Примена активног учења у настави техничког и информатичког образовања Зорица Радивојевић Факултет техничких наука, Чачак ИАС Техника и информатика, 0/0. године е-mail: zorica.radivojevic86@gmail.com Ментор рада: др Жељко М. Папић, ванр. проф. Резиме Тема овог мастер рада је проблематика примене метода активног учења у настави, са посебним освртом на наставу техничког и информатичког образовања.кроз рад је анализиран сам појам учења, традиционални и савремени приступ настави, затим је одређени део посвећен наставним методама и средствима наставе, која омогућавају спровођење активног учења. Поменута је и улога и утицај наставника у процесу наставе, затим изаблуде које се могу јавити по питању примена метода активног учења. На самом крају рада спроведено је истраживање по питању тога колико је ученицима интересантан одређени облик рада у настави и приказани су резулати. Кључне речи: активно учење, методе наставе, наставник, ученик.. Увод Основни циљ наставе техничког и информатичког образовања јесте упознавање ученика са техничко- технолошким развојним окружењем, кроз стицање основне техничке и информатичке писмености, развојем техничког мишљења, техничке културе, радних вештина и културе рада. Програм техничког и информатичког образовања реализује се у форми предавања (теоретска настава) и вежби. Настава се реализује коришћењем метода визуелног и практичног приказа. Потребно је ученике упознати са светом технике и савремене технологије на занимљив и атрактиван начин, чиме се подстиче њихово интересовање за техничко стваралаштво, али и омогућити ученицима да исказују сопствене креативне идеје, траже и налазе сопствена техничка решења и доказују се у раду. Битно је нагласити разлику између традиционалне и савремене школе, па се у оквиру савремених метода у великој мери проучавају и примењују методе активног учења. Активно учење- Свако учење се повезује са претходним знањем и личним искуством детета, а мотивација за учење је лична (унутрашња), док су доминантне методе активне наставе. У активно оријентисаној настави учење је смислено, а не напамет, практично, а не вербално, учење је оријентисано на проблем, учи се путем открића, а не само рецептивно. Учење је дивергентно (стваралачко), а не конвергентно. Оно је интерактивно (ученик - наставник, ученик ученик, групни рад, тимски рад...) и ослања се на различита наставна средства.
. Методе активног учења Постоји мноштво класификација наставних метода. Наједноставнија класификација је: - по методама рада наставника; - по методама рада ученика. Методе рада наставника су: наставниково излагање, разговор, опис, објашњавање наставника начини у којима наставници имају примарну улогу. У методе рада ученика спадају: вежбања, самостални лабараторијски и експерментални радови, облици рада у којима главну улогу ома сазнајна и практична активност ученика. Најчешће коришћене наставне методе су: метода усменог излагања, метода разговора, метода демонстрације, метода рада на тексту, метода практичних радова и метода писаних и графичких радова. Дефинисање методе наставе / учења извршено је на основу пет различитих димензија. Дате димензије су дефинисане помоћу два супротна пола:. Смислено наспрам механичког (дословног) учења;. Практично наспрам вербалног учења;. Рецептивно наспрам учења путем открића;. Конвергентно (логичко) наспрам дивергентног (стваралачког) учења;. Облици учења без помагала наспрам метода учења које се ослањају на различита помагала;. Организација и резултати истраживања a. Предмет истраживања Основно истраживачко питање којим се бави овај рад односи се на примену метода активног учења у настави техничког и информатичког образовања у основној школи Никола Тесла у Винчи. Оно што је од изузетне важности и што је испитивано у овом истраживачком делу рада односи се на мишљење ученика у погледу значаја прмене метода активног учења. б. Циљ истраживања Циљ истраживања односи се на формирање слике о коришћењу метода активног учења у настави тио, као и то колико примена метода активног учења утиче на заинтересованост и мотивисаност ученика за наставу. в. Методологија истраживања Истраживање је спроведено анонимно у периоду новембар децембар 0. године, на добровољној бази. У истраживању су учествовали ученици шестог, седмог и осмог разреда, основне школе Никола Тесла, у Винчи. Ученици су испитивани применом упитника. Питања су тако конципирана да пружају приказ мишљења и ставова ученика о примени метода активног учења у настави.
. Резултаи истраживања У истраживању, по питању тога које су методе које се примењују у настави ученицима посебно интересантне и помоћу којих на бољи и лакши начин усвајају дато градиво, учествовао је укупно ученик, шестог, седмог и осмог разреда. Од укупног броја ученика, одговоре на питања давало је 6 девојчица и 7 дечака. Узорак ученика није био намерно одабран, већ се радило о случајном избору. Ученицима је било постављено да оцене ситуације учења, заокружујући одговарајућу оцену. Ученици су поједине начине рада на часу оцењивали оценама од до, при чему је помоћ у оцењивању пружио опис значења оцена: - у потпуности ми је интересантно кад радимо на тај начин; - углавном ми је интересантно кад радимо на тај начин; овај начин рада није ни интересантан ни досадан (нешто између); углавном ми није интересантно кад радимо на тај начин; уопште ми није интересантно кад радимо на тај начин.. Наставник / - ца прича, детаљно објашњава, пише на табли, а ми слушамо и бележимо најважније делове 0.0 % 0.0 % 6. %. % 6.9 % Гпатикон бпој : Ппво жиеањг с сжиеникс Када је у питању прво питање, 6.90% ученика је одговорило да им овакав начин учења нимало није интесерантан,.0 % ученика се изјаснило да углавном не воле овај начин усвајања знања на настави, док 6.0 % њих нема неки посебан став о интересантности ове методе, тј. није им ни занимљива ни досадна. Ни један ученик се није изјаснио да му је овакав начин предавања представља комплетно или макар делимично занимњиву методу.
. Наставник/-ца даје неколико смерница од којих треба да кренемо у израду сопственог, оригиналног дела 0.0 %. %.0 %. % 6. % Гпатикон бпој : Дпсго жиеањг с сжиеникс Када је у питању друго питање, већина ученика, њих 0 %, је одговорило да им је потпуно интересантно да са јако мало почетних информација истражују и сами креирају своје дело. Скоро подједнак проценат ученика (.0 % и.00 %) одговорило је да им је овај начин рада на часу углавном занимљив или да је нешто између занимљивог и неинтересантног. Проценат ученика од.0 % има став да је такав начин рада углавном не тако занимљив, очигледно, јер им је потребно више помоћи и смерница током извођења неког задатка, док 6.0 % је проценило да им такав начин учења уопште не одговара. Већи број испитаника су одлични и врлодобри ученици, тако да је проценат од 0 % ученика који у потпуности подржавају ову методу, на неки начин, и потпуно логичан.. На часу свако ради за себе и не сме са другима да се консултује у решавању задатог 6.9 %.8 % 6. % 0. %. % Гпатикон бпој : Тпгћг жиеањг с сжиеникс
Када је у питању потпуно засебан рад, без могућности консултовања са другима, мали број ученика (њих 6.90 % и.80 %) одговорио је да им је овај начин рада потпуно или скоро потпуно интересантан. Највећи број ученика, од чак.0 % сматра да им овакав начин рада ни најмање није занимљив, док 0.0 % ученика се изјашњава да на овај начин углавном не воле да раде.. На часу добијамо елементе чијом анализом треба сами да дођемо до закључка о некој правилности, законитости у науци 9.6 % 6.7 %. %. % 0.0 % Гпатикон бпој : Чгевпео жиеањг с сжиеникс Када је у питању четврто питање у упитнику, 9.60 % ученика одговорио је да им овакав начин рада на часу потпуно одговара. Њима се придружује 6.70 % оних који сматрају да је овакав начин рада углавном занимљив. То чини велику већину ученика који имају истраживачки дух и који воле да уче путем увиђања. Ученици којима је подједнако незанимљиво колико и занимљиво јављају се у проценту од.0 %, они којима овакав рада углавном није занимљив, заступљени су у незнатом броју, од.0 %, док оних којима овакав начин рада уопште није занимљив, нема.. На часу нас наставница подели у парове и током рада морамо да сарађујемо са својим паром.9 %. %.9 %.6 % 0.0 % Гпатикон бпој : Пгео жиеањг с сжиеникс
Јако велики проценат ученика (.90 %) воли да ради у пару и да сарађује са својим паром током рада. Знатан број од.0 % ученика такође, углавном воли овај начин рада на часу. Ниједан ученик се није изјаснио по питању тога да му ова метода рада уопште није занимљива, док јако мали број, од.60 %, углавном не воли овај начин рада. Они ученици који немају неко посебно мишљење о методи рада у паровима, јављају се у проценту од.90 %. 6. Учим настојећи да што боље запамтим текст и да будем спреман да га испричам без грешке.8 %.6 %.0 %.9 % 7. % Гпатикон бпој 6: Шгрео жиеањг с сжиеникс Када је у питању дословно запамћивање, јако мали број ученика користи и сматра занмљивом ову методу - њих око 0 %, све укупно. Највећи број ученика, са проценуалном заступљеношћу од 7.0 % сматра да овакав начин учења у настави техничког и информатичког образовања није ни најмање занимљив, док.90 % се изјашњава да на овакав начин углавном не воле да уче. 7. Наставник/-ца направи посебне задатке за сваког ученика у складу са његовим нивоом знања и вештинама које има 6.8 %.7 %. %. % 0.0 % Гпатикон бпој 7: Сгдмо жиеањг с сжиеникс Одговори на питање у овом делу упитника показују да ученици највећим делом воле да добију задатке у складу са својим способностима и интересовањима, мали број 6
(.0 % и.0 % ) изјаснило се да им је углавном свеједно какав тип задатака ће добити или да углавном не воле да добијају посебне задатке, док ни један ученик није заокружио број - тј да му ни најмање није интересантно да ради на овај начин, на часу. 8. Наставник/-ца даје прецизна упутства како да направимо дело што тачније, што ближе задатом 7.6 % 8. % 9. %.6 %. % Гпатикон бпој 8: Ормо жиеањг с сжиеникс Проценат ученика од.0 % и.60 % у великој мери не воли или углавном не воли да добија комплетне смернице за свој рад, већ воле да сами истражују и проналазе своја креативна решења. Број ученика, који изражен у проццентима износи 9.0 % нема посебно мишљење о овом начину рада, док ученици којима овакав начин рада, из различитих разлога и посебне подршке, на часу особито одговара, јављају се у процентима од 8.0%, оних који углавном воле да раде на овај начин и 7.60 % ученика којима овакав начин у потпуности одговара. 9. На часу нас наставница подели у групе и током рада морамо да сарађујемо са члановима своје групе 6.6 % 0.6 %. %. %. % Гпатикон бпој 9: Дгвгео жиеањг с сжиеникс Ученици, који су учествовали у упитнику су на том узрасту да воле да се међусобно друже, па самим тим је и очекивано да највећи број испитаних (6.60 %) одговори да у великој мери воли да ради у групи и да сарађује са члановима групе. Њима се придружује 0.60 % оних ученика који воле да раде у групама, само у мањој мери у односу на ову велику групацију. Мањи проценат од.0 % деце не спада ни у групу оних који воле рад у групи, као наставну методу, али ни тамо где не воле рад у групи, већ су више, могло би се рећи неопредељени. 7
0. Наставник/-ца креира ситуације у којима свако од нас може да проба да уради то о чему учимо Гпатикон бпој 0: Дгргео жиеањг с сжиеникс Ученици воле да знање које су добили на часовима техничког и информатичког образовања примене и на неком конкретном примеру, где ће имати слободу да тај пример / предмет и сами мењају, аранжирају и креирају. Зато ученици воле да се пријављују, као и да похађају секције техничког и информатичког образовања, као и да иду на такмичења, где воле да се надмећу са другом децом по питању функционалности, али и лепоте модела које су у стању да направе. Очекивано је да изузетно велики проценат ученика (60.00 %) ово питање оцени највишом оценом, али и да добар део њих (.90 %) сматра да је овај вид учења доста добар и користан. Преостали део испитиваних ученика нема нарочити став о овој врсти учења, или сматрају да углавном немају много користи од овог облика рада на настави. Ни један ученик се није изјаснио да му је овај вид рада апсолутно некористан.. Закључак 60.0 %.9 % 0.7 %.9 % 0.0 % Ученици су кроз ових неколико питања имали прилике да изразе своје мишљење по питању метода које се користе у настави. Упитником је утврђено да већина ученика показује велико интересовање за већину метода које спадају у оквир активног учења. Ученици воле да раде у пару, где је посебно значајно када као пар раде бољи и лошији ученик, јер на тај начин ученик са мање знања или са слабијим способностима има прилику да напредује на интересантан начин. Ученици исто тако воле да раде и у групама. Такав вид рада је користан и за оне ученике који се у упитнику нису изјаснили позитивно када је ова метода у питању, јер доводи до развијања социјалних вештина и веома је корисна за свако дете. Ученици су показали да воле и да добију задатке у складу са својим способностима, али оно у чему би највише волели да се истакну, јесте доста самосталности у раду и много више практиковања задатака и вежби у којима би могли да испоље своју креативности и да до изражаја дођу њихове способности. 8
Савремено друштво је друштво знања, које у своје редове прима људе који имају знања, способности, који су креативни и сигурни у себе. Задатак школе, у чијем реду се налазе наставници, затим родитеља, али и целог друштва јесте да деци омогућимо све услове да у својој будућности буду грађани који ће моћи да користе своје знање и унапређују друштво, крчећи пут напед. 6. Литература Бјекић, Д. Бјекић, М. Папић, Ж. (009) Педагошко - методички приручник за Практичан рад будућих професора техничко информатичког подручја Практикум, Технички факултет, Чачак Голубовић Д. (0.), Ппипсхник за нареавникг егунихког и интопмаеихког обпазовања, Едука, Београд Глишовић Д. (0.), Модгли опганизовања нареавг и мгеодг коожгпаеивног схгња, њиуова жпимгна с обпади конкпгениу егма с нареави маегмаеикг, Београд. Ивић И, Пешикан А, Антић С,(00), Ппипсхник за жпимгнс мгеода акеивног схгња / нареавг, Институт за психологију, Министарство просвете и спорта Републике Србије Ђорђевић Д. (987.), Педагошка психологија, Београд Калин Б.: Логика и обликовањг кпиеихког мицљгња, Школска књига, Загреб, 98. Лаловић З. (009.), Мгеода схгња /нареавг с цколи, Подгорица Павловић Б. (00.), Папенгпрки однори с нареави као такеоп жодреифања схгња и когниеивног пазвоја, Институт за педагошка истраживања, Београд Папић Ж. Алексић В. (0.), Методика наставе техничког и информатичког образовања, Чачак Рот Н. (99), Општа психологија, Београд Смиљанић Д. (008.), Факеопи за сржгцно извођгњг нареавг егунихког и интопмаеихког обпазовања, Чачак Трнавац, Н. Ђорђевић, Ј. (99): Педагогија, Научна књига, Београд Шевкушић С. (99.), Тгопијркг орновг и жгпржгкеивг коожгпаеивног схгња, Зборник института за педагошка истраживања, Београд. Ралевић Н. и сарадници, Место, улога и значај образовања и учења током живота: Стратегија одрживог развоја интегративног окружења, XVIII-скуп трендови развоја: Интернационализација универзитета, Копаоник, 0, на Интернет адреси: http://www.trend.uns.ac.rs/stskup/trend_0/radovi/b-/b.-.pdf 9