УПУТСТВО ЗА ПИСАЊЕ ИЗВЕШТАЈА О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА НА

Транскрипт

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О МАГИСТАРСКОЈ ТЕЗИ Мирјане Јовићевић Вјештина читања у настави енглеског језика са тежиштем на стратегијама читања I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду на седници одржаној , одлуком бр /07 од Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: 1. Др Маја Марковић, доцент за ужу научну област Енглески језик и лингвистика, предмети: Фонетика енглеског језика, Фонологија енглеског језика. Одсек за англистику, Филозофски факултет, Нови Сад. Изабрана у звање Ментор. 2. Др Гордана Петричић. доцент за ужу научну област Енглески језик и лингвистика, предмет: Методика наставе енглеског језика. Одсек за англистику, Филозофски факултет, Нови Сад. Изабрана у звање Др Татјана Пауновић, ванредни професор за ужу научну област Англистичка лингвистика (предмети Фонетика и Енглески језик). Одсек за англистику, Филозофски факултет, Ниш. Изабрана 25. децембра II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Мирјана, Радивоје, Јовићевић 2. Датум рођења, општина, Република: Никшић, Никшић, Црна Гора 3. Година уписа на магистарске студије, смер/усмерење Година уписа на магистарске студије: Смер/усмерење: Англистика, Енглески језик. Број положених испита: 4 Просечна оцена: 10,00 III НАСЛОВ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: Вјештина читања у настави енглеског језика са тежиштем на стратегијама читања IV ПРЕГЛЕД МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: Навести кратак садржај са назнаком броја страна поглавља, слика, шема, графикона и сл. Магистарска теза обухвата 129 страна, а организована је на следећи начин: Апстракт са кључним речима на српском и енглеском језику; Садржај; Увод (1-3); 1. Теоријске поставке читања (4-49), са одељцима: 1.1. Историјски развој теорије читања; 1.2. Читање дефинисање појма и језички медијум; Предуслови за процес читања; Опште знање; Улога схема у читању; Предикцие и извођење закључака у читању; 1.3. Читање неуролошки процес и идентификација значења; Фиксације ока; Идентификација слова, речи и значења; 1.4. Модели процеса читања; Фоника; Психолингвистички модел; Зависност читаоца од контекста; 1.5. Брзина читања и увећавање брзине читања; 2. Стратегије читања (50-58), са одељцима: 2.1. Терминолошки проблеми; 2.2. Систематизација стратегија читања;

2 Однос брзог читања и пажљивог читања; Летимично читање; Читање на прескок у циљу налажења одређене информације; Пажљиво читање; Табеларни преглед карактеристика стратегија читања; 3. Оквир истраживања (59-67), са одељцима: 3.1. Предмет истраживања; 3.2. Циљ истраживања; 3.3. Параметри истраживања; 3.4. Опис конкретних активности у циљу разумевања прочитаног; 4. Методологија истраживања (68-76), са одељцима; 4.1. Опис узорка; 4.2. Метод, технике и инструменти истраживања; 4.3. Поступак истраживања; 5. Интерпретација резултата истраживања (77-102), са одељцима; 5.1. Резултати добијени на упитнику; Резултати контролне групе; Резултати експерименталне групе; Упоређивање резултата упитника контролне и експерименталне групе; Графички приказ резултата контролне и експерименталне групе добијених путем упитника; 5.2. Резултати добијени на тесту; Резултати контролне групе; Резултати експерименталне групе; Упоређивање резултата теста контролне и експерименталне групе; 5.3. Статистичка обрада података; 5.4. Графички приказ резултата контролне и експерименталне групе добијених на тесту; 5.5. Примена Т-теста за независни узорак; 6. Истраживање резиме и дискусија ( ); Закључак ( ); Литература ( ); Додаци ( ). Списак литературе садржи 102 одреднице. V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: У првом делу магистарске тезе Вјештина читања у настави енглеског језика са тежиштем на стратегијама читања кандидаткиња Мирјана Јовићевић уводи појмове и везане за стратегије читања и даје основне теоријске поставке читања. Кандидаткиња објашњава менталне и когнитивне процесе везане за читање и разумевање прочитаног, односно процесе конструкције значења према информацијама из текста. Кандидаткиња полази од тога да сврха језичке вештине читања није само провера разумевања и усвајања нових језичких структура и вокабулара, већ да читање доприности и богаћењу менталног садржаја дугорочне меморије ученика и надограђује њихово опште знање. Разумевање при читању сложен је задатак који зависи од разних аутоматских и стратегијских когнитивних процеса. У другом делу рада кандидаткиња даје детаљан преглед познатих стратегија читања (брзо и пажљиво читање; летимично читање; читање у циљу налажења информације) и табеларни приказ у којим показује утицај стратегије читања на исход читања (у погледу брзине, степена разумевања, идентификације главне идеје текста, селективности, итд). У наредном делу рада кандидаткиња приказује своје истраживање, спроведено у једном полугодишту током наставе енглеског језика у два шеста разреда основне школе. Циљ истраживања био је да се установи однос између употребе стратегија читања и успешности у разумевања прочитаног текста. Општи циљ рада јесте да покаже да у настави страног језика постоји потреба за променом односа према вештини читања, односно да стратегију читања треба бирати у зависности од потребе читаоца и од врсте текста, а не инсистирати само на одређеним читалачким стратегијама. Кандидаткиња сматра да је самој вештини читања у настави посвећено мало пажње, те да се она мора код ученика плански развијати. Канидаткиња полази од хипотезе да развијање различитих читалачких стратегија у настави енглеског језика и усклађивање стратегије са врстом текста и потребом читања доприносе побољшању вештине читања ученика. У истраживању које ће кандидаткиња спровести са експерименталном и контролном групом провериће заснованост својих хипотеза. За истраживање је одабран узорак који сачињавају ученици шестог разреда основне школе који енглески уче као страни језик. Ученици су подељени у две групе: контролну и експерименталну. Истраживање је спроведено у склопу редовних чесова енглеског језика и трајало је једно полугодиште. Испитаници су најпре замољени да одговоре на упитник, чија је сврха била да се установи учесталост употребе стратегија читања на страном језику. Овај полазни упитник састављен је на темељу литературе и нацрта

3 3 упитника о стратегијама учења млађих ученика (Cohen and Oxford 2002 извор није наведен у литератури, а у раду није показано у којој мери се одступало од овог упитника). Упитник се састоји од тврдњи изражених у првом лицу и подељених у три групе: шта ученик чини да би више читао, шта чини да би разумео прочитано и шта чини кад нешто не разуме. Резултати упитника указују на то да нема значајних разлика између испитаника контролне и експерименталне групе. Кандидаткиња, међутим, није извршила поређење група према степену знања енглеског језика пре почетка свог истраживања, ни путем конкретног теста знања, ни поређењем успеха двеју група, што је озбиљан методолошки недостатак у истраживању. Кандидаткиња подразумева да су обе групе училе енглески језик подједнак број година, али не даје податке о томе. Потом се приступа интензивнијем раду са експерименталном групом, што подразумева укључивање већег броја активности на часу везаних за читање и употребу различитих стратегија читања. На овим часовима ради се на развијању се способности селекције, коришћења редундантних информација, вредновања великих количина информација, уочавања главних идеја и слично, с циљем постизања вишег степена разумевања читаног текста. Контролна група је активности читања обављала по редовном наставном плану. На крају истраживања, кандидаткиња је у обе групе спровела тест за проверу разумевања прочитаног текста. Детаљна статистичка анализа показује да је експериментална група постигла боље резултате на овом тесту од контролне групе, на основу чега кандидаткиња закључује да је почетна хипотеза потврђена, односно да развијање различитих читалачких стратегија у настави енглеског језика доприноси побољшању вештине читања ученика.

4 VI ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА 4 Кандидаткиња на основу спроведеног истраживања и квантитативне анализе резултата закључује да постоји позитивна корелација између активности којима се развија вештина читања, односно примена различитих стратегија на часовима страног језика и степен разумевања прочитаног. На основу тога, кандидаткиња извлачи и педагошке импликације да редовни план и програм наставе страног језика треба обогатити различитим стратегијама читања. VII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА Комисија са жаљењем констатује да је приказан магистарски рад Вјештина читања у настави енглеског језика са тежиштем на стратегијама читања кандидаткиње Мирјане Јовићевић у великој мери плагијат магистарске тезе Развијање вештине читања у настави енглеског језика на различитим нивоима учења, који је успешно одбрањен године на Филолошком факултету у Београду, а њен аутор је Јелена М. Марковић. Наиме, прва три поглавља рада (од Увода до Истраживања, тј. од 1. до 58. стране), као и један део Закључка тезе ( ) такорећи дословно су преписани из поменуте магистарске тезе, укључујући и фусноте, табеле, графиконе и цитате. Све библиографске јединице из магистарске тезе Јелене Марковић осим две, преузете су у раду Мирјане Јовићевић. Приликом плагирања наведеног рада кандидаткиња Мирјана Јовићевић чини и бројне грешке. Она погрешно преписује једну табелу (Табела 1, стр. 9), објашњава цртеж који није ни приказала (стр. 15), наводи да је у припреми чланак који је изашао из штампе године (одредница бр. 69). Само истраживање, које је једини самостални део рада, приказано је веома штуро и непрегледно. Приликом плагирања, Мирјана Јовићевић нигде у раду не позива се на магистарску тезу Јелене Марковић, нити је наводи у свом списку коришћене литературе. Сматрајући да се ради о тешком огрешењу о етички кодекс научног истраживања и академског рада, ова Комисија даје негативну оцену магистарске тезе Вјештина читања у настави енглеског језика са тежиштем на стратегијама читања кандидаткиње Мирјане Јовићевић. VIII КОНАЧНА ОЦЕНА МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ 1. Да ли је теза урађена у складу са образложењем наведеним у пријави теме да 2. Да ли теза садржи све битне елементе НЕ (упућивање на литературу која је највише коришћена) 3. По чему је теза оригиналан допринос науци Сама идеја о утврђивању корелације између развијања стратегија читања и разумевања представљала би оригиналан допринос да магистарска теза не садржи друге озбиљне пропусте. 4. Недостаци тезе и њихов утицај на резултат истраживања Пре свега, основни недостатак тезе јесте чињеница да није урађен самостално. Само истраживање веома је штуро приказано, утолико што кандидаткиња не објашњава прецизно с којим циљем и како су спроведене конкретне активности током наставе (Одељак 3.4). Поред тога, Комисија сматра да је чињеница да кандидаткиња није спровела улазно тестирање нивоа језичког знања двеју група озбиљан методолошки недостатак. Највећи недостатак ове магистарске тезе јесте чињеница да је њен велики део дословно преписан, док се кандидаткиња у раду не позива на магистарску тезу коју је преузела, нити је наводи у свом списку коришћене литературе. Стога Комисија одбија магистарску тезу Мирјане Јовићевић сматрајући да се ради о плагијату, без икакве могућности дораде. IX ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене тезе, комисија предлаже: - да се магистарска теза одбија

5 У Новом Саду, ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ 1. Доц. др Маја Марковић, Филозофски факултет, Нови Сад 2. Доц. др Гордана Петричић, Филозофски факултет, Нови Сад 3. Проф. др Татјана Пауновић, Филозофски факултет, Ниш НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.