Ostale teme TEMIDA Septembar 2012, str ISSN: DOI: /TEM R Pregledni rad War Bro ught Ho me: post tra u mat ski stre sni

Ostale teme TEMIDA Septembar 2012, str. 129-159 ISSN: 1450-6637 DOI: 10.2298/TEM1203129R Pregledni rad War Bro ught Ho me: post tra u mat ski stre sni po re me ćaj u post vi jet nam skoj Ame ri ci kroz do ku men tar nu for mu dra me Emi li Men Mr tva pri ro da Alek s a n d a r Ra d o va n o v i ć * Ko lek tiv na mo ral na di le ma u ko joj se dru štvo Sje di nje nih Dr ža va ob re lo to kom Vi jetna msko g rata inte nzivirana j e p rob lem o m p osttraum atsko g stresn o g p orem ećaj a, ko ji je me đu po vrat ni ci ma s ra ti šta po pri mio ne slu će ne raz me re. U svo joj dra mi Mr tva priro da, Emi li Men ko ri sti pri mer rat nog ve te ra na ka ko bi PTSP pre i spi ta la ne sa mo u kon tekstu bru tal no sti ra ta ko ja se od ra ža va na psi hu rat ni ka, već i u sve tlu ma lig nih dru štve nih okol no sti ko je do pri no se raz vo ju bo le sti. Dra ma su ge ri še da ko re ni ra ši re no sti PTSP-a le že ne sa mo u teh no lo škom na pret ku ko ji je po ve ćao ubi tač nost oruž ja, već i u dr žav noj ideo lo gi ji ma ni fe sto va noj kroz de hu ma ni za ci ju ne pri ja te lja, pre ba ci va nje go ru ćeg pro ble ma ra si zma na front, kao i kroz kla sno i ra sno dis kri mi na tor nu mo bi li za ci o nu po li ti ku. Tra u m at i č n a is k u s t va a k te ra d ra m e k r e i ra j u sl i k u A m e r i ke u ko j o j vo j n a o b u ka z a Vi jet nam nije bi la izo lo va na na ostr vu Pa ris, već je pro ži ma la dru štvo kroz po ro dič nu i in sti - tu ci o nalnu disf unk ci o nal nost. Nji ho ve is p o ve sti pra te p o vra tak ra ta u p o ro di cu, kao me sto iz kog je po te kao i u kom se još uvek vo di, a ko ji za žr tve ima ve te ra ne i nji ho vo ne po sred no okru ženje. Autor ka ko ri sti po zo ri šte sve do čan stva ka ko bi dra ma ti zo va la i ujed no do ku - men to va la svo je na la ze, zbog če ga se ovaj rad ba vi u pod jed na koj me ri nje nim dram skim me to dom i na či nom na ko ji sa dr žaj dra me in ter a gu je sa vi jet nam skim na sle đem. Ključne reči : Emili Men, posttraumatski stresni poremećaj, pozorište svedočan - stva, Vi jet nam ski rat, ma sa kr u Mi La ju. * Alek san dar Ra do va no vić je dok to rant na Fi lo lo ško-umet nič kom fa kul te tu u Kra gu jev cu. E-mail: to o lo gi ze@g mail.com 129

Aleksandar Radovanović 130 Vi jet nam ski rat je po za di na na si lja u Ame ri ci. Emi li Men Sa gle dav ši rat kao isto rij sku kon stan tu, Žan-Lik Go dar u fil mu Prezir lo ci ra upo ri šte za pad ne ci vi li za ci je u dva mi ta, oba ve za na za rat i oba pre ne ta od s tra ne H om e ra: glo ri f i k a ci ja ra t a u Ili ja di i be ža nje od istog u O diseji. Mi le ni jum ska kul tu ro lo ška fa sci na ci ja sli kom rat ni ka, nje go vim ra na ma i po vrat kom ku ći nije dale ko o d ma k la o d ho me rov ske vi zi je, p a je O di se jev na uk da ra tu ni je la ko ute ći ana lo gan za ključ ci ma da na šnjih dru štve nih na u ka rat se okonča va, ali ne i nje gov od jek u uče sni ci ma i dru štvi ma u ko ja se oni vra ća ju. Psi ho lo ška tra u ma, kao po sle di ca oru ža nog su ko ba, u me di ci ni se od 1980. go di ne ozna ča va kao post tra u mat ski stre sni po re me ćaj (PTSP), ali u pi ta nju je fe no men či ji su simp to mi do sled no be le že ni kroz za pad nu istori ju ra to va nja još od He ro do to vog opi sa Bit ke na Ma ra to nu. Rat na ne u ro za, ko ja se na fron tu is po lja va kroz sma nje nu efi ka snost u bor bi usled za mo ra, dez o ri jen ta ci je ili uspo re ne mo to ri ke, po sta la je akut no voj no-me di cin sko pi ta nje to kom Pr vog svet skog ra ta, ka da je po ve ća na ubo ji tost oruž ja izazva la iz ne na dan po rast bro ja pri ja vlje nih slu ča je va. 1 Trend ra sta na sta vljen je u Dru gom svet skom ra tu, ka da je 10% ame rič kih voj nih sna ga ho spita li zo va no zbog po tre be za psi hi ja trij skom po mo ći, pri če mu su men tal ni po re me ća ji kon sta to va ni kod čak 98% voj ni ka ko ji bi u bor bi pro ve li 35 da na bez pre ki da (Audoin-Ro u ze au, Bec ker, 2002: 25). Pro blem je eska li rao i zah te vao ozbilj nu dru štve nu re ak ci ju to kom Vi jet nam skog ra ta, u kom ne sa mo što se broj obo le lih od rat ne ne u ro ze me rio sto ti na ma hi lja da, već je i ne u ro za kod ve ći ne pa ci je na ta po po vrat ku s ra ti šta pre ra sta la u PTSP, ko ji se ma ni fe stu je kroz ko šmar ne sno ve, raz dra žlji vost i ose ćaj dru štve ne iz opšte no sti. U pi ta nju je hro nič no obo lje nje, o či joj traj no sti sve do či po da tak da če ti ri od pet pa ci je na ta pri ja vlju je sko ra šnje simp to me čak i 25 go di na p o sle ra ta (Pri ce, 20 07) 2. PTSP 3 je ame rič ko dru štvo se dam de se tih go di na 1 2 3 Voj ne vla sti na ovu po ja vu ni su gle da le bla go na klo no, pa je en gle skim voj ni ci ma na francu skom fron tu uki da no pra vo na pen zi ju uko li ko je utvr đe no da rat na ne u ro za ni je re zul tat di rekt ne iz lo že no sti ne pri ja telj skom dej stvu (Shep hard, 2000: 29). Fin dings from the Na ti o nal Vi et nam Ve te rans Re a djust ment Study. Do stup no na: <http:// w w w. p t s d.v a. g o v/p r o f e s s i o n a l /p a g e s / v i e t n a m - v e t s - s t u d y. a s p>, s t r an ic i p r is t up l j en o 14. 5. 2012. Post tra u mat ski stre sni po re me ćaj se u srp skom je zi ku po pu lar no na zi va vi jet nam ski sindrom, ve ro vat no kao po sle di ca ter mi na post vi jet nam ski sin dr om ko ji je u Ame ri ci na krat ko bio u upo tre bi po sle isto i me nog član ka ko ji je Ka im Šej tan (Cha im Sha tan) ob ja vio u Nju jork

Temida do veo u alar mant no sta nje i re de fi ni sao so ci jal ni zna čaj psi hi ja tri je, na ko ju je pre ba če na od go vor nost ne samo da omo gu ći te ra pi ju rat nim ve te rani ma, već i da im pru ži po moć u re in te gra ci ji u za jed ni cu ko joj je sa moj bi la po treb na po moć da pri hva ti na trag lju de ko je je po sla la na front. V ijet nam sk i de b ak l p o de lio je ame rič ku na ci ju na p o sra mlje ne p o ra zom i po sra mlje ne ulo gom svo je ze mlje u ra tu, a dva i po mi li o na ve te ra na bi li su li ce tog sra ma i jed ni ma i dru gi ma. Op štem pre i spi ti va nju ko je je Vi jet nam izazvao u ame rič kom dru štvu pri dru ži la se i mla da dra ma ti čar ka Emi li Men ko madom Mrt va pri ro da, ko ji 1980. go di ne, u je ku psi ho lo ških i so ci o lo ških ras pra va o po sle di ca ma i po ten ci jal nim me to di ma za le če nja post tra u mat skog stre snog po re me ća ja, sa skep ti ci zmom raz ma tra pi ta nje (ne)mo guć no sti re so ci ja li za ci je tr a umatizov a nih p o v r at ni k a iz r a t a. K roz lik M ar k a, d v a d e s e to sm o g o di šnj e g v ij e t n a ms ko g ve te r a n a, Em i li M e n d r a m a t i z u j e si m p to m e ko j i p u n e s t r a n e psi ho loških ča so pi sa: apa ti ja, de pri mi ra nost, otu đe nje, ne po ve re nje na granici paranoje, gnev, isto vre me no ose ća nje kri vi ce i is ko ri šte no sti. Svo jim vi jetnam skim is ku stvom, Mark ova plo ću je oba mi ta ko ja po mi nje Go dar. Na zrev ši se be kao žr tvu in sti tu ci o nal ne ma ni pu la ci je ko ja ga je na ve la da se la ti oruž ja, on po ku ša va da iz mi ta glo ri fi ka ci je sko či u mit bek stva od ra ta, ali na la zi da to ni je jed no stav no iz ve sti. Dra ma pra ti Mar ka ka ko se kroz tri či na ki da ne bi li ob ja snio, raz u meo, za bo ra vio ili kroz umet nost is ka zao ago ni ju ko ju ni je us peo da osta vi za so bom u Vi jet na mu. Pro go njen sa ve šću zbog po či nje nog rat nog zlo či na i zlo sta vlja nja su pru ge po po vrat ku, on pro ži vlja va du bok bol, osci li ra ju ći iz me đu tre nu ta ka očaj nič kog prav da nja, sr lja nja u iz li ve be sa i bezuslov no g pri hva t a nja k ri v i ce. O n p o k a zu je že lju da se iz b o ri s a tra u mom, ali re zul ta ti nje go ve bor be ni su obe ća va ju ći. U toj bor bi, Mar ku po ma žu i od ma žu nje go va že na Še ril i lju bav ni ca Na din, dva su prot sta vlje na ob li ka fe mi ni te ta ko ja Mr tvoj pri ro di pru ža ju no vu di menz ij u u o dn osu n a p o s to j e ći v i j e t n a m s k i li te r a r n i d is k u r s. Em i li M e n, n a i m e, či ni ne kon ven ci o nal ni iz bor da na bi nu po sta vi že ne ne kao pra te će, već kao no se će li ko ve tek sta ko ji se ba vi ra tom, ne kao pa siv ne pot po re rat ni ku, već kao ak tiv ne bor ce s po sle di ca ma su ko ba iz kog se on vra tio. Ovim po stup kom ona spa ja žan ro ve po ro dič ne i po li tič ke dra me, na sto je ći da us po sta vi isto rijsku rav no te žu i po vra ti vred nost Še ril i Na din, kao rat ni ca na svo jim (kuć nim) Taj msu 6. ma ja 1972. go di ne. Ka ko bi se iz be gla za bu na, tre ba na po me nu ti da se u Ame ri ci iz ra zom vi jet nam ski sin drom naj če šće obe le ža va je dan dru gi fe no men, a to je okre ta nje ame rič ke jav no sti pro tiv sop stve ne vla de us kra ći va njem po dr ške za rat u Vi jet na mu i zah teva njem ma nje mi li tant ne spolj ne po li ti ke po sle pa da Saj go na. 131

Aleksandar Radovanović fron to vi ma i su bje ka ta svo jih, žen skih pri ča (Mo ra les, 2007) 4. Me sto na kom će se uvek iz no va od vi ja ti Mar kov eg zor ci zam rat nih de mo na je ste dom, a in sti tuci ja ko ja u tom pro ce su tr pi je ste po ro di ca, ta ko da žen ska per spek ti va go vo ri o no še nju s po sle di ca ma PTSP-a, s pod jed na kim auto ri te tom kao per spek ti va obo le log. Uspeh Mr t ve pri ro de kao dra me le ži u pa žlji voj ka ta lo gi za ci ji emo ci o nal nih, psi ho lo ških i eg zi sten ci jal nih pro ble ma u pre va zi la že nju rat ne tra u me, ali i u či nje ni ci da se ona ne či ta kao psi ho te ra pi ja ve te ra na, već svo je pu no zna če nje ostva ru je kroz rod nu rav no prav nost li ko va u oči ma autor ke. M ar t a Fer nan d e z M o r a l es na vo di da su na si lje u p o ro di ci, al ko ho li z am, nar komanija i men tal ni po re me ća ji osta vi li pod jed na ko du bok trag na društvo Sje di nje nih dr ža va kao vi jet kon ški me ci (Mo ra les, 2007), što Emi li Men ja sno de mon stri ra kroz Mar ko vu po ro di cu, ko ja is po lja va sve na ve de ne for me de vi jant nog po na ša nja. Ana li zi ra ju ći so ci jal nu dis funk ci o nal nost tri oso be stigm a ti zov an e V i j e t n a m o m, au to r k a nj i h o vo m li č n o m d r a m o m p o k re će o p š t a poli tička pita nja i za di re u mo ral nu svest Ame ri ke. Me no va, pre ma sop stven im rečim a, ž e li d a s vo j im d r a m a m a p o s t a v i p i t a nj e: K a ko s e lju d sko b i će, i ka ko se ovo dru štvo, no se sa tra u ma tič nim do ga đa ji ma, bi lo da je u pi tanju r at, ub is t vo, si l o v a nj e ili zlo s t a v lja nje? (G re e n e, 20 01: 8 8). D o ga đa ji ko je autor ka na vo di cen tral ne su te me nje nih naj po zna ti jih dra ma, ali se Mr tva priro da do ti če svih njih. Cilj ovog ra da je ste da is pi ta na čin na ko ji Emi li Men, pro na šav ši po kretač ki mo tiv u PTSP-u, svo jom dra mom vr ši po li tič ku kri ti ku ame rič kog de lo vanja u Vi jet nam skom ra tu i do ku men tu je nje go ve po sle di ce. Nje na kri ti ka funkcio ni š e na d ve osn ov n e r av ni. S j e d n e s tr a n e, o na p o s t a v lja p i t a nj e p o zi ci j e ve te ra na u ame rič kom dru štvu, na go ve šta va ju ći da nji hov po vra tak uslo vlja va vra ća nje ra ta na me sto svog za čet ka. Ona is po lja va em pa ti ju za ve te ra ne kao žr tve dr žav ne ide o lo gi je, ali po kre će i ras pra vu o nji ho voj even tu al noj od govor no sti za rat ne zlo či ne, za ne ma ri va noj od stra ne in sti tu ci ja, upr kos na ci o nalnom šo ku ko je je iza zva lo obe lo da nji va nje ma sa kra u Mi La ju. S dru ge stra ne, M e n ov a ot v a r a p o gl e d na v i j e t nam ske ci v i l e k a o n e v i n o s tr a da l e o d s tr a n e rat ne ma ši ne ri je, po ka zu ju ći pri tom da se pa ra lel ni me ha ni zam od vi ja i na do ma ćem tlu. Sme stiv ši PTSP u po ro dič ni kon tekst, autor ka u že na ma i de ci 4 132 At war with John Wayne: Ma scu li nity, Vi o len ce, and the Vi et nam War in Emily Mann s Still Li fe. Ame ri can Dra ma, 16/1, str. 30-46. Do stup no na: <www.the fre e lib r a r y. c o m / A t + w a r + w i t h + J o h n + W a y n e % 3 A + m a s c u l i n i t y, + v i ol e nc e, + a n d + t h e + V ie t nam+war+in...-a0156552250>, stra ni ci pri stu plje no 14.5.2012.

Temida ve za nim za ve te ra ne pre po zna je ne vi dlji ve žr tve ra ta, uka zu ju ći na da le ko sežne po sle di ce ra za ra nja po ro di ce kao osnov ne će li je dru štva. Po zo ri šte sve do čan stva Emi li Men se be ne do ži vlja va kao po li tič ki ko rekt nu oso bu: Ta kav po li tič ki stav go to vo da uzi mam kao znak za uz bu nu. Mo ja že lja je da pro bam da podri jem i upu tim iza zov (Gre e ne, 2001: 93). Po li tič ku ko rekt nost na jav noj sce ni ona vi di kao od su stvo otvo re ne ras pra ve i ne mo guć nost knji žev nog raz ma tranja gorućih pro ble ma sa vre me nog dru štva. Dok se mejnstrim kul tu ra, osmišlje na kao sred stvo ku po vi ne so ci jal nog mi ra i odr ža va nja sta tu sa kvo, oda zi va na po ziv na pri vid nu apo li tič nost, Me no va bi ra da bu de ono što Na o mi Vo las na zi va opa snim gra đa ni nom od go vo ran pi sac ko ji za mi šlja po zo ri šte kao pro s tor dr uš t ve n e i ima gi na tiv ne tran s for ma ci je i ko ji s e ne b o ji da osp o ri n o rmati vn o s a gl e da v a nj e s t v a r i, is ko r a či iz p o zi ci j e u d o b n o s ti, b e z b e d n o s ti, sigur nos ti ( Wal la ce, 20 0 8: 10 0, 102). Iz ra z Emi li M en mo že bi ti ne p o pu la ran, opa žan kao di si den tan, ali on na da sve te ži isti ni i sto ji u upa dlji vom ras ko ra ku s a sli ko m s ve t a k r e i r a n o m u m a sm e di j i m a. M e di ju m ko j i o m o gu ć a v a t a k av izraz Menova na la zi u po zo ri štu, pre po zna ju ći u nje mu po lje slo bo de i najvital ni ji izraz de mo kra ti je. Ona na vo di da po zo ri šte po sta vlja su štin ska pi tanja o to me ko smo mi kao na rod u ovom tre nut ku (Mann, 2009) 5, zbog če ga jun a ci nj en i h ko m a d a G ri n zb o ro, A nu la, Iz v r še nj e p ra vd e, Kuća B e rn a rd e A lb e nisu s am o b e li mu šk ar ci, ve ć i Af ro a m e ri k an ci, J e v re ji, h o m o s e k su al ci, že n e, ko ji svo jim lič nim pri ča ma sve do če o ži vo tu pod sen kom ra si zma, an ti se mi tizma, ho mo fo bi je, sek si zma. Li ko vi ko je stva ra iz raz su sta nja dru štva ka kvog ga ona opa ža, što nje ne dra me či ni ne iz be žno po li tič kim. Eti ke ti ra ti de lo kao po li tič ko u po pu lar noj kri ti ci če sto pod ra zu me va po ku šaj da mu se na met ne de ro ga tiv na ko no ta ci ja, ali pi sa ti po li tič ki za pra vo pod ra zu me va na do ve zi vanje na tr adici ju s t a r u ko li ko i s a mo p o zo ri š te, a ko ju k roz is to ri ju s a či nja va ju naj ve ća ime na svet ske dra me. Naj sve ži ji pri mer no be lov ca na gra đe nog za dram ski rad, Ha rold Pin ter, in si sti ra na zna ča ju po li tič kog te a tra. Pin ter, u svojoj No be lo voj be se di, pri zna je da isti na u dra mi je ste ne u hva tlji va, da je zik u umet no sti je ste var ljiv, ali po tra ga za isti nom ni ka da ne mo že pre sta ti. Ne 5 Emily Mann at the McCar ter, te le vi zij ski pri log do stu pan na <www.youtu be.com/ watch?v=zrq5jdeo-ac>, stra ni ci pri stu plje no 14.5.2012. 133

Aleksandar Radovanović mo že se obu s t a vi ti, ne mo že se o d go di ti. S njom se mo ra su o či ti, upra vo ov de, na li cu me sta (Pin ter, 2006: 3). Po li tič ko po zo ri šte i raz go vor ko je ono po kre će je ste je dan od na či na su o ča va nja sa isti nom ko ji je Pin ter imao na umu, što je i na čin ko ji Emi li Men prefe ri ra. Po re div ši dra mu s fil mom, Me no va ka že: [Pozorište] je ži vi raz go vor. Opa sni je je, ne stal ni je. U vr sti po zo ri šta ka kvu ja vo lim da stva ram, iz me đu glu ma ca i pu bli ke od vi ja se raz go vor. Mo ja je na da da će vas to do volj no po tre sti, sti mu li sa ti ili po go di ti da po iz la sku iz zgra de taj raz go vor na sta vi te. To osta vlja ne iz bri siv trag u va šoj du ši. Ne z n a m n ij e d a n d r u g i v i d u m e t n o s ti ko j i im a to li k u m o ć d a i z m e ni d r u g o ljud sko bi će (Gre e ne, 2001: 78). O s n ovn i p r e d u s l ov o s t v a r i v a nj a ž e l j e n e i n te r a k c i j e i z m e đ u g l u m a c a i pu bli ke je ste da va nje slo bo de li ko vi ma na sce ni na ra čun autor ske su bjek tivno sti. Eks pli ci tan di dak ti zam od u zeo bi pu bli ci ak tiv nu ulo gu u pre po zna vanju p ok renute p ro b l e ma ti ke, zb o g če ga Pin ter na vo di n e pri s tr a snos t auto r a kao im pe ra tiv po li tič kog po zo ri šta: Propoveda nje se mo ra iz be ći po sva ku ce nu. Objek tiv nost je od su štinske va žno sti. Li ko vi ma se mo ra do zvo li ti da udi šu sop stve ni va zduh. Autor ih n e sm e o gr a ni č a v a ti ili sp u t a v a ti k a ko b i z a d o vo lji o s o p s t ve ni uk us ili na stro je nost ili pred ra su du (Pin ter, 2006: 3). O s t v a r iti o bj e k ti v n os t, a p r i to m z a dr ž a ti s tr as t i na dah nu tos t dr am sko g i zr a z a, p re ds t a v lja d e li k a t an m o m e nat u an ga žo v a n o m p o zo r i š tu. U slu č a ju Em i li M e n, ov aj p ro b l e m in h e re nt n o j e p re n e b re g nu t s a m o m ko n ce p ci j o m njenog pozo ri šnog me to da. Me no va je, na i me, svo ju re pu ta ci ju dra ma tičar ke izgradila in sce ni ra njem po zo ri šta sve do čan stva, u kom li ko vi re produ ku ju re či stvar nih lič no sti ko je je autor ka in ter vju i sa la. U pi ta nju je kon cept koji vodi p ore k lo iz ju žno a f rič ke oral ne tra di ci je. B ar ni Saj mon ga je sme s tio na sa vre me nu po zor ni cu u Jo ha nes bur gu i dao mu ime po zo ri šte sve do čanstva, ko je će na po slet ku Emi li Men pred sta vi ti pu bli ci Te a tra Me kar ter u Prins to nu. D r uga tr a di ci ja ko ja s e p o ma lja k ao b i t an uti c aj u nje no m re du je s te do ku men tar na dra ma, osmi šlje na dva de se tih go di na pro šlog ve ka od stra ne Breh ta i Pi ska to ra. Me no va otu da pri hva ta či nje ni cu da se nje ni ko ma di če sto žan rov ski od re đu ju upra vo kao do ku men tar ne dra me, ali se pri tom dis tan ci ra od žan ra do ku dra me, ko ji pod ra zu me va amal gam fik tiv nog i stvar nog, dok ona na sto ji da odr ži do sled nost do ku men tar noj for mi. 134

Temida Ovaj stav autor ka na gla ša va i u Mr tvoj pri ro di opre de liv ši se z a p o d na slov do kumentarac, dok u uvod noj na po me ni dra me na la že ap so lut no do kumen tarni stil iz ved be. Ta kav pri stup pod ra zu me va pa žlji vo do zi ra nu emo cional nu distan ci ra nost li ko va od svo jih pri po ve sti. Li ko vi ma ni je od u zet senzib i li te t, ali o ni n e sm e ju is p o lja va ti s en ti m en t al nos t, ni ti je p o s t av k a dra m e sme na me ta ti. Pro ta go ni sti Mr t ve pri ro de za pra vo ni su li ko vi sa mi po se bi, već pr vens t veno re f lek si je p os t vi jet nam ske Ame ri ke, ta ko da se ak ce nat pre d s ta ve po me ra s nji ho vog in di vi du al nog do ži vlja ja na su o ča va nje pu bli ke s njim. Učin i v š i te d og a đ a j e m a nj e s vo j i m, o n i n a g l a š a v a j u nj i h o v u o p š t u d i m e n z i j u, na vo de ći pu bli ku da se s nji ma po i sto ve ti i sa ma ih pro ži vi. Taj efe kat autor ka po sti že scenskom po stav kom ko ja li ko ve li ša va me đu sob ne in ter ak ci je, ostaviv ši ih pri ko va ne za sto li ce i okre nu te ka gle da li štu. Ovim po stup kom pro tago ni sti po sta ju no si o ci jav ne grup ne te ra pi je, dok se lju di ma u pu bli ci us kraćuj e u d o bn os t p a si v nih p o sma tr a č a. G l e da ju ći u o či li ko ve ko ji iz n o s e s vo ja s ved oč a ns t v a, o n i s a m i p o s t a ju s ve d o ci, n a p r a sn o su če lj e n i s a b r e m e n o m sop s t vene o d go vor no s ti. Autor kin do ku men tar ni me tod na me će sta tič nost po stav ke i izo lo va nost li ko va ko ji dram ski di ja log pre tva ra ju u se ri ju is pre se ca nih, te mat ski ob je di njenih mo no lo ga ko ji na la ze od jek je dan u dru gom. Na mi sli jed nog li ka na do vezu je se dru gi, dok tre ći nu di su prot nu per spek ti vu, ta ko da se po čet ni glas razla že u tro gla sje, ali ni ka da ne gu bi u di so nant no sti. Dra mu no si do ku men tar ni ma te ri jal u for mi is ka za da tih pu bli ci i po vre me nih slaj do va, dok su po kre ti i ge sti ku la ci je sve de ni na mi ni mum, či me se stva ra uti sak da glum ci ne iz vo de pred sta vu, već do ku men tu ju svo je psi ho lo ško sta nje. Otu da sce nom vla da ob amrlos t, na go ve š te na na slo vom dra m e i uslo v lje na dram sk im m e to dom i iz bo rom te ma ti ke. Tra u me, ko je su li ko vi pro ži ve li i sa či jim kon se kven ca ma ne uspe va ju da se iz bo re, do ve le su ih u sta nje emo ci o nal ne is cr plje no sti ko ja se ja sno re flek tu je kroz ton i sa dr žaj nji ho vih sve do čan sta va. U ta kvom kon tekstu, mr tva pri ro da ni je sa mo alu zi ja na Mar kov fo to graf ski me tod, već su geri še i utih nu će u ži vo ti ma pro ta go ni sta i za mr lu sa vest ame rič ke jav no sti ko ja skre će po gled sa njih. Dram ska auten tič nost ogle da se i u sa mom je zi ku li ko va, ko ji je ko lo kvi jalan i frag men ta ran, grub i ne po e ti čan, pun okle va nja i ne do vr še nih re če ni ca. M e nova ne re vi di ra is k a ze k a ko bi s ve mi sli bi le s a v r še no ver ba li zo va ne, s ve re pli ke pra vil no for mu li sa ne i sklad no uob li če ne, već osta vlja go vor ko ji u svojoj is ki da no sti po ka zu je li ko ve ona kve ka kvi je su, dok tra že re či ko je bi pre ne le nji ho ve patnje i stra ho ve. Do sled nost psi ho lo gi ji li ko va re zul tu je i ne li ne ar 135

Aleksandar Radovanović nom struk tu rom dra me. Autor ka ne obra ća pa žnju na hro no lo gi ju do ga đa ja, već is ka ze tem pi ra pre ma nji ho vom emo ci o nal nom na bo ju. Ce lo ku pan dramski efe kat je ku mu la ti van, zbog če ga Mar ko va is po vest kroz tri či na na po slet ku na la zi is ho di šte u pri zna nju te škog zlo či na. Do ku men tar na for ma pr ven stve no je ve za na za vi deo me di jum, a Mr t va pri ro da svo jom po stav kom aso ci ra upra vo na nje ga. Pro ta go ni sti se de is pred pu bli ke kao is pred ka me re, pri če mu je sva kom od njih dat pro stor da u kratkom vre men skom in ter va lu iz ne se kon ci znu re ak ci ju na po kre nu tu te mu, što re zul ti ra istim uti skom ko ji osta vlja ju iz ja ve ak te ra do ku men tar nog fil ma monti ra ne da se na do ve zu ju jed na na dru gu. Ova slič nost ni je pro iz vod slu čaj nosti, već či nje ni ce da se dram ski po stu pak Emi li Men po du da ra sa iz ra dom filmskog do ku men tar ca (Mann, 1982). Autor ka je uze la in ter vjue tro je ak te ra do gađa ja, oda bra la ključ ne iseč ke i te mat ski ih aran ži ra la na po zor ni ci kao u filmskoj mon ta ži. Me đu tim, za raz li ku od hlad nog te le vi zij skog me di ju ma, pu bli ka ne gle da sni mak pro stor no i vre men ski uda lje ne oso be, već pred so bom vi di lju de od kr vi i me sa u ulo zi sve do ka ame rič ke ko lek tiv ne tra u me. Ame rič ki so lip si zam M r t va p ri ro d a n a s t a l a j e i z p o d e lj e n o s t i u a u to r k i n o j p o r o d i c i, p r a vo g ma log kuć nog ra ta ko ji je svo jim in ten zi te tom i tra ja njem od sli ka vao za o štrenost sta vo va na na ci o nal nom ni vou. Emi li Men na vo di oca kao ključ nu fi gu ru u svom in te lek tu al nom sa zre va nju, ali je po ula sku SAD-a u Vi jet nam ski rat do šlo do tač ke ra zi la že nja ko ja je umno go me bi la ge ne ra cij ski uslo vlje na. Otac je, kao tra di ci o nal ni isto ri čar za do jen ide jom in he rent ne pra vič no sti ame rič kih voj nih po du hva ta, po dr ža vao Džon so nov ula zak u rat, do te me re da je ćer ci re kao da bi je po slao u voj sku da je mu ško (Gre e ne, 2001: 81). Nje go vo vi đenje Ame ri ke, ko je Me no va opi su je kao na iv no i ro man tič no, bi lo je u du bokom raskoraku s a k a snim še zde se tim, k a da je dru š t ve na k li ma pro la zi la k roz dra stič ne pro me ne. Kao ve te ran iz Dru gog svet skog ra ta, on ni je mo gao da pri hva ti da on da šnja ide o lo gi ja ni je bi la pri me nji va na Vi jet nam u kom su lju di gi nu li iz po sve dru ga či jih raz lo ga. Flo sku le ti pa da je sva ki Ame ri ka nac du žan da bra ni slo bo du ko ju mu dr ža va pru ža, ko nač no je na i la zi la na pi ta nje ka ko je mo gu će da Ame ri ka tu slo bo du bra ni na tu đoj te ri to ri ji s dru ge stra ne okea na. Naj če šći in sti tu ci o nal ni od go vor na to pi ta nje bi la je do mi no te o ri ja, po ko joj bi pad jed ne azij ske dr ža ve pod zlo ko mu ni zma uslo vio i pad na red nih. 136

Temida U pi ta nju je lo gi ka ko ja je, još od do ba Aj zen ha u e ro ve ad mi ni stra ci je, upor no ser vi ra na ame rič kom jav nom mnje nju to kom či ta vog Hlad nog ra ta, ne bi li se dobi la p odršk a z a in ter vent nu sp olj nu p o li ti ku. S je d ne s tra ne, ona je, p o sle la ži ra nog in ci den ta u Ton kin škom za li vu, kon zer va tiv ci ma po slu ži la kao op štep r i hv aćena i d e o l o šk a p ot p o r a z a ula z ak u V i j e t nam, d o k j e, s dr u g e s tr a n e, m eđu a nt ir at n i m a k t i v i s t i m a b i l a p r o z r e n a k a o d e m a g o š k a o p s e n a u s v r si iz nu đi va nja pri stan ka jav no sti na de mon stra ci ju im pe ri jal ne si le. Otu da je Mr t va pri ro da, kao pred sta va, lič na ne sa mo u smi slu sta vlja nja stvar nih do ga đa ja na po zor ni cu, već i kao autor kin in ti man na čin raz ra ču na vanja sa sop stve nim po ro dič nim na sle đem. Iz tog raz lo ga, Me no va i sa dis tan ce od dve de ce ni je pre po zna je se be u sva kom od ak te ra dra me: Ja sam sva ki lik u Mr tvoj pri ro di. Či tav ko mad iz la zi iz me ne. Ima la sam po tre bu da od re đe nim lju di ma od go vo rim po pi ta nju Vi jet na ma, pa sam sa sta vi la ko mad iz stvar nog ži vo ta i ti me po tre sla ve li ki broj lju di (Gre e ne, 2001: 83). Bur ne re ak ci je ko je je pre d s t ava iz a z va la ni su re zul t at s a mo nje no g sk an da lo zno g s a dr ž a ja, u kom se od li ko va ni ma ri nac po ve zu je sa kr vo pro li ćem ne du žnih u ra tu, a kod ku će sa or ga ni zo va nim kri mi na lom i na si ljem u po ro di ci, već i či nje ni ce da sva ka reč po ti če iz raz go vo ra s oso ba ma ko je su te do ga đa je za i sta pre ži ve le. Na osno vu to ga što je svo je vi đe nje ra ta iz ne la kroz po zi ci ju stvar nog ve te ra na, autor ki je mo rao bi ti pri znat kre di bi li tet is ka za ko ji joj je la ko mo gao bi ti us kra ćen da je, ko jim slu ča jem, pri ča bi la fik tiv na. Sve sno ili ne, autor ka je u dra mi po vu kla pa ra le lu iz me đu svog i Mar ko vog o c a d otic anj e m p ro b l e m a ro di te lj ske re a k ci j e n a V i j e t n a m sk i r at. O d N a d in sa zna je mo da je na Mar ka u po ro di ci vr šen pri ti sak da se pri ja vi za voj sku, jer su ro di te lji ve ro va li u sve te gro zne kli šee, ali, za raz li ku od Me no ve, on ni je imao emo ci o nal nu zre lost i in te lek tu al ni ka pa ci tet da pre i spi ta auto ri te te ko ji od nje ga tra že da pro li va svo ju i tu đu krv. Tvo ji do bri ka to lič ki ro di te lji po sla li su te u kla ni cu, po ru či la mu je Na din, uve re na da se Mark još uvek ose ća iz neve re nim, dok nje gov otac do da na da na šnjeg ne će da iz go vo ri reč Vi jet nam. Mar kov otac, za pra vo, o Vi jet na mu raz go va ra sa svi ma osim sa svo jim si nom. On s po no som dr ži si no vlje ve or de ne na zi du, ali pri ča o nje mu, a ne sa njim. Na din sma tra da je Mar kov otac po sti đen, sve stan ap surd no sti raz lo ga iz ko jih je si na po slao u rat i da za to ne ma hra bro sti da se su o či sa njim. Za raz li ku od Me no ve, ko ja je za svo ju dra ma ti za ci ju post vi jet nam ske pro ble ma ti ke do bi la oče vo pri zna nje, Mark ne slu ti ni na go ve štaj raz go vo ra ko ji bi ot klo nio ten zi ju iz me đu nje ga i ro di te lja, jer ni su že le li da ga sa slu ša ju čak ni ne po sred no po po vrat ku iz ra ta: 137

Aleksandar Radovanović Ušao sam na vra ta i spu stio stva ri. Bio sam kod ku će. Otac me je po gle dao, maj ka me je po gle da la. Seo sam. Re kao sam: Mo gu li do bi ti ma lo ka fe?. Tad je maj ka po če la da mi po pu je što pi jem ka fu. Sve se sru ši lo. [...] Maj ka i otac su mo ra li da iza đu te no ći. Mi slio sam, pa do bro, se šću i po pri ča ću s nji ma za ve če rom. Ni su bi li tu. [...] Ni smo se vi de li tog da na. Ni smo se za pra vo ni ka da vi de li. Tog da na Mark je na pu nio dva de set jed nu go di nu, a za po klon je do bio p o t v rdu rodi te lj ske o d b a če no s ti s ko jom se i da lje no si. Is t a ti ši na vla da la je iz me đu njih i to kom slu žbe na ra ti štu. Zid ću ta nja Mark ni je bio u sta nju da pro bi je re či ma, za šta u po ro di ci oči to ni je bio na u čen, zbog če ga je po kuša vao to da uči ni ge sto vi ma. Re kao sam ocu sve što sam imao dok sam bio tamo, poruču je Mark, pod čim pod ra zu me va ne to li ko pi sma, ko li ko naj direkt ni je po ru ke ko je je iz ra ta po slao po ro di ci: fo to gra fi je le še va i kost čo ve ka ko ga je ubio. Čak ni ta kav va paj za ko mu ni ka ci jom ni je na i šao na po vrat nu re ak ci ju i Mar ko ve psi hič ke ra ne osta vlje ne su da gno je. S dru ge stra ne, ni on sâm ne po ka zu je sprem nost na raz go vor po sle te po vrat nič ke ve če ri. Ne sposob nost da us po sta vi ko mu ni ka ci ju, ko ju je čak i nje gov tast na pr vi po gled uočio, Mark ne ume da ob ja sni: Ne znam za što ni sam mo gao da pri čam s ro di te lji ma kad sam se vra tio. Na din je, me đu tim, ja sno da je Mar ko va ćut nja pit a nje o dgo ja, k ao i r a z o č a ra no s ti u ro di te lje, ko ji ni su p o s t a v lja li pi t a nja iz se bič nog stra ha od od go vo ra, dok sâm Mark ga ji sli čan strah od su če lja va nja sa sop stve nom psi hom, sve stan da će u post tra u mat skom sta nju te ško u se bi pre po zna ti oso bu ka kvu že li. Ono što Mar ku, kao ar he tipskom ve te ra nu, ne do sta je, ne bi li se po mirio sam sa so bom, je ste glas ko ji bi ga do veo do spo zna je me ha ni zma ko ji ga je gur nuo u rat, a ko ji on tek na zi re. Svi ko ji su slu ži li u ra tu, pa i oni ko ji su, p o put nje ga, bi li agre so ri, z apravo su žrt ve to g me ha ni zma, ko je, p o p o vrat ku, n e r e t ko u v i d e s vo j u z l o up ot r eb lj en o s t i p a d a j u u k r i z u i d e n t i te t a. M a r k n e uspe va ja sno da od re di in sti tu ci o nal ni udeo u svom ude su, dok ga gri ža sa ve sti na vo di na sop stve nu od go vor nost, usled če ga pri zna je da je iz bor da ode na ra ti šte u su šti ni bio nje gov. Da je hteo, mo gao je, kao i mno gi dru gi, da iz beg ne voj nu ob a ve zu emi gri ra njem u K anadu, ili je, k a ko k a že, mo gao u V i jet na mu da iz na đe na čin da osta ne u po za di ni. Ono što ga je od vu klo od ta kve od lu ke je s te vas pi t a nje, ko je je u njemu p othranji va lo f a sci na ci ju voj skom i us a đ i va lo ose ćaj du žno sti po kom se ko mand ni auto ri tet ne do vo di u pi ta nje. 138

Temida Mark sma tra da je re še nja bi lo: Da su SVI re kli ne, do ra ta ne bi mo glo do ći, ali to re še nje osta vlja u do me nu re gru ta, a ne in sti tu ci ja ko je su ih re gruto va le. On, u svo jim pre i spi ti va nji ma, pro pu šta da sa gle da na čin na ko ji je mi litant na ide o lo gi ja za ve la sto ti ne hi lja da mla di ća, uklju ču ju ći nje ga sa mog, kao i či nje ni cu da je ve ći na re gru ta bi la pri te ra na uz zid, te da pro sto ni je bi la u po zici ji da iz go vo ri to ne, jer mo bi li za ci ja je si ste mat ski vr še na me đu slo je vi ma stanov ni štva sa sma nje nom mo guć no šću da od bi ju po ziv. Čak i po vr šna ana li za d emogr afske i s o cio - e ko nom ske s truk tu re am e rič k ih voj ni k a p o k a zu je da je rat u Vi jet na mu vo đen od stra ne kla sno i ra sno obes pra vlje nih ado le sce na ta. 6 Dok je pro se čan ame rič ki uče snik Dru gog svet skog ra ta bio is ku san, te melj no ob u čen voj nik od 26 go di na, u Vi jet na mu su se bo ri li ti nej dže ri tek for mal no pri pre mlje ni za front na ko ji su ba če ni sa pro seč no 19 go di na (Ba ritz, 1985: 282). Spu šta njem sta ro sne gra ni ce, kao i po sta vlja njem ni skog ni voa obra zova nja i oskud nih pri ho da kao po la znih kri te ri ju ma u oda bi ru re gru ta, vla da je se lek ti ra la voj sku li še nu spo sob no sti da pre i spi ta ide o lo gi ju iza su ko ba, dok je sred nju kla su šte de la mo bi li za ci je, ne bi li je odr ža la u sta nju pri mi re no sti i pred u pre di la njen pri ti sak na voj nu ad mi ni stra ci ju. Po red di rekt ne pri si le, bit nu ulo gu u mo bi li za ci ji re gru ta iz so ci jal no ugrože nih po ro di ca igra le su i ma te ri jal ne okol no sti, u ko ji ma je ve ći ni mla di ća vojska na me ta na kao je di na op ci ja za na sta vak obra zo va nja ili pro fe si o nal no usavrša vanje. Vla da je, uz fi nan sij ski mo me nat, ra ču na la i na tra di ci o nal no odaziva nje vojnom po zi vu me đu ni žim kla sa ma, uslo vlje no že ljom kla sno in fe rior nih da de mon stri ra ju svo ju pa tri ot sku su per i or nost i po ka žu da su oni, a ne v la snici k ap it a la, up o r i š te am e rič ko g us troj s t v a i si s te ma v re d n o s ti. R e zul t at ta kve mo bi li za ci o ne po li ti ke bio je da je 80% od dva i po mi li o na ame rič kih voj ni ka ko ji su slu ži li u Vi jet na mu po ti ca lo iz far mer skih i rad nič kih do ma ćinsta va (Appy, 1993: 6). Vi jet nam je ta ko vi deo spoj do ta da ne spa ja nog, ne zami sli vo je din stvo pred stav ni ka svih ame rič kih ra sa i kul tu ra, ur ba nih i ru ral nih sredi na, u ko m mla di ći m o b i li s a ni s a ko š ar k a šk ih te re na u g e to i ma Br u k li na i s a kuk ur uznih p o lja na f ar ma ma V ir dži ni je na pra sno de le sud bi nu i ču va ju je dan dru gom le đa na bo ji štu. Ra sne ana li ze struk tu re sta nov ni štva na ko ji se no va re gu la ti va od ra zi la u k a z a l e su n a u p a d lj i vo d is p r o p o r c i o n a l a n b r oj Af r o a m e r i k a n a c a s l a t i h n a 6 Za ka sne la po tvr da ova kve dr žav ne po li ti ke sti gla je i s ame rič kog voj nog vr ha, ka da je ge neral Vest mor lend, glav no ko man du ju ći u Vi jet na mu, 1979. go di ne pri znao da je mo bi li za ci ja bi la dis kri mi na tor na, ne de mo krat ska i da je za po sle di cu ima la da rat iz ne su si no vi si ro maha (West mo re land, 1991: 119). 139

Aleksandar Radovanović front. 40% voj ni ka ko ji su pre ko Pro jek ta 100 000 7 z a vr ši li na b oj nom p o lju bi li su crn ci (Ba ritz, 1985: 285). Iz ve štaj Kon gre sa ra sne jed na ko sti iz 1966. go di ne na vo di da ame rič ka voj ska u pro ce su re gru ta ci je sta vlja te ško bre me d is k r im in acij e n a m a nj i n s ke g r u p e i si ro m a šn e. N a t aj p o d a t a k s k r e nu o j e p a ž nju i M a rti n Lu te r K i n g, g o vo r e ći u im e si ro m a h a A m e r i ke ko j i p l a ć a ju dvo stru ku ce nu skr še nih na da kod ku će, i smr ti i pro pa sti u Vi jet na mu (1990: 238). Naz vavši ame rič ku vla du naj ve ćim di s tri bu te rom na si lja u s ve tu, K ing op tu žu je Džon so no vu ad mi ni stra ci ju za dr žav ni ra si zam: Uzi ma li smo mla de crn ce obo ga lje ne na šim dru štvom i sla li ih na put od osam hi lja da mi lja ka ko bi ga ran to va li slo bo de u ju go i stoč noj Azi ji, ko je ni su na la zi li u ju go za pad noj Džor dži ji i is toč nom Har le mu (1990: 233). Slič ni ko men ta ri mo gli su se sre sti i u Fran cu skoj, gde je rat ni do pi snik Le Mon da iz ve šta vao: Uobi ča je ni pri zor je cr ni voj nik sa sti snu tom le vom pe sni com u znak pr ko še nja ra tu ko ji ni ka da ni je sma trao svo jim (Zinn, 2003: 495). Pri ča ko ju je vla da pla si ra la kroz me di je o udru že no sti cr ne i be le Ame ri ke u bor bi za glo bal nu de mo kra ti ju, za pra vo nije imala nika kvo ute me lje nje u re al no sti. Pra va re flek si ja dru štve ne po delje no sti u SAD-u bi li su uče sta li ra sni su ko bi unu tar voj ske, o ko ji ma je vlast ću ta la, po ka zu ju ći da je sprem na od luč no da se su prot sta vi se gre ga ci ji sa mo pri li kom mo bi li za ci je i da crn ce i bel ce iz jed na ča va tek u obes pra vlje no sti. Iz tog raz lo ga, King go vo ri o: Okrut noj iro ni ji gle da nja cr nih i be lih de ča ka na TV ekra ni ma ka ko ubi ja ju i umi ru za jed no za na ci ju ko ja ni je u sta nju da ih za jed no sme sti u iste ško le. I ta ko ih gle da mo u bru tal noj so li dar no sti ka ko pa le ko li be ne kog ubo gog se la, a da smo pri tom sve sni da je ma lo ve ro vat no da ži ve u istom blo ku u De tro i tu (1990: 233). Ra si zam ko ji je iz nu tra po tre sao ame rič ku voj sku eks ter na li zo van je usmera va njem na Azi ja te. Mark pre po zna je ra si zam kao je dan od fak to ra ko ji Ame 7 140 Vla da Sje di nje nih Dr ža va je 1965. go di ne do dat no pod sta kla ma sov nu mo bi li za ci ju naj si roma šni jeg sta nov ni štva od lu kom da se dra stič no sni zi ni vo obra zo va nja neo p ho dan za pri stupa nje voj sci. Na red ne go di ne odo bren je i Pro je kat 100.000, kao deo Džon so no vog Ve li kog dru štva u kom bi so ci jal ne re for me is ko re ni le si ro ma štvo i ra snu dis kri mi na ci ju. Pro je kat je pod ra zu me vao da se sva ke go di ne sto hi lja da mla di ća ko ji ne is pu nja va ju psi ho fi zič ke kri te riju me pri me u voj sku ka ko bi im se pru ži la pri li ka da stek nu no ve ve šti ne i po bolj ša ju svoj društve ni sta tus. Pred sta vljan kao pro gram re ha bi li ta ci je naj si ro ma šni jeg sta nov ni štva, pro je kat je za pra vo osmi šljen ka ko bi se iz be gla mo bi li za ci ja sred nje kla se, dok su no vo pe če ni voj ni ci, po dru glji vo na zi va ni mo ron ski od red od stra ne osta le voj ske, u ra tu ko ri šte ni kao to pov ska hra na.

Temida r ik an ce u V ij e t n a mu r a z li k u j e o d nj i h o v ih o če v a ko j i su s e b o r i li u D r u g o m svet skom ra tu i na vo di či tav niz ra si stič kih iz ra za ko ji ma su i crn ci i bel ci obe leža va li ne sa mo ne pri ja te lja, već i ju žno vi jet nam ske sa ve zni ke. Kad Na din hva li Mar ka da ni o ko me ne go vo ri ru žno, čak ni o onim gro znim lju di ma s ko ji ma je mo rao da se no si u džun gli, uti sak je da ona pre mi sli na ju žno vi jet namske ci vi le i sa bor ce s ko ji ma je on bio u stal nom kon tak tu, ne go na fan tom ske voj ni ke Vi jet Kon ga, ili da uop šte ne pra vi raz li ku iz me đu njih. Ona stre pi za bu duć nost svo je de ce, ali to je ne na vo di da se za mi sli nad sud bi nom vi jetnam ske de ce stra da le od ru ke nje nog lju bav ni ka. Mah ni to po dr ža va ju ći Marko ve po stup ke, Na din se ne po ka zu je spo sob nom da sa gle da ši ru per spek ti vu u ko joj lju di van Ame ri ke uop šte po sto je, a ka mo li da su do stoj ni raz ma tra nja ili e mp atij e. Ko m e n t a r i i p o s tup ci ak te r a M r t ve p ri rod e su g e r i šu da am e r ič k i os e ć aj r asn e su p e r i o r n o s ti u o d n o su na A z i ja te ni j e s a m o p o sl e di c a s ve že g seća nja na Rat na Pa ci f i ku, ve ć da je up o ren i u kul tu ro lo škoj ri gid no s ti ko ja na di la zi in sti tu ci ju voj ske i po ko joj je le gi tim no da se ra si zam, ko ji Sje di nje ne Dr ža ve su zbi ja ju na svo joj te ri to ri ji, pre ba ci pre ko oke a na. U pi ta nju je na ci o na li zam ko ji le ži u ko re nu ame rič kog an ga žma na u Vi jet na mu i ko ji će ujed no bi ti uzrok nje go vog kra ha. B ar i c d ož i v lj a v a a m e r i č k i na ci o na li z am k a o s o lip si s ti č k i, j e r j e z a sn o v an na ve ro va nju da je svet na se ljen po ten ci jal nim Ame ri kan ci ma i da svi že le da po sta nu oni, pa otu da oni raz u me ju sve (1985: 31). Sli ko vit iz raz ta kvog na ciona li zma nala zi mo u Ku bri ko vom f il mu Bo je vi me tak, gde pu kov nik raz ja ren voj ni kovim skep ti ci zmom ob ja šnja va: Ov de smo da po mog ne mo Vi jet namci ma, jer u sva kom žu ta ću le ži Ame ri ka nac ko ji po ku ša va da iza đe. U pi ta nju je za pad njač ka aro gan ci ja ko ju Ame ri ci pre ba cu je i King, a ko ja pod ra zu me va da za pad na ci vi li za ci ja ne ma od dru gih šta da na u či, već sa mo da ih pod u či (1990: 241). Ame rič ki so lip si zam sva ku dru gost či ni ire le vant nom, što je na ve lo Pen ta gon na kob nu gre šku da po zi ci ju vi jet nam ske stra ne ni ne uzi ma u razma tra nje. Ame rič kom voj nom vr hu Se ve r ni Vi jet nam je bio mi ste ri ja, a du bo ki jaz ne ra zu me va nja na me ra va li su da pre mo ste si lom. 8 Pat po zi ci ja u ko joj se Pen ta gon na šao po tvr đu je sli ku Ame ri ke kao Pig ma li o na ko ji se fa tal no za lju 8 Dr žav ni se kretar Rask je 1964. godine veliki ideološki jaz između Amerike i Severnog Vijetna ma po mir lji vo opi sao re či ma da oni vi de ono što mi sma tra mo pra vim sve tom na pot pu no dru ga či ji na čin. Sa mi nji ho vi lo gič ki procesi su drugačiji (Zinn, 2003: 476). Elementarna neupuće n o s t u k u lt ur u p r o t i v n i k a A m e r i k u j e n ap os l e tk u d ovel a d o g ub i tk a r at a. K ad a j e 1970. g od in e po sta lo ja sno da je po raz ne u mi tan, pa se očaj nič ki tra ga lo za uglom iz kog bi se mo glo pri stup i t i m i r ov n i m p r e g o vo r i m a, K i si n d ž e r j e t r až i o i m e o s ob e koj a z n a b il o š t a o n ep r ij atelj u, j e r kao što zna te, ni ko u ovoj vla di ne raz u me Se ver ni Vi jet nam (Ba ritz, 1985: 21). 141

Aleksandar Radovanović blju je u svet ko ji stva ra. Njen dr žav ni vrh sve srd no je ve ro vao u ide o lo gi ju koju p l asir a g l a s a č ko m te lu, z b o g če g a su, p o p r i z n a nju v i s o ko g d r ž av n o g zva ničnika Džor dža Bo la, va šing ton ski rat ni stra te zi bi li za to če ni ci sop stvenih mitova (B a rit z, 1985: 33). Mi si o nar sk i im puls uko re njen u pro te s t ant skoj tradi ciji nalaže Ame ri ci da s vet p o d u ča va jav noj mo ral no s ti i p o li tič koj vr li ni, a s v a ko ko s e toj m i si j i p ro ti v i, p o d e f i ni ci j i j e n e p r i ja te lj sl o b o d e, če s ti to s ti i b o ga (B ar it z, 19 85: 27). M o r al na su p e r i o r n os t Am e r i ke to li ko j e ja sna da j e je di no ne ja sno ka ko je sa mi Vi jet nam ci ne uvi đa ju. N a c i o n a ln i s o l i p s i z a m s i s tem a ts k i j e p o d s t i c a n u a m e r i č ko j j av n o s t i s a ci ljem ši re nja kul tu ro lo ških zabluda i de hu ma ni za ci je ne pri ja te lja, što je osvedo če no ne sa mo u dis tor ziranoj realnosti me dij skih iz ve šta ja i ho li vud ske produk ci je, ve ć i u jav nim is tupima vodećih p o li ti ča ra. Ro b er t Ke ne di se u ob ja vi svo je kan di da tu re za predsednika pozivao na na še pra vo da u mo ra lu predvo di mo ovu pla ne tu (Ba ritz, 1985: 30), dok je nje gov sta ri ji brat fi nan sij sku po dr šku Fran cu skoj da po vrati izgubljene ko lo ni je u In do ki ni i spre ča va nje slob o d nih iz b o ra, obra zla gao rečima da Sje di nje ne Dr ž a ve ve ć du že o d de ce ni je p o ma žu vla du, na ro d V i jetnama, da o drži s vo ju ne z a vi snos t (Zinn, 20 03: 475). I dok s te no gra mi s a z a t vo renih s as t anak a vo de ćih pri v re d ni k a i dr ž av nih z va nični k a b e le že rat ne ci lje ve p oput z auzima nja s tra te šk ih up o ri š t a i ek s plo a t a ci je in do k i ne sk ih pri ro d nih dobara, javnos ti se rev no sno p o na vlja da su raz lo zi z a in va zi ju al tru i s tič k i. Džon son u s vom inau gu ra ci o nom go vo ru p o ru ču je: Mi ne te ži mo ni če mu što pri pa da drugima, dok će Nik son za njim pom pe zno iz javi ti da se ni kad u isto ri ji lju di ni su bo ri li iz ma nje se bič nih mo ti va ne zbog p o ko ra va nja, ne zb o g sla ve, ve ć zb o g pra va je d no g uda lje no g na ro da da bi ra ona kvu vla du ka kvu že li 9 (Ba ritz, 1985: 37, 43). Ova kva re to ri ka po če la se ko ris ti ti k ra jem če tr de se tih godina s ciljem pre d s t a vlja nja Hlad no g ra ta k ao b or b e sl o b o d e p ro ti v ro p s t v a, s vetl os ti p roti v mr a k a, da b i na p o sl e t k u evo lu i r a la u ne iz b e ž an de o ame rič ko g p olitičko g dis kur s a. Iz ja ve p o put Aj zen ha u e ro ve, da su si le do bra i zla oku plje ne, na o ru ža ne i su prot sta vlje ne kao ret ko ka da pre u is to ri ji (B a rit z, 1985: 42), s a p ozicije najvi še g auto ri te ta su na me ta le us va ja nje cr no - b e l e sli ke s ve t a i p a rad o ks aln e vere u ši re nje ljud sk ih pra va na si ljem. U ta kvom sce na ri ju, je di no bi politika ame rič kog ide a li zma bi la u sta nju da is kore ni zl o ote l o t vo re n o u komunizmu i da na na ci o nal n o m i gl o b al n o m p la nu 9 142 Da ka ko, u pi ta nju je isti onaj uda lje ni na rod ko ji je Nik son u pri vat no sti Oval ne kan ce la ri je ča šća vao sal va ma psov ki i s ko jim je že leo da se raz ra ču na nu kle ar nim oruž jem, jer nje go vi ubi lač ki ape ti ti ni su bi li za do vo lje ni či nje ni com da bi bom bar do va nje bra na iza zva lo da vljenje dve sta hi lja da lju di (Ells berg, 2002: 418).

Temida do ve de do ostva re nja ide je so ci jal ne prav de. Ta kva po li ti ka pred sta vlja za pra vo p o r i v z a d o mi na ci jo m p o d vel o m v rlin e i s âm Va šin g to n ju j e naj j e zgro v i ti j e de f i ni s ao snis ho dlji vo je naz vavši sentimen t al ni im p e ri ja li z am. Liko vi Mr t ve pri ro de su iz dan ci od go ja ko ji ih je spre čio da raz vi ju re al nu svest o se bi i dru go me, usa div ši im mi to ve o Ame ri ci ko ji su udi sa ni u mla dos ti i uč v ršćiva ni ško lom, ma sov nom kul tu rom i pri vid nim z a do volj s t vom ko je nam ti mi to vi pru ža ju kroz ži vot (Ba ritz, 1985: 9). Na din se be ja sno pre po zna je kao pro iz vod na ci o nal ne mi to lo gi je od ko je po ku ša va da se otrg ne: Go spo de, ka ko mr zim ovu ze mlju. Sve ga se se ćam. Sve ga od svo je dru ge go di ne i svih tih gro znih stva ri ko ji ma su nas uči li. Ne mo gu da ve ru jem da smo ih u sve mu p o slu š a li. Problem vas pi ta nja autor ka sup til no po me ra u pr vi plan ti me što Marko vu ra snu, et nič ku ili kla snu pri pad nost ne po sta vlja kao fak to re ko ji su ga pred odredili za re gru ta ci ju. Tekst dra me osta vlja Mar ka ra sno i et nič ki neodređenim, dok se pi ta nje kla se raz ma tra sa mo u kon tek stu so ci jal ne ugrože no s ti vetera na, t a ko da se k ao osnov ni ra z lo g nje go vo g pri s tu p a nja voj sci na me će onaj naj op šti ji. U pi ta nju je ide o lo ška za sle plje nost na ci je usled ko je mla dić ne od la zi u rat sa mo pod pri si lom, već i iz ve re u dr žav ne auto ri te te. Obra zov ne in sti tu ci je i me di ji po zi va ju na po što va nje in sti tu ci ja, ta je in for maci je, glo ri fi ku ju voj no is ku stvo, a žr tve mar gi na li zu ju ili pro gla ša va ju kri vi ma za sop stve no stra da nje. Ti me se na si lje ne sa mo nor ma li zu je kao po li tič ka ne mi nov nost, već i pro mo vi še kao me tod raz re ša va nja kon flik ta. Kao in stan ca ko ja tre ba da od u či od na si lja, pred sta vi ga kao pro blem i uki ne kao vred nost, po ro di ca ima pre sud nu for ma tiv nu ulo gu i sto ji kao naj ve ća pre pre ka iz me đu drž avne ideo lo gi je i mla de in di vi due. U Mar ko vom slu ča ju, me đu tim, po ro di ca je svo ju vas pit nu ulo gu uskla điva la sa so ci jal nim nor ma ti vi ma, odo bra va ju ći na si lje ko je se vr ši u dr žav nom in te re su. Iz tog raz lo ga, nje go va ne kon tro li sa na agre si ja se mo že sa gle da ti kao po sle di ca od go ja ko ji je na si lje nor ma li zo vao, a po tom i ra ta ko ji ga je uči nio ne iz be žnim i na po slet ku kao bu me rang vra tio u po ro dič ni dom po sle tri na est me se ci slu žbe. Mar ko va pri ča se, da kle, ne ogra ni ča va na od re đe nu gru pa ci ju u okvi ru ame rič ke voj ske, već da je glas svim zlo u po tre blje nim mla di ći ma, bez ob zi ra na ra su i kla su, ko ji su po sla ti u rat bez iz gra đe nog, ka ko bi pre hra ni li po tre be im pe ri je ko ja ih eks plo a ti še. Mr t va pri ro da s ve do či o je d nom slu ča ju P T SP-a, ali i o u zro ci ma nje go ve p an de mij ske r a ši re no s ti. Sve do či o dr u š t v u 143

Aleksandar Radovanović ko jem je pre če da ubi je dru ge, ne go da za le či svo je, o ra tu ko jim se Ame ri ka ra to si lja sop stve nih žr ta va. Mark ne že li da nje go vo sve do čan stvo zvu či kao rat na pri ča, jer to je trage di ja, eto to je. De si la se ve li kom bro ju lju di. I dok se ta tra ge di ja ma sov no ko ri s ti u s v r he glo ri f i k a ci je rat a, on žudi da joj da for mu ko ja je is ti ni t a i ko ja sa mim tim od u da ra od ono ga če mu je bio učen: Isti na o [Vi jet nam skom ra tu] je da je dru ga či je od ono ga što smo pret hod no ču li. Me đu tim, vred no sti u skla du s ko ji ma je Mark vas pi tan su do te me re uti snu te u nje go vu lič nost da, iako s vo je is ku s t vo opi su je k ao tragično, on još uvek ga ji am bi va len tan o d nos pre ma ra tu. S je d ne s tra ne, on govori o p o k a ja nju i is p o lja va mi ni mum k ri tič ke s ve s ti do vo ljan da uvi di la žnos t pre ds t ave o ame rič koj su p er i or no s ti ko ja mu je na me ta na: Ta mo smo svi tri po va li da smo mi ne što stvar no iz u zet no. S dru ge stra ne, on se s uz bu đe njem se ća mo ći ko ju mu je oruž je pru ža lo i sa ne iz menj e n o m d e č ač ko m na i v n oš ću i zr až av a o du š e v lj e nj e voj n o m e ti ko m p o ko j oj svog čo ve ka ne osta vljaš za so bom na po lju. Se dam go di na po po vrat ku, i da lje je voj ni ko lek tiv taj ko ji u nje mu bu di ose ćaj pri pad no sti, a ne po ro di ca. Džon Vejn kao mo del ma sku li ni te ta i fe ti ši za ci ja oruž ja G l o r i f ik aci j a r a t a, k a o osn ov n a d r ž av n a s t r a te g i j a z a p r i d o b i j a nj e n o v ih re gr u t a, p o d r a z u m e v a p l a si r a nj e j e d n o o b r a z n o g m o d e la m a sk u li ni te t a k a o voj no po dob nog. U pi ta nju je mo del ko ji je Mark, za jed no sa bra tom, upi jao kroz od ra sta nje i ko ji je bit no uti cao na nje go vu od lu ku da pri stu pi ma rin ci ma: Naj ve će pi ta nje ko je sam se bi ce log ži vo ta po sta vljao je ka ko bih se po neo u bor bi. To bi po ka za lo ko sam ja kao čo vek. Či tao sam ja He min gve ja. Znaš... Ho ću da ka žem da ne mo raš da pro đeš kroz to. Svom si nu bih obe no ge slo mio pre ne go što bih mu do zvo lio da pro đe kroz to. M ark govo ri o do k a zi va nju mu ško s ti k roz voj ne p o du hva te k ao ži vot noj op se si ji, ko ja se po sle pre ži vlje ne tra u me raz ot kri la kao mit, ali ka ko bi sprečio svog si na da u taj mit po ve ru je, on ne vi di efi ka sni je sred stvo od na si lja. Ne us pev ši da raz vi je ja sno po i ma nje o to me šta se to tač no u stva r no sti ne po du da ra sa vred no sti ma na osno vu ko jih je oti šao u rat, Mark osta je dis funkci o na lan kao muž i otac, od li ko va ni voj nik s uru še nim iden ti te tom: Imao sam či tav si stem vred no sti. I imao sam ih i ni sam. Ne znam. 144