UNIVERZITET U BEOGRADU SAOBRAĆAJNI FAKULTET KATEDRA ZA DRUMSKI I GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA Osnovne studije: P L A N I R A N J E T R A N S P O R T N O G S I S T E M A Definisanje vizije i ciljeva sistema Predavač: Prof. dr Slaven M. TICA, dipl.inž.saobraćaja Beograd, 2019. godine Tabela: Proces planiranja sistema transporta putnika 1
Prema teoriji sistema prva faza u procesu planiranja sistema javnog gradskog transporta putnika zahteva definisanje misije, vizije, predmeta i vremenskog okvira planiranja, opštih ciljeva koji se žele postići u procesu planiranja, definisanje specifičnih ciljeva i zahteva, definisanje kritičnih faktora, ograničenja i standarda. Misija sistema javnog transporta putnika podrazumeva definisanje svrhe postojanja sistema, kojom se izražava sadašnja i buduća delatnost i poslovna aktivnost sistema. MISIJA SISTEMA JAVNOG TRANSPORTA PUTNIKA treba da bude usmerena ka stvaranju uslova da sistem postane efikasan, savremeno organizovan i racionalan, okrenut proizvodnji kvalitetne transportne usluge korisnicima sistema, sa velikim uticajem na realizaciju mobilnosti stanovnika grada. Definisanje vizije, prema teoriji sistema, zahteva sagledavanje i uzimanje u obzir ciljeva i planova razvoja viših sistema (grada i gradskog transportnog sistema) i zahteva ključnih - interesnih grupa prema sistemu javnog transporta putnika. Generalno, vizija treba da sadrži strateške izbore i vrednosti koje definišu pogled na svrhu i način postojanja budućeg sistema u okviru grada i gradskog transportnog sistema, odnosno mora biti komplementarna sa ciljevima viših sistema. Vizija sistema javnog transporta putnika treba da sadrži strateške izbore i vrednosti koje definišu pogled na svrhu i način postojanja sistema u okviru grada i gradskog transportnog sistema. VIZIJA SISTEMA JAVNOG MASOVNOG TRANSPORTA PUTNIKA treba da bude usmerena ka pouzdanom, stabilnom, dostupnom u prostoru i vremenu, kvalitetnom pružanju transportne usluge korisnicima, pod ekonomski najpovoljnijim i ekološki prihvatljivim uslovima. 2
CILJNA FUNKCIJA SISTEMA JAVNOG GRADSKOG TRANSPORTA PUTNIKA, može se definisati kao proizvodnja maksimalnog nivoa kvaliteta transportne usluge za definisani nivo troškova, odnosno da se zahtevani obim i kvalitet transportne usluge uz unapred definisane troškove, realizuje uz maksimalnu efikasnost i efektivnost uz minimizaciju negativnog uticaja sistema na okruženje. Ciljna funkcija sistema se izražava preko određenog broja pokazatelja performansi rada sistema (KPI) koji predstavljaju kvantitativni izraz funkcije cilja sistema i osnova za ocenu stepena izvršenja postavljenih ciljeva celine sistema (efektivnost sistema). NAPOMENA: Ciljna funkcija mora biti definisana i kvantifikovana preko KPI Osnovni cilj procesa planiranja sistema transporta putnika je postizanje optimalne proizvodne, tehničke i ekonomske efikasnosti sistema i postizanje sveukupne pogodnosti sistema za korisnike. Predmet planiranja sistema može biti celina sistema, delovi strukture sistema (komponente sistema) ili procesi unutar strukture sistema. Definisanje ciljeva i ciljne funkcije sistema koju planirani sistem mora ispuniti u ciljnoj godini planiranja, predstavlja osnovu bilo kog dobro osmišljenog plana. Ciljevi koji se postavljaju uglavnom su u funkcionalnoj vezi sa vremenskim okvirom planiranja. Kratkoročno planiranje obuhvata projekte i mere koje se mogu primeniti u periodu od 1-3 godine, a u nekim slučajevima i do 5 godina. Ova vrsta planiranja obično ne uključuje kapitalne investicije i izgradnju velikih infrastrukturnih građevinskih projektata. Predmet kratkoročnog planiranja su uglavnom ak vnos vezane za unapređenje kvaliteta transportne usluge, kupovinu novih vozila, modifikaciju postojećih ili otvaranje novih linija, male infrastrukturne promene, promene u organizaciji i upravljanju sistemom, unapređenje tarifnog sistema, sistema naplate i sistema karta, mere vezane za intermodalnu integraciju, itd... Dakle, kratkoročno planiranje zavisi od trenutnih - sadašnjih uslova i trendova u budućnos, budući da promene koje se planiraju mogu se modifikovati ili čak promeniti. Nije direktno fokusirano na događaje velikog dometa, osim u domenu provere kompatibilnosti sa planovima u dužem vremenskom periodu. 3
U nekim slučajevima, kratkoročno planiranje se vremenski prolongira i na srednjoročni period i uglavnom se odnosi na projekte koji uključuju umerene investicije i period period implementacije od 5-10 godina (npr. rekonstrukcija infrastrukture, izgradnju ili razvoj novih tipova vozila, i sl.). Dugoročno planiranje obično uključuje u proces planiranja sve elemenate strukture sistema. Planovi velikog dometa uključuju velike investicije sa horizontom planiranja od10-25 godina. Po svojoj prirodi, ova vrsta planiranja se bavi projektima koji uključuju kapitalne investicije, suštinske modifikacije sistema, razvoj novih elemenata strukture sistema, i sl. Pošto su takvi događaji trajni, oni imaju mnogo efekata i interakcije sa drugim aktivnostima. Njihovi dugoročni efekti se obično modeliraju i pažljivo procjenjuju. Dugoročni projek se uglavnom odnose na razvoj novih sistema, većih multimodalnih terminala, velikih promena u tehnologiji, razvoj mreže linija i izgradnju infrastrukturnih objekata i sl. Ovi planovi se revidiraju u određenim vremenskim intervalima, obično svake pete godine, i njihovo prilagođavanje ili modifikacija se vrši ukoliko dođe do nekih promena koji imaju suštinski uticaja na dalji tok razvoja sistema. Finansiranje projekata dugoročnog planiranja sistema mora uključiti procenu ekonomskih, socijalnih i ekoloških efekata uticaja sistema na okolinu, ali i procenu troškova za širu zajednicu. Pristup definisanju ciljeva u procesu planiranja razvoja sistema treba bazirati na konceptu S.M.A.R.T. * Specifičan (Specific) Definisati šta tačno treba da postignemo sa konkretnim ciljem? Što je cilj jasniji, više je verovatno da će se cilj i pos ći. Ko je uključen?, Šta se želi postići?, Gde se realizuje?, Šta je razlog i svrha postijanja cilja?. Merljiv (Measurable) - Kako da znamo da li smo postavili adekvatan i merljiv cilj? Treba dati odgovore na pitanja "Koliko nam treba? i "Kada ćemo znati kada je cilj dostignut? Ostvarljiv (Attainable) - Da li je cilj realno ostvarljiv i zasnovan na resursima koje imamo na raspolaganju ili ako ih nemamo kako ih možemo nabaviti? Najbolji ciljevi treba da nas podstaknu, ali ne toliko da iziskuju nedostupne resurse ili nerealna očekivanja. Da li su ciljevi u okviru standarda performansi? Relevantan (Relevant) - Da li će nam definisani cilj pomoći da ostvarimo viziju? Postavljanje ciljeva koji nisu usklađeni sa ostalim ciljevima i sa krajnjim ishodom stanja sistema skrenuće našu pažnju sa puta kojim treba da stignemo tamo gde želimo. Pravovremen (Timely) - Koji je krajnji rok za realizaciju cilja? Bez precizno definisanih vremenskih okvira povezanih sa svakim ciljem, povećavamo verovatnću ih nećemo pos ći i uskladiti sa planiranim aktivnostima. * (Preuzeto i modifikovano od Masterful Marketing LLC., 2018) 4
Prilikom postavljanja ciljeva u procesu planiranja sistema javnog transporta putnika neophodno je voditi računa o dostizanju opštih ciljeva, odnosno da: - Postavljeni ciljevi budu komplementarni sa ciljevima razvoja viših sistema (grada i gradskog transportnog sistema); - Ispunjenje većine potreba i interesa svih stanovnika urbanog područja u procesu realizacije mobilnosti; - Kvalitetna realizacija mobilnosti svih stanovnika urbanog područja korišćenjem sistema javnog transporta putnika; - Obezbeđenje održivosti sistema uz unapređenje proizvodne, ekonomske i ekološke efikasnosti. - Dostupnost glavnih centara aktivnosti bez hronične zagušenosti i nepotrebnog gubitka vremena; - Razvoj multimodalnog sistema i kombinovane mobilnosti kako bi se efikasno postigli zahtevani obrasci mobilnosti; - Povećanje konkurentnosti sistema i kvaliteta transportne usluge u odnosu na privatni automobil naročito u centralnom urbanom području i duž glavnih koridora. - Mogućnost primene savremenih tehničko-tehnoloških inovacija; - Realnost i ostvarljivost ciljeva u funkciji vremenskog perioda planiranja; - Poštovanje principa hijerarhije u dostizanju ciljeva (primarni, sekundarni,...), itd. Najznačajni zahtevi koji utiču na proces planiranja sistema su zahtevi koje ispostavljaju viši sistemi (grad i gradski transportni sistem) prema sistemu javnog transporta putnika. Generalno, zahtevi koje ispostavljaju grad i gradski transportni sistem prema sistemu javnog transporta putnika mogu se definisati kao: A. Zahtev da sistem javnog transporta putnika u posmatranom periodu vremena obezbedi proizvodnju i realizaciju zahtevanog obima i kvaliteta transportne usluge, a posebno u područjima gde je koncentracija aktivnosti najveća. B. Zahtev da sistem javnog transporta putnika bude komforan i pristupačan u prostoru i vremenu, odnosno da obezbeđuje uslugu svim područjima u kojima postoji potreba za transportom. C. Zahtev da sistem javnog transporta putnika pouzdano, kvalitetno i efikasno funkcioniše u prostoru i vremenu. D. Zahtev da sistem javnog transporta putnika bude dostupan za korišćenje, odnosno da je dostupan svim građanima po jednakim i unapred poznatim uslovima, E. Zahtev da sistem javnog transporta putnika uključuje razumne troškove za adekvatnu cenu transportne usluge. 5
F. Zahtev da sistem javnog transporta putnika bude integrisan u gradski transportni sistem koji je projektovan i funkcioniše tako da svaki od podsistema u sinergiji sa ostalim daje doprinos maksimalnoj efikasnosti i kvalitetu celine sistema. G. Zahtev da sistem javnog transporta putnika bude vidovno izbalansiran u cilju racionalnog korišćenja resursa i postizanja maksimalne efikasnosti i efektivnosti. H. Zahtev da sistem javnog transporta putnika obezbedi objekte i usluge koji su efikasno ugrađeni u humano orijentisanu urbanu sredinu. I. Zahtev da sistem javnog transporta putnika stimuliše željeni urbani razvoj i formu grada. J. Zahtev da sistem javnog transporta putnika ima male negativne ekološke propratne efekte. K. Zahtev da sistem javnog transporta putnika bude bezbedan i siguran za korišćenje. L. Zahtev da sistem javnog transporta putnika bude adaptivan u smislu stalnog prilagođavanja zahtevima i ciljevima korisnika i viših sistema. Prilikom definisanja ciljeva treba poći od osnovnog zahteva da oni što jasnije i preciznije izraze potrebe i interesi svih stanovnika posmatranog urbanog područja i da u najvećoj meri budu rezultat njihovih želja. Ciljevi grada kao najvišeg sistema u odnosu na sistem javnog gradskog transporta putnika, nisu jednoznačni i razlikuju se u zavisnosti od posmatranog konkretnog urbanog područja. Oni zavise pre svega od njegove strukture, ekonomske i finansijske snage, organizacije i upravljanja, vizionarske sposobnosti organa gradske uprave i širokog spektra želja koju javnost očekuje u budućnosti. Istraživanjem gradova koji su pogodni za život (livable cities) 1, opšti ciljevi grada mogu se uopšteno razvrstati u sledeće grupe ciljeva: Ciljeve vezane za snažan ekonomski prosperitet grada, Ciljeve za održivi razvoj grada, Ciljeve vezane za visok nivo kvaliteta života u gradu, Ciljeve vezane da grad bude savremen i atraktivan, Ciljeve vezane za obezbeđenje visokog učešća sistema javnog transporta putnika u ukupnom broju putovanja, Ciljeve vezane za održiv razvoj sistema javnog transporta putnika, Ciljeve za održavanje visoke uloge kao regionalnog centra, itd... 1 Gradovi kao što se npr. Beč, Minhen, Berlin, Keln, Birmingem, Singapur, itd 6
Ciljevi gradskog transportnog sistema kao jednog od najvažnijih podsistema grada usmereni su ka ostvarenju ciljeva i zahteva grada, jer oni u povratnoj vezi imaju uticaj na stepen dostizanja ciljeva grada. Najčešći ciljevi gradskih transportnih sistema u nekim svetskim metropolama prikazani su u sledećoj matrici ciljeva. Grad Smanjenje zagušenja Unapređenje sistema javnog transporta putnika Dobra opsluga cenetralnog gradskog područja Podsticanje razvoja grada Atina Kopenhagen Stokholm Edinburg Birmingem Majami Sidnej Njujork Izvor:MOBILITY 2001. Worldmobilityat the end of the twentieithcentury and its sustainability - MassachusettsInstituteof Tehnology, 2001 Smanjenje troškova funkcionisanja celine sistema javnog gradskog transporta putnika 2,80 Ostvarivanje višeg nivoa kvaliteta transportnih usluga 3,34 Stvaranje uslova za uspostavljanje održive mobilnosti u skladu sa strategijama EU Optimizacija proizvodne i ekonomske efikasnosti sistema Usklađivanje mreže linija sa demografskim, socio-ekonomskim i urbanističkim razvojem grada Usklađivanje mreže linija sa postojećim linijama želja putnika i egzaktno utvrđenim transportnim zahtevima Minimiziranje negativnog uticaja sistema na okolinu kroz povećanje ekološki čistijih podsistema u transportnoj ponudi Zadržavanje postojećih navika korisnika i prepoznatljivog imidža postojeće mreže linija Postizanje višeg nivoa fizičke integracije postojećih podsistema (vidova) javnog gradskog transporta putnika 4,50 4,95 5,32 5,43 5,67 6,38 8,02 0,00 1,00 2,00 3,00 4,00 5,00 6,00 7,00 8,00 Prosečan rang Izvor. Planiranje i projektovanje mreže linija javnog gradskog transporta putnika i definisanje potrebnih kapaciteta u Beogradu (ITS-1), Saobraćajni fakultet, 2015 Slika. Zahtevi organa lokalne uprave i eksperata vezano za unapređenje mreže linija u sistemu javnog gradskog transporta putnika u Beogradu 7
Ciljeve gradskog transportnog sistema pogodno je posmatrati preko matrice uticaja ciljeva sistema na karakteristične grupe korisnika. Grupe korisnika koje su zainteresovane da sistem funkcioniše na optimalan način možemo svrstati u karakteristične grupe kao što su: svi stanovnici različitih područja grada, stanovnici koji putuju u različite svrhe, stanovnici koji putuju na različite načine, različiti ekonomski sektori, operateri u gradskom transportnom sistemu. Ciljevi gradskog transportnog sistema Stanovnici različitih područja grada Stanovnici koji putuju u različite svrhe Stanovnici koji putuju na različite načine Različiti ekonomski sektori Operatori Kvalitet života Održiv razvoj Efikasnost Pristupačnost Ekološka podobnost Bezbednost i sigurnost Jednakost Izvor:MOBILITY 2001. Worldmobilityat the end of the twentieithcentury and its sustainability - MassachusettsInstituteof Tehnology, 2001 Slika : Konceptualni prikaz odnosa između interesnih grupa u sistemu javnog gradskog transporta putnika 8
Istraživanje zahtevanog kvaliteta usluge Ostalo 0,19 R12 Dostupnost prodajne mreže karata 1,53 R11 Dostupnost u prostoru (Kratko pešačenje do i od stanice) 1,81 R10 Komfor na stajalištima (Čistoća, zaštita od atmosferskih uticaja) 3,75 R9 Cena prevoza (Da cena odgovara kvalitetu usluge) 6,48 R8 Kompetentnost osoblja (Stručno i ljubazno osoblje) 7,24 R7 Pouzdanost (Da nema otkaza rada vozila i sistema) 7,57 R6 Bezbednost i sigurnost (Da nema incidentnih situacija) 10,85 R5 Vreme putovanja (Ukupno vreme od početne do ciljne tačke) 11,50 R4 Komfor u vozilu (Da nije gužva u vozilu, Klimatizacija i grejanje) 12,49 R3 Učestanost (Da ima puno polazaka vozila na mreži linija) 13,23 R2 Tačnost i redovnost (Da vozila dolaze i polaze na vreme) 23,35 R1 0,00 5,00 10,00 15,00 20,00 25,00 (Izvor: Tica i ostali (2017), Studija javnog gradskog i prigradskog transporta putnika na teritoriji grada Kragujevca Slika. Rezultati zahtevanog kvaliteta usluge u sistemu JGTP u Kragujevcu Istraživanje zahtevanog kvaliteta usluge 9
Ograničenja Određivanje ograničenja u početnoj fazi planiranja ima osnovni cilj da se identifikuju ključne barijere i njihov potencijalni uticaj na dostizanje postavljenih ciljeva, odnosno da se osigura realnost planskih predviđanja i da se olakša njihovo ostvarivanje. Glavne barijere mogu se klasifikovati u sledeće grupe ogranjčenja: Prirodna i fizička ograničenja, Normativna i zakonska ograničenja, Finansijska ograničenja, Ekološka ograničenja, Ograničenja vezana za opštu i transportnu politiku, Ograničenja koja proizilaze iz zatečene razvijenosti postojećeg sistema i urbanog područja, Ograničenja u pogledu bezbednosti i sigurnosti, itd... Sa druge strane u početnoj fazi neophodno je poznavati trendove promena u ključnim sektorima i oblastima u budućem periodu koji mogu imati izražen uticaj na sistem, odnosno ključne eksterne izazove koji mogu imati uticaj na strukturu i ponašanje sistema javnog transporta putnika u nekom dugoročnom periodu. Dvanaest eksternih izazova prema sistemu transporta putnika 10
GLOBALIZACIJA I EKONOMSKI NAPREDAK Globalizacija je prilika za otvaranje tržišta transportnih usluga i prilika za nove ideje i usluge boljih performansi. Mogućnosti sistema u ovom smislu treba da budu usmerene ka stvaranju područja novih investicionih mogućnosti i stvaranju uslova za povećanje osvojenog tržišta transportnih usluga. ENERGIJA I GLOBALNO ZAGREVANJE Sistem javnog gradskog transporta putnika je energetski najefikasniji motorizovani gradski podsistem. Daljim poboljšavanjem energetske efikasnosti, a naročito privlačenjem motorizovanih korisnika, on može doprineti ostvarivanju ciljeva održive mobilnosti. TEHNOLOGIJA DEMOGRAFSKE PROMENE Tehnološke inovacije su sredstvo za stvaranje i proizvodnju atraktivnije i kvalitetnije transportne usluge. Svi akteri u sistemu treba da rade zajedno i da podstaknu unapređenje kvaliteta sistema i usluge. Sistem javnog gradskog transporta putnika predstavlja potencijal za primenu savremenih tehnika i tehnologija. Demografske promene, kao izazov se pre svega ogledaju u činjenici povećanja urbane svetske populacije i porasta migracije stanovništva. U gradovima zemalja u razvoju, primarni zadatak sistema je izlaženje u susret povećanim transportnim zahtevima i stvaranju raznovrsnije usluge za svaku specifičnu grupu korisnika. U razvijenim zemljama, prvenstveno je izazov usmeren na povećanje kvaliteta pružene usluge. DRUŠTVO I MOBILNOST PRIHOD I MOTORIZACIJA URBANI RAZVOJ OKOLINA I KVALITET ŽIVOTA U današnje vreme, u različitim državama sa različitim stilovima života, izazov za sistem javnog gradskog transporta putnika je proizvesti i prodati masovni proizvod kao uslugu po meri. Imperativ sistema je da stvara viši nivo kvaliteta transportne usluge i da se nametne kao najznačajniji servis mobilnosti stanovnika u gradskim aglomeracijama. Globalizacija može da ima za posledicu porasta ukupnog prihoda stanovnika. Međutim, veći prihodi i uzročno posledično veći stepen motorizacije dovode do većeg zagušenja u saobraćaju. Ova činjenica se može indirektno pretvoriti u prednost sektora javnog transporta putnika, ukoliko se sa ovim složenim sistemom upravlja na optimalan način. Urbani razvoj i brza ekspanzija gradova, privatizacija javnih površina, prouzrokuju dezintegrisano planiranje i veliku gustinu stanovništva koja ima za posledicu stvaranja sve složene saobraćajne slike u urbanim područjima. Gradovima je potreban planski razvoj orijentisan ka koncentraciji aktivnosti, a gradovima sa velikom gustinom naseljenosti je potreban kvalitetan sistem javnog gradskog transporta putnika. Začarani krug degrdacije urbanih područja kroz svesnu ili nesvesnu favorizaciju putničkih automobila i stvaranja zavisnosti stanovnika od ovog vida transporta, vodi ka ekološkom propadanju i stvaranju nekvalitetnog urbanog života. S druge strane, sistem javnog gradskog transporta putnika promoviše održivi razvoj i kvalitet života u gradovima. 11
LJUDSKI RESURSI Investiranje u ljudske resurse je uvek i u svakoj delatnosti jedna je od ključnih strategija. Edukovan kadar sa svojom kompetentnošću, raznolikošću, fleksibilnošću i orijentisanosti ka korisniku, ima neposredan uticaj na kvalitet usluge i efikasnost sistema javnog gradskog transporta putnika. NEDOSTATAK JAVNIH SREDSTAVA Nedostatak finansijskih sredstava za održiv razvoj sistema treba da pokrene ozbiljan proces reinženjeringa i restrukturiranja svih potprocesa i procesa unutar sistema. Diferencijacija komercijalnih i socijalnih ciljeva učiniće delatnost javnog transporta putnika ekonomski održivim. KONKURENCIJA I PREDUZETNIŠTVO TRŽIŠTE I POLITIČKA VOLJA Na tržištu transportnih usluga, danas vlada sve veća konkurencija. Vlasnička struktura sistema je heterogena, što u mnogome usložnjava upravljanje sistemom, radi političkog uplitanja u izvršenje osnovne funkcije sistema, što često doprinosi neefikasnosti sistema. Ova struktura, sa druge strane može biti od uticaja na konkurentnost i inovativni duh koji podstiču efikasnost, i stavljanje korisnika u fokus, što unapređuje kvalitet usluge i smanjuje troškove funkcionisanja. U razvijenim zemljama stanje i trendovi se ogledaju kroz stvaranje tržišne trke, koja stvara previše učesnika (naročito u deregulisanom sistemu), dok se u zemljama u razvoju to najčešće ogleda kroz nedostatak zakonskih i regulatornih okvira. Zakonske i regulatorne promene i konstantno dijagnosticiranje i ispitivanje potrebe za uvođenjem promena, kao i praćenje kvaliteta proizvedene transportne usluge, ostavljaju prostor za poslovno orijentisane aktivnosti operatora ka stvaranju uravnoteženog sistema, što im omogućava ekonomski napredak. Standardi Standard u planiranju sistema predstavlja skup postulata, pravila, smernica, karakteristika za aktivnosti ili njihove rezultate radi postizanja optimalnog nivoa kvaliteta sistema, kroz uobičajene opsege ili prihvaćene vrednosti po svojstvima kvaliteta sistema i usluge, izraženih uglavnom kao kvantitativne vrednosti, koje sistem treba da ispuni u procesu funkcionisanja u budućnosti. Standarde treba definisati posebno za svaki od za pristup za jednakost Standard za zaštitu za strategiju za analizu za sposobnost za procenu raspoloživih vidovnih podsistema transporta putnika. Primeri nekih opštih standarda su: Prosečne i granične prihvatljive vrednosti statičkih elemenata za svaku od linija u sistemu; Prosečne i granične prihvatljive vrednosti dinamičkih elemenata za svaku od linija u sistemu po periodima stacionarnosti u toku dana; Prihvatljiv nivo komfora popunjenost vozila po periodima stacionarnosti u toku dana; Prosečne i granične prihvatljive vrednosti KPI u posmatranom preseku vremena, itd... 12
Standardi Standardi zavise od strukture sistema, veličine transportnih zahteva, raspoloživih materijalnih i finansijskih sredstava itd. Određivanje standarda je u velikoj meri uglavnom operativna odluka, ali se uzima u obzir u procesu planiranja, jer određuje očekivani nivo kvaliteta sistema i usluga, a time direktno utiče na modalnu raspodelu i veličinu osvojenog tržišta transportnih usluga. OPŠTI POJMOVI 13