Pros le godine Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada proslavio je 80 godina postojanja. U tom periodu osnovicu nauc noistraz ivac ke

Pros le 2018. godine Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada proslavio je 80 godina postojanja. U tom periodu osnovicu nauc noistraz ivac ke delatnosti c inio je oplemenjivac ki rad, koji je za cilj imao stvaranje novih sorti i hibrida. Od osnivanja Instituta i poc etka rada na strnim z itima, sve do danas njih dana, jedno od vaz nijih opredeljenja bio je i ostao rad na oplemenjivanju i agrotehnici strnih z ita, kao i proizvodnja svih kategorija semena. Do kraja 2018. godine Ministarstvo polјoprivrede, s umarstva i vodoprivrede Republike Srbije registrovalo je ukupno 471 sorti strnih z ita stvorenih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Od tog broja 287 su sorte ozime ps enice, 31 sorta jare ps enice, 4 sorte ozime durum ps enice, 2 jare durum ps enice, 67 sorte ozimog jec ma, 39 sorti jarog jec ma, 18 sorti ozimog tritikalea, 10 sorti ozimog ovsa, 10 sorti jarog ovsa i 5 sorti ozime raz i. Ostvareni rezultati vredni su paz nje i van granica nas e zemlјe. U 17 zemalјa Evrope, Male Azije i Severne Amerike registrovano je 69 sorti strnih z ita. Neke od novosadskih sorti danas, a i u bliz oj i dalјoj pros losti, daju i davale su znac ajan doprinos unapređenju proizvodnje ps enice u Republici Srbiji, kao i u vis e zemalјa jugoistoc ne (Rumunija, Bugarska, Makedonija, BiH) i srednje (Mađarska, C es ka, Slovac ka, Slovenija) Evrope. Glavni cilj oplemenjivanja ozime ps enice u Institutu u Novom Sadu je stvaranje sorti sa genetic kim potencijalom za prinos zrna preko 12 t/ha, dobrog do odlic nog tehnolos kog kvaliteta, razlic itog vremena zrenja, otporne prema poleganju, bolestima (Pucc. recondita tritici, Pucc. graminis tritici, Erysiphe graminis tritici) i niskim temperaturama, dobre biolos ke plastic nosti i sposobnosti prilagođavanja razlic itim klimatsko-zemljis nim uslovima nas e zemlje i ps enic nim podruc jima juz ne i srednje Evrope (Mis ic i Mladenov, 1998; Mladenov i sar. 2002). Vis e sorti iz ovako definisanog novosadskog programa oplemenjivanja bile su vodec e u proizvodnji prethodne Jugoslavije, a dominantne su i danas u R. Srbiji. Ogroman doprinos genetike i oplemenjivanja tj. novih sorti vidi se iz c injenice da je njihovom zaslugom prinos ps enice u pros lom veku povec an za oko 1% godis nje (Mac Key, 1979; Prz ulj i sar., 1996). Istraz ivanja u Srbiji su takođe pokazala da nove sorte ps enice pod istim agrotehnic kim uslovima mogu dati za 50-70% vec i prinos od starih sorti (Borojevic, 1986). Prema tome, oplemenjivanje je u Srbiji uslovilo porast proizvodnje po jedinici povrs ine tri puta, a ukupne proizvodnje vis e od dva puta i pored smanjenja povrs ina (Mis ic, 1987). Iako je tes ko

Prinos zrna (t ha -1 ) izdvojiti uticaj sorte, agrotehnike i klimatskih faktora u ostvarenom povec anju prinosa, ipak se moz e smatrati da sorta ima u tome dominantnu ulogu (Duvick, 1984; Evans, 1984), mada vec ina istraz ivac a smatra da genetic ke promene u trendu povec anja prinosa uc estvuju sa oko 50%, a ostalo je napredak u unapređenju tehnologije gajenja ps enice (Wittwer, 1975; Silvey, 1978). Istraz ivanjem u R. Srbiji (Mladenov et al. 2011) je utvrđeno znac ajno povec anje prinosa zrna, koje iznosi 35-46 kg godini -1, s to se moz e smatrati kao doprinos oplemenjivanja odnosno, geneticki napredak u povec anju visine prinosa (Sl. 1). Prema ovim rezultatima povec anje prinosa u procesu oplemenjivanja bilo je prac eno smanjenjem visine biljke i povec anjem broja zrna u klasu. Smanjenje visine bilo je izraz eno u prvim fazama oplemenjivanja kada su u sorte unes eni geni za patuljast rast (Rht). Unos enjem ovih gena dovelo je do smanjenja visine stabljike za oko 25 cm. U daljem periodu oplemenjivanja preovladalo je mis ljenje da za uslove jugoistoc ne Evrope optimalna visina biljaka treba da iznosi 80-90 cm (Borojevic, 1986). Povec anjem prinosa i smanjenje visine biljke bilo je prac eno i promenama drugih osobina ps enice. U nas im istraz ivanjima, i pored znac ajnih razlika između sorti u masi 1000 zrna, nije utvrđeno povec anje ove osobine. Zato se kao zakljuc ak namec e da je povecanje prinosa uglavnom ostvareno preko povec anja broja zrna po klasu. Smanjenje visine biljke je dovelo do preraspodele hranjivih materija u korist klasa, s to je rezultiralo u povec anju z etvenog indeksa, a time i povecanja prinosa. Međutim, vec a produktivnost novih sorti ne moz e se pripisati samo preraspodeli organske materije usled indirektnog efekta Rht gena, nego i efektu posebnih gena za broj i masu zrna po biljci. Broj zrna je povec an zbog povec anog broja cvetova, a preraspodela hraniva u korist klasa je omoguc ila uspes niju oplodnju i normalan razvoj embriona, s to je rezultiralo vec im brojem zrna u klasu. Trenutno se u sortimentu nalazi preko 10 novosadskih sorti ozime ps enice. U ovim sortama obezbeđen je izuzetno velik polimorfizam gena, koji vode poreklo iz najproduktivnijih domac ih i stranih sorti, s to je omoguc ilo da se u njima akumulira veliki broj poz eljnih agronomskih osobina. 8,0 0 7,0 0 6,0 0 5,0 0 o Visok N y=0,046x + 85,189 ; x Nizak N y=0,035x + 62,240 ; R 2 =0,8 2 =0,7 8 4,0 0 1955 1965 1975 1985 1995 2005 Godina priznavanja

Na ovaj nac in proizvođac ima ps enice obezbeđen je raznovrstan izbor sorti, a s to je naroc ito vaz no, sorte su genetic ki razlic ite pa se međusobno dopunjuju u osobinama koje su znac ajne za ovu proizvodnju. Prema zvanic nim podacima Republic kog zavoda za statistiku (Saops tenje PO16, br. 261, od 25. 09. 2018.) u vegetaciji 2017/18. godine u R. Srbiji je pod ps enicom bilo poz njeveno 648.083 ha i ostvarena je proizvodnja od 2.941.601 t, s to znac i da je prosec an prinos iznosio 4,54 t/ha (Sl. 2). Moz e se govoriti da je svaka godina specific na na svoj nac in, a da su prosec ne vrednosti klimatskih c inilaca samo orijentacija struci i praksi, međutim, kada se dogode velika odstupanja od proseka nastaju problemi u proizvodnom procesu. Vremenski uslovi u proizvodnoj sezoni 2017/18. bili su krajnje promenjivi u odnosu na prosec ne vis egodis nje vrednosti klimatskih c inilaca. Pojavljivali su se ekstremi i kod temperatura vazduha i kod padavina, kao i veliki poremec aji u prostoru i vremenu njihovog ispoljavanja. Ovakvi ekstremni klimatski c inioci nisu pogodovali razvoju i razvic u strnih z ita. Posle ekstremno sus ne prethodne godine (2017) i los ih rezultata u proizvodnji kukuruza i soje, proizvođac i su se opredelili za povec anje povrs ina pod ozimim usevima. Zasejano je znatno vis e ps enice, jec ma, tritikalea, ovsa i uljane repice. Odluka proizvođac a je bila logic na. Naime, rezerve zemljis ne vlage su bile na minimumu, a vremenska prognoza nije bila optimistic ka, bio je prisutan i strah da c e se ponoviti los rezultat iz 2017. godine.

Posle padavina u septembru 2017. stvorili su se idealni uslovi za obradu zemljis ta, setvu, nicanje useva i njihov predzimski razvoj. Povoljni vremenski uslovi su omoguc ili brzu setvu, potpuno nicanje i veoma dugo i intenzivno bokorenje (3-7 izdanaka po biljci). To je kasnije dovelo do prevelike bujnosti i znac ajnog poleganja mnogih useva. Problem upotrebe nedeklarisanog semena je uvec an, tako da je 60 % povrs ina zasejano takvim semenom. Pos to nije donet ni pravilnik o razvrstavanju ps enice po kvalitetu, ponovila se i nepovoljna strukura sortimenta, u korist nekvalitetnih sorti. Tokom vec eg dela zimskog perioda prave zime nije ni bilo. Nije dos lo do zaustavljanja vegetacije kod strnih z ita. Vegetativni porast je nastavljen tako da su usevi postali veoma bujni, sa vis e od 2.500 izdanaka po m². Zbog padavina u ovom periodu, nivo rezervne vlage u zemljis tu se popravio. Prihranjivanje je bilo vrlo delikatno s obzirom na sklopove useva i strah od poleganja. Mnogi proizvođac i su primenili regulatore rasta. Najvec i broj proizvođac a je prihranu obavio bez konkretnih analiza zemljis ta. Prava zima je nastupila tek krajem februara i poc etkom marta, kada su temperature padale i do -22 C. Strna z ita je tada zas titio sneg. Posle marta koji je bio malo hladniji u odnosu na vis egodis nji prosek, nastupio je topao april, koji je bio znac ajno topliji u odnosu na vis egodis nji prosek. Temperature su bile za preko 5,5 C vis e od prosec nih, tokom celog meseca. Dostizale su do 25-28 C. To je donelo veliko ubrzanje vegetacije, s to je istovremeno znac ilo skrac ivanje trajanja pojedinih faza rasta i razvic a. Zbog sus e u aprilu izostao je puni efekat prihranjivanja, biljke su ostale niz e u porastu, a veliki broj boc nih izdanaka se osus io. Ovo je bio kljuc ni momenat u vegetacionom periodu. Ubrzanje vegetacije je dovelo do ranog klasanja (krajem aprila), s to je nagovestilo raniju z etvu. Manjak padavina u aprilu i maju onemoguc io je pravovremeno delovanje primenjenih hraniva. Zbog toga su mnogi usevi poc eli da zaostaju u porastu, tako da su se na mnogim parcelama pokazali simptomi nedostatka azota i fosfora.

Tek oko druge dekade maja su toplotni uslovi bili blizu prosec nih, znac ni povoljniji za strna z ita, pre svega za ps enicu. To je bio period nalivanja zrna kod ozimih strnih z ita. Iako nije bilo masovnije pojave simptoma bolesti (osim pepelnice), proizvođac i su obavili preventivna tretiranja tokom aprila u fazi cvetanja i oplodnje. Mnogi od njih su zakasnili, zbog ubrzanog toka vegetacije, pa je i efekat zas tite u velikoj meri bio smanjen. Od kraja maja nastupio je period veoma visokih temperatura. One su u prvoj dekadi meseca juna dostizale i do 35 C prinudivs i ps enicu i druga z ita na sazrevanje. Posledice ubrzanog sazrevanja su se ispoljile u manjem broju zrna u klasu, njihovoj manjoj krupnoc i i masi 1000 zrna. Ozimi jec am je us ao u fazu pune zrelosti krajem maja (tada je i poc ela njegov z etva), a z etva ps enica je poc ela oko 10 juna. Vlaga u zrnu ps enice je pala na ispod 14 % kod ranozrelijih sorti, pa su mnogi proizvođac i uspeli da poz anju i ps enicu u periodu 10-15. juna. Istovremeno je sazrevala i uljana repica, pa je njoj data prednost u z etvi. Niko nije mogao pretpostaviti da c e polovinom juna doc i do kis nog perioda u kom je palo 30-150 l/m² kis e. Ponegde je kis a padala sa gradom, uz prethodnu oluju. Svakodnevno natapanje zrelog zrna i ostalih nadzemnih delova biljaka povec alo je vlaz nost zrna sa 14-15 % na preko 20-24 %. Povec anje vlaz nosti je aktiviralo klicu. Ona je pocela intenzivno da dis e tros ec i nakupljene rezervne materije iz endosperma. Istovremeno su kis e ispirale mineralne materije iz omotac a zrna doprinosec i gubicima vec stvorenog prinosa. Tehnolos ki kvalitet zrna je bio veoma narus en, iako nije bio konacno formiran. To se ogledalo kroz smanjenje zapreminske mase zrna (hektolitar) koja je sa uobic ajenih 76-86 kg pala na 68-79 kg, sve zavisno od sorte ps enice. Posle prvog talasa kis a, kada su se usevi vec prosus ili, dos ao je drugi, sa takođe obiljem padavina i ponovo nakvasio sada vec prezrele useve (potamnela slama, zrno izgubilo boju). Gubici prinosa su se povec avali, a kvalitet zrna je dodatno smanjen. Zabelez en je dalji pad hektolitarske mase na ispod 65 kg.

Ove godine, kao i nekoliko prethodnih, sorte Simonida, NS 40S i Pobeda su bile najzastupljenije sorte u Republici Srbiji. Pored ovih, znac ajnu ulogu u proizvodnji imaju i sorte Zvezdana i Renesansa. Adaptabilnost i izuzetna stabilnost prinosa kod ovih sorti predstavlјa jedan od glavnih razloga njihove zastuplјenosti kod polјoprivrednih proizvođac a. Sve ove sorte, sa izuzetkom NS 40S, odlikuju se odlic nim kvalitetom i mogu zadovoljiti najstroz e standarde tehnolos kog kvaliteta ps enice. Takođe, pojedine sorte poput NS Iline i NS Future sve vis e dobijaju na znac aju, a u novije vreme njima se pridruz uju i NS Obala i NS Mila. Pored ps enice, Institut za ratarstvo i povrtarstvo radi i na oplemenjivanju drugih vrsta strnih z ita kao s to su jec am, tritikale, ovas i raz. Sorte jec ma Nonius i Novosadski 565 kao i tritkale Odisej su od najpros irenijih sorti u nas oj zemlјi koje dobre prinose ostvaruju ne samo u dobrim, vec i u klimatski manje povolјnim sezonama. Iako su u Srbiji zahtevi za sortama jarih strnih z ita mnogo skromniji u odnosu na ozime sorte, Institut za ratarstvo i povrtarstvo ima i ozimo-jaru sortu ps enice Natas a, sortu jarog jec ma NS Marko i sortu jarog ovsa Dunav. Takođe, od skoro se u proizvodnji nalazi i ozima sorta raz i NS Savo koja se odlikuje visokim nutritivnim vrednostima. Kao rezultat dugogodis njeg rada na stvaranju novih sorti ozimih strnih z ita, do sada je priznata ukupno 471 sorta ps enice, jec ma, tritikalea, ovsa i raz i. Svake godine Odelјenje za priznavanje sorti Ministarstva polјoprivrede, s umarstva i vodoprivrede prizna Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu vec i broj sorti strnih z ita. U 2018. godini priznato je pet sorti ozime ps enice (NS Heba, NS Oaza, NS Hranislava, NS Borjanka i NS Gugutka - namenjena za kuvanje) i dve sorte ozimog jec ma, dvoredi NS Nenad i vis eredi NS Atos. Borojevic, S. (1986): Genetic changes in morphophysiologic characters in relation to breeding for increased wheat yield. In Genetic improvement in yield of wheat. Crop Sci. Society of America and American Society of Agronomy, Spec. Pub. 13:71-85. Duvick, D.N. (1984): Progress in conventional plant breeding. In: Gene manipulation in plant improvement. Plenum Press, New York-London Evans, L.T. (1984): Physiological aspects of varietal improvement. In: Gene manipulation in plant improvement. Plenum Press, New York-London, 121-146. Mac Key, J. (1979): Genetic potentials for improved yield. Acta Agron. Acad. Sci. Hung., 28:121-143. Mis ic, T. (1987): Uslovi i moguc nosti proizvodnje 6 miliona tona ps enice. Savetovanje Uslovi i moguc nosti proizvodnje 6 miliona tona ps enice, Novi Sad, 9-13.

Mis ic, T., Mladenov, N. (1998): Results of winter wheat breeding at the Novi Sad Institute. Proc. of 2nd Balkan Simposium on Field Crops, Novi Sad, Yugoslavia, vol. 1. 15-22. Mladenov, N., Denc ic, S., Hristov, N., Kobilјski, B. (2002): Doprinos oplemenjivanja ps enice povec anju prinosa. Zbornik referata, XXXVI Seminar agronoma, 175-183. Mladenov, N., Hristov, N., Kondic-Spika, A., Đuric, V., Jevtic, R., Mladenov, V. (2011): Breeding progress in grain yield of winter wheat cultivars grown at different nitrogen level in semiarid conditions. Breeding Science, 61 (3):260-268. DOI 10.1270/jsbbs.61.260. Prz ulj, N., Mikic, K., Momc ilovic, V., Males evic, M. (1996): Napredak u oplemenjivanju stoc nog i pivskog jec ma. Zbornik radova, Nauc ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 25:291-303. Silvey, V. (1978): The contribution of new varieties to increasing cereal yield in England and Wales. J. Nat. Inst. Agric. Bot. (UK), 14:367-384. Wittwer, S.H. (1975): Food production: technology and resources base. Science, 188:579-584. van der Merwe R, Labuschagne MT, Herselman L, Hugo A (2014): Stability of seed oil quality traits in high and mid-oleic acid sunflower hybrids. Euphytica 193(2): 157-168

Prema podacima sajta www.worldtopexporters.com Srbija spada u grupu najbrz e rastuc ih izvoznika zrna kukuruza u svetu od 2013. godine do danas. Prema istom izvoru, nas a zemlja je svrstana u grupu od 15 drz ava koje su ostvarile najvec i prihod od izvoza ovog proizvoda u 2017. godini. Da je kukuruz nas a najznac ajnija ratarska kultura govore i povrs ine na kojima se gaji u Srbiji (od 900.000 do 1.000.000 ha svake godine) kao i prosec na proizvodnja od oko 6 miliona tona zrna godis nje. Na ukupnu kolic inu proizvedenog zrna, pored povrs ine koja je uglavnom konstantna, najvec i uticaj imaju klimatski c inioci, pre svega kolic ina i raspored padavina i temperatura vazduha. U protekle 2-3 decenije, promene klimatskih c inilaca su sve izraz enije s to nas e podruc je gajenja c ini veoma kompleksnom i nepredvidivom sredinom za proizvodnju kukuruza (Stojakovic et al. 2015). Ako se osvrnemo samo na protekle c etiri vegetacione sezone, dve su bile proprac ene sus om slabijeg ili jac eg intenziteta (2015. i 2017), dok su dve bile izuzetno povoljne za proizvodnju kukuruza (2016. i 2018) (Graf. 1). Ovakve razlike se odraz avaju pre svega na visinu prinosa ali i na kvalitet zrna. Imajuc i u vidu ove c injenice, ciljevi oplemenjivanja kukuruza u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo usmereni su na stvaranje hibrida visokog genetic kog potencijala za prinos zrna koje karakteris u i izrazito dobra adaptabilnost i stabilnost prinosa. Glavnu ulogu u tom procesu imaju multi-lokacijski ogledi u kojima se svake godine ispituje veliki broj hibridnih kombinacija, od kojih svega nekolicina doz ivi komercijalizaciju. Prilikom ovakvog ispitivanja, briz ljivo se vodi rac una o kvalitetu izvođenja ogleda i odabiru lokacija za testiranje kako bi dobijene informacije pruz ile s to verniju sliku o vrednosti genotipova. Tako se, u cilju povec anja pouzdanosti rezultata, posebna paz nja poklanja opservacijama ogleda na polju u razlic itim fazama rasta i razvic a kukuruza, eksperimentalnom dizajnu, koris c enju biometric kih (statistic kih) alata i predstavljanju rezultata ispitivanja hibrida u ogledima. Poslednja stepenica u komercijalizaciji predstavlja ispitivanje najboljih hibrida u takozvanim makro i proizvodnim ogledima na velikom broju lokaliteta s irom Srbije, nakon c ega se sa velikom sigurnos c u moz e dati preporuka hibrida za određeno podruc je i namenu. Ovde c emo se upravo i baviti analizom proizvodne 2018. godine sa stanovis ta klimatskih faktora i rezultata koje su postigli NS hibridi kukuruza u makro i proizvodnim ogledima na s irem podruc ju gajenja u Srbiji.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo svake godine, samostalno, ili u saradnji sa poljoprivrednim savetodavnim struc nim sluz bama (PSSS), individualnim poljoprivrednim proizvođac ima i poljoprivrednim preduzec ima, organizuje brojne makro, demo i proizvodne oglede u cilju provere proizvodnih vrednosti NS hibrida kukuruza. To su ogledi bez ponavljanja, u kojima svaki hibrid zauzima povrs inu od 10 ari pa navis e, do nekoliko hektara. Primenjuje se tehnologija proizvodnje prilagođenja prirodnim uslovima regiona i materijalnim moguc nostima izvođac a ogleda. U 2018. godini jedinstven set od 13 hibrida kukuruza standardnog kvaliteta zrna bio je zastupljen u vis e od 100 ogleda postavljenih u svim rejonima gajenja kukuruza u Srbiji. Za ovaj prikaz smo odabrali rezultate sa 66 lokaliteta koji su tokom vegetacije ocenjeni kao reprezentativni. Prilikom izbora lokaliteta se vodilo rac una o tome da budu obuhvac eni svi glavni rejoni gajenja u Vojvodini, Mac vi i Stigu. Berba ogleda je vrs ena kombajnom sa merenjem tez ine ovrs enog zrna i vlage u zrnu za svaki hibrid neposredno nakon berbe. Ispitivano je 13 hibrida duz ine vegetacije od FAO 300 do 700: NS 3022, NS 3023, NS 4024, NS 4051, NS 4052, NS 5051, NS 5072, NS 5211, NS 5009, NS 6030, NS 6102, NS 6140 i NS 7020. Vegetacioni period u 2018. godini ostac e zapamc en po određenim specific nostima za nas e agroekolos ko podruc je. Za ovu analizu koristili smo podatke o temperaturi vazduha i kolic ini padavina sa automatskih meteorolos kih stanica Prognozno-izves tajne sluz be za zas titu bilja (www.pissrbija.com), sa 12 lokaliteta u Vojvodini. Na vis e od pola posmatranih lokaliteta u aprilu mesecu zabelez ene su veoma niske vrednosti kolic ine padavina, s to se u pojedinim sluc ajevima negativno odrazilo na nicanje kukuruza i uspostavljanje optimalnog sklopa. Istovremeno, temperatura vazduha je u aprilu i maju mesecu bila iznad vis egodis njeg proseka, s to je i kroz povec anje sume aktivnih temperatura ubrzalo prolazak fenolos kih faza i doprinelo ranijem nastupanju cvetanja i oplodnje. Ako posmatramo padavine, na vec ini analiziranih lokaliteta zabelez ene su dovoljne kolic ine u odnosu na potrebe kukuruza, u vreme pre i posle cvetanja, odnosno u periodu kada kukuruz ima najvec e zahteve za vodom (jun i jul) (Graf. 1). Nedostatak padavina u odnosu na potrebe kukuruza za vodom nastupio je u avgustu mesecu, međutim to se nije negativno odrazilo na proces nalivanja zrna, pa su i prinosi kukuruza u ops tem proseku bili visoki. Pored toga, manje kolic ine padavina u periodu nalivanja zrna i sazrevanja kukuruza pozitivno su uticale na zdravstveno stanje useva, tako da nisu zabelez eni intenzivniji napadi fitopatogenih gljiva iz roda Fusarium spp. kojima odgovaraju nes to vlaz niji uslovi.

Pravilan izbor hibrida za odgovarajuc e uslove gajenja jedan je od osnovnih preduslova uspes ne proizvodnje, ne samo kukuruza, vec i drugih gajenih biljaka. Poznato je da se hibridi kukuruza, ukljuc ujuc i i one pribliz no iste duz ine vegetacije, razlikuju u pogledu specific ne reakcije na razlic ite agroekolos ke uslove gajenja, s to c ini osnovu za njihovu pravilnu rejonizaciju (Ivanovic i sar. 2007). Posmatrajuc i rezultate ogleda izvedenih u razlic itim regionima gajenja, najvis i prinos zrna ostvaren je na podruc ju juz ne Bac ke (13,05 t/ha) dok je najniz i ostvaren na podruc ju istoc ne Srbije (9,31 t/ha). Ostali regioni bili su pribliz no ujednac eni po visini ostvarenog prinosa koji se kretao u opsegu od 11,19 t/ha u Sremu, do 12,62 t/ha na podruc ju zapadne Bac ke, sa izuzetkom juz ne Srbije sa prosec nim prinosom od 9,55 t/ha (Tabela 1). Dobijeni rezultati su u velikoj meri oc ekivani za određene regione gajenja i u saglasnosti sa vis egodis njim istraz ivanjima autora koji su se bavili ovom problematikom (Trifunovic 1965; Stojkovic 1972; S koric i sar. 1985). Podruc je juz ne i zapadne Bac ke tradicionalno spada u region sa najboljim zemljis nim i klimatskim uslovima za proizvodnju kukuruza, dok su na podruc ju istoc ne i juz ne Srbije, koje c ine uglavnom brdsko planinski tereni i kotline, uslovi za proizvodnju dosta skromniji (Stojakovic i sar. 2010). Detaljnijom analizom ostvarenih prinosa pojedinac nih hibrida kroz lokalitete na kojima su bili zastupljeni, dobijamo uvid u njihov ukupan proizvodni potencijal. Sudec i po vis egodis njem iskustvu, godine sa povoljnom kolic inom i rasporedom padavina, kao s to je bila 2018. uglavnom favorizuju hibride pune vegetacije odnosno kasnijih grupa zrenja (FAO 500-700), međutim u ovoj godini to ipak nije bio sluc aj. Razlog pre svega lez i u ogromnom napretku koji je Institut za ratarstvo i povrtarstvo ostvario u segmentu srednje ranih hibrida (FAO 300-400) koji su namenjeni za kombajniranje u zrnu. Iako sa znatno krac im periodom vegetacije, ovi hibridi se karakteris u visokim potencijalom za prinos, koji ne zaostaje za hibridima pune vegetacije, brzim otpus tanjem vlage nakon postizanja fiziolos ke zrelosti i moguc nos c u gajenja u gus c im

sklopovima. Pored toga, srednje rani hibridi bolje podnose stresne uslove izazvane nedostatkom padavina, zahtevaju manje ljudskog rada u manipulaciji ubranim rodom, brz e napus taju parcelu i omoguc avaju optimalno vreme obrade zemljis ta za ozime useve. Danas je broj proizvođac a koji se opredeljuju za berbu i skladis tenje kukuruza u zrnu sve vec i, tako da ovaj segment hibrida ima sigurnu buduc nost na ovim prostorima. je srednje rani hibrid kukuruza FAO 360 grupe zrenja za rano suvo zrno, pogodan za berbu kombajnom. Potencijal rodnosti je iznad 15 t/ha suvog zrna. Brzo otpus ta vlagu nakon fiziolos ke zrelosti. Pri proizvodnji za zrno optimalni sklop je 60.000-70.000 biljaka/ ha u berbi. U proizvodnim ogledima u poslednjih nekoliko godina na vis e lokacija je bio rekorder u grupi zrenja sa prinosima 12-14 t/ha. Zbog krac e vegetacije pogodan je predusev za ps enicu.

je novi hibrid iz FAO grupe zrenja 390. Postigao je odlic ne rezultate u vis egodis njim testiranjima s to ga c ini izuzetno stabilnim hibridom. Veoma dobro podnosi stres izazvan sus om. Moz e se gajiti kao glavni usev u redovnoj setvi za proizvodnju zrna i silaz e i kao postrni usev za proizvodnju silaz e. Karakteris e ga brzo otpus tanje vlage iz zrna nakon postizanja fiziolos ke zrelosti. Stablo je visine oko 270 cm, elastic no i tolerantno prema poleganju. Klip je dugac ak, cilindric nog oblika sa 16 redova zrna. Zrno je u tipu zubana, z ute boje. Potencijal rodnosti ovog hibrida je preko 17 t/ha suvog zrna. je srednje rani hibrid FAO 420 grupe zrenja. Poseduje visok genetic ki potencijal rodnosti, preko 15 t/ha suvog zrna. Stabljika je visoka sa nisko postavljenim klipom. Klip je krupan sa 18 redova zrna, tipa zubana. Moz e se sejati kao glavni usev u redovnoj setvi za zrno i silaz u i u postrnoj setvi za silaz u. Uz visok potencijal za prinos zrna, ima osobinu da brzo otpus ta vodu iz zrna nakon fiziolos ke zrelosti zrna. Pri proizvodnji za zrno optimalna gustina u berbi je 60.000-70.000 biljaka/ha. Pogodan je predusev za ps enicu. je nov srednje rani hibrid iz FAO grupe zrenja 400, priznat 2016. godine. Izrazito je adaptabilan hibrid koji poseduje visok genetic ki potencijal rodnosti od preko 15 t/ha suvog zrna. Pogodan za mas insku berbu i kombajniranje u zrnu. Moz e se gajiti kao osnovni usev (za zrno i silaz u) i kao postrni usev za silaz u. Tolerantan je na stres izazvan sus om. Za postizanje visokih prinosa optimalni sklop iznosi oko 72.000 biljaka/ha u povoljnim uslovima, a 65.000 biljaka/ha u manje povoljnim uslovima. je nov srednje rani hibrid FAO grupe zrenja 450. Namenjen je za proizvodnju zrna i silaz e pri setvi kukuruza kao glavnog useva. Sazreva za oko 113 dana. Stablo je srednje visine, elastic no, sa nisko postavljenim klipom. Klip je cilindric nog oblika, dobro razvijen, sa 16-18 redova zrna. Zrno je u tipu zubana, narandz asto-crvenkaste boje. Potencijal za prinos zrna ovog hibrida je preko 14 t/ha suvog zrna. je srednje kasni hibrid FAO 580 grupe zrenja, za visok prinos zrna. Ima c vrsto stablo oko 290 cm visine. Formira klip na oko 90 cm. Klip je dug, cilindric nog oblika sa 16-18 redova zrna, z ute boje. Zrno je tipa zubana standardnog kvaliteta. Moz e se gajiti kao osnovni usev za zrno i silaz u. Preporuc uje se za gajenje u svim ravnic arskim rejonima. Pogoduje mu intenzivna agrotehnika. Optimalni sklop je oko 68.000 biljaka/ha u povoljnim uslovima, a 60.000 biljaka/ha u manje povoljnim uslovima. Za silaz u broj biljaka povec ati za 5-10.000. Dobre je adaptabilnosti i stabilnosti prinosa. pripada FAO 580 grupi zrenja. Nov hibrid preporuc en za berbu u klipu. Karakteris e ga niska stabljika sa nisko postavljenim klipom i uspravnim listovima. Biljka dugo zadrz ava zelenu boju. U povoljnim uslovima proizvodnje se ostvaruju prinosi suvog zrna do 16 t/ha. Ispitivanja u

cilju rejonizacije koja su izvedena od 2014. do 2018. godine su potvrdila s iroku adaptabilnost ovog hibrida. Za visoke prinose treba obezbediti 60.000 do 68.000 biljaka/ha u berbi. je srednje kasni hibrid FAO 660 grupe zrenja. Karakteris e ga visok i stabilan prinos u svim ravnic arskim rejonima. Pored visokih i stabilnih prinosa zrna daje visoke prinose silaz e. Stablo je prosec ne visine za svoju grupu zrenja, c vrsto i elastic no, otporno prema poleganju. Listovi zadrz avaju zelenu boju do pune zrelosti zrna. Klip je cilindric an, sa 16 redova zrna. Zrno je izrazito krupno, tipa zubana z uto-crvenkaste boje. Moz e se gajiti kao osnovni usev za zrno i silaz u. Pogoduje mu ranija setva. Jedan od najprinosnijih i najstabilnijih srednje kasnih hibrida kod nas. Optimalni sklop iznosi oko 65.000 biljaka/ha u povoljnim uslovima, a 57.000 biljaka/ha u manje povoljnim. Za silaz u broj biljaka povec ati za 5-10.000. je hibrid za visoke i stabilne prinose. NS 6102 je najraniji hibrid grupe zrenja FAO 600. Potencijal za prinos je iznad 16 t/ha suvog zrna. Stablo je niz e za datu grupu zrenja, sa nisko postavljenim klipom i uspravnim i poluuspravnim listovima. Klip je dugac ak, cilindric nog oblika, sa 14-16 redova. Zrno je z uto-narandz aste boje, tipa zubana standardnog kvaliteta. Moz e se gajiti kao osnovni usev za zrno i silaz u. Pogoduje mu ranija setva. Tolerantan na sus u i daje visoke i stabilne prinose u svim ravnic arskim rejonima. Optimalni sklop je oko 68.000 biljaka/ ha u povoljnim uslovima, a 57.000 biljaka/ha u manje povoljnim uslovima. je novi srednje kasni hibrid FAO 650 grupe zrenja. NS 6140 je unapređena verzija hibrida NS 6030, odnosno, po svemu slic an hibridu NS 6030 sa vis im potencijalom rodnosti zrna i ukupne biljne mase. Stabljika je prosec ne visine za ovu grupu zrenja, zadrz ava zelenu boju do pune zrelosti zrna. Klip je cilindric an, sa 16 redova zrna. Zrno je izrazito krupno, tipa zubana z uto-crvenkaste boje. Moz e se gajiti kao osnovni usev za zrno i silaz u u svim ravnic arskim rejonima. Optimalni sklop je oko 65.000 biljaka/ha u povoljnim, a 57.000 biljaka/ ha u manje povoljnim uslovima. Za silaz u broj biljaka povec ati za 5-10.000. je srednje kasni hibrid FAO 670 grupe zrenja, tolerantan na umereni stres izazvan sus om. Poseduje potencijal rodnosti iznad 16 t/ha suvog zrna. Listovi su uspravni, zadrz avaju zelenu boju do pune zrelosti. Stablo je ispod prosec ne visine za svoju grupu zrenja, c vrsto i elastic no, otporno prema poleganju. Klip je cilindric an sa 14-16 redova zrna. Zrno je izrazito krupno, tipa zubana, z ute boje. Moz e se gajiti kao osnovni usev za zrno i silaz u. Pogoduje mu ranija setva. Daje visoke i stabilne prinose u svim ravnic arskim rejonima gajenja. Bio je među najrodnijim hibridima u sus noj 2012. godini. Optimalni sklop oko 65.000 biljaka/ha u povoljnim uslovima, a 57.000 biljaka/ha u manje povoljnim uslovima. Proizvođac ima kukuruza u Srbiji c e ove godine biti na raspolaganju tri hibrida tolerantna prema cikloksidimu (aktivnoj materiji herbicida Focus Ultra): NS 444 ultra, NS 640 ultra i NS 5041 ultra. Ovi

hibridi su dobijeni metodama konvencionalnog oplemenjivanja i ne spadaju u grupu geneticki modifikovanih organizama. Samo poboljs anje se ogleda u tolerantnosti prema cikloksidimu, dok su ostala agronomska svojstva stabilizovana i fenotipski ujednac ena. Osnovna prednost ove tehnologije, odnosno, hibrida ULTRA u odnosu na osnovne verzije hibrida je u tome s to omoguc ava efikasno suzbijanje jednogodis njih i vis egodis njih travnih korova u kukuruzu, kao s to su zubac a, muhar, pirevina, divlji sirak, itd. Cikloksidim ne ogranic ava smenu useva posle kukuruza. Focus Ultra u cikloksidim tolerantnom kukuruzu nema ogranic enja po pitanju vremena primene i faze porasta useva. Takođe ne postoje ogranic enja u primeni u uslovima abiotic kog stresa izazvanog sus om ili visokom temperaturom vazduha. Focus Ultra herbicid ne proizvodi nikakvo fitotoksic no dejstvo pri zajednic koj primeni sa organofosfornim insekticidima. Ivanovic, M., Nastasic, A., Stojakovic, M., Jockovic, Đ. (2007): Regional distribution NS Maize Hybrids. A periodical of Scientific Research on Field and Vegetable Crops, Institute of Field and Vegetable Crops Novi Sad, Serbia, 43: 89-93. Prognozno-izves tajna sluz ba za zas titu bilja. Automatske meteorolos ke stanice. Datum posete sajta 11.12.2018. Dostupno na www.pissrbija.com Stojakovic, M., Ivanovic, M., Jockovic, Đ., Bekavac, G., Purar, B., Nastasic, A., Stanisavljevic, D., Mitrovic, B., Treskic, S., Lais ic, R. (2010): NS maize hybrids in production regions of Serbia. Ratarstvo i povrtarstvo, 47(1): 93-102. Stojakovic, M., Mitrovic, B., Zoric, M., Ivanovic, M., Stanisavljevic, D., Nastasic, A., Dodig D. (2015): Grouping pattern of maize test locations and its impact on hybrid zoning. Euphytica, 204(2): 419-431. Stojkovic, L. (1972): Production regions in Vojvodina. In: B. Z ivkovic (ed.), Soils of Vojvodina. Institute for Agricultural Research Novi Sad, 513-571. S koric, A., Filipovski, G., C iric, M. (1985): Klasifikacija zemljis ta Jugoslavije (knj. 13). Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Sarajevo Trifunovic V. (1965): Prirodni uslovi za proizvodnju kukuruza. U: B. Mihajlovic (urednik), Kukuruz. Zadruz na knjiga, 191-204. Workman, D. (2018): Corn Exports by Country. World's Top Exports. Datum posete sajta, 10.12.2018. http:// www.worldstopexports.com/corn-exports-country/

Proteinski gras ak (Pisum sativum L.) pripada familiji Fabaceae (mahunarke, leguminoze) koja se sastoji od tri podfamilije sa oko 15.000 vrsta, razlic itih po morfolos kim svojstvima, arealu gajenja i ekonomskom znac aju (Denarie et al. 1992). Gras ak odlikuje velika genetic ka raznolikost. Postoje ozime i jare sorte, po morfolos koj građi sorte sa lis c em (konvencionalne) i bez lis ca (sa viticama, tzv. afila tip), indeterminantnog i determinantnog porasta stabla, vrlo ranostasne i kasnostasne. Seme je razlic ito po boji, obliku i velicini. Sorte gras ka mogu se svrstati u bas tenski gras ak, koji se koristi kao povrc e, poljski gras ak koji se koristi za proizvodnju suvog zrna za hranu i krmni gras ak, koji se gaji prvenstveno za zelenu krmu. Međutim, brojne sorte gras ka mogu biti vis enamenske. Gras ak namenjen ishrani ljudi moz e da se koristi i u stocarstvu i za sideraciju (Maxted, 2001). Proteinski gras ak se u svetu gaji na 7.600.000 ha, s to odgovara obimu proizvodnje od 14.360.000 t (FAOSTAT, 2016). Godinama unazad, Kanada je drz ava sa najvec im povrs inama zasejanim proteinskim gras kom (1.697.000 ha), kao i njegov najvec i proizvođac i uvoznik. U Evropi, u celini, najvec i proizvođac i stoc nog gras ka su Rusija (1.039.900 ha) i Ukrajina (238.700 ha), a u Evropskoj uniji Francuska (216.000 ha) i S panija (174.000 ha). Stoc ni gras ak je dobro prilagođen agroekolos kim uslovima Srbije, a posebno dobri rezultati postiz u se u regionima Vojvodine i centralne Srbije. Proteinski gras ak moz e ostvariti prinose suvog zrna vis e od 6 t/ha (Mikic et al. 2007; Mihailovic et al. 2010). Prosec an prinos sirovih proteina krme dostiz e 1.900 kg/ha kod ozimih sorti i vis e od 1.700 kg/ha kod jarih sorti. Novostvorene domac e sorte proteinskog gras ka Partner, Kristal i Dukat odlikuju se prosec nim prinosom sirovih proteina između 1.400 kg/ha i 1.500 kg/ha (Mihailovic et al. 2010). Seme stoc nog gras ka sadrz i veliku kolic inu proteina, aminokiselina, s ec era, ugljenih hidrata, vitamina A i C, kalcijuma i fosfora, te zbog toga ima s iroku primenu (Jovic ic et al. 2010). Cilj istraz ivanja je bio da se utvrdi prinos i komponente prinosa semena, kao i kvalitet zrna vodec ih sorti jarog proteinskog gras ka u Srbiji. Istraz ivanje je izvedeno tokom 2010-2012. godine na eksperimentalnom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad na Rimskim s anc evima. Poljski ogled postavljen je po sluc ajnom blok sistemu u c etiri ponavljanja sa sluc ajnim rasporedom parcela. Velic ina osnovne

parcele bila je 18 m 2 (6 3 m). Razmak između redova u parcelama bio je 20 cm, tako da je svaka parcela imala 15 redova. U ispitivanjima su bile ukljuc ene tri dominantne sorte jarog proteinskog gras ka: NS Junior, Dukat i Partner. je sorta jarog gras ka za kombinovano iskoris c avanje, odnosno za krmu i zrno. Biljke su visine između 125 i 145 cm, indeterminantnog porasta, sa visokim udelom lista u ukupnoj masi biljke i belim cvetom. Poseduje genetski potencijal za prinos zrna od 5 t/ha, uz sadrz aj sirovih proteina i do 28%. Najrasprostranjenija je sorta jarog gras ka na povrs inama u Srbiji. je srednje rana, visokorodna sorta jarog proteinskog gras ka. Determinantnog je porasta visine 50-75 cm, obic nog tipa lista. Manje je osetljiva na poleganje. U gornjoj polovini biljke obrazuje 8-12 mahuna sa po 5-7 krupnih zrna. je vrlo rana sоrtа јаrоg prоtеinskоg grаs kа zа prоizvоdnju zrnа. Duz inа vеgеtаciје kod ove sorte je 80-85 dаnа. Pokazuje minimalnu sklonost ka pоlеgаnju, visinе stаblа 50-70 cm, аfilа tipа listа i bеlе bоје cvеtа. Na usevu stoc nog gras ka utvrđena su i analizirana sledec a svojstva: a) Komponente prinosa semena: broj biljaka po jedinici povrs ine, visina biljaka (cm), broj grana, broj internodija, visina biljke do prve mahune (cm), broj mahuna po biljci, broj semena po mahuni i masa 1000 semena. b) Prinos semena. Analiza komponenti prinosa semena vrs ena je na 10 biljaka iz sredis njih redova svake parcele, u fazi fiziolos ke zrelosti semena, neposredno pred z etvu useva. Broj biljaka po jedinici povrs ine utvrđen je brojanjem biljaka na kvadratni metar. Visina biljaka se merila od mesta gde se spajaju koren i stablo do vrha stabla. Broj internodija je određivan na glavnom stablu. Visina do prve mahune se utvrđivala od mesta gde se spajaju koren i stablo i mesta odakle krec e lisna drs ka u c ijem pazuhu se nalazi drs ka prve mahune. Najvec i prosec an prinos ostvarila je srednje rana sorta sa afila tipom lista, Partner (4.521 kg/ ha) jer je najmanje osetljiva na poleganje i osipanje semena iz mahuna pre z etve (Tab. 1), dok je najniz i prinos zabelez en kod kasne sorte indeterminantnog porasta stabla NS Junior (2.717 kg/ha). Povec ana osetljivost na poleganje sorti indeterminantnog porasta stabla posledica je vec e visine biljaka, vec e duz ine internodija i vec e mase biljaka. Prema Karagic et al. (2008), poleganje biljaka gras ka, posebno kod sorti indeterminantnog porasta stabla, predstavlja jedan od najznac ajnijih limitirajuc ih c inilaca za postizanje visokih prinosa semena gras ka u agroekolos kim uslovima Srbije. Efekat godine nije bio znac ajan za prinos semena jarog proteinskog gras ka, odnosno sve tri godine ispitivanja odlikovale su se povoljnim uslovima za proizvodnju gras ka. Ako se rezultati

ispitivanja prate posmatranjem prosec nih vrednosti po godinama ispitivanja, moz e se zakljuc iti da su najvis i prinosi ostvareni u 2010. (4.223 kg/ha), zatim u 2012. (3.976 kg/ha), a najniz i prinosi bili su u 2011. godini (3.885 kg/ha). Sadrz aj sirovih proteina semena varirao je pod uticajem godine, odnosno uslova sredine, i sorte. Kod kasne sorte neogranic enog porasta stabla (NS Junior) utvrđen je statistic ki visoko znac ajno vec i prosec an procenat proteina (27,6%) u odnosu na druge dve ispitivane sorte skrac ene stabljike, Dukat (23,1%) i Partner (23,0%). Gustina useva predstavlja vrlo znac ajnu komponentu prinosa jer objas njava 68-70% varijacije prinosa semena gras ka (Mera, 1989). Kod svih ispitivanih sorti ostvaren je prosec an broj biljaka gras ka u z etvi od 79,8 biljaka/m 2 (Tab. 2). Sorta sa indeterminantnim porastom stabla, NS Junior, imala je najmanji broj biljaka po jedinici povrs ine (66,0 biljaka/m 2 ) u odnosu na sorte sa determinantnim porastom stabla, Dukat i Partner, c ije su vrednosti bile 88,0 i 85,3 biljaka/m 2. Prinos semena gras ka povec ava se sa povec anjem gustine useva sve do dostizanja optimalne gustine. Moot and McNeil (1995) su utvrdili da se prinos nadzemnog dela biomase i

semena gras ka udvostruc io povec anjem gustine useva sa 9 na 100 biljaka/m 2. Daljim povec anjem gustine useva do 400 biljaka/m 2 prinos se nije povec avao. Dakle, nakon dostizanja optimalne gustine useva ne moz e se oc ekivati dalje povec anje prinosa. Povec anjem gustine useva povec ava se osetljivost biljaka na poleganje, s to negativno utic e na prinos semena (Pullan and Hebblethwwaite, 1990). Sa druge strane, Sawicki et al. (2000) optimalnom gustinom useva za sorte sa afila tipom lista smatraju 100-120 biljaka/m 2, odnosno gustina useva od 70-140 biljaka/m 2 (Heath et al., 1991) obezbeđuje uslove za postizanje maksimalnog prinosa semena, zahvaljujuc i osobini gras ka da kompenzuje smanjenje broja biljaka povec anjem broja mahuna po biljci, odnosno zahvaljujuc i plastic nosti ovih komponenti prinosa. Međutim, smanjenjem gustine useva ispod 70 biljaka/m 2 znac ajno se povec ava rizik od smanjenja prinosa semena. Prosec na visina biljaka proteinskog gras ka na nivou ogleda iznosila je 97,7 cm. Povec ana osetljivost na poleganje sorti indeterminantnog porasta stabla posledica je vec e visine biljaka, vec e duz ine internodija i vec e mase biljaka. Tako je sorta NS Junior imala znac ajno vis e biljke, prosec no 158,0 cm, u odnosu na sorte sa determinantnim porastom stabla, Dukat (65,3 cm) i Partner (69,9 cm). Broj grana po biljci predstavlja jedan od dobrih kriterijuma za odabir produktivnih genotipova gras ka. Sorta indeterminantnog porasta, NS Junior, imala je znac ajno izraz enije grananje (1,57 grane) u odnosu na sorte Dukat (1,03 grane) i Partner (1,07), c ime se kompenzuje manji broj biljaka po jedinici povrs ine, s to je u saglasnosti sa rezultatima vis e istraz ivanja (Spies et al. 2010; Yucel, 2013). Eric i sar. (2004) navode da se biljke stoc nog gras ka u ređem sklopu pojac ano granaju iz osnove stabla c ime se produz ava period cvetanja oplodnje i sazrevanja. Najvec i broj internodija utvrđen je kod kasnostasne sorte indeterminantnog porasta stabla NS Junior (23,3). Među sortama determinantnog porasta stabla, broj internodija je iznosio 17,2 za sortu Dukat, odnosno 16,9 za sortu Partner. Utvrđene su znac ajne razlike u visini stabla do prve mahune između ispitivanih sorti proteinskog gras ka. Najvec e prosec ne vrednosti za ispitivano svojstvo utvrđene su kod sorte NS Junior (101,1 cm), vrlo kasnostasne sorte indeterminantnog porasta stabla. Kod sorte determinantnog porasta stabla i afila tipa lista, Partner, prosecna visina stabla do prve mahune iznosila je 40,1 cm. Najmanja prosec na visina stabla do prve mahune utvrđena je za biljke sorte Dukat (34,7 cm). Prosec an broj mahuna po biljci na nivou ogleda iznosio je 10,5. Razlike u broju mahuna između ispitivanih sorti proteinskog gras ka bile su relativno male. Rezultati trogodis njeg proseka ukazuju na to da je najvec i broj mahuna po biljci imala sorta indeterminantnog porasta stabla, NS Junior (12,5), a najmanji prosec an broj mahuna utvrđen je na biljkama sorte Partner (9,1). Ops te je poznato da je broj semena po mahuni vrlo varijabilna komponenta prinosa. Povec anje temperature vazduha tokom faze formiranja semena, smanjenje intenziteta svetlosti, povec anje gustine useva, kao i smanjenje lisne mase doprinose povec anju broja abortiranih semena, s to kao rezultat ima manji broj semena po biljci (Guilioni et al. 2003). Prosec an broj semena po mahuni na nivou ogleda iznosio je 4,4. Razlike u broju semena po mahuni između ispitivanih sorti proteinskog gras ka po godinama ispitivanja bile su relativno male. Najvec i broj semena po mahuni na nivou ogleda ostvarila je sorta Dukat (4,9 semena/mahuni).

Guilioni et al. (2003) utvrdili su da je broj semena po biljci, kao najvarijabilnija komponenta prinosa semena gras ka, pod snaz nim uticajem ekstremno visokih temperatura i vodnog stresa, posebno u fazama od poc etka cvetanja do poc etka nalivanja semena. Ekstremno visoke temperature dovode do propadanja generativnih organa u vrlo kratkom roku, dok kombinacija sa vodnim stresom vrlo negativno utic e na prinos biomase, a preko toga i na prinos semena. Nasuprot tome, previsoka suma padavina, nepovoljnog rasporeda, dovodi do poleganja gras ka i znac ajnog smanjenja prinosa. Masa 1000 semena predstavlja najstabilniju komponentu prinosa, pos to u velikom stepenu zavisi od genetske strukture sorte (Littleton et al. 1979; Saxena, 1980; Poggio et al. 2005) i visoko je nasledno svojstvo. Na nivou ogleda prosec na masa hiljadu semena iznosila je 198,6 g. Sorte ogranic enog porasta, Dukat (232,6 g) i Partner (214,2 g), imale su znac ajno vec u masu hiljadu semena u odnosu na sortu indeterminantnog porasta stabla NS Junior (148,9 g). Dobijeni rezultati u saglasnosti su sa ranijim istraz ivanjima Mihailovic a i sar. (2006), gde su se sorte neogranic enog porasta stabla, skrac enih c lanaka i obic nog tipa lista, kao i sorte sa ogranic enim rastom stabla, skrac enih c lanaka i afila tipa lista, odlikovale najvec im prosec nim vrednostima mase 1000 semena i najvis im prinosima zrna po biljci i jedinici povrs ine. Najrasprostranjenije sorte jarog proteinskog gras ka u Srbiji - Partner, Dukat i NS Junior po morfolos kim osobinama i duz ini vegetacije pripadaju razlic itim tipovima, odnosno grupama sorti. One su stvorene razlic itim metodama oplemenjivanja i međusobno se znac ajno razlikuju, kako po tipu porasta stabla, građi lista, osetljivosti na poleganje, masi 1000 semena, građi semenjac e, tako i po duz ini vegetacije. Dobijeni rezultati ukazuju na izuzetan genetic ki potencijal jarih NS sorti proteinskog gras ka (>5 t/ha), uz sadrz aj sirovih proteina i do 28%. Ostvareni rezultati ukazuju na potencijal proteinskih gras kova, kao i na neophodnost s irenja areala gajenja u cilju povec anja stabilnosti prinosa proteina po jedinici povrs ine. Aktivnosti Odeljenja za krmno bilje bic e i dalje fokusirane na obezbeđenje dovoljnih kolic ina semena NS proteinskih gras kova kako za snabdevanje domac eg trz is ta, tako i za izvoz semena proteinskih gras kova, ne samo jarih nego i ozimih formi u zemlje regiona, na trz is ta EU i istoc ne Evrope (Ukrajina, Rusija, Moldavija) zbog sve vec ih potreba ovih trz is ta u proteinskoj komponenti u ishrani, ne samo z ivotinja nego i ljudi. Denarie J, Debelle F, Rosenberg C (1992): Signaling and host range variation in nodulation. Annual Reviews in Microbiology, 46(1): 497-531. Eric P, C upina B, Mihailovic V, Mikic A (2004): Sortna specific nost agrotehnike stoc nog gras ka. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 40: 405-417.

FAOSTAT (2016): FAO Statistical Databases (FAOSTAT). Food and Agricultural Organization of the United Nations (FAO), Rome, http://faostat.fao.org. Guilioni L, We ry J, Lecoeur J (2003): High temperature and water deficit may reduce seed number in field pea purely by decreasing plant growth rate. Functional Plant Biology, 30(11): 1151-1164. Heath MC, Knott CM, Dyer CJ, Rogers Lewis D (1991): Optimum plant densities for three semi leafless combining pea (Pisum sativum) cultivars under contrasting field conditions. Annals of Applied Biology, 118(3): 671-688. Jovic ic D, Vujakovic M, Milos evic M, Karagic Đ, Tas ki-ajdukovic K, Ignjatov M, Mikic A (2010): Uticaj zaslanjenosti na klijanje i parametre porasta ponika stoc nog gras ka (Pisum sativum L.). Ratarstvo i povrtarstvo, 47(2):523-528. Karagic Đ, Katic S, Mihailovic V, Vasiljevic S, Mikic A, Milic D (2008): What a seed producer needs from a plant breeder the example of Novi Sad (NS) forage legumes varieties. Book of Abstracts of the Second Grain Legumes Technology Transfer Platform (GL-TTP) Workshop, Novi Sad, Serbia: 56-57. Littleton EJ, Dennett MD, Elston J, Monteith JL (1979): The growth and development of cowpeas (Vigna unguiculata) under tropical field conditions: 1. Leaf area. The Journal of Agricultural Science, 93(02): 291-307. Mera K (1989): Plant population and spacing for conventional foliage dry peas (Pisum sativum L.), Plaoma, Florette, Agricultura Tecnica (Chile). Mihailovic V, Mikic A, Katic S, Karagic Đ, Eric P, C upina B (2006): Uticaj moflolos kih osobina na pirnos zrna proteinskog gras ka (Pisum sativum L.). 3. Simpozijum selekcije za oplemenjivanje organizama Drus tva genetic ara Srbije i 4. Nauc no-struc ni simpozijum iz selekcije i semenarstva Drus tva selekcionera i semenara Srbije. Str. 27, Zlatibor, 16 20. maj 2006. Mihailovic V, Mikic A, Katic S, Karagic Đ, Milos evic B (2010): Potencijal stoc nog gras ka za prinos proteina krme i zrna. Ratarstvo i povrtarstvo, 47(1): 43-48. Mikic A., Mihailovic V., Duc G., C upina B., Eteve G., Lejeune-Henaut I., Mikic V. (2007): Evaluation of winter protein pea cultivars in conditions of Serbia. Zbornik Radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, XI simpozijuma o krmnom bilju Republike Srbije sa međunarodnim uc es c em, 2:107-112. Moot D J, McNeil D L (1995): Yield components, harvest index and plant type in relation to yield differences in field pea genotypes. Euphytica, 86(1): 31-40. Poggio SL, Satorre EH, Dethiou S, Gonzalo GM (2005): Pod and seed numbers as a function of photothermal quotient during the seed set period of field pea (Pisum sativum) crops. European Journal of Agronomy, 22(1):55-69. Pullan MR, Hebblethwaite PD (1990): The interaction between lodging and plant population in combining peas. Annals of Applied Biology, 117(1): 119-127. Saxena MC (1980): Resent advances in chick pea improvement hyderabad. AP ICRISAT India, 89-96. Sawicki J, Boros L, Wawer A (2000): The effect of plant densities on agronomic traits of three semi-leafless pea (Pisum sativum L.) genotypes. Biuletyn-Instytutu Hodowli i Aklimatyzacji Roslin, 253-262. Spies JM, Warkentin TD, Shirtliffe S (2010): Basal branching in field pea cultivars and yield-density relationships. Canadian Journal of Plant Science, 90(5): 679-690. Yucel DO (2013): Impact of plant density on yield and yield components of pea (Pisum sativum ssp. sativum L.) cultivars. ARPN Journal of Agricultural and Biological Science, 8(2):169-174.

U ovom radu prikazani su rezultati prinosa semena, sadrz aja ulja i prinosa ulja novosadskih hibrida suncokreta u mrez i mikroogleda izvedenih u Srbiji tokom 2018. godine. Data je i preporuka sortimenta za setvu u 2019. godini. U mikroogledima je bilo ukljuc eno 9 hibrida i 15 lokaliteta. Prema rezultatima mikroogleda, srednje vrednosti prinosa semena, sadrz aja ulja i prinosa ulja znac ajno su se razlikovale kako između hibrida, tako i između lokaliteta. Znac ajno najvis i prosec an prinos semena tokom 2018. postigao je hibrid NS Ronin (4,50 t/ha). Na dva lokaliteta (Zrenjanin, Senta) ovaj hibrid je dao prosec an prinos semena preko 5 t/ha. Hibrid NS Kruna postigao je prinos semena (4,15 t/ha) koji je znac ajno vis i u odnosu na ops ti prosek (3,94 t/ha). Visoko znac ajno najvis i prinos semena postignut je na lokalitetima Zrenjanin (4,64 t/ha) i S upljak (4,59 t/ha). Lokaliteti sa postignutim prinosom vis im od ops teg proseka su bili Senta, Vrbas, Sombor i Sremska Mitrovica. Znac ajno najvis i sadrz aj ulja u 2018. godini postigao je hibrid NS Oskar (49,58%). Vrednost sadrz aja ulja (46,63%) kod hibrida NS Ronin bila je iznad ops teg proseka. Najpovoljniji lokalitet za ovu osobinu bio je Panc evo (48,51%). Sadrz aj ulja vis i od ops teg proseka postignut je na lokalitetima Gakovo, Zrenjanin, Vrbas, Nes tin i Vrs ac. Visoko znac ajno najvec i prinos ulja u odnosu na ostale ispitivane hibride dao je NS Ronin (2,10 t/ha). Hibrid NS Kruna postigao je prinos ulja (1,88 t/ha), koji je bio znac ajno vis i u odnosu na ops ti prosek (1,80 t/ha). Lokalitet sa visoko znac ajnim prinosom ulja u 2018. godini bio je Zrenjanin (2,18 t/ha). Prinos ulja vec i od ops teg proseka postignut je na lokalitetima S upljak, Senta, Vrbas i Panc evo. Rezultati dvogodis njih ispitivanja (2017-2018) pokazuju da su najvis i prosec an prinos semena postigli hibridi NS Ronin (4,25 t/ha), NS Kruna (4,05 t/ha), NS Konstantin (4,03 t/ha) i NS Romeo (3,93 t/ha). Znac ajne razlike između hibrida, kao i između lokaliteta ukazuju na c injenicu da osim genotipa na ispitivane produktivne osobine suncokreta utic u i agroekolos ki faktori. Ključne reči: NS hibridi, lokaliteti, mikroogledi, prinos semena, sadrz aj i prinos ulja, suncokret Suncokret (Helianthus annuus L.) je jedna od najznac ajnijih uljanih kultura na svetu (Jocic et al. 2015, Kaya, 2016, Gonza lez-barrios et al. 2017). Prema podacima koje navodi FAOSTAT (2016) suncokret se gaji u preko 60 zemalja sveta na vis e od 26 miliona hektara sa prosec nim prinosom od 1,80 t/ha. U Srbiji suncokret je najznac ajnija kultura za proizvodnju jestivog ulja. U

nas oj zemlji povrs ine pod suncokretom variraju u zavisnosti od godine i krec u se između 150.000 i 220.000 hektara. Tokom 2018. godine u Srbiji suncokretom je zasejano blizu 240.000 hektara s to predstavlja svojevrstan rekord. Stvaranje rodnijih hibrida sa boljim, kvalitetnijim i stabilnijim osobinama, uz primenu odgovarajuc ih agrotehnic kih mera koje utic u na smanjenje uticaja limitirajuc ih faktora u proizvodnji, kao i relativno povoljni agroekolos ki uslovi za gajenje suncokreta u Srbiji, nepovoljni za jac i razvoj bolesti, doprinose povec anju prinosa ove znac ajne uljane kulture. Cilj ovog rada bila je ocena novosadskih hibrida suncokreta na osnovu rezultata koji su postigli za prinos semena, sadrz aj i prinos ulja u mrez i mikroogleda izvedenih tokom 2018. godine, kao i preporuka sortimenta za setvu u 2018. godini. Eksperimentalni materijal sastojao se od 9 hibrida suncokreta stvorenih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Tokom 2018. godine u Srbiji su postavljeni mikroogledi na sledec ih 15 lokaliteta: Rimski s anc evi, Vrbas, Senta, S upljak, Sombor, Gakovo, Kikinda, Novo Milos evo, Zrenjanin, Panc evo, Vrs ac, Nes tin, Sremska Mitrovica, Kula kod Poz arevca i Zajecar (Tab. 1). Velic ina osnovne parcele iznosla je 28 m 2. Za berbu su koris c ena dva srednja reda (iskljuc ujuc i rubne biljke). Velic ina neto parcele iznosila je 13,3 m 2 (0,7 0,25 76). Ogledi su postavljeni po sluc ajnom blok sistemu u 4 ponavljanja. Primenjene su optimalne agrotehnic ke mere. Tokom vegetacije vrs ena su fenolos ka opaz anja i merenja. U fazi fiziolos ke zrelosti ocenjivana je otpornost na dominantne bolesti. Analizirana su tri glavna parametra produktivnosti: prinos semena (t/ha), sadrz aj ulja (%) i prinos ulja (t/ha). Prinos semena suncokreta prerac unat je u t/ha sa 11% vlage. Sadrz aj ulja u semenu određen je metodom NMR (nuklearno-magnetna rezonanca), prema Granlund & Zimmerman (1975). Prinos ulja izrac unat je kao proizvod prinosa semena i sadrz aja ulja. Za statistic ku obradu podataka koris c en je program GenStat 12. Prinos semena je kompleksna kvantitativna osobina, koja je pod velikim uticajem ekolos kih faktora. Znac ajne razlike u prinosu semena utvrđene su između pojedinih hibrida, lokaliteta na kojima se gaji suncokret, kao i između godina ispitivanja (Mijic et al. 2017, Balalic i sar. 2018, Khan et al. 2018). U mrez i mikroogleda tokom 2018. godine prosec an prinos semena u Srbiji, posmatrajuc i sve hibride i lokalitete, iznosio je 3,94 t/ha (Tab. 1), s to je vis e za 0,14 t/ha u odnosu na 2017.

godinu (3,80 t/ha) prema navodima Balalic i sar. (2018). Prosec an prinos semena u ogledima izvedenim sa 11 hibrida i 12 lokaliteta u 2016. godini iznosio je 3,81 t/ha s to je na nivou prinosa semena u 2017. godini (Balalic i sar. 2017). Prinos semena bio je znac ajno niz i 2014. godine kada je za region Vojvodine iznosio 3,28 t/ha, a za region centralne Srbije 2,77 t/ha (Miklic i sar. 2015). Uzrok niz ih prinosa semena suncokreta u 2014. godini bile su izrazito nepovoljne vremenske prilike koje su vladale tokom vegetacije. Znac ajno najvis i prosec an prinos semena tokom 2018. postigao je hibrid NS Ronin (4,50 t/ha) (Tab. 1). Na dva lokaliteta (Zrenjanin i Senta) ovaj hibrid je dao prosec an prinos semena preko 5 t/ha. Hibrid NS Ronin je i u 2017. godini dao visok prosec an prinos semena (4,00 t/ha), kako navode Balalic i sar. (2018). Hibrid NS Kruna postigao je prosec an prinos semena (4,15 t/ ha) koji je bio znac ajno vis i u odnosu na ops ti prosek (3,94 t/ha). Tri hibrida (NS Konstantin, NS Romeo, Dus ko) su postigli prinose semena koji su bili na novou ops teg proseka u 2018. godini (Tab. 1).

Na osnovu analize rezultata svih 15 lokaliteta u Srbiji, uoc ava se da je visoko znac ajno najvis i prinos semena postignut na lokalitetima Zrenjanin (4,64 t/ha) i S upljak (4,59 t/ha). Lokaliteti sa prinosom semena vis im od ops teg proseka su Senta, Vrbas, Sombor i Sremska Mitrovica. Na nivou ops teg proseka su bili lokaliteti Rimski s anc evi, Nes tin i Panc evo (Tab. 1). Da lokalitet znac ajno utic e na prinos semena pokazuju i rezultati Jockovic et al. (2012), koji navode da su NS hibridi suncokreta gajeni u Rumuniji pokazali znac ajne razlike u prinosu semena u zavisnosti od lokaliteta. Prinos semena se kretao od 1,43 t/ha (NS-13, lokalitet Dalga) do 5,03 t/ha (NS-24, lokalitet Valul lui Traian). Sadrz aj ulja je kvantitativna osobina koja je određena genetskim potencijalom hibrida uz znac ajno variranje pod uticajem faktora spoljas nje sredine, ali i interakcije između genotipa i faktora spoljas nje sredine. Od faktora spoljas nje sredine na sadrz aj ulja, pored srednjih dnevnih temperatura, vlaz nosti vazduha i kolic ine vlage u zemljis tu utic u tip zemljis ta, kao i nivo

primenjene agrotehnike (S koric, 2012, Miklic i sar. 2014, Mijic et al. 2017). Da lokaliteti u velikoj meri utic u na sadrz aj ulja, potvrđuju i rezultati Van der Merwe et al. (2014), koji su obavili istraz ivanja na 6 lokaliteta sa 16 hibrida suncokreta u Juz noj Africi. Dobili su visoko znac ajne razlike u sadrz aju ulja za hibride, lokalitete i interakciju hibrid lokalitet. Uzimajuc i u razmatranje rezultate dobijene u 2018. godini prosec an sadrz aj ulja iznosio je 45,75% (Tab. 2), s to je znac ajno vis e u odnosu na 2017. godinu (44%), kako navode Balalic i sar. (2017). Prosec an sadrz aj ulja za 20 ispitivanih hibrida u 2013. godini za region Vojvodine bio je 45,45% (Miklic i sar. 2014). U proseku za 2018. godinu znac ajno najvis i sadrz aj ulja postigao je hibrid NS Oskar (49,58%) (Tab. 2). Ovaj hibrid je i u 2017. godini prema rezultatima Balalic i sar. (2018) imao isto najvis i sadrz aj ulja među ispitivanim hibridima (47,72%). Takođe hibrid NS Ronin se odlikuje vrednostima sadrz aja ulja (46,63%) koje su bile iznad ops teg proseka (Tab. 2). Najpovoljniji lokalitet za ovu osobinu bio je Panc evo (48,51%). Sadrz aj ulja vis i od ops teg proseka postignut je na lokalitetima Gakovo, Zrenjanin, Vrbas, Nes tin i Vrs ac. Na nivou ops teg proseka sadrz aja ulja bili su lokaliteti Zajec ar, Sremska Mitrovica, Rimski s anc evi, Sombor i S upljak (Tab. 2). Prema rezultatima Krizmanic i sar. (2013) lokaliteti i godine su imali signifikantan uticaj na sadrz aj ulja osjec kih hibrida suncokreta, s to su pokazala ispitivanja 17 hibrida na 2 lokaliteta, tokom 3 vegetacione sezone. Prema saops tenju Miklic i sar. (2015) lokaliteti su pokazali znac ajan uticaj na ovu osobinu. Sadrz aj ulja zavisno od lokaliteta varirao je između 39,58% (Kikinda) i 49,62% (Sombor). Glavni cilj u proizvodnji suncokreta je postizanje visokih prinosa semena i s to vec e kolic ine ulja po jedinici povrs ine. Prinos ulja zavisi od prinosa semena i sadrz aja ulja u semenu. Ova osobina uslovljena je genetskim faktorima, uslovima spoljas nje sredine, kao i njihovom interakcijom. Znac ajnu ulogu u determinaciji ove osobine imaju srednje dnevne temperature i nivo vlaz nosti u periodu nalivanja zrna (S koric, 2012, Kaya, 2016). Na osnovu rezultata analize mikroogleda svih hibrida i lokaliteta u 2018. godini, ops ti prosek prinosa ulja iznosio je 1,80 t/ha (Tab. 3). Visoko znac ajan prinos ulja u odnosu na ostale ispitivane hibride dao je NS Ronin (2,10 t/ ha). Hibrid NS Kruna postigao je prinos ulja (1,88 t/ha), koji je bio znac ajno vis i u odnosu na ops ti prosek (1,80 t/ha) (Tab. 3). To su znac ajno vis e vrednosti u odnosu na prethodnu 2017. vegetacionu sezonu, kada je prosec an prinos ulja iznosio 1,68 t/ha (Balalic i sar. 2018). Prema rezultatima Balalic i sar. (2017) u 2016. godini prinosi ulja bili su znac ajno vis i u odnosu na 2017. godinu i u proseku su iznosili 1,81 t/ha na osnovu analize 11 hibrida i 12 lokaliteta. C etiri hibrida (NS Oskar, NS Konstantin, Dus ko i NS Romeo) tokom 2018. postigli su prinos ulja na nivou ops te srednje vrednosti mikroogleda (Tab. 3).

Lokalitet sa visoko znac ajnim najvec im prinosom ulja u 2018. bio je Zrenjanin (2,18 t/ha). Moz e se zapaziti da je na lokalitetu Zrenjanin sedam hibrida postiglo prinos ulja preko 2 t/ha. Prinos ulja vec i od ops teg proseka postignut je na lokalitetima S upljak, Senta, Vrbas i Panc evo (Tab. 3). Na osnovu saops tenja Balalic i sar. (2018) lokaliteti su se u 2017. godini znac ajno razlikovali u prinosu ulja, koji se kretao od 1,12 t/ha (Kula kod Poz arevca) do 2,36 t/ha (Nes tin). Rezultati koje su dobili Gunduz i Goksoy (2016) za tri lokaliteta u Turskoj takođe potvrđuju c injenicu da prinos ulja znac ajno varira u zavisnosti od lokaliteta. Ogranic avajuc i faktor u proizvodnji suncokreta c ine nepovoljni uslovi spoljas nje sredine (S koric, 2012, Mijic et al. 2017). Prema tome, u cilju s to boljeg sagledavanja uticaja agroekolos kih uslova na realizaciju genetskog potencijala hibrida neophodno je u ispitivanja osim lokaliteta ukljuc iti kao faktor i godine.

Rezultati dvogodis njih ispitivanja (2017-2018) pokazuju da su najvis i prosec an prinos semena postigli hibridi NS Ronin (4,25 t/ha), NS Kruna (4,05 t/ha), NS Konstantin (4,03 t/ha) i NS Romeo (3,93 t/ha). U ispitivanim godinama prosec ni prinosi se nisu znac ajno razlikovali (Tab. 4). Dobijeni rezultati ukazuju na plastic nost i stabilnost hibrida, jer su agroekolos ki uslovi u ispitivanim godinama bili razlic iti. Prema saops tenju Balalic i sar. (2018) poređenjem prinosa semena 7 hibrida suncokreta, gajenih u mikroogledima u Srbiji tokom trogodis njeg perioda (2015-2017), najvis e prinosa semena postigli su hibridi NS Konstatnin (4,05 t/ha), NS Oskar (3,91 t/ha), NS Fantazija (3,90 t/ha) i NS Romeo (3,89 t/ha). Na osnovu postignutih rezultata u masovnoj proizvodnji, kao i u mikroogledima u ovoj i prethodnim godinama, za setvu u 2019. godini predlaz u se sledec i hibridi: A. Visokoproduktivni uljani hibridi:, i, kao i hibridi najnovije generacije:,, i, koji su genetski otporni na A, B, C, D i E rase volovoda (Orobanche cumana). Hibridi NS Fantazija, Dus ko, NS Romeo i NS Kruna genetski su otporni i na sve rase plamenjac e prisutne kod nas. B. Clearfield hibridi:, i koji su genetski otporni na plamenjac u i Clearfield Plus hibrid, koji je genetski otporan na plamenjac u i na A, B, C, D i E rase volovoda (Orobanche cumana). U Clearfield sistemu

proizvodnje uz obaveznu primenu herbicida Pulsar 40 ili Passat, kao i u Clearfield Plus sistemu proizvodnje uz obaveznu primenu herbicida Pulsar Plus, uspes no se res ava problem volovoda, kao i vec eg broja jednogodis njih uskolisnih i s irokolisnih korova. C. Hibridi otporni na herbicide iz grupe sulfonil urea: i, kao i hibridi najnovije generacije: i koji su genetski otporni na plamenjac u i na A, B, C, D i E rase volovoda (Orobanche cumana). Ovim nac inom proizvodnje uz obaveznu primenu herbicida Express 50 SX uspes no se res ava problem vec eg broja s irokolisnih korova, c ak i palamide. D. Hibridi za posebne namene: Za setvu krajem maja i u prvoj polovini juna meseca treba sejati ultrarani hibrid, koji je genetski otporan na A, B, C, D i E rase volovoda (Orobanche cumana). Za proizvodnju proizvoda od jezgra suncokreta preporuc uju se hibridi najnovije generacije,, i, kao i hibrid. Visokooleinski hibrid, sa sadrz ajem oleinske kiseline preko 80%. Ovaj hibrid je genetski otporan na plamenjac u i spada u rane hibride. Za ishranu ptica preporuc uje se hibrid. U grupi dekorativnih suncokreta preporuc uju se, koja se odlikuje bordo bojom jezic astih cvetova i cvetova., koja se odlikuje z utom bojom jezic astih Za potrebe organske proizvodnje bic e obezbeđene odgovarajuc e kolic ine nezapras enog semena uljanih i konzumnih hibrida suncokreta. Uljani hibridi su pakovani u setvene jedinice od 70000 zrna, a konzumni u setvene jedinice od 50000 zrna. Seme je tretirano fungicidima Apron XL 350 ES i Maxim 025 FS, kao i insekticidom Semafor 20 ST. Zahvalnica: Rad je deo istraz ivanja koja se izvode u okviru projekta TR 31025 (Razvoj novih sorti i poboljs anje tehnologija proizvodnje uljanih biljnih vrsta za razlic ite namene), koji finansira Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnolos ki razvoj Republike Srbije.

Balalic I, Jocic S, Miklic V, Cvejic S, Jockovic M, Miladinovic D (2017): Rezultati ispitivanja NS hibrida suncokreta u mikroogledima i preporuka za setvu u 2017. godini. Zbornik referata 51. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije, Zlatibor, 48-57. Balalic I, Jocic S, Cvejic S, Jockovic M, Miladinovic D, Hladni N, Miklic V (2018): NS hibridi suncokreta veoma uspes ni u ogledima i proizvodnji, s ta sejati u 2018. godini? Zbornik referata, 52. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije i 1. Savetovanje agronoma Republike Srbije i Republike Srpske, Zlatibor 21-27.01.2018, 5-13. FAOSTAT (2016): Preuzeto: novembar 2018 sa site-a http://www.fao.org/faostat Granlund M, Zimmerman DC (1975): Effect of drying conditions on oil contents of sunflower (Helianthus annuus L.) seed determined by wide-line Nuclear Magnetic Resonance (NMR). North Dakota Acad Sci Proc, 27: 128-132. Gonza lez-barrios P, Castro M, Pe rez O, Vilaro D, Gutie rrez L (2017): Genotype by environment interaction in sunflower (Helianthus annus L.) to optimize trial network efficiency. Spanish Journal of Agricultural Research 15(4): e0705 https://doi.org/10.5424/sjar/ 2017154-11016 Gunduz O, Goksoy AT (2016): Determination of superior hybrid combinations in sunflower and testing of their resistance to broomrape (Orobanche cumana Wallr.) in infested areas. 19th International Sunflower Conference, Edirne, Turkey, 353-370. Jocic S, Miladinovic D, Kaya Y (2015): Breeding and genetics of sunflower. In: Sunflower: Chemistry, Production, Processing and Utilization (Eds Force EM&Dunford NT&Salas JJ). AOCS Monograph Series of Oilseeds, AOCS Press, Urbana, Illinois, USA, 1-26. Jockovic M, C iric M, Jocic S, Cvejic S, Marinkovic R, Miklic V (2012): Performance of NS sunflower hybrids in Romania. Selekcija i Semenarstvo XVIII(1): 9-16. Khan H, Ali S, Ahmad I, Khan I, Hussain S, Khan BA, Suhaib M. (2018): Agronomic and qualitative evaluation of different local sunflower hybrids. Pakistan Journal of Agricultural Research, 31(1): 69-78. Kaya Y (2016): Sunflower. In: Breeding Oil Seed Crops for Sustainable Production. Opportunities and Constraints (Ed: Gupta SK), Academic Press, Elsevier Inc, USA, 55-88. Krizmanic M, Mijic A, Liovic I, Sudaric A, Sudar R, Duvnjak T, Krizmanic G, Bilandz ic M. (2013): Utjecaj okoline na sadrz aj ulja i sastav masnih kiselina kod novih OS-hibridnih kombinacija suncokreta. Poljoprivreda, 19(1): 41-47. Miklic V, Balalic I, Jocic S, Marinkovic R, Cvejic S, Miladinovic D, Jockovic M, Hladni N (2014): Rezultati ispitivanja NS hibrida suncokreta u mikroogledima i preporuka za setvu u 2014. godini. 48. Savetovanje agronoma Srbije, Zlatibor 26.01-01.02.2014. Zbornik referata, 4-24. Miklic V, Balalic I, Jocic S, Marinkovic R, Cvejic S, Hladni N, Miladinovic D (2015): Rezultati mikroogleda NS hibrida suncokreta i preporuka sortimenta za setvu u 2015. godini. 49. Savetovanje agronoma Srbije, Zlatibor 25.01.- 31.01.2015. Zbornik referata, 86-97. Mijic A, Liovic I, Sudaric A, Gadz o D, Jovovic Z, Jankulovska M, Markulj Kulundz ic A, Duvnjak T (2017): The effect of environment on the phenotypic expression of grain yield, oil content and oil yield in sunflower hybrids. Agriculture & Forestry, 63(1): 309-318. S koric D (2012): Sunflower breeding. In: Sunflower Genetics and Breeding. International Monography (eds: S koric D & Sakac Z), 165-354. Van der Merwe R, Labuschagne MT, Herselman L, Hugo A (2014): Stability of seed oil quality traits in high and midoleic acid sunflower hybrids. Euphytica, 193(2): 157-168.

Protekla godina bila je povoljna za proizvodnju soje. Prema nezvanic nim podacima soja je u 2018. godini bila zasejana na 210 000 ha, a ostvareni prosec an prinosi su iznad vis egodis njeg proseka (2,5 tha -1 ). Prinosi su veoma varirali između pojedinih regiona, ali i između pojedinih parcela u istim regionima, zavisno od vremena i kvaliteta osnovne obrade, predsetvene pripreme, setve soje i agrotehnic kih mera primenjenih u toku vegetacionog perioda soje. U 2018. godini bolesti i s tetoc ine na soji nisu pric injavale znac ajne s tete, a dosta povoljan raspored i dovoljna kolic ina padavina u prvom delu vegetacionog perioda, kao i pri formiranju i nalivanju zrna, doprineli su ostvarivanju visokih prinosa u proizvodnji soje. Za ostvarenje visokih i stabilnih prinosa soje potrebno je odabrati seme visokog kvaliteta, odnosno deklarisano seme, a paz nju treba posvetiti i pravilnom izboru sorti za pojedine rejone gajenja (Vidic i sar. 2010). Za ostvarenje ovog cilja neophodno je sve agrotehnic ke mere primeniti pravilno i pravovremeno (Đukic i sar. 2018), ali moramo imati u vidu da su najvaz nije agronomske i hemijske osobine svake sorte pod jakim uticajem faktora spoljas nje sredine i podloz ne su promenama u zavisnosti od uslova klime i zemljis ta (Miladinovic i sar. 2013). Zbog toga, izuzetno je vaz no da odabrane sorte budu ne samo dobro prilagođene konkretnim agroekolos kim uslovima, vec i da zbog promenljivosti ovih uslova imaju dobru adaptabilnost, kao i stabilnost prinosa (Miladinovic i sar. 2017). Period od setve do z etve soje u 2018. godini bio je povoljan za proizvodnju soje. U prvoj dekadi aprila, u vec ini regiona su zabelez ene obilnije padavine, s to je uticalo na vreme setve soje. Radi detaljnije analize vremenskih uslova u 2018. godini, u tabeli 1 prikazane su temperaturne vrednosti i kolic ine padavina, kao i vis egodis nji proseci, u vegetacionom periodu soje za devet rejona. Posmatrajuc i prosek temperatura za vegetacioni period soje uoc ava se da

je temperatura u 2018. godini u svim rejonima vis a u odnosu na vis egodis nji prosek, a povec anje je bilo od 2,4 C u rejonu Vrs ca, do 2,7 C u rejonu Sombora. Padavina je u vec ini rejona bilo vis e u odnosu na vis egodis nji prosek, tako je u rejonu Valjeva zabelez ena kolic ina padavina u vegetacionom periodu za 26,9 mm vec a u odnosu na vis egodis nji prosek, a u rejonu Kikinde za 79,1 mm. U rejonu Palic a zabelez eno je manje padavina, za 22 mm, a u rejonu Loznice manje za 53 mm u odnosu na vis egodis nji prosek. Prosec ne temperature u aprilu su u svim posmatranim rejonima bile iznad vis egodis njeg proseka. U rejonu Palic a aprilske temperature su bile vis e za 3,8 C, dok su u rejonu Novog Sada zabelez ene temperature koje su za 5,7 C vis e u odnosu na vis egodis nji prosek. Padavina je u aprilu bilo manje u odnosu na vis egodis nji prosek, a umanjenje se kretalo od 2 mm u rejonu Novog Sada do 37 mm u rejonu Loznice. U svim rejonima je u prvoj dekadi aprila bilo padavina iznad vis egodis njeg proseka, dok je u drugoj i trec oj dekadi aprila zabelez eno znatno manje padavina. Uz visoke temperature i znatno manje kolic ine padavina, drugu polovinu aprila su obelez ili vetroviti dani koji su isus ivali povrs inski, setveni sloj zemljis ta, pa je na mnogim parcelama bilo neujednac eno nicanje biljaka soje, s to se na kraju vegetacionog perioda odrazilo i na neujednac eno sazrevanje useva. Srednje majske temperature bile su vis e u svim rejonima, a povec anje se kretalo od 2,6 C u rejonu Palic a do 3,3 C u rejonu Sombora i Sremske Mitrovice. Posmatrajuc i vrednosti prosec nih padavina u maju, vidi se da je u pojedinim rejonima bilo vis e padavina u odnosu na vis egodis nji prosek (Vrs ac za 34 mm, Valjevo za 7 mm, Sremska Mitrovica za 6 mm, Novi Sad za 3 mm), dok su manje kolic ine padavina zabelez ene u rejonima Palic (36 mm manje u odnosu na vis egodis nji prosek), Sombor (31 mm), Kikinda (15 mm), Loznica (5 mm) i Zrenjanin (1 mm). U rejonima Palic, Kikinda i Sombor bilo je manje padavina u sve tri dekade maja u odnosu na vis egodis nji prosek, dok je u rejonima Zrenjanina, Novog Sada, Vrs ca, Sremske Mitrovice, Loznice i Valjeva u prvoj i trec oj dekadi maja bilo znatno manje padavina u odnosu na vis egodis nji prosek, a u drugoj dekadi ovog meseca zabelez ene su vec e kolic ine padavina. Srednje dnevne temperature vazduha u junu bile su vis e u odnosu na vis egodis nji prosek na svim lokalitetima, a povec anje je bilo u rasponu od 1,2 C u rejonu Palic a i Sremske Mitrovice do 1,7 C u rejonu Sombora i Novog Sada. U prvoj i drugoj dekadi juna temperature su bile znatno iznad vis egodis njeg proseka, dok je u zadnjoj dekadi juna i prvoj dekadi jula dos lo do zahlađenja kada su temperature bile niz e u odnosu na vis egodis nji prosek, u svim rejonima, a smanjenje temperatura se kretalo u intervalu od 1,2 C u rejonu Sombora do 2,4 C u rejonu Valjeva. Padavina je u junu bilo vis e u svim rejonima, osim u rejonu Zrenjanina gde je bilo manje padavina za 14 mm u odnosu na vis egodis nji prosek. Po kolic inama padavina izdvajaju se rejoni Kikinde i Vrs ca gde je zabelez ena kolic ina padavina za 97 mm, odnosno 99 mm vis a u odnosu na vis egodis nji prosek. Jul je takođe bio topliji za 0,1 C u rejonu Vrs ca do 0,8 C u rejonima Sombor i Loznica. U rejonu Vrs ca zabelez eno je 25 mm manje padavina, dok je u ostalim rejonima bilo vis e

padavina u odnosu na vis egodis nji prosek. U rejonu Valjeva je u julu bilo c ak 66 mm vis e padavina u odnosu na vis egodis nji prosek, u Kikindi 51 mm, Sremskoj Mitrovici 39 mm, Somboru 29 mm, Novom Sadu 20 mm, Loznici 18 mm, Zrenjaninu 15 mm i Palic u 12 mm. Temperature u avgustu su takođe bile iznad vis egodis njeg proseka, a povec anje se kretalo od 2,4 C u rejonu Valjeva do 4,1 C u rejonu Palic a. U pojedinim rejonima zabelez eno je vis e padavina u odnosu na vis egodis nji prosek (Zrenjanin za 54 mm, Sombor za 27 mm, Vrs ac za 14 mm, Novi Sad za 33,5 mm), dok je u rejonima Sremske Mitrovice (36 mm), Loznice (34 mm), Palic a (31 mm), Kikinde (11 mm), Valjeva (3,1 mm) zabelez eno manje padavina. Z etva veoma

ranih sorti soje zapoc eta je polovinom avgusta. Srednje mesec ne temperature za septembar bile su vis e u svim rejonima u odnosu na vis egodis nji prosek, a to povec anje je bilo od 1,8 C u rejonu Vrs ca do 3,1 C u rejonu Palic a. Padavina je bilo vis e u prvoj dekadi septembra, dok je u drugoj i trec oj dekadi bilo znatno manje padavina. Posmatrajuc i mesec ni prosek padavina uoc ava se da je na svim lokalitetima zabelez eno manje padavina u odnosu na vis egodis nji prosek, a smanjenje se kretalo od 10 mm u rejonu Sombora do 43 mm u rejonu Loznice. Nepovoljan raspored padavina u julu i avgustu na pojedinim lokalitetima ipak je umanjio prinose soje i glavni je krivac s to 2018. godina ipak nije bila rekordna po ostvarenim prinosima soje. Specific nost ove godine je i neujednac eno sazrevanje useva, s to se nepovoljno odraz avalo na z etvu, naroc ito semenskih useva. Tokom vegetacionog perioda u pojedinim regionima imali smo vec u najezdu lisnih sovica i pojavu grinja, a naroc ito su pamukove sovice pric injavale s tetu na postrnim usevima. Na parcelama sa postrnom setvom soje u 2018. godini evidentirana je i vec a pojava poljskih mis eva. Sortnim ogledima soje postiz u se dva podjednako vaz na cilja: identifikovanje sorti pogodnih za s irenje u proizvodnji i rejonizacija sortimenta (Miladinovic i sar. 2017). U saradnji sa kolegama iz poljoprivrednih struc nih sluz bi u 2018. godini u mrez i makroogleda testirane su sorte soje iz aktuelnog sortimenta i nove, perspektivne sorte. Ogledi su izvedeni po jedinstvenoj metodici za makrooglede soje, a u ogledima su bili zastupljeni genotipovi pogodni za redovnu setvu soje (0, I i II grupa zrenja).

Prosec ni prinosi sorti soje u mrez i makroogleda bili su u rasponu od 3.800 kgha -1 do 4.400 kgha -1 (Graf. 2). Posmatrano po grupama zrenja, od ranih genotipova soje u makroogledu izdvajaju se novije sorte soje NS Atlas i NS Vulkan, kao i sorta soje NS Maximus, koje su imale vec i prinos u odnosu na standardnu sortu za ovu grupu zrenja (Galina). Kod srednjestasnih sorti soje, najprinosnije su bile nove sorte soje NS Kraljica i NS Ventis, dok su se kod srednjekasnih genotipova izvojile sorte NS Fantast, NS Kolos i NS Zita. Sorta soje NS Kraljica imala je prosec an prinos na svim lokalitetima od 4.369 kgha -1. U cilju pravilne rejonizacije, sve lokalitete na kojima su izvođeni makroogledi soje podelilili smo u dve grupe, prvu grupu predstavljaju lokaliteti sa ostvarenim prinosima soje iznad 4.300 kgha -1 (Tab. 2), dok su u drugoj grupi lokaliteti sa prinosima ispod 4.300 kgha -1 (Tab. 3). U prvoj grupi ogleda (Tab. 1), po prinosu se izdvajaju sorte soje NS Kraljica (4.677 kgha -1 ), NS Ventis (4.667 kgha -1 ), NS Fantast (4.632 kgha -1 ) i NS Kolos (4.565 kgha -1 ). Najvis i prinos na lokalitetima Rimski s anc evi (5.203 kgha -1 ), Kac (4.888 kgha -1 ) i Zrenjanin (4.864 kgha -1 ) ostvaren je sa sortom soje NS Kraljica. Na lokalitetu Loznica najprinosnija je bila sorta soje NS Apolo (4.933 kgha -1 ), u S apcu sorta soje Sava (5.168 kgha -1 ), u Panc evu sorta soje NS Fantast (4.861 kgha -1 ), u Somboru sorta soje NS Atlas (4.850 kgha -1 ), dok je na lokalitetu Vrbas sorta NS Kolos imala najvis i prinos (4.889 kgha -1 ). U drugoj grupi ogleda, na lokalitetima sa prinosom do 4.300 kgha -1 (Tab. 3), najvis i prinos imala je sorta NS Kraljica (4.096 kgha -1 ), zatim sorta NS Ventis (3.761 kgha -1 ), NS Vulkan (3.727 kgha -1 ) i NS Atlas (3.711 kgha -1 ). Najvis i prinos na lokalitetima Padinska Skela (5.370 kgha -1 ), Sremska Mitrovica (4.995 kgha- 1 ), Vrs ac (4.039 kgha -1 ) i Ruma (3.966 kgha -1 ) ostvaren je sa sortom soje NS Kraljica. Na lokalitetima

Karavukovo (4.819 kgha -1 ), Kikinda (4.127 kgha -1 ) i Subotica (4.362 kgha -1 ) najprinosnija je bila sorta soje NS Ventis (4.933 kgha -1 ), u Bac koj Topoli sorta soje Galina (3.524 kgha -1 ), a na lokalitetu Vajska sorta NS Vulkan imala je najvis i prinos (3.661 kgha -1 ). U Tabeli 4 prikazane su sorte koje su ostvarile najbolje prinose po pojedinim lokalitetima u mrez i makroogleda soje 2018. godine. Kao s to se iz navedene tabele vidi, među sortama sa najvis im prinosom nalazi se vecina sorti soje, a prinosi variraju zavisno od lokaliteta gajenja i vremenskih prilika u datom regionu. Sadrz aj proteina u zrnu soje (Graf. 3) veoma varira, zavisno od sorte, ali jos vis e u zavisnosti od lokaliteta, odnosno zemljis nih i vremenskih prilika u pojedinim regionima. Prosec an sadrz aj proteina za sve sorte soje u ogledu kretao se od 35,38% na lokalitetu Bac ka Topola do 41,56% na lokalitetu Padinska Skela. Posmatrano po sortama, najvec i prosec an sadrz aj proteina zabelez en je kod sorti soje NS Kolos (41,41%), NS Ventis (41,21%) i NS Vulkan (40,98%), ali su i kod ovih sorti izraz ene oscilacije u sadrz aju proteina zavisno od lokaliteta. Najniz i i najvis i sadrz aj proteina kod sorte NS Kolos iznosio je 37,0% na lokalitetu Bac ka Topola, odnosno 44,2% na lokalitetu Karavukovo. Najvec i raspon u

sadrz aju proteina na razlic itim lokalitetima imala je sorta NS Apolo (32,4% na lokalitetu Bac ka Topola i 42,1% na lokalitetu Rimski s anc evi). Posmatrajuc i pojedinac no sorte i lokalitete, najvis i sadrz aj proteina zabelez en je kod sorte soje NS Kolos na lokalitetu Karavukovo, od 44,2%. Kako sadrz aj proteina, tako i sadrz aj ulja u zrnu soje (Graf. 4) veoma varira, zavisno od sorte i lokaliteta. Prosec an sadrz aj ulja za sve sorte soje u ogledu kretao se od 20,63% na lokalitetima Vajska i Loznica do 23,25% na lokalitetu Bac ka Topola. Posmatrano po sortama, najvec i prosec an sadrz aj ulja zabelez en je kod sorti soje NS Atlas (21,70%), NS Hogar (21,59%) i NS Fantast (21,52%). Najvec i raspon u sadrz aju ulja na razlic itim lokalitetima imala je sorta NS Zita (19,9% na lokalitetu Padinska Skela i 24,6% na lokalitetu Bac ka Topola). Posmatrajuci pojedinac no sorte i lokalitete, najvis i sadrz aj ulja zabelez en je kod sorti soje NS Apolo, NS Zita i NS Fantast na lokalitetu Bac ka Topola, od 24,6%.

Za setvu u 2019. godini, proizvođac ima soje na raspolaganju c e biti dovoljne kolic ine kvalitetnog semena razlic itih grupa zrenja. S iroka paleta sorti soje olaks ac e izbor proizvođac ima u cilju postizanja visokih i stabilnih prinosa. Od genotipova krac e vegetacije na raspolaganju su sorte soje, i. Srednjestasne sorte soje c ine okosnicu nas eg sortimenta, a tu su sorte, i. Od kasnijih sorti soje, II grupe zrenja, preporuc ujemo za setvu u 2019. godini i. Pored ovih sorti soje, Institut za ratarstvo i povrtarstvo nudi proizvođacima i veoma rane sorte soje, pogodne za zakasnelu i postrnu setvu, kao s to su,,. Preporuka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo je da proizvođac i odaberu nekoliko sorti soje, ukljuc ujuc i u svoj izbor i novije, visokoprinosne sorte (Đukic i sar. 2016). Preporuc ujemo setvu iskljuc ivo deklarisanog semena visokog kvaliteta, kako bi se smanjili rizici u proizvodnji soje. Iz analiziranih podataka vrednosti temperatura i padavina u 2017. i vrednosti od 1964, uoc avaju se klimatske promene u vidu povec anja srednjih dnevnih temperatura, kako u vegetacionom periodu, tako i na godis njem nivou. Za razliku od temperaturnih uslova, padavine pokazuju sve vec e oscilacije u pojedinim godinama i smenu kis nih i ekstremno sus nih godina. Ovakvi uslovi su veoma nepovoljni za proizvodnju soje. Nedostatak padavina moz e se ublaz iti navodnjavanjem i pravilnim odabirom adaptabilnih sorti soje koje su sposobne da laks e podnesu ekstremne uslove proizvodnje. Zbog toga prednost pri odabiru sortimenta treba dati novostvorenim sortama soje, koje su nastale i testirane u uslovima promenjene klime, odnosno sortama koje zadovoljavajuc e prinose ostvaruju i u povoljnim i u sus nim godinama. Đukic, V., Miladinovic, J., Vidic, M., Bales evic -Tubic, Svetlana, Đorđevic, V., Popovic, V., Miladinov, Zlatica, Petrovic, Kristina, Marinkovic, Jelena, Veselic, Jelica, Ilic, A., C obanovic, L. (2016): Soja u 2015. Godini. Zbornik referata 50. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije. Zlatibor, 24-30.01.2016. str. 47-54. Đukic, V., Miladinov, Zlatica, Bales evic -Tubic, Svetlana, Miladinovic, J., Đorđevic, V., Valan, Dragana, Petrovic, Kristina (2018): Kritic ni momenti u proizvodnji soje. Zbornik referata 52. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije (SAPS) i 1. Savetovanje agronoma Republike Srbije i Republike Srpske, Zlatibor, 21-27. Januar 2018. str. 34-44. Vidic, M., Hrustic, Milica, Miladinovic, J., Đukic, V., Đorđevic, V., Popovic, Vera (2010): Novine u sortimentu soje. Ratarstvo i povrtarstvo, 47(1): 347-355. Miladinovic, J., Vidic, M., Bales evic -Tubic, Svetlana, Đukic, V., Đorđevic, V. (2013): Soja u 2012. godini. Zbornik referata 47. Savetovanje agronoma Srbije, Zlatibor, 3-9.2.2013. str. 79-86. Miladinovic, J., Vidic, M., Bales evic -Tubic, Svetlana, Đukic, V., Đorđevic, V., Petrovic, Kristina, Miladinov, Zlatica, C eran, Marina (2017): Soja u 2016. Godini. Zbornik referata 51. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije (SAPS), 22.01.- 28.01. 2017. Zlatibor, str. 11-20.

Alternativne kulture sve vis e interesuju poljoprivredne proizvođac e, bez obzira na to s to se gaje na relativno malim povrs inama, tako da iz godine u godinu nalaze svoje mesto u sistemu biljne proizvodnje. U radu je dat pregled najnovijih istraz ivanja iz ove oblasti. Zahvaljujuc i potencijalu za prinos u nepovoljnim uslovima spoljne sredine, kao s to je nedostatak vlage ili manje kvalitetno zemljis te, sirak za zrno postaje sve interesantnija biljna vrsta koja sve vis e nalazi svoje mesto u sistemu biljne proizvodnje. U komercijalnoj proizvodnji se nalaze dva visokoprinosna srednje kasna hibrida belog (Alba) i crvenog (Gold) zrna (Tab. 1). Iako postojec i sortiment zadovoljava potrebe proizvođac a i korisnika zrna u pogledu stabilnosti i visine prinosa, sve c es c e se javlja interesovanje za hibridima krac e vegetacije. S jedne strane se traz i moguc nost postrnog gajenja, a sa druge strane se insistira na ranijoj z etvi koja se ne bi poklapala sa z etvom najznac ajnijih kultura kao s to su kukuruz, soja i suncokret. Koristec i postojec u genetic ku kolekciju mus ko sterilnih linija u svojstvu majki i linija restauratora fertilnosti u svojstvu opras ivac a, stvoreno je 52 novih eksperimentalnih kombinacija koje su u uporednim ogledima sa komercijalnim hibridima testirane na ranozrelost i prinos (Graf. 1).

Na osnovu jednogodis njih rezultata predstavljenih u grafikonu 1. vidi se da je kod svih eksperimentalnih hibrida duz ina vegetacije krac a nego kod kontrole, te da je stvorena solidna osnova za odabir novih konvencionalni hibrida. Posebno su interesantne kombinacije sa vegetacijom duz ine do sto dana. Drugi selekcioni kriterijum je prinos zrna, koji je za kontrolu i 17 eksperimentalnih hibridnih kombinacija sa vegetacijom do sto dana predstavljen u grafikonu 2. Na osnovu ranozrelosti i prinosa zrna moz emo zakljuc iti da se prinosi nekoliko eksperimentalnih hibrida sirka za zrno izuzetno kratke vegetacije ne razlikuju znac ajno od komercijalnih hibrida i nakon njihovog testiranja u mikro i makro ogledima moz emo oc ekivati da c e Institut za ratarstvo i povrtarstvo poljoprivrednim proizvođac ima u dogledno vreme ponuditi novi sortiment sirka za zrno.

U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo oplemenjene su dve ekonomski znac ajne sorte uljane tikve, uljana tikva kod koje seme ima ljusku Olivija i uljana tikva sa semenom bez ljuske (golica) Olinka. Obe sorte se odlikuju visokim sadrz ajem ulja (45 48%) i izuzetno visokim potencijalom za prinos suvog semena (do 1200 kg/ha). U proizvodnim uslovima se kod nas najc es c e postigne prinos od 500 600 kg/ha. Prema tome, prosec an prinos ulja iznosi oko 250 300 kg/ha, odnosno oko 25 30 g po biljci. Seme je izuzetno traz eno kako na domac em, tako i na trz is tu zemalja u regionu. Institut raspolaz e bogatom kolekcijom od preko 120 sorti, hibrida, populacija i perspektivnih linija uljane tikve, uglavnom poreklom iz Nemac ke, Mađarske, Austrije, Slovenije i Srbije, koja bi mogla predstavljati znac ajan poc etni materijal za oplemenjivanje. Stoga je 2017. godine postavljen preliminarni ogled sa ciljem utvrđivanja varijabilnosti genotipova unutar kolekcije u pogledu ekonomski znac ajnih karakteristika semena (masa semena po biljci, sadrz aj ulja u semenu, prinos ulja po biljci). Rezultati su upoređeni sa karakteristikama standardnih sorti Olivija i Olinka. U odnosu na prosec ne vrednosti kolekcije, obe novosadske sorte uljane tikve se odlikuju znac ajno vis im vrednostima ispitivanih karakteristika semena (Tab. 2). Zapaz a se negativna korelacija mase semena po biljci i sadrz aja ulja u semenu. S iroki intervali varijacije karakteristika semena ukazuju na znac ajnu varijabilnost unutar kolekcije koja moz e posluz iti kao dobra osnova za oplemenjivanje. Međutim, treba imati u vidu da se radi o rezultatima analize tikava gajenih samo u sezoni 2017. koja se odlikovala dugotrajnim ekstremno visokim temperaturama u periodu oplodnje i sazrevanja plodova; radi izvođenja pouzdanijih zakljuc aka ogled je nastavljen i u 2018. godini. Takođe, maksimalne vrednosti su vec inom zabelez ene kod hibrida koje nije moguc e direktno ukljuc iti u programe, s to zadatak oplemenjivanja sorte koja bi po karakteristikama semena premas ila postojec e c ini izuzetno tes kim. Stoga bi uvođenje hibrida oplemenjenog u Novom Sadu bilo dobar pravac unapređenja proizvodnje ove uljarice.

Proso (Panicum miliaceum L.) je usev koji ima najmanje potrebe za vodom u odnosu na druga z ita i predstavlja poz eljan usev u ekolos kim sistemima proizvodnje, sistemima sa niskim ulaganjima. U komercijalnoj proizvodnji nalazi se visokoprinosna, srednje rana sorta prosa Biserka koja i u nepovoljnim agroekolos kim uslovima ostvaruje visoke i stabilne prinose. U sus noj 2018. godini sorta Biserka ostvarila je visok prinos zrna odlic nog kvaliteta (Tab. 3). Prosec an prinos zrna sorte Biserka iznosio je 3,25 t/ha dok je prosec na duz ina vegetacionog perioda iznosila 114 dana. Na lokalitetu Bac ki Petrovac sorta Biserka imala je prinos zrna od 3,3 t/ ha dok je lokalitetu Rimski s anc evi prinos zrna iznosio 3,2 t/ha (Tab. 3, Graf. 2). Agroekolos ki uticaj (temperature, padavine, zemljis te i dr.) i agrotehnic ki uticaj (plodored, prihrana, zas tita, i dr.) znac ajno utic u na produktivnost biljaka (Popovic, 2010; 2015; Đekic et al. 2014; Sikora et al. 2016; Jankovic et al. 2017). Prihrana ima kljuc nu ulogu u poboljs anju prinosa biomase i povec avanju produktivnosti prosa. Folijarna prihrana imala je veoma znac ajan uticaj i na