П Е ТА Р М А ТО ВИ Ћ Ур ед н и ш т в о Ле т о п и с а: Чи ни се да са раз во јем ин тер не та и њ е г о в и м ш ир ењ е м п ос т аје у очљив о д а с е

П Е ТА Р М А ТО ВИ Ћ Ур ед н и ш т в о Ле т о п и с а: Чи ни се да са раз во јем ин тер не та и њ е г о в и м ш ир ењ е м п ос т аје у очљив о д а с е к њи ж е в н о с т п о л а ко се ли на сај бер про сто ре. Ка да је у пи та њу про за, та се лид ба је до ве ла је до на стан ка но вих жан ро ва (тви тер про за), но вих нач и н а п и са ња (и н т е р а к т и в н а п р о з а) и ч и т а ња (х и п е р т е кс т), ка о и до но вих ком би на ци ја чи та ња и пи са ња (фан-про за). Да ли ће у т ом п рел аз у/се л ид б и у но ве, в и р т у е л не п ро с т о ре п о е з ија ос т ат и иста, или ће се, и у ком сме ру, про ме ни ти? Пе т а р Мат о в и ћ: С е л и д ба у ви рт у е л н и п р о с т ор, ус у ђу јем с е ре ћи, ипак ни је то ли ко тра у ма тич на про ме на као што је био прел а з а к с а усме не к ул т у р е н а п и с а н у. Р и т а м с а в р е ме но с т и ко ји и н си сти ра на бр зи ни (по тро шње!), а уз ње га и при ро да елек трон ских ме ди ја ко ји ви ше ра чу на ју на ви зу ел на ре ше ња на рав но да су изазв а л и п р оме н у у опа ж а њу. До вољ но је по зв а т и с е на ис т ра ж и в а њ а ко ја у по п у л а ц и ји с р ед њ о ш ко л а ца б е ле же па д кон цен т р а ц и је на д су вим тек стом са пет ми ну та на не пу на два! Не тре ба би ти вр хов ни жрец па прет по ста ви ти да дубоко ре флексивна поезија, контемплатив на, спо ра, у та квом окру же њу за и ста не ма не ку све тлу бу дућност. Па већ са да по је ди не кри ти ча ре од тек ста уда ља ва сло же ност је зич ког из раза, или пак рефлексивност ко ја оп те ре ћу је (sic!). Чита ти Фа у ста са екра на је за и ста на пор но. При ро да елек трон ских ме ди ја та ква је да ће по е зи ја у јед ном тре нут ку мо ра ти да пре тр пи од ре ђе на при ла го ђа ва ња, чак јед но на пу шта ње есте тич ких кри теријума зара д к ул т у ро ло ш к и х, со ц и о ло ш к и х; за т о ће конзумен тск у л и н и ју п р ед с т а в љ а т и он а ко ја је к р а т к а, ко ло к ви ја л н а, у р б а ног ду ха, са из ра зи том афо ри стич но шћу, ефект ним иди ом ским до сетка ма, не ка да к рај ње јед но став ног је зи ка и до ж и вља ја, оси ро ма ше не 182

референцијално сти дакле прихватљива у при ма њу на пр ву! Визу ел но па ко ва ње пе сме ће чи нити ње ну це ли ну. О ин тер ак тив ности и хи пер лин ко ва њу је до ста већ пи са но, али стра ху јем да ли ће бу ду ћи про сеч ни чи та лац, ко ји ће се на ви ћи да све хва та у ле ту, има ти до вољ но вре ме на и кон цен тра ци је за ова кве при сту пе. Сасвим сам уве рен да ће и та ква по е зи ја има ти сво је бри љант не момен те. Али за си гур но ће и да ље би ти чи та ла ца ко ји ће тра жи ти од ре ђе ну те жи ну зна че ња, би ти за гле да ни у све оно што је иза ре чи, и ду го тра је. Мо гли би смо ре ћи да је мо дер на про за по тра га за не мо гу ћом п ро з ом. С л и ч а н п у т је и м а л а и м о де р н а п ое з и ја. О н а је н а с т о ја л а да упо тре би пе снич ки ма те ри јал ко ји до та да ни је по сто јао или ко га п о е з и ја п ре т ход ни х времена ни је мо г ла да са в ла да и п о т чи ни се би. Да ли са вре ме на по е зи ја и ма шан се да пе снич ки са вла да гра ђу ко ј у јој п р у ж а са в ре м е н и с в е т (п р о и з в о де к ул т у р не и н д у с т р и је, д о м и н а ц и ј у ф и н а н с и ј с ког се к т о ра и Си л и ц и ј ум с ке д о л и не, п о с т - х ум а н и з а м и п ос т де мо к ра т и ј у), и л и ће се с кон це н т р и са т и н а т о да опе ва оно што тра је? Све оно што ви ди мо, што нас окру жу је, у че му жи ви мо прод у к т је чо в еч ји, ма н и ф е с т а ц и ја њ е г о ви х т е ж њи; ода тле до л а зи не оба ве за већ спрем ност пе сни ка да опе ва савременe светoве и фе номе не. Ва жно је да кроз њих ис ка же мо до жи вља је што се ба шти не на но вим, умет ним ства ри ма: ге не ра ци је ко је сти жу уз ра ста ју уз про изводе идејно за че те у Си ли ци јум ској до ли ни. У њи хо вим ноћ и ма до м и н и р а ју св е тло с т и и з не п ри р од н и х и з в о р а (нај че ш ће т а већ култ на ди од но пла ва), у сва ком слу ча ју ви ше не го не бо озвезда но. Н а по с ле т к у, у з т а к в е св е тло с т и, у з п ри г у ше не зву ке е лект рон ск и х п ро д у ка т а (вен т илат ора, к уле ра, на ра ч у на ру, на п ри ме р) ко је упи ја на ша свест пре пу шта мо се цар ству Хип но са: у том окруже њу да нас са ња мо, у то ме на ша под свест из ла зи на по вр ши ну и при ма сва ко дне ви цу у се бе. Ка ко ће је об ра ди ти? Не тре ба смет ну ти с ума да су већ осам де се тих го ди на про шлог ве ка ор ни то ло шки ча со пи си у свету бележили по пу ла ци је ку ка вица у у рбан и м језг рима које по д раж ав ају звуке т ра мв аја, мот орн и х во зи ла, звуч них сиг на ла на се ма фо ри ма, си ре на хит не по мо ћи, ват р о г а с а ца и пол иц ије, с аобр а ћ ајног х а ос а јед ном р еч ју. Б е ле ж и л и су ови часоп иси и по ве ћа ње број но с т и ма л и х со ко ло ва вет руш к и у ве ле град ским сре ди на ма, и то ни ма ње ни ви ше не го на вр хо вима обла ко де ра под јед на ко у Лон до ну, Њу јор ку, Банг ко ку или Пек и н г у. О в а к в е по ја в е н и с у з а о би ш ле н и Б е о г р а д. Та ко Ф он да ц и ја за за шти ту пти ца Бе о град бе ле жи: Си ви со ко и ве тру шка су се 183

п ри ла г о д и л и на б е о г ра д ск у г у ж ву и п ри х в а т и л и да де ле ж и во т н и про стор са на ма. Мо же мо да де ли мо жи вот ни про стор са со ко лови ма, вр ста ма ко је су при ста ле да сви ју гне зда на на шим те ра са ма. Б е о г р а ђа н и р е т ко гле да ју у не б о и о с т а ју ус к р а ће н и з а у ж и в а њ е у савршеном ле ту вр хун ских ур ба них пре да то ра се де ћи у београдским пар ко ви ма, че ка ју ћи пре воз или гле да ју ћи кроз свој про зор. (...) Оста вља њем про сто ра за сме штај гне зда при про јек то ва њу сол и т е ра омо г у ћ и ло би с е да ови ч и с т а ч и р ев но сн и је ч и с т е Б е о г ра д. Пти це гра бљи ви це аку му ли ра ју штет не ма те ри је из окол ног просто ра пре ко свог пле на, па су ин ди ка то ри ква ли те та жи вот не сред и не и по с ле д и ц а з а г а ђ е њ а. (...) Ве т ру ш к а је г р а бљи ви ц а ко ја је ус пе ла да се при ла го ди на шим ур ба ним про сто ри ма где је успеш н и ја не г о у п ри р од ном ок ру же њу. 1 Све ово нам го во ри да иа ко к р е и р а мо је да н би т но д ру г а ч и ји, у ме т н и св е т, мо ж да с е спо ри је од не ких вр ста при ла го ђа ва мо ње му. По сто ји ја сна по тре ба да се опе ва ин тер ак ци ја ху ма ног су бјекта и ур ба них пре де ла: ка ко ре а гу је на ве штач ке из во ре све тла, посе бно у со би, ме ђу зи до ви ма, а по се б но на о т во ре н и м п р о с т о ри ма, ме ђу р е к ла м н и м па но и ма ; к а ко р е а г у је на св ој ис к ри в љ ен и од р а з у ста клима не бо де р ским; ко ли ко се из ну тра ме ња кад је под сталним над зо ром: ка ме ра на рас кр сни ца ма, ка ме ра на дро но ви ма, каме ра у кан це ларија ма, у чио ницама, ход ни ци ма; све се п ра ти, сни ма, св ак и дел и ћ св а ко д не ви це о с т а је у б е ле жен на ме мо ри ји з а па м ћен трај ни је и бо ље не го што би то ура дио људ ски ум; ка ко се на послет ку све то од ра жа ва на иди ом?! Не мо же се про ме ни ти је зик док се по глед на свет не про ме ни, утвр ђе но је, та ко да нам књи жев ност, њен је зик, осве тља ва све о бу хват ни је свет у ко јем де лу је мо. Да појед но ста вим, опе ва ће оно што тра је, ду шу чо веч ју у би ло ком окруже њу. Еко - т е о ри ја и еко -поезија, који н и с у још у в ек у зн а т н и јој ме ри у п л и в а л и у на ш у л и т е р а т у ру, мо ж да с у до б р а и л у с т р а ц и ја. Пи шу ћи свој по ле мич ки текст о пе снич кој ли ни ји од Поа до Ва ле ри ја, Т. С. Ели о т је п ред ска зао да ли ни ја п о е з и је ко ју од ли к у је ра ди кална поетичка самосвест, оли че на у чи стој/ап со лут ној пое - зи ји, на кон Ва ле ри ја,,ви ше не мо же да бу де од ка кве ко ри сти буд у ћи м п е сн и ц и ма. У с л ич ном к љу ч у мо г у ће је п о с т а в и т и п и т а ње о ко р и с т и од е л и о т о в с ке л и н и је у п о е з и ји. Да л и п о е т ич ка са м о - свест и тра ди ци ја у ели о тов ском сми слу те ре чи, је су, још увек, од ко ри сти пост-пост мо дер ним пе сни ци ма? Јед на од у па д љи вих ка рак те ри сти ка са вре ме не пе снич ке сцене, на р о ч и т о м ла ђе (с ред ње?) г е не ра ц и је, у Ср би ји је с т е хе т е р о г е но с т 184 1 ht t p: // v u l t u r e.o r g. r s / b e o g r a d s k i- s o ko lo v i /

пе снич ких гла со ва, што под ра зу ме ва и плу ра ли зам њихових исход и ш т а. И св а к а ко да је е л и о т ов ско по и ма њ е т р а д и ц и је ж и в о, а л и ипак у знат но ма њој ме ри ути цај но не го пре по ла ве ка. Мо жда је то на сле ђе нај ин те ре сант ни је ка да се оно да нас иро ни зу је и пер верт и ра. А св а к а ко ж и ви мо у добу к ада с е и р он ија у зд игла са фиг ур е на ст ра те ги ју. У том сми сл у она може бити спа со но сно ре ше ње ка да се те жи се ман тич ком и ре фе рен ци јал ном оси ро ма ше њу тек ста зар а д не по с р еднос т и. Е л иот ови с т а в о ви у песн и чкој п р а кси сада су за н и м љи ви ји к ла си ч н и м п ро у ча во ц и ма к њи жев но с т и не г о са м и м ау то ри ма. Ви ше ме ин три ги ра да раз ма трам став Ј. Брод ског да би се на пи сао и нај ма њи стих тре ба се стал но пе ћи на ва три је зич ких иди о ма од пи та ња тра ди ци је. О с е ћ а м до б ру до з у у мо р а од (ау т о)по е т и ч к и х т ек с т о в а, ко ји све ви ше под ра зу ме ва ју па ка о т е о ри је. По ред осве ш ћ и ва ња о т о ме шта ра дим док пи шем, по сто ји и јед на дру га ва жност, на звао бих је с о ц и о ло ш ком, т ек с т о в а ко ји ма н и ф е с т у ју по е т и ч к у с а мо св е с т: он и де фи н и т и в но по ма ж у ау торову п рису т нос т у ја вном п рос тору; уз то и ве ћи ни ту ма ча олак ша ва ју по сао. У том сми слу би као вредан при мер би ло до бро узе ти ту здра ву сум њу ко јом Т. С. Ели от раз ма тра По ову Филозофију компози ци је. Та вр ста хра бро сти у чита њу ау то ри те та и пре да но сти тек сту да нас би нам би ла од зна ча ја. Је дан од лајт мо т и ва ра з ми ш ља ња о по е зи ји је сте сма њи ва ње б р о ја ч и т а л а ц а, и л и б а р ч и т а л а ц а ш т а м п а н и х з б и рк и п оез ије. Шта је раз лог овом трен ду и да ли он и на ко ји на чин по врат но де л у је н а с т в а ра ње п о е з и је? Пи та ње ко је је ова ко по ста вље но мо гло би су ге ри са ти негдашњу чак ма сов ност чи та лач ке пу бли ке по е зи је. Ипак, уве рен сам да тренд опа да ња ни је дра ма ти чан, не за то што ни је ве ли ки у бро ју, већ за то што је ипак ма ли, до зво ли ће те ова кав из раз, у про цен ту. Ути сак о ве ћој чи та но сти по е зи је ра ни је мо гао се сте ћи због значај ни је за сту пље но сти пе сништва у јавном простору. Потом, треба ло би ра з л и ко ва т и фи г у ру пе сн и ка, ко ја се мо же м и толог изоват и, и с а м у по е зи ју. Н а р а в но да с т а би л н и си с т е м и у с е би и ма ју ви ше п р о с т ор а д а нег ују у ме тнос т и и њи хову р еп цеп ц и ју. М а с ов но с т ч и т а л ач ке п у бл и ке з а ви си од не к и х д ру г и х а спе к а т а, ко ји р е а л но са са мом по е зи јом мо жда и не ма ју то ли ко ве зе од вред но сти друштве ног си сте ма, кул тур не и обра зов не др жав не стра те ги је итд. Пад пу бли ке, од но сно на пуштања негова ња (кон тро ле?) од ређе ног уку са од стра не си сте ма сва ка ко олак ша ва пут за но ви не и с ло б од н и ју р а з г р а д њу к а нон ског, па с а м и м т и м и не кон т р о л и ше ст варање д ругач и ји х к ул т у р н и х мо де ла. Не ш то се и пак п ро ме н и ло, 185

па с у в а ж на п и т а њ а к а ко в р ед но в а т и а к т у е л на де ша в а њ а, к а к ви м к ри т е ри ју м и м а, ко јом п а р а д и г мом? Од г о в о ри н а ов а п ит ањ а би нам по не што ре кли о мо гућ но сти ма раз во ја чи та лач ке пу бли ке. Јед на од нај ја чих ме та фо ра књи жев но сти је од ло мак из Књиге о Јо ву у ко јој Јов ка же:,,о кад би се на пи са ле ри је чи мо је! кад би се ста ви ле у књи гу! Пи саљ ком гво зде ном и оло вом на ка ме ну за вјеч ни спо мен кад би се уре за ле! Да ли са вре ме ни пе сник још увек те жи да ис пи су је ре чи уре за не у ка мен, или се ми ри са судби ном да је оно што за пи су је бли же пи са њу гран чи цом по пе ску? Ре чи ко је ка зу ју ту ве ли ку пат њу, то би Јов уре зао у ка мен, с по ве ре њем у трај ност и моћ пи са не ре чи да ће пре не ти стра да ња и ис ку ше ња, да кле и са ја сним уве ре њем да је та кво вла сти то ис куство од (пре суд не) ва жно сти за људ ски род. Да ли би ије дан са време ни пе сник по шао од ове пре ми се? Ако је пе сма до бра, ни је дан ве тар ко ји раз ве је ре чи у зрн ци ма пе ска не ће је пре ћу та ти. Тре ба се под се ти ти Г. Бе на ка да кон ста тује да ре ч и по се д у ју ла т ен т н у ег зи с т ен ц и ју ко ја на п ри ма о ца де л у је као ча ро ли ја, те га оспо со бља ва да ту ча ро ли ју пре но си да ље. Можда да нас де лу је по ха ба но став да ру ко пи си не го ре, али суд би на Еп а о Г и л га м е ш у или Пр о ц е са св а к а ко т о по т в р ђу ју. Ме ђу т и м, у си ту а ци ји ка да се пе сник ми ри с ти ме што му ре чи ве тар бри ше не видим њего ву ма ло ду шност (уо ста лом, то осе ћа ње бло ки ра ак тивно с т п и с а њ а) в ећ ф о к у си р а но с т на ч и н с т в а р а њ а, ег з а л т и р а но с т њи ме, на оно што је Ва ле ри ја оп се да ло, а што се оли ча ва у пи та њу шта ра дим док пи шем пе сму. Али уве рен сам да пи та ње трај но сти тек ста одав но ни је ви ше опре сивно за пе сни ке. Оно што да нас мо ри кре а тив це ла ко ви зуели зу јем пре ко те гро теск не сце не са су ђе ња Ј. Брод ском, ка да он на оп ту жбе да је дру штве ни па ра зит ја сно од го ва ра да је пи сац, да је ње гов по сао да пи ше. По тро шач ко дру штво, ко је је уте ме ље но на ста ву да је вре ме но вац, усло ви ло је ни ма ло по ет ску оп се си ју с а в р е ме ног ау т о р а, у кон с т е л а ц и ји с а п и т а њ ем мо же мо р е ћ и ча к и при зем ну и су ро ву, али ипак кључ ну, а то је из бо ри ти се за време за пи са ње. 186

П Е ТА Р М А ТО ВИ Ћ КО РИ ДОР Пу те ви се рас про сти ру као та лог у пре вр ну тој шо љи ци ка фе, ха о тич не ви зи је. Ау то мо би ли у шпи цу: на гло раз мно жа ва ње пан тљи ча ра по це ста ма: чла нак сам огром ног па ра зи та, с ужи ва њем уди шем нафт на ис па ре ња: мир по сле по сла, оно у че му бих мо гао да за спим сном пра вед ни ка: ag nus dei. Зра ке бле ска ју о ме та лик ха у бу, ло ме се о му ње ви те бра ни ке. Тор зои иза шо фер шајб ни, не у мор ни пор тре ти из кан це ла ри је, са шал те ра /се ћа ње: без раз го во ра, ру тин ски: зглоб, пе чат/ ре тро ви зор! Ту их спа зим: исто ри ја ко ја те на ау то пу ту пре сти же, без ми гав ца. Ка кав иди ли чан при зор: пу ши се ас фалт, флу о ре сцент ни ком би не зо ни пу та ра, друм дрх ти од ма ши на у из ма гли ци ми хољ ског смо га. А стра шан је ово ко ри дор ки ло ме тар сат суд бин ски опо ми ње на све то ве у ко је пре ла зиш, сад већ ис ку сно по пут хо да ча на жи ци. 187