би ти и Си мо Ма та вуљ али нам па жљи во чи та ње 95. пи сма пре пи ске са Са ви ћем от кри ва да то ни је Ма та вуљ! (Не смем да ка жем шта сам све про чи тао не бих ли от крио ко је кор бру дер ме ђу тим, сти гао сам са мо до то га ко ни је.) Али, све су то сит ни це, ко је при ка зи вач ове књи ге ис пи су је из страха да не бу де оп ту жен да књи гу ни је па жљи во чи тао. Јер, Ла зу Ко сти ћа мо ра мо па жљи во чи та ти. Ако га па жљи во чита мо, не ће нам про ма ћи, на при мер, ни је дан Сте ван Ћур чић. И са да, све сно, ула зим у кон тра дик тор ност. Бу нио сам се про тив отво ре них пи са ма јер су већ штам па на и јер жи ве је дан дру га чи ји живот. А ов де се ра ду јем јед ном пре штам па ном тек сту. Пре штам пан је, чита о ци ма је то већ ја сно, текст Сте ва на Ћур чи ћа. Са та квом ме ром и са т ол и ко т а к т а с т а о је Ћу р ч и ћ у од б р а н у не н а г р а ђ е ног Л а з е Кос т ић а, а опет ни јед ном реч ју ни је по вре дио награ ђене, Змаја и Љубу Ненадовића. Ово вре ме ис кљу чи во сти, на жа лост, не зна за та кве тек сто ве. Др Ми ли вој С. НЕ НИН Уни вер зи тет у Но вом Са ду Ф и л о з о ф с к и ф а к у л т е т Од сек за срп ску књи жев ност n e n i n lo k @ y a h o o.c o m ГРУП НИ ПОР ТРЕТ С ИЗ ГУ БЉЕ НИМ ПРО СТО РОМ Властимир Су дар, Пор трет умјет ни ка као по ли тич ког ди си дента: живот и дје ло Алек сан дра Пе тро ви ћа, Филм ски цен тар Ср би је, Бе о град 2017 Да би се опи са ло ста ње у ко је је до спе ла са вре ме на срп ска ки нем а т о г р а ф и ја, в е р о в а т н о је с а с в и м д о в о љ н о н а в е с т и п о д а т а к к а ко в е ћ г о д и н а м а н и је д а н н а ш фи л м н и је п ри к а з а н у не ком од б р ој н и х п р о г р а м а н ај зн ач ајн ијег св е тског фи л мског ф ес т и в а л а у К а н у. Ис т и н а, п р о ш ле го ди не, у окви ру се лек ци је Кан кла сик, при ка за на је но ва, ди ги та ли зов а н а ко п и ја фи л м а Ск у п љ а ч и п е р ја А ле к с а н д р а С а ше Пе т р о ви ћ а. О в а свечана про јекција упри ли че на је по во дом пе де се то го ди шњице тријумфа јед ног од нај ве ћих срп ских филм ских ре ди те ља, ко ји је те да ле ке 1967. г од и не з а ов о св о је р е ме к-де ло н аг р ађ е н Гр а н п р и је м в е л и ког к а н ског жи ри ја. Фе стивал ској публици се поклонила глумица Оливера Катарина, ко ја је, п ре ма и з ве ш т а ји ма на ш и х ме д и ја, на од у ше в ље ње п рису тн и х н а п р и је м у о рг ан и з о в а н о м у ч а с т п о н о в н е к а н с ке п р о је к ц ије к у л тн о г Пе т р ов ић ев о г ф и лм а з ап ев а л а у с в е т у и д аљ е п р е п о з н а т љ и в у п е с м у Ђ елем, ђе лем. Тако је, у п рко с ч ињ ен иц и да је Пет р овићев фи л м пот ом 357
п ри к а з а н у би о ско п и м а ш и р ом Ф р а н ц у ске, и т а п ри л и к а д а с е св е т ск а јав ност по дроб ни је упо зна са вр хун ским до ме ти ма на ше кул ту ре прет в о р е н а у н и же р а з р ед н и е с т р а д н и до г а ђ ај. Ме ђу тим, обе ле жа ва ње по ла ве ка од на стан ка јед ног од нај зна чајн ији х фи лмо в а с рп ске к и не ма т о г р а фи је још јед ном је по т в рд ио к ако сву тро мост и не до вољ но ан га жо ва ње це лих ин сти ту ци ја код Ср ба че сто надо мест и самоп регорн и т руд изузе тн и х појед и на ца. Јер, док су се на д ле ж н и х в а л и л и успел и м к а нск и м С к уп љ а ч и пе р ја п а р т и је м, н а ш а к у л т у р а је по с т ал а б о г а т и ја з а к њи г у Вл а с т и м и р а С у д а р а Пор т ре т ум је тн ика ка о п о л и т и ч ко г д и с и д е н т а: ж и в о т и дје л о А л е к с а н д р а Пе т р о в и ћ а, ко ју је под уред ни штвом вред ног Мирољуба Сто јановића објавио Филмски цент а р С р би је. Реч је о сту ди ји ко ја је пр во на пи са на на ен гле ском је зи ку, а на основу Су дарове док тор ске ди сер та ци је ко ју је од бра нио 2007. го ди не на Униве р зи тет у у Сен т А нд реји у Ш ко тској, у ок ви ру п ро јек та Ба л кан ск и фи л м. Књи га је пр во об ја вље на у Ен гле ској, а по том и у САД, да би је Су дар са да пре вео на срп ски и омо гу ћио нам да упра во на пе де се то го ди шњи цу по јав љи в а њ а н ајпо зн а т и је г Пе т р овићев ог фи лм а у р он имо у св ет ов е њ ег ов е ве ли ке умет но сти, али и да се још јед ном су о чи мо са на чи ном на ко ји свет већ ско ро три де це ни је гле да на све што до ла зи са ових на ших про сто ра. Је р, док з а до ма ће по ш т о ва о це фи л м ске у ме т но с т и С у да р о ва к њи г а пред ста вља пр во ра зред ну при ли ку да се до нај сит ни јих де та ља упо знају с а сви м фаз а ма Пе т р о ви ће в ог у ме т н и чког с т в аралаш т в а, знат иже љн и ино стра ни чи та лац ће у њој про на ћи по твр ду сво јих већ одав но уврежен и х д в од и м е н з и о н а л н и х п р ед р а с у д а о у з р о ц и м а и н а ч и н у р а с п а д а Ју г о с л а ви је. Да не буде забуне, Властимир Судар је урадио одличан посао! Њег о в а с т у д и ја н а шој фи л м ској п у б л и ц и с т и мо же д а с л у ж и с а мо н а ч а с т, те као ве ли ки и сна жан под сти цај да у из да њу Филм ског цен тра Ср би је у годи на ма ко је долазе добијемо зна лачки написане монографије посвеће не м но г и м р е ле в а н т н и м до м а ћ и м фи л м ск и м с т в а р а о ц и м а (и п а к, п р е св е г а фи л м ск и м р е д и т е љи м а!). И а ко с е од л у ч ио д а Пе т р о ви ће в оп ус по см а т р а и т у м а ч и у св е тл у по л и т и ч к и х и ис т о ри ј ск и х де ш а в а њ а, С у да р н и јед ног је д и ног т р е н у т к а ни је до пу стио да би ло ко ји дис курс над вла да онај фил мо фил ски, па смо у овој с т у д и ји п ре све г а до би л и у з бу д љи ву, ау т ен т и ч н у и т ач н у п ри ч у о ж и в о т у и де л у јед ног од н ај в е ћ и х и н ај зн а ч ајн ји х н а ш и х у ме т н и к а д в а де се то га ве ка. Та ко пред со бом има мо по дроб ну при чу о на стан ку и рецеп ц и ји сви х Пе т р о ви ће ви х фи л мо в а: од њ е г о ви х к рат к и х радов а, з ат и м п р ви х д у г о ме т р а ж н и х и г р а н и х фи л мо в а, по т ом п р е лом ног фи л м а Три, з а т и м с л а в н и х Ск у п љ а ч а п е р ја, о спо р а в а ног и ок ле в е т а ног Б и ћ е с ко р о про паст све та, па све до стра них ко про дук ци ја Ма ј с т о ра и Ма р га р и т е и Групног пор тре та с да ма мом, и на са мо ме кра ју не до вр шених Сеоба. 358
Упу стив ши се у чи та ње Пе тро ви ће вог опу са и у кљу чу од но са власти и умет ни ка, Су дар је не са мо ус пео да до пре до ср жи ње го ве филмске по е ти ке већ и да до ка же ка ко се од до ба на стан ка Ск у п љ а ч а п е р ја до данаш њи х дана у т ом однос у, з ап рав о, н и је п р о ме н и ло г о т о в о н и ш т а. Пр о ме н и л а с у с е и ме н а и т е ри т о ри је не к и х д р ж а в а, њи хо в а д ру ш т в е н а у р е ђ е њ а, а л и т о н и је у м а њи ло пот р ебу у ме т н ик а д а г о в о р е о п и т а њи м а чов е ко в е с ло б о де у н у т а р ови х, с у ш т и н ск и, р е п р е си в н и х и р е г р е си в н и х по л и т и ч к и х си с т е м а. По ли тич ки си стем СФРЈ био је сло жен ко ли ко и сви оста ли по литич ки си сте ми. И док је с јед не стра не био не у мо љив и ре пре си ван, с д руг е с т р ане је омог ућ ио р а зв ој б ог ат е и в р едне у ме тн и чке сцене. Н и ско ро т ри де се т го д и на на кон ко нач ног рас па да тог си сте ма го то во да не ма оних ко ји су спрам ње га рав но ду шни. Би ло да се ра ди о нај по вр шин скијој југоносталгичности или пак југофо бичности, или о струч ним, ду бинск и м а на л и з а ма на ч и на фу н кц ион ис а њ а т ог сис т е ма и л и у з р о к а њ е г о в ог бр зог рас па да, о про сто ру и времену у коме су, из ме ђу оста лог, на ста јал и и фи л мо ви А ле к с а н д р а Пе т р о ви ћ а и д а н а с с е г о в о ри с а не и з б е ж ном до зом стра сти. П р о с т о р и в р и ј е м е к о ј е с м о и з г у б и л и... п о м и њ е и В л а с т и м и р С уд а р у по св е т и к њи г е св о ји м р о д ит е љи м а, п а н а м т и ме д а је мо г ућ но с т д а њ е г о ву к а п и т а л н у с т у д и ју ч и т а мо и к а о п ри ч у о н а с т а н к у, р а з в о ју и про па сти јед не др жа ве, али и као пи о нир ски по ку шај ин ди рект ног суо ча ва ња са на сле ђем ко је су на ма оста ви ла де ца ко му ни зма. А р ед ит е љ А л е кс а нд а р С аш а П е т р ов и ћ ј е с т е б и о т и п и ч н о д е т е ко м у н и зм а. По п у т в е ћ и не ју г о с ло в е н ск и х у ме т н и к а ко ји с у св о је п р в е ства ралачке кораке направи ли у првим после рат ним го ди на ма, и Пет р о в и ћ је с а з р е в а о п од п р е с у д н и м у т и ц а је м л е в е и д е је. Њ е г о в и п р в и фи л м ск и ко р ац и по т п у но с у у зн а к у ле њи н и с т и ч ког с х в а т а њ а зн а ч а ја и з а д а т а к а с ед ме у ме т но с т и. Међ ут и м, п аж љ ив о а н ал из ир ај ућ и т е п р в е Пе т р о в и ћ е в е к р а т к е фи л мо в е (од ко ји х не ке с а да мо же мо по гле да т и з а х в а љу ју ћ и и нт е рнет у), С у д а р у њ и м а п р он ал аз и к л иц у о н и х њ ег ов и х к а с н и ј и х, к л а с и ч н и х о с т ва ре њ а, к а ко на са д р жај ном, т а ко и на по е т и ч ком п ла н у. А на л и зи рају ћи и Пе тро ви ћев крат ки документар ни филм о сли ка ру Пе тру До брови ћу, С у дар на с не д во см и сле но у п у ћу је на је да н од нај ве ћ и х у ме т н и ч к и х д ом е т а р е д и т е љ е в о г о п у с а, а т о је и зр а ж ен а и с а м о с в ој н а л и ко в н о с т св а ког њ е г о в ог к а д р а. Х р о но ло ш к и п р а т е ћ и Пе т р о ви ће в р а з в ој н и п у т, с т у д и о зно п рилазе ћ и св а ком њ е г о вом р е а л и з ов аном а л и и нер еал из ов аном рад у, С удар све ин тен зив ни је по чи ње да ства ра огле да ло у ко ме се из стра ни це у страни цу, из го ди не у го ди ну, из фил ма у филм по ма ља пор трет умјет ни ка као по ли тич ког ди си ден та. Тра га ју ћи за свим нај за чај ни јим од ли ка ма Пе трови ће в е фи л м ске по е т и ке, п р а в о в р е ме но у к а з у ју ћ и н а к а р а к т е ри с т и ч не 359
на ра т и в не т о кове, на мот иве и њихо ве вари ја ц и је ко ји се се ле и з фи л ма у филм, Судар уједно доноси и причу о поло жа ју умет ни ка у ју го сло венском с о ц и ја л и с т и ч ком д ру ш т ву и о од но с у ру ко в о де ћ и х и и де о ло ш к и х с т ру к т у ра та к вог д ру ш т ва п ре ма у ме т н и к у, т е на с су о ча ва са својеврсн и м г ру п н и м по р т р е т р ом с и з г у б љ е н и м п р о с т о р ом. О в а к а в, д в о сме р н и н а ч и н т у м а че њ а це ле јед не ис т о ри ј ске е похе н и је нов. На ве д и мо т ек до к у мен т ар н и фи л м М и ле Ту рај л и ћ Си не ма ко м у н и с т о и и г р а н и фи л м Д и н к а Т у ц а ко ви ћ а До к т о р Ре ј и ђ а в о л и. Оно ш т о ову к њи г у В л а с т и м и р а С у д а р а и п а к р а з л и к у је од т и х о с т в ар ењ а је сте пре све га сам пред мет ње го вог ин те ре со ва ња, али и на чин на ко ји су ис п ри ч а не т е д в е, уско по в е з а не п ри че. З а х в а љу ју ћ и т а к в ом п ри с т у п у, С у д а р је ус пе о д а к ри с т а л но ја сно по ву че де м а р к а ц и о н у л и н и ју и з ме ђу по с т у па к а в ла с т и и ре а к ц и ја у ме т н и к а на т е по с т у п ке. Уп ра во т а л и н и ја је с т е по т в р д а у ме т н и ко в ог п р а в а, а л и и о б а в е з е д а св о ји м де лом у к а же н а св а к и по к у ш ај ог р а н и ч а в а њ а чо в е ко в е с ло б о де. Алек сан дар Пе тро вић је био упра во та кав умет ник. Увек на страни чо ве ка, он је ис тра јао у сво јој на ме ри да сни ма фил мо ве у ко ји ма ће из но ва би ти ис пи тан од нос из ме ђу чо ве ко ве те жње за сло бо дом и ре преси в ног а па ра т а ко ји т у сло б о д у не п ре с т а но г у ш и. С у да р о ва п ри ча о ње г о в ом ж и в о т у и о њ е г о ви м фи л мо ви м а з а п р а в о је још јед н а п рич а о т ом од но с у. У т ој п ри ч и по св о ме к а р а к т е ру и по с ле д и ц а м а си г у р но с е и з д в а ја епи зо да у ве зи са фил мом Пла с т ич н и Ис ус Ла з а ра Ст о ја но ви ћ а, док је tri via која го во ри о ау тор ству сце на ри ја за филм Ема ну е ла 2 го тов предло жак за ка кво но во књи жев но или, што да не, филм ско де ло. Је д ин а з а м е р к а ко ја б и м о г л а д а с е у п у т и п и с ц у о в е и з в а нр едн е књи ге о ве ли ком ре ди те љу ти че се при лич но огра ни че ног бро ја ре левант них из во ра на ко је се по зи вао ка да се упу штао у ту ма че ња ши ре и уже ге о по ли тич ке си ту а ци је на тлу бивше Ју го сла ви је. Ци ти ра ју ћи истори ча ре и пу бли ци сте ко ји су све оно што се де ша ва ло пре, то ком и на кон р а с п а д а СФРЈ т у м а ч и л и с а с т а но ви ш т а по б ед н и к а у т ом с у ко бу, С у д а р је сиг у р но з а дов ољио зн ат иже љу з ап а дног ч ит аоц а, а л и је т име дом аћег ч и т а о ц а још јед ном с у о ч ио с а г о м и лом ов л а ш н и х и п а у ш а лн и х оцен а ко ји ма нам је, сва је при ли ка, ме сто ло ших мо ма ка за га ран то ва но. А л и, з а р и т а ч и њ е н и ца н и је још је да н до к а з о г о т о в о ма т е ма т и ч кој пре ци зно сти са ко јом се мо же до ка за ти ка ко ни јед на иде о ло ги ја не до звољ а в а н и н ај м а њи д и с о н а н т н и т он? И к а ко м и д а н а с и д а љ е ко ле к т и в но ис па шта мо због од би ја ња да се по ви ну је мо ама баш свим аде ти ма ново га свет ког по рет ка, та ко је Алек сан дар Пе тро вић ис пу нио сво ју дисиден т ск у с уд би н у не п ри с т а ју ћ и н и на и де о ло ш ке з а х т е в е нек адаш њи х вла да јућих струк ту ра, ни на не ке од зах те ва про ду це на та његових филмо в а н а с т а л и х в а н Ју г о с л а ви је. 360
Во де ћи до по след њег да на бор бу и са јед ни ма и са дру ги ма, ни је ус пео да до вр ши сво је жи вот но де ло, па смо та ко оста ли ус кра ће ни за ње гову филмску адаптацију Се оба Мило ша Цр њан ског. Ка ко ка же Влас т и м и р С уд а р, и ако је ов ај ф и л м п р ик аз а н некол ико п ут а н а в ел иком плат ну, а по том и као те ле ви зиј ска се ри ја, ми до да нас, за пра во, ни смо в ид ел и и в ер ов а т н о н ик ад а н ећ ем о н и в и д ет и о н у кон ачн у, а ут о рс к у вер зи ју овог Пе тро ви ће вог, ка ко се то ка же, те ста мен тар ног фил ма. За уте ху, са да има мо ову вред ну и та ко по треб ну књи гу. Ње но по ја в љи ва ње на пе де се т ог од иш њи ц у п ри к а зи ва њ а Ск у п ља ча п е р ја у Ка ну мо же са мо да по мог не не ким мла дим, још увек не по зна тим фи л м ск и м с т в а р а о ц и м а у по к у ш а ју д а с т в о р е св о ју по е т и к у и ис т р а ју у н а с т о ј а њу д а н и к а д а н е и з г у б е о с в о ј е н и п р о с т о р с т в а р а л а ч к е с л о б о д е она ко ка ко је то чи нио Алек сан дар Пе тро вић. В у л е Ж У РИ Ћ СРП СКА БА РОК НА ПО БО ЖНОСТ П РЕ П Л И ТА ЊЕ ИС ТО К А И ЗА П А Д А Б о д и н Ву к с а н, Б а р о к н е т е м е с р п с ко г и кон о с т а с а X V I I I в е к а, П л а т о не у м, Но ви Сад 2016 Исто ри чар умет но сти Бо дин Вук сан, ко ји нас је, на кон ви ше де цен и ј ског пе д а г о ш ког р а д а, не о че к и в а но н а п у с т ио 2012. г о д и не, о с т а вио је и з а с еб е неп уб л иков ан у док т о рск у д и с е р т ац и ју од в е л и ког зн а ч а ја з а п р о у ч а в а њ е с рп ског б а р о к а. Но в о с а д ск а и з д а в ач к а к у ћ а П л ат онеу м је ову вред ну сту ди ју, под на зи вом Ба рок не те ме срп ског ико но с та са X V I II в е ка, то ком 2016. го ди не из не ла пред ши ру јав ност, уз ве ли ки при ре ђив ач к и т р уд А л е к с а н д р е Ку ч е ко в и ћ. У р а с ко ш н о оп р е м љ е н ој и б о г а т о и л у с т р о в а ној к њи зи с у с р е ће мо с е с а ис т р а ж и в а њ е м т е м а т ске и ви з у е л не тран сфор ма ци је ико но ста са ба рок ног до ба, ко ју је Бо дин Вук сан прика зао кроз иконоло шку при зму. Он по ка зу је из у зет но по знавање развоја п р а в о с л а в не и к а т о л и ч ке б о г о с лов ске м и с л и, к а о и н а ч и н а н а ко ји је цр ква про жи ма ла сва ко днев ни жи вот љу ди, због че га је књи га по тен ција л но з а н и м љи ва сви м ч и т а о ц и ма з а и н т е ре с о ва н и м з а д у хов н у к ул т у ру. Ви с о к и б а р ок н и и ко но с т а с б ог а т о у к р аше н поз л ат ом, к ак а в с е у X V I I и у X V I I I в е к у ја вио у п р а в о с л а в ној с р е д и н и, с а д р ж а в а о је м но г о ви ше ре до ва ико на не го прет ход ни тра ди ци о нал ни тип, чи је су ка рак теристи ке би ле два -три ре да икона и скромне резбарије. Стил иконописањ а т о ком ба р о к а т а ко ђе је п р о ме њен, па је у ме с т о зо г ра ф ског сл ик арс т ва, ко је је махом корис т ило с р едњ овековне виз а н т и јске о бра сце, п р е о в ла да о 361