Примена информационих технологија у основној школи Уједињене нације Аутор Александра Божић Факултет техничких наука, Чачак Интегрисане академске студи

Транскрипт

1 Примена информационих у основној школи Уједињене нације Аутор Александра Божић Факултет техничких наука, Чачак Интегрисане академске студије Технике и информатике, 12 Ментор рада др Жељко М. Папић, ванр. проф. Апстракт У овом раду спроведено је истраживање путем анкетног листа за наставнике и анкетног листа за ученике. Главни циљ истраживања био је да се утврди однос наставника основне школе,,уједињене нацијеˮ из Београда према употреби информационих у настави. Како би се утврдила меродавност добијених одговора одређени одговори наставника и ученика упоређени су, а добијени резултати су веома значајни, посебно за будућа истраживања. Доказано је да наставници подржавају употребу информационих у настави, али ученицима не одговара у потпуности њихова употреба. Након тога, доказано је да у горе поменутој школи не постоје адекватни услови за примену информационих. Кљтчне речи информационе технологије, основна школа, истраживање 1 УВОД Данас живимо у свету у коме технолошки напредак доводи до квалитативног скока, до примене нових информацијских у свим сферама живота, што за последицу има индустријску и друштвену револуцију. Као главни разлог квалитативних технолошких скокова наводи се научна револуција. Битно је напоменути да истовремено долази до спајања традиционално одвојених сфера људске делатности, као што су: образовање, производни рад, управљање, информисање, одлучивање и контрола. Шта више, под утицајем савремене компјутерске технологије, системског приступа и актуелне комуникацијске револуције, однос човека према технологији добија нове функције. Допринос информационих огледа се у свим облицима и подручјима људске делатности, а сама примена нових информацијских технолоогија омогућава огромне уштеде и снажно утиче на пораст продуктивности [2]. У савременој настави треба употребљавати информационе технологије, али мора се обратити пажња на начин њиховог примењивања. Затим, наставници имају битну улогу у имплементирању информационих у процес наставе. Многе студије спроведене су како би се оценио педагошки, али и друге врсте утицаја информационих на процес образовања. Употреба информационих је [1]: Значајан алат помоћу кога ученици могу скупљати информације Корисна приликом припремања тестова Корисна јер у знатној мери олакшава комуникацију међу школама, наставницима, родитељима и ученицима Значајна када се говори о мотивисању ученика за рад Заслужна за уношење иновација у курикулум 2 ГЛАВНИ ДЕО РАДА Основни циљ истраживања био је да се одреди однос наставника у основној школи Уједињене нацијеˮ из Београда према употреби информационих у настави. Шта више, како би се утврдила меродавност одговора које су дали наставници, у анкетирању су узели учешће и ученици из горе поменуте школе. У складу с тим посматрана су поклапања између одговора које су дали наставници и ученици. Истраживање је обухватило 34 наставника из основне школе од чега је 27 наставника женског пола и 7 наставника мушког пола. С друге стране, у истраживању је учествовало 183 ученика од чега су 2 ученика мушког пола и 81 ученик женског пола. У истраживању су узели учешће наставници ТиО, Информатике, Математике, Ликовне културе, Енглеског језика, Француског језика, Професори разредне наставе, Српског језика, Верске наставе, Историје, Географије, Биологије, Музичке културе и Физике (Табела 1). На овај начин аутор је желео да сагледа у оквиру ког предмета се најчешће употребљавају информационе техологије. Што се тиче ученика, у истраживању је учествовало 3 ученика. разреда, 2 ученика 6. разреда, 41 ученик 7. разреда, и 37 ученика 8. разреда (Табела 2). Из приказаног се види да су у истраживању учествовали ученици од петог до осмог разреда основне школе, јер се сматра да млађи разреди не би могли дати меродавне одговоре за ово истраживање.

2 ТАБЕЛА I. ПРЕДМЕТ Предмет Фреквенција Проценат ТиО 3 8,82 Информатика 1 2,94 Математика 4 11,76 Ликовна култура 1 2,94 Енглески језик 4 11,76 Француски језик 2,88 Професор разредне 11 32,3 наставе Српски језик 2,88 Верска настава 1 2,94 Историја 1 2,94 Географија 1 2,94 Биологија 1 2,94 Музичка култура 1 2,94 Физика 1 2,94 ТАБЕЛА II. РАЗРЕД Разред Фреквенција Проценат Пети разред 3 28,96 Шести разред 2 28,42 Седми разред 41 22,4 Осми разред 37,22 Од наставника који су узели учешће у истраживању 22 наставника употребљавају информационе технологије у настави, док код 12 наставника то није случај (Табела 3). Сматра се да су резултати овакви јер неки наставници подржавају употребу традиционалне наставе па сходно томе сматрају да нема потреба да користе информационе технологије. С друге стране, 93 ученика кажу да наставници користе информационе технологије, 8 ученика тврди супротно, 2 ученика су заокружила и да и не, док 3 ученика нису дала одговор на ово питање (Табела 4). Овакви резултати су занимљиви јер показују да наставници можда нису били у потпуности искрени приликом одговарања на ово питање. ТАБЕЛА III. : УПОТРЕБА ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА СЛИКА 1: УПОТРЕБА ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА Употреба информационих Фреквенција Проценат Да 22 64,71 Не 12 3,29 Није одговорио/-ла Da Ne Nije odg ТАБЕЛА IV. : УПОТРЕБА ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА СЛИКА 2: УПОТРЕБА ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА Употреба информационих Фреквенција Проценат Да 93,82 Не 8 46,4 Да и Не 2 1,9 Није одговорио/-ла 3 1, У једном од питања на анкетном листу наставници су упитани да се изјасне да ли у школи у којој раде, тачније у школи,,уједињене нације из Београда, постоје одговарајући услови за употребу информационих. Сходно томе, 16 наставника је одговорило да у школи постоје одговарајући услови, док је 18 наставника рекло да у горе поменутој школи не постоје одговарајући услови (Табела ). С друге стране, 112 ученика је одговорило да постоје одговарајући услови за примену информационих, док је 6 ученика рекло да постојећи условни нису одговарајући (Табела 6). Дакле, закључује се услови ипак нису одговарајући, јер наставници су ти који треба да примене информационе технологије у настави а њихови одговори указују на то да су услови неодговарајући.

3 ТАБЕЛА V. : УСЛОВИ ЗА ПРИМЕНУ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА СЛИКА 3: УСЛОВИ Услови за примену информационих Фреквенција Проценат Да 16 47,6 Не 18 2, ТАБЕЛА VI. : УСЛОВИ ЗА ПРИМЕНУ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА (УЧ.) СЛИКА 4: УСЛОВИ Услови за примену информационих Фреквенција Проценат Да , Не 6 32,79 Нисам сигуран/-на 2 1,9 Није одговорио/-ла 9 4, Када се говори о употреби информационих наставници, тачније њих 12, сматра да претерана употреба може да доведе до роботизацијеˮ наставе (Табела 7). С обзиром на то, аутор рада се запитао да ли заправо наставници употребљавају информационе технологије и у коликој мери. Наиме, већина наставника је изјавила да користи информационе технологије (в. Табела 3), међутим, након ових противречних одговора искреност наставника који су учествовали у истраживању може бити доведена у питање. ТАБЕЛА VII. : ПРЕТЕРАНА УПОТРЕБА ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА Претерана употреба информационих Фреквенција Проценат Да 12 3,29 Не 22 64, СЛИКА : ПРЕТЕРАНА УПОТРЕБА Da Ne Након тога, наставници који су узели учешће у истраживању, прецизније 27 наставника, тврди да не комуницирају са ученицима путем интернета, те им на тај начин не достављају домаће задатке и сл. (Табела 8). С друге стране, чак 1 ученика каже да им тај вид комуникације не одговара. Сходно овим резултатима може се довести у питање овакав начин комуникације, па на неки начин и сама употреба информационих.

4 ТАБЕЛА VIII. : КОМУНИКАЦИЈА ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА СЛИКА 6: КОМУНИКАЦИЈА ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА КОМУНИКАЦИЈА ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА Фреквенција Проценат Да 14,71 Не 27 79,41 Није одговорио/-ла 2,88 3 ТАБЕЛА IX. : КОМУНИКАЦИЈА ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА (УЧЕНИЦИ) СЛИКА 7: КОМУНИКАЦИЈА ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА КОМУНИКАЦИЈА ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА Фреквенција Проценат Да 9 32,24 Не 1 6,7 Није одговорио/-ла 4 2, Што се тиче допунске наставе путем мејла, наставници, тј. 33 наставника, тврди да не води допунску наставу путем мејла. (Табела ). С друге стране, 132 ученика каже да им таква врста наставе не одговара, јер им више одговара када им наставници у учионици дају објашњења. Међутим, свега 49 ученика тврди да им тај облик допунске наставе одговара (Табела 11). Овакав вид наставе требао би да постоји за ученике који желе да знају више. ТАБЕЛА X. :ДОПУНСКА НАСТАВА СЛИКА 8: ДОПУНСКА НАСТАВА Допунска Фреквенција Проценат настава Да, Не 33 97,6 Није 1 2,94 одговорио/-ла 3 3 ТАБЕЛА XI. : ДОПУНСКА НАСТАВА (УЧЕНИЦИ) СЛИКА 9: ДОПУНСКА НАСТАВА Допунска Фреквенција Проценат настава Да 49 26,67 Не ,13 Да и не 2 1,9 Није одговорио/-ла

5 3 МЕТОДОЛОГИЈА Када је приступано изради овог рада постојао је у потпуности осмишљен план. Наиме, осмисшљен је концепт прикупљања података, начин њихове обраде и прорачунавања, као и анализа истих. Подаци су прикупљени помоћу анкетног листа за наставнике и анкетног листа за ученике. Када се говори о анкетном листу за ученике, важно је напоменути да се он састоји од 21 питања, од чега су 4 питања општег типа, а везана су за пол, године старости, радни стаж, и предмет који се предаје. Остала питања односе се на употребу информационих у настави. Након тога, анкетни лист за ученике састоји се од 14 питања, од чега су 3 питања општег типа, а односе се на пол, године старости и разред. Преосталих 11 питања су у вези информационих. Учесници у овом истраживању остали су анонимни. Сматра се да добијени резултати дају добру основу и смернице за нека будућа истраживања, која се могу спровести у оквиру неких будућих радова. 4 РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА У процесу преношења знања веома је битно користити разноврсна наставна средства како би настава била што успешнија и ефикаснија. Битно је напоменути да ће употребом информационих ученици активније учествовати у настави, биће мотивисанији за рад. Овим научно-истраживачким радом потврђено је да наставници који су узели учешће у истраживању користе информационе технологије. Међутим, наставници не подржавају одржавање допунске наставе путем мејла, као и слање домаћих задатака и других материјала путем интернета, а њихова употреба не одговара ученицима. Ученици наводе да им више одговара када им наставник уживо, у учионици, да додатна објашњења. Међутим, аутор се запитао због чега је случај да ученици који су рођени и одрасли у доба технологије не подржавају у потпуности њену употребу. Након тога, истраживање је потврдило да у основној школи,,уједињене нацијеˮ из Београда не постоје адекватни услови за примену информационих, што је вeoмa битно, јер без правих услова информационе технологије не могу се правилно применити у настави. На крају, важно је рећи да је аутор дошао до закључка да се комбинацијом традиционалних наставних метода и употребом информационих постижу адекватни резултати када је реч о учениковом знању. Аутор верује да наставници морају инкорпорирати информационе технологије у наставу како би градиво приближио ученицима. ЗАКЉУЧАК За потребе овог истраживања пажљиво је одабран узорак за испитивање, а узорак је добијен путем анкетног листа за наставнике и ученике основне школе,,уједињене нацијеˮ из Београда. Током истраживања уложен је труд, како би се испоштовала приватност испитаника, тј. ученика и наставника. Након прикупљања података, обрађени су и графички представљени. Затим је посматрано постојање поклапања између одговора које су дали наставници и ученици. Овим се желела утврдити меродавност добијених одговора. Сви резултати упућују на то да је употреба информационих сложен процес, те да је неопходно добро размислити о најприкладнијем начину њихове употребе. Добијени резултати у великој мери потпомажу стварање слике о начину употребе информационих у основној школи,,уједињене нације из Београда. Добијени резултати потврђују почетну хипотезу коју је аутор поставио, а која се односи на употребу информационих. Наиме, потврђено је да наставници употребљавају информационе технологије у настави, али да ли то раде адтекватно је предмет неког наредног истраживања. ЛИТЕРАТУРА [1] Марковић, М. (7). Технологија, информатика, образовање За друштво учења и знања. Збопник падова 4. мгђснаподног ркспа. [2] Даниловић, М: Утицај и могућности информационо комуникационих медија и у реализацији савремених облика учења и наставе, Учитељски факултет у Јагодини и Институт за педагошка истраживања у Београду, 4. [3] Мандић., Д: Дидактичко информатичке иновације у образовању, Медиаграф, Београд, 3 [4] Мандић П. Данимир: Информациона у савременој настави [] Нинковић- Будимир Гордана, Власта Сучевић Примена Интернета у образовању и информационом друштву, 12 [6] Влајковац Снежана Иновативни модели наставе и њихова примена у настави ученика млађих разреда основне школе, 12 [7] Информационе технологије: Informacione%Tehnologije%i%Razvoj/Info1_1do2-Prezen.pdf [8] Contemporary teaching approaches and their application in the teaching offundamentals of Multimedia Technology [9] ИКТ као подршка учењу усмереном на ученика: