, animirawem lokalnih zajednica za dono{ewe komunalnih pravila u pogledu: ~isto}e i urednosti ulica, prostora oko zgrada u naseqima, dvori{ta i oku}nica; postojawa i adekvatne, nenametqive ure enosti zelenih povr{ina, korita i obala vodotoka u naseqima; postavqawa i redovnog odr`avawa ograda, fasada i krovnih povr{ina u homogenom i nepretencioznom stilu; i izgradwe i rekonstrukcije objekata sa {to vi{e elemenata stare, doma}e arhitekture. Potrebno je integrisawe navedenih pravila za{tite prirode i drugih elemenata predela Planskog podru~ja u sve politike od zna~aja za pove}awe kvaliteta `ivota na lokalnom, op{tinskom i regionalnom nivou. 4.10.2. Rekultivacija i revitalizacija degradiranih povr- {ina Planom se postavqa generalno pravilo da se na rekultivisanim povr{inama uspostavi biolo{ki kapacitet, koji se mo`e iskoristiti za stvarawe ve{ta~kih {umskih zajednica, poqoprivrednih kultura, dekorativnih zajednica u blizini naseqa, rekreativnih centara ili specifi~nih zajednica biotopa na kopnu i u vodi u okviru vrednih predeonih celina. Nezavisno od budu}e namene, rekultivacija mora da formira plodno zemqi{te i otporan biqni pokriva~ koji po reproduktivnim sposobnostima ne}e zaostajati za autohtonim zemqi{tem i biqnim vrstama u neposrednom okru`ewu. Efikasno projektovawe i sprovo ewe mera tehni~ke i biolo{ke rekultivacije, obezbedi}e se slede}im pristupom: detaqna istra`ivawa uslova spoqne sredine (pedolo{ka i fitocenolo{ka); analiza sastava otkrivke i orografije novonastalih odlagali{ta; tehni~ka rekultivacija ravnawe terena uz upotrebu rudarskih ma{ina; izbor optimalnih odnosa izme u poqoprivredne, {umske, dekorativne i vodene rekultivacije, na osnovu detaqnih analiza osobina supstrata i uzimawa u obzir ograni~ewa orografije terena nastale nakon prolaska kopova; orijentacija na pribli`avawe strukturi kori{}ewa povr{ina pre rudarskih radova, s jedne strane, i na univerzalno pove}awe ukupnih pejza`no-ambijentalnih vrednosti celog planskog podru~ja, s druge; i uspostavqawe sistema ocene i pra}ewa primewenih mera rekultivacije. Nakon prolaska kopa reqef je veoma izmewen, nastaju specifi~ni oblici koji se rekultiviraju i ure uju prema slede}im smernicama: padine se obavezno po{umqavaju, prevashodno, iz za- {titno-socijalnih razloga; terase se, po pravilu, koriste za poqoprivredne kulture, ukoliko ne postoje ozbiqnija agroekolo{ka, ekonomska i prostorno-funkcionalna ograni~ewa; i u depresijama se formiraju ve{ta~ke vodne akumulacije, ~ija se revitalizacija re{ava samorevitalizacijom ili ve{ta~kim uvo ewem biotopa flore i faune, uz izbor vrsta prikladnih budu}oj nameni akumulacije. Odre ivawem povr{ina/lokacija za odgovaraju}e vidove biolo{ke rekultivacije, donose se i kona~ne odluke o dugoro~nim ekolo{kim, pejza`nim i rekreativnim sadr- `ajima prostora. Dono{ewe ovih odluka zasniva}e se na slede}im kriterijumima: vrsta i kvalitet prethodno obavqene/realno mogu}e tehni~ke rekultivacije; reqef, fizi~ke i hemijske osobine supstrata; kompleksni karakter mera agrobiolo{ke rekultivacije, radi formirawa supstrata dobrih fizi~kih i hemijskih osobina, koji dozvoqava vra}awe degradiranog zemqi{ta poqoprivrednoj proizvodwi; mogu}nosti navodwavawa i druge pogodnosti/ograni- ~ewa za poqopirvredu, odnosno {umarstvo; polo`aj u odnosu na naseqsku mre`u, saobra}ajnice, re~ne tokove, vodne akumulacije, rudarske i industrijske objekte, rekreativne centre i sl.; tr`i{ne i druge ekonomske pogodnosti i rizici; i ekolo{ke prednosti i drugi pozitivni uticaji na okru`ewe. Poseban oblik biolo{ke rekultivacije vezan je za formirawe dekorativnih zajednica u naseqima i wihovoj neposrednoj okolini i rekreacionim centrima, zatim za ure- ewe prirodnih rezervata i revitalizaciju ve{ta~kih mo- ~vara i jezera. Kad je re~ o dekorativnim zajednicama, principi rekultivacije su isti kao kod {umarske rekultivacije, s tim {to se ve}i zna~aj daje izboru dekorativnih drvenastih vrsta, kao i pejza`noj obradi prostora. Funkcionalno i razvojno uskla ivawe procesa rekultivacije degradiranih povr{ina (direktnim i indirektnim uticajima rudarstva i energetike) s planskim aktivnostima i merama za za{titu prirodnih vrednosti i za dugoro~no unapre ivawe infrastrukturnih, komunalnih, urbanisti~kih, pejza`nih, zdravstvenih i drugih socioekonomskih uslova `ivqewa na planskom podru~ju, zasniva}e se na dugoro~nim i sredwero~nim programima i posebnim investicionim projektima, kojima se alternativno razra- uju prikladna tehnolo{ka re{ewa, ekolo{ki aspekti, predra~uni investicionih tro{kova, izvori sredstava, tr- `i{ni rizici i neizvesnosti, o~ekivani finansijski i dru{tveni efekti i dr. Pri tome }e se preduzeti i mere za otklawawe drugih vidova i/ili uzroka degradacije povr- {inskog sloja zemqi{ta, prema slede}im prioritetima: sanirawe erozije i drugih vidova degradacije zemqi- {ta fizi~kim i hemijskim zaga ewima, smawivawem sadr- `aja organske materije usled neobra ivawa, redukovawem biolo{ke raznovrsnosti, sabijawem fizi~ke strukture, pokrivawem nepropustqivim materijalima i pove}avawem opasnosti od prirodnih akcidenata; za{tita i unapre ewe/melioracije poqoprivrednih zemqi{ta i {uma na terenima koji su ugro`eni aerozaga- ewima i drugim {tetnim uticajima; i predeono-pejza`no uobli~avawe rekultivisanih povr- {ina prema kona~noj viziji ure ewa prostora na podru~ju celog Kolubarskog basena nakon zavr{etka eksploatacije lignitskih le`i{ta Pejza`no ure ewe degradiranih povr{ina obuhvata rekultivaciju zemqi{ta, revitalizaciju prirode i izgradwu drugih sadr`aja, u skladu sa generalnim principom o obnavqawu izvornih karakteristika sredine i predela naru- {enih rudarskim radovima i drugim antropogenim faktorima. Mogu}nosti pejza`ne rehabilitacije su u velikoj meri odre ene izborom ekolo{ki najmawe nepovoqnih re{ewa u fazi tehni~ko-tehnolo{kog projektovawa, u kojoj se moraju obezbediti: ekolo{ka valorizacija svih utvr enih i predvi enih kategorija i celina prirodne sredine, kao i drugih pejza- `nih osobenosti prostora koje odre uju, u mawoj ili ve}oj meri, uspe{an ishod revitalizacije; temeqno ispitivawe biolo{kih, posebno pedolo{kih i fitocenolo{kih uslova sredine, pra}ewe sastava otkrivke, kao i rezultata ranijih ogleda sa gajewem poqoprivrednih i {umskih kultura na rekultivisanim povr{inama, koje treba nastaviti i pro{iriti analizama kvaliteta plodova (organolepti~ka svojstva, sadr`aj hranqivih, odnosno fiziolo{kih elemenata, vitamina, minerala i sl.); paralelno preduzimawe aktivnih i strogo kontrolisanih mera za{tite prirode i drugih elemenata predela u okru`ewu, tj. u delovima prostora koji nisu naru{eni rudarskim aktivnostima, ali koji se nalaze pod wihovim indirektnim uticajem; tehnolo{ka re{ewa za selektivno skidawe i odlagawe humusnog sloja zemqi{ta koji predstavqa, u osnovi, neobnovqivi prirodni resurs od neprocewive ekosistemske i socioekonomske vrednosti;
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 133 investiciono-tehni~ka dokumentacija za plansko raspore ivawe zemqi{nih masa i regulisawe hidrolo{kih uslova u postupku rudarske/tehni~ke rekultivacije, kojom se ravna i stabilizuje teren za primenu mera biolo{ke rekultivacije; tehnolo{ka re{ewa za spre~avawe emisija {tetnih materija iz deponija i kopova; i kona~na vizija pejza`ne rehabilitacije zauzetog prostora nakon zavr{etka rudarske eksploatacije. 4.11. Za{tita `ivotne sredine Zaga ewe vazduha na Planskom podru~ju uzrokovano je emisijom {tetnih materija sa povr{inskih kopova (zbog ekstrakcije ugqa, odlagawa jalovine, rada rudarskih ma- {ina), od saobra}aja (transport ugqa trakama, kamionima i `eleznicom) i tokom zimskog perioda iz individualnih lo`i{ta. Za smawewe nivoa emisije {tetnih materija u vazduh i smawewe stepena izlo`enosti stanovni{tva zaga- enom vazduhu, potrebno je primeniti slede}e mere: u aktivnom delu kopa (prilikom iskopa ugqa) i na deponijama ugqa predvideti postupak oro{avawa za spre~avawe emitovawa pra{ine, podi}i za{titni zeleni pojas oko kopova 150 200 m, pre zapo~iwawa eksploatacije, kaptirati mesta presipa ugqa postavqawem metalne prekrivke i zaptivawem gumom otvorenih povr{ina pokretnih delova radi spre~avawa razno{ewa pra{ine, ugraditi Mini jet sisteme za vla`ewe ugqa pri transportu, koristiti mehanizaciju sa smawenom emisijom {tetnih gasova, organizovati monitoring koncentracija pra{ine u radnoj sredini povr{inskih kopova i u podru~jima za stanovawe u blizini kopova, uspostaviti sistem monitoringa kvaliteta vazduha u skladu sa Evropskom direktivom o proceni i upravqawu kvalitetom ambijentalnog vazduha 8 ; i doma}instva koja su direktno ugro`ena razvojem povr- {inskih kopova i aktivnostima u zonama transporta ugqa preseliti na ekolo{ki bezbedne lokacije. Da bi se obezbedilo odr`ivo kori{}ewe voda, o~uvali re`imi podzemnih i povr{inskih voda i unapredio kvalitet podzemnih i povr{inskih voda potrebno je: rekonstruisati i poboq{ati sisteme kanalisawa i pre~i{}avawa otpadnih voda, organizovati monitoring i kontrolu otpadnih voda sa kopova, uspostaviti sistem monitoringa kvaliteta voda Pe- {tana u skladu sa okvirnom direktivom EU o vodama 9 ; Za dobijawe ta~nije ocene uticaja otpadnih voda sa Poqa B na Pe{tan obavezno izvr{iti merewa u malovodnom periodu; sistem monitoringa podzemnih i povr{inskih voda dopuniti mernim mestima koja su osetqiva sa stanovi{ta zaga ivawa izvori{ta vodosnabdevawa; uspostaviti automatizovan sistem za pra}ewe i kontrolu nivoa podzemnih i povr{inskih voda u zoni kopova i u podru~ju negativnih efekata sni`avawa nivoa podzemnih voda u zoni uticaja kopova; utvrditi neposrednu zonu za{tite oko bunara za vodosnabdevawe u {irini od 10 m u kojoj nisu dozvoqene nikakve aktivnosti koje nisu u funkciji vodosnabdevawa, kao i u`u zonu za{tite okvirno na rastojawu mogu}eg hidrauli~kog uticaja na kvalitet podzemnih voda u zoni izvori{ta, realizovati kanalizacioni sistem, po separacionom sistemu za naseqe Baro{evac. Za doma}instva po obodu naseqa Baro{evac koja se ne mogu na ekonomi~an na~in 8 Directive 96/62/EC of 27 September 1996 on ambient air quality assessment and management 9 Directive 2000/60/EC of 23 October 2000 establishing a framework for Community action in the field of water policy ukqu~iti u kanalizacioni sistem, problem odvo ewa otpadnih voda se re{ava propisnim vododr`ivim septi~kim jamama, koje se ~iste po principu obaveznosti. Pre~i{}avawe otpadnih voda je projektno razra eno preko autonomnog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda (PPOV) na levoj obali Pe{tana u zoni Likawska bara. Kanalizacije naseqa Burovo i [opi} i Medo{evac se usmeravaju prema PPOV Lazarevca, koje je planirano u zoni [opi}a, pored novog korita reke Lukavice kao recipijenta. Za spre~avawe o{te}ewa objekata i infrastrukture u okolini kopova usled sni`avawa nivoa podzemnih voda i slegawa terena neophodno je: pre izgradwe infrastrukturnih objekata, pre svega u zoni Burova i Zeoka, uraditi studiju sa detaqnom analizom uslova nastanka klizawa terena i dati re{ewa za sanaciju klizi{ta, uraditi plan osmatrawa stabilnosti zemqi{ta i objekata u zonama fronta napredovawa kopova, i uspostaviti sistem za osmatrawe slegawa/pomerawa tla postavqawem ta~aka trigonometrijske mre`e i repera za osmatrawe {ireg podru~ja, te adekvatno reagovati ukoliko do e do pojave o{te}ewa na pojedinim objektima. Razvojem povr{inskih kopova dolazi do uni{tavawa i degradacije znatnih povr{ina poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta, degradacije predela i ugro`avawa divqe flore i faune. Da bi se ovi uticaji smawili ili kompenzovali neophodno je: pre otkopavawa jalovine obezbediti selektivno odlagawe otkrivke, sukcesivna rekultivacija zemqi{ta nakon prestanka rudarskih radova, uskla ena sa dinamikom rudarskih radova, planirati rekultivaciju tako da u {to ve}oj meri odgovara prirodnom stawu i stvoriti uslove za obnavqawe faune, izraditi registar diverziteta biolo{kih vrsta podru~ja, kao osnov za projekte biolo{ke rekultivacije degradiranih povr{ina i vodotoka; i uspostaviti monitoring kvaliteta zemqi{ta u blizini kopova. Rudarske i prate}e aktivnosti su, zajedno sa saobra}ajem osnovni izvori buke na Planskom podru~ju. Da bi se smawio uticaj buke treba obezbediti za{titna rastojawa i tehni~ka re{ewa, tako da se zadovoqe kriterijumi iz standarda JUS 3.J6.205/1992. Odno{ewe otpada je delimi~no re{eno, dok je odlagawe otpada neadekvatno. Realizacijom Regionalnog plana upravqawa komunalnim otpadom za 11 op{tina Kolubarskog regiona do}i }e do unapre ewa tretmana i odlagawa ~vrstog otpada na Planskom podru~ju. Doma}instva koja su direktno ugro`ena razvojem povr- {inskih kopova i aktivnostima u zoni transporta ugqa preseliti na ekolo{ki bezbednije lokacije u skladu sa Programom preseqewa. Sistem monitoringa i upravqawa kvalitetom `ivotne sredine je dosta nerazvijen, obzirom na intenzitet uticaja koje izazivaju rudarske i druge aktivnosti na ovom podru~ju. Stoga je neophodno: oja~ati stru~ne slu`be zadu`ene za `ivotnu sredinu u EPS-u i u op{tini Lazarevac; uraditi operativni plan monitoringa vazduha, voda i zemqi{ta; uvesti sistem upravqawa za{titom `ivotne sredine prema standardu; JUS-ISO 14001 u RB Kolubara DOO povr{inski kopovi Brao{evac; uraditi plan za{tite `ivotne sredine, ukqu~uju}i i plan reagovawa na incidentna i epizodna zaga ivawa `ivotne sredine; formirati informacioni sistem `ivotne sredine, koji bi pored rezultata lokalnog sistema monitoringa vodio evidenciju podataka i iz izvora lokalnih i republi~kih nadle`nih institucija (katastar `ivotne sredine);
Broj 58 134 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. obezbediti informisawe javnosti o problemima za- {tite `ivotne sredine podru~ja; obezbediti u~e{}e javnosti u dono{ewu odluka o re- {avawu problema za{tite `ivotne sredine, ukqu~uju}i sve potencijalno ugro`ene i zainteresovane strane. 4.12. Za{tita spomenika kulture Na osnovu analize arheolo{kih lokaliteta i objekata kulturno-istorijskog nasle a, a u skladu sa uslovima Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda, potrebno je: na svim evidentiranim arheolo{kim lokalitetima izvr{iti za{titna arheolo{ka iskopavawa prema posebnim programima koji }e biti ura eni u Zavodu za za{titu spomenika kulture grada Beograda; prema rezultatima arheolo{kih iskopavawa, treba predvideti mogu}nost prezentacije arheolo{kih ostataka (u izlo`benom prostoru muzeja u Lazarevcu); zbog nedovoqne istra`enosti terena na planskom podru~ju treba da se od strane nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture, a u skladu sa dinamikom rudarskih radova, obave arheolo{ka istra`ivawa zbog mogu}nosti postojawa novih arheolo{kih nalaza; ukoliko na prostoru {irewa kopova pri izvo ewu rudarskih radova do e do novih otkri}a, potrebno je obaviti prethodna za{titna arheolo{ka istra`ivawa. dopuniti kategorizaciju i registar kulturne i graditeqske ba{tine; voditi urednu evidenciju o objektima i lokalitetima koji spadaju u spomeni~ko (kulturno) nasle e na planskom podru~ju obezbediti uslove da ne do e do o{te}ewa objekata i predmeta vrednog nasle a prilikom kori{}ewa rudarske mehanizacije; svi korisnici ovog prostora posebno RB Kolubara obavezni su da u toku radova imaju blizak kontakt sa nadle`nim institucijama (u slu~aju nailaska na arheolo- {ke lokalitete ili materijale, a u smislu zakonske obaveze ~lana 37. Zakona o za{titi spomenika kulture); mere za{tite i briga o spomenicima sprovode se kontinualno; zbog potrebe da se objekti ukqu~e u svakodnevne tokove `ivota ovog podru~ja, obezbediti gra evinske i komunalno-higijenske standarde, kako bi se spomeni~ki fond prilagodio savremenim potrebama korisnika; na teritoriji naseqskih zona voditi ra~una o poboq- {awu estetskog izgleda ~itavog naseqa i u tom ciqu insistirati na dono{ewu pravila koja }e uslovqavati u izgradwi novih i rekonstrukciji postoje}ih objekata, kori- {}ewe elemenata tradicionalne narodne arhitekture; i investitor odnosno izvo a~ radova je du`an da, po ~lanu 110. Zakona o kulturnim dobrima ( Slu`beni glasnik RS, broj 71/94,) obezbedi finansijska sredstva za realizaciju programa arheolo{kih iskopavawa. 4.13. Za{tita od elementarnih nepogoda i uslovi od interesa za odbranu zemqe Planska re{ewa, smernice i preporuke Urbanisti~kog plana od interesa za za{titu od elementarnih katastrofa i od interesa za odbranu sprovode se kroz urbanisti~ke uslove neposredno i kroz daqu razradu plana u posebnim prilozima urbanisti~kih projekata. Neophodno je da nadle`ni organ uprave donese odluku o a`urirawu posebnih priloga planske dokumentacije za {ire podru~je u ciqu usagla{avawa prostorno-planskih mera sa novom regulativom, strategijom bezbednosti i usagla{avawa sa razvojem podru~ja. Potrebno je inovirati Plan za{tite od po`ara op{tine i Plan upotrebe civilne za{tite. Prilikom sprovo ewa Urbanisti~kog plana uraditi posebnu procenu op{teg i pojedina~nih rizika od elementarnih nepogoda, registrovawe i organizovati pra}ewe pojava koje mogu imati karakter elementarne nepogode, uspostavqawe i primenu mera za{tite, od op{teg nivoa pripremqenosti podru~ja do operativno-organizacionih mera, sa jasnim razgrani~ewem obaveza i odgovornosti pojedinih subjekata. Zna~ajan rizik za plansko podru~je predstavqa zaga ewe `ivotne sredine koje mo`e dosti}i nivo elementarne nepogode, a posledica su rudarskih i geolo{kih radova (bu{ewa, raskopavawa, pozajmi{ta, raskrivke, majdani, povr{inski kopovi i prostori pepeli{ta, talo`i{ta, {qa- ~i{ta i separacije, usled specifi~nog tehnolo{kog postupka i toksi~nog kontakta sa podzemnim vodama, ali i akcidenti na wima). Rudarsko-energetski kompleks prema riziku po obimu i mogu}nosti pojava akcidenta predstavqa realnu opasnost za {ire podru~je od razmatranog, pa mora biti predmet posebnih analiza. Seizmi~ki hazard eksploatacionih poqa je veoma visok, a s obzirom na mogu}nost prekida proizvodwe i mogu}- nost dovo ewa tehnologije za otkopavawe ugqa do stepena neupotrebqivosti, veoma je visok i seizmi~ki rizik. Tehnologija koja se primewuje na objektima rudarsko-energetskog kompleksa je veoma povredqiva u uslovima zemqotresa i to pre svega bager-glodar, a odlaga~i u uslovima jakih zemqotresa zbog mogu}nosti pokretawa odlagali{ta, tako- e, mogu pretrpeti havarije do stepena wihove neupotrebqivosti. Na pove}awe seizmi~kog rizika tehnologije koja se primewuje za otkopavawe, uti~e i dodatna povredqivost bagera-glodara u procesu wegovog remonta. Da bi se ocenio prihvatqiv seizmi~ki rizik eksploatacionih poqa neophodno je posebno proceniti povredqivost terena pri zemqotresima razli~itog intenziteta, zatim povredqivost tehnologije, kao i wihovu interakciju. Za{tita od elementarnih nepogoda na planskom podru~ju obuhvata tri vrste mera. 1) Mere za uspostavqawe op{teg nivoa pripremqenosti planskog podru~ja: obezbediti razvoj jedinstvenog sistema informisawa i monitoringa u oblasti za{tite od elementarnih nepogoda, imaju}i u vidu veli~inu i u~estalost potencijalnih ekstremnih prirodnih pojava; obezbediti razradu i primenu jedinstvene metodologije za evidentirawe, prikupqawe i ~uvawe dokumentacije o elementarnim nepogodama kao i procenu {teta od elementarnih nepogoda; predvideti mre`u ure aja (stanica) za pra}ewe elementarnih nepogoda i katastrofa; racionalnost gradwe i odr`avawa grupisanih infrastrukturnih sistema i tehnoeko-nomska opravdanost uspostavqawa jedinstvenog infrastrukturnog koridora ne sme biti kompromitovana wihovom pove}anom povredqivo- {}u na kriti~nim deonicama; s toga je neophodno proceniti pojedina~ne rizike i o~ekivanu povredqivost svakog pojedinog sistema na bazi detaqno i za ovakvu namenu utvr- enih hazarda, preduzeti konkretne mere za smawewe povredqivosti do ekonomski prihvatqivog nivoa i na iznala- `ewu alternativnih re{ewa za slu~aj prekida funkcionisawa ili uni{tewa delova sistema; s obzirom na to da je obim i verovatna u~estalost katastrofalnih industrijskih nesre}a najve}a kod onih industrijskih i energetskih objekata koji predstavqaju rizik za `ivotnu sredinu i kod normalnog rada postrojewa, odnosno gde su prisutni rizici od skladi{tewa, manipulacije i transporta lakozapaqivih, eksplozivnih i otrovnih materija, a pre svega rizici koji proizlaze iz tehnolo- {kog procesa i veli~ine kapaciteta, za najrizi~nije objekte iz katastra zaga iva~a, neophodno je izvr{iti posebne studijske analize uticaja sa aspekta rizika od elementarnih nepogoda; pri tom analize treba izvr{iti za scenarije uspostavqene prema ta~noj oceni najverovatnijih kriti~nih faza za svaku primewenu tehnologiju; izvr- {iti procene rizika za ure aje i opremu; izraditi za podru~je u celini odgovaraju}e prognoze (dugoro~ne, sredworo~ne i kratkoro~ne) koje bi slu`ile kao osnova za planirawe inicijalnih sistema rudarskih i drugih va`nijih aktivnosti koje na direktan ili indirektan na~in zavise od geolo{kih, hidrometeorolo{kih i drugih uslova i pojava;
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 135 kori{}ewe i za{tita vodnih resursa na planskom podru~ju, zna~ajne promene u re`imu povr{inskih i podzemnih voda u zoni povr{inskih kopova, velike potrebe energetsko-industrijskog kompleksa za tehnolo{kom vodom, kao i razni oblici degradacije povr{inskih i podzemnih voda, zahtevaju ta~no utvr ivawe oblika, mesta i inteziteta degradacije vode i uspostavqawe informacionog i kontrolnog sistema za kontrolu re`ima podzemnih i povr{inskih voda, institucionalizovano, sa jasnom podelom obaveza i odgovornosti privrednih subjekata i nadle`ne uprave, kako republi~ke, tako i lokalne; staviti pod poseban re`im kori{}ewa zone koje {tite izvori{ta i rezerve pija}e vode; postoje}i lokalni izvori vode (izvori, bunari, ~esme) van zone rudarskih radova ne smeju se zatrpavati ili uni{tavati na drugi na~in; dosledno primewivati zakonske i institucionalne mere u spre~avawu i sankcionisawu nedozvoqene gradwe; posebnu pa`wu posvetiti locirawu i organizovawu zdravstvenih i sanitetskih slu`bi (u operativnom ali i teritorijalnom smislu), radi preduzimawa mera prevencije, za{tite i zbriwavawa qudstva i to ne samo kroz direktne mere medicinske pomo}i, ve} i kroz preventivne mere koje bi spre~ile masovna oboqewa i povrede; i planirati i razvijati mre`u javnog i korisni~kog informisawa i na lokalnom nivou ({tampa, elektronski mediji i internet provajderi) vezano za elementarne nepogode i katastrofe. 2) Mere koje se sprovode u okviru izrade urbanisti~kih projekata i tehni~ke i druge dokumentacije: svi razvojni planovi mora da sadr`e i aspekt upravqawa za vanredne okolnosti {to bi omogu}ilo da se uspostave konkretni zahtevi pri projektovawu objekata sistema, izboru dispozicionih re{ewa, minimalnih sigurnosnih udaqenosti, izvo ewu, nadzoru i preuzimawu gotovih objekta, prilikom periodi~nih pregleda, nadzora i kontrole objekata u radu, popravke i remonta, zamene delova ili ~itavih postrojewa, osigurawe rezervnih postrojewa i drugo; generalni projekti za sve proizvodne objekte rudarskog sistema mora da sadr`e i studiju rizika i za{tite od elementarnih nepogoda; u rudarskom sistemu poseban zna~aj dati kvalitetnom i redovnom odr`avawu i remontu postrojewa i tehni~kom remontu objekata i ure enih radnih povr{ina; rudarska mehanizacija i oprema, kao i tra~ni transporteri mora da budu atestirani na zemqotres i vetar; sve va`nije hidrotehni~ke objekte graditi u skladu sa odgovaraju}im studijama i ekspertizama u smislu smawewa rizika, odnosno, za postoje}e objekte inovirati i dopuniti planove za{titnih mera od elementarnih nepogoda i akcidentnih stawa; ure ewe i izme{tawe vodotoka i ure ewe unutra{wih odlagali{ta, bez obzira na karakter wihove upotrebe, mora biti uz obezbe ewe obala i kosina i za tlo u miru i u, na primer, uslovima zemqotresa, uslovima dejstva udarnih talasa i drugih hidrodinami~kih pojava; mere i postupke za{tite od elementarnih nepogoda i rekultivacije zemqi{ta ugraditi u rudarske projekte i sprovoditi permanentno kroz sve faze, od iskopa odnosno transporta i odlagawa raskrivke, kroz morfolo{ko ure- ivawe terena i in`ewerske postupke wegove stabilizacije, do biolo{ke rekultivacije; pri locirawu deponija dati prednost unutra{wim odlagali{tima i kori{}ewu zaostalih depresija napu- {tenih kopova u odnosu na prirodne depresije; dinamiku izgradwe javnih puteva u zoni uticaja kopova prilagoditi potrebnom vremenu za konsolidaciju rekultivisanog zemqi{ta; spre~iti zaga ivawe tla, vodotoka i podzemnih voda; kapacitet vodovodne mre`e i hidrante obavezno predvideti i za PP za{titu; za{titu od povr{inskih voda obezbediti odgovaraju}im nivelacionim re{ewima i preko izgra enog kanalizacionog sistema sa potrebom rekonstrukcije i zamene dotrajalih deonica, s tim {to dimenzionisawe kanalizacione mre`e i objekata treba da odgovara pojavi dvogodi{we ki{e; zone drugih namena razdvojiti od proizvodnih i skladi{nih zona odgovaraju}im za{titnim zelenilom; pove}ati na ukupnom Planskom podru~ju zelene povr{ine u smislu za{tite od svih oblika nestabilnosti i erodibilnosti zemqi{ta, racionalnog kori{}ewa slobodnog zemqi- {ta, biolo{ke i ekolo{ke ravnote`e sredine; povezati {ume i drugo vannaseqsko zelenilo i naseqa; obezbediti autonomnost pojedinih funkcionalnih celina, kao i usmeravawe na dekompoziciju infrastrukturnih sistema; dosledno primeniti uslove i zahteve za prilago avawe Programa za urbanisti~ki plan potrebama odbrane zemqe (MO, Uprava za infrastrukturu Int.br. 4438-2 od 14. decembra 2007.) koji su sastavni deo dokumentacije Urbanisti~kog plana; i za objekte I kategorije i objekte van kategorije u smislu tehni~kih normativa za gra ewe u seizmi~kim podru~jima, moraju se raditi posebne prethodne studije u smislu smawewa wihove povredqivosti i pravilne parametrizacije merodavnog projektnog zemqotresa, odnosno prora~unskih karakteristika za dinami~ku analizu seizmootpornosti objekta u zonama gde je mogu}a dinami~ka nestabilnost tla. 3) Pravila gra ewa sa aspekta za{tite od elementarnih katastrofa i uslova od interesa za bezbednost i odbranu: prilikom razrade planskih re{ewa za pojedina~ne lokacije obavezno vr{iti proveru urbanisti~kih parametara lokacije i za zonu 200*200 m, pri ~emu ukupno ostvareni parametri ne smeju prelaziti prose~ne vrednosti za obuhva}ene lokacije. rastojawa pojedina~nih zgrada ne smeju biti mawa od najni`ih kriterijuma za o~ekivane efekte (ru{ewe, po- `ar) a objekti u nizu ograni~avaju se na du`inu do 60 m; pristup objektima sa saobra}ajnica ne sme biti spre- ~en ogradama, nadstre{nicama i drugim preprekama; pre pristupawa planirawu, projektovawu, izgradwi i rekonstrukciji objekata i reona od zna~aja za odbranu i bezbednost dostavqa se zahtev nadle`nom organu za poslove bezbednosti i infrastrukturu odbrane. Zahtev treba da sadr`i polo`aj objekta, kapacitet, fizi~ke, funkcionalne i tehnolo{ke karakteristike i mere za{tite; i pojedina~ne mere za{tite od elementarnih nepogoda i tehni~ko tehnolo{kih akcidenata i od interesa za bezbednost i odbranu zemqe dati u posebnom prilogu odgovaraju}ih urbanisti~kih projekata. 5. Procena tro{kova komunalnog ure ewa javnog gra evinskog zemqi{ta Plansko podru~je je, ve}im delom, nameweno za ure ewe javnih povr{ina i izgradwu javnih objekata od op{teg zna- ~aja. Procena obuhvata sredstva za ure ewe javnih dr`avnih saobra}ajnica i saobra}ajnih povr{ina i izgradwu javne vodoprivredne, energetske, komunalne i tehni~ke infrastrukture i objekata. Finansirawe ure ivawa javnog gra evinskog zemqi{ta obezbe uje se u skladu sa odredbama zakona. Tro{kovi pribavqawa zemqi{ta, tro{kovi eksproprijacije objekata doma}instava i drugih nepokretnosti i ure ewe lokacija predvi enih za mesto organizovanog preseqewa, nisu predmet ove procene. Do 2012. godine treba da budu izgra eni i stavqeni u funkciju gotovo svi objekti krupne infrastrukture koji su planirani za izme{tawe. S obzirom na nepostojawe tehni~ke dokumentacije za izgradwu infrastrukturnih sistema, potrebna sredstva za izgradwu izme{tene krupne infrastrukture mogu}e je proceniti dovo ewem u vezu sa investicijama za sli~ne aktuelne projekte.
Broj 58 136 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Tabela 3: Procena tro{kova rekonstrukcije i izme{tawa infrastrukturnih sistema na planskom podru~ju do 2013. godine u 000 1. Saobra}ajnice i saobra}ajni objekti Dr`avni put R 201 sa putnim objektima (izme{tawe u du`ini od 5,15 km i rekonstrukcija u du`ini 3,85 km) 2 378,00 Lokalni put L1806 sa putnim objektima (rekonstrukcija u du`ini od 9,5 km) 20,00 Dr`avni put II reda sa putnim objektima (izgradwa u du`ini od 1,6 km i rekonstrukcija u du`ini 1,8 km) 918,00 Lokalni put (izgradwa u du`ini od 1,6 km) 288,00 Naseqske saobra}ajnice (izgradwa u du`ini od 2 km i rekonstrukcija u du`ini 8 km) 1 360,00 Industrijska pruga (izme{tawe u du`ini od 5 km i rekonstrukcija u du`ini 3,64 km) 4 714,00 Ukupno saobra}ajnice 9 678,00 2. Ure ewe vodotoka Izme{tawe r. Pe{tan i izgradwa Ju`nog obodnog kanala I faza 1 230,00 Regulacije r. Pe{tan, sektor II 650,00 Prethodni radovi za izgradwu retenzija sa prate}im objektima i sistema kontrolu poplavnih voda r. Pe{tan 220,00 Ukupno vodotoci 2 100,00 3. Elektroenergetski objekti Izme{tawe van zone rudarskih radova DV 35 kv (ukidawe postoje}ih i izgradwa novih delova trase i objekata) 2 312,00 Izgradwa DV 2h35 kv Poqe E i DV 35 kv od TS 35/6 kv Zeoke 1 TS 35/6 kv Ispravqa~ka stanica Rudovci 1 154,00 Izme{tawe i izgradwa DV 10 kv 137,50 Ukidawe dela niskonaponske mre`e i izme{tawe TS 6 (10)/0,4 kv 87,00 Ukupno elektroenergetski objekti 3 690,50 4. Gasovodna mre`a i objekti Primarni razvodni gasovod 2 920,50 Ukupno gasovodna mre`a i objekti 2 920,50 5. Telekomunikacione mre`e Izme{tawe opti~kog kabla u du`ini 1,5 km 19,50 Izme{tawe postoje}eg mre`nog kabla No 1 ATC Baro{evac u du`ini 1400 m, od ~ega 900 m u zajedni~kom rovu sa OK 23,20 Ukupno TT objekti 42,70 6. Izgradwa vodovodne mre`e i objekata Novi cevovodi sirove i sanitarne vode VS Medo{evac 600,00 Cevovod podsistema Lazarevac, krak Istok i rezervoar u Baro{evcu 2 100,00 Ukupno vodovodna mre`a i objekti 2 700,00 7. Izgradwa kanalizacione mre`e i objekata Izgradwa magistralnog kolektora i PPOV 997,50 Ukupno kanalizacina mre`a i objekti 997,50 8. Izgradwa toplovodne mre`e i objekata Izgradwa prve faze kotlarnice sa dva vrelovodna kotla, maksimalne toplotne snage ukupne snage 10 MJ/s 3 000,00 Izgradwa razvodne toplovodne mre`e 2 000,00 Ukupno toplovodna mre`a i objekti 5 000,00 9. Izgradwa i ure ewe novog mesnog grobqa u Baro{evcu Izgradwa i ure ewe grobqa sa pripadaju}om infrastrukturom 1 300,00 Izme{tawe postoje}eg grobqa 1 465,00 Ukupno novo mesno grobqe 2 765,00 UKUPNO INVESTICIJE (1 9) 26 203,20 Procenom su obuhva}ene potrebne investicije za izme{tawe i rekonstrukciju infrastrukturnih sistema na Planskom podru~ju, ukqu~uju}i i delove trasa magistralne infrastrukture van podru~ja. Procenom nije obuhva}eno izgradwa i eventualna rekonstrukcija infrastrukturnih objekata naseqskog zna~aja i lokalnih mre`a. O~ekivani obim ovih investicija u planskom periodu je 3 500 000.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 137 Procenom investicija, nisu obuhva}eni tro{kovi istra`nih radova, studijske, planske i tehni~ke dokumentacije, pribavqawe geodetskih i drugih podloga, s obzirom na to da }e se ovim radovima pristupiti prema posebnom programu. VI PRAVILA ZA PRIMENU PLANA GENERALNE REGULACIJE 1. Op{ti deo Ciqevi, planske koncepcije i re{ewa Plana generalne regulacije sprovode se: primenom utvr enih kriterijuma, normativa i standarda; neposrednom primenom planskih re{ewa, mera i instrumenata; izdavawem izvoda iz Plana za izgradwu infrastrukturnih sistema i drugu izgradwu predvi enu Planom, kao i izvoda iz plana za rudarske objekte; izradom urbanisti~kih projekata; izradom studijske i tehni~ke dokumentacije za infrastrukturne sisteme i rudarske objekte; ugra ivawem utvr enih ciqeva i koncepcija u planove i programe razvoja op{tine, urbanisti~ke planove susednih naseqa, programe razvoja REIS-a i pojedinih delova proizvodnog sistema REIS-a, infrastrukturnih sistema i u druge programe, planove i projekte; programima i planovima razvoja industrije, MSP, vodoprivrede i drugih sektora na Planskom podru~ju; programima rehabilitacije degradiranih povr{ina; programima pra}ewa (monitoringa) kvaliteta vazduha, voda i zemqi{ta na lokalnom nivou; i dr. U ostvarivawu odredbi plana neposredno se primewuju odgovaraju}i republi~ki propisi, odnosno dokumenti razvoja iz oblasti prostornog planirawa i urbanizma, za{tite `ivotne sredine i kori{}ewa prirodnih resursa, kao i iz drugih sektora (rudarstva, energetike, gra evinarstva, poqoprivrede, vodoprivrede, {umarstva itd.). Pri izradi programa kojima se sprovode planska re{ewa, neophodna je ocena tehni~kih i tehnolo{kih re{ewa tih programa sa stanovi{ta ekonomskog, socijalnog i ekolo{ko-prostornog fizibiliteta. Pored standardne analize tro{kova i dobiti (C/B), neophodno je sprovoditi i tzv. analize minimalnih tro{kova tj. istra`ivawe varijantnih re{ewa za zadate ciqeve, sa stanovi{ta impliciranih tro{kova. U sprovo ewu planskih ciqeva i koncepcija, kao i u primeni utvr enih kriterijuma, mera i instrumenata Plana, prioritet ima: obezbe ewe neophodnih uslova za eksploataciju lignita i drugih resursa, u skladu sa zakonskim propisima, op{tim razvojnim opredeqewima i postavkama ovog plana; obezbe ewe planskih, finansijskih i institucionalnih pretpostavki za blagovremeno sprovo ewe Programa preseqewa naseqa i grobqa i izme{tawe infrastrukturnih sistema iz zone planiranih rudarskih radova; sanacija nastalih {teta od eksploatacije i prerade lignita i budu}e spre~avawe direktnih i indirektnih negativnih uticaja; obezbe ewe normalnih uslova za `ivot i rad u delovima naseqa koja se izme{taju kao i delovima naseqa koja nisu ugro`ena rudarskim radovima; za{tita socijalnih, ekonomskih i ekolo{kih uslova `ivqewa stanovni{tva koje je ugro`eno eksploatacijom i preradom lignita; primena prostorno-planskih, urbanisti~kih i drugih mera za{tite `ivotne sredine i tehni~ko-tehnolo{kih mera za{tite u proizvodnom procesu; spre~avawe naseqavawa i neplanske izgradwe teritorije iznad lignitskog le`i{ta; obezbe ivawe institucionalnih, organizacionih i informati~kih uslova za sprovo ewe Plana, kao i uslova za nastavak zapo~etih istra`ivawa, izradu odgovaraju}ih programa, planova i projekata od interesa za razvoj podru~ja; i unapre ewe korporativnog menanxmenta RB Kolubara u realizaciji planiranih kratkoro~nih, sredworo~nih i dugoro~nih re{ewa iz ovog plana (organizacioni, kadrovski, finansijski, edukativni, informati~ki i drugi aspekti). 2. Izrada studijske i tehni~ke dokumentacije Prioritet u izradi studijske i tehni~ke dokumentacije imaju slede}i objekti: 1) Povr{inski kop Poqe E i pro{irewe Poqa C idejni projekat sa studijom opravdanosti i glavni projekat za izvo ewe za kop Poqe E ; i glavni projekat pro{irewa Poqa C ; 2) Novi infrastrukturni koridor po obodu kopa Poqe E studija uticaja kopa na budu}i koridor i na~ina konsolidacije trupa koridora; izrada generalnog i idejnog projekta za saobra}ajne, energetske i telekomunikacione sisteme; i izrada idejnog i glavnog projekta za I i II fazu izme- {tawa reke Pe{tan; 3) Izrada studijske i tehni~ke dokumentacije za rekultivaciju degradiranog prostora iz prioriteta do 2020. godine; i 4) Izrada Operativnog plana projekta za izme{tawe grobqa u Baro{evcu. 3. Izrada urbanisti~kih projekata Izrada urbanisti~kih projekata organizuje se istovremeno sa izradom studijske i tehni~ke dokumentacije za planirane infrastrukturne i druge objekte za slede}e prostorne celine: novi infrastrukturni koridori (prostorne celine Infrastrukturni koridor i Saobra}ajni koridor ; centralno podru~je i naseqe Jelav u Baro{evcu; regulacija reke Pe{tan sektor II u Baro{evcu; i centralno podru~je naseqa Burovo. Urbanisti~kim projektima }e se obezbediti idejna urbanisti~ka re{ewa za ure ewe prostora, plan parcelacije zemqi{ta, odnosno, formirawe gra evinskih parcela, kao i koordinacija i uskla ivawe izrade generalnih odnosno idejnih projekata sa prate}om dokumentacijom za pojedine infrastrukturne sisteme. Za potrebe izrade urbanisti~kih projekata i tehni~ke dokumentacije obezbediti a`urne katastarsko-topografske planove u razmeri 1: 2.500/1:1.000. 4. Izmene i dopune plana generalne regulacije Izmene i dopune Plana generalne regulacije s obzirom na kontinuirane promene u prostoru bi}e izvr{ene nakon isteka ~etiri godine a po potrebi i nakon dve godine od dono{ewa plana. 5. Ste~ene obaveze iz drugih urbanisti~kih planova Plan generalne regulacije preuzeo je u celosti ste~ene obaveze Detaqnog urbanisti~kog plana za naseqe Jelav u Baro{evcu i Urbanisti~kog projekta za pro{irewe mesnog grobqa u Burovu. 6. Monitoring U ciqu pra}ewa ostvarivawa Urbanisti~kog plana, nadle`ne slu`be PD RB Kolubara i gradske op{tine Lazarevac obezbedi}e sistematsko pra}ewe (monitoring)
Broj 58 138 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. ostvarivawa slede}ih planskih re{ewa odnosno odgovaraju}ih aktivnosti: izme{tawe infrastrukturnih sistema; preseqewe naseqa i grobqa; promene u re`imu podzemnih voda i wihov uticaj na slegawe tla i gra evinske objekte i drugih nepovoqnih uticaja na `ivotnu sredinu; ure ewe lokacija za preseqewe naseqa i grobqa; i rekultivaciju degradiranih povr{ina. 7. Institucionalna i normativna re{ewa Unapre ewe normativnih i institucionalnih re{ewa na republi~kom nivou mo`e imati niz pozitivnih uticaja na implementaciju Plana generalne regulacije. To se pre svega odnosi na slede}e oblasti odnosno grupe problema: uskla ivawe izrade i verifikacije studijske, planske i tehni~ke dokumentacije u razli~itim oblastima: rudarstvu, energetici, gra evinarstvu, ure ewu prostora, privrednom i socijalnom razvoju, saobra}aju, vodoprivredi, poqoprivredi i {umarstvu, `ivotnoj sredini i dr.; institucionalna re{ewa za upravqawe razvojem i uskla ivawe razli~itih interesa u razvoju; organizovano preseqewe stanovni{tva iz zone rudarskih radova, re{avawe svojinskih i imovinsko-pravnih problema, oblici naknade i sl.; problematika `ivotne sredine i rekultivacije o{te- }enog zemqi{ta i ure ewa prostora po zavr{etku rudarskih radova; za{tita biodiverziteta i prirodnih vrednosti, kao i za{tita kulturnog nasle a; pitawe finansirawa razvoja pokrivawa neproizvodnih tro{kova i dr. Institucionalna i normativna re{ewa na republi~kom nivou bi}e podr`ana odgovaraju}im re{ewima na lokalnom nivou. To se pre svega odnosi na organizaciono i kadrovsko prilago avawe PD RB Kolubara i op{tinskih stru~nih slu`bi i op{tinskih javnih preduze}a za uspe- {no sprovo ewe slede}ih poslova: izme{tawe infrastrukturnih sistema iz zone rudarskih radova; preseqewe naseqa; re{avawe imovinsko-pravnih pitawa; ure ewe lokacija za prihvat preseqenih doma}instava; sprovo ewe socijalnih programa; sprovo ewe rekultivacije degradiranih prostora; i drugih aktivnosti vezanih za razvoj rudarskih radova i wegov uticaj na okru`ewe. 8. Dinamika aktivnosti na primeni plana generalne regulacije Ovaj plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u Slu`benom listu grada Beograda. Skup{tina gradske op{tine Lazarevac Broj 06-169/2008-IX, 30. decembra 2008. godine Predsednik Milan Ivkovi}, s. r.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 139 Skup{tina gradske op{tine Lazarevac na sednici odr- `anoj 29. i 30. decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i izgradwi ( Slu`beni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06), ~lana 157. Statuta grada Beograda ( Slu`beni list grada Beograda, broj 39/2008) i ~l. 24. i 105. Statuta gradske op{tine Lazarevac ( Slu`beni list grada Beograda, broj 43/2008), donela je PROSTORNI PLAN GRADSKE OP[TINE LAZAREVAC UVODNE NAPOMENE Pravni osnov izrade Prostornog plana gradske op{tine Lazarevac (u daqem tekstu: Prostorni plan) se ogleda u ~lanu 21. Zakona o planirawu i izgradwi ( Slu`beni glasnik RS, br. 47/03 i 34/06) kojim je propisano da se prostorni plan op{tine donosi za podru~je op{tine (odnosno dve ili vi{e op{tina veli~ine teritorijalnih jedinica lokalne samouprave do 150.000 stanovnika). Dono{ewe Prostornog plana je u nadle`nosti Skup{tine gradske op{tine Lazarevac. Odluku o izradi Prostornog plana sa Programom izrade Prostornog plana donela je Skup{tina gradske op{tine Lazarevac na sednici od 26. decembra 2007. godine. Obra iva~ Prostornog plana je JP Direkcija za gra evinsko zemqi{te, planirawe i izgradwu Lazarevca i JU- GINUS a. d. iz Beograda. Sadr`ina prostornog plana op{tine je odre ena ~lanom 16. Pravilnika o sadr`ini i izradi planskih dokumenata ( Slu`beni glasnik RS, broj 60/03) (u daqem tekstu: pravilnik), kojim je propisano da prostorni plan sadr`i tekstualni deo i grafi~ki prikaz. Tekstualni deo prostornog plana sadr`i: polazne osnove, ciqeve prostornog razvoja, pravila kori{}ewa, ure ewa i za{tite prostora, kao i deo o implementaciji prostornog plana. Istovremeno je ~lanom 27. Pravilnika propisano da prostorni plan op{tine sadr`i i mere i instrumente za neposrednu primenu pravila ure ewa i kori{}ewa prostora u urbanisti~kim planovima u`ih teritorijalnih celina i naseqa, kao i pravila za ure ewe prostora za koji nije predvi ena izrada urbanisti~kog plana. Grafi~ki prikaz prostornog plana op{tine predstavqaju tri referalne karte (u razmeri 1:50.000 ili 1:25.000). Prostorni plan je pripremqen na osnovu Strategije razvoja planskog podru~ja kao prve faze u izradi Prostornog plana, koju je razmatrala i verifikovala (obavila stru~nu kontrolu) Komisija za planove op{tine Lazarevac. Strategija razvoja planskog podru~ja je obuhvatila: interpretaciju rezultata analize postoje}e dokumentacije za plansko podru~je, kao i rezultata ura enih ekspertiza po razli~itim oblastima; opis stawa, potencijala i ograni- ~ewa na planskom podru~ju; predlog osnovnih i posebnih ciqeva; predlog osnovnih planskih re{ewa, kao i pravila kori{}ewa, ure ewa, za{tite i razvoja planskog podru~ja; evidenciju i mogu}nost re{avawa konflikata u prostoru na principima odr`ivog razvoja; smernice za izbor prioriteta i prioritete razvoja; i dr. Pored navedenog pravnog osnova, kao povod za izradu Prostornog plana se izdvajaju potrebe i obaveze za: daqom razradom i implementacijom planskih re{ewa definisanih: Prostornim planom Republike Srbije ( Slu`beni glasnik RS, broj 13/96); Regionalnim prostornim planom administrativnog podru~ja grada Beograda ( Slu`beni list grada Beograda, broj 10/04); Prostornim planom podru~ja posebne namene infrastrukturnog koridora Beograd Ju`ni Jadran, deonica Beograd Po`ega ( Slu`beni glasnik RS, broj 37/06); kao planskih dokumenata vi{eg reda ~ija planska re- {ewa za podru~je op{tine Lazarevac je potrebno da se daqe razrade i primene kroz izradu Prostornog plana; planskim usmeravawem {irewa gra evinskog zemqi- {ta, kao i definisawem strate{kog okvira za valorizaciju polo`aja i uloge op{tine Lazarevac u prostornom razvoju regiona Beograda; usagla{avawem strate{ke potrebe Republike Srbije za eksploatacijom lignita sa aktivnostima od lokalnog interesa; izradom jedinstvenog planskog dokumenta koji }e predstavqati planski i pravni osnov za realizaciju lokalnih interesa svih fizi~kih i pravnih lica sa podru~ja Op{tine; izradom planskog dokumenta koji je mogu}e direktno primewivati, prvenstveno po pitawu organizacije i ure ewa prostora, kao i izgradwe objekata u onim delovima Op- {tine ~iji daqi prostorni razvoj nije potrebno definisati i usmeravati kroz izradu urbanisti~kih planova; i izradom razvojnog dokumenta koji uz uva`avawe osnovnih evropskih principa i na~ela prostornog razvoja, predstavqa osnov za privla~ewe i realizaciju investicija iz nacionalnih i evropskih fondova. Prostornim planom su razra ena na~ela prostornog ure ewa, utvr eni ciqevi prostornog razvoja, organizacija, za{tita i kori{}ewe prostora, kao i drugi elementi zna~ajni za prostorni razvoj op{tine Lazarevac. 1. Polazne osnove 1.1. Opis granica podru~ja prostornog plana Obuhvat Prostornog plana je prostor op{tine ukupne povr{ine od 379 km 2, na kome se nalazi 33 naseqa (34 katastarskih op{tina) i na kome `ivi 58.721 stanovnika 1. Op{tina Lazarevac se grani~i sa susednim gradskim op- {tinama Obrenovac, Barajevo i Sopot, kao i sa op{tinama Lajkovac, Ub, Qig i Aran elovac. Granicu prostornog plana ~ine spoqa{we granice katastarskih op{tina Vrbovno, Leskovac, Sokolovo, Junkovac, Arapovac, Mirosaqci, Strmovo, Prkosava, Rudovci, Kru{evica, Brajkovac, Dudovica, ^ibutkovica, @upawac, [u{war, Petka, [opi}, Vreoci, Cvetovac i Stepojevac. Tabela 1: Katastarske op{tine, povr{ine i broj stanovnika 2005. godine. R.b. Katastarska Povr{ina Broj op{tina (u km 2 ) stanovnika 1. Arapovac 12 737 2. Barzilovica 17 854 3. Baro{evac 13 1182 4. Bistrica 9 482 5. Brajkovac 25 981 6. Burovo 3 450 7. Veliki Crqeni 17 4551 8. Vrbovno 10 1008 9. Vreoci 19 3126 10. Dren 9 415 11. Dudovica 9 782 12. @upawac 8 568 13. Zeoke 10 766 14. Junkovac 13 964 15. Kru{evica 11 677 16. Lazarevac 4 24410 17. Leskovac 11 753 18. Lukavica 8 447 19. Mali Crqeni 8 865 1 Op{tine u Srbiji 2005, Republika Srbija, Republi~ki zavod za statistiku, Beograd, 2005. g.
Broj 58 140 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. R.b. Katastarska Povr{ina Broj op{tina (u km 2 ) stanovnika 20. Medo{evac 10 801 21. Mirosaqci 15 1608 22. Petka 9 1148 23. Prkosava 3 310 24. Rudovci 12 1753 25. Sakuqa 6-26. Sokolovo 6 603 27. Stepojevac 21 3038 28. Strmovo 3 327 29. Stubica 7 251 30. Trbu{nica 22 771 31. Cvetovac 8 207 32. ^ibutkovica 20 1232 33. [opi} 17 2339 34. [u{war 4 315 U k u p n o 379 58 721 1.2. Obaveze, uslovi i smernice iz planskih dokumenata vi{eg reda i susednih podru~ja Prostornim planom Republike Srbije 2, kroz definisawe osnovne namene prostora, odre eno je da se podru~je gradske op{tine Lazarevac nalazi na kontaktu ratarskosto~arskog (zapadni deo) i sto~arsko-vo}arsko-vinogradarskog makrorejona (isto~ni deo). Isto~ni deo op{tine se nalazi u slivu reke Kolubare i odre en je kao prostor pogodan za navodwavawe. Ju`ni deo op{tine se nalazi prete`no pod {umama, pri ~emu su pojedini prostori predvi eni za novo selektivno po{umwavawe. Osnovna karakteristika podru~ja op{tine jeste bogatstvo lignita kao energetskog izvora, tako da je budu}i prostorni razvoj uslovqen wegovom obimnom povr{inskom eksploatacijom, pogotovo u centralnom delu op{tine. Zbog blizine Beograda i velikih rudarsko-energetskoindustrijskih objekata u Lazarevcu i Obrenovcu, na podru~ju op{tine se nalazi gusta mre`a postoje}e infrastrukture, kao i veliki broj planiranih sistema nacionalnog zna~aja, i to: postoje}i magistralni put M-22 ( Ibarska magistrala ) i planirani autoput Beograd Ju- `ni Jadran; postoje}a jednokolose~na pruga Beograd Bar sa planiranom dogradwom drugog koloseka, kao i planirana jednokolose~na pruga ka Aran elovcu i Mladenovcu; postoje}i i planirani dalekovod 400 kv iz pravca Obrenovca ka Kragujevcu; planirani opti~ki kabl ka Vaqevu i ^a~ku; i dr. Rudarsko-energetsko-industrijski karakter je uslovio da su za gotovo ~itavu teritoriju Op{tine propisane posebne mere za{tite `ivotne sredine, pri ~emu su izdvojene tri specifi~ne zone, i to: zona sanacije povr{inskih kopova (centralni i severni deo); zona sanacije negativnih uticaja u urbano-industrijskom podru~ju (grad Lazarevac); i zone u kojima se sprovode mere za{tite od negativnih uticaja velikih i sredwih industrijskih zaga iva~a (Veliki Crqeni i Vreoci). Regionalnim prostornim planom administrativnog podru~ja grada Beograda 3 predvi eno je da glavni nosilac op{terazvojnih tokova ostane Beograd sa svojim gradskim op{tinama i sa nagla{enim periurbanim okru`ewem u kome }e se zaustaviti i preusmeriti spontano kori{}ewe gra evinskog, poqoprivrednog i drugog zemqi{ta, odnosno bespravno gra ewe stambenih, privrednih i drugih 2 Zakon o Prostornom planu Republike Srbije, Slu`beni glasnik RS broj 13/96. 3 Regionalni prostorni plan administrativnog podru~ja grada Beograda, Slu`beni list grada Beograda broj 10/04. objekata. Jedan od centara dekoncentrisane koncentracije }e biti Lazarevac, kome predstoji kultivisawe i diverzifikacija rudarsko-energetskih i industrijsko-zanatskih delatnosti uz paralelan razvoj turizma. Podru~je op{tine Lazarevac pripada tzv. Savsko-kolubarskoj zoni, koja ima nagla{en industrijsko-energetski karakter, osim u severnom delu (sremski deo) u kome dominira poqoprivreda. U okviru ove zone sme{teni su i razvijeni zna~ajni strate{ki industrijski kompleksi, rudarsko-energetski kompleks, veliki poqoprivredni kombinati i zna~ajni sportsko-rekreativni kompleksi. Razvijena energetska infrastruktura i strate{ke potrebe Republike Srbije u oblasti energetike, zahtevaju da ove funkcije i kompleksi i daqe ostanu dominantni, {to }e prouzrokovati zauzimawe novih prostora. Zato je obavezna primena strogih mera za{tite i unapre ewa `ivotne sredine, kao i nastavak rekultivacije degradiranih povr{ina. Lazarevac, sa procenom od 28.513 stanovnika u 2011. godini, je grad koji }e obavqati funkcije subregionalnog centra u okviru AP Beograda i funkcije centra za transgrani~ne odnose u {irem okru`ewu. Grad, sa svojom monofunkcijskom strukturom, trebalo bi da diverzifikuje privredu i daqe razvija uslu`ne delatnosti, ~ime }e dobiti na zna~aju u {irem okru`ewu. Rudovci, centar zajednice naseqa na istoku Op{tine, nisu predvi eni za preseqavawe, dok je severni deo Baro{evca preseqen ju`no od lokalnog puta. Centar Stepojevac, na severozapadu izlo`en je uticaju zaga ewa iz termoenergetskih objekata, a povoqan saobra}ajni polo`aj i daqe }e biti osnov za razvoj uslu`nih delatnosti i preradu poqoprivrednih proizvoda. Grupa naseqa na jugu, sa sedi{tem u Dudovici, kao i na severu op{tine, sa sedi{tem u Junkovcu, prete`no }e biti orijentisana na poqoprivrednu proizvodwu i preradu ovih proizvoda. Delovi ve}eg broja naseqa (Vreoci, [opi}, Zeoke, Medo{evac, Cvetovac, Veliki Crqeni i Baro{evac) predvi- eni su za preseqewe. Novo naseqavawe je mogu}e planirati i u kontaktnoj zoni kopova, ali uz podizawe za{titnog zelenog pojasa. Op{tina Lazarevac predwa~i po ugro`enosti `ivotne sredine u odnosu na ostale, budu}i da su na wenoj teritoriji sme{tena ogromna rudarska, termoenergetska i industrijska postrojewa, {to je prouzrokovalo izrazito negativne uticaje. Taj uticaj se ogleda kroz zaga ivawe vazduha, povr{inskih voda i zemqi{ta, usled zastarelih proizvodnih tehnologija i neadekvatne rekultivacije jalovi{ta i deponija pepela. Kao planska re{ewa od zna~aja za `ivotnu sredinu ostvariva do 2006. godine izdvojena su: rekultivacija i revitalizacija povr{inskih kopova Kolubarskog lignitskog basena; i razvoj sistema gasifikacije i toplifikacije u ve}im stambenim zonama Lazarevca. Pored veoma intenzivnog razvoja povr{inskih kopova, prostorno {irewe industrije u op{tini Lazarevac, delom }e se odvijati u okviru postoje}ih lokaliteta u blizini kopova, a delom na novoj lokaciji. U op{tinskom centru predvi ena je nova industrijska zona na povr{ini izme u Ibarske magistrale i `elezni~ke pruge. Privo ewe nameni podrazumeva re{avawe imovinsko-pravnih odnosa i infrastrukturno opremawe lokaliteta za sme{taj malih i sredwih kapaciteta razli~itog proizvodno-privrednog sadr`aja. Tako e, postoje predispozicije za razvoj industrijskog parka, koji bi pored proizvodne imao i izra`enu poslovno edukativnu funkciju s obzirom na, u regionalnim okvirima, dominantnu orijentaciju zasnovanu na ekstraktivnoj industriji i pomo}nim industrijskim granama (proizvodwa i odr`avawe energetske opreme, mernih instrumenata i sl.). U znatnoj meri naru{en kvalitet `ivotne sredine inicira preduzimawe razvojnih mera za{tite kako bi se negativni trendovi minimizirali kroz optimalnu organizaciju funkcija.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 141 U Lazarevcu je predvi en razvoj stacionarnog turizma. Poslovne funkcije Lazarevca uslovi}e potrebu za ve}im kvalitetom turisti~ke usluge i ponude. Predvi en je razvoj: Kongresnog turizma ponudu nau~nih, stru~nih i poslovnih skupova po sistemu kongresnog turizma, naro~ito za mawi broj u~esnika; Kulturno-manifestacionog turizma uslovqen je organizovawem razli~itih lokalnih, regionalnih, nacionalnih i me unarodnih priredbi na otvorenom prostoru, ali i odgovaraju}im objektima. U Lazarevcu za to ima dovoqno uslova (pozori{ta, kongresne dvorane, sportske dvorane); Eko turizma paralelno sa razvojem ekolo{kih privrednih zona u ju`nim delovima op{tine Lazarevac, razvija}e se posebni oblici ekolo{kog turizma komplementarni sa razvojem ekolo{kog vo}arstva i sto~arstva; Sportskog turizma sportska infrastruktura Lazarevcu, predstavqa veliku {ansu za organizaciju velikih sportskih manifestacija i za razvoj turizma. U Lazarevcu su predvi ene slede}e intervencije na mre`i puteva: prema dinamici otvarawa kopova REIS Kolubara priprema uslova za izme{tawe trase magistralnog puta M-22 van granice kopova (put se preme{ta pribli`no u koridor pruge) priprema uslova (planska, investiciona i tehni~ka dokumentacija) za izgradwu obilaznice oko Stepojevca i prikqu~ak Lazarevca na Autoput Beograd Ju`ni Jadran; i nastavak rekonstrukcije i pove}awa kapaciteta magistralnog puta M-22, pri ~emu treba razmotriti mogu}nost da se na deonicama sa visokom koncentracijom stanovawa i poslovnog prostora u koridoru puta (ugostiteqstvo, usluge i servisi, proizvodwa i sl.) obezbede servisne trake, kako bi se uticaj nekontrolisanog pristupa sveo na najmawu meru. Do 2006. godine potrebno je pristupiti izradi studija opravdanosti i utvr ivawa lokacija za dve regionalne deponije na teritoriji AP Beograda. Jedna regionalna deponija }e da opslu`uje op{tine Lazarevac, Ub, Obrenovac i Barajevo i bi}e locirana na teritoriji jedne od ovih op- {tina na osnovu posebne studije. Za period 2006. 2011. godine se defini{u aktivnosti sanacije i rekultivacije deponija pepela. Prostornim planom podru~ja posebne namene infrastrukturnog koridora Beograd Ju`ni Jadran, deonica Beograd Po`ega 4, obuhva}eno je samo oko 10% teritorije op- {tine Lazarevac, odnosno katastarske op{tine @upawac, ^ibutkovica i Dudovica na krajwem jugozapadu Op{tine. Namenom prostora je definisano da su najve}im delom @upawac i ^ibutkovica obuhva}eni {umskim zemqi{tem (izuzev maweg gra evinskog zemqi{ta), dok je Dudovica prete`no pod poqoprivrednim zemqi{tem. Predvi eno je da se veza op{tine Lazarevac sa autoputem ostvari preko dve petqe, i to: petqe Lajkovac (preko magistralnog M-22 i dela magistralnog puta M-4); i petqe Qig (preko magistralnog puta M-22). Zna~ajnija planska re{ewa koja bi predstavqala obavezu prilikom izrade Prostornog plana gradske op{tine Lazarevac nisu definisana, izuzev potrebe za za{titom nekoliko nepokretnih kulturnih dobara. Predlogom prostornog plana podru~ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena 5, obuhva}ene su cele katastarske op{tine Vrbovno, Leskovac, Stepojevac, Cvetovac, Sokolovo, Veliki Crqeni, Junkovac, Arapovac, Mirosaqci, Sakuqa, Vreoci, [opi}, Medo{evac, Zeoke, Baro{evac, Strmovo, Prkosava, Rudovci, Mali Crqeni, Bistrica, Lukavica, Petka, Stubica, [u{war, Dren i Burovo, {to ~ini 4 Uredba o utvr ivawu Prostornog plana podru~ja posebne namene infrastrukturnog koridora Beograd Ju`ni Jadran, deonica Beograd Po- `ega, Slu`beni glasnik RS broj 37/06. 5 Predlog prostornog plana podru~ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena, Republi~ka agencija za prostorno planirawe (obra iva~: Institit za arhitekturu i urbanizam Srbije), Beograd, septembar 2007. godina. 70% povr{ine op{tine Lazarevac (na kojoj `ivi preko 85% stanovni{tva). U periodu do 2005. godine za potrebe {irewa povr{inskih kopova raseqeno je ukupno 2.900 doma- }instava. Dosada{we aktivnosti u prostoru od kojih su dominantne preseqewe i izme{tawe delova naseqa i infrastrukturnih sistema uz izrazitu degradaciju `ivotne sredine, ukazuju da je prostorni razvoj op{tine Lazarevac u najve}oj meri uslovqen budu}im aktivnostima eksploatacije lignita u Kolubarskom-lignitskom basenu. Osnovni ciq izrade i dono{ewa Prostornog plana podru~ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena jeste obezbe ewe prostornih uslova za racionalnu eksploataciju le`i{ta lignita i neutralisawe ili ubla`avawe ekolo{kih i socioekonomskih negativnih posledica. Pored kriterijuma ~ijom primenom }e se ostvariti pomenuti ciqevi, a koji se odnose na funkcionisawe rudarsko-energetsko-industrijskog sistema, Planom su definisani i kriterijumi od zna~aja za razvoj same Op{tine, kao {to su: obezbe ewe mogu}nosti izbora za korisnike prostora, razradom alternativa za mnoga re{ewa i koncepcije; i efikasna rekultivacija degradiranog zemqi{ta. Kao jedan od osnovnih zadataka koji je od najve}eg zna- ~aja za gradsku op{tinu Lazarevac, navedeno je pronala`ewe najcelishodnijih re{ewa za transformisawe postoje}e mre`e naseqa, odnosno za preseqewe pojedinih naseqa i delova naseqa iz zone rudarskih radova, uz uva`avawe dugoro~nih ekonomskih, socioekonomskih, prostorno-funkcionalnih, ekolo{kih i politi~kih efekata i posledica. Pri tome je potrebno omogu}iti pravovremeno raseqavawe stanovni{tva i izgradwu komunalne infrastrukture, saobra}ajnica i javnih slu`bi na novim lokacijama. Kao jedan od specifi~nih ciqeva iz oblasti saobra}ajne infrastrukture navedeno je izme{tawe dela Ibarske magistrale (M-22) i mogu}e izme{tawe deonice `elezni~ke pruge Beograd-Bar, u zoni naseqa Vreoci i [opi}. Razvoj povr{inske eksploatacije u predstoje}em periodu bi}e mnogo slo`eniji i te`i nego do sada, po{to se pribli`ava zavr{etak eksploatacije na dva velika povr- {inska kopa ( Poqe D i Tamnava Isto~no poqe ), a nisu stvoreni uslovi da se blagovremeno otvore i osposobe za sigurnu proizvodwu zamenski kapaciteti ( Poqe E i Ju- `no poqe ). Planom je predvi eno da su u periodu do 2011. godine izvr{e pripreme za otvarawe novih povr{inskih kopova, kako bi se obezbedile potrebne koli~ine ugqa. Osnovna planska re{ewa koja se odnose na eksploataciju lignita i {irewe povr{inskih kopova predstavqena su u delu Prostornog plana koji se odnosi na razvoj rudarstva i energetike. Planom generalne regulacije TE Kolubara B obuhva- }eni su delovi katastarskih op{tina Stepojevac, Veliki Crqeni i Cvetovac planirani: za prilazni put kompleksu TE Kolubara B deonica postoje}eg lokalnog puta Veliki Crqeni Kaleni}; za deo kompleksa TE i za trasu cevovoda sirove vode od vodozahvata i crpne stanice na reci Kolubari. 1.3. Skra}eni prikaz postoje}eg stawa Podru~je gradske op{tine Lazarevac pripada zapadnoj [umadiji. Nalazi se u neposrednoj blizini reke Kolubare, oko 55 km ju`no od Beograda, na prose~noj nadmorskoj visini od 147 m. Prostire se na povr{ini od 379 km 2, izme u 44º16 i 44º34 severne geografske {irine i 20º11 i 20º28 isto~ne geografske du`ine. Reqef na podru~ju op{tine je razu en. Jugoisto~ni deo op{tine je brdovit i postepeno se spu{ta ka reci Kolubari koja predstavqa zapadnu granicu, dok je severozapadni deo prete`no ravni~arski. Niski tereni su aluvijalne ravni reka Kolubare, Beqanice, Turije, Pe{tana, Qiga, kao i dowih tokova Lukavice, Grabovice i Owega. Izme u wih se prostiru bre`uqkasti tereni i brda Stubi~ki i
Broj 58 142 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Kru{evi~ki vis, Stara~, Razboji{te, Glavica, ^uk, ^ovka i Vra~e brdo. Najvi{u ta~ku u op{tini predstavqa Stubi~ki vis sa 393 m nadmorske visine. Najni`a ta~ka je na severozapadnoj granici, na mestu gde reka Kolubara isti- ~e sa podru~ja op{tine i iznosi 90 m nadmorske visine. Najve}i deo podru~ja op{tine, oko 30% je neeksponiran, sa uglom nagiba do 1º. Sa uglom nagiba od 1º do 3º je oko 14% terena, dok je samo 2,3 % terena sa uglom nagiba od 20º do 30º. Najve}i procenat povr{ina, 13,4% ima jugozapadnu ekspoziciju, dok je svega 3,2% ju`na ekspozicija. Podru~je op{tine je izgra eno od razli~itih stena, kako u pogledu geolo{ke starosti i na~ina pojavqivawa, tako i u pogledu wihovog petrografskog hemijskog sastava. U geolo{ki najstarije stene ubrajaju se paleozojski kristalasti {kriqci, zatim trijaski i kredni kre~waci, pe{~ari i laporci. Od ovih stena izgra eni su brdoviti delovi terena Stubi~ki i Kru{evi~ki vis, ^uk, Vra~e brdo, ^ovka i dr. Ni`e bre`uqkaste i ravni~arske delove terena ~ine tercijarni i kvartarni sedimenti sastavqeni od peskova, glina, pe{~ara, kre~waka, ilova~a, {qunka, infuzoriske zemqe i ugqa. O geolo{koj pro{losti ovog kraja svedo~i velika masa izlu~enih vulkanskih stena dacita i andezita u Rudovcima i Baro{evcu, kao i erozijom otkrivenih dubinskih magmatskih stene granita u Brajkovcu. Istra`ivawem do dubine od oko 50 m, otkrivene su litogenetske sredine: paleozojski kristalasti {kriqci; vulkanogeni sedimenti; tercijarni sedimenti; i kvartarni sedimenti. Pedolo{ka podloga terena je delom izmewena (pri eksploataciji lignita), ali je uglavnom visokih bonitetnih klasa zemqi{ta. U zonama aluvijalnih ravni reka Kolubare, Qiga, Pe{tana i delom Turije zastupqene su I, II i III bonitetna klasa. To su plodna zemqi{ta na kojima se mogu gajiti skoro sve poqoprivredne kulture. Pedolo{ku podlogu brdovitog centralnog i jugoisto~nog dela Op{tine ~ini IV i V bonitetna klasa. To su zemqi{ta pogodna za {ume, livade i pa{wake. U delovima Op{tine koji su degradirani eksploatacijom lignita su najlo{ija zemqi- {ta VII bonitetne klase. Podru~je op{tine Lazarevac je izdeqeno u IV osnovne zone koje se karakteri{u, kako morfologijom (pre svega nagibom i visinom reqefa), tako i in`ewersko-geolo- {kim svojstvima (litolo{kim sastavom, aktivno{}u egzogenih geolo{kih procesa, hidrogeolo{kim uslovima, seizmi~kim uticajem i dr.). Aluvijalna ravan vezana je za prostore Kolubare (podzona IIIa) i oko reka Pe{tana, Turije, Lukavice, O~age, Krivaje i drugih (podzona IIIb). Padinski i bre`uqkasti delovi terena su razvrstani u zone I, II i IV, koje se me usobno razlikuju, ne samo po nagibu, ve} i po in`ewersko-geolo{kim svojstvima terena, aktivnostima savremenih egzogeodinami~kih procesa i seizmi~kim uticajima. Seizmi~nost na teritoriji op{tine Lazarevac iznosi 90 seizmi~ke skale MCS, pri ~emu je verovatno}a doga awa ovog intenziteta 63%. Od mineralnih resursa na podru~ju op{tine najzna~ajniji je ugaq (lignit), koji se nalazi u vi{e istra`nih i istra`no otkopnih poqa. Kvalitet lignita koji se eksploati{e spada u red nisko kvalitetnih goriva sa visokim sadr`ajem vode i pepela. Debqina ugqenog sloja varira od 2 do 10 m, po obodu, a u centralnim delovima od 25 do 45 m, pa ~ak do 100 m u nekim delovima. Na podru~ju op{tine Lazarevac se pored ugqa kao ekonomski najzna~ajnijeg resursa, nalaze i nalazi{ta nemetala, i to: dijatomejske zemqe u Baro{evcu (termoizolacioni materijal); kvarcnog peska; {qunka; opekarske gline; granodiorita (fasadni kamen); i dr. Sve reke ovog kraja pripadaju slivu reke Kolubare, i u wu se posredno ili neposredno ulivaju. Kolubara je pritoka Save i nastaje od Obnice i Jablanice 1 km uzvodno od Vaqeva. U Savu uti~e isto~no od Obrenovca. Duga je 86,4 km, a povr{ina wenog sliva je 3.641 km 2. Ima {iroku aluvijalnu ravan, koja dosti`e {irinu i do 3 km. Mali generalni pad reke Kolubare od 0,15% i velika koli~ina nanosa uzro~nici su neustaqenog toka reke. Proizvod toga bila su ~esta meandrirawa reke, pri ~emu se stvarao veliki broj mrtvaja i zamo~varenih terena. Kolubara te~e du` cele zapadne granice op{tine Lazarevac. Qig je najve}a desna pritoka Kolubare, duga 33 km. Te- ~e pro{irenom dolinom i ~ini jugozapadnu granicu op- {tine Lazarevac. Sa teritorije ove op{tine prima pritoke Oweg i Grabovicu. Pe{tan izvire na severnoj strani Bukuqe. Te~e pravcem jugoistok-severozapad. Posle 33 km toka, uliva se u Kolubaru kod Vreoca. Turija je duga 36 km. Izvire ispod Kosmaja i uliva se u Kolubaru. Od pritoka ona prima Sibnicu, Seonu i Beqanicu. Lukavica je re~ica koja proti~e kroz Lazarevac. Izvire ispod Stubi~kog visa i uliva se u Kolubaru. Ima povr{inu sliva od 250 km 2. Merodavni proticaj je 84 m 3 /s, a trajawe velikih voda je oko 1,5 dana. U ciqu za{tite poqoprivrednih povr{ina u nizvodnom toku kod grada Lazarevca izvr{ena je regulacija. Na teritoriji op{tine Lazarevac postoji ve}i broj mawih jezera i bara. Ona su nastala od starih korita Kolubare i wenih pritoka (tzv. mrtvaje), ili prilikom eksploatacije ugqa i peska. Podru~je op{tine je bogato podzemnim vodama: izdan u aluvijalnim peskovima i {qunkovima; izdan u {qunkovima i peskovima jezerske terase; izdan u gorwe pontskim peskovima; me uugqeni vodonosni sloj, u sloju peska izme u I i II ugqenog sloja; i podinski vodonosni horizont u dowe pontskim peskovima, ispod ugqene serije. Pod {umom se nalazi oko 18% teritorije, odnosno 7024 ha, od ~ega su oko 800 ha zasadi koji su u periodu 1973 1993. godine podignuti {umskom rekultivacijom odlagali{ta jalovine, a mawim delom i odlagali{ta pepela (35 ha). Preostali deo obraslih {umskih povr{ina je, uglavnom izdana~kog porekla, izmewenog prirodnog sastava u odnosu na prirodni potencijal i raspar~an na veliki broj sitnih parcela, u privatnom posedu porodi~nih poqoprivrednih gazdinstava. Na bre`uqkastim terenima preovla uje brest i klen, a u ravni~arskim hrast i cer. U {umama koje su podignute na deposolima najzastupqenije su ~iste kulture crnog bora i belog bora, a zatim slede me{ovite kulture ~etinara. ^iste kulture drugih vrsta ~etinara (ari- {i, duglazija, borovac) zauzimaju male povr{ine. Mestimi~no rastu i ~iste kulture li{}ara (hrastovi, javori, joha, jasen). @ivotiwski svet na podru~ju Op{tine je raznovrstan, pri ~emu od divqa~i ima najvi{e fazana, ze~eva, srna i lisica. U podru~ju Op{tine zastupqena je umerenokontinenalna klima. Meteorolo{ki podaci se uzimaju iz meteorolo- {kih stanica u Zeokama i Kaleni}u koje su napravqene za potrebe povr{inskih kopova. Sredwe dnevne temperature vazduha su: zimi 1,7ºC; u prole}e 10,1ºC; leti 19,5ºC; i u jesen 10,6ºC. Sredwe mese~ne temperature vazduha su najni`e u januaru (+0,5ºC), a najvi- {e u julu i avgustu (19,8ºC). Apsolutna minimalna temperatura vazduha iznosila je 20ºC, a apsolutna maksimalna je registrovana u julu 2007. godine, kada je izmereno 42ºC. Osnovne karakteristike podnebqa op{tine Lazarevac su: razlika izme u minimalne i maksimalne mese~ne temperature vazduha iznosi preko 50ºC; apsolutna godi{wa kolebawa temperature vazduha iznose skoro 70ºC; u godini ima svega tridesetak dana sa sredwim dnevnim temperaturama ispod 0ºC; sredwi broj smrznutih dana sa registrovanom temperaturom ispod 0ºC iznosi oko 74 dana (u januaru 24 dana, februaru 17, martu 11, aprilu 11, oktobru 2, novembru 7 i decembru 16 dana); sredwi broj hladnih dana sa registrovanom temperaturom ispod 10ºC je 12,4 dana u godini; i sredwi broj ledenih dana sa registrovanim maksimalnim temperaturama vazduha ispod 0ºC je 18,2 dana u godini.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 143 Maksimalne dnevne padavine su u junu mesecu, a minimalne u januaru. Najve}e mese~ne padavine su u junu mesecu (170 mm), dok su najmawe zimi (83,5 mm). Prose~na godi{wa koli~ina padavina u dosada{wem periodu iznosila je 748 mm. Na podru~ju op{tine se ~esto javqaju vetrovi (isto~ni, jugoisto~ni, zapadni i severozapadni). Najja~i vetrovi su i naj~e{}i po pravcu, i to zapadni-severozapadni vetar, ~ija se brzina kre}e od 0,1 do 6,5 m/s. Prema podacima Popisa iz 2002. godine, op{tina Lazarevac je imala 58.511 stanovnika, od ~ega je 23.551 ili 40% `ivelo u op{tinskom centru. Od ukupnog broja stanovnika u gradskim naseqima `ivi 29.918 stanovnika (Lazarevac, Veliki Crqeni i Rudovci). Udeo gradskog stanovni{tva u ukupnom je 51,10%. Broj stanovnika je u konstantnom porastu, ali sa razli- ~itom dinamikom. Tabela 2: Kretawe broja stanovnika u periodu 1948 2002. Godina Op{tina Stanovni{tvo grada Lazarevca broj rast Broj % u Op{tini Rast 1948. 36.377.. 3.129 8,6%.. 1953. 38.794 2.417 3.511 9,1% 382 1961. 43.906 5.112 5.620 12,8% 2.109 1971. 45.675 1.769 7.795 17,1% 2.175 1981. 51.068 5.393 13.354 26,2% 5.559 1991. 58.882 7.814 22.506 38,2% 9.152 2002. 58.511-371 23.551 40,3% 1.045 Navedeni podaci ukazuju na urbanu revoluciju op{tine Lazarevac koja je izazvana aktivirawem JP RB Kolubara. Najve}i rast zabele`en je 1991. u odnosu na prethodni popis 1981. za preko 9.150 novih stanovnika, posebno u gradu. Posle 1991. dolazi do naglog opadawa KO Sakuqa je iseqena sedamdesetih godina 20. veka zbog {irewa ugqenokopa, a ta sudbina je delimi~no zadesila i KO Cvetovac, Medo{evac, Zeoke i Baro{evac. O~ekuje se kompletno iseqewe sela Vreoci iz istih razloga. Evidentno je da pove}awe broja stanovnika bele`e naseqa u blizini zna~ajnijih saobra}ajnica koje time dobijaju ulogu razvojnih pravaca u ovom slu~aju to je Ibarski put (M-22). Od katastarskih op{tina u ovom delu Veliki Crqeni imaju najve}i porast broja stanovnika sa 3861 (1971. god.) na 4580 (2002. god.), kao i Stepojevac sa 2638 (1971. god.) na 3019 (2002. god.). Burovo, Dren, [opi} i Petka su delimi~no urbanizovani, jer se nalaze na periferiji grada Lazarevca, pa se i daqe o~ekuje pove}awe broja stanovnika u ovim naseqima. U [opi}u se broj stanovnika duplirao od 1971. do 2002. godine sa 1050 na 2230 stanovnika, dok se broj stanovnika Burova, Drena i Petke neznatno uve}ao. Stanovni{tvo Baro{evca i Malih Crqena je delimi~no emigriralo zbog otvarawa novih kopova, ali je i u ovim naseqima ipak zabele`en odre en porast broja stanovnika. Prose~na gustina naseqenosti u op{tini Lazarevac iznosila je 154,38 st./km 2 2002. godine. Starosna struktura stanovni{tva op{tine Lazarevac je zabriwavaju}a, jer se smawuje u~e{}e mladog, posebno fertilnog, a raste u~e{}e stanovni{tva starog preko 60 godina (koje ~ini skoro petinu stanovni{tva). Od 1989. godine do 2002. godine, u~e{}e mla eg stanovni{tva do ~etiri godine smawilo se sa 7,6% na 4,7%, a udeo mla eg stanovni{tva do devet godina je smawen sa 14,6% na 10,6%. U istom periodu, staro stanovni{tvo preko 60 godina dupliralo je svoje u~e{}e sa 6 na blizu 12 hiqada, tj. sa 11,8% na 19,7%. Prose~na starost stanovnika op{tine Lazarevac je 38,5 godina, {to je mawe od prose~ne starosti na nivou grada Beograda (40,4 god.) i Republike Srbije (40,2 god.). Obrazovna struktura stanovni{tva, posebno u~e{}e stanovnika sa vi{om i visokom {kolom, nije zadovoqavaju}a, gledaju}i prema proseku Srbije, a posebno prema proseku 17 beogradskih op{tina. Tako je u 2002. od stanovni{tva starog 15 i vi{e godina od 48.450 `iteqa vi{e obrazovawe imalo 1.713 lica ili 3,5% (u Srbiji 4,5%), a sa visokim obrazovawem u Lazarevcu je bilo 1.741 stanovnika ili 3,6%, (u Srbiji skoro dvostruko vi{e 6,5%). Samo je u~e- {}e stanovni{tva sa sredwom spremom u Lazarevcu ve}e nego u Srbiji, 44,4% prema 41,1%. Od ukupnog broja aktivnog stanovni{tva 2002. godine (26.842), 79%, odnosno 21.226 obavqa zanimawe u razli~itim sektorima. Broj aktivnog poqoprivrednog stanovni{tva je 1.735, od ~ega je ~ak 41,27% stanovni{tva starije od 60 godina. Prema popisu iz 2002. u Op{tini je bilo zaposleno 38,7% {to je optimalan broj zaposlenih u odnosu na ukupno stanovni{tvo. Ipak, u Lazarevcu je evidentirano i 6.223 nezaposlena radnika ili ~ak 10,6% od broja stanovnika. Kontradiktornost proizilazi iz ~iwenice da na kopovima radi i veliki broj qudi iz okolnih Op{tina. Najve}i broj zaposlenih radi u rudarstvu, 40,7% (JPRB Kolubara ), zatim u prera iva~koj industriji 20,6% ( Kolubara ), u gra evinarstvu 7,3% (u sastavu Kolubare ), u proizvodwi elektri~ne energije 5,7% ( Kolubara ), tj. ukupno 74,3%, zatim, u ugostiteqstvu 5,1%, saobra}aju 3,8%, finansijskom posredovawu svega 0,1%, nekretninama i iznajmqivawu 0,6%. U neprivredi najvi{e je zaposleno u zdravstvu 3,7%, obrazovawu 3,2% i upravi sa socijalnim osigurawem 1,2%. Samo 6,3% lica obavqa samostalnu delatnost. Dakle, ~ak 93,7% radi u preduze}ima i institucijama, {to upu}uje na monostrukturnu privredu Op{tine. Dnevne migracije stanovni{tva su izra`ene. Po popisu iz 2002.godine bilo je ukupno 26.842 aktivnog stanovni- {tva (45,87% od ukupnog broja stanovnika), a od toga je dnevnih migranata bilo 12.991 (22,20%). Od ukupnog broja stanovnika Op{tine, 19,5% radi u drugom nasequ iste op- {tine. Broj doma}instava u Op{tini se u prethodnom periodu kretao u skladu sa porastom broja stanovnika, ali je paralelno sa porastom broja dolazilo i do usitwavawa doma- }instva. Broj poqoprivrednih doma}instava u odnosu na ukupan broj je u konstantnom padu (1981. godine bilo 56,81%, 1991. godine 46,88%, a 2002. godine 39,29%). Op{tinu Lazarevac ~ine 33 naseqa, odnosno 34 katastarske op{tine (KO Sakuqa je nenaseqena). Na povr{ini od oko 379 km 2 postoje 44 mesne zajednice i 11 mesnih kancelarija. Prema broju stanovnika izdvajaju se slede}e grupe naseqa: 200 500 stanovnika Bistrica, Burovo, Dren, Lukavica, Prkosava, Strmovo, Stubica, Cvetovac, [u{war; 500 1.000 stanovnika Arapovac, Barzilovica, Vrbovno, Dudovica, @upawac, Zeoke, Junkovac, Kru{evica, Leskovac, Mali Crqeni, Medo{evac, Sokolovo, Trbu{nica; 1.000 5.000 stanovnika Baro{evac, Brajkovac, Veliki Crqeni, Vreoci, Mirosaqci, Petka, Rudovci, Stepojevac, ^ibutkovica i [opi}; i preko 20.000 stanovnika Lazarevac. Lazarevac je najve}e naseqe i upravni i ekonomsko-kulturni centar op{tine. Po svom zna~aju, a i prema modelu prostorne organizacije i razvoja mre`e naseqa i centara iz Prostornog plana Republike Srbije, predstavqa subregionalni centar. U op{tini Lazarevac je izra`ena polarizacija u sistemu naseqa. Prema osnovnim funkcijama sela su kategorisana na primarna i centre zajednice sela. Primarna seoska naseqa su najbrojnija kategorija u op{tini. Ona uglavnom imaju stambeno-ekonomski karakter, bez ikakvih spoqnih funkcija prema susednim selima. Osnovna karakteristika im je mali broj stanovnika i prete`no poqoprivredno stanovni{tvo. Neka od seoskih naseqa, sa ve}im brojem nepoqoprivrednog stanovni{tva koje radi u gradu, predstavqaju prigradska seoska naseqa i u sistemu su funkcionalno povezana sa gradom. Primarna seoska naseqa u op{tini Lazarevac su: Cvetovac, Sokolovo, Leskovac, Vrbovno, Kru{evica, Prkosava, Strmovo, Mali Crqeni,
Broj 58 144 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Trbu{nica, Medo{evac, Zeoke, Brajkovac, Barzilovica, ^ibutkovica, Arapovac, Mirosaqci @upawac i Bistrica. Prigradska naseqa su: Petka, [opi}, [u{war, Lukavica, Dren, Burovo i Stubica. Centri zajednice seoskih naseqa okupqaju vi{e primarnih seoskih naseqa u jednu prostornu celinu. To su naseqa najvi{e kategorije u regionalno-teritorijalnoj organizaciji sela, a izdvojena su na osnovu broja stanovnika, saobra}ajno-geografskog polo`aja, formiranog nukleusa javnih slu`bi, nukleusa proizvodnih delatnosti i dr.. Na podru~ju op{tine mogu se izdvojiti slede}i centri zajednice sela: Veliki Crqeni, sa gravitiraju}im selima Cvetovac i Sokolovo, Stepojevac, sa gravitiraju}im selima Leskovac i Vrbovno, Rudovci, sa gravitiraju}im selima Kru{evica, Prkosava, Strmovo, Mali Crqeni i Trbu{nica, Vreoci sa gravitiraju}im selom Medo{evac, Baro{evac sa gravitiraju}im selom Zeoke, Dudovica sa gravitiraju}im selima Brajkovac, Barzilovica, ^ibutkovica i @upawac, Junkovac sa gravitiraju}im selima Arapovac i Mirosaqci. Na podru~ju op{tine postoje brojni objekti javnih slu- `bi. Od objekata obrazovawa, samo seoska naseqa [u{war i Cvetovac nemaju osnovne {kole. Na teritoriji grada Lazarevca postoje tri osnovne {kole. Sredwe{kolsko obrazovawe odvija se u okviru Tehni~ke {kole i Gimnazije u op{tinskom centru. Zdravstvena za{tita u op{tini Lazarevac je zastupqena preko Doma zdravqa sa porodili{tem i Zavodom za nefropatiju u Lazarevcu, kao i preko mre`e ambulanti i zdravstvenih stanica u naseqima Brajkovac, Dudovica, Veliki Crqeni, Vreoci, Baro{evac, Rudovci, Zeoke, Junkovac, Mirosaqci i Stepojevac. Dom zdravqa u Lazarevcu sa planiranim stacionarnim blokom, po svom kapacitetu i funkcionalnoj strukturi odgovara standardima zdravstvene za{tite, dok seoske ambulante karakteri{e neodgovaraju}a opremqenost i deficit stru~nih kadrova. Grad Lazarevac raspola`e izuzetno razvijenom mre`om sportsko-rekreativnih objekata i otvorenih sportskih terena. Sportske aktivnosti se odvijaju kroz rad 53 kluba, 5 saveza i udru`ewa u 14 sportskih grana sa oko 4.000 registrovanih sportista. Van naseqa Lazarevac, osim zatvorenog pliva~kog bazena u Velikim Crqenima, sva naseqa, sem Sokolova, Stubice, Arapovca, Prkosave, Barzilovice i Stubice, imaju fudbalske terene, kao i sportska betonska igrali{ta koja se nalaze u okviru {kolskog kompleksa ili u centru naseqa. Prostorni razme{taj po{tanskih jedinica je nezadovoqavaju}i. U gradu Lazarevcu postoji centralna po{ta, ali i nedovoqan broj punktova na periferiji grada. Van grada po{tanske jedinice postoje samo u naseqima: Brajkovac, Dudovica, Junkovac, Baro{evac, Vreoci, Rudovci, Veliki Crqeni i Stepojevac. Od objekata kulture u okviru gradskog (op{tinskog) centra nalazi se polifunkcionalni Centar za kulturu. Za sada je izgra ena samo 1. faza kompleksa. Van grada Lazarevca, u centrima naseqa, nalaze se polifunkcionalne sale za okupqawe i mawe kulturne manifestacije. Prostori su relativno mali, sa zastarelom koncepcijom i neadekvatnom opremom. Pored rudarstva, poqoprivreda predstavqa najzna~ajniju privrednu granu. Individualni sektor poqoprivrede karakteri{e usitwen zemqi{ni posed (3,5 ha), nespecifi~na i nekonkurentna proizvodwa, nizak nivo tehnolo- {kih inovacija i prili~no zastarela sredstva mehanizacije. Migracija seoskog stanovni{tva u grad, veliki deo nerekultivisanih povr{ina, kao i prekopavawe oko 150 hektara plodne zemqe godi{we za potrebe eksploatacije ugqa, samo su dodatno ote`ali ve} te`ak polo`aj poqoprivrede. I pored svih te{ko}a poqoprivredna proizvodwa i daqe funkcioni{e, a oko 60% radnosposobnog stanovni{tva koje radi u PD RB Kolubara Lazarevac bavi se, u ve}oj ili mawoj meri, poqoprivredom kao dodatnom delatno{}u. Malom broju gazdinstava poqoprivreda je aktivnost koju obavqaju radno sposobni ~lanovi time ostvaruju- }i dohodak. Poqoprivrednom zemqi{tu pripada 23210 ha ili 60,5% ukupne povr{ine op{tine, od ~ega 22989 ha pripada individualnom sektoru, a preostalih 221 ha ~ine ostali oblici vlasni{tva. U strukturi poqoprivrednih povr{ina (2006. godine) najve}i je udeo oranica i vrtova (73,43%), zatim prirodnim travwacima (livade 11,79%, pa{waci 6.48%), te vo}- wacima (8,04%) i vinogradima (0,27%). Oranice i ba{te zauzimaju 17042 ha. U strukturi orani~nih povr{ina najve- }a je zastupqenost `ita (63,10%), zatim sledi sto~no-krmno biqe (19,42%), pa povrtno biqe (14,43%), neobra ene oranice i ba{te su zastupqene na 2,78%, industrijsko biqe (0,16%) i rasadnici (0,10%). U strukturi zasejanih povr{ina vode}e mesto zauzimaju kukuruz (56,95% po`etih povr{ina), p{enica (28,63%), je~am (7.52%), ovas (6,55%) i ra` (0.35%). Zastupqenost biqaka za tehni~ku preradu ({e}erna repa i suncokret) vrlo je skromna. U strukturi zasejanih povr{ina zna~ajno mesto ima povr}e gde su naj~e{}e zastupqeni: krompir (44.89% po`etih povr{ina), pasuq (12,34%), paradajz (11,93%, kupus (7,74%), gra{ak (7,47%), crni luk (6,84%), te paprika i {argarepa sa oko 4%. Na blagim padinama zastupqena je i proizvodwa vo}a. Godi{we se proizvede oko 12.000 tona vo}a. Tradicionalno, ne{to vi{e od ½ proizvodwe dolazi na {qive (58,23%), zatim slede gro` e, jabuke, vi{we i dr.. Sa 6115 tona op{tina Lazarevac je najve}i proizvo a~ {qiva u beogradskom regionu. Stawe sto~arstva karakteri{u mali proizvodni kapaciteti porodi~nih poqoprivrednih gazdinstava koja preovla uju u toj poqoprivrednoj grani s niskom proizvodno- {}u po grlu i ~esto slabim kvalitetom proizvoda. Porodi~na poqoprivredna gazdinstva sto~arstvom se bave, uglavnom, radi zadovoqewa sopstvenih potreba. Na privatnim posedima ne postoje zna~ajniji objekti za uzgoj i preradu sto~nih proizvoda. Strukturni i prostorni razvoj industrije, odnosno privrednih segmenata iz domena eksploatacije i prerade lignita, elektroenergetike i komlementarnih industrijskih oblasti u funkciji primarnih aktivnosti oblikovale su prostorno-privredni profil op{tine Lazarevac. Zbog strate{kih zna~aja rudarsko-energetsko-industrijskog kompleksa formiran identitet lokalne ekonomije planskog podru~ja afirmisan je i prepoznatqiv na {irem, regionalnom i republi~kom nivou. Ovaj privredni kompleks je, zahvaquju}i svojoj razvojno-pokreta~koj snazi, nosilac transformacionih procesa i pojava u prostoru, odnosno predstavqa fundamentalni faktor promena u morfolo{koj, funkcionalnoj i populacionoj strukturi i susednih op{tina. Ugqeni horizont Kolubarskog basena pru`a se kontinualno pravcem istok-zapad u du`ini od oko 25 km i {irini od 2 8 km, najve}im delom kroz op{tine Lazarevac, Lajkovac i Ub. Produktivna serija lignita je podeqena u nekoliko ve}ih i mawih blokova, u kojima dubina ugqenog sloja varira, od 2 10 m na obodu do 25 45 m u centralnim delovima, a mestimi~no i do 100 m. Kolubarski basen je rekom Kolubarom podeqen na isto~ni i zapadni deo. Isto~ni deo Basena se nalazi izme u reka Turija, Pe{tan i Kolubara, i prema stepenu istra`enosti i pripremqenosti za povr{insku eksploataciju podeqen je na 9 geolo{ko-ekonomskih celina, i to: A, B, C, D, E, F, G, Veliki Crqeni i [opi}-lazarevac. Eksploatacija ugqa se trenutno obavqa u le`i{tima poqa B i D, dok je na poqu A zavr{ena. U ostalim
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 145 le`i{tima se sprovode geolo{ka istra`ivawa. Zapadni deo Basena se nalazi izme u reke Kolubare na istoku i Tamnave i Uba na severozapadu, i podeqen je na slede}a le- `i{ta: Tamnava Isto~no poqe, Tamnava Zapadno poqe, Radqevo, Zvizdar, Ruklade i Trli}, od kojih su sada u eksploataciji Tamnava Isto~no poqe i Tamnava Zapadno poqe. U periodu do 2007. godine rudarsko-energetsko-industrijske aktivnosti su zauzele znatne povr{ine u op{tini Lazarevac, i to: za potrebe izgradwe i funkcionisawa elektro-industrijskih objekata oko 533 ha; za potrebe rudarskih radova oko 22 km 2 ; i rekultivisanih povr{ina oko 13 km 2 (najve}i deo pod {umama). Proizvodwa ugqa u Rudarskom basenu Kolubara je posledwih godina na nivou od oko 27x10 6 t godi{we. Do ukqu- ~ewa novih termo-energetskih kapaciteta (TE Kolubara B ili alternative) ne o~ekuje se zna~ajnije pove}awe. Proizvodwa elektri~ne energije u Kolubarskom basenu zapo~ela je 1956. godine i pove}avala se sve do 1979. godine, u periodu kada je izgra eno pet blokova TE Kolubara A (ukupne snage 271 MW). 1988. godine zapo~eta je izgradwa TE Kolubara B, koja nije zavr{ena. Lignitima iz Kolubarskog basena snabdevaju se TE Nikola Tesla A (snage 1650 MW) i TE Nikola Tesla B (snage 1240 MW) koje se nalaze na podru~ju op{tine Obrenovac. U periodu do 2005. godine za potrebe {irewa povr{inskih kopova raseqeno je ukupno 2.900 doma}instava. Zna~aj lokalne ekonomije op{tine Lazarevac u regionalnim okvirima ilustruju slede}i podaci: s aspekta zaposlenosti: u ukupnoj zaposlenosti na teritoriji grada Beograda, op{tina Lazarevac u~estvuje sa 3,7% (4,5% u preduze}ima, ustanovama, zadrugama i organizacijama i svega 1% u sektoru lica koja samostalno obavqaju zanimawe) uz vrlo veliku koncentraciju zaposlenih u oblasti va ewa rude i kamena, 95,2% (4,3% u prera iva~koj industriji i 9,7% u proizvodwi i snabdevawu elektri~nom energijom, gasom i vodom) {to ukupno ~ini 12,4% zaposlenih u industrijskom sektoru grada Beograda; s aspekta narodnog dohotka: u strukturi ukupnog dohotka grada Beograda, op{tina Lazarevac u~estvuje sa 4,9% (sa 1/3 u dohotku koji se formira u dr`avnoj svojini i svega 1,4% u dohotku u privatnoj svojini); sa 15,1% u strukturi dohotka industrijskog sektora grada Beograda i 97,1% dohotka u oblasti va ewa rude i kamena. U op{tini se formira 1,7% ukupnog dohotka Republike, 8,8% dohotka u dr`avnoj svojini, 3,8% dohotka industrijskog sektora i 22,4% dohotka u oblasti va ewa rude i kamena; s aspekta izabranih indikatora nivoa razvijenosti koncentracija i funkcionisawe strate{kih privrednih aktivnosti na teritoriji op{tine Lazarevac refelektuje se kroz vi{i nivo razvijenosti planskog podru~ja: stepen zaposlenosti znatno vi{i u odnosu na prose~nu vrednost na nivou Republike i grada Beograda; stepen industrijske zaposlenosti ukazuje na usmerenost lokalne ekonomije ka rudarsko-energetsko-industrijskom kompleksu; stepen nezaposlenosti posledwih godina prisutan je trend smawewa ove kategorije sa 6.117 u 2004. godini, 4.425 u 2005. godini, na 3.875 u 2006. godini, {to je rezultiralo ispodprose~nim vrednostima ovog pokazateqa u odnosu na {ire prostorne celine; i, narodni dohodak per capita znatno ve}i od proseka Srbije i grada Beograda. Uporedo s razvojem strate{kih privrednih aktivnosti u dr`avnim vlasni{tvu, usporenim tempom odvija se razvoj malih i sredwih preduze}a (MSP) i preduzetni{tva. U 2006. godini bilo je 760 pravnih lica, od ~ega je skoro 30% iz oblasti trgovine, kao i 1350 radwi od ~ega je 478 iz sektora trgovine i opravke motornih vozila. Najve}i industrijski lokaliteti nalaze se u Vreocima (povr{ine 271,95 ha), Velikim Crqenima (258,9 ha) i Lazarevcu (100 ha). Pored eksploatacije i prerade ugqa, energetike, ma{inogradwe, metaloprera iva~ke delatnosti, granska struktura industrije dopuwena je aktivnostima iz domena eksploatacije nemetala i gra evinskog materijala i wihove prerade, proizvodwe gumenih proizvoda i prehrambene industrije. Zna~ajan preduslov razvoja turizma predstavqaju prirodne vrednosti, bogatstvo {umama, brojni mawi vodotoci i stvorena jezera treba iskoristiti kao okosnicu razvoja rekreativnih prostora. Date prirodne karakteristike pru`aju dobru osnovu i za razvoj lova i ribolova, kao i za razvoj seoskog turizma. Preko trideset fudbalskih terena i dvadeset terena u samom gradu za male sportove i moderna streqana ~ini Lazarevac idealnim mestom za pripreme sportista. Poseban zna~aj ima i mogu}nost kori{}ewa rekreativnih povr{ina RB Kolubara uz dodatno ure ewe za potrebe turizma, sporta i rekreacije. Jedan deo tog prostora predstavqa idealnu stazu za kantri moto reli, moto-kros ili stazu za montibajk. Drugi deo se po{umqava na bre- `uqcima izme u kojih su, u udolinama jezerca, {to ih ~ini idealnim mestom za rekreativni odmor. Na ovim prostorima postoji preko dvadeset malih jezera okru`enih `ivopisnom {umom. Kulturno nasle e se smatra jednom od glavnih turisti~kih ponuda op{tine kroz turisti~ke ture koje bi povezivale sve spomenike kulture na teritoriji op{tine (Brajkovac, ^ibutkovica, Baro{evac, Junkovac, Leskovac, Petka, Vreoci, [opi}, Lazarevac). Pored nepokretnih kulturnih dobara, na podru~ju op{tine se nalaze i drugi oblici kulturnog nasle a materijalnog i duhovnog karaktera, koji upotpuwuju sliku o bogatstvu i vrednosti ove sredine i nazna~uje pravce prostirawa kulturnih staza. Op{tina Lazarevac ima povoqan saobra}ajni polo`aj i razvijenu mre`u puteva. Pored dobre povezanosti mre- `om regionalnih puteva sa op{tinama administrativnog podru~ja grada Beograda (Obrenovac, Sopot, Mladenovac), podru~je op{tine i grad Lazarevac imaju dobru vezu i sa centralnom Srbijom preko dva va`na saobra}ajna pravca, tzv. Ibarske magistrale (M-22) i `elezni~ke pruge Beograd Bar. Primarnu putnu mre`u ~ine dr`avni putevi II reda, koji su magistralnog i regionalnog karaktera, i to: magistralni put M-22 (Beograd Lazarevac Gorwi Milanovac); magistralni put M-4 (Vaqevo Lazarevac Aran elovac); regionalni put R-203 (Vreoci Brajkovac); regionalni put R-201 (Stepojevac Kru{evica); regionalni put R-205b (Dudovica Lazarevac); i regionalni put R-201b (Veliki Crqeni Sibnica). Neposredno uz koridor Ibarske magistrale do{lo je do intenzivnog i prete`no stihijskog prostornog razvoja, koji se ogleda u koncentraciji objekata u blizini puta i {irewu gra evinskog zemqi{ta. Drugi po zna~aju je magistralni put M-4, koji povezuje Vaqevo i Aran elovac pravcem zapad-istok, odnosno povezuje delove centralne Srbije sa autoputem E-75 (koridorom 10). Magistralni putevi M-22 i M-4 su dva kqu~na putna pravca preko kojih se ostvaruje veza grada i Op{tine sa magistralnom putnom mre`om i autoputskim koridorima u Srbiji. Grad Lazarevac predstavqa i zna~ajno ~vori{te regionalnih puteva, pri ~emu se posebno isti~e zna~aj puta R-203 iz pravca Vreoca, kao i puta R-205b iz pravca Mionice. Poseban zna~aj za saobra}ajne tokove na podru~ju op{tine i weno povezivawe sa rekom Savom kao plovnim putem, aerodromom Nikola Tesla u Sur~inu i autoputem E-70 kao delom koridora 10, ima regionalni putni pravac od Stepojevca, preko Dra`evca do Obrenovca, kao i planirani drumski most preko Save kod Obrenovca i planirani regionalni put od leve obale Save do Dobanovaca. Taj putni pravac omogu}ava relativno dobar pristup i kori{}ewe re~nog i vazdu{nog saobra}aja.
Broj 58 146 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Stawe primarne putne mre`e se mo`e oceniti kao zadovoqavaju}e. Ukupna du`ina primarne putne mre`e u obuhvatu Plana je oko 113 km, od kojih je 52 km magistralnih puteva i 61 km regionalnih puteva. Magistralni i regionalni putevi su u potpunosti izvedeni savremenim kolovozom. Gustina putne mre`e na teritoriji op{tine Lazarevac iznosi 0,53 km/km 2 (Srbija 0,42 km/km 2 ), {to je sa stanovi{ta postoje}ih potreba zadovoqavaju}e. Sekundarnu putnu mre`u ~ine lokalni putevi (23 lokalna puta, ukupne du`ine 88 km), kao i razvijena mre`a ulica u Lazarevcu i drugim naseqima Op{tine. Sekundarna mre`a puteva u Op{tini nije dovoqno razvijena. Postoji jo{ uvek dosta neasfaltiranih puteva, kao i puteva sa neadekvatnom regulacijom. U nekim delovima op{tine, posebno u ju`nom brdovitom delu, konfiguracija terena predstavqa ograni~avaju}i faktor. Lokalna putna mre`a je u ve}ini slu~ajeva lo{a. Jedan od osnovnih uzroka je nedovoqna prose~na {irina kolovoza. Prema raspolo`ivim podacima, ukupna du`ina lokalnih puteva je oko 88 km, od kojih je 77 km izvedeno sa savremenim kolovozom a 11 km je tucanik. Jedan od osnovnih problema u saobra}aju jeste odvijawe tranzitnog saobra}aja iz pravca Aran elovca putem M-4 kroz grad Lazarevac. Iako saobra}aj nije intenzivan, odvija se u najoptere}enijim gradskim ulicama koje ~ine prsten centralne gradske zone. Planom generalne regulacije Lazarevca predvi eno je izme{tawe magistralnog puta M-4 na novu trasu. Na staroj trasi puta M-4 predvi eno je intenzivirawe pe{a~kog i biciklisti~kog saobra}aja ka rekreativnom centru O~aga, kao i odvijawe saobra}aja sa znatno mawim intenzitetom. U Lazarevcu ne postoji javni gradski prevoz. Putni~ki saobra}aj do Beograda se obavqa autobuskim linijama (160 polazaka dnevno, oko 3800 putnika). Konceptom razvoja javnog gradskog saobra}aja predvi eno je pet autobuskih linija koje treba da opslu`uju grad, kao i izgradwa nove autobuske stanice uz postoje}u autobusku i `elezni~ku stanicu. Magistralna `elezni~ka pruga Beograd Bar koja prolazi pravcem sever-jug kroz gotovo celu teritoriju op{tine Lazarevac, od najve}eg je zna~aja za `elezni~ki saobra- }aj Srbije. Na podru~ju Lazarevca postoji `elezni~ka stanica Lazarevac koja ima povoqan prostorni polo`aj u odnosu na grad. U narednom periodu }e dobiti na zna~aju, posebno u povezivawu Lazarevca i Beograda tzv. regionalnim vozovima za prevoz putnika. Na podru~ju Op{tine se nalaze i va`ni industrijski koloseci, koji povezuju pogone u Rudovcima, Baro{evcu, Vreocima i Velikim Crqenima sa TE Nikola Tesla u Obrenovcu. Ovom prugom se godi{we preveze preko 20.000.000 t lignita. Lazarevac se snabdeva vodom iz podzemnih voda u aluvijalnim ravnima reka. Na podru~ju Op{tine je razvijeno vi- {e vodovodnih sistema, i to: vodovodni sistem Lazarevac koristi izvori{ta Nepri~ava i Pe{tan. Iz ovog sistema se vodom snabdevaju naseqa i delovi naseqa na podru~ju op- {tine Lajkovac (Lajkovac, Nepri~ava, Rubribreza, ]elije) i op{tine Lazarevac (Lazarevac, Petka, [opi}, [u- {war, Stubica, Lukavica, Dren, Burovo); Vodovodni sistem Vreoci, ~ije se izvori{te nalazi u blizini Kolubare, je gra en za potrebe vodosnabdevawa u industrijskom kompleksu rudarskog basena; Vodovodni sistem Veliki Crqeni je nastao spajawem sistema za potrebe TE Kolubara A i sistema za potrebe naseqa (izvori{te kod zelene pijace); Vodovodni sistem Medo{evac je gra en za potrebe snabdevawa rudarske kolonije u Rudovcima. Izvori- {te koje je na podru~ju Medo{evca, kasnije je pro{ireno sa izvori{tem i postrojewem za pre~i{}avawem u Zeokama. Iz ovog sistema vodom se snabdevaju delovi naseqa Medo- {evac, Zeoke, Baro{evac, Mali Crqeni i Rudovci; Vodovodni sistem Junkovac je gra en za potrebe rudarske kolonije u Junkovcu, a kasnije je pro{iren na objekte severnog krila Poqa D i naseqe Junkovac; i, Vodovodni sistem Stepojevac koji je gra en za potrebe mlina u Stepojevcu, pri ~emu je pro{iren i na pojedine delove naseqa. Navedeni vodovodni sistemi imaju razvijenu vodovodnu mre`u i postrojewa za pre~i{}avawe vode (zbog pove}anog sadr`aja gvo` a, mangana i amonijaka). Na podru~ju op- {tine postoji i vi{e mawih vodovovnih sistema koji su lokalnog karaktera. Jedini ve}i kanalizacioni sistem postoji u gradu Lazarevcu. U ostalim naseqima nema sistema za sakupqawe, odvo ewe i pre~i{}avawe otpadnih voda. Otpadne vode se ispu{taju u neadekvatne septi~ke jame, ili u jaruge, kanale, potoke i reke. Kanalizaciona mre`a u Lazarevcu je separacionog tipa i ukupne je du`ine oko 55 km. Primarnom kanalizacionom mre`om je pokriveno samo oko 30% teritorije Grada, a sakupqene otpadne vode se direktno ispu{taju u reku Lukavicu. Prigradska naseqa i pojedini delovi Grada imaju septi~ke jame koje su vodopropusne i ne prazne se redovno, {to dovodi do zaga ivawa zemqi{ta i bunara pitke vode. U Velikim Crqenima postoji kanalizaciona mre`a za otpadne vode u krugu Termoelektrane i rudarskoj koloniji. Otpadne vode se preko kolektora Ø 300 ispu{taju u kanal Crne vode koji se uliva u Kolubaru. U Vreocima i Stepojevcu na kanalizacionu mre`u su prikqu~eni dom zdravqa, {kola i mawi broj doma}instava. Vode se ispu{taju bez pre~i{}avawa u lokalne potoke i jaruge. U Baro{evcu, u nasequ Jelav, kao i u Rudovcima postoji delimi~no izgra ena kanalizaciona mre`a, iz koje se otpadne vode ispu{taju u reku Pe{tan. Otpadne vode i vode iz tehnolo{kih procesa u Rudarskom basenu Kolubara ugro`avaju sva naseqa koja se nalaze u zonama rudarskih radova i prerade ugqa. Postoje}a postrojewa su zastarela, od kojih pojedina ne rade. Postoje samo sistemi za pre~i{}avawe otpadnih industrijskih voda Termoelektrane u Velikim Crqenima i objekata prerade ugqa u Vreocima. Ki{na kanalizacija je delimi~no izgra ena i razvijala se paralelno sa {irewem putne mre`e od centra Lazarevca ka obodima. Veliki broj prirodnih vodotokova, kao i topografija Lazarevca, pru`aju mogu}nosti za kanalisawe najve}eg dela Grada sa minimalnim tro{kovima. Sa stanovi{ta odbrane od poplava, sliv Kolubare predstavqa jedinstvenu hidrografsku celinu, tako da od regulacionih radova i objekata za za{titu od poplava zavisi bezbednost naseqa u op{tini Lazarevac, kao i energetskih i industrijskih postrojewa u rudarskom basenu. Od talasa velikih voda verovatno}e 1% (stogodi{wa velika voda) linijskim za{titnim sistemima (nasipima i regulacionim radovima) {titi se u dolini Kolubare oko 17.000 ha najkvalitetnijeg zemqi{ta, kao i vi{e velikih naseqa. Zbog za{tite kopova od infiltracije re~nih voda obavqeni su obimni radovi na regulaciji i izme{tawu re~nih korita. Do 1977. godine korito Kolubare je izme{teno, najpre od Poqana do u{}a Pe{tana, a zatim i od vodozahvata do u{}a Vrani~ine. Tada su izvr{ena zna~ajna skra- }ivawa toka i pove}avawa podu`nih padova. Ciq tih radova je bio osloba awe prostora za otvarawe kopa Tamnava Isto~no poqe. Korito Kolubare je ponovo izme{teno 2007. godine u delu izme u mosta na lokalnom putu Vreoci Skobaq i crpne stanice kod mosta na putu Veliki Crqeni Stubline, zbog otvarawa povr{inskog kopa Veliki Crqeni. Reka Pe{tan je regilisana na potezu od u{}a do profila uzvodno od `elezni~ke pruge (km 4+255). Za potrebe {irewa kopova predvi eno je weno daqe izme{tawe ka jugu. Reka Lukavica, desna pritoka Kolubare, ure ena je sa dva tipa regulacije. Regulacija Turije i wene pritoke Beqanice u zoni Velikih Crqena izvr{ena je prvenstveno za potrebe TE Kolubara A. Zbog polo`aja TE Kolubara A u Velikim Crqenima i TE Kolubara B koja je u izgradwi, na podru~ju Op{tine je razvijen sistem magistralnog transporta elektri~ne
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 147 energije. Razvijena je i distributivna elektroenergetska mre`a, koja sadr`i tri TS 110/35 kv i veliki broj trafostanica 35/10kV. Preuzimawe elektri~ne energije iz sistema vr{i se preko TS 110/35 kv O~aga u Lazarevcu instalisane snage 2h31,5 MVA, koja je u proteklom periodu postigla vr{no optere}ewe od 51 MVA, {to je procentualno 80% instalisane snage. U ciqu wenog rastere}ewa izgra en je dalekovod 35 kv, koji polazi iz TS 110/35 kv Jabu~je i napaja podru~je Lajkovca, ~ime je smaweno optere}ewe trafostanice 110/35 kv O~aga. U Lazarevcu postoje tri TS 35/10 kv koje zadovoqavaju trenutne potrebe. Po{to su vangradski pravci uglavnom mawe du`ine, u narednom periodu se ne o~ekuju problemi u pogledu snabdevawa elektri~nom energijom odgovaraju}eg napona. Za potrebe izgradwe fabrike za remont motora u industrijskoj zoni O~aga i zahteva za instalisanom snagom od 4 MVA, potrebno je izgraditi novu trafostanicu 35/10 kv Lazarevac 4. Prikqu~ni dalekovod 35 kv bi polazio od TS 35/10 kv Lazarevac 1 na samom wegovom izlazu iz TS 110/35 kv O~aga. Grejawe objekata u Lazarevcu u ranijem periodu zasnivalo se na ve}em broju samostalnih kotlarnica. Do razvoja sistema daqinskog grejawa Lazarevca do{lo je 1981. godine kada je izgra en toplovod Vreoci Lazarevac. Toplovod je izgra en kao nadzemni na betonskim osloncima, od ~eli~nih cevi. Du`ina toplovoda (glavne magistrale) je 6,3 km. U Lazarevcu je izgra en sistem gradskih magistralnih vodova (Severna, Isto~na, Centralna, Ju`na i Zapadna magistrala) sa bo~nim ograncima prema podstanicama u objektima koji su prikqu~eni na sistem grejawa. U Vreocima je izgra eno pumpno-izmewiva~ko postrojewe (toplana) sa dva izmewiva~a (paravoda) snage po 29 MW, koji paru dobija iz kotlovskog postrojewa su{are. Topla voda se osim u Lazarevac, transportuje jednim delom i u poqoprivredni objekat Staklenik. Toplifikacioni sistem Lazarevca ima oko 120 velikih (javnih) podstanica i oko 600 malih (individualnih) podstanica. Wihov toplotni konzum (potrebna toplotna energija za maksimalno potrebnu snagu grejawa) je oko 65 MJ/s. Du`ina gradskih magistralnih cevovoda je oko 5 km, a ukupna du`ina svih bo~nih ogranaka je oko 25km. Po{to su kapaciteti primarne mre`e iskori{}eni blizu maksimuma, mogu}nosti za prikqu~ewe novih potro{a~a na sistem su male. Iako je Toplana posledwih godina raspolagala sa oko 40 MJ/s toplotne energije ({to zavisi i od potreba proizvodnog procesa Su{are), prema Gradu je iz Toplane kretalo maksimalno oko 30 MJ/s, {to je dvostruko mawe od potrebnog. Osnovni ograni~avaju}i faktor za bilo kakvo pove}awe raspolo`ive toplotne energije do sada je bio nedovoqan kapacitet pumpnog postrojewa u Toplani. Stawe magistralnih toplovoda je lo{e, prvenstveno zbog dejstva korozije, pri ~emu su ~esta pucawa cevi. Oprema u javnim podstanicama je zbog vi{egodi{weg neadekvatnog odr`avawa u lo{em stawu, tako da ve}ina podstanica nije u stawu da zadovoqi potrebe potro{a~a. Vi{egodi{wi problemi sa grejawem su naveli jedan broj ve}ih potro{a~a na izgradwu sopstvenih kotlarnica, {to je neracionalno i ekolo{ki mawe prihvatqivo. Na teritoriji op{tine Lazarevac ne postoji mre`a gasovoda. Na delu magistralnog gasovoda (od 50 bara) ju`no od Beograda blizu Ru{wa izgra en je prikqu~ak za magistralni gasovod ka Lazarevcu. Magistralni gasovod ka Lazarevcu se provodi du` nenaseqenih poqoprivrednih povr{ina, prate}i Ibarsku magistralu sa wene zapadne strane vode}i ra~una da ne pre e granicu kopova. Ju`no od Stepojevca i zapadno od Velikih Crqena predvi ena je lokacija za izgradwu glavne mernoregulacione stanice (GMRS) Lazarevac. Mre`a fiksne telefonije je dobro razvijena. Nalazi se u okviru mre`ne grupe Beograd i Vaqevo i obuhvata ~etiri telefonske centrale, i to Lazarevac i Obrenovac, koje pripadaju mre`noj grupi Beograd, i Lajkovac i Ub, koje pripadaju mre`noj grupi Vaqevo.Ukupan broj instalisanih telefonskih prikqu~aka 2000. godine je iznosio 25.944, od ~ega je zauzeto 18.869, dok je ostatak u fazi izgradwe i rekonstrukcije mre`a. Kroz podru~je op{tine prolaze magistralni telekomunikacioni opti~ki kablovi i lokalni simetri~ni i opti~ki kablovi po kojima rade sistemi prenosa za me usobno povezivawe telefonskih centrala. Na teritoriji op{tine Lazarevac postoje brojna i raznovrsna kulturna dobra, kao svedo~anstva razli~itih vremenskih perioda u kojima su nastala, i koja su, ili progla- {ena za kulturna dobra, ili u`ivaju status prethodne za- {tite. Progla{ena kulturna dobra su: jedno kulturno dobro od izuzetnog zna~aja, Spomen-crkva kosturnica Svetog velikomu~enika Dimitrija; jedno kulturno dobro od velikog zna~aja, Spomenik Knezu Stanoju u Zeokama; i 10 kulturnih dobara (osam spomenika kulture i dva arheolo{ka nalazi{ta). Pored nepokretnih kulturnih dobara, na podru~ju op- {tine se nalaze i drugi oblici kulturnog nasle a materijalnog i duhovnog karaktera. Kulturna dobra koja u`ivaju status prethodne za{tite (evidentirana kulturna dobra) su brojni objekati sakralne arhitekture, objekati narodnog graditeqstva, grobqa i pojedina~ni spomenici i arheolo{ki lokaliteti. Na teritoriji op{tine Lazarevac nema za{ti}enih prirodnih dobara. Podru~je op{tine Lazarevac je u pogledu kvaliteta `ivotne sredine odre eno unutarop{tinskim faktorima, odnosno postojawem rudarsko-energetsko-industrijskog kompleksa nacionalnog zna~aja koji je dominantna funkcija. Najve}i deo teritorije op{tine Lazarevac nalazi se u okviru Kolubarskog lignitskog basena sa povr{inskim kopovima ugqa, deponijama pepela, termoelektranama i nizom postrojewa za proizvodwu i preradu ugqa i proizvodwu elektri~ne energije. Uticaj na `ivotnu sredinu navedenih postrojewa i aktivnosti je od zna~aja na lokalnom, regionalnom ali i dr`avnom nivou, pre svega u pogledu zaga ivawa vazduha, povr{inskih i podzemnih voda, zemqi- {ta i `ivog sveta, kao i u pogledu socio-ekonomskih i uticaja na zdravqe stanovni{tva. Osnovni izvori zaga ivawa su: povr{inski kopovi (Tamnava Zapadno poqe, Tamnava Isto~no poqe); transport i deponija pepela (Veliki Crqeni); sistem transporta i deponije ugqa (Veliki Crqeni, Vreoci); TE Kolubara A (Veliki Crqeni); Kolubara Metal, Kolubara Prerada sa toplanom i Kolubara IGM (Vreoci); Kolubara Univerzal i razvodna elektroenergetska mre`a (Veliki Crqeni). 1.4. Potencijali i ograni~ewa podru~ja prostornog plana Osnovni potencijali prostornog razvoja su slede}i: U pogledu kori{}ewa prirodnih resursa povoqan geografski polo`aj i blago razu en reqef; bogatstvo mineralnim resursima (ogromne rezerve ugqa, nemetali~nih mineralnih sirovina koje prate le`i- {ta ugqa, dijatomejska zemqa, kvarcni pesak, {qunak, opekarska glina, le`i{ta granodiorita i dr.); i gusta hidrografska mre`a i izvori{ta mineralne vode u jugozapadnom delu op{tine; prostori pod {umama i bogat `ivotiwski svet. Po pitawu stanovni{tva, mre`e naseqa i javnih slu`bi pozitivan prirodni prira{taj na nivou op{tine; relativno visok udeo aktivnog stanovni{tva koje obavqa zanimawe u ukupnom aktivnom stanovni{tvu i postojawe zaliha radne snage; veliki procenat seoskog stanovni{tva; tradicija bavqewa osnovnim poqoprivrednim granama;
Broj 58 148 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. obu~enost stanovni{tva za poslove u oblasti rudarstva i energetike; relativno visok standard stanovni{tva u odnosu na prosek Republike Srbije; grad Lazarevac, koji kao subregionalni centar, predstavqa zamajac ukupnog privrednog i socijalnog razvoja grada Beograda, a kroz redistribuciju na nivou Republike Srbije, mo`e zna~ajno da doprinese razvoju drugih regiona; delimi~no razvijeni sekundarni op{tinski centri (centri zajednice naseqa), koji pokrivaju svojim funkcijama delove teritorije op{tine; razvijena zona prigradskih naseqa neagrarnog i me- {ovitog tipa; dobri uslovi u ju`nom delu op{tine za proizvodwu i distribuciju zdrave hrane; dobri uslovi za razvoj seoskog i bawskog turizma naseqa u ju`nom delu op{tine; zadovoqavaju}a i relativno gusta mre`a objekata javnih slu`bi obaveznih sadr`aja (osnovno obrazovawe i primarna zdravstvena za{tita); {kolski kompleks u Lazarevcu sa rezervisanom povr- {inom za pro{irewe; mogu}nost formirawa visoko{kolske ustanove u Velikim Crqenima, vezane za dominantan oblik privre ivawa u op{tini (ogranak Rudarsko-geolo{kog fakulteta); savremeni Dom zdravqa u Lazarevcu sa porodili{tem i Centrom za endemsku nefropatiju; mogu}nost renovirawa i izgradwe drugih neophodnih objekata javnih slu`bi; razvijena sportska infrastruktura op{tinskog centra; i mogu}nost razvoja specifi~nih vidova sportsko-rekreativnih aktivnosti na devastiranim povr{inama nastalim eksploatacijom ugqa. U oblasti privrede zna~ajne povr{ine kvalitetnog zemqi{ta na kome je mogu}a intenzivna proizvodwa vo}a, povr}a i drugih ratarskih kultura; polo`aj op{tine u neposrednoj blizini beogradske aglomeracije agro-ekolo{ka oblast u ju`nom delu op{tine sa povoqnim prirodnim uslovima za intenzivnu poqoprivrednu proizvodwu; poqoprivredne povr{ine koje ~ine 60.5 % ukupnih povr{ina; dolinske ravni reke Kolubare i wenih pritoka koji su predeli akumulativnog nanosa sa zemqi{tima najvi{ih bonitetnih klasa (I i II klase). postoje}i fond i kvalitet zemqi{ta koji omogu}avju prehrambenu sigurnost stanovni{tvu; povoqni prirodni uslovi za razvoj savremene poqoprivredne proizvodwe, zdrave hrane, mini farmi, specifi~nih proizvoda, podizawe novih planta`a vo}a, plastenika i staklenika (za povr}e i cve}e); tradicija bavqewa poqoprivredom; zna~ajno u~e{}e me{ovitih doma}instava koja su, po pravilu, otvorenija i spremnija za inovacije u poqoprivredi i drugim delatnostima; koncentracija privatnog kapitala u pojedinim delatnostima sa tendencijom pro{irewa aktivnosti i na poqoprivredu; postojawe mogu}nosti formirawa brenda (pre svega u sto~arskoj proizvodwi); otvorene mogu}nosti za {irewe preduzetni{tva u svim sferama dru{tveno-ekonomskog `ivota na selu, od primarne poqoprivredne proizvodwe i agrobiznisa, proizvodnih usluga i zanatstva, do otvarawa privatnih veterinarskih stanica, servisa i sl.; potencijali za razvoj malih i sredwih preduze}a u ruralnim podru~jima, razvoj malih proizvodnih kapaciteta koji su uskla eni sa zahtevima tr`i{ta i ekolo{kim karakteristikama sredine; izrazite mogu}nosti za ja~awe veza izme u poqoprivrede i komparativnih delatnosti: turizma, industrije, zanatsko-uslu`ne aktivnosti i dr.; znatne rezerve lignita na kojima se mo`e bazirati proizvodwa elektri~ne energije; proizvodwa toplotne energije; bogatstvo drugim mineralnim sirovinama (nemetali~ne mineralne sirovine koje prate le`i{ta ugqa, dijatomejska zemqa, kvarcni pesak, {qunak, opekarska glina, kao i le`i{ta granodiorita); rast investicija, proizvodwe, zaposlenosti i dru- {tvenog proizvoda; tradicija rudarske i energetske delatnosti; polo`aj op{tine Lazerevac u okviru beogradske aglomeracije, na magistralnom saobra}ajnom pravcu, u zoni kontakta celina razli~itih privredno-geografskih karakteristika (rudarsko-energetskog, industrijskog, agrarnog podru~ja i dr.) povoqan za razvoj privrednih zona; skup neobnovqivih (ugaq, nemetalne sirovine) i obnovqivih prirodnih resursa (poqoprivredno zemqi{te, vode, termalni izvori) za razvoj diverzifikovane strukture privrednih delatnosti rudarstva, energetike, prera- iva~ke industrije, poqoprivrede i dr.; kvantitet i kvalitet qudskog potencijala tradicija i iskustvo u domenu rudarstva, energetike i pomo}nih industrijskih aktivnosti, obiman radno-sposobni kontengent, visokostru~na i obrazovana aktivirana, kao i nezaposlena radna snaga; izgra eni kapitalni proizvodni i infrastrukturni fondovi naro~ito u energetsko-industrijskom kompleksu i mogu}nost aktivirawa objekata preduze}a koji su van funkcije; oformqen identitet lokalne ekonomije u {irem, regionalnom/republi~kom okviru; visok stepen proizvodnofunckionalnih veza rudarsko-energetsko-industrijskih aktivnosti sa okru`ewem (sa podru~jima eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena izvan granice op{tine Tamnava isto~no i zapadno poqe i sa energetskim kompleksom u Obrenovcu); specijalizovani centri privrednog razvoja Vreoci i Veliki Crqeni, sa energetsko-industrijskim kompleksima razli~itih mogu}nosti prostornog {irewa i kompletirawa sadr`aja drugim privrednim aktivnostima; Lazarevac kao centar diverzifikovane privredne strukture i zna~ajnih mogu}nosti u pogledu razvoja savremenijih prostornih formi i povezivawa nau~no-istra`iva~kih i privrednih aktivnosti u pravcu podsticawa razvoja MSPP (tehnopark, industrijski park, biznis inkubator i sl.); mawi razvojni centri Stepojevac, Brajkovac, Dren i Rudovci; inicijative lokalnih zajednica za intezivirawe razvoja (Stepojevac, Brajkovac, ^ibutkovica, Dudovica i dr.); podr{ka razvoju strate{kih privredenih aktivnosti na republi~kom nivou, i posebno, saradwa razli~itih institucija javnog i privatnog sektora usmerana ka intenzivirawu razvoja MSP (kroz aktivnosti Tranzicionog centra, Regionalnog centra za razvoj MSP i dr.); izuzetne prirodne vrednosti i lepote prvenstveno u ju`nom delu op{tine, pogodnosti i ambijentalne vrednosti za razvoj izletni~kog, rekreativnog i seoskog turizma; mogu}nost kori{}ewa napu{tenih kopova kao sportsko rekreativnih povr{ina; raznovrsna morfologija i mogu}nosti ure ewa sportskih i rekreativnih kompleksa na slobodnim ravnim ili blago nagnutim terenima; jezero O~aga i brojni vodotoci (Kolubara, Lukavica, [u{warica, Stubica, Krivaja, Crne me e i dr.); poribqena jezera na prostorima gde je ranije vr{ena eksploatacija ugqa; postoje}e {ume; bogatstvo mineralnih izvora kao preduslov razvoja bawskog turizma u selu ^ibutkovica;
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 149 kulturno-istorijsko nasle e: spomen-obele`je Knezu Stanoju, Vrap~e brdo, staro Vojni~ko grobqe, crkva Svetog velikomu~enika Dimitrija sa spomen-kosturnicom, spomenik Srpskom ratniku, moderna galerija, Kamengrad ; crkve brvnare u Vreocima, Baro{evcu i Brajkovcu; ^arobni vrt Bogosava @ivkovi}a; sportski centri; i postoje}e turisti~ke manifestacije. U oblasti saobra}aja i infrastrukturnih sistema razvijena primarna putna mre`a i dobra povezanost sa okru`ewem; blizina koridora budu}eg autoputa Beograd Po`ega i lak pristup autoputu preko dve planirane petqe; magistralna `elezni~ka pruga Beograd Bar, mogu}- nost kori{}ewa i za regionalni saobra}aj; industrijska pruga koja povezuje pogone rudarskog basena i obezbe uje transport lignita do TE Nikola Tesla u Obrenovcu; i elektro-energetski objekti i razvijena elektro-energetska distributivna mre`a koja zadovoqava potrebe gra ana. U pogledu za{tite nepokretnih kulturnih dobara, prirodnih dobara i `ivotne sredine bogato kulturno nasle e koje predstavqaju sva nepokretna kulturna dobra, utvr ena i evidentirana pod prethodnom za{titom, kao i ona za koje se preporu~uju odre ene mere za{tite; o~uvani prirodni ekosistemi u ju`nom delu op{tine; jezera formirana u udubqewima nakon eksploatacije ugqa u Prkosavi, Mirosaqcima, Junkovcu, Cvetovcu i Strmovu; brojni termo-mineralni izvori u ^ibutkovici, @upawcu, Brajkovcu, Malim Crqenima, Rudovcima (nedovoqno istra`eni i afirmisani); velike povr{ine pod {umama; i vizuelni identitet lokacija; Osnovna ograni~ewa za prostorni razvoj su slede}a: U pogledu kori{}ewa prirodnih resursa velike povr{ine zahva}ene povr{inskim kopovima koji degradiraju poqoprivredno zemqi{te i `ivotnu sredinu; nestalan i nedovoqno ure en tok reke Kolubare i drugih reka; nedovoqna istra`enost i iskori{}enost podzemnih mineralnih voda; i usitwenost povr{ina pod {umama i veliko u~e{}e privatnih {uma u ukupnom {umskom fondu, {to uslovqava wihovu prekomernu i neplansku eksploataciju, nepostojawe adekvatnih podataka, planova i programa gazdovawa. Po pitawu stanovni{tva, mre`e naseqa i javnih slu`bi: smawewe broja stanovnika u ju`nom, isto~nom i delimi~no centralnom delu op{tine; nepovoqna starosna struktura, prvenstveno u ruralnom podru~ju; negativna stopa migracija i izra`ene migracije selo-grad; veliki broj dnevnih migracija u okviru op{tine; lo{a obrazovna struktura za razvoj javnih slu`bi, kao i za razvoj tercijarnih delatnosti; nedovoqan broj stanovni{tva sa vi{om i visokom stru~nom spremom; odlazak obrazovanog i mladog stanovni{tva; relativno visok procenat neobrazovanog stanovni- {tva i stanovni{tva sa ni`om stru~nom spremom; relativno visok procenat nezaposlenog lokalnog stanovni{tva; prinudno raseqavawe stanovni{tva zbog {irewa povr{inskih kopova; mali udeo mladog stanovni{tva; veliki broj doseqenih stanovnika iz biv{ih jugoslovenskih republika, kao i sa Kosova i Metohije, {to dodatno doprinosi nedovoqnoj koheziji stanovni{tva; neravnomerni razvoj mre`e naseqa; veoma nizak stepen koncentracije stanovni{tva i delatnosti u ju`nom, isto~nom i delimi~no centralnom delu Op{tine, uglavnom zbog konfiguracije terena i slabe infrastrukturne opremqenosti; devastirane povr{ine nastale eksploatacijom ugqa koje ote`avaju formirawe homogene mre`e naseqa; ekolo{ka ugro`enost stanovni{tva i {irewe kopova dovode do velikih migracija i neujedna~enog razvoja naseqa; slabo diversifikovana struktura delatnosti u naseqima dominantni sekundarni sektor; nedovoqna oprema {kolskog prostora, ukqu~uju}i sportske terene i fiskulturne sale; nizak nivo komunalne opremqenosti, {to stvara probleme u funkcionisawu objekata javnih slu`bi u najve}em broju seoskih naseqa, posebno kada su u pitawu obavezne ustanove javnih slu`bi osnovno obrazovawe i primarna zdravstvena za{tita u ruralnom podru~ju; nedovoqna razvijenost objekata javnih slu`bi iz oblasti kulture, neadekvatni prostori sa zastarelom opremom; nedostatak pred{kolskih ustanova u seoskim naseqima; nedostatak apoteka i specijalisti~kih slu`bi u zdravstvenim stanicama i ambulantama; i nezadovoqavaju}a prostorna distribucija, kao i periodi~ni rad seoskih po{ti. U oblasti privrede neadekvatno kori{}ewe prirodnih resursa za razvoj poqoprivrede; na pojedinim mestima prirodna sredina sa potencijalnim ve}im hazardnim antropogenim delovawem (posebno uticaj REIK-a); visok stepen zavisnosti poqoprivrede od navodwavawa i odvodwavawa u vegetacionom periodu; heterogenost reqefa, geolo{ko-pedolo{ki sastav, hidrografska mre`a, klimatski re`im ovog podru~ja su ~inioci koji intenziviraju erozione procese i uti~u na pojave buji~nih voda koji nepovoqno uti~u na procese u poqoprivrednoj proizvodwi; nedostatak ekonomi~nosti upravqawa zemqom i nepostojawe adekvatnog tr`i{ta zemqi{tem; staro stanovni{tvo, nepovoqne obrazovne strukture; pretpostavka nastavka depopulacionih procesa i daqe smawewe kriti~ne mase stanovni{tva za pokretawe savremene poqoprivrede; intenzivirawe poqoprivredne proizvodwe ograni~eno nedostatkom radne snage koji je posebno izra`en u poqoprivrednim sezonskim radnim {picevima; brojna poqoprivredna doma}instva bez naslednika; ograni~ene mogu}nosti zapo{qavawa u nepoqoprivrednim delatnostima; neinicijativnost stanovnika u ve}ini ruralnih prostora; nedovoqan broj komercijalnih poqoprivrednih gazdinstava; usitwenost poseda; raspola`u}i sitnim i, po pravilu, raspar~anim zemqi{nim posedom, ve}ina porodi~nih gazdinstava ima ozbiqna ograni~ewa za uspostavqawe optimalnih odnosa izme u proizvodnih ~inilaca, naro~ito u pogledu racionalnog kori{}ewa mehanizacije; nizak proizvodni efekat na mnogim gazdinstvima; zastarelost poqoprivredne mehanizacije; broj stoke, posebno muznih krava, daleko je ispod potencijala krmne baze. To se posrednim putem negativno odra`ava i na o~uvawe prirodne plodnosti poqoprivrednih zemqi{ta slabijeg boniteta, koja zahtevaju redovno i obilno organsko ubrewe; nezavr{eni procesi prestrukturirawa poqoprivrednih preduze}a; usporena i nedovoqno efikasna privatizacija i nepostojawe jasnih vlasni~kih prava; ve}i deo proizvodwe sa poqoprivrednih gazdinstava se ne prodaje zvani~nim kanalima;
Broj 58 150 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. nedostatak uvo ewa savremenih tehnologija; izuzetno nizak stepen razvijenosti poqoprivredne infrastrukture (fizi~ke, socijalne, privredne); nedostatak skladi{nog prostora (silosi, podna skladi{ta, su{are, hladwa~e i sl.); lo{ kvalitet lokalnih saobra}ajnica i lo{e organizovan javni prevoz; nepostojawe savetodavne slu`be; neuskla enost proizvodwe sa savremenim tendencijama; nepostojawe organizovanog kafilerijskog zbriwavawa otpada animalnog porekla i nepostojawe sto~nog grobqa; nepostojawe samoorganizovawa poqoprivrednih proizvo a~a u zadruge i/ili profesionalne asocijacije; izrazita degradacija `ivotne sredine (vode, vazduha, zemqi{ta, naseqa); izostavqawe selektivne otkrivke (skidawa i deponovawa humusnog sloja) u dosada{woj praksi eksploatacije, zbog zastarele tehnologije; nepovoqan prostorno-ekolo{ki uticaj na {ire regionalno podru~je; nedovoqna i spora rehabilitacija i rekultivacija o{te}enih prostora; monofunkcionalna struktura lokalne ekonomije u kojoj dominira rudarsko-energetski kompleks; polarizacija privrednog razvoja i visoka koncentracija aktivnosti i privrednih kapaciteta u zoni ekpsloatacije ugqa i nedovoqna disperzija prera iva~kih kapaciteta izvan primarnih razvojnih centara; devastirana `ivotna sredina usled {irewa kopova, preseqewe naseqa, zaga ivawe vode, vazduha i zemqi{ta tokom proizvodnih procesa, nizak stepen infrastrukturne opremqenosti naseqa i privrednih/industrijskih kompkleksa i lokaliteta; nedovoqno diverzifikovana kvalifikaciona struktura radne snage (nedostatak pojedinih vrsta kadrova); nedostatak finansijskih sredstava za reorganizaciju postoje}ih aktivnosti i pokretawe novih, usporeni procesi vlasni~ke, organizacione i tehnolo{ke tranformacije privrede, neefikasno re{avawa imovinsko-pravnih odnosa i dr.; nedovoqan broj uspe{nih MSP iz domena prera iva~ke industrije (najve}i broj MSP je iz uslu`nog sektora privrede); nedovoqno razvijena institucionalna infrastruktura za podr{ku razvoju MSPP u pravcu oblikovawa diverzifikovane strukture lokalne ekonomije; slaba motivisanost i zainteresovanost lokalnog stanovni{tva za razvoj preduzetni{ta iz drugih oblasti izvan dominantnog rudarsko-energetskog kompleksa; nedovoqni turisti~ki sadr`aji; slaba opremqenost sme{tajnim i uslu`nim kapacitetima; slaba opremqenost i neure enost naseqa potencijalnih turisti~kih mesta; neodgovaraju}a izgra enost turisti~ke i prate}e infrastrukture; lo{a starosna struktura stanovni{tva naseqa, posebno seoskih; i nedovoqna marketin{ka i promotivna kampawa na tr- `i{tu. U oblasti saobra}aja i infrastrukturnih sistema neadekvatno razvijena sekundarna putna mre`a, sa lo- {im tehni~kim parametrima (nedovoqna {irina regulacije, nedovoqni kapaciteti u periodima vr{nih optere}ewa); odvijawe tranzitnog saobra}aja kroz grad Lazarevac; nedovoqna snabdevenost i tehni~ko-tehnolo{ka zastarelost postoje}ih ure aja i opreme za svetlosnu kontrolu i upravqawe saobra}ajem (smawena bezbednost i pove}ani vremenski gubici); nedovoqno razvijen sistem biciklisti~kih staza i me{awe biciklisti~kog saobra}aja sa drumskim; nepostojawe javnog gradskog saobra}aja; nepostojawe regionalnih `elezni~kih linija za prevoz putnika do Beograda; kori{}ewe izvori{ta za vodosnabdevawe koja su u osnovnim, podinskim izdanima, i pod zna~ajnim uticajem radova na povr{inskim kopovima; nepostojawe kanalizacione mre`e na najve}em delu podru~ja op{tine (sva naseqa i deo grada Lazarevca) i veliki stepen sanitarne i zdravstvene ugro`enosti gra ana; nekontrolisano i nepropisno prikqu~ivawe individualnih objekata na sistem daqinskog grejawa, koji trenutno ne zadovoqava kvalitetom, kao i neadekvatan kapacitet pumpnih postrojewa; nepostojawe mre`e gasovoda; i nedovoqni kapaciteti u fiksnoj telefonskoj mre`i. U pogledu za{tite nepokretnih kulturnih dobara, prirodnih dobara i `ivotne sredine ugro`enost kulturnog nasle a otvarawem povr{inskih kopova ugqa; nedovoqna za{tita, konzervacija ili obnova kulturnih vrednosti u proteklom periodu; nepravilan odnos prema dobrima kulture (nemawe svesti o wihovom zna~aju, selektivan ideolo{ki obojen pristup pri wihovom vrednovawu itd.); nedovoqna atraktivnost ve}ine spomenika kulture za razvoj turizma (osim Spomen kosturnice); promena i degradacija pejza`a i prirodnih vrednosti na velikim prostorima; naseqske i industrijske otpadne vode, koje se uglavnom odvode bez prethodnog pre~i{}avawa do najbli`ih podzemnih ili povr{inskih voda; intezivan saobra}aj kao i izgradwa drugih infrastrukturnih sistema koji uzrokuju naru{avawe prirodnih ekosistema; i intezivna upotreba ve{ta~kih ubriva i hemijskih sredstava u poqoprivrednoj proizvodwi, koja vodi ka stvarawu biolo{ki mrtvog zemqi{ta. 2. Ciqevi prostornog razvoja 2.1. Op{ti i posebni ciqevi Osnovni ciq izrade Prostornog plana jeste definisawe planskog osnova za organizaciju, kori{}ewe, ure ewe i za{titu prostora op{tine Lazarevac, koji treba da dovede do organizovanog aktivirawa prostornih potencijala op- {tine i usmeravawa daqeg prostornog razvoja u skladu sa ekonomskim mogu}nostima. Prema osnovnim karakteristikama prostora op{tine Lazarevac, kao i na osnovu obaveza i smernica iz planskih dokumenata vi{eg reda, osnovni ciq izrade Prostornog plana je razra en kroz nekoliko specifi~nih posebnih ciqeva, i to: obezbe ewe uslova za ravnomerni prostorni razvoj op- {tine, prvenstveno kroz optimalno aktivirawe svih potencijala i plansko stimulisawe nedovoqno razvijenih delova; usagla{avawe strate{ke potrebe za eksploatacijom lignita i proizvodwom elektri~ne energije sa aktivnostima i potrebama za prostornim razvojem od lokalnog interesa, uz obezbe ewe uslova za eksploataciju lignita i rekultivaciju degradiranih povr{ina; definisawe planskog okvira za usmeravawe i kontrolisano {irewe gra evinskog zemqi{ta, na na~in da se prekine {irewe gra evinskih podru~ja linearno uz magistralne i regionalne putne pravce, uz koje je potrebno da se usmeri izgradwa novih privrednih zona parkova i logisti~kih centara; valorizacija saobra}ajnog polo`aja (magistralni put M-22 tzv. Ibarska magistrala, budu}i autoput Beograd Ju`ni Jadran, regionalni putevi, `elezni~ka pruga sa kracima industrijskih pruga), kao i geostrate{kog polo`aja i uloge op{tine u razvoju regiona Beograda; za{tita i kori{}ewe prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti, razvoj izletni~kog i rekreativnog turizma i objediwavawe turisti~ke ponude koju Op{tina mo`e da ponudi regionu Beograda; definisawe planskih re{ewa tako da se Prostorni plan primewuje direktno tj. definisawe pravila izgradwe i ure ewa prostora za podru~ja za koja nije predvi ena izrada urbanisti~kih planova;
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 151 sprovo ewe strate{ke procene uticaja planskih re- {ewa na `ivotnu sredinu (izrada i usvajawe Izve{taja o strate{koj proceni uticaja na `ivotnu sredinu), uz definisawe i primenu najstro`ijih mera za{tite `ivotne sredine i pove}awa wenog kvaliteta; i stvarawe osnova za izradu projekata koji }e koristiti pristupne fondove Evropske unije. 2.2. Ciqevi razvoja po posebnim oblastima U pogledu za{tite i kori{}ewa prirodnih resursa ciqevi su: kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta u smislu intezivne poqoprivredne proizvodwe; uzgoj, za{tita i kori{}ewe plemenite krupne i sitne divqa~i, kao i uzgoj ribe na rekama i kanalima; kori{}ewe re~nih tokova za navodwavawe i tehnolo- {ke potrebe; vra}awe degradiranog zemqi{ta prirodnoj osnovnoj nameni i preduzimawe radova vazanih za po{umqavawe; definisawe i primena mera za unapre ewe i podizawe kvaliteta {uma; kori{}ewe {uma za razvoj razli~itih vidova turizma (sportsko-rekreativni, lovni i dr.); kori{}ewe {uma za potrebe za{tite od erozije i spirawa tla; i kori{}ewe {uma za potrebe o~uvawa i za{tite biodiverziteta i `ivotne sredine. U razvoju mre`e naseqa i javnih slu`bi, ciqevi su: odr`avawe pozitivnog prirodnog prira{taja; smawivawe migracija selo grad i zadr`avawe mladog stanovni{tva u op{tini, posebno u seoskim podru~jima; podizawe obrazovne strukture stanovni{tva; permanentno smawivawe nezaposlenosti; plansko raseqavawe stanovni{tva ugro`enog {irewem kopova, uz adekvatan program wihove socijalne integracije u novoj sredini; ja~awe uloge Lazarevca pove}awem kvaliteta urbanih funkcija regionalnog zna~aja, kao jednog od centara koji bi trebalo da ~ine protivte`u razvoju Beograda, kao i ja- ~awe uloge op{tine i gradskog centra u povezivawu i integrisawu ovog podru~ja sa susednim delovima Srbije prvenstveno [umadijom; ure ewe urbanog centra Lazarevca kao subregionalnog centra koji ima i va`nu ulogu u aktivirawu sela i seoske privredne ponude, kao prihvatni, distributivni i prera iva~ki centar prehrambenih proizvoda. U tom kontekstu, zna~ajnu ulogu dobili bi i Stepojevac i Veliki Crqeni; stvarawe hijerarhijski homogenog sistema naseqa i centara sa mogu}no{}u dobre integracije, sa druge strane; decentralizovani razvoj mre`e naseqa i formirawe sistema zajednice naseqa, ~ime se u velikoj meri neutrali- {e proces iseqavawa iz primarnih seoskih naseqa; razvoj centara zajednica naseqa i poboq{awe wihove opremqenosti javnim slu`bama i potrebnom infrastrukturom; kvalitativno povezivawe centara zajednice naseqa sa naseqima koja im gravitiraju; stvarawe multifunkcionalne strukture naseqa, odnosno me{ovite strukture, ukqu~uju}i pribli`avawe mesta stanovawa i mesta rada, ~ime bi se smawilo u~e{}e dnevnih migranata; obnova sela uz primenu principa odr`ivog razvoja, ve}ih tehnolo{kih kvaliteta i organizovanosti poqoprivredne proizvodwe; zadovoqavaju}e infrastrukturno opremawe naseqa; zadovoqavawe egzistencijalnih potreba stanovni- {tva u primarnim seoskim naseqima, naro~ito kad su u pitawu oprema komunalnim objektima i objektima obaveznih javnih slu`bi (osnovno obrazovawe i primarna zdravstvena za{tita); daqi razvoj javnih slu`bi Lazarevca, kao op{tinskog centra; sna`niji razvoj objekata javnih slu`bi u centrima zajednica naseqa; podizawe nivoa kvaliteta objekata javnih slu`bi u svim naseqima, adaptacijom i rekonstrukcijom postoje}ih objekata ili izgradwom novih; obezbe ivawe efikasnije dostupnosti korisnika objektima javnih slu`bi, organizovawem novih, prilago enih formi usluga (formirawe mobilnih slu`bi, osnivawem internatskog ili privatnog sme{taja za osnovce), i/ili poboq{awem saobra}ajnica i boqe organizovanog prevoza; stimulisawe privatnog sektora na lokalnom nivou (poreskim olak{icama) koji bi ponudio nove programe u funkcionisawu javnih delatnosti; uspostavqawe ravnote`e u pru`awu usluga stanovni- {tvu op{tinskog sredi{ta i ruralnih naseqa, naro~ito kad su u pitawu obavezne ustanove javnih slu`bi (osnovne {kole i primarna zdravstvena za{tita); poboq{an kvalitet nastave i ponuda adekvatnog i modernog znawa i ve{tina u skladu sa savremenim sredwo- {kolskim obrazovawem; uvo ewe komplementarnih aktivnosti i prate}ih sadr`aja, kako bi se pove}ala dostupnost javnih slu`bi gra- anima iz udaqenih naseqa; pove}awe iskori{}enosti izgra enih kapaciteta za potrebe rada javnih slu`bi (vi{enamensko kori{}ewe pojedinih objekata, promena namene slabo iskori{}enih objekata i sl); eliminasawe izrazito nejednakog polo`aja dece i omladine (wihove polazne pozicije i izgledi za socijalno napredovawe), koji je uslovqen razlikama u kvalitetu `ivqewa u naseqima razli~itog tipa (kvalitet i vrsta obrazovawa u pojedinim {kolama, dostupnost {kola i sl.); prilago avawe programa i organizacije rada javnih slu`bi specifi~nim potrebama i karakteristikama lokalnih zajednica i interesima gra ana; pove}avawe gravitacionog podru~ja sredwih {kola (boqom opremom, organizovanijim sme{tajem u~enika ukqu~uju}i i privatni sektor, uvo ewem privatnih {kola sa pro{irewem profila, podsticawem donatorstva i davawem stipendija); re{avawe problema domova kulture u seoskim naseqima, prvenstveno kroz wihovo privo ewe osnovnoj nameni; i povezivawe razvoja fizi~ke kulture sa ostalim funkcijama, kako bi se dobili kompleksi kombinovanog sadr- `aja (rekreativno-sportski, turisti~ko-sportski). U razvoju privrednih delatnosti (poqoprivreda, industrija, privredne zone, turizam) ciqevi su: otklawawe {tetnog uticaja eksploatacije i prerade lignita, kao i drugih privrednih i komunalnih delatnosti na agroekolo{ke, ekonomske, infrastrukture i sociokulturne uslove za razvoj poqoprivredne proizvodwe i unapre ivawe kvaliteta `ivqewa na selu; optimalna upotreba raspolo`ivih resursa radi postizawa maksimalne ekonomske efikasnosti; razvoj poqoprivrede i prerade poqoprivrednih proizvoda na tehnolo{kim re{ewima koja }e zadovoqiti kriterijume za{tite `ivotne sredine u sklopu racionalnog kori{}ewa prostora; stvarawe zadovoqavaju}eg kvaliteta `ivqewa porodi~nih poqoprivrednih gazdinstava kao nosioca razvoja ruralnog prostora i svih wegovih vrednosti; stvarawe prepoznatqive slike poqoprivrede op{tine Lazarevac kao dela regionalne specijalizacije poqoprivrede [umadije, Kolubare i sl.; o~uvawe prirodnih, kulturnih i tradicionalnih vrednosti ruralnih prostora; o~uvawe poqoprivrednog zemqi{ta i pove}awe povr- {ine kvalitetnog zemqi{ta po aktivnom poqoprivredniku; pro{irewe sistema navodwavawa zemqi{ta i za{tite od suvi{nih voda; razvoj tr`i{tu usmerenih poqoprivrednih porodi~nih gazdinstava, ukrupwavawem, modernizacijom i specijalizacijom, kao i kvalitetom ponude; podsticawe razvoja poqoprivredene infrastrukture skladi{ta, rashladnih prostora, doradnih pogona, pijaca i sl.; ubrzavawe privatizacije dr`avnog sektora poqoprivrede radi transformacije u konkurentna profitabilna privatna preduze}a;
Broj 58 152 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. podsticawe atraktivnosti poqoprivrede i diverzifikacije ruralne ekonomije (seoskog turizma, ku}ne radinosti, trgovine, malih i sredwih pogona i sl.); podr{ka uspostavqawa stabilnog sistema savetodavne poqoprivredne slu`be i unapre ewe rada veterinarske slu`be; dinami~an, kontinuiran, konkurentan razvoj i razme- {taj industrije, zasnovan na principima odr`ivosti i usmeren ka dostizawu vi{eg nivoa razvojno-funkcionalne intergisanosti op{tine na lokalnom i interregionalnom nivou; oblikovawe savremene diverzifikovane strukture lokalne ekonomije, posebno industrije (razvoj na znawu utemeqenih proizvodnih segmenata i novih industrijskih grana, br`a implementacija nau~no-tehni~kog progresa u proizvodne procese, restrukturirawe i reorganizacija postoje}ih aktivnosti na razli~itim nivoima; proaktivan pristup u pravcu podsticawa razvoja MSP i preduzetni{tva kao efikasnih i fleksibilnih privrednih subjekata u pogledu prilago avawa tr`i{tu, promene proizvodnih programa, otvarawa radnih mesta i re{avawa problema postoje}e i potencijalne nazaposlenosti; stvarawe poslovnog ambijenta za investiciona ulagawa koji }e omogu}iti rast kvantitativnih i kvalitativnih parametara privre ivawa (zaposlenosti, efikasnosti, produktivnosti, obima proizvodwe); formirawe odr`ive industrijske strukture kroz: ukqu~ivawe ekolo{ke komponente kao integralnog dela sektorskog (programskog) i prostornog razvoja industrije; harmonizovan strukturni i prostorni razvoj industrije sa lokaciono-razvojnim potencijalom; uravnote`en razvoj putem prostorne difuzije proizvodnih kapaciteta izvan primarnih cenatra u mawe razvojne centre u ruralnom podru~ju op{tine Lazerevac; i, obezbe ewe prostornih kapaciteta za sme{taj proizvodnih i uslu`nih aktivnosti; pru`awe efikasne institucionalno-organizacione podr{ke u promociji i realizaciji adekvatnih lokalnih inicijativa za unapre ewe uslova rada i `ivota naro~ito u ruralnom podru~ju; plansko {irewe povr{inskih kopova lignita i rekultivacija degradiranih povr{ina, kao i plansko izme- {tawe delova naseqa i infrastrukturnih sistema iz zona predvi enih za {irewe kopova; racionalno iskori{}avawe lignita kao neobnovqivog prirodnog resursa i unapre ewe procesa wegovog oplemewivawa; efikasnost funkcionisawa slo`enog rudarsko-energetsko-industrijskog sistema (ekonomska, funkcionalna i prostorna); prostorno {irewe pojedinih postoje}ih povr{inskih kopova, zatvarawe kopova u kojima se eksploatacija privodi kraju i otvarawe novih povr{inskih kopova; spre~avawe bespravne gradwe i koncentracije stanovni{tva i proizvodnih aktivnosti na pravcu {irewa povr- {inskih kopova; revitalizacija i zavr{etak izgradwe zapo~etih objekata i povezivawe energetskog sistema sa sistemima i mre- `ama u okru`ewu; obezbe ewe mogu}nosti izbora za korisnike prostora namewenog za eksploataciju lignita, razradom alternativa za odre ena re{ewa i koncepcije; efikasna rekultivacija degradiranog zemqi{ta; transformisawe postoje}e mre`e naseqa, odnosno preseqewe pojedinih naseqa i delova naseqa iz zone rudarskih radova, uz uva`avawe dugoro~nih ekonomskih, socioekonomskih, prostorno-funkcionalnih, ekolo{kih i politi~kih efekata i posledica. Pri tome je potrebno omogu}iti pravovremeno raseqavawe stanovni{tva i izgradwu komunalne infrastrukture, saobra}ajnica i javnih slu`bi na novim lokacijama; ravnomerniji teritorijalni razvoj na podru~ju op- {tine (smawivawe disproporcije u stepenu razvijenosti izme u rudarsko-energetsko-industrijske zone karakteristi~ne po visokoj koncentraciji ulagawa i drugih delova op{tine); ure ewe i kori{}ewe povr{ina u kojima je zavr{ena eksploatacija za pojedine aktivnosti od lokalnog interesa (razli~iti vidovi turizma, sporta, rekreacije i sl.); adekvatna za{tita i odr`ivo kori{}ewe prirodnih resursa i nasle a, na na~in da oni doprinose atraktivnosti prostora, odnosno pove}awu broja turista i turisti~kih kapaciteta, objediwavawe turisti~ke ponude na nivou op{tine i weno ukqu~ivawe u regionalnu turisti~ku ponudu; valorizovawe turisti~kih potencijala u skladu sa trendovima tra`we; razvijawe vi{e vidova turizma: izletni~ki, sportskorekreativni, manifestacioni, seoski, kulturni, tranzitni, lovni; ukqu~ivawe kulturnih i prirodnih dobara u ukupnu turisti~ku ponudu; uvo ewe savremenih standarda kvaliteta usluga u turisti~koj privredi; i funkcionalno povezivawe turizma sa komplementarnim delatnostima. U razvoju saobra}aja i infrastrukturnih sistema ciqevi su: na regionalnom planu, iskori{}avawe prednosti geografskog polo`aja Lazarevca u odnosu na Beograd i blizinu mre`e evropskih koridora, putem realizacije funkcionalne i efikasne saobra}ajne infrastrukture koja }e omogu}iti povezivawe sa evropskom mre`om puteva; na lokalnom planu, zaustavqawe daqeg propadawa postoje}e saobra}ajne infrastrukture i pogor{avawa uslova prevoza putnika i roba, kao i formirawe osnove za razvoj saobra}ajnog sistema u budu}nosti; daqi razvoj i ja~awe saobra}ajnih veza koje op{tina ima sa okru`ewem, prvenstveno drumskog saobra}aja na magistralnim i regionalnim putevima; optimalno povezivawe svih naseqa lokalnim putevima sa centrom op{tine i primarnom putnom mre`om; rehabilitacija, revitalizacija i rekonstrukcija lokalnih puteva i saobra}ajnih objekata; rehabilitacija pe{a~kog i biciklisti~kog saobra}aja, prvenstveno u gradu Lazarevcu; uspostavqawe javnog gradskog saobra}aja u Lazarevcu; razvoj putni~kog `elezni~kog saobra}aja na relaciji Lazarevac Beograd (regionalni vozovi); podizawe nivoa usluge i pove}awe bezbednosti u saobra}aju; smawewe {tetnih uticaja saobra}aja na `ivot i rad qudi, kao i na `ivotnu sredinu; pro{irewe vodovodne mre`e u zoni grada Lazarevca; izgradwa i sanacija mre`e u drugim naseqima u op- {tini; rekonstrukcija cevovoda i modernizacija mre`e i opreme; povezivawe vodovodne mre`e na teritoriji op{tine u jedinstven sistem; aktivirawe novih lokalnih izvori{ta; povezivawe sa regionalnim vodosistemom Rovni ; vodosnabdevawe ju`nog dela op{tine iz planirane akumulacije na reci Oweg; povezivawe sa beogradskim vodovodnim sistemom; izgradwa postrojewa za pre~i{}avawe vode za potrebe mawih naseqa; analiza stawa lokalnih vodovoda i definisawe mera za wihovo unapre ewe; pro{irewe kanalizacione mre`e u zoni grada Lazarevca; izgradwa kanalizacionih mre`a u drugim naseqima; adekvatno pre~i{}avawe otpadnih voda i integrisano upravqawe sistemom na celoj teritoriji op{tine; za{tita podzemnih i povr{inskih izvori{ta; ubla`avawe poplavnog talasa na buji~nim tokovima retenzijama vi{enamenskog karaktera; odr`avawe postoje}ih odbrambenih nasipa i regulisanih korita, kao i za{tita od poplava naseqa, industrijskih i energetskih postrojewa; razvijawe melioracionih sistema u priobaqu tokova; dogradwa i modernizacija prenosne i distributivne elektro-energetske mre`e;
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 153 efikasno odr`avawe elektroenergetske mre`e i trafostanica; pove}awe energetske efikasnosti kod proizvodwe, prenosa, distribucije i potro{we energije, uz primenu neophodnih standarda; definisawe koridora i za{titnih pojasa za sve postoje}e i planirane prenosne dalekovode, distributivne dalekovode i trafo stanice; {irewe toplifikacionog sistema u zoni grada Lazarevca, rekonstrukcija postoje}e opreme i pove}awe kvaliteta i sigurnosti u snabdevawu potro{a~a; gasifikacija planskog podru~ja, i to prvenstveno zone grada Lazarevca i budu}ih radno-industrijskih zona; ravnomerna pokrivenost svih delova op{tine telekomunikacionom mre`om; transformacija i modernizacija postoje}ih TT jedinica; digitalizacija telefonskih centrala; razvijawe i {irewe mre`e opti~kih kablova; i boqa pokrivenost teritorije i pove}awe kvaliteta TV i radio signala. U pogledu za{tite i kori{}ewa nepokretnih kulturnih dobara i prirodnih dobara, kao i za{tite `ivotne sredine, ciqevi su: integrativna za{tita i upravqawe nepokretnim kulturnim dobrima; za{tita, o~uvawe, konzervacija ili obnova kulturnih vrednosti; progla{ewe nepokretnih kulturnih dobara koji su pod prethodnom za{titom; uklapawe kulturnog nasle a u odr`ivi razvoj podru~ja op{tine; unapre ewe kvaliteta okru`ewa kulturnog dobra i atraktivnosti lokacije; za{tita nepokretnih kulturnih dobara od svih oblika nekontrolisane izgradwe, zatim od rekonstrukcija koje su neprimerene postoje}oj naseqskoj strukturi, od izgradwe industrijskih pogona i velikih infrastrukturnih sistema u wihovoj blizini, koja mogu trajno da degradiraju okru`ewe kulturnog dobra pa i sam identitet kulturnog dobra; pove}awe dostupnosti nepokretnih kulturnih dobara, poboq{awem kvaliteta lokalne putne mre`e; adekvatna prezentacija i ukqu~ivawe nepokretnih kulturnih dobara u turisti~ku ponudu op{tine; ukazivawe na zna~aj kulturnog nasle a kao svedo~anstva dugotrajne i autenti~ne pro{losti Srba razvijawe svesti o zna~aju kulturnog nasle a za `ivot i rad dana- {wih i budu}ih generacija, kao bitnog preduslova za o~uvawe nacionalnog identiteta; formirawe etno-turisti~kih kompleksa (Kru{evica, Leskovac, Brajkovac) u koje bi se premestili pojedini objekti narodnog graditeqstva; o~uvawe i unapre ewe obnovqivih prirodnih resursa; smawewe antropogenog uticaja na biodiverzitet kroz razli~ite aktivnosti; kontrola uvo ewa alohtonih i modifikovanih vrsta; kontrola ekspanzije poqoprivrednih povr{ina; za{tita stani{ta retkih biqnih i `ivotiwskih vrsta i wihovih zajednica; ure ewe i odr`avawe javnih zelenih povr{ina; za{tita od daqeg zaga ivawa vodotokova, ure ewe obala i povezivawe sa okru`ewem; za{tita podzemnih voda i izvori{ta od zaga ewa; uklawawe i spre~avawe formirawa divqih deponija koje se nekontrolisano {ire; ja~awe ekolo{ke svesti stanovni{tva; uspostavqawe za{tite na delovima prostora, prirodnim objektima i pojavama za koje se u postupku detaqne i usmerene prirodwa~ke valorizacije, izrade detaqne urbanisti~ke i investiciono-tehni~ke dokumentacije, studija o proceni uticaja na `ivotnu sredinu, strate{ke procene uticaja planova na `ivotnu sredinu, utvrdi da imaju svojstva prirodnog dobra, odnosno raspola`u osobenim vrednostima prirodnog kompleksa; za{tita i poboq{awe stawa {umskog pokriva~a, kroz smawewe obima se~e i pa`qivo negovawe postoje}ih {umskih sastojina, fragmentiranih {umaraka (zabrana, grupacija, drvoreda, i koridora) pojaseva drvenastog rastiwa, kao i uve}awe {umskog fonda i kontrola planskog gazdovawa {umama; o~uvawe i unapre ewe agrobiodiverziteta, odnosno sakupqawe i umno`avawe starih sorti poqoprivrednih (vo}arskih, ratarskih i dr.) kultura i starih rasa doma}ih `ivotiwa, kao i uvo ewe mera na komercijalizaciji takvih aktivnosti; o~uvawe i pove}awe povr{ina pod povr{inskim vodama, zbog wihovog vi{estrukog zna~aja kao biotopa i hranidbene baze `ivog sveta, rekreativnih vrednosti, regulatora mikroklime i privla~nih elemenata pejza`a; o~uvawe i negovawe estetskih obele`ja pejza`a, odnosno autenti~nosti i lepote predeonog lika mawe izmewenih ambijenata, ali i ostalih delova podru~ja, kroz niz aktivnosti u domenu ure ewa, planirawa i za{tite prostora; za{tita objekata geonasle a predstavqenih atraktivnim i za nauku i obrazovawe zanimqivim geolo{kim, geomorfolo{kim ili hidrografskim fenomenima, ukoliko se pri detaqnim istra`ivawima utvrdi postojawe takvih prirodnih vrednosti; rekultivacija prostora na kojima se vr{i eksploatacija mineralnih sirovina, jalovi{ta, deponija i pepeli{ta; sanacija degradiranih i za{tita kvaliteta prirodnih vrednosti planskog podru~ja vazduha, voda, zemqi{ta, {uma, biqnog i `ivotiwskog sveta; racionalno kori{}ewe neobnovqivih, ve}e kori{}ewe obnovqivih resursa i upravqawe otpadom; i unapre ewe kvaliteta `ivota na planskom podru~ju. 2.3. Koncepcija prostornog razvoja Imaju}i u vidu navedene ciqeve, dosada{wi prostorni razvoj, kao i konflikte u kori{}ewu prostora, koncept prostornog razvoja sa osnovnim planskim re{ewima je definisan na osnovu slede}ih prioriteta: plansko kori{}ewe gra evinskog, poqoprivrednog, {umskog i vodnog zemqi{ta, kao i zaustavqawe bespravne izgradwe; uspostavqawe efikasne i odr`ive saobra}ajne infrastrukture na lokalnom nivou i weno prikqu~ewe na mre`e regionalnog i nacionalnog zna~aja s obzirom da podru~je op{tine i grad Lazarevac predstavqaju deo tzv. ju`ne osovine razvoja regiona Beograda; izgradwa energetske infrastrukture za lokalne potrebe, prvenstveno sistema gasifikacije, ali i kori{}ewa alternativnih obnovqivih izvora energije; definisawe naseqa koja mogu da preuzmu ulogu centra zajednice i stvarawe uslova za preuzimawe posebnih prava i odgovornosti lokalne samouprave; obezbe ivawe prostornih kapaciteta za izgradwu novih privrednih, komercijalnih i trgovinskih sadr`aja u kontekstu blizine Beograda i drugih gradova, saobra}ajne dostupnosti (drumski i `elezni~ki) i zahteva tr`i{ta; za{titu vodoizvori{ta i izgradwu vodoprivredne infrastrukture (vodovod, kanalizacija, otpadne vode, postrojewa za pre~i{}avawe); razvoj turisti~kih podru~ja na novim osnovama, prvenstveno u ju`nom delu op{tine; i o~uvawe poqoprivrednih povr{ina i kompleksa, wihov daqi razvoj i modernizacija u funkciji visokotehnolo{ke proizvodwe prehrambenih proizvoda. Op{tina Lazarevac je dobro povezana sa okru`ewem, odnosno raspola`e sa dobrim transregionalnim vezama. Magistralnim putem M-22 je povezana sa Beogradom na severu i brojnim gradovima na jugu kao {to su Qig, Gorwi Milanovac, ^a~ak i dr.. Popre~nu vezu u pravcu istok-zapad ostvaruje preko magistralnog puta ka Aran elovcu i Vaqevu, odnosno preko regionalnog puta od Stepojevca ka Obrenovcu i Sopotu. Vezu sa Beogradom i Jugozapadnom Srbijom ostvaruje i preko `elezni~ke pruge Beograd-Bar. Planirani autoput Beograd Ju`ni Jadran jo{ vi{e }e unaprediti povezanost Lazarevca sa okru`ewem i omogu}iti brz i lak pristup mre`i autoputeva i ju`noj obilaznici Beograda. Me}utim, prostor op{tine Lazarevac je zbog intenzivnog zauzimawa zemqi{ta za potrebe rudarstva i energetike
Broj 58 154 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. podeqen na severni i ju`ni deo. Upravo zbog toga koncept prostornog razvoja se bazira na unutarop{tinskim vezama i prevazila`ewu prostorno-funkcijske podeqenosti, kao i pove}avawu stepena wene unutra{we teritorijalne kohezije. U tom smislu planskim re{ewima se podr`ava: izme- {tawe dela magistralnog puta M-22 (Ibarske magistrale) u okviru podru~ja op{tine; alternativni putni pravac sever jug, tj. regionalni put Stepojevac Lazarevac; i, u zoni rekultivacije kopova na istoku op{tine ostvarewe veze odgovaraju}eg ranga naseqa severno i ju`no od kopova. Pored navedenih veza koncept prostornog razvoja se zasniva i na: bogatstvu mineralnih resursa (na prvom mestu lignita), razvijenom rudarsko-energetskom kompleksu (koji putem kompenzacija i odgovaraju}ih naknada mo`e pospe{iti daqi razvoj) i {to br`oj sanaciji i rekultivaciji degradiranih prostora; geo i biodiverzitetu koga ~ine delovi vi{e ekolo{kih celina, od kojih svaka ima nedovoqno iskori{}ene vrednosti; demografskom potencijalu u kvalitativnom i kvantitativnom smislu, gde se isti~e stanovni{tvo gradskog podru~ja na jednoj strani, a tradicija i iskustvo stanovnika iz ruralnog podru~ja na drugoj; stanovni{tvu naseqa ugro`enih budu}im {irewem povr{inskih kopova je neophodno obezbediti i opremiti prostore za adekvatno preseqewe i wihovu socijalnu integraciju; mre`i seoskih naseqa sa razli~itim funkcionalnim ulogama grupisanih oko naseqa Lazarevac kao centra op- {tine; prirodnim vrednostima, koje ~ine osnovni potencijal razvoja ju`nog dela op{tine; postoje}oj i planiranoj tehni~koj infrastrukturi; postoje}im objektima javnih slu`bi koje u planskom periodu treba daqe razvijati i modernizovati; privrednom potencijalu, prvenstveno u smislu formirawa i infrastrukturnog opremawa novih privrednih zona u ciqu aktivirawa drugih privrednih grana i razvoja malih i sredwih preduze}a; modernizacije, proizvodnog restrukturirawa i tehnolo{kog unapre ewa postoje}ih kapaciteta; i vezama transregionalnog karaktera preko kojih op- {tina treba da razvije svoju sistematsku kooperaciju sa okru`ewem. Potrebe za daqim prostornim razvojem i konkretna planska re{ewa po pojedinim oblastima sagledana su i definisana prema posebno izdvojenim prostornim celinama, koje neposredno uti~u na valorizaciju potencijala i funkcionalnu i prostornu organizaciju. U okviru svake prostorne celine, mogu}e je izdvojiti specifi~ne zone koje na razli~ite na~ine uti~u, ili mogu uticati na ukupan razvoj. 1. Zona naseqa Stepojevac severna zona, koju ~ine katastarske op{tine Stepojevac, Vrbovno, Leskovac i Sokolovo (13% povr{ine op{tine). U ovoj zoni je najvi{e poqoprivrednog zemqi{ta, dok gra evinsko zemqi{te zauzima povr{ine linearno raspore ene uz magistralni put M-22, kao i mawe povr{ine uz lokalne i nekategorisane puteve u Leskovcu i Sokolovu. Reka Beqanica i mawi deo toka reke Kolubare ~ine vodno zemqi{te. Mawe povr{ine kod granice sa Velikim Crqenima degradirane su i zauzete za potrebe odlagawa pepela. U ovoj zoni je izra`ena tendencija zgu{wavawa i {irewa gra evinskog zemqi{ta uz magistralni put {to u narednom periodu treba podr`ati obezbe ewem prostornih uslova za izgradwu posebnih, mawih privrednih zona. U tom smislu, prenamena povremenih (vikend ku}e) ili trajnih stambenih objekata u proizvodne je po`eqna i dozvoqena. 2. Zona Kolubarskog lignitskog basena je podru~je obuhva}eno Prostornim planom podru~ja posebne namene Kolubarskog lignitskog basena, odnosno one katastarske op- {tine na kojima se nalaze povr{inski kopovi i objekti rudarsko-energetsko-industrijskog sistema, ili u kojima je planirano {irewe kopova ili izme{tawe delova naseqa i infrastrukturnih sistema, i to KO Cvetovac, Veliki Crqeni, Vreoci, Junkovac, Arapovac, Mirosaqci, Medo{evac, Sakuqa, Zeoke, Baro{evac, Strmovo, Mali Crqeni, Prkosava i Rudovci (39% povr{ine op{tine). U ovoj zoni dominira zemqi{te povr{inskih kopova i energetsko-industrijskih objekata (Vreoci, Veliki Crqeni), pri ~emu su znatne povr{ine predvi ene za rekultivaciju. Gra- evinsko zemqi{te se nalazi linearno raspore eno uz magistralni put M-22 i regionalni put R-201 Stepojevac Kru{evica. Tokovi reka Turije, Pe{tana i Kolubare ~ine vodno zemqi{te. Poqoprivredno zemqi{te se nalazi najve}im delom u Junkovcu, Arapovcu i Mirosaqcima, dok je u dolini Pe{tana i u Vreocima prete`no nameweno za {irewe kopova. U ovoj zoni ima {umskog zemqi{ta, i to na rekultivisanim povr{inama u Mirosaqcima i Arapovcu, kao i prirodnih {umskih celina ju`no od reke Pe{tan. S obzirom na karakter ove prostorne celine, realno je o~ekivati daqu rekultivaciju zemqi{ta i {irewe povr{ina pod {umama. 3. Zona grada Lazarevca obuhvata Lazarevac, naseqa koja gravitiraju i koja su prostorno i funkcionalno ve} spojena sa gra evinskim podru~jem Lazarevca. Ova zona obuhvata KO Lazarevac, [opi}, Burovo, Dren, Lukavica, Stubica, [u{war i Petka (16% povr{ine op{tine). U ovoj zoni `ivi preko 50% stanovni{tva op{tine, a pored industrije razvijene su i uslu`ne delatnosti i trgovina. Gra evinsko zemqi{te zauzima centralni deo, poqoprivredno zemqi{te dominira u dolini Kolubare u KO [opi}, dok se {umsko zemqi{te prostire po ju`nom i jugoisto~nom obodu zone. Vodno zemqi{te ~ine mawi tokovi i delovi toka reka Kolubare i Lukavice. 4. Jugoisto~na {umadijska zona zona seoskih naseqa @upawac, ^ibutkovica, Barzilovica, Dudovica, Brajkovac, Trbu{nica, Kru{evica i Bistrica, u kojoj je dominantna aktivnost poqoprivreda (32% povr{ine op{tine). U ovoj zoni dominira {umsko i poqoprivredno zemqi{te u dolini reka Oweg i Qig (uz Ibarsku magistralu i granicu sa op{tinom Qig). Gra evinsko zemqi{te obuhvata mawe povr{ine seoskih naseqa polurazbijenog tipa, pri ~emu se kao trojni centar izdvaja naseqeno podru~je na trome i ^ibutkovice, Barzilovice i Dudovice. Pomenuta naseqa delom gravitiraju ka Ibarskoj magistrali, a realno je o~ekivati da }e gravitirati i ka budu}em autoputu Horgo{ Po`ega. Uz budu}u izrazitu aktivnost stanovni{tva u oblasti turizma, sporta i rekreacije, potrebno je predvideti i organizovanu izgradwu mawih uslu`no-privrednih zona uz koridor magistralnog, ali i budu}eg autoputa. Posebnu pa`wu pri budu}oj izgradwi objekata usmeriti na uvo ewe principa kompatibilnosti sa osnovnom vrstom zemqi{ta. Dozvoqava se izgradwa: poqoprivrednih objekata na poqoprivrednom zemqi{tu; {umskih objekata na {umskom zemqi{tu; vodnih objekata na vodnom zemqi{tu; i gra evinskih, privrednih, komercijalnih i sli~nih objekata na gra evinskom zemqi{tu. 3. Planska re{ewa i pravila kori{}ewa, ure ewa i za- {tite planskog podru~a 3.1. Kori{}ewe i za{tita prirodnih resursa Osnovna planska re{ewa u pogledu kori{ ewa i za- {tite prirodnih resursa su: o~uvawe i za{tita zna~ajnih {umskih kompleksa u ju- `nom delu op{tine; rekultivacija i po{umqavawe oko 45% degradiranih zemqi{ta; po{umqavawe poqoprivrednog zemqi{ta ni`e bonitetne klase i o~uvawe zemqi{ta visokih bonitetnih klasa; o~uvawe {umskih kompleksa i pojedina~nih stabala u gradskom jezgru i drugim naseqima; eksploatacija nemetali~nih sirovina koje se pojavquju prilikom eksploatacije lignita, a koje su se u pro{losti odlagale kroz jalovinu (kvarcni pesak, {qunak, opekarska glina, kerami~ko-vatrostalna glina, dijatomejska zemqa, alevriti i dr.); sanacija postoje}ih klizi{ta; ure ewe buji~nih vodotoka; za{tita voda i zadr`avawe predvi enih klasa kvaliteta vodotokova;
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 155 proizvodwa zdrave hrane i ekolo{ka poqoprivreda u ju`nom delu op{tine; i uzgoj ribe na mnogobrojnim jezerima nastalim prilikom eksploatacije lignita. 3.2. Razvoj i ure ewe mre`e naseqa Osnovno plansko re{ewe je razvoj slede}e hijerarhije centara i naseqa: grad i op{tinski centar Lazarevac, sa razvijenim tercijarnim sektorom; prigradska naseqa sa karakteristikama urbanih podru~ja (Petka, [opi}, [u{war, Lukavica, Dren, Burovo i Stubica); centri zajednica seoskih naseqa (Veliki Crqeni, Stepojevac, Rudovci-Baro{evac, Dudovica, Junkovac); i primarna seoska naseqa. Predlo`ena organizacija ima za ciq da, kroz stvarawe osnovnih osovina razvoja, doprinese racionalnijoj mre`i centara, koji }e biti nosioci transformacije okolnih naseqa uz neutralisawe negativnih efekata {irewa Kolubarskog lignitskog basena na homogenost i kompaktnost postoje}e mre`e naseqa. Tabela 3: Projekcije osnovnih podataka po zajednicama naseqa Zajednice Broj stanovnika Broj Povr- Gus- Saobranaseqa naseqa {ina tina }ajna (samostalni koja gra- GPC naseqe- udaqecentri)* 2002. 2020. vitiraju (km 2 ) nosti nost GPC (st/km 2 ) (km) 2002. CZN OC 1 2 3 4 5 6 7 Lazarevac 28.931 34.200 7 62,3 464 / Veliki Crqeni 9.571 6.100 2 31,5 303 10 Stepojevac 4.767 4.890 2 41,6 114 15,5 Rudovci-Baro{evac 7.348 4.600 7 89,4 82 16 1 2 3 4 5 6 7 Dudovica 4.498 5.535 4 80,3 56 12 Junkovac 3.396 3.050 2 40,2 84 18 Obja{wewe skra}enica: CZN centar zajednice naseqa GPC gravitaciono podru~je centra; OC op- {tinski centar; ** Naseqe Vreoci trenutno ima ulogu centra zajednice naseqa, jer mu gravitira naseqe Medo{evac. U budu}nosti }e naseqe Vreoci biti u potpunosti iseqeno, a ve}im delom i selo Medo{evac, zbog {irewa Kolubarskog lignitskog basena. Pretpostavqa se da }e se me{tani ovih sela ve- }inom preseliti na teritoriju op{tinskog centra sa prigradskim naseqima. Razvoj rudarsko-energetskog kompleksa do 2020. godine ne}e bitno uticati na izmenu postoje}e funkcionalne organizacije mre`e centara. Postoje}i razvojni i ostali centri ostaju u funkciji, dok su osnovne promene u mre`i naseqa vezane za ograni~eni obim izme{tawa stanovni- {tva. Predvi eni broj doma}instava za preseqewe do 2020. godine je: Vreoci (1030), Zeoke (276), Medo{evac (122). Posledice {irewa rudarskih kopova na egzistenciju obuhva- }enih naseqa bi}e i znatno ve}e, jer }e jedan deo preostalih doma}instava ostati bez poqoprivrednog zemqi{ta ili }e trpeti posledice degradacije `ivotne sredine. U odnosu na ukupnu naseqenost i obim izme{tawa naseqa, pored Sakuqe i Cvetovca koji su ve} raseqeni, Vreoci i Zeoke su naseqa koja }e najverovatnije u periodu od 2005 2020. god. biti u potpunosti preseqena. Baro{evac ima mogu}nost da u postupku raseqavawa i prenamene prostora o~uva odgovaraju}i nivo funkcionalne celovitosti u okviru preostalog dela naseqa. U mre`i naseqa Lazarevac }e i daqe dominirati, funkciju sekundarnog op{tinskog centra do 2020. godine zadr`a}e Veliki Crqeni, a funkciju centra zajednice naseqa Stepojevac, Junkovac, Baro{evac i Rudovci. Sve do aktivirawa novih kopova, Vreoci }e biti vode- }i centar industrijsko-rudarskog kompleksa, dok }e u tom smislu Veliki Crqeni imati ne{to mawi zna~aj. Tabela 4: Procena dinamike preseqewa po naseqima i mogu}ih zona naseqavawa (izvod iz Prostornog plana podru~ja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena) Naseqe Dinamika Broj Broj U~e{}e U~e{}e Procena mogu}ih zona preseqewa stanovnika doma}instava stanovnika doma}instava preseqewa od 2005. koji se koja se do 2020. god* preseqavaju preseqavaju u ukupnom u ukupnom Organizovano Po slobodnom broju broju preseqewe izboru stanovnika doma}instava (prose~no 60% (prose~no 40% naseqa naseqa doma}instava) doma}instava) 2002. (u %) 2002. (u %) Vreoci 2005 2010. 1995 670 62.2 61.6 Lazarevac/ Lazarevac/[opi}, [opi} van podru~ja op{tine 2010 2015. 1045 360 32.6 33.1 Lazarevac/ Lazarevac/[opi}, [opi} van podru~ja op{tine Veliki Crqeni 2005 2010. 120 40 2.6 2.6 V. Crqeni V. Crqeni, Lazarevac 2010 2015. 30 10 0.6 0.6 V. Crqeni Lazarevac Medo{evac 2005 2010. 378 122 18.4 18.4 [opi} [opi}/lazarevac Baro{evac 2005 2010. 200 60 15.9 16.1 Baro{evac Lazarevac Cvetovac 2005 2010. 60 18 25.7 25.7 V. Crqeni Lazarevac 2010 2015. 6 2 0.8 0.8 V. Crqeni Zeoke 2010 2015. 796 276 100.0 100.0 [opi}, Burovo, Lazarevac, [opi} Dren [opi} 2005 2010. 8 2 [opi} 2010 2015. 22 6 [opi} [opi} * Uslovne procene broja doma}instava po lokacijama za naseqavawe
Broj 58 156 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Osnovna planska re{ewa po pitawu razvoja i ure ewa mre`e naseqa definisana su u pravcu: unapre ewa kvaliteta stanovawa, infrastrukture, javnih slu`bi i uslu`nog sektora; anga`ovawa neuposlene radne snage; obuke, prekvalifikacije i specijalizacije poqoprivrednog stanovni{tva, prvenstveno u oblasti uvo ewa ekolo{kih standarda i agro-turisti~kih usluga; utvr ivawa demografske politike op{tine sa konkretnim smernicama za wenu implementaciju i posebnim segmentom za najugro`enije delove; definisawa neophodnih obrazovnih profila za lokalnu privredu i obrazovawa kadrova; obuke stanovni{tva za rad u tercijarnim delatnostima, posebno uslugama; kultivisawa i diverzifikacije rudarsko-energetskih i industrijsko-zanatskih delatnosti uz paralelan razvoj tercijarnog sektora; socijalno-zdravstvene za{tite i pomo}i starijim gra anima i stara~kim doma}instvima; i definisawa dugoro~nog, socijalno prihvatqivog programa raseqavawa stanovni{tva i otkupa zemqi{ta u vezi budu}ih potreba eksploatacije ugqa u Kolubarskom basenu. Planska re{ewa, u skladu sa pomenutom hijerarhijom naseqa, su: diverzifikacija privredne strukture na teritoriji grada Lazarevca i cele op{tine, razvijawem drugih oblika industrijske proizvodwe i ja~awem tercijarnog sektora, posebno usluga; politika podsticawa razvoja malih i sredwih preduze}a i preduzetni{tva; aktivirawe privredno-poslovne zone u gradu Lazarevcu, izme u dr`avnog puta 1. reda M-22 i `elezni~ke pruge Beograd Bar, povr{ine oko 100 ha; razvoj novih proizvodnih pogona, prilago enih savremenim tehnologijama i ekolo{kim standardima; pove}awe kvaliteta urbanih funkcija regionalnog zna~aja u ciqu ja~awa uloge Lazarevca u stvarawu protivte`e razvoju Beograda; u tom smislu aktivirawe Tehnolo- {kog parka, visoko{kolske ustanove na teritoriji grada ili op{tine (Veliki Crqeni ogranak Rudarsko-geolo- {kog fakulteta), zatim, aktivirawe Sportskog naseqa u Lazarevcu i sl.; nastavak procesa deagrarizacije u prigradskim naseqima grada Lazarevca i pro{irewe urbane zone grada; razvoj centara zajednice seoskih naseqa kroz organizovawe prerade i distribucije poqoprivrednih i drugih proizvoda, posebno u Stepojevcu i Velikim Crqenima; stvarawe me{ovitih (multifunkcionalnih) naseqa u ciqu zadr`avawa stanovni{tva u ruralnim sredinama i pribli`avawa mesta stanovawa i rada; boqa komunalna opremqenost centara zajednice naseqa (posebno vodosnabdevawe i kanalisawe otpadnih voda), re{avawe problema deponija i sme}a; daqi razvoj javnih slu`bi u svim centrima; rekonstrukcija i modernizacija saobra}ajne mre`e, kao i formirawe efikasnog i ta~nog sistema javnog prevoza, u ciqu stvarawa hijerarhijski homogenog sistema naseqa i centara; razvoj seoskog, rekreativnog i bawskog turizma, posebno u ju`nom delu op{tine; razvoj sportskog, manifestacionog i kongresnog turizma u op{tinskom centru; realizacija Sportsko-rekreativnog kompleksa u Cvetovcu (na prostoru kopa Tamnava Istok ), kao budu}eg turisti~kog centra; pravovremeno i plansko raseqavawe stanovni{tva ugro`enog eksploatacijom ugqa, uz izgradwu komunalne infrastrukture, saobra}ajnih i javnih slu`bi na lokacijama namewenim za raseqavawe; definisawe prilago enih modaliteta preseqewa za razli~ite tipove doma}instava, posebno za stara doma}instva; i aktivirawe i realizacija razli~itih socioekonomskih programa u ciqu prilago avawa raseqenog stanovni- {tva novim uslovima `ivota. Tabela 5: Projekcija broja stanovnika do 2020. godine Naseqe Projekcija stanovni{tva 2010 2015 2020 Arapovac 710 670 620 Barzilovica 840 825 810 Baro{evac 1100 1050 960 Bistrica 470 440 400 Brajkovac 960 920 900 Burovo 500 680 720 Veliki Crqeni 4660 4700 4740 Vrbovno 1030 1070 1100 Vreoci 1200 130 100 Dren 440 550 570 Dudovica 760 740 730 @upawac 590 570 550 Zeoke 750 0 0 Junkovac 940 860 820 Kru{evica 620 580 560 Lazarevac 24930 25950 26500 Leskovac 730 680 640 Lukavica 480 550 590 Mali Crqeni 850 830 800 Medo{evac 570 550 500 Mirosaqci 1580 1520 1450 Petka 1280 1350 1410 Prkosava 290 270 250 Rudovci 1760 1720 1670 Sakuqa 0 0 0 Sokolovo 610 590 560 Stepojevac 3080 3140 3180 Strmovo 310 290 260 Stubica 240 220 200 Trbu{nica 760 720 690 Cvetovac 160 130 100 ^ibutkovica 1200 1180 1150 [opi} 3730 4520 4600 [u{war 350 380 400 Op{tina Lazarevac 59.480 58.375 58.530 3.3. Prostorni razvoj i ure ewe ruralnih podru~ja Stepen razvoja privrednih delatnosti, usluga i javnih slu`bi u primarnim seoskim naseqima i delimi~no u centrima zajednice naseqa je na vrlo niskom nivou. U ve}ini sela postoje komunalni problemi (posebno vodovod i kanalizacija, deponovawe sme}a i sl.). Saobra}ajna mre`a je razli~itog kvaliteta i jedan je od osnovnih preduslova za daqi razvoj sela, obzirom na to da se najrazvijenija i najnaseqenija sela sa odre enim urbanim elementima nalaze uz zna~ajnije saobra}ajnice (M-22 i M-4). Me utim, unutarseoska saobra}ajna matrica je uglavnom nerazvijena, posebno u brdskom, ju`nom delu op{tine. Potencijali ruralnog podru~ja su podsticaj za razvoj novih oblika urbano ruralnog partnerstva, koje se vezuje za raspodelu tro{kova i dobiti. Nove forme kooperacije i partnerstva omogu}avaju razmenu usluga izme u gradova i sela u obezbe ewu odr`ivog razvoja. Grad obezbe uje kvalitetne i skupe infrastrukturne sisteme u ruralnom podru~ju, u zamenu za za{titu prostora sa resursima (vodozahvat, plodno poqoprivredno zemqi{te, hrana). Op{ti dugoro~ni ciq je harmoni~no povezivawe proizvodnih, ekonomskih, ekolo{kih, pejza`nih i socio-kulturnih
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 157 funkcija poqoprivrednog zemqi{ta i ruralnog prostora u celini, uporedo sa postepenim ostvarivawem stalnog poboq- {awa materijalnog polo`aja poqoprivrednog stanovni{tva i unapre ivawem standarda i kvaliteta `ivqewa na selu. Stvarawe prepoznatqive slike poqoprivrede op{tine Lazarevac bi u mnogome doprineo revitalizaciji seoskih podru~ja u op{tini. Osnovna planska re{ewa u ciqu revitalizacije sela su: (re)organizacija poqoprivredne proizvodwe kroz komasaciju i ukrupwavawe poseda; modernizacija poqoprivredne proizvodwe i udru`ivawe vi{e proizvo a~a u dobrovoqne i interesne zadruge i dr.; uspostavqawe odgovaraju}eg stepena kombinovanog razvoja poqoprivrede i drugih privrednih, uslu`nih i posredni~kih delatnosti. Tu spadaju mali i sredwi industrijski pogoni, zanatstvo, trgovina, servisne usluge, kao i turizam i doma}a radinost. Podsticaj tome treba da budu povoqniji uslovi sadr`ani u odgovaraju}oj poreskoj i stimulativnoj politici; finalizacija poqoprivrednih proizvoda, odnosno zaokru`ivawe potpunog ciklusa poqoprivredne proizvodwe na selu (od primarne proizvodwe do prerade i prodaje), odnosno, formirawe me{ovitih (multifunkcionalnih) naseqa, posebno u centrima zajednice naseqa (Dudovica, Junkovac i Stepojevac); boqa povezanost sa centrom op{tine izgradwom i modernizacijom saobra}ajnih komunikacija, kao i kroz efikasniji i jeftiniji javni prevoz i sa ostalim selima (naro~ito sa centrima zajednica sela); razvoj Nau~no-tehnolo{kog parka, koji bi predstavqao veliki podsticaj razvoju agroprivrede, kroz inovacije, visoku preradu i eventualni izvoz; pospe{ivawe finalizacije agroproizvoda uz kvalitetan dizajn i za{titni znak; edukacija stanovnika sela u pravcu modernizacije i organizacije poqoprivrede, ulagawa u privredu, pripreme razvojnih projekata kojim se konkuri{e za finansijska sredstva i dr.; favorizovawe proizvodwe zdrave hrane visokog kvaliteta u ju`nom delu op{tine sa centrom u Dudovici; stimulisawe razvoja i drugih (prate}ih) aktivnosti poqoprivredne proizvodwe: servisi za popravku mehanizacije, unapre ewe rada veterinarske slu`be; iskoristiti toplu vodu iz termoelektrane za povr}e, cve}e, lekobiqe, industrijsko i krmno biqe i druge intenzivne kulture; otklawawe {tetnog uticaja eksploatacije i prerade lignita nastavak procesa rekultivacije degradiranih povr{ina; pro{irewe sistema navodwavawa zemqi{ta i za{tite od suvi{nih voda; podsticawe razvoja poqoprivredene infrastrukture skladi{ta, rashladnih prostora, doradnih pogona, pijaca i sl.; podjednako tretirawe seoskih i gradskih naseqa kad je u pitawu kvalitet `ivota stanovni{tva. Sve uslu`ne sadr`aje pribli`iti seoskom stanovni{tvu, poboq{awem lokalnih saobra}ajnih veza, izgradwom nedostaju}e infrastrukture, kao i izgradwom i opremawem seoskih naseqa objektima javnih slu`bi; stimulisawe privatne inicijative u sektoru javnih slu`bi, podsticawe posebnih programa u kulturi, sportu i rekreaciji, kako bi se o~uvale i razvile duhovne i materijalne vrednosti sela itd.; valorizacija prednosti sela i isticawe tradicionalnih vrednosti; ~uvawe prirodnih vrednosti uz stalnu brigu o za{titi `ivotne sredine, kao i negovawe ambijentalnih vrednosti i vrednosti kulture i obi~aja, organizovawem kulturnih manifestacija; razvoj posebnih oblika turizma koji bi aktivirali seosko podru~je aktivirawe seoskog turizma, izletni~kog, sportsko-rekreativnog i lovnog turizma; i racionalno kori{}ewe prirodnih resursa npr. termomineralnih voda u jugozapadnom delu Op{tine za razvoj rekreacije (SPA centri i sl.). 3.4. Prostorni razvoj i razme{taj privrednih delatnosti 3.4.1. Poqoprivreda U pogledu kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta izdvajaju se slede}i prioriteti, kao i pravila kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta: poqoprivredno zemqi{te od I do IV katastarske klase samo se u izuzetnim slu~ajevima mo`e predvideti za druge namene, i to: kod pripajawa delova rubnih katastarskih ~estica koje se ve}im delom ve} nalaze u gra evinskom podru~ju; kada je potrebno zauzeti odre enu povr{inu za razvoj naseqa, a u blizini nema zemqi{ta ni`eg kvaliteta (katastarske klase); i, kada se radi o locirawu drugog korisnika od javnog interesa (eksploatacija ugqa); marginalne oranice pod VII i VIII katastarskom klasom mogu da se prenamene u {umsko zemqi{te; zemqi{ta trajno nepogodna za obradu mogu da se koriste kao: zemqi{ta koja zauzimaju najni`e reqefne polo- `aje i najizlo`enija su prekomernom vla`ewu poplavnom, slivenom i podzemnom vodom, a zbog te{kog mehani~kog sastava na wima ne bi bilo isplativo izvo ewe hidrotehni~kih melioracija. Zbog za{tite i o~uvawa ekolo{ke stabilnosti po`eqno ih je po{umqivati, a neka od wih mogu- }e je koristiti za ribwake; i, neke od tih povr{ina mogu se koristiti za uzgoj lekovitog i za~inskog biqa; ta~no definisawe vlasni~ko-korisni~kih prava nad svakom parcelom poqoprivrednog zemqi{ta u procesima privatizacije, restrukturizacije i ekonomske konsolidacije agroindustrijskih preduze}a i korporacija; po{tovawe ekolo{kih ograni~ewa za pove}awe ekonomske efikasnosti poqoprivredne proizvodwe u procesima ukrupwavawa poseda i parcela porodi~nih gazdinstava i podsticawa wihove specijalizacije, intenzifikacije i komercijalizacije; poqoprivreda zasnovana na tr`i{nim na~elima naj- ~e{}e se odvija izvan granica gra evinskog podru~ja, a obzirom da je vezana za kori{}ewe znatnih povr{ina kvalitetnog poqoprivrednog zemqi{ta, na tom se zemqi{tu izuzetno mo`e dozvoliti samo gradwa objekata za potrebe poqoprivredne proizvodwe; izgradwu stambenih i privrednih objekata za potrebe poqoprivredne proizvodwe porodi~nog poqoprivrednog gazdinstva (farme), kao i raznih vidova ruralnog turizma planirati pod uslovom da ti objekti budu iskqu~ivo u funkciji obavqawa poqoprivredne delatnosti; prilikom planirawa izgradwe objekata novih poqoprivrednih gazdinstava izvan gra evinskih podru~ja, kao i planirawa gradwe u svrhu pro{irivawa postoje}ih gazdinstava, podsticati objediwavawe ~estica poqoprivrednog zemqi{ta u funkcionalnu celinu odgovaraju}e veli- ~ine da bi se na wemu mogla zasnovati rentabilna, tr`i- {na proizvodwa, pove}awe prirodne raznovrsnosti ruralnih i periurbanih predela: uspostavqawem ekolo{ki optimalnih odnosa izme u poqoprivrednih i {umskih povr{ina; za{titom prirodnih ili poluprirodnih enklava (bare, mo~vare, {umarci, zabrani, {u{wari i sl.) na terenima s intenzivnom poqoprivrednom proizvodwom; umre`avawem poqoprivrednog zemqi{ta u razne vidove za{titnog zelenila ({umski poqoza{titni pojasevi, antierozione, odnosno vodoza{titne `ivice, me e i druga prirodna stani{ta divqe flore i faune du` poqskih puteva, kanalske mre`e, re~nih tokova i sl.), shodno konfiguraciji terena, hidrolo{kim uslovima, na~inu kori{}ewa zemqi{ta i sl.; iskori{}avawe dela mo~varnih, jezerskih terena i vodotoka za razvoj ribarstva;
Broj 58 158 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. razrada i sprovo ewe programa komasacije zemqi{ta u sklopu celovitog ure ewa naseqa s atarom, uz obaveznu primenu savremenih agroekolo{kih standarda u pogledu: spre~avawa erozije; uspostavqawa ekolo{ki bezbednih odnosa izme u razvoja biqne i sto~arske proizvodwe (maksimalno dva uslovna grla stoke na 1ha poqoprivredne povr- {ine); ukqu~ivawa u plodored leguminoza i drugih kultura (minimum 20%), odnosno primene prikladnih agrotehni~kih mera koje regeneri{u prirodnu plodnost zemqi{ta; odr`avawa organske strukture zemqi{ta odgovaraju}im kori{}ewem poqoprivredne mehanizacije; uskla ivawa veli- ~ine poqa (maksimalno 25 ha) sa uslovima biotopa; obezbe- ewa minimalnog nivoa kori{}ewa marginalnih poqoprivrednih zemqi{ta (u~estalost ko{ewa travno-zeqastih povr{ina i izvoza sena, intenzitet ispa{e i sl.; izgradwa ribwaka i prate}ih objekata za potrebe uzgoja ribe (spremi{ta za hranu, vozila, ure aji i dr.) dozvoqena je na poqoprivrednom zemqi{tu katastarske kulture mo~vara, bara kao i na zemqi{tima nepogodnim za obradu, a dobijenim eksploatacijom ugqa. Uz ribwake mogu}e je graditi stambene objekte za ~lanove poqoprivrednih gazdinstava koji se bave ribarstvom. Prilikom izgradwe ribwaka, potrebno je osigurati nepropusnu podlogu, dovoqne koli~ine vode i za{titu objekata od poplave; podsticati tr`i{te zemqi{tem u smislu sredwero~nog i dugoro~nog ulagawa, kao i razvoj zemqi{ne infrastrukture; i ~uvati zemqi{te od uticaja negativnih efekata poqoprivredne proizvodwe. Planirano zauzimawe poqoprivrednog zemqi{ta za razvoj rudarstva i energetike i za zadovoqavawe drugih lokalnih potreba, mo`e da bude uspe{no kompenzovano poboq{awem kvalitativnih osobina poqoprivrednog-proizvodnog prostora i stvarawem uslova za pove}awe dohotka seoskog stanovni{tva. U tom smislu, prioritet ima podr- {ka diversifikaciji privrednih aktivnosti na selu, uporedo sa punim uva`avawem multifunkcionalnog karaktera poqoprivrede. Agroekolo{ki uslovi na podru~ju op{tine Lazarevac uslovno su povoqni za poqoprivrednu proizvodwu i oslawaju se na prostrane ravnice i re~ne terase iznad kojih se izdi`u vi{i predeli pokriveni {umama i pa{wacima. To uslovqava regionalnu specijalizaciju severoisto~nog-nizijskog dela op{tine za ratarstvo, povrtarstvo, vinogadarstvo i sto~arstvo i jugozapadnog-brdsko-planinskog za ekstenzivniju poqoprivredu, vo}arstvo i sto~arstvo. Vi{evekovna tradicija poqoprivrede, formirane proizvodne preference, agrolo{ki i klimatski uslovi omogu}avaju potpuniju ekonomsku valorizaciju, generalno posmatrano, prema slede}im poqoprivrednim mikrorejonima. 1. Mikrorejon intenzivne poqoprivrede tr`i{nog karaktera u prete`no nizijskom delu gde dominiraju oranice i livade. Ova zona se prostire na slivnom podru~ju reke Kolubare u severozapadnom delu op{tine. To su prostori povoqni za vo ewe ekonomski efikasne i raznovrsne poqoprivredne proizvodwe. Stanovnici se uglavnom bave ratarskom, povrtarskom i sto~arskom proizvodwom, a u posledwoj deceniji se zapa`a tendencija zapostavqawa sto~arstva. Ratarsku proizvodwu treba usmeriti potrebama sto~arstva. Planski prioritet je uspostavqawe tesne veze izme u razvoja biqne i sto~arske proizvodwe, sa osloncem na obezbe ewe sopstvene krmne baze i redefinisawe osnovnih tr`i{nih proizvoda. Prostori ni`ih terasa i re~nih dolina pogoduju proizvodwi sto~nog biqa i industrijskog biqa. Pove}awe intenzivnosti ratarstva neposredno je uslovqeno preduzimawem odgovaraju}ih agrotehni~kih i organizacionih mera. Podr{ka treba da bude usmerena na ukrupqavawe poseda i pove}awe koli~ine proizvodwe. Osnove ratarstva ~ine p{enica i kukuruz {to se i u budu}nosti ne}e bitnije mewati. Najpovoqniji tereni za proizvodwu kukuruza su aluvijalne ravni i najni`e terase, dok p{enici vi{e pogoduju suvqi tereni na prostorima vi{ih terasa. Prostori du` aluvijalnih ravni (reke Kolubare, Turije, Pe{tana i dr.) pogodni su za povrtarske kulture (pre svega sa aspekta navodwavawa). Proizvodwa povr}a zahteva veliki anga`man qudskog rada, ali na malim posedima (od 1ha), prema nekim procenama, mo`e se obezbediti dohodak jednak onom sa imawa koja imaju vi{e od 20ha ratarskih useva i dvadesetak uslovih grla stoke. Posledwih godina ova proizvodwa se seli iz velikih proizvodnih kompleksa i proizvodnih povr- {ina na porodi~na poqoprivredna gazdinstva. ~ime se mewa i dosada{we poimawe koncepta ~uvawa povr}a. Zbog toga se javqa potreba izgradwe mre`e zajedni~kih hladwa~a za vo}e i povr}e, ~ime se porodi~nim poqoprivrednim gazdinstvima donekle pru`aju uslovi za konkurentsko pona{awe na tr- `i{tu. Impuls razvoju povrtarstva predstavqala bi izgradwa kapaciteta za proizvodwu i preradu (konzervisawe, su{ewe i smrzavawe) povr}a. Proizvodwa povr}a i cve}a pokazuje tehnolo{ke i ekonomske (komparativne) prednosti, posebno pod plastenicima i staklenicima. Ovo je prostor gde je poqoprivredno zemqi{te najozbiqnije ugro`eno pro{irewem naseqa, pretvarawem u gra evinsko zemqi{te, eksploatacijom ugqa, industrijom i sl.. Poqoprivrednu proizvodwu u atarima tih naseqa treba usmeriti i ohrabriti u pravcu finalizacije poqoprivredne proizvodwe i razvoju prera eva~kih kapaciteta. Prioritet na ovim prostorima je zaustavqawe procesa neplanskog {irewa stambeno-privrednih zona, uporedo s preduzimawem efikasnih mera za{tite pedolo{kog sloja od degradacije, podsticawe preorijentacije na razvoj stakleni~ke, plasteni~ke, rasadni~ke i druge vidove radnointenzivnih i profitabilnih proizvodwi. 2. Mikrorejon pobr a karakteri{e i dodatno u~e{}e vo}waka, livada i pa{waka (atari sela Leskovac, Sokolovo, Arapovac, Mirosaqci, Bistrica, Dren, Lukavica, Stubica, [u{war i Petka, Brajkovac, Brazilovica, Kru{evica, Trbu{nica, Lukavica, Stibica, Bistrica, Dren i dr.). Na ovom prostoru nalazi se i najvi{a ta~ka u op{tini Stubi~ki vis sa 393 m n.v. Ovaj prostor karakteri{e veoma bogat {umski fond, na dodiru dve razli~ite prirodne celine kolubarske ravnice i zapadnog ruba {umadijskih povr{i. Posebnu prirodnu celinu ~ine brda koja zatvaraju Lazarevac s juga i istoka (Stubi~ki i Kru{evi~ki vis, ]uk, Vra~e brdo, ^ovka). Taj prostor odlikuje izdiferenciranost prirodnih uslova za razvoj poqoprivrede i u~estala smewivawa u prostoru gde u kompleksima orani~nih povr{ina dominira proizvodwa `ita (uz specifi~ne pogodnosti za proizvodwu prosa, heqde, ra` i sl.), a pa{waci i livade pru`aju solidnu osnovu za razvoj sto~arstva. Integralnim pristupom treba omogu}iti uslove za razvijawe sto~arstva: govedarstva, ov~arstva i kozarstva radi proizvodwe mleka i mesa. To je mogu}e promenom rasnog sastava krava, ovaca i koza, kao i poboq{awem wihove ishrane i uslova sme{taja, izgradwom farmi, povezivawem privrednih subjekata poqoprivrede i porodi~nih gazdinstava. Ovaj prostor odlikuje i povoqnost prirodnih uslova za proizvodwu autohtonog i planta`nog lekovitog biqa, gqiva, sakupqawe {imskih plodova i sl.. Potrebno je organizovati permanentnu obuku sakupqa~a, formirati otkupne i prera iva~ke centre. Vo}arstvo, tako e, predstavqa potencijalnu razvojnu liniju poqoprivrede ovog mikrorejona, posebno kada su u pitawu: {qive, jabuke, kru{ke, vi{we i breskve. Ovo je podru~je tradicionalno poznato po proizvodwi rakije od crvene ranke i suvim {qivama. Proizvodwa vo}a i povr}a zahteva veliki anga`man qudskog rada, ali na malim posedima (od 1 ha), prema nekim procenama, mo`e se obezbediti dohodak jednak onom sa imawa koja imaju vi{e od 30 ha ratarskih useva i dvadesetak uslovih grla stoke. Posledwih godina vo}arska proizvodwa se seli iz velikih proizvodnih kompleksa i proizvodnih povr{ina na porodi~na poqoprivredna gazdinstva, ~ime se mewa i dosada{we poimawe koncepta ~uvawa vo}a i povr}a. Zbog toga javqa se potreba izgradwe mre`e zajedni~kih hladwa- ~a za vo}e i povr}e, ~ime se porodi~nim poqoprivrednim
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 159 gazdinstvima donekle pru`aju uslovi za konkurentsko pona{awe na tr`i{tu. Impuls razvoju vo}arstva i povrtarstva predstavqala bi izgradwa kapaciteta za proizvodwu i preradu (konzervisawe, su{ewe i smrzavawe) vo}a i povr}a. Resursi za sakupqawe i preradu {umskih plodova, gqiva i autohtonog i planta`nog lekovitog biqa a u novije vreme i kulturnih kupina i borovnica ve}i su od dosada- {weg kori{}ewa. 3. Zeo~ko vinogorje mo`e se izvu}i kao poseban mikrorejon, prostor koji ima tradiciju u proizvodwi vina i povr{ine pod vinogradima. Prema procenama, proizvodwom sa 5 6 ha mogu}e je osigurati egzistenciju jednog poqoprivrednog doma}instva. Nepovoqna demografska situacija osnovni je ograni~avaju}i faktor razvoja vinogradarstva. U novije vreme postoji tendencija reaktivirawa Zeo~kog vinogorja uz mogu}nost da i ovaj prostor u e u program vinskog turizma. 4. Mikrorejon direktno zahva}enom, dosada{wom i planiranom, eksploatacijom lignita i nepovoqnim uticajem rudarstva i energetike (delovi naseqa Baro{evac, Vreoci, Zeoke, Junkovac, Mali Crqeni, Medo{evac, Prkosava, Sakuqe i Cvetovac). Radovi na rekultivaciji povr{ina namewenih za oranice otpo~eli su 1974. godine, a najintenzivniji bili su od 1985. do 1990. Posle tehni~ke rekultivacije ura ena je biolo{ka, ~ime su u znatnoj meri popravqene pedolo{ke karakteristike zemqi{ta. Na rekultivisanim povr{inama nalaze se i dva vo}waka, jedan u Rudovcima, podignut na odlagali{tu Poqa A (1986/87. god.) na povr{ini od 5,7 ha gde je zastupqeno vi{e vo}nih vrsta i vinova loza, a drugi iza monta`nog placa u Baro- {evcu, na povr{ini od 10,5 ha. Postoje i dva {umska rasadnika Baro{evac i Tamnava Isto~no poqe. Planirano zauzimawe oko 1292 ha poqoprivrednog zemqi{ta, odrazi}e se u periodu 2005 2020. godine na smawewe udela poqoprivrednih u ukupnim povr{inama. Uporedo sa sprovo ewem programa rekultivacije (dominantnim delom po{umqavawem, uz mestimi~nu primenu agrobiolo{kih mera u atarima Mali Crqeni), koje }e dovesti do postepenog vra}awa, a u perspektivi i do pove}awa pre a- {weg biokapacita prostora, potrebna je podr{ka pove}awu ekonomske efikasnosti poqoprivredne proizvodwe, s osloncem na poboq{awe nivoa tehni~ke opremqenosti zemqi{ta i intenzivirawe proizvodwe cve}a, ukrasnog biqa i drugih neprehrambenih poqoprivrednih proizvoda, u skladu sa tr`i{nom tra`wom. Apsolutni prioritet ima razrada i sprovo ewe odgovaraju}ih investiciono-razvojnih projekata, kojima }e se podjednako uva`iti interesi gazdinstava za unapre ewem poqoprivredne proizvodwe, kao i interesi nekomercijalnih i sitnih komercijalnih gazdinstava za razvojem nepoqoprivrednih delatnosti, radi dopuwavawa prihoda od poqoprivrede prihodima van gazdinstva, do nivoa paritetnog dohotka. Prema predlogu budu}ih aktivnosti Kolubara usluge sektor rekultivacija na ovom prostoru planira se izgradwa kaveznog uzgoja ribe na jezerima Prkosava i Baro- {evac (monta`ni plac), i to: na jezeru Prkosava intezivni sistem gajewa riba u kaveznom sistemu; ekstenzivan sistem gajewa riba u slobodnoj vodi; rekreativni ribolov; i rekreativno ugostiteqske usluge. na jezeru Baro{evac Monta`ni plac intenzivan sistem gajewa ribe u kaveznom sistemu; ekstenzivan sistem gajewa riba u slobodnoj vodi; i rekreativni ribolov. Prema nekim procenama ovo je podru~je gde bi se namena poqoprivrednih povr{ina trebala usmeriti u svrhu proizvodwe zdravstveno pouzdane hrane, dakle hrane koja se proizvodi bez hemikalija i ugro`avawa `ivotne sredine. Koriste}i najve}u prednost prostora (na tim zemqi- {tima dugi niz godina nije bilo proizvodwe), koja se odra`ava u o~uvanom stawu `ivotne sredine treba ulagati napore u razvitak ekolo{ke poqoprivrede (organske ili biolo{ke), koja pod strogim nadzorom proizvodwe, bez primene mineralnih ubriva, pesticida, hormona i drugih agrohemikalija ne mo`e posti}i zadovoqavaju}e prinose, ali uz dobru organizaciju tr`i{ta mo`e posti}i dobre ekonomske rezultate. Potencijali za taj vid proizvodwe postoje u rekultivisanim prostorima, jer na tim zemqi- {tima godinama nije bilo nikakve poqoprivredne proizvodwe pa ni zaga ewa zemqi{ta hemizacijom. Zbog rastu}e potra`we na tr`i{tu ekolo{ki proizvodi mogu biti polazi{te za stvarawe prepoznatqivog tr`i{nog i izvoznog proizvoda. U tom smislu neophodno je uvo ewe odre enih tehnolo{kih i kvalitativnih standarda, pove}awe nivoa znawa, kao i aktivna tr`i{na promocija. 3.4.2. Industrija Rudarsko-energetsko-industrijski kompleks ostaje okosnica privrednog razvoja op{tine Lazarevac. Predvi a se sprovo ewe dodatnih komplementarnih mera industrijske politike kojima }e se budu}i razvoj ovog kompleksa uskladiti sa principima odr`ivog razvoja. Me u prioritetnim aktivnostima u tom segmentu su: podr{ka strukturno-organizacionim i svojinskim promenama REIS-a; pripremawe pogona REIS-a za primenu mera za{tite `ivotne sredine; promovisawe energetske efikasnosti; ulagawe u istra`ivawe i razvoj ekolo{ki efektivnih tehnologija; ukqu~uvawe ekolo{kih tro{kova u investicione tro{kove izgradwe novih kapaciteta; uskla ivawe planova eksploatacije i prerade lignita sa realnim energestkim potrebama; i dr. U ciqu prevazila`ewa monofunkcionalne (rudarskoenergetske) strukture lokalne ekonomije, diverzifikacija privrednih aktivnosti podrazumeva intenzivirawe razvoja MSP saglasno prostorno-razvojnim potencijalima podru~ja, i to u slede}im oblastima: industrije prerada hemijskih proizvoda, proizvodwa nemetala i gra evinskog materijala, prerada metala, prehrambeni kompleks, elektroindustrija, obnova tekstilne i druge tradicionalne industrije, recikla`a; gra evinarstva na bazi materijala i sirovina koje prate rudarsko-energetske aktivnosti; zanatstva (proizvodnog, umetni~kog, uslu`nog) koji ima tradiciju i mo`e se razvijati u pravcu pru`awa proizvodnih usluga industriji; poqoprivrede u celinama koje imaju mogu}nosti organizovawa proizvodwe zdrave hrane (ju`ni deo op{tine Lazarevac sa centrom u Brajkovcu); i dr. Proizvodno-funkcionalna povezanost MSP i veze sa drugim privrednim aktivnostima i centrima za istra`ivawe, omogu}avaju otvorenost prema procesima modernizacije i daqoj integraciji, kao i u celini ja~awu konkurentnosti planskog podru~ja. Kvalitetna reorganizacija, diverzifikacija i disperzija industrijskih aktivnosti prema zahtevima tr`i{ta, interesima, potencijalima, potrebama i mogu}nostima lokalne zajednice podrazumeva formirawe mre`e raznolikih prostornih celina: postoje}i energetsko-industrijski kompleksi Vreoci i Veliki Crqeni, uz {irewe povr{ina intenzivne eksploatacije ugqa prema prostorno-vremenskoj dinamici predvi enoj strate{kim planskim dokumentima; aktivirawe novih prostornih formi za podsticawe sveukupnog razvoja (tehnolo{ki/ industrijski park, biznis inkubator) u planiranoj privredno-industrijskoj zoni u Lazarevcu; infrastrukturno opremqene preduzetni~ke zone/lokalitete i pojedina~nih lokaliteta u mawim razvojnim centrima i u naseqima u ruralnom podru~ju, sa ispoqenim interesom za intenzivirawe razvoja lokalne zajednice ili specifi~nim lokaciono-razvojnim potencijalom. Model policentri~nog razvoja industrije obuhvata u planiranoj prostornoj organizaciji industrije slede}e centre: (1) u Severnoj zoni: mali centar Stepojevac
Broj 58 160 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. (2) u Zoni Kolubarskog lignitskog basena: specijalizovane privredno-industrijske centre Vreoci i Veliki Crqeni; naseqa sa specifi~nim lokaciono-razvojnim potencijalom Zeoke, Baro{evac, Rudovci i Dren; (3) u Zoni grada Lazarevaca: privredno-industrijski centar Lazarevac sa prigradskim naseqima; (4) u Jugoisto~noj {umadijskoj zoni; trojni centar ^ibutkovica Barzilovica Dudovica; i naseqa sa nukleusom proizvodnih i uslu`nih aktivnosti (Brajkovac ili dr.). Prostorni razvoj industrije u op{tini Lazarevac odvija}e se u prostorno izdiferenciranim funkcionalnim celinama, privrednim zonama/kompleksima i mawim proizvodno-poslovnim zonama i lokalitetima za sme{taj MSP, a dominantne prostorne forme i daqe }e predstavqati energetsko-industrijski kompleksi u Vreocima i Velikim Crqenima. U energetsko-industrijskoj zoni u Vreocima locirani su proizvodni kapaciteti u funkciji dominatne aktivnosti (prerade ugqa, prerada metala, proizvodwa i remont rudarske opreme, ma{ina, elektro-opreme, proizvodwa betonskih elemenata od lakog gasbetona), kao i aktivnosti iz oblasti ugostiteqstva i trgovine. Prostorno limitirana zona ne omogu}ava {irewe i lokaciju novih kapaciteta, a zbog polo`aja u blizini naseqa, karaktera tehnolo- {kih procesa i niskog stepena komunalne opreqenosti, budu}e kvalitetnije kori{}ewe zone podrazumeva preuzimawe adekvatnih mera za{tite okru`ewa, uvo ewe savremenijih tehnologija i po{tovawe standarda. U postplanskom periodu, posle 2020. godine neophodno je obezbediti prostor za dislokaciju ove zone, a kao potencijalni lokaliteti su u okviru pro{irewa TE Kolubara B, u ataru naseqa Konatica i mogu}eg pro{irewa zone u V. Crqenima. Energetsko-industrijska zona u Velikim Crqenima tako e je bitan element u prostorno-privrednoj strukturi op- {tine Lazarevac. Uz aktivne mere za{tite okru`ewa, u ciqu neutralisawa {tetnog delovawa postoje}ih kapaciteta, prednost zone je u povoqnim uslovima za prostorno {irewe i mogu}nostima za sme{taj novih privrednih objekata i dislociranih kapaciteta iz drugih podru~ja (npr. Vreoca). Privredno-industrijsko zona Lazarevca (pored Lazarevca obuhvata i delove naseqa Petka i [opi}), povoqnog saobra}ajnog polo`aja, danas delimi~no aktivirana funkcionisawem mawih kapaciteta, uz adekvatno opremawe pru- `a mogu}nosti za lokaciju savremenih prostornih formi za privredne aktivnosti, posebno implementaciju novih tehnologija u proizvodwu i savremenih oblika poslovawa. Tehnolo{ki park (tehnopark) kao centar razvoja tehnologije, objedinio bi istra`iva~ke poslove, poslove transfera tehnologije, pru`ao pomo} u finansirawu i kreditirawu, posebno stimulisawu direktnih stranih investicija, poslovima obuke i dokvalifikacije kadrova, menaxmentu, organizacija rada i sl. S obzirom da su za tehnolo- {ki park kqu~ne intenzivne veze preduze}a, univerziteta i nau~nih instituta, u wemu bi se mogla formirati mala istra`iva~ka stanica, koja bi doprinela komercijalizaciji nau~no-istra`iva~kog rada i pospe{ila finalizaciju proizvoda.. Zone za razvoj MSP (preduzetni~ke zone) u Stepojevcu i izme u naseqa ^ibutkovica Barzilovica Dudovica su uz magistralnu saobra}ajnicu, a wihovo formirawe je u funkciji ja~awa mawih razvojnih centara sa diverzifikovanom strukturom delatnosti. Infrastrukturno opremqene zone treba da omogu}e razvoj MSP i preduzetni{tva iz oblasti proizvodwe, skladi{tewa, trgovine, servisnih i drugih uslu`nih aktivnosti, uz neophodne mere za{tite okru`ewa. Zona za razvoj MSP u zapadnom delu op{tine izme u naseqa Mali Crqeni i Rudovci nalazi se uz regionalnu saobra}ajnicu Lazarevac-Aran elovac i jednim krakom uz trasu planiranog puta ka Mirosaqcima. Pomenute zone za razvoj MSP uz puteve mogu da imaju {irinu do 200 m sa obe strane puta, u zavisnosti od prirodnih i in`ewersko-geolo{kih karakteristika terena i pojaseva i zona za{tite postoje}ih i planiranih kopova. U Lokalitetima u naseqima sa nukleusom proizvodnih i uslu`nih aktivnosti i/ili specifi~nim lokaciono-razvojnim potencijalom u ruralnom podru~ju Brajkovac, Dren, Zeoke i Baro{evac, kao i druga naseqa (eksploatacija kvarcnog kamena i gline, mawi kapaciteti u funkciji poqoprivrede, proizvodne i uslu`ne aktivnosti ve}im proizvodnim sistemima i sl.), potrebno je unapre ewe infrastrukturne opremqenosti i sprovo ewe mera za{tite `ivotne sredine, u okviru postoje}ih ili novih lokaliteta. Podr{ka razvoju MSP za aktivirawe lokalnih potencijala od velikog je zna~aja za sveukupan razvoj ovih perifernih podru~ja i ubla`avawe dosada{weg neravnomernog razvoja u op{tini Lazarevac. Osim pomenutih lokacionih formi, mawi proizvodni pogoni i MSP mogu se nalaziti u okviru prostora namewenog stanovawu, kao prate}i ili kompatibilni sadr`aji. Prioritetne aktivnosti i planska re{ewa vezana za razvoj i razme{taj industrije i MSP su: formirawe tehnolo{kog i/ili industrijskog parka i biznis inkubatora u okviru privredno-industrijske zone Lazarevac; realizacija preduzetni~kih zona/lokaliteta za proizvodno-uslu`ne delatnosti u severnom i jugoisto~nom delu op{tine i perifernom i nedovoqno razvijenom podru~ju op{tine; i unapre ewe infrastrukturne opremqenosti, tehnolo- {ke i programske strukture i za{tite `ivotne sredine u postoje}im i aktiviranim zonama/lokalitetima. 3.4.3. Rudarstvo i energetika Razvoj povr{inske eksploatacije u predstoje}em periodu bi}e mnogo slo`eniji i te`i nego do sada, po{to se pribli`ava zavr{etak eksploatacije na dva velika povr- {inska kopa ( Poqe D i Tamnava Isto~no poqe ), a nisu stvoreni uslovi da se blagovremeno otvore i osposobe za sigurnu proizvodwu zamenski kapaciteti ( Poqe E i Ju`no poqe ). Predvi eno je da se u periodu do 2011. godine izvr{e pripreme za otvarawe novih povr{inskih kopova, kako bi se obezbedile potrebne koli~ine ugqa. Dugoro~no plansko re{ewe jeste po~etak eksploatacije lignita na povr{inskim kopovima, i to: Veliki Crqeni 2009. godine. Kop predstavqa prelazni kapacitet do otvarawa kopa Ju`no poqe. Preduslov za otvarawe Kopa je izme{tawe reke Kolubare, {to predstavqa I fazu radova u velikim zahvatima na vodotokovima u Kolubarskom basenu; Poqe E 2015. godine. Kop je predvi en kao zamena kapaciteta Poqa D. Za potrebe Kopa dugoro~no se planira izme{tawe reke Pe{tan (uz izgradwu 5 brana i vodoakumulacija) i regionalnog puta Vreoci Aran elovac; i Tamnava Ju`no poqe 2016. godine. Predvi eno je da otkopavawe otkrivke po~ne 2012. godine. Pre otvarawa Kopa neophodno je izvr{iti dislokaciju re~nih tokova Kolubare, Lukavice i Pe{tana po fazama, kao i izme{tawe dela Ibarske magistrale. Do 2020. godine predvi eno je zatvarawe kopova Poqe D, Tamnava Isto~no poqe i Poqe Veliki Crqeni, dok }e se u velikoj meri pro{iriti i koristiti poqa Tamnava Ju`no poqe i Poqe E. U skladu sa projekcijom razvoja rudarstva i zauzimawa novih povr{ina za kopove do 2020. godine, predvi a se zauzimawe oko 14 km 2 poqoprivrednog zemqi{ta u op{tini Lazarevac ( Tamnava Ju`no poqe 2,08 km 2, Poqe D 0,68 km 2, Poqe B i C 3,07 km 2, Poqe E 5,73 km 2 i Veliki Crqeni 2,05 km 2 ), pri ~emu je oko 13 km 2 planirano za rekultivaciju.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 161 Imaju}i u vidu planiranu izgradwu novih termoenergetskih objekata TE Kolubara B (prvi blok 2013. i drugi blok 2014. godine) ili TE Nikola Tesla B3, kao i potrebu dodatnu koli~inu ugqa za su{ewe, dugoro~no se predvi- a pove}awe proizvodwe ugqa na 36x10 6 t godi{we. Osnovno plansko re{ewe iz oblasti saobra}ajne infrastrukture uslovqeno razvojem rudarstva jeste izme{tawe dela Ibarske magistrale (M-22) i mogu}e izme{tawe deonice `elezni~ke pruge Beograd Bar u zoni naseqa Vreoci i [opi}. Predvi eno je da se deo trase Ibarske magistrale, od Vreoca do [opi}a, izmesti na istok, do energetsko-industrijskog kompleksa objekata u Medo{evcu. Kao alternativno re{ewe za period posle 2020. godine, navedeno je izme{tawe Ibarske magistrale na zapad, paralelno sa tokom Kolubare, do Lazarevca gde bi se prikqu~ila na postoje}u trasu. Tok reke Kolubare }e, radi formirawa kopa Tamnava Ju`no poqe, u vi{e faza biti izme{tan ka zapadu, dok }e reka Pe{tan biti izme{tana ka jugu do naseqa [opi} (gde }e se u blizini granice sa op{tinom Lajkovac ulivati u Kolubaru). Planira se daqi razvoj objekata rudarsko-energetskoindustrijske namene (TE Kolubara A, TO Vreoci, objekti prerade, proizvodwe i monta`e opreme, i dr.). Osnovno plansko re{ewe jeste formirawe dve zone, i to: Veliki Crqeni (TE Kolubara A ) i Vreoci (brojni proizvodni i prate}i objekti). Energetsko-industrijska zona Vreoci je zna~ajna u prostorno-funkcionalnoj strukturi lignitskog basena. Zahvata povr{inu od 272 ha, sa preko 6.000 zaposlenih. U okviru ove zone formirani su kapitalni kompleksi za preradu ugqa, metalopreradu, proizvodwu i reparaciju rudarske opreme, ma{ina i dr. Budu}e kvalitetnije kori{}ewe ove zone zahteva ulagawa u infrastrukturno opremawe. Istovremeno je potrebno preduzeti dodatne mere za{tite okoline. Zbog neizvesnosti dislokacije naseqa, u ovoj zoni se ne predvi a izgradwa novih privrednih i proizvodnih kapaciteta. Energetsko-industrijska zona Veliki Crqeni ima oko 259 ha i 900 zaposlenih. U woj su locirani kapaciteti elektroprivrede TE Kolubara i Kolubara Univerzal. U narednom periodu je predvi eno pro{irewe ove zone radi zadovoqewa potreba za lokacijama za mala i sredwa preduze}a, kao i dislocirawa dela privrednih kapaciteta iz zone Vreoci. Me{ovita privredno-industrijska zona Lazarevca (oko 100 ha), odlikuje se nedovoqnom opremqeno{}u komunalnom infrastrukturom, ali i povoqnim lokaciono-prostornim mogu}nostima za sme{taj malih i sredwih preduze}a. Predvi eni novi lokaliteti se nalaze na podru~ju Grada, izme u Ibarske magistrale i `elezni~ke pruge. U woj je predvi eno formirawe tehnolo{kog parka, kao i biznis inkubatora za podsticawe razvoja malih i sredwih preduze- }a i preduzetni{tva. Predvi eno je i formirawe malih radnih zona linearno raspore enih uz saobra}ajnice. 3.4.4. Turizam Na osnovu valorizacije turisti~kih vrednosti, kombinovawem potencijala i aktivnosti, o~ekuje se intezivniji razvoj turizma u op{tini Lazarevac. Osnova razvoja turizma se zasniva na izletni~kom i sportsko-rekreativnom turizmu, uz za{titu i kori{}ewe prirodnih i kulturnoistorijskih vrednosti, kao i na organizaciji i razvoju ostalih vidova turizma: manifestacioni, seoski, kulturni, tranzitni, bawski i lovni. Planska re{ewa u oblasti razvoja turizma su: 1. Izletni~ki turizam, kroz organizovawe izletni~kih tura odnosno turisti~kih obilazaka koje je mogu}e planirati kao jednodnevne izlete (Povr{inski kopovi JP RB Kolubara ; Stubi~ki vis; Vrap~e brdo; Spomen kosturnica u ]elijama; Manastir Bogova a; Montibajk {etwa lazareva~ka transverzala; Staza zdravqa od Lazarevca do Stubi~ke ~esme). U tom smislu, neophodno je preduzeti slede}e mere i aktivnosti: ure ivawe, opremawe i odr`avawe rekreativnih staza sa formiranim odmori{tima; ure ivawe i opremawe izleti{ta; izgradwa ugostiteqskih sadr`aja i piknik prostora; i odre ivawe mogu}ih lokacija i sadr`aja informativnih punktova za pojedine delove prema specifi~nostima. 2. Sportsko-rekreativni turizam organizovati ure ewem sportskih i rekreativnih kompleksa kao i preduzimawem intenzivnih mera i aktivnosti rekultivacije povr- {inskih kopova i planskom organizacijom, pejza`nom obradom i ure ivawem prostora. Neophodno je preduzeti niz organizacionih i tehni~kih mera i aktivnosti kao {to su: privatizacija i modernizacija postoje}ih i pove}awe adekvatnih sme{tajnih kapaciteta i prate}ih sadr`aja izgradwom novih i to: obnova i modernizacija postoje}eg hotela Vis ; i izgradwa novog hotelskog komleksa za sme{taj prevashodno sportista odnosno za pripreme sportskih ekipa. pro{irewe sportsko-rekreacionog centra u Lazarevcu i izgradwa sportskog naseqa u okviru kompleksa; izgradwa sportsko-rekreativnog kompleksa O~aga, organizovawe sportskog kampa ili vikend odmarali{ta sa svim prate}im sadr`ajima; organizovawe turisti~ko rekreativnog kompleksa Leskovac sa etno-parkom i olimpijskim kampom; izgradwa autodroma sa prate}im sadr`ajima na prostoru Jalovi{ta poqa D; formirawe rekreativnog kompleksa Cvetovac ; ure ewe i izgradwa turisti~kih kapaciteta u turisti~koj zoni oko postoje}ih akumulacija; izgradwa staza za kantri moto reli, moto-kros ili staza za montibajk na prostorima rekreativnih povr{ina RB Kolubara ; i rekonstrukcija i dogradwa postoje}ih sportskih sala u okviru {kolskih komleksa kao i izgradwa novih. 3. Ruralni turizam ure ewem i organizovawem seoskih doma}instava i turisti~kih punktova u selima: formirawe turisti~kih punktova u ju`nom delu op- {tine, u selima koja }e se baviti seoskim turizmom i ukqu~ivawe u ponudu Turisti~ke organizacije Beograda i turisti~kih agencija; edukacija seoskih doma}instava za bavqewe seoskim turizmom (kursevi, iskustva stranih zemaqa, profesionalno obavqawe uloge ugostiteqa i dr.); primena odgovaraju}e standardizacije i kategorizacije usluga, posebno adekvatnih uslova za sme{taj sa odgovaraju}om kategorijom {to je propisano Pravilnikom o razvrstavawu, minimalnim uslovima i kategorizaciji turisti~kih objekata u Republici Srbiji; i intenzivirawe izgradwe neophodne infrastrukture na odabranim lokacijama turisti~kih punktova. 4. Lovni/ribolovni turizam organizovati uz pomo} lova~kog dru{tva i aktivirati kroz turisti~ke manifestacije na komercijalnom nivou, {to podrazumeva: uzgoj, za{titu i odr`avawe postoje}ih vrsta divqa~i kao i permanentno podmla ivawe pojedinih vrsta; izgradwu i ure ivawe lovno tehni~kih, lovnih i drugih objekata i odr`avawe postoje}ih; ure ewe ribolovnih punktova; permanentno podmla ivawe ribqeg fonda odgovaraju- }im i kvalitetenim vrstama ribe uz obavezne mere za{tite ribqeg fonda, posebno u postoje}im akumulacijama; i ure ivawe i opremawe izleti{ta. 5. Tranzitni turizam uz frekventne saobra}ajnice organizovati punktove, tj. objekte sa parking prostorom, mewa~nicama, turisti~ko-informativnim centrom, stanicom za napajawe gorivom, restoranom kafeterijom itd. 6. Bawski turizam u ju`nom delu op{tine koji je izuzetno bogat termomineralnim izvorima:
Broj 58 162 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. adekvatnom opremqeno{}u i ure eno{}u izgradwom zdravstvenih centara, sme{tajnih i ugostiteqskih kapaciteta, prate}ih rekreativnih, zabavnih sadr`aja, organizacijom etno-programa i dr.; ure ewem rekreativnih staza i izleti{ta. 7. Kulturno-manifestacioni turizam organizovawe razli~itih lokalnih, regionalnih, nacionalnih i me unarodnih priredbi, kulturnih, sportskih, umetni~kih i zabavnih manifestacija i festivala na otvorenom prostoru. Povezivawe spomenika kulture (Brajkovac, ^ibutkovica, Baro{evac, Junkovac, Leskovac, Petka, Vreoci, [opi}, Lazarevac) kao i drugih oblika kulturnog nasle a materijalnog i duhovnog karaktera (spomen-obele`je Knezu Stanoju, Vrap~e brdo, staro Vojni~ko grobqe, crkva Svetog velikomu~enika Dimitrija sa spomen-kosturnicom, spomenik Srpskom ratniku, moderna galerija, Kamengrad ; crkve brvnare u Vreocima, Baro{evcu i Brajkovcu; ^arobni vrt Bogosava @ivkovi}a) kroz kulturne staze. 8. Unapre ewe marketinga turizma op{tine kroz odgovaraju}e promotivne i informacione projekte, programe, reklamne kampawe, internet prezentacije kao i formirawem turisti~kih info punktova i jasnim obele`avawem markantnih objekata i celina. 3.5. Prostorni razvoj i razme{taj uslu`nih delatnosti i javnih slu`bi Prilikom definisawa osnovnih planskih re{ewa, potrebno je uva`iti funkcionalnu i hijerarhijsku organizaciju mre`e naseqa, ali i nagla{avati zna~aj kulturnih, socijalnih, ekonomskih i demografskih obele`ja pojedinih oblasti i naseqa, prvenstveno kroz: nazavisnost i samostalnost organizacije javnih slu- `bi u odnosu na upravno-administrativne funkcije naseqa ({to bi maksimalno motivisalo privatne investitore, razli~ite fondacije ili druge neprofitabilne asocijacije); ostvarivawe ravnopravnosti svih oblika svojine u organizaciji javnih slu`bi, kako bi se stvorili uslovi za komplementarni odnos razli~itih oblika svojine i konkurencija izme u razli~itih ponu a~a usluga; i organizacija posebnih programa u seoskim podru~jima prilago enih wihovim karakteristikama ({to se posebno odnosi na programe dru{tvene brige o deci, socijalnu i zdravstvenu za{titu starih lica u stara~kim i sama~kim doma}instvima, poboq{awe uslova i kvaliteta {kolovawa dece u selima i sl.). Osnovna planska re{ewa za op{tinski centar Lazarevac stvoriti uslove za izme{tawe izvesnih funkcija i javnih slu`bi i institucija (visoko{kolske ustanove, na primer) iz Beograda u Lazarevac kao subregionalni centar; nastaviti proces urbanizacije op{tinskog centra kroz razvoj mre`e svih oblika javnih slu`bi, u skladu sa potrebama grada; Obrazovawe: rekonstrukcija i pro{irewe kapaciteta postoje}ih osnovnih {kola na teritoriji grada, u skladu sa porastom broja stanovnika i realnim potrebama stanovni{tva; obaveza uvo ewa celodnevnog boravka dece u svim osnovnim {kolama, u smislu uskla ivawa radnog vremena roditeqa sa boravkom dece u ustanovama; pro{irewe postoje}ih kapaciteta objekata za sredwe- {kolsko obrazovawe u Lazarevcu, dogradwom i nadgradwom postoje}ih objekata; organizovawe internatskog sme{taja za sredwo{kolce i starije razrede osnovne {kole, uz eventualnu saradwu sa privatnim sektorom; organizovawe a~kih restorana pri {kolama ili u specijalizovanim ustanovama u blizini {kole; povezivawe i koordinacija {kolskih biblioteka sa naseqskim; pru`awe podr{ke uvo ewu privatnih sredwih {kola specifi~nih profila i znawa; obezbe ivawe dobro organizovanog, konfornog, subvencionisanog {kolskog prevoza osnovaca i sredwo{kolaca koji `ive udaqeni preko 2 km od {kole; poboq{awe kvaliteta nastave i ponuda adekvatnog znawa i ve{tina u skladu sa savremenim sredwo{kolskim obrazovawem; i anga`ovawe lokalne zajednice u organizovawu specijalisti~kih kurseva u obliku dnevnih ili ve~erwih {kola, ~ime se podi`e informisanost stanovnika o savremenim saznawima u razli~itim oblastima (poqoprivreda, privatno preduzetni{tvo, ekologija, turizam, kultura, informatika i telekomunikacije, u~ewe stranih jezika i mogu}nost prekvalifikacije). Zdravstvena za{tita: slobodnu zelenu povr{inu uz Dom zdravqa u Lazarevcu rezervisati kao povr{inu za eventualno pro{irewe kapaciteta objekta, ukoliko se za to uka`e potreba (porodili{te, stacionar); izgradwa prate}ih sadr`aja Doma zdravqa u Lazarevcu objekat za uni{tavawe medicinskog otpada, ve{ernica sa prate}im sadr`ajima, auto radionica sa gara`ama za sanitetska vozila i sli~no; izgradwa novih objekata uz Dom zdravqa dispanzer za mentalno zdravqe i ATD dispanzera; zelenu ure enu povr{inu u okviru kompleksa Doma zdravqa u Lazarevcu opremiti posebnim spravama za rehabilitaciju i ve`bawe ( staza zdravqa ) u skladu sa standardima koji postoje za ovakve specijalizovane prostore; Socijalna za{tita: izgradwa novog vrti}a uz {kolu Knez Lazar u Lazarevcu; pored standardnih oblika de~jih ustanova na zasebnim parcelama, treba predlo`iti nove, racionalnije i danas ve} afirmisane oblike: depadanse u stambenim blokovima urbanizovanog dela Lazarevca, u skladu sa realnim potrebama grada i okoline; reorganizovawe specijalnog {kolovawa i osavremewavawe dnevnog boravka za decu ometenu u razvoju (sa grupama od po 6 do 10 korisnika); na nivou Op{tine je neophodno obezbediti i objekte za vi{ednevni i trajni boravak za osobe sa posebnim potrebama; izgradwa Gerontolo{kog centra (na ve} planski predvi enoj lokaciji u Lazarevcu) sa kapacitetom koji bi zadovoqavao potrebe cele Op{tine; razvijati nove modalitete pomo}i starim licima, kao {to je obezbe ivawe podr{ke porodicama sa starim licima uz ja~awe patrona`ne mobilne slu`be (tzv. pomo}i u ku}i ), koja se organizuje od strane ustanova za socijalnu za{titu ili privatnih lica obu~enih za medicinsku i drugu pomo}, uz koordinaciju nadle`nih slu`bi. Kultura: modernizacija Centra za kulturu Lazarevac i realizacija 2. i 3. faze ovog kompleksa; zavr{etak rekonstrukcije zgrade Stare bolnice i adaptacije prostora za Zavi~ajni muzej sa bibliotekom grada. Sport i rekreacija: rekonstrukcija stare sportske hale u Lazarevcu; rekonstrukcija i pro{irewe kapaciteta nove sportske hale u Lazarevcu; rekonstrukcija otvorenih sportskih terena u okviru sportsko-rekreativnog kompleksa Kolubara ; izgradwa novih sportskih terena za male sportove disperzno na teritoriji grada u okviru ve}ih stambenih naseqa i rekreativnih zona; izgradwa Sportskog naseqa kao jedinstvenog turisti~kog kompleksa (mo`e postati brend grada) sa edukativnim i promotivnim karakterom; izgradwa sportsko-rekreativnog kompleksa O~aga sa prate}im delatnostima; kona~na realizacija velikog Gradskog parka na povr- {ini od oko 13 ha;
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 163 realizacija projekta Staza zdravqa u parkovskoj povr{ini Doma zdravqa u Lazarevcu; formirawe kontinuirane mre`e biciklisti~kih i pe{a~kih staza kroz grad i okolinu. Po{te: izgradwa nove po{te u Lazarevcu i razvoj mre`e po- {tanskih {altera u naseqenijim zonama, posebno u prigradskim naseqima. Planska re{ewa na nivou cele op{tine Osnovno plansko re{ewe predstavqa uspostavqawe organizacije obaveznih (osnovno obrazovawe i primarna zdravstvena za{tita) i standardnih (pred{kolsko obrazovawe dece, socijalna za{tita i briga o starim licima, ustanove kulture, fizi~ka kultura) javnih slu`bi, uz postavqawe jasnih zahteva u pogledu kvaliteta usluga i metoda rada, kao i podizawe nivoa opremqenosti objekata koji se nalaze u centrima zajednica naseqa. Razvoj javnih slu`bi u narednom periodu odvija}e se u skladu sa postoje}om mre`om objekata, u zavisnosti od budu}ih potreba zajednica naseqa i u skladu sa novim ulagawima u ciqu daqeg razvoja centara u mre`i naseqa. Pored op{tinskog centra, prioritet u tom smislu imaju centri zajednica naseqa: Veliki Crqeni, Stepojevac, Rudovci Baro{evac, Dudovica i Junkovac. Locirawe objekata javnih slu`bi u centre zajednica naseqa odvija}e se sa ciqem zadr`avawa stanovni{tva u ruralnom podru~ju. Centri zajednica naseqa do kraja planskog perioda treba da obnove postoje}e objekte i da se opreme novim objektima javnih slu`bi sa slede}im sadr`ajima: mati~na osnovna {kola sa fiskulturnom salom i kompjuterskom opremom; zdravstveni punkt sa apotekom; pred{kolska ustanova; dom kulture sa bibliotekom i mawom salom; i teren za male sportove. Opremqenost uslu`nim delatnostima u centrima na svim nivoima treba da je najmawe na nivou proseka za odgovaraju}e centre u sredi{woj Srbiji i da je u skladu sa brojem korisnika i stanovnika u wihovim gravitacionim zonama, uz stvarawe povoqnih uslova za kori{}ewe svih usluga za stanovni{tvo najudaqenijih naseqa svakog od planiranih centara. Obrazovawe: Osnovno obrazovawe, relativno ujedna~enog kvaliteta {kolovawa, mora se obezbediti za svu decu na teritoriji op{tine (smawewe razlika na relaciji selo-grad). Na osnovu dosada{we raspodele mati~nih i podru~nih {kola i broja u~enika u wima, mo`e se preispitati nova organizacija gde bi se pro{irili kapaciteti u naseqima ka kojima gravititraju aci iz okolnih naseqa, u smislu dogradwe u~ioni~kog i rekreativnog sadr`aja, opremawa novom infrastrukturnom i nastavnom opremom. Centralizovani koncept organizovawa osnovnog obrazovawa na nivou op{tine, podrazumeva formirawe dobro opremqene {kole sa dobrim nastavnicima i visokim kvalitetom nastave i obrazovawa u centrima zajednice naseqa, a problem dostupnosti re{ava se organizovawem specijalizovanog, subvencioniranog prevoza za u~enike iz udaqenih zona ili naseqa. U tom smislu, potrebna je: rekonstrukcija, sanacija i renovirawe seoskih osnovnih {kola; dogradwa ili rekonstrukcija, modernizacija i savremeno opremawe ve} postoje}ih sportskih sala u okviru {kolskih kompleksa na teritoriji op{tine (prvenstveno u centrima zajednice naseqa); izgradwa fiskulturne sale u okviru postoje}e osnovne {kole u [opi}u i na lokaciji Crne Me e u [opi}u, kao i u Rudovcima; zavr{etak izgradwe fiskulturne sale sa kompleksom sportskih terena u okviru {kolskog kompleksa u Stepojevcu; uvo ewe mobilnih specijalizovanih timova nastavnika i pokretnih u~ila, koji bi prema utvr enom programu obilazili podru~ne {kole i time omogu}ili savremeni vid nastave i van gradskog podru~ja; Zdravstvena za{tita: zdravstvene stanice (u Velikim Crqenima, Vreocima i Rudovcima) i ambulante (u Brajkovcu, Dudovici, Baro- {evcu, Zeokama, Junkovcu, Mirosaqcima, Stepojevcu i Trbu{nici) ~ine zadovoqavaju}u mre`u zdravstvenih objekata na teritoriji op{tine, izuzev eventualne potrebe za izgradwom zdravstvene ambulante u nasequ [opi} zbog ve}eg priliva raseqenog stanovni{tva; rekonstrukcija ve}ine zdravstvenih objekata u seoskim naseqima treba da se sprovodi u okviru postoje}ih prostornih kapaciteta, kroz dogradwe, adaptacije i rekonstrukcije objekata na sada{wim lokacijama; zdravstvene stanice i ambulante za{tititi od izgradwe neadekvatnih objekata i nekompatibilnih sadr`aja u neposrednoj blizini; zdravstvenu stanicu u Vreocima izmestiti u potpunosti prilikom planskog raseqavawa stanovni{tva iz ovog mesta. Socijalna za{tita: izgradwa novih kapaciteta de~jih vrti}a u seoskim naseqima, prvenstveno u centrima zajednice naseqa i prigradskim naseqima, u skladu sa realnim potrebama i zonom gravitacije, kao i po potrebi u drugim naseqima (Rudovci); organizovawe pomo}i starim licima ja~awem patrona`ne mobilne slu`be; adaptacije prostora namewenih organizovanom dru- `ewu starih lica. Sport i rekreacija: izgradwa velikog sportsko-rekreativnog kompleksa na teritoriji sela Cvetovac, a na prostoru koji je devastiran eksploatacijom ugqa (deo prostora kopa Tamnava Istok ); izgradwa sportskih terena, hipodroma, motociklisti~ke staze, streli{ta, kupali{ta na proto~nom jezeru i sli~nih sadr`aja sa prate}im delatnostima. Planirawe i izgradwu raditi fazno zbog veli~ine kompleksa i investicije; rekonstrukcija postoje}ih sportskih terena u centrima zajednice naseqa; izgradwa terena za male sportove sa prate}im komplementarnim sadr`ajima u okviru centara svih op{tinskih naseqa, posebno u centrima zajednice naseqa; rekonstrukcija i dogradwa sportskog kompleksa u Velikim Crqenima; formirawe zelenih, parkovskih povr{ina pored {kolskih i sportskih kompleksa. Kultura: modernizacija, adaptacija, rekonstrukcija i privo ewe pravoj nameni postoje}ih domova kulture u selima; unapre ewe turisti~kih i kulturnih manifestacija u centrima zajednice naseqa; stimulisawe privatnog sektora na lokalnom nivou (poreskim olak{icama) koji bi ponudio nove programe u funkcionisawu javnih delatnosti, posebno kulture; pove}awe iskori{}enosti izgra enih kapaciteta (vi- {enamensko kori{}ewe pojedinih objekata, promena namene slabo iskori{}enih objekata i sl); omogu}iti otvarawe biblioteka sa multimedijalnim sadr`ajima (kwige, digitalni zapisi i edukativni materijali, pristup internetu, itd.) u svim naseqima, pri domovima kulture ili u okviru novih objekata. Po{te: razvijawe mre`e po{tanskih jedinica na teritoriji cele op{tine, posebno u ju`nom delu gde je dostupnost slabija i gde postoji ve}i broj starih doma}instava; Za potrebe daqeg planirawa u oblasti javnih slu`bi, kao i realizacije pojedina~nih objekata, ovim prostornim planom se utvr uju osnovni normativi.
Broj 58 164 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Tabela 6: Normativi za planirawe javnih slu`bi Obja{wewe skra}enica: P povr{ina; BGP bruto gra evinska povr{ina 3.6. Prostorni razvoj, razme{taj i kori{}ewe infrastrukturnih sistema 3.6.1. Saobra}aj Osnovna planska re{ewa u oblasti saobra}aja su: izme{tawe deonice Magistralnog puta M-22 (Ibarske magistrale) od jugozapadne granice povr{inskog kopa Veliki Crqeni do ukr{tawa sa M-4 u postoje}i ili novi koridor, prema dinamici definisanoj Prostornim planom podru~ja posebne namene Kolubarskog lignitskog basena; izme{tawe deonice Regionalnog puta R-201 prema dinamici definisanoj Prostornim planom podru~ja posebne namene Kolubarskog lignitskog basena; izgradwa obilaznice oko Stepojevca, du`ine 4,1 km. Obilaznica kao deo magistralnog vangradskog puta zauzima za{titni pojas {irine od 56 m sa dve saobra}ajne trake od 3,5 m. Izgradwom obilaznice, magistralni put kroz naseqe postaje gradska magistrala, {irine regulacije od 14 m (kolovoz 7 m, zelenilo 1,5 m i trotoar 2 m obostrano); daqa rekonstrukcija i pove}awe kapaciteta Magistralnog puta M-22, pri ~emu treba razmotriti mogu}nost da se na deonicama sa visokom koncentracijom stanovawa i privrednih aktivnosti u koridoru puta obezbede servisne trake, kako bi se uticaj nekontrolisanog pristupa sveo na najmawu meru; izgradwa novog ulaza u grad tj. novog denivelisanog ukr{taja magistralnih puteva M-4 i M-22. Saobra}ajnica M- 4 obra ena je od kru`ne raskrsnice na Ibarskoj magistrali (M-22) pa do raskrsnice sa ulicom Branka Radi~evi}a u Lazarevcu. Od kru`ne raskrsnice na M-22 trasa saobra}ajnice M-4 ide ne izgra enim podru~jem Lazarevca predvi enim za industrijsku zonu, na km 0+644 nadvo`wakom prelazi `elezni~ku prugu Beograd Bar i kod Laste na km 0+673.89 ukr{ta se u nivou sa ulicom Lajkova~ka pruga (raskrsnica na nadvo`waku). Daqe na km 0+867.46 sa ulicom Milorada Labudovi}a formira ~etvorokraku raskrsnicu i zavr{ava se na km 1+370.48 na raskrsnici sa ulicom Branka Radi~evi}a. Popre~ni profil saobra}ajnice M-4 ima}e slede}e elemente: 4 kolovozne trake po 3 m, trotoar 1,5 m desno i 2,5 m levo, biciklisti~ku stazu 2 m desno, razdelni pojas levo 2 m i desno 1 m i bankine uz trotoar 2h1 m. rekonstrukcija i revitalizacija mre`e lokalnih puteva. U ciqu formirawa savremenog saobra}ajnog sistema potrebno je zameniti tj. osavremeniti kolovozne povr{ine. Tako e je potrebno preduzeti sve radwe u ciqu podizawa kvaliteta usluge na ovim putevima kao {to su uvo ewe osvetqewa i izgradwa trotoara na potezima kroz naseqena mesta, postavqawe adekvatne horizontalne i vertikalne signalizacije i sli~no; izgradwa druge deonice lokalnog puta L-1810 (Dudovica Trbu{nica); ukidawe dela lokalnog puta L-1806 kroz poqe B u du- `ini od oko 3,2 km i izgradwa alternativne putne mre`e; izme{tawe i adekvatno odr`avawe lokalnog puta Mirosaqci Baro{evac/Zeoke, a dugoro~no izgradwa deonice regionalnog puta Rudovci Prkosava Strmovo Mirosaqci, kako bi se obezbedila veza izme u naseqa severno i ju- `no od zone kopova;
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 165 rekonstruisawe lokalnih puteva u ciqu saobra}ajnog povezivawa turisti~e i sportske destinacije u zoni jezera u Mirosaqcima i Prkosavi, kao i budu}e turisti~ke zone u Leskovcu; podizawe kvaliteta mre`e drumskih saobra}ajnica i boqa organizacija javnog saobra}aja u ciqu ja~awa gravitacione mo}i centara zajednice naseqa i stvarawa kompaktne mre`e naseqa na teritoriji op{tine; izgradwa drugog koloseka sa desne strane pored postoje}e pruge Beograd Bar, tako da se formira kao dvokolose~na elektrificirana pruga na delu od Beograda do Vaqeva. Uvo ewe drugog koloseka podrazumeva i pro{irewe pru`nog pojasa. Drugi kolosek se planira kao deo pru`ne ose po me unarodnom sporazumu SEECP: Beograd Vaqevo- Loznica Tuzla Bawa Luka(Sarajevo); izgradwa `elezni~kih stajali{ta u skladu sa potrebama i programima JP @eleznice Srbije (prioritet Veliki Crqeni); izgradwa jednokolose~ne pruge Lazarevac Aran elovac Mladenovac i pruge Vreoci Obrenovac za javni `elezni~ki saobra}aj; rekonstrukcija kolose~ne infrastrukture, koja obuhvata: zamenu i obnovu elemenata gorweg stroja `elezni~ke pruge, radove na dowem stroju `elezni~ke pruge, zamenu i obnovu propusta i mostova, zamenu i dopunu elemenata signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih ure aja i postrojewa, adaptaciju i popravku zgrada `elezni~kih slu- `benih mesta i ostalih objekata na `elezni~kim slu`benim mestima koji su u funkciji `elezni~kog saobra}aja kojima se ne mewa wihova konstrukcija i spoqni izgled i obnavqawe postoje}ih putno-pru`nih prelaza; i podr{ka realizaciji radno-industrijskih zona i robno-transportnih centara, kroz obezbe ivawe wihove adekvatne saobra}ajne povezanosti, kako sa poqoprivrednim i drugim zale em, tako i sa naseqima u kojima }e se koristiti proizvedena dobra i usluge. 3.6.2. Vodosnabdevawe i kanalizaciona mre`a Osnovna planska re{ewa u oblasti vodosnabdevawa su: analiza postoje}eg stawa izvori{ta, distributivne mre`e i rezervoara; kori{}ewe lokalnih izvori{ta Nepri~ava, Pe{tan (zamena Tamnava), Vreoci, Veliki Crqeni i Zeoke, kao i aktivirawe novih lokalnih izvori{ta; striktno po{tovawe re`ima za{tite izvori{ta podzemnih i povr{inskih voda, kao i formirawe sanitarno za{titne zone oko bunara lokalnih izvori{ta; povezivawe svih parcijalnih vodovoda naseqa u jedinstven interkomunalni (op{tinski) sistem; vodosnabdevawe ju`nog dela op{tine iz planirane akumulacije Brajkovac na reci Oweg; povezivawe sa beogradskim vodovodnim sistemom; izgradwa postrojewa za pre~i{}avawe vode za potrebe mawih naseqa; aktivirawe postoje}ih rezervoara u zoni grada Lazarevca (Krivina, Stolice) zbog snabdevawa potro{a~a u vi- {im visinskim zonama; izgradwa cevovoda: ]elije Dudovica Brajkovac; ]elije Vra~e Brdo Krivina; Vrti} Burovo Baro{evac Rudovci Kru{evica Trbu{nica; Lazarevac Vreoci Veliki Crqeni Sume ; Veliki Crqeni Arapovac Mirosaqci Strmovo Prkosava; i Vrani} Stepojevac Leskovac Veliki Borak; izgradwa novih magistralnih i primarnih vodovoda u zoni grada Lazarevca; izgradwa novoprojektovanih rezervoara: Vra~e Brdo; ^ibutkovica 1; ^ibutkovica 2; Barzilovica 1; Barzilovica 2; Brajkovac; Trbu{nica; Kru{evica; Baro{evac; Prkosava; Strmovo 1; Strmovo 2; Mirosaqci; Zeoke; Arapovac 1; Arapovac 2; Sokolovo; i Leskovac; izgradwa novoprojektovanih pumpnih stanica: Pe- {tan; ^ibutkovica 1; Barzilovica 1; Barzilovica 2; Kru- {evica; Krivina; Strmovo 1; Strmovo 2; Arapovac 1; i Veliki Crqeni; upravqa~ko-informaciono osavremewavawe vodovodnih sistema uvo ewem mernog-monitoring sistema, koji }e omogu}iti pra}ewe dinamike potro{we u svim granama mre`e, kao i brzu dijagnostiku poreme}aja i kvarova u radu sistema, kako bi se gubici sveli na minimum; i analiza stawa lokalnih vodovoda i definisawe mera za wihovo unapre ewe. Pored kori{}ewa lokalnih izvori{ta, dugoro~no vodosnabdevawe op{tine Lazarevac bazira}e se na kori{}ewu voda iz akumulacije Rovni i Regionalnog sistema za vodosnabdevawe Rzav, a potencijalno i sa vodom iz sistema sredwe Drine. Osnovna planska re{ewa u daqem razvoju kanalizacione mre`e na podru~ju op{tine su: izgradwa centralizovane kanalizacione mre`e za grad Lazarevac i prigradska naseqa Petka, [opi}, Dren, Lukavica, Stubica i [u{war (oko 60 km kanalizacione mre`e); {irewe ki{ne kanalizacije u postoje}im i planiranim stambenim i proizvodnim zonama; izgradwa glavnog kolektora za grad Lazarevac; izgradwa postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda na lokaciji Crne bare, sa kapacitetom za 60.000 stanovnika u krajwoj fazi (savremenom metodom pre~i{}avawa omogu}iti efikasan rad postrojewa, koje }e garantovati takav kvalitet pre~i{}avawa da se ne ugrozi propisan kvalitet za II klasu voda recepijenta); izgradwa zajedni~kog kanalizacionog sistema za naseqa Vreoci, Veliki Crqeni i Stepojevac (oko 70 km mre- `e), kao i zajedni~kog postrojewa za pre~i{}avawe na lokaciji Zelena bara pored reke Kolubare; izgradwa zajedni~kog kanalizacionog sistema za naseqa Baro{evac, Mali Crqeni i Rudovci, kao i zajedni~kog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda pored reke Pe{tan; izgradwa kombinovanih sistema koji obuhvataju centralizovane i individualne sisteme kanalisawa. Osnovna planska re{ewa u pogledu regulacije vodotokova su: regulacija vodotokova, prvenstveno onih koji ugro`avaju naseqa; izgradwa sistema kanala za odvo ewe povr{inskih voda; izme{tawe i regulisawe delova vodotokova zbog pro- {irewa povr{inskih kopova; i odr`avawe postoje}e mre`e odbrambenih nasipa i regulisanih korita postoje}e kanalske mre`e. Za{tita planskog podru~ja se predvi a integralnim sistemom koga ~ine linijski za{titni sistemi, nasipi i regulacioni radovi, kao i mawe vi{enamenske akumulacije, ~ija je jedna od funkcija ubla`avawe talasa velikih voda. 3.6.3. Elektroenergetska mre`a i objekti Osnovna planska re{ewa razvoja elektroenergetske mre`e i objekata su: izgradwa TS 35/10 kv Lazarevac 4 u industrijskoj zoni O~aga kao i prikqu~nog dalekovoda 2h35 kv za napajawe (podzemni); izgradwa kablovskog voda 35 kv izme u nove TS 35/10 kv Lazarevac 4 i TS 35/10 kv Lazarevac 1 (podzemno); izgradwa kablovskog voda 10 kv du`ine 1,5 km na pravcu ka TS 10/0.4 Sup 1, sve do TS 10/0.4 kv Gaj 1, koji zamewuje postoje}i preoptere}eni nadzemni vod na istom pravcu; izgradwa voda 10 kv, koji mre`u 10 kv iz TS 35/10 kv Dudovica povezuje sa mre`om TS 35/10 kv Lazarevac 2 ; kao i izgradwa 2 km 10 kv voda izme u TS Kamenorezac Barzilovica i TS Repetitor Stubica; rekonstrukcija 2 km voda 10 kv na izvodu ka [opi}u iz TS 35/10 kv Lazarevac 1 ;
Broj 58 166 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. izgradwa voda 35 kv du`ine 1,5 km od TS 110/35 kv O~aga do TS 35/10 kv Lazarevac 1 ; izgradwa deonice voda 35 kv du`ine 1,1 km od odvajawa voda za TS 35/10 kv Dudovica do TS 35/10 kv Lazarevac 2, koja }e slu`iti kao rezerva ispadu voda do TS 35/10 kv Lazarevac 2 ; izgradwa me upoveznog voda izme u TS 35/10 kv Lazarevac 1 i TS 35/10 kv Lazarevac 3, kao i izgradwa voda 10 kv du`ine 2 km izme u TS 35/10 kv Lazarevac 1 i 10/0.4 kv S. Srem~evi} Crni ; izgradwa me upoveznog voda izme u TS 35/10 kv Lazarevac 1 i TS 35/10 kv Lazarevac 3 ; prevezivawe voda 35 kv od TS 35/10 kv Lazarevac 1 do TS 35/10 kv Lazarevac 2 na jedan od vodova 35 kv od TS 35/10 kv Lazarevac 2 do TS 35/10 kv Lazarevac 3 (izme{tawe postoje}e veze 35 kv izme u TS Lazarevac 1 i Lazarevac 2 i kablirawe od O~age do TS Lazarevac 2); povezivawe TS 35/10 kv Dudovica sa postoje}im dalekovodom 35 kv iz pravca Lajkovca; izgradwa voda 10 kv du`ine 1,4 km od TS 10/0.4 kv Vuk Karaxi} do TS 10/0.4 kv \urino poqe u Lazarevcu; izgradwa voda 10 kv du`ine 0,6 km od TS10/0.4 kv Gaj 2 u Lazarevcu do TS 10/0.4 V u Lukavici; izgradwa voda 10 kv du`ine 2 km na trasi TS 35/10 kv Lazarevac 1 TS 10/0.4 kv Ciglana -TS10/0.4 kv IMT TS 10/0.4 kv Vodovod O~aga TS 10/0.4 kv @elezni~ka stanica; i definisawe broja i lokacije trafostanica tipa 10/0.4 kv, i to prvenstveno u pojasu Ibarske magistrale i industrijske zone O~aga, kao i u u`em gradskom jezgru, gde se intezivira izgradwa stambenih objekata tipa kolektivnog stanovawa. 3.6.4. Toplifikacija Po{to je centralni deo grada ve} obuhva}en magistralnim vodovima, osnovna planska re{ewa u narednom periodu se odnose na aktivnosti {irewa zone toplifikacionog sistema. Planira se da svi javni poslovno-komercijalni objekti i objekti kolektivnog stanovawa u zoni koju obuhvata toplifikacioni sistem budu povezani na wega. Pretpostavqa se da }e na sistem biti prikqu~eno 70% individualnih potro{a~a, jer }e zbog gustine gradske toplifikacione mre`e ono biti ekonomski isplativo. Pri tome se predvi a da svi individualni mali potro{a~i budu na sistem povezani preko grupnih podstanica sredwe ili ve}e snage. Tako }e se primarna mre`a zavr{avati u tim podstanicama, dok }e od podstanice prema tim mawim potro{a~ima i}i mre`a sekundarnih cevovoda. Time }e se dobiti tehni~ki ujedna~en primarni deo sistema, pouzdaniji u radu i pogodniji za odr`avawe i za daqinsko upravqawe. Toplana u Vreocima kao osnovni energetski fluid dobija pregrejanu paru iz kotlovskog postrojewa Su{are i ima maksimalni kapacitet od oko 50 MJ/s, {to ve} sada nije dovoqno za propisno grejawe svih objekata. U periodu do 2010. mo`e se o~ekivati pove}awe konzuma na oko 70 MJ/s, a do 2015. godine na oko 75 80 MJ/s. Zato je neophodno da se izgradi novi ili pro{iri postoje}i izvor toplote i to ve} do 2010. godine, jer }e u protivnom kvalitet grejawa i mogu}nost funkcionisawa celog sistema biti naru{eni. Kako ranijim planovima gasifikacije op{tina Lazarevac nije obuhva}ena kao korisnik i jedan od potro{a~a, u postoje}em magistralnom gasovodu ne postoje rezerve koje bi mogle biti iskori{}ene za snabdevawe novog izvora toplote u toplifikacionom sistemu Lazarevca. Razvojem industrijske zone i pove}awem broja potro{a- ~a, javi}e se potreba za novim izvorom toplote. Po{to problem izvora toplote u Lazarevcu mora biti re{en u periodu od 3 5 godina, potrebno je izgraditi novi kapacitet u proizvodwi toplotne energije u Vreocima baziran na potro{wi ugqa. Veli~ina toplotnog konzuma zone uslovila bi rentabilnost izgradwe jednog objekta za proizvodwu toplotne energije, koji bi kao gorivo koristio gas i koji bi bio izgra en u samoj zoni. Nova gasna toplana bi mogla da pokrije i deo potreba za toplotnom energijom onih potro{a~a koji se nisu prikqu~ili na toplifikacioni sistem. Gasna toplana u Lazarevcu kao dodatni izvor toplote za potrebe sistema mo`e se razmatrati kao dugoro~no re{ewe, kada budu poznate mogu}nosti gasifikacije podru~ja op- {tine Lazarevac. Planska re{ewa koja je potrebno realizovati u ciqu unapre ewe toplifikacionog sistema su: {irewe zone toplifikacionog sistema; sanirawe magistralnih cevovoda, delimi~nom ili kompletnom zamenom pojedinih deonica (negde i sa pove}awem pre~nika cevi), a posebno u ni`im delovima grada gde su podzemni cevovodi bili izlo`eni vi{egodi{wem dejstvu pove}ane vlage u zemqi{tu; izgradwa pumpnog postrojewa u objektu [aht O (kod Elektrodistribucije) koje treba da pove}a raspolo`ivi pritisak u gradskom podru~ju (na mestu gde se sistem grana na Severnu i Centralnu magistralu) i time omogu}i sprovo ewe hidrauli~ne regulacije celog sistema; sprovo ewe hidrauli~ne regulacije celog sistema (ugradwom i pode{avawem regulacionih ventila); rekonstrukcija najugro`enijih podstanica; izgradwa novih kapaciteta u proizvodwi toplotne energije u Vreocima baziranih na potro{wi ugqa; izgradwa gasne toplane u Lazarevcu kao dodatnog izvora toplote za potrebe sistema; modernizacija toplifikacionog sistema, tako da se omogu}i merewe utro{ka energije za svakog potro{a~a; i izgradwa toplane (na biomasu, ili na druge izvore energije) u Rudovcima i po potrebi u drugim naseqima u okviru postoje}ih i potencijalnih privrednih zona. 3.6.5. Snabdevawe gasom Osnovna planska re{ewa u razvoju gasovoda su: izgradwa magistralnog gasovoda Beograd Vaqevo; izgradwa merno-regulacionih stanica Veliki Crqeni i Petka; i izgradwa mre`e razvodnog gasovoda na podru~ju op{tine i formirawe jedinstvenog gasovodnog sistema u svim naseqima, koji }e omogu}iti vi{enamensko kori{}ewe prirodnog gasa u doma}instvima i proizvodnim pogonima; Kao dugoro~no plansko re{ewe izdvaja se kori{}ewe prirodnog gasa za potrebe poqoprivredne proizvodwe. 3.6.6. Telekomunikaciona mre`a Osnovna planska re{ewa u razvoju telekomunikacione mre`e su: prevo ewe mre`e sa koaksijalnim i simetri~nim kablovima na opti~ke kablove; pro{irewe kapaciteta centrale u Dudovici i Brajkovcu, kao i kompletne mre`e u ju`nom delu op{tine; pro{irewe kapaciteta centrale u Junkovcu i Mirosaqcima, kao i kompletne mre`e u severoisto~nom delu op{tine; izgradwa baznih stanica mobilne telefonije (planira se postavqawe jo{ 22 bazne stanice Mobilne Telefonije Srbije i 24 bazne stanice Telenora) i pokrivawe celokupne teritorije op{tine signalom mobilne telefonije; zadr`avawe postoje}ih po{ta, uz eventualno otvarawe novih u naseqima i zonama sa ve}im brojem korisnika (ve- }e privredne zone), kao i otvarawe ugovornih po{ta u okviru trgovinsko-ugostiteqskih, servisnih i turisti~kih objekata; transformacija i modernizacija postoje}ih PTT jedinica; i modernizacija postoje}e TT mre`e i objekata, kako bi se pokrio deficit brojeva u fiksnoj telefonskoj mre`i, prvenstveno kroz izgradwu MSAN-a (Multiservisnih pristupnih ~vorova ili Pristupnih ~vorova za vi{estruke usluge, koji zauzimaju mawi prostor, i daju mogu}nost kvalitetnog kori{}ewa svih komutacionih usluga).
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 167 3.6.7. Komunalna infrastruktura Osnovna planska re{ewa u ciqu zaustavqawa negativnih trendova i efikasnog upravqawa komunalnim otpadom su: izgradwa nove sanitarne regionalne deponije, u saradwi sa susednim op{tinama Lajkovac, Ub i Obrenovac; sanacija postoje}ih smetli{ta; recikla`a komunalnog otpada; odre ivawe lokacija i ure ewe punktova za sakupqawe komunalnog ~vrstog otpada po selima; sanacija i revitalizacija deponije pepela na trome i naseqa Veliki Crqeni, Stepojevac i Sokolovo, koja predstavqa permanentnu opasnost i zaga uje vazduh, vodu i zemqi{te; i sanacija spontano nastalih divqih deponija. Postoje}a humana grobqa u naseqima na podru~ju op- {tine postepeno {iriti. Dovr{iti izgradwu grobqa Lazarevac 2, koje pored toga {to treba da obezbedi kapacitete na du`i period, treba da slu`i i za preseqewe grobqa iz Vreoca i Medo{evca. U ciqu racionalnog kori{}ewa prostora zelenih i sto~nih pijaca, pro{iriti i komunalno urediti postoje}e lokacije. Izradom studija lokacija zelenih i sto~nih pijaca potrebno je sagledati dugoro~ne potrebe za novim objektima. Definisawe i realizacija lokacija za sto~no grobqe (zona naseqa Stepojevac i jugoisto~na {umadijska zona) }e se izvr{iti na osnovu posebnih analiza i studija i odgovaraju}e urbanisti~ke dokumentacije. 3.7. Za{tita `ivotne sredine Prostorna diferencijacija `ivotne sredine Polaze}i od stawa `ivotne sredine i definisanih strate{kih opredeqewa, planirana je kategorizacija `ivotne sredine prema stepenu zaga enosti delova podru~ja, odnosno prostorno-ekolo{kih zona op{tine. Kategorizacija je ura ena prema metodologiji iz Prostornog plana Republike Srbije 6, uz odre ene modifikacije. Planirano je da se realizacijom Prostornog plana i Prostornog plana podru~ja Kolubarskog lignitskog basena za zonu Kolubarskog lignitskog basena, podru~je op{tine nalazi u kategorijama zaga enosti od prve do pete, kako je prikazano u slede}oj tabeli. 6 Prema kategorizaciji iz Prostornog plana Republike Srbije ( Slu- `beni glasnik RS, broj 13/96), prva je kategorija najzaga enije `ivotne sredine, dok je osma kategorija najkvalitetnije `ivotne sredine Tabela 7: Plan kvaliteta `ivotne sredine op{tine Lazarevac Kate- Podru~je Stawe `ivotne sredine 7 gorija Op{tine Prvi ~etvorogodi{wi period Posle 2012. 1 2 3 4 I, II Zona Povi{ena koncentracija pra{ine, buka; Povi{ena koncentracija pra{ine, buka; Kolubarskog Povremeno prekora~ewe GVI primarnih Povremeno prekora~ewe GVI primarnih lignitskog zaga uju}ih materija, ali bez prekomernog zaga uju}ih materija, ali bez prekomernog basena zaga ivawa radioaktivnim, kancerogenim zaga ivawa radioaktivnim, kancerogenim i mutagenim materijama; i mutagenim materijama; Rekultivacija i predeono-pejza`no rekultivacija i predeono-pejza`no uobli~avawe degradiranih povr{ina (124 ha); uobli~avawe degradiranih povr{ina (725 ha); Sanirawe spoqa{nih odlagali{ta pepela primewena nova tehnologija transporta i zemqi{ta jako o{te}enih otpadnim vodama; i deponovawa pepela; Za{tita i unapre ewe/melioracije poqoprivrednih zemqi{ta i {uma na terenima ugro`eni aerozaga ewima i drugim {tetnim uticajima; sva postoje}a postrojewa poseduju integrisanu dozvolu i uveden sistem JUS ISO 14001; III Zona grada nema prekora~ewa GVI zaga uju}ih nema prekora~ewa GVI zaga uju}ih Lazarevca materija u vazduhu; materija u vazduhu; neprijatni mirisi, industrijski pre~i{}avawe otpadnih voda u PPOV; i komunalni otpad; otpad se deponuje na regionalnu deponiju; povi{en nivo buke i vibracija; formiran recikla`ni centar re~ni tokovi ~etvrte klase kvaliteta; i uvedena recikla`a; organizovano sakupqawe otpada po naseqima; za{titno zelenilo podignuto deponovawe komunalnog otpada na ure enim oko novih privrednih objekata; deponijama/ transfer/pretovarnim stanicama; pro{irena i unapre ena kanalizaciona mre`a; kontrolisan rizik od udesa; IV Zona naseqa Povi{ena koncentracija pra{ine, buka; pre~i{}avawe otpadnih voda u PPOV; Stepojevac Povremeno prekora~ewe GVI zaga uju}ih otpad se deponuje na regionalnu deponiju; materija u vazduhu; uvedena recikla`a; o~uvano kvalitetno poqoprivredno zemqi{te gajewe poqoprivrednih kultura organizovano sakupqawe otpada po naseqima u toplim lejama i staklenicima; komunalni otpad se deponuje na ure enim za{titno zelenilo podignuto deponijama/ transfer/pretovarnim stanicama uz magistralne saobra}ajne pravce pro{irena kanalizaciona mre`a i oko novih privrednih objekata; gajewe poqoprivrednih kultura 7 Detaqniji prikaz u Predlogu Prostornog plana podru~ja Kolubarskog lignitskog basena i Izve{taju o strate{koj proceni uticaja Prostornog plana podru~ja Kolubarskog lignitskog basena na `ivotnu sredinu
Broj 58 168 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 1 2 3 4 u staklenicima i plastenicima; u primeni su principi organske poqoprivrede, posebno u pogledu kontrolisanog kori{}ewa agrotehni~kih mera; nivo buke i vibracija ispod propisanih vrednosti kontrola rizika od udesa pri transportu opasnih materija; V Jugoisto~na nema prekora~ewa GVI zaga uju}ih otpad se deponuje na regionalnu deponiju; {umadijska materija u vazduhu; recikla`a otpada; zona o~uvano kvalitetno poqoprivredno zemqi{te; pre~i{}avawe otpadnih voda u PPOV; po{umqeno zemqi{te IV i V klase; efikasno funkcionisawe javnih slu`bi; organizovano sakupqawe otpada po naseqima komunalni otpad se deponuje na ure enim deponijama/ transfer/pretovarnim stanicama pro{irena kanalizaciona mre`a unapre en kvalitet javnih slu`bi unapre ena saobra}ajna povezanost i dostupnost javnim slu`bama Pravila za{tite `ivotne sredine Prioriteti u pravilima za{tite `ivotne sredine su definisani za prvi ~etvorogodi{wi period (period ugovora o implementaciji) i prema aktivnostima koje dominatno uti~u na `ivotnu sredinu poqoprivreda, privreda i saobra}aj, dok su ostala pravila definisana za period posle 2012. godine. Na teritoriji op{tine lazarevac zabrawuje se: izgradwa objekata koji bi svojim postojawem ili upotrebom neposredno ili na drugi na~in ugro`avali `ivot, zdravqe i rad qudi u naseqima ili ugro`avali `ivotnu sredinu; ure ivawe i kori{}ewe zemqi{ta koje bi moglo imati {tetne posledice na `ivot, zdravqe i rad qudi, odnosno {tetne posledice na okru`ewe. Mere za{tite su pripremqene za definisane prostorne celine, na osnovu rezultata strate{ke procene uticaja Prostornog plana na `ivotnu sredinu. Mere za{tite za zonu Kolubarskog lignitskog basena preuzete su iz Predloga prostornog plana podru~ja Kolubarskog lignitskog basena i strate{ke procene ra ene uz ovaj plan. Pri izradi projektne dokumentacije za izgradwu novih saobra}ajnica, kao i rekonstrukciju postoje}ih, posebno drumskih saobra}ajnica u funkciji regionalnog i lokalnog saobra}aja, pored uobi~ajenih tehni~kih mera za{tite, neophodna je izrada posebnog dela projekta predeonog uklapawa. Izgradwa i ure ewe antropogenizovanih predela (u atarima naseqa), obavqa se u skladu sa merama i pravilima ure ewa i gra ewa utvr enih ovim planom. Poja~ane mere kontrole i nadzora sa ciqem onemogu}avawa vanplanske izgradwe su nepohodan uslov za efikasnu implementaciju, uz unapre ewe za{tite kroz dobro osmi{qene turisti~ke programe. Pravila za{tite `ivotne sredine definisana su po zonama, i to: 1. Zona naseqa Stepojevac, severni deo op{tine O~uvawe kvaliteta vazduha razvoj sistema gasifikacije i toplifikacije; kontrola rada kotlarnica; podsticawe racionalnog kori{}ewa energije u doma- }instvima i privredi; ve}e kori{}ewe obnovqivih izvora energije, posebno istra`ivawe mogu}nosti za kori{}ewe solarne energije; unapre ewe energetske efikasnosti u proizvodwi i transportu; O~uvawe kvaliteta voda {irewe kanalizacione mre`e (javni centralizovani i kombinovani sistem kanalisawa); adekvatan tretman otpadnih voda sa sto~nih farmi; racionalna potro{wa vode u doma}instvima; odre ivawe lokacije sistema za transport tople vode iz REIS-a za proizvodwu povr}a i cve}a u toplim lejama i staklenicima; O~uvawe kvaliteta zemqi{ta racionalno kori{}ewe plodnog poqoprivrednog zemqi{ta; za{tita zemqi{ta od zaga ivawa iz Kolubarskog lignitskog basena; rekultivacija degradiranog zemqi{ta; kontrolisana primena hemijskih sredstava u poqoprivredi; pove}awe povr{ina pod {umama; Za{tita `ivog sveta i stani{ta obezbe ewe za{tite `ivog sveta pri gra evinskim radovima; kontrolisana primena hemijskih preparata i paqewa vegetacije; obezbe ewe ekolo{kih koridora i zona oko magistralnih objekata infrastrukture; Upravqawe otpado: Prema Nacionalnoj strategiji upravqawa otpadom, upravqawe po vrstama otpada obuhvata: Upravqawe komunalnim otpadom organizovano sakupqawe otpada po naseqima, selekciju i recikla`u u Recikla`nom centru 9 (podru~je op{tina Vaqevo, Kosjeri}, Mionica, Ub, Koceqeva, Ose~ina, Qubovija, Lazarevac, Qig, Aran elovac, Barajevo, Obrenovac, Lajkovac) i deponovawe na regionalnu deponiju (Region 14 konzumno podru~je op{tina Lazarevac, Qig, Aran elovac, Barajevo, Obrenovac, Lajkovac); Upravqawe industrijskim otpadom uvo ewem predtretmana industrijskog otpada i reciklirawe u Recikla- `nom centru 9; Upravqawe poqoprivrednim otpadom stimulisawe upotrebe stajskog umesto ve{ta~kih ubriva, kompostirawe organskog otpada (planirani Centar za kompostirawe 4 za Zvezdaru, Vo`dovac, Rakovicu, ^ukaricu, Grocku, Vaqevo, Kosjeri}, Mionicu, Ub, Koceqeva, Ose~inu, Quboviju, Lazarevac, Qig, Aran elovac, Barajevo, Obrenovac, Lajkovac, Smederevsku Palanku, Ra~u, Veliku Planu, Svilajnac, Mladenovac i Sopot);
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 169 Do realizacije re{ewa iz Nacionalne strategije upravqawa otpadom, primewuju se slede}e mere u oblasti upravqawa otpadom: izbor lokacija za privremeno deponovawe otpada po naseqima; unapre ewe sakupqawa otpada po naseqima; recikla`a i ure ewe lokacija za prikupqawe otpada za reciklirawe; adekvatan tretman i deponovawe poqoprivrednog otpada; Za{tita od udesa smawewe opasnosti od udesa pri transportu opasnih materija du` drumskih i `elezni~kih koridora; Kvalitet `ivota pro{irewe vodovodnog sistema; podizawe za{titnog zelenila uz saobra}ajnice i oko novih privrednih postrojewa; za{tita i unapre ewe postoje}ih {uma i {umskog zemqi{ta; primena propisanih dozvoqenih nivoa buke u izgra enim podru~jima naseqa; primena propisanih mera za{tite od nejonizuju}eg zra~ewa (dalekovodi i trafo stanice); razvoj i unapre ewe kvaliteta javnih slu`bi; obezbe ewe dostupnosti objektima javnih slu`bi boqa saobra}ajna i infrastrukturna povezanost; 2. Zona Kolubarskog lignitskog basena Za podru~je Kolubarskog lignitskog basena preuzete su mere za{tite iz Predloga prostornog plana podru~ja Kolubarskog lignitskog basena i strate{ke procene uticaja ra ene uz ovaj plan: programirati dinamiku otkopavawa lignita vode}i ra~una da emisija {tetnih materija ne prekora~uje ekolo- {ki kapacitet prostora; izvr{iti posebna istra`ivawa o mogu}em uticaju dubokih kopova ( Ju`no poqe i Poqe E ) na neposredno okru`ewe (isu{ivawe tla, stabilnost objekata i sl.); programirati dinamiku otkopavawa i rekultivacije u skra}enim rokovima, radi blagovremenog vra}awa degradiranih povr{ina produktivnoj nameni; projektovati deponiju pepela na unutra{wim odlagali{tima povr{inskih kopova; prostorno i vremenski uskladiti dinamiku izgradwe kaseta deponije sa produkcijom pepela i {qake; obezbediti dovoqne koli~ine vode za pi}e za naseqa, tehnolo{ke vode i za potrebe poqoprivrede; obezbediti hidroizolaciju deponije pepela, industrijskog i komunalnog otpada kori{}ewem odgovaraju}ih izolacionih materijala, radi za{tite podzemnih voda od kontaminacije; izraditi registar diverziteta biolo{kih vrsta podru~ja, kao osnov za projekte biolo{ke rekultivacije degradiranih povr{ina i vodotokova; izvr{iti sanaciju, rekonstrukciju i revitalizaciju pogona Kolubara Prerada u Vreocima; odnosno osposobqavawe i modernizaciju sistema za pre~i{}avawe otpadnih gasova, otpadnih voda, jalovine i muqa u pogonima Su- {are i Toplane; izvr{iti sanaciju, rekonstrukciju i revitalizaciju TE Kolubara u Velikim Crqenima; dosledno sprovesti koncepcijska re{ewa za izgradwu postrojewa TE Kolubara B, tj. ugraditi sisteme za odsumporavawe dimnih gasova i smawewe emisije azotnih oksida u kotlovima, sistem visokoefikasnih elektrofiltera, sistem za hidrauli~ki transport pepela i {qake i sisteme za pre~i{}avawe otpadnih voda; projektovati sisteme za automatsku kontrolu procesa proizvodwe elektri~ne energije i kontinualno merewe emisije gasova na svim ispustima; kod rekonstrukcije i revitalizacije postoje}ih postrojewa termoenergetskih postrojewa opredeliti se za najboqe dostupne tehnike sa sistemima za efikasno odvajawe ~estica i gasova, a imaju}i u vidu ekolo{ke kriterijume koji se mogu o~ekivati u toku veka kori{}ewa rekonstruisanih objekata; utvrditi katastar otpadnih voda i sistematski pratiti wihov kvalitet pre upu{tawa u recipijente; kvalitetnije odr`avati postoje}e i izgraditi nove ure aje za pre~i{}avawe industrijskih i komunalnih otpadnih voda sa odgovaraju}om efikasno{}u; sistem monitoringa podzemnih i povr{inskih voda dopuniti mernim mestima koja su osetqiva sa stanovi{ta zaga ivawa izvori{ta vodosnabdevawa; i uspostaviti sistem pra}ewa zaga enosti zemqi{ta na kriti~nim lokacijama. 3. Zona grada Lazarevca O~uvawe kvaliteta vazduha unapre ewe toplifikacije pro{irewe, rekonstrukcija i sigurnost u snabdevawu; razvoj sistema gasifikacije; kontrola rada kotlarnica; podsticawe racionalnog kori{}ewa energije u doma- }instvima i privredi; ve}e kori{}ewe obnovqivih izvora energije, posebno istra`ivawe mogu}nosti za kori{}ewe solarne energije; unapre ewe energetske efikasnosti u proizvodwi i transportu; O~uvawe kvaliteta voda izgradwa centralizovane kanalizacione mre`e; izgradwa glavnog kolektora; izgradwa postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda na lokaciji Crne bare; racionalna potro{wa vode u doma}instvima; O~uvawe kvaliteta zemqi{ta racionalno kori{}ewe plodnog poqoprivrednog zemqi{ta; Za{tita `ivog sveta i stani{ta obezbe ewe za{tite `ivog sveta pri gra evinskim radovima; obezbe ewe ekolo{kih koridora i zona oko magistralnih objekata infrastrukture; Upravqawe otpadom, do realizacije re{ewa iz Nacionalne strategije upravqawa otpado: unapre ewe prikupqawa i deponovawa otpada; smawewe otpada na izvoru i ponovno kori{}ewe; recikla`a i ure ewe lokacija za prikupqawe otpada za reciklirawe; Za{tita od udesa smawewe opasnosti od udesa pri transportu opasnih materija du` drumskih i `elezni~kih koridora; Kvalitet `ivot: unapre ewe vodovodnog sistema (aktivirawe postoje- }ih rezervoara (Krivina, Stolice) zbog snabdevawa potro- {a~a u vi{im visinskim zonama); podizawe za{titnog zelenila uz saobra}ajnice i oko novih privrednih objekata (u okviru planirane privrednoindustrijske zone); primena propisanih dozvoqenih nivoa buke; primena propisanih mera za{tite od nejonizuju}eg zra~ewa (dalekovodi i trafo stanice); 4. Jugoisto~na {umadijska zona O~uvawe kvaliteta vazduh: razvoj sistema gasifikacije i toplifikacije; kontrola rada kotlarnica; podsticawe racionalnog kori{}ewa energije u doma- }instvima i privredi; ve}e kori{}ewe obnovqivih izvora energije, posebno istra`ivawe mogu}nosti za kori{}ewe termalnih voda i solarne energije; unapre ewe energetske efikasnosti u proizvodwi i transportu;
Broj 58 170 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. O~uvawe kvaliteta voda {irewe kanalizacione mre`e (kombinovani sistem kanalisawa); izgradwa postrojewa za pre~i{}avawe vode; tretman otpadnih voda sa sto~nih farmi; racionalna potro{wa vode u doma}instvima; O~uvawe kvaliteta zemqi{ta racionalno kori{}ewe i o~uvawe plodnog poqoprivrednog zemqi{ta; za{tita zemqi{ta od zaga ivawa iz Kolubarskog lignitskog basena; kontrolisana primena hemijskih sredstava u poqoprivredi; pove}awe povr{ina pod {umama na zemqi{tu IV klase; Za{tita `ivog sveta i stani{ta obezbe ewe za{tite `ivog sveta pri gra evinskim radovima; kontrolisana primena hemijskih preparata i paqewa vegetacije; obezbe ewe ekolo{kih koridora i zona oko magistralnih objekata infrastrukture; Upravqawe otpadom, do realizacije re{ewa iz Nacionalne strategije upravqawa otpadom sanacija postoje}ih neure enih smetli{ta; kontrola i prevencija neplanskog deponovawa otpada; formirawe sto~nog grobqa; smawewe otpada na izvoru i ponovno kori{}ewe; recikla`a otpada. Za{tita od udesa smawewe opasnosti od udesa pri transportu opasnih materija du` drumskih i `elezni~kih koridora; Kvalitet `ivota pro{irewe vodovodnog sistema aktivirawe novih lokalnih izvori{ta, snabdevawe iz planirane akumulacije na reci Oweg; podizawe za{titnog zelenila uz saobra}ajnice; za{tita i unapre ewe postoje}ih {uma i {umskog zemqi{ta; primena propisanih dozvoqenih nivoa buke u izgra enim podru~jima naseqa; primena propisanih mera za{tite od nejonizuju}eg zra~ewa (dalekovodi i trafo stanice); razvoj i unapre ewe kvaliteta javnih slu`bi; obezbe ewe dostupnosti objektima javnih slu`bi boqa saobra}ajna i infrastrukturna povezanost. Pravila za{tite po aktivnostima Poqoprivreda Utvr uje se za{titna zona minimalne {irine 800 m, izme u stambenih objekata (zona) i poqoprivrednih povr- {ina (wiva, planta`nih vo}waka i sl.), na kojima je zastupqena intenzivna poqoprivredna proizvodwa uz redovnu upotrebu agrohemijskih sredstava. Utvr uje se minimalni za{titni pojas izme u granice poqoprivrednih parcela i obale vodotoka {irine 10 m, u kome nije dozvoqeno kori{}ewe agrohemijskih sredstava. Utvr uje se za{titna zona minimalne {irine izme u granice kompleksa farmi i drugih objekata u susedstvu, i to: od stambenih zgrada (stambenih zona/naseqa), magistralnih puteva i re~nih tokova u {irini od 200 m, a od izvori{ta vodosnabdevawa u {irini od 800 m. Farme mogu biti na me usobnoj udaqenosti mawoj od 200 m ukoliko nema kumulativnih i sinergijskih uticaja. Preporu~ena odstojawa mogu biti i ve}a ukoliko to poka- `u rezultati procena uticaja projekata na `ivotnu sredinu. Privreda Na osnovu utvr enih kriterijuma za{tite `ivotne sredine od negativnih uticaja privrednih delatnosti u Regionalnom prostornom planu administrativnog podru~ja grada Beograda, utvr uju se slede}e kategorije privrednih delatnosti preduze}a, sa odgovaruju}im merama i pravilima za{tite `ivotne sredine. Kategorija A mala preduze}a, ~iji je negativan uticaj neznatan i ispod je grani~nih vrednosti. U okviru delatnosti (proizvodnom procesu) ne koriste se i skladi{te materije koje bi mogle da imaju negativan uticaj na vazduh, vodu, zemqi{te, zdravqe qudi, biqni i `ivotiwski svet. Nivo buke je u okviru dozvoqenih vrednosti (do 50 db), dok je rizik od udesa minimalan, uz obaveznu primenu mera za- {tite na radu. U slu~aju eventualnog udesa, posledice nemaju negativan uticaj van samog izvora, odnosno objekta. Ova preduze}a mogu biti locirana u okviru naseqa, odnosno stambenih zona uz obaveznu primenu protivpo`arnih i drugih mera za{tite na radu, na udaqenosti od 10 do 50 m od stambenih objekata. U ovu kategoriju preduze}a spadaju komercijalne, ugostiteqsko, uslu`ne i proizvodne delatnosti, npr. samostalne trgovine i zanatske usluge, servisi, pekarske, poslasti~arske, ugostiteqske delatnosti, izrada i opravka predmeta od drveta, stakla, papira, ko`e, gume i tekstila, i druge delatnosti koje po pravilu ne izazivaju neprijatnosti susednom stanovni{tvu. Kategorija B mala i sredwa preduze}a, koja mogu imati mawi lokalni uticaj na `ivotnu sredinu. Prilikom redovnog rada negativan uticaj je u okviru grani~nih vrednosti. U okviru delatnosti (proizvodnom procesu) mogu se koristiti i skladi{titi materije koje mogu imati negativan uticaj u vanrednim okolnostima. U slu~aju udesa mogu- }e kratkotrajno prisustvo mawe koli~ine {tetnih materija. Nivo buke je u okviru dozvoqenih vrednosti (55 60 db). Lociraju se na rubnim delovima stambenih zona (naseqa), na udaqenosti od 50 do 100 m od stambenih objekata, tako da ne izazivaju neprijatnosti susedstvu, na povr{inama veli~ine do 2 hektara. U ovu kategoriju preduze}a spadaju ve- }e elektro mehani~arske radionice, prerada plasti~nih masa, izrada proizvoda od drveta, stakla, papira, ko`e, gume i tekstila, stovari{ta gra evinskog materijala i dr. Kategorija V preduze}a koja mogu imati relativan uticaj na okru`ewe na lokalnom nivou. U svom radu koriste opasne materije, odnosno proizvode ~vrsti i te~ni otpad, javqa se sredwi nivo buke (60 65 db), ili pru`aju usluge ve}em broju jednovremenih korisnika. U ovu grupu spadaju tr`ni centri, ve}a skladi{ta, veletrgovine preko 5.000 kvm, prehrambena, tekstilna industrija i dr. Lociraju se u okviru radnih zona, van stambenog naseqa (minimalno 200 m udaqenosti od stambenih objekata), na povr{inama ve- }im od 2 hektara, tako da na tom rastojawu i na toj povr{ini ne izazivaju neprijatnost susedstvu. Negativan uticaj spre~avaju ili ubla`avaju primenom aktivnih i pasivnih mera za{tite izradom za{titnih zelenih pojaseva, ugradwom postrojewa za pre~i{}avawe voda, filtera za vazduh, pravilnim skladi{tewem sirovina i otpada, primenom mere zvu~ne izolacije izgradwom zvu~nih barijera, primenom mera za{tite na radu, protivpo`arnih mera i dr. Kategorija G preduze}a koja mogu imati uticaj na `ivotnu sredinu na nivou gradskog podru~ja (intraregionalni nivo uticaja). U svom radu koriste ve}e koli~ine toksi~nih materija. Postoji rizik od hemijskog udesa. Ovoj grupi pripadaju metalo-prera iva~ka industrija, hemijska industrija, farmaceutska industrija, ve}e klanice i ve}i kompleksi prehrambene industrije. Zbog svog negativnog uticaja preudze}a iz ove kategorije se lociraju na ve}oj udaqenosti (minimalno 800 m) od stambenih zona (naseqa). Kategorija D velika preduze}a (kompleksi), koja mogu imati regionalni (me uregionalni) uticaj na `ivotnu sredinu (bazna hemija, energetika, petrohemija, `elezare i dr.). U radu koriste i produkuju ve}e koli~ine opasnih i toksi~nih materija. Neophodna je permanentna primena mera za{tite, dok zbog svog nivoa ekolo{kog optere}ewa zahtevaju posebne lokacije u okviru pojedina~nih prostorno zaokru`enih kompleksa, na ve}oj udaqenosti (minimalno 2 km) od stambenih zona (objekata i naseqa). Rizik od udesa je veliki, dok je nivo buke jako visok iznad 70 db.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 171 Saobra}aj U oblasti saobra}aja utvr uju se zone za{tite od mogu- }ih negativnih uticaja puteva i `elezni~ke pruge. Pravila i za{titne zone utvr uju se kao uslovi za planirawe u podru~ju saobra}ajnica. Za puteve prvog i drugog reda u rubnim podru~jima naseqa (van gra evinskog podru~ja) utvr uju se tri zone za{tite: Prva zona pojas neposredne za{tite {irine 20 m (obostrano) od ivice zemqi{nog pojasa. U pojasu neposredne za{tite nije dozvoqena izgradwa. Dozvoqava se formirawe za{titnog zelenila; Druga zona u`i pojas za{tite {irine 50 m (obostrano) od ivice zemqi{nog pojasa. Nije dozvoqena izgradwa stambenih, poslovnih i pomo}nih objekata. Postoje}i (legalno izgra eni objekti) moraju biti za{ti}eni odgovaraju}om akusti~kom za{titom (zvu~ne barijere). Dozvoqena je izgradwa objekata u funkciji puta (za korisnike puta i odr`avawe puta, npr. benzinske stanice, servisi, skladi{ta i sl.); i Tre}a zona {iri pojas za{titnog optere}ewa {irine 300 m (obostrano) od ivice zemqi{nog pojasa. Dozovqena izgradwa stambenih, poslovnih i privrednih objekata, pod uslovom obezbe ivawa mera za{tite od buke. Utvr uje se za{titna zona izme u `elezni~kih pruga i stanovawa {irine 25 m od ose krajwih koloseka, uz obavezno sprovo ewe mera akusti~ne za{tite (zvu~ne barijere) za ugro`ene objekte. [irina za{titnog pojasa mo`e biti i mawa, ukoliko se za{titnim merama u ugro`enim objektima nivo buke i vibracija dovede na ni`i nivo od dozvoqenog. U slu~aju ne preduzimawa mera za{tite, pojas za- {tite od `eleznice iznosi minimalno 125 m od ose krajwih koloseka. Za{tita od buke Za gra evinska podru~ja na podru~ju plana odre uju se najvi{i dopu{teni nivoi buke u skladu sa zahtevima JUS Z.J6. 205/1992. Tabela 8: Kriterijumi za akusti~ko zonirawe prostora Zone Opis akusti~ke zone Dopu{teni nivoi spoqa{we buke Leq (dba) Dan No} I Podru~je za odmor i rekreaciju, bolnice, veliki parkovi 50 40 II Turisti~ka podru~ja, mala i seoska naseqa, kampovi i {kolske zone 50 45 III ~isto stambena podru~ja 55 45 IV Poslovno-stambena podru~ja, de~ja igrali{ta 60 50 V Gradski centar, zone du` autoputeva, magistralnih i gradskih saobra}ajnica 65 55 VI Industrijska zona 70 70 Monitoring i druge aktivnosti na za{titi `ivotne sredine Uspostavqawe sistema stalnog monitoringa svih parametara kvaliteta `ivotne sredine: vazduh, vode, zemqi{te, biqni svet kulture (vo}e i povr}e), i to: monitoring vazduha obuhvata redovno pra}ewe emisije sumpordioksida (SO 2), oksida azota (NO x), suspendovanih ~estica, ~a i i redovno pra}ewe imisije sumpordioksida (SO 2), azotdioksida (NO 2), suspendovanih ~estica i ~a i u vazduhu; monitoring voda podrazumeva redovno pra}ewe vrednosti pokazateqa kvaliteta voda i redovno pra}ewe sastava otpadnih voda pre ispu{tawa u recipijent; monitoring zemqi{ta defini{e pra}ewe analiti~kih indikatora u oblasti kori{}ewa zemqi{ta (promena namene), pra}ewe koncentracije te{kih metala u zemqi- {tu i pra}ewe koncentracije azota u zemqi{tu; monitoring otpada podrazumeva pra}ewe na~ina upravqawa otpadom u pogledu ukupne koli~ine otpada, koli~ine otpada po sektorima, koli~ine otpada koji se reciklira i koli~ine otpada koji se deponuje na odgovaraju}u deponiju; monitoring biqnih vrsta odnosi se pre svega na kulture koje se koriste u ishrani qudi i doma}ih `ivotiwa i koje mogu neposredno ili posredno uticati na zdravqe qudi. Obuhvata pra}ewe koncentracije te{kih metala u vo}u i povr}u i pra}ewe sadr`aja pesticida u vo}u i povr}u. Istovremeno, ustanovqava se monitoring koji se odnosi na {umska podru~ja i `ivi svet u drugim ekosistemima; investirawe u za{titu `ivotne sredine ostvaruje se primenom principa zaga iva~ pla}a u skladu sa va`e}om regulativom, definisawem odgovaraju}ih lokalnih fondova za za{titu `ivotne sredine i drugih lokalnih institucija, kao i investirawem u programe za{tite `ivotne sredine; i primenu Sistema upravqawa za{titom `ivotne sredine u privredi (JUS ISO 14001, EMAS). Obaveza postoje}ih i budu}ih zaga iva~a `ivotne sredine na podru~ju op{tine je da: 1) Podatke o stacionarnom izvoru zaga ivawa vazduha i svakoj wegovoj promeni (rekonstrukciji) dostave nadle- `nom ministarstvu, odnosno Agenciji za za{titu `ivotne sredine i Op{tini; 2) Obavqaju monitoring emisije; 3) Obavqaju kontinuelna merewa emisije kada je to propisano za odre ene zaga uju}e materije i/ili izvore zaga- ivawa samostalno, putem automatskih ure aja za kontinuelno merewe; 4) Obezbede kontrolna merewa emisije preko referentne laboratorije, ako merewa emisije obavqaju samostalno; 5) Obezbede propisana povremena merewa emisije, preko ovla{}enog pravnog lica, a najmawe jedanput godi{we; 6) Obezbede merewa imisije po nalogu nadle`nog inspekcijskog organa preko ovla{}enog pravnog lica; 7) Vode evidenciju o obavqenim merewima sa podacima o mernim mestima, rezultatima i u~estalosti merewa; 8) Vode evidenciju o vrsti i kvalitetu sirovina, goriva i otpada u procesu spaqivawa; 9) Vode evidenciju o radu ure aja za spre~avawe ili smawivawe emisije zaga uju}ih materija, kao i mernih ure- aja za merewe emisije. Obaveza komunalnih i drugih preduze}a i drugih pravnih lica koja ispu{taju otpadne vode u prijemnike i javnu kanalizaciju je da: 1) Postave ure aj za merewe, mere i registruju koli~ine otpadnih voda i podatke dostave javnom vodoprivrednom preduze}u; 2) Vode dnevnik rada ure aja za pre~i{}avawe voda; 3) Obezbede ispitivawe kvaliteta vode koje ispu{taju i wihov uticaj na prijemnik.
Broj 58 172 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Obaveza vlasnika i korisnika obradivog poqoprivrednog zemqi{ta je da: 1) Vode evidenciju o koli~ini unetih mineralnih i organskih ubriva i pesticida; 2) Po potrebi, a najmawe svakih pet godina vr{e kontrolu koli~ine unetih mineralnih i organskih ubriva i pesticida; 3) Postupaju po preporuci iz izve{taja o rezultatima ispitivawa. 3.8. Za{tita prirodnih i kulturnih dobara 3.8.1. Za{tita kulturnih dobara Progla{ena kulturna dobra na podru~ju op{tine Lazarevac su: jedno kulturno dobro od izuzetnog zna~aja, Spomen crkva kosturnica Svetog velikomu~enika Dimitrija; jedno kulturno dobro od velikog zna~aja, Spomenik Knezu Stanoju u Zeokama; i 10 kulturnih dobara (8 spomenika kulture i 2 arheolo{ka nalazi{ta). Tabela 9: Progla{ena nepokretna kulturna dobra. Naziv NKD Vrsta NKD Lokacija Godina za{tite Nepokretna kulturna dobra od izuzetnog zna~aja Spomen crkva kosturnica spomenik kulture Lazarevac 1979. Svetog velikomu~enika Dimitrija (centar grada) Nepokretna kulturna dobra od velikog zna~aja Spomenik Knezu Sanoju spomenik kulture Zeoke 1974/1983. Nepokretna kulturna dobra ^ar{ijska ku}a porodice Vasi} spomenik kulture Lazarevac 1987. Ku}a porodice Dimitrijevi} spomenik kulture Leskovac 1998. Crkva Svetog velikomu~enika Dimitrija spomenik kulture Leskovac 2003. Ku}a porodice Krxali} spomenik kulture Junkovac 2003. Ku}a porodice Mileti} spomenik kulture Vreoci 1998. Nadgrobni spomenik knezu Aksentiju Miladinovi}u spomenik kulture ^ibutkovica 1987. Ku}a porodice \ur i} spomenik kulture Dudovica 1998. Ku}a porodice Perli} spomenik kulture Dudovica 1998. Arheolo{ki lokalitet arheolo{ko nalazi{te kulturno dobro Stepojevac 1987. Bata{ina, antika od zna~aja za Republiku Srbiju Arheolo{ki lokalitet arheolo{ko nalazi{te kulturno dobro @upawac 1987. Lugovi, antika od zna~aja za Republiku Srbiju Kulturna dobra koja u`ivaju status prethodne za{tite (evidentirana kulturna dobra) su brojni objekati sakralne arhitekture, objekati narodnog graditeqstva, grobqa i pojedina~ni spomenici i arheolo{ki lokaliteti. Tabela 10: Nepokretna kulturna dobra pod prethodnom za{titom. Naziv NKD Vrsta NKD Lokacija [kola iz 1873. godine i pored we {kola sazidana objekat narodnog graditeqstva Petka u periodu izme u dva rata Crkva Svete Paraskeve, sagra ena 1862-1869. godine objekat sakralne arhitekture Petka Crkva Svetog arhangela Gavrila, sagra ena 1869. godine objekat sakralne arhitekture [opi} Crkva Svete Trojice, sagra ena 1863-1866. godine objekat sakralne arhitekture Junkovac Crkva brvnara posve}ena Vavedewu Presvete Bogorodice objekat sakralne arhitekture Vreoci iz 1815. godine (procedura za utvr ivawe kulturnog dobra je u toku) Crkva pokrova Presvete Bogorodice iz 1872. godine objekat sakralne arhitekture Vreoci Crkva Pokrova Presvete Bogorodice iz 1845. godine objekat sakralne arhitekture Baro{evac Stara ku}a porodice Rankovi}, {umadijska ~atmara, prva polovina objekat narodnog graditeqstva Rudovci XIX veka, vlalsnik Milivoje Rankovi}, namena stambena Stara ku}a Borisava Lazi}a, druga polovina XIX veka, objekat narodnog graditeqstva @upawac vlasnik Borisav Lazi} Crkva Svetog velikomu~enika Georgija iz 1836. godine objekat sakralne arhitekture ^ibutkovica Stara ku}a porodice Negovanovi}, {umadijska polubrvnara polu~atmara, objekat narodnog graditeqstva ^ibutkovica prva polovina XIX veka, vlasnik Reqa Negovanovi}, namena stambena Stara ku}a Zorke Milo{evi}, prva polovina XIX veka, objekat narodnog graditeqstva ^ibutkovica vlasnik Zorka Milo{evi}, namena stambena Stara ku}a An elije Mili}, sredina XIX veka, objekat narodnog graditeqstva Barzilovica vlasnik An elija Mili}, namena stambena Crkva brvnara Svetog velikomu~enika Georgija, po~etak XIX veka objekat sakralne arhitekture Brajkovac Pet spomenika ispred zadru`ne zgrade, 1876 1914. godina grobqa i pojedina~ni spomenici Prkosava Arheolo{ki lokalitet Manastirine, antika i sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Arapovac Arheolo{ki lokalitet Vo}ine, praistorija i Antika arheolo{ko nalazi{te Arapovac Arheolo{ki lokalitet Staro grobqe, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Arapovac Arheolo{ki lokalitet Provlaka, antika i sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Arapovac
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 173 Naziv NKD Vrsta NKD Lokacija 20. Arheolo{ki lokalitet Olovnica, antika arheolo{ko nalazi{te Arapovac Arheolo{ki lokalitet Gru~obija Okresak, praistorija arheolo{ko nalazi{te Arapovac Arheolo{ki lokalitet Crkva Svetog Nikole, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Baro{evac Arheolo{ki lokalitet Grobqe, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Baro{evac Arheolo{ki lokalitet Luka, praistorija i antika arheolo{ko nalazi{te Bistrica Arheolo{ki lokalitet Seosko grobqe, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Burovo Arheolo{ki lokalitet Ma arska crkva, sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Brajkovac Arheolo{ki lokalitet Ma arsko grobqe, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Brajkovac Arheolo{ki lokalitet Ma arsko grobqe centar sela, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Brajkovac Arheolo{ki lokalitet Rakovac, antika arheolo{ko nalazi{te Mali Crqeni Arheolo{ki lokalitet Petkova~a, ostaci ma arskog grobqa, sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Mali Crqeni Arheolo{ki lokalitet Stublica, sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Mali Crqeni Arheolo{ki lokalitet Crqenac Kuli~, praistorija arheolo{ko nalazi{te Mali Crqeni Arheolo{ki lokalitet Ma arsko grobqe, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Cvetovac (lokalitet je arheolo{ki istra`en pre nego {to je devastiran radom povr{inskog kopa Tamnava Isto~no poqe ) Arheolo{ki lokalitet Staro selo, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Cvetovac (lokalitet je ve}im delom devastiran radom povr{inskog kopa Tamnava Isto~no poqe ) Arheolo{ki lokalitet Ma arsko grobqe, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Kru{evica Arheolo{ki lokalitet Crkvine, nekropola, sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Medo{evac Arheolo{ki lokalitet Grobqe, nekropola, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Medo{evac Arheolo{ki lokalitet Zidine, hronolo{ki neodre eno arheolo{ko nalazi{te ^ibutkovica Arheolo{ki lokalitet Paqevine, praistorija arheolo{ko nalazi{te ^ibutkovica Arheolo{ki lokalitet Kqu~, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te ^ibutkovica Arheolo{ki lokalitet Wiva Mili} Milorada, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te ^ibutkovica Arheolo{ki lokalitet Crkvine, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te ^ibutkovica Arheolo{ki lokalitet Ma arsko grobqe, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te ^ibutkovica Arheolo{ki lokalitet Cigansko jezero, antika arheolo{ko nalazi{te @upawac Arheolo{ki lokalitet Livade, hronolo{ki neodre eno arheolo{ko nalazi{te Vreoci, na desnoj obali napu{tenog korita Pe{tana, na imawu Ogwena Antonijevi}a Arheolo{ki lokalitet Velinovac, ostaci crkve, sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Vreoci, na desnoj obali Kolubare, na imawu Beli}a Arheolo{ki lokalitet Grobqe, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Vreoci Arheolo{ki lokalitet Ma arsko grobqe, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Prkosava Arheolo{ki lokalitet Crkva Svetog Dimitrija, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Leskovac Arheolo{ki lokalitet Oparna, antika arheolo{ko nalazi{te Leskovac Arheolo{ki lokalitet Selo, antika arheolo{ko nalazi{te Leskovac Arheolo{ki lokalitet Ravnice, antika arheolo{ko nalazi{te Leskovac Arheolo{ki lokalitet Ku}a Ru`e Vilotijevi}, praistorija i antika arheolo{ko nalazi{te Leskovac Arheolo{ki lokalitet Seli{te, sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Rudovci Arheolo{ki lokalitet Ma arsko grobqe, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Rudovci Arheolo{ki lokalitet Ma arsko grobqe Pe{tan, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Rudovci Arheolo{ki lokalitet Kara evac, praistorija arheolo{ko nalazi{te Rudovci Arheolo{ki lokalitet Karaula, naseqe, antika arheolo{ko nalazi{te Rudovci Arheolo{ki lokalitet Bublija, hronolo{ki neodre eno arheolo{ko nalazi{te Rudovci Arheolo{ki lokalitet Zlatovac, antika arheolo{ko nalazi{te Rudovci Arheolo{ki lokalitet Bukov potok, praistorija arheolo{ko nalazi{te Rudovci Arheolo{ki lokalitet Ma arsko grobqe Bukov potok, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Rudovci Arheolo{ki lokalitet Crkvina, sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Sakuqa Arheolo{ki lokalitet Kati}a wive, antika arheolo{ko nalazi{te Sokolovo Arheolo{ki lokalitet Brekiwe, antika arheolo{ko nalazi{te Vrbovno Arheolo{ki lokalitet Seli{te, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Strmovo Arheolo{ki lokalitet Boqetin Kolarovac, praistorija arheolo{ko nalazi{te Veliki Crqeni Arheolo{ki lokalitet Ma arsko grobqe, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Veliki Crqeni Arheolo{ki lokalitet Crkvina, sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Veliki Crqeni Arheolo{ki lokalitet Grobqe, pozni sredwi vek arheolo{ko nalazi{te Zeoke
Broj 58 174 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Naziv NKD Vrsta NKD Lokacija Arheolo{ki lokalitet Seli{te, praistorija arheolo{ko nalazi{te [opi} (na placu Petra Lazarevi}a i suseda) Arheolo{ki lokalitet Ulice, antika arheolo{ko nalazi{te [opi} (na desnoj obali Lukavice, kod kamenog mosta na Ibarskoj magistrali, na wivama Lazarevi} Miodraga i bra}e) Arheolo{ki lokalitet Ma arsko grobqe, sredwi vek arheolo{ko nalazi{te [opi} Mere za{tite kulturnih dobara preporu~uju se i za slede}e pojedina~no izdvojene objekte: ku}a u ulici Kara or eva 34. u Lazarevcu, izgra ena 1912. godine; ku}a u ulici Kara or eva 18. u Lazarevcu, izgra ena u periodu izme u dva svetska rata; zgrada starog doma zdravqa u Lazarevcu (u toku je rekonstrukcija); spomenik ratnicima 1912-1918. godine, ispred zgrade starog doma zdravqa u Lazarevcu; spomen park Dimitriju Tucovi}u u Lazarevcu; ku}a Milana Toma{evi}a u [opi}u, izgra ena u drugoj polovini XIX veka; stara mehana u [opi}u, izgra ena sredinom XIX veka; stara ku}a porodice Maksimovi} u Prkosavi; stari vajat porodice Vuki}evi} u Prkosavi; stara ku}a porodice Rankovi} u Rudovcima; stara ku}a porodice Davidovi} u Rudovcima; ku}a Grozdane i Neboj{e Markovi} u Leskovcu, izgra ena u drugoj polovini XIX veka; ku}a Lole Dimitrijevi} u Leskovcu, izgra ena u prvoj polovini XIX veka; ku}a porodice Jeremi} u Leskovcu, izgra ena u prvoj polovini XIX veka; ku}a porodice Damjanovi} u Zeokama, izgra ena u prvoj polovini XIX veka; ku}a Milo{a @ivojinovi}a u Strmovu, izgra ena 1898. godine; ku}a Svetolika Panteli}a u Strmovu; vajat B. Jovanovi}a u Strmovu; mlekara Veselina Rankovi}a u Mirosaqcima; ka~ara porodice Markovi} u Arapovcu; stara op{tinska ku}a u Baro{evcu. Pored kulturnih dobara unetih u registre Zavoda za za- {titu spomenika kulture grada Beograda, u op{tini Lazarevac se nalaze institucije i artefakti, koji zahtevaju posebnu pa`wu i brigu nadle`nih institucija, i to: Centar za kulturu; Gradska biblioteka; Gradski orkestar; Moderna galerija (legat Lepe Perovi}); zbirka skulptura spomen park u Osnovnoj {koli u Dudovici; radionica naivnog vajara vrt Bogosava @ivkovi}a u selu Leskovac; kulturno-umetni~ka dru{tva; slikarska kolonija u Rudovcima; i Kamengrad u Lazarevcu. Podru~je op{tine Lazarevac bilo je zna~ajno ukqu~eno u doga aje vezane za osloba awe Srbije tokom XIX i XX veka, tako da pojedini objekti i znamenita mesta po svom zna- ~aju daleko prevazilaze okvire lokalne zajednice i imaju {iri nacionalni zna~aj. Povezivawa kulturnog nasle a na lokalnom i regionalnom nivou mo`e se vr{iti preko kulturnih staza, i to: Nacionalna staza iz XVIII i XIX veka, sa crkvama brvnarama i spomen mestima vezanim za I i II srpski ustanak (prostorna celina Ora{ac, kompleks crkve brvnare u Vrani}u, prostor u selu Drlupi, spomenik knezu Stanoju u Zeokama, crkva brvnara u Vreocima, crkva brvnara u Brajkovcu, manastir Bogova a, manastir u Moravcima, Vaqevo (most na Kolubari, se~a knezova) itd.; Nacionalna staza Kolubarske bitke Spomen kosturnica u Lazarevcu, Vra~e brdo, popri{te Kolubarske bitke i mesto pogibije Dimitrija Tucovi}a, manastir u ]elijama, Struganik kao rodno mesto vojvode @ivojina Mi{i}a, itd. Na podru~ju naseqenog mesta Kru{evica, na lokalitetu Kru{evi~ki vis (kota 376 m) planirana je izgradwa memorijalnog kompleksa posve}enog Kolubarskoj bici sa odgovaraju}im spomen obele`jima. U okviru planiranog istorijsko-memorijalnog centra Lazarevca i Kolubarske bitke planirani su objekti istorijske, kulturne, edukativne i turisti~ke namene: 1. spomen obele`ja Kraqu Petru I, Vojvodama @ivojinu Mi{i}u i Stepi Stepanovi}u; 2. memorijalni dom sa stalnim izlo`bama (125 godina postanka Lazarevca i razvoj {kolstva u wemu, 100 godina Kolubarske bitke, 65 godina Ugqenog basena Kolubara, 50 godina otkad je Lazarevac stekao status grada; 3. hotel; 4. prodavnice narodne radinosti i zanatstva; 5. etno naseqe kao nukles razvoja agro turizma u Kru{evici. U ciqu o~uvawa identiteta planiranog memorijalnog centra i autenti~nosti postoje}ih i planiranih seoskih doma}instava odre uje se zona kontrolisane gradwe na prostoru oko Kru{evi~kog visa sa polupre~nikom obuhvata od 1 km. Sakralna staza Lazarevca, koja bi povezivala sve sakralne objekte op{tine Brajkovac, ^ibutkovica, Baro- {evac, Junkovac, Leskovac, Stepojevac, Trbu{nica, Dren, Vreoci, Petka, [opi} i Lazarevac. Osnovna planska re{ewa se odnose na mere za{tite nepokretnih kulturnih dobara, pri ~emu }e re{ewa i na~ini wihovog kori{}ewa i razvoja biti definisani u sklopu osnovnih planskih re{ewa u oblasti turizma. Op{te mere i uslovi za{tite i kori{}ewa nepokretnih kulturnih dobara su: na za{ti}enim kulturnim dobrima i wihovoj za{ti}enoj okolini, ne mo`e se vr{iti raskopavawe, ru{ewe, prepravqawe, aktivnosti izgradwe i ure ewa prostora
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 175 ili bilo kakvi radovi koji mogu da naru{e svojstva kulturnog dobra, bez prethodno utvr enih uslova i saglasnosti nadle`ne slu`be za{tite kulturnih dobara; ako se u toku izvo ewa gra evinskih i drugih radova nai e na arheolo{ka nalazi{ta ili arheolo{ke predmete, izvo a~ radova je du`an da odmah, bez odlagawa prekine radove i obavesti nadle`ni Zavod za za{titu spomenika kulture i preduzme mere da se nalaz ne uni{ti i ne o{teti i da se sa~uva na mestu i u polo`aju u kome je otkriven; i dobra koja u`ivaju prethodnu za{titu (evidentirana dobra) ne smeju se o{tetiti, uni{titi, niti se mo`e mewati wihov izgled, svojstvo ili namena. Op{te mere i uslovi za{tite i kori{}ewa za{ti}ene okoline nepokretnih kulturnih dobara su: zabrana izgradwe objekata (industrijskih, rudarskih, energetskih, infrastrukturnih, farmi i drugih objekata) koji svojom namenom i eksploatacijom mogu da ugroze kulturno dobro ili degradiraju i naru{e pejza`ne odlike i prirodne elemente wegove za{ti}ene okoline; zabrana privremenog ili trajnog deponovawa otpada i ispu{tawe otpadnih voda, otvarawa pozajmi{ta zemqe i drugog materijala; zabrana gradwe i postavqawa objekata trajnog ili privremenog karaktera, koji svojom arhitekturom, gabaritom i visinom mogu ugroziti kulturno dobro; i zabrana radova koji mogu poremetiti stati~ku stabilnost objekta. Mere za{tite, koje obezbe uju o~uvawe autenti~nosti objekata za{ti}enih i evidentiranih spomenika kulture i prostora oko wih su: o~uvawe izvornog izgleda arhitekture, svih konstruktivnih i dekorativnih elemenata, originalnih materijala i stilskih karakteristika; zabrawuje se ugradwa i zamena gra evinskih elemenata i materijala koji nisu primereni istorijskom i spomeni~kom karakteru objekta (PVC stolarija, krov neprimerenim crepom, i sl.); a`urno pra}ewe stawa i odr`avawa, konstruktivno-stati~kog sistema, krovnog pokriva~a, fasada i instalacija; zabrana izvo ewe gra evinskih radova, izgradwa infrastrukture, promena oblika terena i izmena vegetacionog sklopa bez prethodne saglasnosti i nadzora nadle`ne ustanove za{tite; zabrana skladi{tewa otpadnog materijala i stvarawe deponija; zabrana gradwe objekata koji svojom arhitekturom i gabaritom neposredno ugro`avaju spomenik kulture; i zabrana gradwe objekata koji nisu u funkciji spomenika kulture. Mere za{tite na prostoru evidentiranih arheolo{kih nalazi{ta, do zavr{etka konzervatorskih i drugih radova su: zabrawuje se uni{tavawe, prekopavawe, iskopavawe i zaoravawe arheolo{kih lokaliteta; zabrana neovla{}enog kopawa, odno{ewa kamena i zemqe sa nalazi{ta i prikupqawa pokretnog arheolo{kog materijala; zabrana izvo ewa zemqanih radova i izgradwe svih vrsta objekata i infrastrukture bez saglasnosti nadle`ne ustanove za{tite, prethodnih arheolo{kih istra`ivawa i adekvatne prezentacije nalaza; zabrana se~e stabala, prevla~ewe stabala preko nalazi{ta, po{umqavawe terena; i zabrana prosipawa i odlagawe otpadnih i {tetnih materija. 3.8.2. Za{tita prirodnih dobara Na teritoriji op{tine Lazarevac nema za{ti}enih prirodnih dobara. I pored zna~ajnog antropogenog uticaja, ovo podru~je karakteri{e relativno visok stepen raznovrstanosti i brojnosti flore i faune. Osnovna planska re{ewa odnose se na slede}e mere za{tite prirodnih dobara: ako se u toku izvo ewa gra evinskih i drugih radova nai e na prirodno dobro koje je geolo{ko-paleontolo{kog i mineralo{ko-petrografskog porekla, za koje se pretpostavqa da ima svojstva prirodnog spomenika, izvo a~ radova je du`an da o tome obavesti organizaciju za za{titu prirode i da preduzme mere da se do dolaska ovla{}enog lica, prirodno dobro ne o{teti i da se ~uva na mestu i polo`aju u kome je na eno; potrebno je po{tovati za{titni pojas, odnosno zone neposredne, u`e i {ire zone za{tite, za podru~ja na kojima se nalaze ili planiraju nova izvori{ta za vodosnabdevawe stanovni{tva; i neophodno je planirati izgradwu za{titnih vodoprivrednih objekata kao i kompletno hidrotehni~ko ure ewe slivova ukqu~uju}i i antierozione radove. Kao posebna planska re{ewa mogu se izdvojiti: utvr ivawe prirodnih dobara predeonih celina o~uvanog biodiverziteta i lepote predela, kao {to su podru~ja `ivopisnih brda u ju`nom delu op{tine Vis (Stubica, Barzilovica, Brajkovac) i Kru{evi~ki Vis (Kru{evica); i pove}awe dostupnosti prirodnih dobara izgradwom i rekonstrukcijom lokalne putne mre`e, kao i pe{a~kih i biciklisti~kih staza. Boqa veza grada Lazarevca sa obodnim brdima (Vis, {u{warsko i pe~ansko pobr e), kao i udaqenijim zonama (~ibutkova~kom kiselom vodom, zonom Kolubare); 3.9. Kori{}ewe i ure ewe prostora od interesa za odbranu zemqe i za{titu od elementarnih nepogoda Prostori velike koncentracije stanovni{tva, gra evinskog fonda, privrednih i neprivrednih aktivnosti, predstavqaju potencijalno najugro`enija podru~ja sa aspekta odbrane i za{tite prostora. Kao posebne planske mere kojima se pove}ava otpornost prostora za potrebe odbrane i za{tite izdvajaju se: funkcionalno zonirawe urbanih prostora (radne zone, stanovawe, industrija); preduzimawe svih neophodnih mera za{tite od industrijskih udesa na svim postoje}im privrednim lokalitetima i planirawe novih privrednih kapaciteta na lokacijama van zona stanovawa; obezbe ivawe slobodnog prostora u naseqima, za{ti- }enog od po`ara i ru{evina i povezanog saobra}ajnicama i vodotokovima; izgradwa dvonamenskih skloni{ta dopunske za{tite; obezbe ivawe alternativnih saobra}ajnih pravaca za evakuaciju i spasavawe; {irine saobra}ajnica definisati u zavisnosti od zaru{avawa i mogu}nosti prilaza objektima u fazi spasavawa zatrpanih; re{avawe elektrosnabdevawa naseqa prstenastim razvodima i izgradwom mawih sistema koji mogu funkcionisati autonomno u posebnim uslovima; obezbe ivawe vodosnabdevawa naseqa uz o~uvawe alternativnih izvora snabdevawa vodom za pi}e (bunari, izvori i sl.); i preduzimawe mera za za{titu qudi i materijalnih dobara od elementarnih nepogoda (zemqotresi, popoplave i sl.). Osnovna mera za{tite qudi i materijalnih dobara u slu~aju ratne opasnosti je izgradwa za{titnih objekata (skloni{ta). Predvi eno da se za{tita i sklawawe stanovni{tva vr{i u za{titnim objektima, podrumskim prostorijama, kao i rovovskim zaklonima, koji se u skladu sa zakonom grade u slu~aju neposredne ratne opasnosti i u ratu. 3.10. Pravila gradwe Prema specifi~nom na~inu kori{}ewa gra evinskog zemqi{ta, izdvojene su prete`ne namene: 1. gra evinsko zemqi{te
Broj 58 176 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. 1.1. stanovawe me{ovite stambene zone s delatnostima stambene zone vikend naseqa 1.2. delatnosti zone koncentrisanih privrednih i proizvodnih delatnosti zone koncentrisanih poslovnih i komercijalnih delatnosti i objekti u funkciji turizma sportsko rekreativni kompleksi 1.3. saobra}aj i infrastruktura saobra}aj i saobra}ajne povr{ine koridori infrastrukture; i 2. poqoprivredno zemqi{te 3. {umsko zemqi{te i 4. vode i tokovi 3.10.1. Gra evinsko zemqi{te Pravila urbanisti~ke regulacije i parcelacije Pravilima urbanisti~ke regulacije i parcelacije definisani su uslovi i elementi za formirawe i ure ewe gra evinskih parcela i izgradwe objekata (regulacione i gra evinske linije, polo`aj objekata na parceli, me usobni polo`aj objekata, namena, indeks ili stepen izgra enosti, indeks ili stepen iskori{}enosti, spratnost, visinska regulacija, itd.), kao i drugi elementi neophodni za sprovo ewe plana izdavawe Akta o urbanisti~kim uslovima i odobrewa za izgradwu. Za podru~ja van obuhvata va`e}ih urbanisti~kih planova primewuju se pravila urbanisti~ke regulacije i parcelacije ovog plana na osnovu kojih se izdaje Akt o urbanisti~kim uslovima. Pravila urbanisti~ke regulacije i parcelacije definisana ovim planom, ne primewuju se za podru~ja na kojima se donese urbanisti~ki plan. Gra evinska parcela i parcela na kojoj je dozvoqena gradwa Gra evinska parcela je povr{ina u okviru gra evinskog zemqi{ta na kojoj se mo`e graditi. Svaka gra evinska parcela mora imati pristup na saobra}ajnicu. Svaka parcela van gra evinskog zemqi{ta koja ima pristup na saobra}ajnicu je parcela na kojoj je u skladu sa zakonom dozvoqena gradwa objekata koji nisu u sukobu sa prete`nom namenom (kompatibilni sadr`aji). Sve gra evinske linije u granicama parcele moraju biti postavqene tako da ne ugroze funkcionisawe javnih povr{ina (ulice, trotoara, infrastrukturne mre`e) Podzemna gra evinska linija ne sme da prelazi granice parcele. Planom su definisane minimalne veli~ine parcela (minimalna povr{ina parcele i minimalna {irina parcele prema saobra}ajnici) za svaku pojedina~nu namenu, a prema tipologiji gradwe. Tipologija objekata Koncept izgradwe, tj. tipologija objekata na parceli definisana je polo`ajem gra evinskih linija prema susednim parcelama. Izdvojeni su slede}i tipovi objekata: slobodnostoje}i (objekat ne dodiruje ni jednu granicu gra evinske parcele); u neprekinutom nizu (objekat na parceli dodiruje obe bo~ne granice gra evinske parcele); u prekinutom nizu ili jednostrano uzidani ( dvojni ) (objekat na parceli dodiruje samo jednu bo~nu liniju gra- evinske parcele). Polo`aj objekta na parceli Polo`aj objekta na parceli defini{e se gra evinskom linijom u odnosu na: regulaciju saobra}ajnice; bo~ne susedne parcele; i unutra{wu susednu parcelu. Na jednoj gra evinskoj parceli dozvoqna je izgradwa jednog ili vi{e objekata u zavisnosti od namene i tipologije gradwe. Pravila za pozicionirawe objekata na parceli (minimalno rastojawe gra evinske od regulacione linije, minimalna udaqewa od granica parcele, minimalna me usobna rastojawa objekata i dr.) ovim Planom su definisana za svaku pojedina~nu namenu u skladu sa tipologijom gradwe. U zoni u kojoj postoje izgra eni objekti (potpuno ili delimi~no formirani blokovi), kao i za objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog (sukorisni~kog) prolaza, pozicija objekta na parceli (minimalno rastojawe gra evinske od regulacione linije, minimalna udaqewa od granica parcele, minimalna me usobna rastojawa objekata i dr.) utvr uje se Aktom o urbanisti~kim uslovima u skladu sa pravilima ovog Plana za odgovaraju- }u tipologiju gradwe i na osnovu pozicije ve}ine izgra enih objekata u bloku (zoni, okru`ewu). Visinska regulacija Visina objekta je rastojawe od nulte kote objekta do kote slemena (za objekte sa kosim krovom) odnosno do kote venca (za objekte sa ravnim krovom). Dozvoqena visina objekata definisana je maksimalnom spratno{}u za svaku namenu, u skladu sa tipologijom gradwe. Nulta (apsolutna) kota je ta~ka preseka linije terena i vertikalne ose objekta. U odnosu na nagib terena, visina objekta je: na relativno ravnom terenu rastojawe od nulte kote do kote slemena (za objekte sa kosim krovom), odnosno venca (za objekte sa ravnim krovom); na terenu u padu sa nagibom prema ulici (navi{e), kad je rastojawe od nulte kote do kote nivelete javnog ili pristupnog puta mawe ili jednako 2,00 m rastojawe od nulte kote do kote slemena, odnosno venca; na terenu u padu sa nagibom prema ulici (navi{e), kad je rastojawe od nulte kote do kote nivelete javnog ili pristupnog puta ve}e od 2,00 m rastojawe od kote nivelete javnog puta do kote slemena (venca) umaweno za razliku visine preko 2,00 m; na terenu u padu sa nagibom od ulice (nani`e), kad je nulta kota objekta ni`a od kote javnog ili pristupnog puta rastojawe od kote nivelete puta do kote slemena (venca); i na terenu u padu sa nagibom koji prati nagib saobra- }ajnice visina objekta utvr uje se Aktom o urbanisti~kim uslovima primenom odgovaraju}ih gore navedenih pravila. Visina nadzitka stambene potkrovne eta`e iznosi najvi{e 1,60 m, ra~unaju}i od kote poda potkrovne eta`e do ta~ke preloma krovne kosine, a odre uje se prema konkretnom slu~aju. Relativna visina objekta je ona koja se odre uje prema drugim objektima ili {irini regulacije. Kota prizemqa objekata odre uje se u odnosu na kotu nivelete javnog ili pristupnog puta, odnosno prema nultoj koti objekta, i to: kota prizemqa novih objekata na ravnom terenu ne mo- `e biti ni`a od kote nivelete javnog ili pristupnog puta; kota prizemqa mo`e biti najvi{e 1,20 m vi{a od nulte kote; za objekte na terenu u padu sa nagibom od ulice (nani- `e), kada je nulta kota ni`a od kote nivelete javnog puta,
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 177 kota prizemqa mo`e biti najvi{e 1,20 m ni`a od kote nivelete javnog puta; za objekte na terenu u padu sa nagibom koji prati nagib saobra}ajnice kota prizemqa objekta odre uje se primenom odgovaraju}ih gore navedenih pravila; i za objekte koji u prizemqu imaju nestambenu namenu kota prizemqa mo`e biti maksimalno 0,20 m vi{a od kote trotoara (denivelacija do 1,20 m savladava se unutar objekta). Pravila za postoje}e objekte Postoje}i objekti, ~iji su parametri (indeks izgra enosti, stepen zauzetosti parcele, spratnost) ve}i od parametara datih ovim planom, zadr`avaju postoje}e parametre bez mogu}nosti uve}avawa (dogradwe, nadgradwe i sl.). U slu- ~aju zamene objekta novim, po{tovati sve urbanisti~ke parametre i uslovqenosti definisane ovim planom (udaqewa od granica parcele, udaqewa od susednih objekata i dr.). Za izgra ene objekte ~ija su me usobna udaqewa i rastojawa od granica parcele mawa od vrednosti utvr enih ovim pravilima za sve tipologije, u slu~aju rekonstrukcije, na susednim stranama nije dozvoqeno postavqati otvore stambenih prostorija. Ukoliko postoje}i objekat ima urbanisti~ke parametre mawe od parametara datih ovim planom, mogu}a je dogradwa, odnosno nadgradwa, uz po{tovawe slede}ih uslova: neophodno je obezbediti potreban broj parking-gara- `nih mesta na parceli; dogradwa mo`e biti izvr{ena u vidu aneksa, odnosno u prizemqu ili drugim delovima i eta`ama objekta, u skladu sa pravilima ovog plana; dogra ivawe se mora izvoditi tako da se ne naru{i odnos prema susednim objektima, tj. obavezno je po{tovati pravila o pozicionirawu objekata na parceli; dogra eni deo objekta mora biti u skladu sa postoje- }im elementima objekta, u istoj, odnosno uskla enoj materijalizaciji i kompoziciji; nije dozvoqeno formirawe otvorenog stepeni{ta na fasadi objekta ve} dogra ena stepeni{ta moraju biti za- {ti}ena od spoqnih uticaja; nadgradwa novih eta`a postoj}ih objekata mogu}a je u okviru planom dozvoqenih visina, kod nadzi ivawa postoje}ih eta`a po{tovati pravila vezana za upu{tawe delova objekta (balkoni, terase, nastre{nice i sl.) van gra evinske linije, a u slu~aju da postoje}a gra evinska linija prevazilazi maksimalnu definisanu liniju gra ewa nije dozvoqeno upu{tawe delova objekta; nadzidani deo objekta mora biti izveden u skladu sa postoje}im delom zgrade (prozorski otvori, balkoni i terase moraju biti postavqeni u skladu sa postoje}im otvorima, balkonima, terasama i dr.); i prilikom nadgradwe novih eta`a dozvoqeno je formirawe krovnih baxa koje moraju biti postavqene u skladu sa prozorskim otvorima, terasama i balkonima na postoje- }em delu fasade. objektu na granici parcele, a koji ima izgra en svetlarnik, obavezna je izgradwa svetlarnika iste veli~ine i simetri~nog postoje}em svetlarniku. U svetlarniku je dozvoqeno formirawe samo otvora pomo}nih prostorija i stepeni{ta. Pravila za pozicionirawe gra evinskih elemenata objekata Sve podzemne i nadzemne eta`e objekta nalaze se unutar definisanih gra evinskih linija ali su Planom dozvoqena i odre ena odstupawa pojedinih delova objekata od gra- evinske i regulacione linije. Upu{tawe delova objekta u javnu povr{inu (odstupawe od regulacione linije) Kod objekata postavqenih na regulaciji (gra evinska i regulaciona linija se poklapaju), dozvoqena su slede}a odstupawa tj. upu{tawa delova objekta u javnu povr{inu saobra}ajnice (trotoar): Gra evinski elementi na nivou prizemqa mogu pre}i regulacionu liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to: izlozi lokala 0,30 m, po celoj visini, kada najmawa {irina trotoara iznosi 3,00 m (ispod te {irine trotoara nije dozvoqena izgradwa ispada izloga lokala u prizemqu); transparentne bravarske konzolne nadstre{nice u zoni prizemne eta`e 2,00 m po celoj {irini objekta sa visinom iznad 3,00 m; platnene nadstre{nice sa masivnom bravarskom konstrukcijom 1,00 m od spoqne ivice trotoara na visini iznad 3,00 m; i konzolne reklame 1,20 m na visini iznad 3,00 m. Pravila za nove objekte Gra evinska linija prema regulaciji koja je definisana postoje}im objektima koji se zadr`avaju, obavezuju}a je za polo`aj gra evinske linije planiranih objekata. Visinu novog objekta u bloku uskladiti sa preovla uju}om visinom objekata u bloku, naspramnom bloku i okru`ewu. Novi objekat se mo`e graditi na rastojawu mawem od dozvoqenog ovim planom uz prethodno pribavqenu saglasnost vlasnika odnosno korisnika susedne parcele. U tom slu~aju, na kalkanskom zidu novog objekta zabraweni su bilo kakvi naspramni otvori. Na kalkanskom zidu novog objekta u nizu odnosno novog jednostrano uzidanog objekta prema susednom postoje}em
Broj 58 178 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Gra evinski elementi na nivou prvog sprata i vi{ih spratova (erkeri, doksati, balkoni, terase, nadstre{nice i sl.) mogu pre}i regulacionu liniju maksimalno 1,20 m, ali samo u slu~aju kada najmawa {irina trotoara iznosi 3,00 m i na visini iznad 3,00 m. U tom slu~aju, ukupna povr{ina gra evinskih elemenata ne mo`e biti ve}a od 50% uli~ne fasade iznad prizemqa. Upu{tawe delova objekta van gra evinske linije Dozvoqena su slede}a odstupawa tj. upu{tawa delova objekta van zadatih gra evinskih linija (definisanih pravilima za pozicionirawe objekata na parceli za svaku pojedina~nu namenu u skladu sa tipologijom objekata): Gra evinski elementi objekta (erkeri, doksati, balkoni, terase, ulazne nadstre{nice sa i bez stubova i sl.) mogu da pre u definisanu gra evinsku liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to: 1,20 m na delu objekta prema predwem dvori{tu, s tim da ukupna povr{ina gra evinskih elemenata ne mo`e biti ve}a od 50% uli~ne fasade iznad prizemqa; 0,60 m (odnosno 0,90 m) na delu objekta prema bo~nom dvori{tu ako je rastojawe objekta od granice susedne parcele minimum 1,50 m (odnosno 2,50 m); u oba slu~aja ukupna povr{ina gra evinskih elemenata ne mo`e biti ve}a od 30% bo~ne fasade iznad prizemqa; i 1,20 m na delu objekta prema zadwem dvori{tu ako je minimalno rastojawe od linije susedne gra evinske parcele 5,00 m, s tim da ukupna povr{ina gra evinskih elemenata ne mo`e biti ve}a od 30% fasade prema zadwem dvori- {tu (iznad prizemqa). Upu{tawe podzemnih eta`a van gra evinske linije Podzemne i podrumske eta`e mogu pre}i zadatu gra evinsku liniju do granica parcele, ali ne i regulacionu liniju prema javnoj povr{ini. Stope temeqa ne mogu prelaziti granicu susedne parcele, osim uz saglasnost vlasnika ili korisnika parcele. Pozicionirawe otvorenih spoqnih stepenica Otvorene spoqne stepenice mogu se postavqati na objekat (predwi deo) ako je gra evinska linija 3,00 m uvu~ena u odnosu na regulacionu liniju i ako savla uju visinu do 0,90 m. Ukoliko ovakve stepenice savla uju visinu preko 0,90 m onda ulaze u gabarit objekta. Ako se stepenice postavqaju na bo~ni ili zadwi deo objekta ne smeju ometati prolaz i druge funkcije dvori{ta.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 179 Pravila za slobodne i zelene povr{ine na parceli Minimalni procenat zelenih povr{ina i specifi~nosti ure ewa slobodnih povr{ina parcele definisani su pojedina~no za svaku namenu i tipologiju gradwe. Pravila za ogra ivawe gra evinske parcele Gra evinske parcele mogu se ogra ivati zidanom ogradom do maksimalne visine od 0,90 m (ra~unaju}i od kote trotoara) ili transparentnom ogradom do visine od 1,40m. Ograda gra evinskih parcela privrednih i komercijalnih objekata (radni i poslovni objekti industrijskih zona, skladi{ta, radionice i sl.) mo`e biti zidana ili transparentna do maksimalne visine 2,20 m. Pravila za arhitektonsko oblikovawe objekata Spoqni izgled objekta, oblik krova, primeweni materijali, boje i drugi elementi defini{u se idejnim arhitektonskim projektom. Spoqni izgled objekta koji predstavqa kulturnu vrednost, uskla uje se sa konzervatorskim uslovima. Ukoliko postoje tehni~ki uslovi, dozvoqena je adaptacija ili rekonstrukcija neiskori{}enog potkrovqa, terasa ili tavana u koristan stambeni ili poslovni prostor. Nije dozvoqeno da se, nadzi ivawem postoje}eg ili izgradwom novog krova, formira potkrovqe u vi{e nivoa. Za osvetqewe korisnog prostora u tavanima ili potkrovqima koristiti prozore postavqene u ravni krova ili vertikalne krovne prozore krovne baxe. Na jednom objektu mo`e biti samo jedan red krovnih baxa na istoj visini. Maksimalna dozvoqena ~ista visina krovne baxe je 260 cm od kote poda. Najve}a dozvoqena ukupna povr{ina osnove krovnih baxa je 30% povr{ine osnove krova. Oblik i {irina baxe moraju biti uskla eni sa elementima fasade i pratiti ritam otvora na ni`im eta`ama. Mansardni krov projektovati kao tradicionalni mansardni krov, upisan u polukrug. Mansardni krov obavezno je re{iti u jednoj eta`i, ne sme imati prepuste ili na drugi na~in iza}i van osnovnog gabarita objekta. Vertikalni mansardni prozori ili izlazi na lo u se mogu postaviti samo na strmiju ravan mansardnog krova. Maksimalna visina unutra{we prelomne linije strmije i bla`e krovne ravni mansardnog krova, ra~unaju}i od kote poda je 240 cm. Parcele ~ija je kota nivelete vi{a od 0,90 m od susedne, mogu se ogra ivati transparentnom ogradom do visine od 1,40 m koja se mo`e postavqati na podzid ~iju visinu odre uje nadle`na op{tinska slu`ba. Zidane i druge vrste ograda postavqaju se na regulacionu liniju tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na gra evinskoj parceli koja se ogra uje. Susedne gra evinske parcele mogu se ogra ivati `ivom (zelenom) ogradom koja se sadi u osovini granice gra- evinske parcele ili transparentnom ogradom do visine 1,40 m (ili eventualno punom zidanom ogradom do visine 1,40 m uz saglasnost suseda). Sve vrste ograda postavqaju se prema katastarskom planu i operatu, tako da stubovi ograde budu na zemqi{tu vlasnika ograde. Vrata i kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije. Ograde parcele na uglu ne mogu biti vi{e od 0,90 m od kote trotoara, odnosno javnog puta, zbog preglednosti raskrsnice. Du`inu ograde koja je visine do 0,90 m odre uje op{tinska slu`ba nadle`na za poslove saobra}aja. Gra evinske parcele na kojima se nalaze objekti koji predstavqaju neposrednu opasnost po `ivot qudi, kao i
Broj 58 180 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. gra evinske parcele specijalne namene, ogra uju se na na- ~in koji odredi nadle`na slu`ba op{tine. Pravila za nivelaciju parcele Nasipawem terena ne smeju se ugroziti objekti na susednim parcelama a odvo ewe povr{inskih voda mora biti kontrolisano. Odvodwavawe povr{inskih voda sa parcele vr{i se slobodnim padom prema rigolama, odnosno ulici (kod regulisane kanalizacije, odnosno jarkovima) sa najmawim padom od 1.5%. Povr{inske vode sa jedne gra evinske parcele ne mogu se usmeravati prema drugoj parceli. Stanovawe Pravila urbanisti~ke regulacije i parcelacije za stanovawe Me{ovite stambene zone s delatnostima (primer rudarska kolonija) Kompatibilni sadr`aji Pored dominantne namene stanovawa, mogu biti zastupqene i druge kompatibilne namene, naj~e{}e u prizemnim eta`ama objekata. Dozvoqene su delatnosti koje ne ugro`avaju osnovnu namenu stanovawe kao i `ivotnu sredinu: trgovina, poslovawe, usluge, uslu`no zanatstvo, ugostiteqstvo, agencijski poslovi, i sl. Urbanisti~ki pokazateqi Maks. indeks Maks. step. Maks. spratnost Min. % Min. Min. Parking izgra enosti zauzetosti zelenih {irina veli~ina mesta/stan povr{ina parcele parcele odnosno/100 m 2 1,8 50% P+3+Pk 30% 12,00 m 400 m 2 1 Tipologija objekata Pri dogradwi i rekonstrukciji po{tovati nasle enu tipologiju objekata. Polo`aj objekta na parceli Prilikom dogradwe i rekonstrukcije, minimalno udaqewe gra evinske linije dogra enih delova objekata od regulacije je 3,00 m. Izuzetno, ukoliko je objekat postavqen na regulacionu liniju saobra}ajnice, dozvoqeno je i dogra ene delove objekata postaviti na regulaciju. Prilikom dogradwe i rekonstrukcije, minimalno udaqewe bo~ne gra evinske linije dogra enog dela objekta od granice susedne gra evinske parcele je 2,50 m. Stambene zone (primer porodi~no stanovawe i pojedina~no izgra eni objekti na zasebnim parcelama) Namena objekata Objekti su stambene namene sa jednom ili vi{e stambenih jedinica. Obi~no je prostor u dubini parcele ure en kao dvori{ni vrt, ~esto sa mawim pomo}nim ili poslovnim objektima. Izra`ena je tendencija transformacije naro~ito prizemnih i suterenskih delova objekta u poslovni prostor. U mawim naseqima na teritoriji Plana, na parcelama porodi~nog stanovawa prisutni su i elementi poqoprivrednog doma}instva: ba{te, objekti za sme{taj stoke, poqoprivrednih ma{ina i sl. Kompatibilni sadr`aji Dozvoqene su druge kompatibilne namene: trgovina, poslovawe, proizvodwa, usluge i dr. One mogu biti organizovane u okviru stambenih objekata (naj}e{}e u prizemqu) ili u okviru pomo}nog objekta na parceli. U zonama porodi~nog stanovawa dozvoqene su delatnosti koje ne ugro`avaju osnovnu namenu stanovawe i koje nemaju negativnih uticaja na `ivotnu sredinu. Urbanisti~ki pokazateqi Minimalna Maks. indeks Maks. stepen Maks. Min.% zelenih Parking nova parcela izgra enosti (I) zauzetosti (S) spratnost povr{ina mesta/stan odnosno/70 m 2 400 m 2 1,5 50% P+1+Pk 30% 1 Minimalna veli~ina parcele i {irina fronta prema ulici za porodi~ne stambene objekte definisani su prema tipologiji gradwe:
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 181 Tipologija objekata Objekti prema tipologiji gradwe mogu biti slobodnostoje}i, u neprekinutom nizu (dvostrano uzidani) ili u prekinutom nizu (jednostrano uzidani tj. posledwi u nizu ili dvojni). Polo`aj objekta na parceli U zonama u kojima postoje izgra eni objekti (potpuno ili delimi~no formirani blokovi) rastojawe izme u gra evinske i regulacione linije za porodi~ne stambene objekte odre uje se prema postoje}oj regulaciji (na osnovu pozicije ve}ine izgra enih objekata u bloku, zoni, okru`ewu). U zonama gde nema formirane regulacije preporuka za udaqewe gra evinske od regulacione linije novih objekata je 5,0 m. Na~in pozicionirawa objekata na parceli definisan je u skladu sa tipologijom objekata: Pravila za slobodne i zelene povr{ine na parceli Minimalni procenat zelenih povr{ina na parceli porodi~nog stambenog objekta u zavisnosti od veli~ine parcele iznosi 30% (tabela Urbanisti~ki pokazateqi). Pravila za pomo}ne objekte na parceli Dozvoqeni su pored stambenih i pomo}ni objekti kao i elementi poqoprivrednog doma}instva, tj. ekonomskog dvori{ta: gara`e, ostave, radionice, letwe kuhiwe, magacini hrane za sopstvenu upotrebu, mawi objekti za sme{taj stoke, proizvodwu, preradu i skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda i sli~no. Navedene objekte mogu}e je planirati pod uslovima zadovoqewa svih higijenskih zahteva i propisa vezanih za za{titu `ivotne sredine.
Broj 58 182 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Pomo}ni objekti se ne ura~unavaju u korisnu bruto razvijenu gra evinsku povr{inu, ali se povr{ina pod ovim objektima uzima u obzir pri izra~unavawu procenta zauzetosti parcele. Maksimalna visina pomo}nih objekata iznosi 5 m. Privredne i proizvodne delatnosti Komercijalno-poslovni, proizvodni i kompleksi posebne namene u privrednim zonama Namena objekata Komercijalno-poslovni kompleksi su kompleksi razli~ite veli~ine sa dominantnom komercijalnom namenom. Oni mogu biti u okviru ostalih kompatibilnih namena ali naj~e{}e su to komercijalni i poslovni objekti u sklopu privrednih zona, du` primarnih saobra}ajnica: veletr`nice, skladi{ta, distributivni centri, itd. Proizvodni kompleksi su ve}i proizvodni pogoni, obi~no me usobno tehnolo{ki povezani ili lokacije namewene raznovrsnim privrednim aktivnostima: gra evinski pogoni, skladi{ta, robno-transportni centri i dr. Kompleksi u privrednim zonama uglavnom su organizovani kao vi{efunkcionalni me{oviti proizvodno-komercijalni kompleksi u koje spadaju i kompleksi posebne namene. Dozvoqene su sve grupe delatnosti osim onih koje ugro`avaju qude i `ivotnu sredinu (zemqi{te, vazduh i vodu). Urbanisti~ki pokazateqi Za komercijalno-poslovne i proizvodne komplekse u obuhvatu plana definisani su maksimalni urbanisti~ki pokazateqi: Maks. indeks Maks. stepen Maks. Min. % Br. parking izgra enosti (I) zauzetosti (S) spratnost zelenih povr{ina mesta na 100 m 2 komercijalno-poslovni kompleksi 2,2 60% P+3 30% 1 proizvodni kompleksi 2,0 60% do 16 m 20% 0,5 (osim tehnol. objekata) Tipologija objekata Objekti su naj~e{}e slobodnostoje}i, grupisani na razli~ite na~ine u jedinstveni komercijalno-poslovni ili proizvodni kompleks. Pravila parcelacije Dozvoqena je izgradwa ve}eg broja objekata na jedinstvenoj parceli kompleksa. Za komercijalne, poslovne i privredne komplekse definisana je minimalna veli~ina parcele (kompleksa) i {irina fronta prema ulici: minimalna veli~ina parcele = 2000 m 2 minimalna {irina parcele = 30,00 m Ukoliko gra evinska parcela nema direktan pristup na saobra}ajnicu, mo`e imati kolski prilaz sa druge parcele (sukorisni~ki) koji je minimalne {irine 3,50 m.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 183 Polo`aj objekta na parceli Kompleksi u privrednim zonama treba da budu organizovani tako da su komercijalni objekti, administrativna ili upravna zgrada ili sadr`aji kojima pristupaju posetioci (izlo`beni saloni, prodajni prostori i sl.), pozicionirani prema javnoj povr{ini (ulici), a proizvodni objekti (proizvodne hale, magacini, skladi{ta i sl.) u zale u parcele. Minimalno rastojawe izme u gra evinske i regulacione linije za objekte kompleksa je 5 m od regulacije saobra- }ajnice. U prostoru izme u regulacione i gra evinske linije mo`e se postaviti samo portirnica ulazni i kontrolni punkt kompleksa. Minimalno rastojawe od bo~nih i zadwe granice parcele je ½ visine vi{eg objekta, a ne mawe od 5 m, uz obavezu sadwe najmawe jednog drvoreda. Me usobno rastojawe izme u objekata je minimalno 1 / 3 visine vi{eg objekta, ali ne mawe od 4 m. Visinska regulacija Maksimalna spratnost komercijalno-poslovnih objekata u kompleksu je P+3. Maksimalna visina privrednih objekata je 16 m. Ovo ograni~ewe se ne odnosi na tehnolo{ke i posebne objekte kompleksa (~ija se povr{ina ne ura~unava u korisnu BRGP: dimwaci, torwevi i sl.). Pravila za slobodne i zelene povr{ine na parceli Minimalni procenat ozelewenih povr{ina u kompleksu je 30%. U okviru kompleksa predvideti podizawe pojaseva za- {titnog zelenila (kompaktni zasadi listopadne i ~etinarske vegetacije). Minimalne {irine pojasa za{titnog zelenila za proizvodne komplekse su: 2 m od bo~nih i zadwe granice parcele, 6 m prema saobra}ajnici. Sva neophodna za{titna odstojawa od suseda, pojasevi sanitarne za{tite i dr., moraju se ostvariti unutar same parcele. U okviru kompleksa nije dozvoqeno planirawe povr- {ina za otvorene deponije ve} je neophodno predvideti posebne prostore za sakupqawe, primarnu selekciju i odno- {ewe komunalnog i industrijskog otpada. Skladi{tewe materijala i robe na otvorenom delu parcele ne sme biti organizovano u delu parcele prema javnoj povr{ini (ulici), ve} mora biti vizuelno zakloweno objektima ili zelenilom. U zavisnosti od tehnolo{kog procesa u okviru kompleksa potrebno je planirati pretovarno-manipulativne povr{ine i parking povr{ine za teretna vozila. Pravila za posebne objekte u kompleksima Dozvoqava se izgradwa posebnih objekata koji se ne ura~unavaju u korisnu BRGP, kao {to su dimwaci, vetrewa- ~e, vodovodni torwevi, reklamni stubovi, i dr. Posebni objekti moraju biti pozicionirani na parceli (kompleksu) u okviru gra evinskih linija. Dozvoqena visina za reklamne stubove je 30 m, a za infrastrukturne objekte se utvr uje izuzetno i ve}a visina, prema tehnolo{kim potrebama. Ukoliko su posebni objekti vi{i od 30 m neophodno je pribaviti mi{qewe i saglasnost institucija nadle`nih za bezbednost vazdu{nog saobra}aja. Posebni objekti u proizvodnim kompleksima se postavqaju tako da ne predstavqaju opasnost po bezbednost i `ivotnu sredinu. Potrebna je verifikacija idejnog projekta na Komisiji za planove, pre izdavawa odobrewa za izgradwu. Komercijalne i poslovne delatnosti i objekti u funkciji turizma Objekti nameweni za razne vrste komercijalnih i poslovnih delatnosti: trgovina, ugostiteqstvo, zanatstvo, poslovne, finansijske usluge itd. Komercijalne delatnosti u okviru gra evinskog zemqi- {ta mogu biti organizovane kao: pojedina~ni sadr`aji u stambenom tkivu; i komercijalni i poslovni kompleksi u privrednim zonama. Pored op{tih pravila regulacije i parcelacije koji va`e za sve objekte u gra evinskom zemqi{tu, data su i posebna pravila za komercijalne i poslovne objekte: pojedina~ni sadr`aji u stambenom tkivu; i komercijalno poslovni, i kompleksi posebne namene u privrednim zonama. Pojedina~ni komercijalni i privredni sadr`aji u stambenom tkivu U okviru zona stanovawa razvijaju se pojedina~ni komercijalni, poslovni i privredni sadr`aji ~iji je prostorni razvoj uslovqen potrebama okolnih korisnika. Namena objekata Pojedina~ni komercijalni i privredni sadr`aji u sklopu stambenog tkiva su: komercijalni i srodni sadr`aji lokalnog snabdevawa i usluga: prodavnice, poslovni prostori, zanatske radwe, restorani, itd.; i mawe proizvodne jedinice mali zanatski i proizvodni pogoni: male firme, pekarska proizvodwa, mehani~arske radionice, mawa skladi{ta gra evinskog materijala, itd. Pojedina~ni komercijalni i poslovni sadr`aji u sklopu stambenog tkiva mogu se organizovati kao: samostalni objekat na parceli; i u sklopu stambenog objekta: u prizemnoj eta`i, u delu objekta prema zadwem dvori{tu, u sklopu pomo}nog objekta ili kao drugi objekat na parceli, ukoliko je parcela ve}a od 2000 m 2.
Broj 58 184 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. Pravila regulacije i parcelacije Za objekte u tkivu va`e ista pravila urbanisti~ke regulacije i parcelacije (indeks izgra enosti, stepen zauzetosti, spratnost, parcelacija, pozicionirawe objekta na parceli, itd.) kao za stambeno tkivo u skladu sa tipologijom izgradwe. Tako e, pored op{tih i pravila za stanovawe iste tipologije, va`e i slede}a pravila: pristupi-ulazi u objekte ili delove objekata moraju biti odvojeni od ulaza u stambeni deo objekta ili organizovani tako da ne ometaju kori{}ewe stambenog prostora; ukoliko jedinica komercijalnog objekta ili malog proizvodnog pogona nema direktan pristup na saobra}ajnicu, mora imati obezbe en kolski prilaz sa druge parcele (sukorisni~ki) minimalne {irine 3,50 m; organizacija parcele komercijalnog objekta mora biti takva da ne ugro`ava funkcionisawe kontaktnih parcela druge namene; svojim izgledom, materijalizacijom i volumenom, objekat ne sme da naru{i arhitektonski i urbanisti~ki koncept okru`ewa, odnosno ne mo`e biti izgra en kao monta- `ni objekat ili objekat od nekvalitetnih materijala; nije dozvoqeno skladi{tewe i deponovawe materijala i robe (otpadni materijali, gra evinski materijali, autootpadi i sl.) u otvorenom prostoru na parceli dvori{tu, privredne delatnosti ne smeju ugro`avati kvalitet stanovawa u objektu, na parceli, susedstvu bukom, zaga ewem, saobra}ajnim optere}ewem itd.; u sklopu parcele maweg privrednog objekta (proizvodnog pogona) neophodno je formirati pojas za{titnog zelenila u minimalnoj {irini 3.00 m prema kontaktnim parcelama druge namene i 6,00 m prema ulici; i na gra evinskoj parceli poslovnog ili proizvodnog objekta u stambenom tkivu mogu da se grade pomo}ni objekti i to: gara`e, ostave, portirnice nastre{nice, tremovi i sli~no, koji mogu pojedina~no biti korisne povr{ine do 30 m 2. Hotelski kompleksi najve}i dozvoqeni indeks zauzetosti je 60%; najve}i dozvoqeni indeks izgra enosti je 2,0; najve}e dozvoqene visine zgrada P+4 ili P+3+Pk; odstupawa od ove visine za jednu eta`u su mogu}a akcentom na uglovima objekta; najmawa dozvoqena udaqenost slobodnostoje}eg objekta od granica parcele je 12,0 m; i obavezno obezbe ewe 1 parking mesta na parceli ili u gara`i na svaku sobu. Sportsko-rekreativni kompleksi Sportski centri zona sportskog centra ure uje se obavezno kao jedinstven kompleks, uz obaveznu prethodnu izradu i odobrewe urbanisti~kog projekta; najve}i dozvoqeni indeks zauzetosti objektima je 30%; u zauzetost zemqi{ta ne ura~unavaju se sportski tereni i igrali{ta; najve}i dozvoqeni indeks izgra enosti objekata je 0,6; najve}e dozvoqene visine zgrada P+Pk, a hala 12,0 m; najmawa dozvoqena udaqenost objekata od granica parcele je 12,0 m; obavezno obezbe ewa 2 parking mesta na parceli na svaki teren ili igrali{te; obavezno dodatno obezbe ewa 2 parking mesta na parceli na svakih 200 m 2 objekata; i nema drugih posebnih pravila ni posebnih ograni~ewa za ovu namenu. Akva parkovi zona akva parka ure uje se obavezno kao jedinstven kompleks, uz obaveznu prethodnu izradu i odobrewe urbanisti~kog projekta; najve}i dozvoqeni indeks zauzetosti objektima je 20%; najve}i dozvoqeni indeks izgra enosti objekata je 0,4; najve}e dozvoqene visine zgrada P+Pk; najmawa dozvoqena udaqenost objekata od granica parcele je 12,0 m; obavezno obezbe ewa 1 parking mesta na parceli ili na svakih 200 m 2 kompleksa; i nema drugih posebnih pravila ni posebnih ograni~ewa za ovu namenu. Saobra}aj i infrastruktura Saobra}aj i saobra}ajne povr{ine Planom je predvi eno unapre ivawe postoje}e primarne saobra}ajne mre`e i planirawe nove, a s takvim ciqem treba integrisati u dugoro~no plansko re{ewe dosada- {we planove i projekte razvoja uli~ne mre`e. Saobra}ajnice se po pravilu postavqaju unutar javnog zemqi{ta ili u ostalom gra evinskom zemqi{tu uz prethodno re{avawe imovinskih odnosa. Profili i regulacija odre uju se u skladu sa programima JP nadle`nog za ure- ewe gra evinskog zemqi{ta.
31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 58 185 Dozvoqena je izgradwa novih stanica za snabdevawe gorivom u koridorima dr`avnih puteva II reda i op{tinskih puteva. Planirane lokacije utvr ivati u skladu sa protivpo`arnim propisima i uslovima koje utvr uju nadle`ni organi u oblasti saobra}aja, ekologije, vodoprivrede i sanitarne za{tite. Za svaku konkretnu lokaciju potrebno je uraditi elaborat koji sadr`i analizu uticaja na bezbednost i funkciju saobra}aja, zaga ewe vazduha, vode i zemqi{ta, pojavu buke i vibracija, kao i mere koje se preduzimaju za spre~avawe i smawewe {tetnih uticaja. U za{titnom pojasu javnog puta je dozvoqena gradwa, odnosno postavqawe, vodovoda, kanalizacije, toplovoda, kao i telekomunikacione i elektrovodove, postrojewa i sl. Za{titni pojas, sa svake strane javnog puta, ima slede- }e {irine: dr`avni putevi II reda 10 metara; op{tinski putevi 5 metara. Ograde, drve}e i zasade pored javnih puteva podizati tako da ne ometaju preglednost javnog puta i ne ugro`avaju bezbednost odvijawa saobra}aja. Reklamne table, reklamni panoi, ure aji za slikovno ili zvu~no obave{tavawe ili ogla{avawe mogu se postavqati pored dr`avnog puta na minimalnoj udaqenosti od 7 metara, pored op{tinskog puta na minimalnoj udaqenosti od 5 metara, mereno sa spoqne strane od ivice kolovoza. Rekonstrukcija postoje}ih industrijskih koloseka obavqa}e se prema stawu gorweg stroja na pruzi, odnosno redovnom ciklusu zamene i obnove materijala gorweg stroja. Pri rekonstrukciji po{tovati standarde, tehni~ke propise, materijale. Rezervni delovi moraju da poseduju merodavne ateste. Za{titni pojas sa obe strane pruge iznosi 25 metara od ose posledweg koloseka. U ovom pojasu je zabrawena bilo kakva gradwa objekata koja nemaju veze sa odvijawem `elezni~kog saobra}aja, osim u izuzetnim slu~ajevima uz odobrewe nadle`nih organa. Dozvoqeno je postavqawe kablova, elektri~nih vodova niskog napona za osvetqewe, telegrafskih i telefonskih vazdu{nih linija i vodova, kanalizacije i sli~nih cevovoda. Koridori infrastrukture Vitalna podr{ka osnovnim ciqevima plana je unapre- ivawe postoje}e primarne infrastrukturne mre`e i planirawe nove a s takvim ciqem treba integrisati u dugoro~no plansko re{ewe dosada{we planove i projekte razvoja mre`a infrastruktura JKP. Planom se predvi a poboq{awe komunalne opremqenosti naseqa i uskla eno infrastrukturno opremawe tehni~kim i komunalnim sistemima, uz stvarawe mogu}nosti za privatno javno partnerstvo na komunalnom opremawu komercijalnih zona. Infrastruktura se po pravilu postavqa koridorima unutar javnog zemqi{ta ili u ostalom gra evinskom zemqi{tu uz prethodno re{avawe imovinskih odnosa. Profili i kapaciteti odre uju se u skladu sa programima nadle`nih JKP i JP. 3.10.2. Poqoprivredno zemqi{te Pravila za organizaciju parcele seoskog (poqoprivrednog) i me{ovitog doma}instva Poqoprivredno i me{ovito doma}instvo (stanovawe i poqoprivredne delatnosti) ~ine: stambeno dvori{te koje sadr`i: objekte za stanovawe i pomo}ne objekte uz stambeni objekat (letwa kuhiwa, gara- `a, ostava, nadstre{nica i sli~no). Dozvoqena je organizacija poqoprivredne proizvodwe na nivou oku}nice sa sadr`ajima povrtarstva i vo}arstva; ekonomsko dvori{te koje sadr`i ekonomske i pomo}- ne objekte. Ekonomski objekti su objekti za sme{taj stoke, proizvodni objekti, objekti za preradu poqoprivrednih proizvoda, objekti za skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda, kao i gara`e za poqoprivrednu mehanizaciju, ma{ine i vozila; i oku}nica deo pripadaju}e parcele u funkciji poqoprivrede sa ba{tom, vo}wakom, vinogradom i dr. Orijentacioni odnos delova seoskog dvori{ta je 1:1:2 (stambeno dvori{te, ekonomski deo, oku}nica). Pomo}ni objekti u ekonomskom dvori{tu su gara`e ili nadstre{nice za poqoprivrednu mehanizaciju, ma{ine i vozila, kao i ostave, gara`e i sl. Na parceli sa nagibom terena prema javnom putu (navi- {e), u slu~aju nove izgradwe, stambeno dvori{te se postavqa na najvi{oj koti. Na parceli sa nagibom terena od javnog puta (nani`e), u slu~aju nove izgradwe, stambeno dvori{te se postavqa na najvi{oj koti uz javni put. Pored op{tih i pravila za pomo}ne objekte na parceli, potrebno je po{tovati i posebna pravila vezana za pomo}- ne objekte seoskog dvori{ta: me usobna rastojawa pomo}nih objekata zavise od organizacije dvori{ta, s tim da se prqavi objekti mogu postavqati samo niz vetar u odnosu na ~iste objekte; minimalno rastojawe izme u stambenog objekta i objekata za sme{taj stoke je 15 m; minimalno udaqewe septi~ke jame od stambenog objekta je 6m a od granice susedne parcele 3 m; ubri{te i poqski klozet moraju biti udaqeni od stambenog objekta, bunara, odnosno `ivog izvora vode najmawe 20 m, i to samo na ni`oj koti;
Broj 58 186 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008. otpadne vode i ubre iz staje, sviwca ili {tale treba da oti~u u zatvorenu septi~ku jamu u skladu sa propisima o za{titi `ivotne sredine; ako se ekonomski delovi susednih parcela neposredno grani~e, rastojawe novih ekonomskih objekata od granice parcele ne mo`e biti mawe od 1 m; i sto~ne farme ve}eg kapaciteta od 10 uslovnih grla nisu dozvoqene u okviru stambenog podru~ja. Pravila urbanisti~ke regulacije i parcelacije za objekte na poqoprivrednom zemqi{tu Na podru~ju plana predvi ena je izgradwa objekata kompatibilnih osnovnoj nameni za razvoj poqoprivredne proizvodwe i to u okviru poqoprivrednog zemqi{ta. Namena objekata Dozvoqena je izgradwa objekata ukoliko ne ugro`avaju podzemne vode i to: magacini repromaterijala (seme, ve{ta~ka ubriva, sadnice i sl.), objekti za sme{taj poqoprivredne mehanizacije, objekti za proizvodwu vo}a i povr}a u zatvorenom prostoru (staklenici, plastenici), objekti za proizvodwu gqiva, ribwaci, su{are za vo}e i povr}e, hladwa~e, kao i ergele, hipodromi i sl.; objekata za finalnu preradu poqoprivrednih proizvoda; i objekata namewenih za intenzivan uzgoj stoke, peradi i krzna{a (farme, klanice i sl.). Stambeni objekti u funkciji poqoprivredne proizvodwe izvan gra evinskog podru~ja, mogu da se grade samo za vlastite potrebe i u funkciji obavqawa poqoprivredne delatnosti. Tipologija objekata Objekti nameweni poqoprivrednoj proizvodwi su slobodnostoje}i objekti (stambeni i proizvodni) ili grupacije slobodnostoje}ih objekata me usobno funkcionalno povezanih (proizvodni). Pravila za formirawe kompleksa Veli~ina parcele (kompleksa) na kojoj je mogu}a izgradwa objekata u funkciji primarne poqoprivredne proizvodwe utvr uje se zavisno od vrste i intenziteta proizvodwe prema slede}im uslovima*: Poqoprivredni objekti Minimalna veli~ina kompleksa za intenzivnu sto~arsku proizvodwu 5 ha za intenzivan uzgoj peradi i krzna{a 2 ha za intenzivnu ratarsku proizvodwu na posedu 5 ha za uzgoj vo}a i povr}a na posedu* 2 ha za vinogradarstvo na posedu 1 ha za uzgoj cve}a na posedu* 0,5 ha Maksimalan stepen zauzetosti zemqi{ta pod objektima je 60%, a maksimalna spratnost P+Pk*. Pozicionirawe objekata i mere za{tite od uticaja poqoprivede Za pozicionirawe proizvodnih objekata koji su u funkciji poqoprivrede primewuju se slede}a minimalna za- {titna odstojawa: od saobra}ajnice (magistralnog puta) 100 m; i od gra evinskog podru~ja naseqa 500 m*. Odstojawe izme u stambenih objekata i oranica (vo}- waka) koji se intenzivno tretiraju ve{ta~kim ubrivom i pesticidima je minimum 800 m. U za{titnom pojasu izme u granice poqoprivredne parcele i obale vodotoka od 10 m nije dozvoqeno kori{}ewe pesticida i ve{ta~kih ubriva. * (ne odnosi se na staklenike, plastenike i silose). Pozicija objekata za uzgoj stoke (sto~ne farme) odre uje se u skladu sa kapacitetom objekta i polo`ajem objekta u odnosu na naseqe. Objekti za intenzivan uzgoj stoke, peradi i krzna{a koje imaju preko 50 uslovnih grla mogu da se grade samo uz uslov da ne ugro`avaju podzemne vode. Minimalna za{titna odstojawa izme u granice kompleksa sto~ne farme i objekata u susedstvu su: od stambenih zgrada, magistralnih puteva i re~nih tokova 200 m; i od izvori{ta vodosnabdevawa 800 m. Navedena rastojawa mogu biti i ve}a ako to poka`e procena uticaja na `ivotnu sredinu za farme sa preko 500 uslovnih grla, kao i objekti od op{teg interesa utvr eni na osnovu zakona. Minimalni kapacitet osnovne proizvodwe uz koji mo`e da se odobri izgradwa objekta primarne dorade ili prerade (klanica, hladwa~a, i sl.) iznosi 100 uslovnih grla. Objekti na kojima se odr`avaju sto~ne pijace, sajmovi i izlo`be moraju da ispuwavaju slede}e uslove: da se nalaze izvan naseqa; da se ne grade na zemqi{tu koje je podvodno i ugro`eno od poplava; da nisu udaqeni od glavnog puta; da nisu za posledwih 20 godina slu`ili za sto~na grobqa i javno ubri{te; izlo`bene prostorije mogu izuzetno da se nalaze i u samom nasequ; da ima samo jedan ulaz dovoqno prostran i sa izgra- enim vratima; i da ima posebno izdvojen prostor za `ivotiwe za koje se prilikom kontrole utvrdilo da su zara`ene ili su sumwive na zarazu.