Ори ги нал ни на уч ни рад /.78: doi: /zrpfns Др Све тла на С. Ста на ре вић, до цент Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Ф

Ори ги нал ни на уч ни рад 351.74/.78:316.62 doi:10.5937/zrpfns51-15152 Др Све тла на С. Ста на ре вић, до цент Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к ул т е т бе з бе д н о с т и s ve tla n a_ st a n a re v ic @yah o o.c o m М Е Х А Н И ЗМ И И Л И Н А Ч И Н И РАЗ ВИ ЈА ЊА И У Н А П РЕ ЂЕ ЊА БЕ З БЕД НО СН Е К УЛ Т У РЕ Са ж е т а к: У о в ом т е к с т у п ок уш аћ ем о д а о бјас н им о и п реп ор уч им о н а ч и н е н а који с е м ож е р а зв ијат и и л и у н а п р ед ит и бе з бе дн ос н а к улт ур а. На и ме, овај кон цепт се у сту ди ја ма без бед но сти нај че шће пред ста вља као с ре д с т в о и л и а н а л и т ич к и окв и р з а ра з у м е в а ње п р о м е н а, ко је се де ш а в а ј у у без бед но сној сфе ри то ком вре ме на. Ме ђу тим, же ли мо да на гла си мо важност раз ма тра ња и при ме не без бед но сне кул ту ре као сред ства за ствара ње про ме на, што може бити значајно у (са да шњем) тре нут ку ту р бул е н т н и х де ш а в а ња ш и р ом с в е т а, ко ји и м а ј у н а р о ч и т е бе з бе д н о с не и м п л и ка ц и је. По ре д а н а л и т ич к и х м ог ућн ос т и, конц е п т бе збе дн ос не к улт уре и м а и нор ма тив не и у том сми слу је ва жно утвр ди ти ко ји све ме ха ни зми па и фак то ри мо гу до при не ти да се раз ви ја и уна пре ди. Ми смо се у овом ра ду опре де ли ли да пред ста ви мо уло гу и зна чај си сте ма обра зо ва ња, ус по став ља ње и ра з в ијање с т а н да р да, ув о ђе ње ме х а н и з м а кон т ро ле и о ба ве з и в а ње и/или по све ће ност. Иза бра ни ме ха ни зми и /или фак то ри су ва жни јер ис пу ња ва ју/за до воља ва ју по тре бу за од ре ђе ним се том зна ња и ве шти на, обез бе ђу ју по што вање бе збедносн и х ме ра, п ра в и ла, п ро це д у ра и оче к и ва ња, у т и ч у на п о на ша ње ко јим се шти те утвр ђе не вред но сти, а уз то по ка зу ју ду го роч ну по све ћен о с т ка ко б и се и з г ра д и л о о т в о ре н о и п о в е р љи в о ок р у ж е ње ф о к у с и ра н о и про ак тив но пре ма сма ње њу ри зи ка и прет њи за до бро бит свих. К ључ не ре чи: бе збедносна к улт ура, образовање, конт рола, обавезивање, с т а н да р д и. 1. УВОД Ч и њ е н и ц а је д а с у т е р м и н и кон цеп т б е з б ед но сне к ул т у р е р е л а т и в но к р а т ко у ис т р а ж и в ач ком по љу т е о р е т и ч а р â с т у д и ја б е з б ед но с т и, а л и с е у 369

Др Све тла на С. Ста на ре вић, Механизми или начини развијања и унапређења... (стр. 369 385) при хва тљи вој и зна чај ној ме ри промишљају и анализирају код ис тра жи ва ча и т е о р е т и ча ра ко ји до ла зе и и з д ру г и х на у ч н и х д и сц и п л и на и са ра з л и ч и т и х ме р и д и ја н а. П р е м а д о с т у п ној и а н а л и з и р а ној л и т е р а т у р и уо че но је д а с е ко ри сти и раз ви ја не што ви ше од три де це ни је. 1 По т р е б а и и н т е р е с с а в р е м е ног (ц и в и л ног) д ру ш т в а з а б е з б ед но ш ћу, ко ја је, и з ме ђу о с т а лог, ус ло в љ е н а и омо г у ћ е н а с о ц и ја л н и м п р о ме н а м а и трен до ви ма у ја ча њу де мо крат ских ин сти ту ци ја, мо же се оства ри ти ста билн и м у т е ме љ е њ ем и р а з ви ја њ ем б е з б ед но сне к ул т у р е. Д и с т и н к ц и ја и з ме ђу по тре бе и ин те ре са за без бед но шћу и по тре бе за кул ту ром од но си се углавном на на чин на ко ји се до ла зи до за до во ље ња тих по тре ба, ко ји је нај че шће од ре ђен у т и ца ји ма из д ру ш т ве ног ок ру же ња. Кул т у ра и ц и ви л и за ц и ја од ре ђу ју на ч и не з а до в о љ а в а њ а по т р е ба ко је с у в а ж не з а до с т о ја н с т в ен и к в а л и т е т а н ж и в о т, а без бед но сна кул ту ра као кон цепт мо же се, да кле, сме сти ти у ок в и р д и с ц и п л и н е ко ја б е з б ед но с н е по ја в е ж и в о т а н а с т о ји д а с п о з н а у њи хо вом кул тур ном зна че њу. Да кле, да би смо на аде ква тан на чин раз у ме ли кон цепт без бед но сне кул ту ре, нео п ход но је уве сти у раз ма тра ње, од го ва рају ће р а з у ме в а њ е и у по т р е бу кон це п т а к у л т у р е, с јед не с т р а не и кон це п т а б е з б ед н о с т и, с д р у г е с т р а н е. Под с т и ц а њ е р а з м и ш љ а њ а о б е з б ед н о с т и и п р а т е ћ и м по ја в а ма и ф е но ме н и ма, к а ко би с е п р а в о в р е ме но од г о в о ри ло на 1 По јам без бед но сна кул ту ра пр ви пут је по ме нут у За вр шном из ве шта ју Ме ђу нар од н е а г е н ц и је з а а т о м с к у е н е р г и ј у ( I A E A, 1986 ) о н у к л е а р н ој к а т а с т р о ф и у Че р н о б и љу. И з в е ш т ај б р ој 75 I N SAG -1, 1986. Те р м и н б е з б ед но с н а к у л т у р а још је по т п у н и је о б ја ш њ е н у О с н ов н и м п р и н ц и п и м а б е з б ед н о с т и н у к л е а р н и х е л е к т р а н а, у о к в и р у с е р и је у п у т с т а в а No 75, IN SAG-3, об ја вље ним 1988. го ди не. У ме ђу вре ме ну је уо че но, да се по ред обла сти н у к ле а р не б е з б ед но с т и, к а д а је у п и т а њу њ е г о в а п р а к т и ч н а д и ме н зи ја, кон це п т б е з б ед но сне к ул т у р е нај ви ше в е з у је з а о бла с т з а ш т и т е и н ф ор ма ц и ја ( у в е л и к и м ко р по ра ц и ја ма), п р о це не ри зи ка, у сфе ри гло бал ног упра вља ња итд. Ка да је у пи та њу до ма ћа ли те ра ту ра, по јам безб ед но сне к у л т у р е је п р ви п у т де фи н и с а н у Ле к с и ко н у бе з бе д н о с т и, где ју је Обрен Ђо р ђе вић опи сао као део оп ште кул ту ре ко ји об у хва та с к у п са зна ња и з о бла с т и бе з бед но с т и (основ не в р е д н о с т и и т е ко в и н е ко је с у о бје к а т н а п а д а и з а ш т и т е, м е т о д и и о б л и ц и, к а о и н о с и о ц и у г р о ж а в а њ а) ко ја ч и н е п о је д и н ц е, с р е д и н е и д р у ш т в о с п о с о б н и ји м д а р а с п о з н а ј у м е т о д е, о б л и ке и рад ње угр о ж а в а ња, као и но с и о це т и х де л а т но с т и, бе з о б з и ра где се и ка ко и с п о љавају, Ви де т и: Обрен Ђор ђе ви ћ, Ле к с и кон бе з бед но с т и, Па р т и з а н ск а к њи г а, Б е о г ра д 1986). На кон то га, Љу бо мир Ста јић је по ку шао да пре о бли ку је и још ја сни је де фи ни ше тер мин и пред ста ви га као скуп усво је них ста во ва, зна ња, ве шти на и пра вила из области безбеднос т и, и сп ољ ен и х к а о п он аш ањ е и п р оц е с, о п от р е б и, н а ч и н и м а и с р е д с т в и м а з а ш т и т е лич них, дру штве них и ме ђу на родних вредности од свих из во ра, об ли ка и но си ла ца угр о жав а њ а, б е з о б з и р а н а м е с т о и л и в р е м е њи х о в о г и с п о љ а в а. Ви д е т и: Љу б о м и р Ста јић, О с н о в и б е з б е д н о с т и, Д р а г а н и ћ, Б е о г р а д, 2 0 0 6. И код в е ћ и н е д р у г и х д е ф и н и ц и ја ко је с у с е у м е ђувре ме ну по ја ви ле уо ча ва ју се кључ ни еле мен ти без бед но сне кул ту ре, као што су зна ње, ставо ви, по на ша ње, вред но сти, нор ме, пра ви ла и тсл. Иа ко је ове еле мен те ком пли ко ва но одр е д и т и п р е м а н е ко м п р и о р и т е т у (д а л и н а м је в а ж н и је з н а њ е о б е з б ед н о с т и и о п а с н о с т и м а ко је је мо гу на ру ши ти и угро зи ти, не ки ста во ви ко је има мо по во дом то га, или је ва жни је ка ко се по на ша мо и ка ко ре а гу је мо у од ре ђе ној опа сној си ту а ци ји, ко јих ора ви ла се при др жава мо), они мо гу да ва ри ра ју од јед ног ста ња до дру гог или од јед ног кон тек ста до дру гог. 370

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 п р е т њ е и р а њи в о с т и, под р а з у ме в а у в а ж а в а њ е р е л а ц и ја и и н т е р а к ц и ја ко је се де ша ва ју из ме ђу кон цеп та кул ту ре и без бед но сти ко ји као крај њи про извод да ју но ви кон структ и кон цепт без бед но сну кул ту ру. Ус лед п р е г ру п и с а в а њ а с ло же н и х к а т е г о ри ја, о р г а н и з а ц и је с а д р ж а ја и реде фи ни са ња од но са до би ја мо јед н у но ву ак тив ност и концеп т ко ји од ре ђу ју и п ра ва ц ко ји м ће се к ре т а т и по је д и нач не ком по нен т е (к ул т у ра и без бед нос т). Укљу чу ју ћи обе ком по нен те де фи ни ше мо на чин на ко ји се раз ви ја ју од ре ђене иде је о без бед но сном по рет ку и струк ту ри, као и оно ме што је уо че но као опа сност или прет ња по утвр ђе не вред но сти, а са мим тим и од ре ђу је пут ко ји ће се тра си ра ти ка ко би се у пот пу но сти од бра ни ли од њих. Да нас при су ство и раз ви је ност без бед но сне кул ту ре зна чај но по ма же да се оси гу ра да без бедно сн и р а з ло зи бу д у у з е т и у р а з ма т р а њ е п ри до но ше њу с т р а т е ш к и х од л у к а (на ни воу др жа ве, дру штва, за јед ни це или по је дин ца), без об зи ра на то да ли су ове од лу ке део др жав не спољ не и без бед но сне по ли ти ке или по ли ти ке неког дру гог ен ти те та или и не ке дру ге по ли ти ке, а не са мо без бед но сне. З а но р м а л но фу н к ц и о н и с а њ е јед ног д ру ш т в а, д р ж а в е и л и би ло ко је дру ге за јед ни це нео п хо дан и при о ри те тан услов сва ка ко пред ста вља елемен тар на без бед ност, али је, да би се он ис пу нио, ну жно, из ме ђу оста лог, р а з ви ја т и и у н а п р е ђи в а т и б е з б ед но сн у св е с т сви х ч л а но в а з а јед н и це. О н а под р а з у ме в а по с т о ја њ е по т р е б е да с е з а ш т и т е, о б е з б е де, о си г у р а ју и л и одб р а н е од р е ђ е н е в р ед н о с т и, и д е н т и ф и к у ј у и р а с п о з н а ј у р и з и ц и и п р е т њ е у г р о ж а в а њ а, у т в р д е с н а г е и мо ћ и и н д и в и д уе, г ру п е и л и ш и р е з а јед н и ц е ко ја тре ба да бу де за шти ће на, оси гу ра на и обез бе ђе на, али и пре по зна ју инт е р е си ко је т р е ба о с т в а ри т и и л и з а ко је с е т р е ба з а л а г а т и. 2 Да би се ре а лиз о в а л и а к т и в но с т и и з а да ц и ко ји в о де т ом ц и љу, а л и и ц и љ е ви ма с а р а д њ е ме ђу др жа ва ма, раз ли чи тим дру штве ним гру па ма, по што ва ња пра ва и слоб о де д ру г и х, оч у в а њ а м и р а и с т а би л но с т и, не о п ход но је у кон т и н у и т е т у ра д и т и на ра з ви ја њу све с т и о уло зи и зна ча ју б е з б ед но с т и у фу н к ц и о н и са њу јед не за јед ни це, јед ног дру штва и њи хо вих чла но ва. Кључ ни фак тор ко ји ће ука за ти на чи ње ни цу да је без бед ност ва жна је с т е к ул т у ра. То је с т, к ул т у ра ће од р е д и т и и озна ч и т и и н т е р е с б е з б ед но с т и као је дан од при о ри тет них ин те ре са ко ји мо би ли ше све ре сур се јед ног друш т ва, п ре ма ко јем и усме ра ва сво је а к т и в но с т и. Оног т ре н у т ка ка да нај ш и ра за јед н и ца п ри х ва т и свес т о опа сно с т и ма, об л и ц и ма и но си о ц и ма у г ро жа ва ња и бу де спрем на да успе шно од го во ри на њи хо во де ло ва ње, та да ће и ње на б е з б ед но с т би т и зна чај но у на п р е ђе на, а и з а б р а н и мо де л по на ша њ а по с т а ће део ш и рег к ул т у р ног м и љеа. Не за бо ра ви мо, не ма ју сва д ру ш т ва и за јед н и це ис т е п р о бле ме и н и с у ок ру же не ис т и м опа сно с т и ма, по не к а д с у з а јед н и ч к и 2 Све тла на Ста на ре вић, Кон цепт без бед но сне кул ту ре и прет по став ке ње го вог разв о ја,док тор ска ди сер та ци ја, Фа кул тет без бед но сти Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Бе о град, 2012. 371

Др Све тла на С. Ста на ре вић, Механизми или начини развијања и унапређења... (стр. 369 385) (т е р о ри з а м, п ри р од не к а т а с т р о ф е 3 ), али чи ње ни ца је и да не ре а гу ју све зајед ни це на исто ве тан на чин и не при да ју исти зна чај сва кој опа сно сти или п р е т њи ко ји ма с у ок ру же не. Та ко и н у де р а з л и ч и т е од г о в о р е на и з а з о в е и прет ње ко ји ма су окру же ни. Не ка дру штва и др жа ве ве ћи ак це нат да ју образо ва њу, не ке раз ви ја њу си сте ма кон тро ле, не ке уна пре ђе њу за кон ске ре гул а т и в е и с т а н да р д и ма, а не ке би р а ју г е не р а л но од г о в о р н и ји и по св е ће н и ји при ступ пре ма пре у зе тим оба ве за ма и у прав ном и у мо рал ном сми слу. 2. М Е Х А Н И ЗМ И ЗА РАЗ ВИ ЈА ЊЕ БЕ З БЕД НО С Н Е К УЛ Т У РЕ Бе з бед но сна к ул т у ра к а о кон цеп т по ма же да се сх ва т и су ш т и на број н и х без бед но сних про бле ма, та ко да се мо же са гле да ти и ана ли зи ра ти у кон текс т у п р е в ен ц и је д ру ш т в е н и х кон фл и к а т а, си с т ем ск и х од г о в о р а на ри зи ке и но вих без бед но сних ин фра струк ту ра. То је кон цепт ко ји се по сте пе но разви ја и, као што је већ на гла ше но, про жи ма све ни вое без бед но сне по ли ти ке, од п и т а њ а б е з б ед но с т и на по је д и нач ном н и в оу до п и т а њ а б е з б ед но с т и д р жа ве (по себ но од но са ми ра и ра та). Ме ђу тим, ка ко ра ди ти на то ме да се р а з ви ја, не г у је и у на п р е ђу је б е з б ед но сна к ул т у р а у јед ном д ру ш т ву? О в де ће мо по н у д и т и не ке од и де ја о ме ха н и зм и ма и на ч и н и ма за х ва љу ју ћ и ко ји ма се она мо же успе шно раз ви ја ти, што се и пре по зна је у мно гим дру штви ма и д р ж а в а ма. 2.1. При ступ за сно ван на обра зо ва њу Раз вој и при ме на кон цеп та без бед но сне кул ту ре за сно ван на обра зо вању под ра з у ме в а п р е но с и не г о в а њ е зна њ а, спо с о б но с т и и спе ц и ја л и з о в а н и х ве ш т и на, фор м и ра ње с та во ва, као и п ро ш и ре ње хо ри зон та и н д и ви д у а л но ст и. До при нос обра зо ва ња раз во ју дру штва у од но су је управ не пр о пор ци о нално с т и с а р а з в о јем б е з б ед но сне к у л т у р е. Ја ч а њ е јед не од ови х ком по нен т и до при но си ја ча њу дру ге, и обрат но. Осве до че на уза јам на дво смер на ве за разво ја обра зо ва ња и сва ке дру ге вр сте по зи тив ног раз во ја у број ним дру штвеним под руч ји ма, иа ко ни је ап со лут на и до слов на, одав но се не до во ди у пи та ње. Ши ре њем обра зо ва ња, зна чај ног и са мог по се би, омо гу ћен је нас т а на к г о т о в о сви х о с о б е но с т и мо де р н и х д ру ш т а в а. Не ке од њи х с у: оп ш т и по р а с т п и сме но с т и, т ех но ло ш к и р а з в ој, по б ољ ш а њ е с о ц и ја л н и х и д ру г и х усло ва ж и во та, де мо к ра ти за ци ја д ру штве ни х од но са, мо г ућ но сти п ра ви ч ни је вер ти кал не про мо ци је не при ви ле го ва них сло је ва, пр о фе си о на ли за ци ја за 3 Љубомир Стајић, Безбедносна култура као фактор заштите животне средине, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2014, стр. 69-84. 372

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 ни ма ња и слич но. Ве ли ке на де по ла га не у обра зо ва ње углав ном су се кроз ис т о ри ју по к а з а ле оп р а в да н и м. Број не уло ге ко је си стем обра зо ва ња има у дру штву ис ти чу га као де латно с т ко ја би мо гл а у в е л и кој ме ри до п ри не т и р а з в о ју б е з б ед но сне к ул т у р е д ру ш т в а и по је д и н ц а. Де л у ју ћ и к а о не к а в р с т а п р е ч и це и з ме ђу зн а њ а и ве ро ва ња прет ход них и са да шњих ге не ра ци ја, оно по ма же да се из це ло купног на с ле ђа п р е у зм у ис т и н ск и до п ри но си к ул т у ри ко ји у на п р е ђу ју људ ск а зна ња и без бед ност. У том сми слу би, по ред са др жа ја ко ји се из у ча ва ју, и про це сна стра на обра зо ва ња тре ба ла да не гу је кри тич ко ми шље ње, сти мули ше и ну ди ал тер на ти ве, ука зу је на зам ке ма ни пу ла ци је и омо гу ћа ва иск а зи в а њ е р а з л и ч и т о с т и. Св е с у т о ком по нен т е ко је а мор т и з у ју кон фл и к т е у де мо крат ским дру штви ма и по сред но уна пре ђу ју без бед ност. Ва с п и т а њ е и о бра зо в а њ е са по с т и з а њ ем п ри ме р е ног и з а до во љ а в а ју ћег н и в о а б е з б ед но сне к у л т у р е т р е б а д а бу де у фу н к ц и ји св о је в р сног р а з в о ја м ла д и х и од р а с л и х у че сн и к а ов ог о спо с о бљ а в а њ а. О в ај п р о це с п р ед с т а в љ а и св о је в р с т а н а спек т с о ц и ја л и з а ц и је л и ч но с т и (сх в а ће не у у жем см и с л у к а о про цес при ла го ђа ва ња зах те ви ма дру штве не око ли не усва ја њем на чи на пона ша ња, пра ви ла и вред но сти ко је су у њој уо би ча је не), а спро во ди се васпи та њем, и то пре ко со ци јал них од но са, кон та ка та и до ди ра ин тер пер сон а л ног к а р а к т е р а, а л и и п р е ко у к у п не о р г а н и з о в а но с т и, це л ис ход но с т и и п л а н ске з а сно в а но с т и, е фи к а сно с т и и в р х у н ског к в а л и т е т а о б р а з о в а њ а и о спо с о бљ а в а њ а. 4 Ра з ви ја њ е и у ч в р ш ћ и в а њ е у н и ве р з а л н и х људ ск и х в р ед но с т и на ко ји ма обра зо ва ње мо же ин си сти ра ти нај че шће је хо мо ге ни зу ју ћа сна га сва ког друш т в а, к а о и з а јед н и ш т в а ме ђу љу д и м а уоп ш т е. Ув а ж а в а њ е св о је к у л т у р е, у по зн а в а њ е д ру г и х и д и ја лог ме ђу њи м а ч и не п р е п р е ке ис к љу ч и в о с т и м а ра зних вр ста, ко је су се не рет ко ис по ља ва ле и у ви ду ра то ва, па и те ро рис т и ч к и х де л а. При бл и ж а в а њ е ко р п у с а с у ш т и н ск и х з а јед н и ч к и х в р ед но с т и по ма же ме ђу с о б ном р а з у ме в а њу и п р е в л а да в а њу не г а т и в н и х с т е р е о т и па и п р ед ра су да ме ђу су п р о т с т а в љ е н и м к ул т у ра ма. Обра з о в а њ е је о би ч но ве р на сли ка дру штва у ко јем се раз ви ја, па се на осно ву ста ња у дру штву мо же за кљу чи ва ти ка кво је обра зо ва ње, али се, и обрат но, на осно ву ста ња у образо ва њу мо же су ди ти у ко јем прав цу се кре ће дру штво у це ли ни. Чи ни се да, на п у т у гло ба л ног спо р а з у ме в а њ а ме ђу к ул т у р а ма, п р ед о б р а з о в а њ ем, и не са мо њим, сто ји још мно го за да та ка пре не го што бу де мо мо гли да се од рекне мо у по т п у но с т и т е з е о с у ко бу ц и ви л и з а ц и ја. 5 4 Љу б о м и р С т а ји ћ, С а ш а М и ја л ко в и ћ, С в е т л а н а С т а н а р е в и ћ, Б е з б ед н о с н а к у л т у р а, Прав ни фа кул тет Уни вер зи те та у Но вом Са ду, Но ви Сад, 2013, стр. 92. 5 Све тла на Ста на ре вић, Љу бин ка Ка тић, Раз вој и при ме на кон цеп та без бед но сне култ у ре у су п р о т с т а в ља њу т е ро ри зм у,у Збо р н и к у: Су п ро т с т а в ља ње сав ременом ор ганизованом 373

Др Све тла на С. Ста на ре вић, Механизми или начини развијања и унапређења... (стр. 369 385) Као пред у слов на прет ка, обра зо ва ње је са став ни део нај ши рих и најзна чај ни јих дру штве них пре о ку па ци ја у свим зе мља ма све та. Сма тра се да оно пред ста вља зна ча јан део ме ке мо ћи на ци о нал них др жа ва и као та кво је јед но од нај моћ ни јих сред ста ва за кул тур но, етич ко, про фе си о нал но форми ра ње лич но сти у усло ви ма на уч но -тех но ло шке ре во лу ци је, де мо кра ти зац и је д ру ш т в е ног ж и в о т а и т р ж и ш не п ри в р е де. 6 Пр о ме не ко ји ма смо з а х в а ће н и во де п ре и сп и т и в а њу до са да ш њи х по л и т и ч к и х, д р ж а в н и х, еко ном ск и х, обра зов них и кул тур них иден ти те та. Сва де ша ва ња кре ћу се у окви ри ма опш т ег, п л а не т а р ног п р е п л и т а њ а и де ја, до г а ђа ја, а к т е р а. Ме ђу з а ви сно с т д и к т и р а р а з в ој еко но м и је, т ех но ло г и је, по л и т и ке, ме д и ја и д ру г и х ч и н и л а ца, и њен пр ви плод је по сте пе но по ти ски ва ње на ци о нал них су ве ре ни те та и раз а р а њ е л о к а л н и х и д е н т и т е т а п р ед и н в а з и јом мо ћ н и х т р а н с н а ц и о н а л н и х и н с т и т у ц и ја и п р о це с а. О в ај п р о це с мо же да под р а з у ме в а с т в а р а њ е но ви х кул тур них бло ко ва и син те за, али и гу би так, не ста ја ње у ра спо ну од де култу ра ци је до отво ре ног ет но ци да број них ма њин ских кул ту ра 7 Сва са вре ме на дру штва су у ма њој или ве ћој ме ри из ло же на ути ца ји ма ових про ме на, по себ но обра зов ни и кул тур ни си сте ми. Све че шће се у ло калном м и љеу ре п ро д у к у ју со ц и ја л не ус т а но ве, вред но с т и и обра сц и по на ша ња гло ба л ног д ру ш т ва. Ж и во т н и с т и ло ви, асп и ра ц и је, до ко л и ца, по т ро ш ња, ра д, ин фор ма ци је и слич на под руч ја но се ду бо ке тра го ве гло бал не кул тур не хомо г е н и за ц и је, ори јен т и ш у се и са глēда ју ме ри л и ма и т рен до ви ма гло ба л не кул ту ре. Као од го вор овим ути ца ји ма сва ко дру штво и/или др жа ва мо ра ју изг ра ди ти сво ју кон цеп ци ју усва ја ња те ко ви на свет ског д ру штва (world so ci ety), од но сно и н т е г ра ц и је у гло ба л и з о в а не с о ц и ја л не и д ру г е и н с т и т у ц и је, а л и и би т и с в е с н и мо д е л а по н а ш а њ а, и н т е л е к т у а л н и х и м а т е р и ја л н и х р е с у р с а ко ји п р а т е гло ба л не к ул т у р не т о ко в е. Н а р а в но, ов а ло к а л на в е р зи ја гло ба л не к ул т у р е су че љ а в а с е са ло к а л н и м к ул т у р н и м и ден т и т е т ом, на ц и о на л н и м к ул т у ра ма, ч и је п р е о бл и ко в а њ е мо же и ма т и т е ш ке, па т о ло ш ке по с ле д и це и у г р о зи т и с а м у и де ју к ул т у р ног д и в е р зи т е т а и л и п л у р а л и т е т а к ул т у р а. У де фи н и с а њу уло г е о бра з о в а њ а у да љ ем ра з в о ју б е з б ед но сне к ул т у р е дру штва и по је ди на ца у од но су на мо гу ће прет ње (на при мер, те ро ри зам, е ле мен т а р не не по г о де и к а т а с т р о ф е, ко ру п ц и ја), не о п ход но је по л а зи т и од по т р е б а в е з а н и х з а р а з у ме в а њ е у з р ок â по ја в е у г р о ж а в а њ а, н а ч и н а њ е ног ис по љ а в а њ а и на ч и на с у п р о т с т а в љ а њ а. По р ед т о г а, в а ж но је у к а з а т и и на ч и њ е н и ц у да под јед на ко т р е ба да т и зна чај сви м н и в о и ма о б р а з о в а њ а к а ко би се омо гу ћи ло да се ши ри дру штве ни сло је ви оспо со бе и при хва те основк р и м и н а л у и т е р о р и з м у ( у р ед н и ц и С а ш а М и ја л ко в и ћ, Д р а г а н а Ко л а р и ћ, Д а н е С у б о ш и ћ), К р и м и н а л и с т и ч ко - п о л и ц и ј с к а а к а д е м и ја, Б е о г р а д, 2 011. 6 Све тла на Ста на ре вић, Концепт безбед но сне кул ту ре и прет по став ке ње го вог разв о ја док тор ска ди сер та ци ја, Фа кул тет без бед но сти Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Бе о град, 2012. 7 An tony D. King (ed), Cul tu re, Glo ba li za tion and the World System, Lon don, Mac mil lan, 1991. 374

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 н е по с т а в ке кон ц е п т а б е з б ед но с н е к у л т у р е (ш т о з а п р а в о в е ћ и по с т о ји у м но г и м е в р оп ск и м з е м љ а м а, СА Д, Р у ској Ф е де р а ц и ји, Т у р ској и м но г и м дру гим). Исто вре ме но, кроз по себ не фор ме обра зов ног про це са мо гу се јач а т и с по с о б но с т и л и де р а д р ж а в н и х и н с т и т у ц и ја, к а о и п р о ф е с и о н а л н и х б е з б ед но сн и х с т ру к т у р а да успе ш н и је а на л и зи р а ју с т р а т е ш ко ок ру же њ е и ди на ми ку про ме на у ње му, као и да пре по зна ју и ре а гу ју на прет ње. С тим у ве зи, ва жно је ис та ћи чи ње ни цу да је без бед ност по ста ла ве о ма зна чај на т е ма а к а дем ског п р о у ча в а њ а, да с у ме ђу на р од не о р г а н и з а ц и је и а к а дем ске ин сти ту ци је под ста кле ути цај ци вил ног сек то ра на ре ша ва ње пи та ња безбед но сти, да се по ја вљу ју сту ди је ко је се ба ве пар ла мен тар ним над зо ром над сек то ром без бед но сти, ци вил но -вој ним од но си ма и без бед но сном кул ту ром. Под ру ч је с т у д и ја б е з б ед но с т и у мо де р н и м д ру ш т ви ма већ у да на ш њ ем к ул т у р ном кон т ек с т у з а х т е в а, по р ед т ра д и ц и о на л ног п ри с т у па б е з б ед но с т и и над град њу и све о бу хват ни ји уна кр сно ди сци пли нар ни и мул ти ди сци плин а р н и п ри с т у п. Му л т и д и мен зи о н а л но по и м а њ е б е з б ед но с т и м но г о с т ру ко ш и ри д и ја па з он к а д р о в а б е з б ед но с т и ч и је о б р а з ов не по т р е б е у т ом с л у ча ју знат но пре ва зи ла зе са др жа је уже без бед но сних ди сци пли на. Мо ра се во дити ра чу на и о њи хо вом бу ду ћем рад ном ана га жо ва њу, где се по ред тра ди цио нал них по сло ва без бед но сти у окви ру та ко зва ног твр дог је згра без бед нос т и, под ра зу ме ва и д и ја лог са фор ма ма и ор г а н и за ц и ја ма ц и ви л ног д ру ш т ва, ме д и ји ма, ме ђу на р од н и м и н с т и т у ц и ја ма и ус т а но в а ма, с т ру ч н и м и на у ч н и м удру же њи ма, ло кал ним дру штве ним окру же њем, гло бал ним мре жа ма, академ ским и кор по ра циј ским сре ди на ма, да кле, сви ма ко ји на не ки на чин задо в о љ а в а ју по т р е б е д р ж а в н и х и не д р ж а в н и х о бје к а т а б е з б ед но с т и. 8 По ред све га на ве де ног, још јед ном би на гла си ли, да би је дан од кон кретних за да та ка фор мал них и не фор мал них обра зов них ин сти ту ци ја мо рао да бу де усме р ен и к а спо љ а ш њ ој д ру ш т ве ној с р е д и н и, м но г о ш и р ем кон т ек с т у ко ји с е т и че не к и х не до в ољ но р а з ви је н и х а спе к а т а о б р а з о в а њ а, к а о ш т о с у, на п ри ме р, о б р а з о в а њ е з а к ри т и ч ко ко ри ш ће њ е ма с ов н и х ме д и ја би ло ко је вр сте или ин фор ма тич ких тех но ло ги ја. По зна та пре и мућ ства ових ре ла тивно но вих из во ра са зна ња по ве за на су и са број ним огра ни че њи ма. Огром ном ути ца ју ко ји има ју тра ди ци о нал ни ме ди ји или ин тер нет, као сред ства своје в р сног не ф о р ма л ног и л и и н ф о р ма л ног о б р а з о в а њ а, на ф о р м и р а њ е ја в ног дис кур са о од ре ђе ним пи та њи ма, нео п ход но је при дру жи ти ускла ђе ну способ ност љу ди да раз у ме ју на чи не њи хо вог функ ци о ни са ња. Не спор не предн о с т и о в и х с в е д е м о к р а т и ч н и ј и х н а ч и н а о б р а з о в а њ а ч е с т о с у п р а ћ е н е гу бит ком те ме љи то сти, пре ци зно сти и по у зда но сти, свој стви ма ко ја су неопход на у сти ца њу зна ња. 8 Љу б и н к а К а т и ћ, Же љ ко Б р а л и ћ, С в е т л а н а С т а н а р е в и ћ, О б р а з ов н е п о т р е б е и с т р а те ги је раз во ја сту ди ја без бед но сти, Ан дра го шке сту ди је, Ин сти тут за пе да го ги ју и ан драго ги ју, Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град, 2012, стр. 143-160. 375

Др Све тла на С. Ста на ре вић, Механизми или начини развијања и унапређења... (стр. 369 385) Фор мал не обра зов не ин сти ту ци је су до бар при мер за ви ше уче ство вањ е у од а би р а њу и ис т и ц а њу б р ој н и х још не ис ко ри ш ће н и х п р ед но с т и ко је пру жа ју но ви из во ри са зна ња, али и ука зи ва ти на аспек те у ко ји ма они мо гу чак и да бу ду штет ни. Из ло же ност ак ту ел ним, по пу лар ним и кон тра верзним те ма ма, по пут те ро ри зма, при том је сва ко днев на, а ка рак тер и про верљи вос т по да та ка ко ји су у оп т и ца ју д и ск у та би л н и. Ком п лек снос т све та те ш ко је с в о д и в а н а по јед но с т а в љ е н е с л и ке ме д и ј с ке п р о д у к ц и је, а л и з н а л ач к и у по т р е бљ е н и но ви ме д и ји, ис т о в р е ме но омо г у ћ а в а ју г о т о в о т р е н у т н и п рис т у п не ис ц рп н и м и з в о ри ма с а зна њ а. Н а у ч и т и м л а де г е не р а ц и је, и о с т а ле, кри тич кој упо тре би по ме ну тих из во ра оспо со би ло би их за успе шни ји само ра звој и са мо о бра зо ва ње, све че шћи пут ко јим се сти чу зна ња. У под ручју б е з б ед но с т и је т а по т р е ба мо ж да и з р а же н и ја не г о д ру где, је р је р а з л и к а и з ме ђу зна њ а и ма н и п у л а ц и је не ја сн и ја, а по т р е ба з а до но ше њ ем од л у ке у скла ду са соп стве ним ци ље ви ма из ра же ни ја. 2. 2. При с т у п з а сно в а н на о ба в е зи в а њу/по св е ће но с т и (c o m m i t me n t) До го вор, ко ји се по стиг не у не ком од но су, да се оба вља од ре ђе на де латно с т и у у т в р ђе ном т р е н у т к у у бу д ућ но с т и, у и з в е сн и м окол но с т и ма, мо же с е св е с т и под зна че њ е и з ра з а о ба в е зи в а њ е (c o m mit me nt). Или, као што пи ше у C a m b r i d ge D ic t i o n a r y:... спрем ност да сво је вре ме и енер ги ју да те не чему у шта ве ру је те, или обе ћа ње или чвр ста од лу ка да не што ура ди те... 9 О б а в е зи в а њ е че с т о п р а т и по св е ће но с т и мо же у к љу ч и т и ви ше мо ме н а т а. Пр ва и нај о снов ни ја је по све ће ност ску пу вред но сти, прин ци пи ма или вер о в а њу. О в о оп р е де љ е њ е под р а з у ме в а по с т о ја њ е ви з и је и св р хе з а ш т о с е не што ра ди или не ра ди. Сле де ћи мо ме нат се од но си на сна жан осе ћај инт е г ри т е т а и с а мо по у зда њ а, ш т о под р а з у ме в а и с т а л но с а мо у с а в р ша в а њ е, а та ко ђе од луч ност и упор ност у ра ду да се за по четō за вр ши, да се за вр ши на нај бо љи мо гу ћи на чин. Ва жна је по др шка и мо гућ ност да се по пра ви, од носно по бољ ша крај њи учи нак, да се по све ће ност по ста ви на је дан ви ши ни во, спрем ност да се тра жи и да се на ђе бо љи на чин да се ре ши про блем. Пре ма нај ра ни јим ис тра жи ва њи ма ве за ним за ову те му и ау то ру Келма н у, по с т о је р а з л и ч и т и мо т и в а ц и о н и п р о це си у о сно ви по је д и нач н и х с т а в о в а ко ји п р а т е по св е ће но с т. 10 С т о г а Ке л ма н на в о д и по ш т о в а њ е, и ден т и фик а ц и ју и и н т е р на л и з а ц и ју. По ш т о в а њ е с е ја в љ а к а да су с т а во ви и по на ша њ а 9 C a m b r i d g e D i c t i o n a r y, h t t p: //d i c t i o n a r y.c a m b r i d g e.o r g /d i c t i o n a r y/e n g l i s h /c o m m i t m e n t 02.09.2017. 10 Kel m a n, H. C. I n t e r e s t s, r e l a t i o n s h ip, id e n t i t i e s: T h r e e c e n t r a l i s s u e s fo r i n d i v i d u a l s a n d gro ups in ne go ti a ting the ir so cial en vi ron ment, in: S. T. Fi ske, A. E. Ka zdin & D. L. Scha ster (eds.), An nual Re vi ew of Psycho logy (vol. 57, pp. 1 26), Pa lo Al to, CA An nual Re vi ews, 2006. 376

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 усво је н и у ц и љу до би ја њ а од р е ђе не на г ра де и л и и з б е г а в а њ а од р е ђе не к а зне. И ден т и фи к а ц и ја на с т у па к а да љу д и усв о је од р е ђе не с т а в о в е и по на ша њ а у ц и љу д а бу д у по в е з а н и с а з а до в о љ а в а ју ћ и м, с а мо о д р е ђу ју ћ и м од но с ом с а дру гом осо бом или гру пом. Ин тер на ли за ци ја се зби ва ка да љу ди усво је ставо ве и по на ша ња, ко ји су на мет ну ти у ви ду спо ља шњих нор ми и стан дар да, п ри че м у њи хов са д р ж ај на по че т к у н и је по д у да ра н са њи хо ви м в р ед но сн и м си с т е м и ма, а л и т о в р е ме ном по с т а не. Д ру г и м р е ч и ма, спо љ а ш њ а мо р а л на нор ма по ста је уну тра шња. На сли чан на чин мо же мо по сма тра ти оба ве зу или по све ће ност као конструкт ко ји се на ла зи у осно ви одр жа ва ња од но са из ме ђу др жа ва на ме ђуна род ном пла ну. За ни мљив је при мер у окви ру ме ђу на род ног прав ног режи ма ко ји се раз ви јао на кон Пр вог, а на ро чи то на кон Дру гог свет ског ра та, к а о н ај а м б и ц и о з н и ји н а п о р у и с т о р и ји з а ус в а ја њ е н о в и х м е ђу н а р од н и х прав них стан дар да за људ ска пра ва. Иа ко су се, под ути ца јем исто риј ских окол но сти, вла де пр ви пут сло жи ле, под окри љем ОУН, око на цр та спо раз у м а д а с е см а њ е мо г у ћ но с т и т а к ви х т р а г е д и ја у бу д у ћ но с т и, з а к љу ч а к о ра з во ју успе ш ног п ра в ног ре ж и ма био је п ре у ра њен. Све ра з г ра на т и ји си с т ем уго во ра ко је је тре ба ло ра ти фи ко ва ти при мљен је са од ре ђе ном до зом рез е р ви. Н а и ме, по ја ви л а с е мо г ућ но с т по т ен ц и ја л н и х ри зи к а да с е о ба в е з а ко ја с е п р е у з и м а и п о с в е ћ е н о с т и с п у њ е њу с т а в к и и з у г о в о р а у бу д у ћ и м окол но с т и ма т е ш ко мо же р е а л и з о в а т и. У с к л а д у с а т и м, ја в љ а с е н е ко л и ко г ру п а ц и ја в л а д а ко је р а з но л и ко од го ва ра ју и при сту па ју ра ти фи ка ци ји тих спо ра зу ма. Јед ну гру пу чи не држ а в е ко је иск р е но р а т и фи к у ју и в р ед н у ју с а д р ж ај у г о в о р а, т е с а м и м т и м оче к у ју по ш т о в а њ е з а у ч и њ е но. Д ру г у г ру п у п р ед с т а в љ а ју д р ж а в е ко је на чел но при хва те са др жај уго во ра али их ка сни је ипак не ра ти фи ку ју (при мер и д р ж а в а ко је н и с у р а т и ф и ко в а л е С п о р а з у м и з Кјо т а и л и Кон в е н ц и ј у о пра ви ма де те та). По след њу гру пу чи не др жа ве ко је ра ти фи ку ју уго вор, разм и ш љ а ју ћ и с т р а т е ш к и и р а ч у н а ју ћ и д а ћ е т р о ш ко в и б и т и м и н и м а л н и, а учи ни ле су то и да би из бе гле кри ти ку или да би се до дво ри ле до ма ћој или ме ђу на р од ној ја в но с т и. За ни мљи во је пред ста ви ти и на чин на ко ји се по ку ша ва са им пле мент а ц и јом п ри н ц и п а и но р ме R 2P ( Re s p on si bi l it y t o P r o t e c t Од г о в о р но с т з а за ш т и т у). На и ме, у за вр ш ном до к у мен т у Све т ског са м и т а У Н ( World Su m m it O ut c o me) 20 05. г о д и не по зв а н је С а в е т б е з б ед но с т и У Н да р е ша в а сви р е пе зло чи не, али он ни је имао до сле дан од го вор у пе ри о ду ко ји је усле дио, на си ту а ци је ко је об у хва та ју ге но цид, рат не зло чи не, ет нич ко чи шће ње и злоч и не п р о т и в чо в е ч но с т и. 11 Та ко д а 10 г о д и н а по с л е С а м и т а, у И з в е ш т а ју 11 З а п р а в о, Ре з о л у ц и јо м 1674 ( ус в о је н а 28. а п р и л а 2 0 0 6. г о д и н е), С а в е т б е з б ед н о с т и У Н п о т в р д и о о д р е д б е п а р а г р а ф а 13 8. и 139. З а в р ш н о г д о к у м е н т а С в е т с к о г с а м и т а 2 0 0 5. 377

Др Све тла на С. Ста на ре вић, Механизми или начини развијања и унапређења... (стр. 369 385) Ге не р а л ног с е к р е т а р а У Н и з 2015. г о д и не ( Re p o r t of the S e c r e t a r y G e n e r a l UN) Важ на и т рај на п о све ће нос т: сп ро во ђе ње од го вор но с т и за за ш т и т у, мо же мо про чи та ти да се: И з в е ш т ај з а к љу ч у је с а ше с т к љу ч н и х п ри о ри т е т а з а од г о в о р но с т з а за шти ту у на ред ној де це ни ји, од но сно (1) сиг на ли зи ра ње по ли тич ке по свеће но сти на на ци о нал ном, ре ги о нал ном и гло бал ном ни воу ка ко би се за штит и ло с т а нов н и ш т в о од т е ш к и х /сви р е п и х з ло ч и на ; (2) по д и з а њ е п р е в ен ц и је к а о к љу ч ног а спек т а од г о в ор но с т и з а з а ш т и т у; (3) р а з ја ш њ а в а њ е и ш и р е њ е оп ц и ја з а п р а в о в р е ме н и и од л у ч у ју ћ и од г о в о р; (4) р е ша в а њ е ри зи к а ко ји с е мо гу по но ви ти; (5) ја ча ње ре ги о нал них ак тив но сти ра ди спре ча ва ња и одг о в о р а н а сви р е пе з ло ч и не; и (6 ) ја ч а њ е ме ђу н а р од н и х м р е ж а по св е ће н и х спре ча ва њу ге но ци да и од го вор но сти за за шти ту. 12 На сли чан на чин се мо же раз ма тра ти још ра ни ји по ку шај да се пу тем м и р ов не д и п ло ма т и је д р ж а в е од р ек н у р а т а к а о с р ед с т в а на ц и о на л не по л и ти ке, по знат као Бри јан-ке ло гов пакт пот пи сан у Па ри зу 1928. го ди не, уз у че ш ће п р ед с т а в н и к а Б е л г и је, Ве л и ке Бри т а н и је, Ит а л и је, Ја па на, Не мач ке, Пољ ске, Ф р а н ц у ске и Че хо с ло в ач ке. У п р в ом ч л а н у П а к т а с т о ји да д р ж а в е по т п и сн и це:...осу ђу ју при бегавање рату ра ди ре ше ња ме ђу на род них спо рова и да га се од ри чу као ору ђа ме ђу на род не по ли ти ке у сво јим ме ђу на род ним о д н о с и м а. 13 Ко л и ко с у по је д и не по т п и сн и це, з а и с т а би ле по св е ћ е не ов ом ци љу го во ри то да је би ло по треб но са мо јед на де це ни ја да за поч не Дру ги свет ски рат, за хва љу ју ћи упра во њи хо вом рат ним и осва јач ким деј стви ма. По што ва ње кре ди бил них оба ве за је те жак про блем за др жа ве у анархич ном ме ђу на род ном си сте му. Ме ђу тим, по шту ју ћи вред но сти и ин сти туц и је, у п р а в о р а з ви је не де мо к р а т ске д р ж а в е т р е б а д а бу д у п ри ме р к а ко с е по бољ ша њем сво јих спо соб но сти одр жа ва ју ме ђу на род не и сва ке дру ге обаве зе и од го вор но сти. Да кле, да бу ду при мер др жа ва ма са не ста бил ним пол и т и ч к и м р е ж и м и ма, с л а би м еко но м и ја ма, с а не и з г р а ђе н и м де мо к р ат ск и м и н с т и т у ц и ја м а, и а ко, н а ж а ло с т, н и је ис к љу че но д а у п р а в о и де мо к р ат ске д р жа ве п р ве по ве д у и и н и ц и ра ју рат не су ко бе. За т о је ва ж но, ра д и т и на сви м по љи ма и у свим др жа ва ма ка ко би се ве ћим по што ва њем оба ве за и ве ћом од го вор но шћу и по све ће но шћу раз ви ја ла без бед но сна кул ту ра с јед не стране, а с дру ге стра не, без бед но сна кул ту ра као део ин сти ту ци ја, део кул ту ре, део дру штва, део де мо крат ских струк ту ра, мо ра упра во то и да на гла ша ва. г о д и н е у в е з и с а о д г о в о р н о ш ћ у д а з а ш т и т и с т а н о в н и ш т в о о д г е н о ц и д а, р а т н и х з л о ч и н а, е т н и ч ко г ч и ш ћ е њ а и з л о ч и н а п р о т и в ч о в е ч н о с т и, ч и м е с е о б а в е з у је С а в е т б е з б ед н о с т и н а ак ци ју за шти те ци вил ног ста нов ни штва у ору жа ном су ко бу. 12 A v i t a l a n d e n d u r i n g c o m m it m e nt : i m ple m e n t i n g t h e r e s p o n si bi l it y t o p r o t e c t, Re port of the Sec re tary Ge ne ral UN, A/69/981 S/2015/500, h t t p: // w w w. u n. o r g /e n / p r e v e n t g e n o c i d e /a d v i s e r / p d f / N152176 4% 2 0 2 015% 2 0 S G % 2 0 R e port%20r2p%20en glish.pd f 08.09.2017. 13 Уго вор о од ри ца њу ра та (Бри ан-ке ло гов пакт) од 27. ав гу ста 1928. 378

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 2.3. При ступ за сно ван на кон тро ли и/или при си ли Ка ко је Рут Бе не дикт дав но ре кла, дру штво је са мо из у зет но и у из весним при ли ка ма ре гу ла тив но, а за кон ни је исто што и дру штве ни по ре дак. У јед но с т а в н и ји м хо мо г е н и м к ул т у р а ма ко лек т и в на на ви к а и л и о би чај мо гу да пот пу но за ме не по тре бу за уста но вља ва њем би ло ка кве зва нич не закон ске вла сти. Аме рич ки Ин ди јан ци су уме ли да ка жу: У с т ар о в р ем е н ије б ил о с укоба око л о в и ш т а и л и ме с т а з а р и бо л ов. О н да н и је б и л о з а ко н а, те је сва ко чи нио оно што је пра во. 14 Тај на ч и н и з р а ж а в а њ а, к а ко ис т и че Б е не д и к т о в а, ја сно по к а з у је к а ко он и у св ом ра н и јем ж и в о т у н и су сма т ра л и да су би ли пот чи ње ни не ком дру штве ном над зо ру ко ји им је на мет нут споља. Чак ни у на шој ци ви ли за ци ји за кон ни је ни шта ви ше до гру бо дру штвено ору ђе, и то та кво ко је је при лич но че сто по треб но об у зда ва ти по је дин ца у т о к у њ е г о в ог о си о ног ж и в о т а. И к а ко см а т р а Б е не д и к т о в а, н и к а д а г а не тре ба из јед на ча ва ти са дру штве ним по рет ком. У сва ком дру штву кроз гу сту мре жу вла сти и ау то ри те та (и ин сти туци ја) на ме ћу се при ну де, за бра не или оба ве зе. Да ли се и ка ко оне ис пу њава ју, про ве ра ва се од ре ђе ним ус по ста вље ним си сте мом кон тро ле али и приси ле. Кон тро ла се мо же об ја сни ти као моћ да се ути че или усме ри по на ша ње љу ди или ток до га ђа ја (En gli sh O x ford Li v ing D ic t i o n a r i e s), али и као све сна људ ска де лат ност ко ју чи ни упо ре ђи ва ње по стиг ну тих ре зул та та са на мера ва ним, од но сно оче ки ва ним ис хо дом, што се на ро чи то при ме њу је у мен а џ м е н т у и п р ед с т а в љ а јед н у од њ е г о в и х фу н к ц и ја. 15 У д р у г о м с л у ч а ј у, кон тро ла се са сто ји од по сма тра ња и оце њи ва ња ту ђе де лат но сти, и то прем а р а н и је у т в р ђ е н и м м е р и л и м а, н а кон ч е г а, у ко л и ко по с т о је од с т у п а њ а, м о же д о ћ и д о од р е ђ е н е и н т е р в е н ц и је ко р е к т и в н о г к а р а к т е р а, к а ко б и с е о т к ло н ио не до с т а т а к, ма да ис ход кон т р о ле мо же би т и и с а мо р е п р е си в а н. 16 К а д а је р е ч о кон т р о л и, з а п а ж а мо н е ко л и ко с е г м е н а т а ко је је в а ж но ра з д во ји т и, ко ји је н и во кон т р о ле, ш т а је п ред ме т кон т р о ле и, на к ра ју, на ч и н кон тро ле. Ни во кон тро ле под ра зу ме ва по сто ја ње це ли не и по сто ја ње по јед и н и х де ло в а. Пр ед ме т кон т р о ле мо г у би т и зна чењ ск и е ле мен т и по на ша њ а, али их је те шко ујед на чи ти и уни фор ми са ти, па се за то па жња пре ука зу је еко но м и ч но с т и, е фи к а сно с т и, у н у т ра ш њ ој ор г а н и з а ц и ји к а о по к а з а т е љи ма сна ге и успе шно сти или не у спе шно сти. На чин кон тро ле под ра зу ме ва не прекид ну, стал ну при ну ду, над зор над ра зним ви до ви ма ак тив но сти, а не са мо н а д њ е н и м р е з у л т а т и м а. Уко л и ко по см а т р а мо кон т р о л у н а јед ном ш и р ем 14 Рут Бе не дикт, О б р а с ц и к ул т у р е, Про све та, Бе о град, 1976, стр 270. 15 Ro bert J. Moc kler, R ead i n g s i n M an ag em e n t C o nt r o l. New York: Ap ple ton-cen tury- Crofts.1970, pp. 14 17. 16 Љу бо мир Ста јић, Кон тро ла полиције и служби безбедности, Прав ни фа кул тет Универ зи те та у Но вом Са ду, 2012, стр. 19. 379

Др Све тла на С. Ста на ре вић, Механизми или начини развијања и унапређења... (стр. 369 385) пла ну, фран цу ски те о ре ти чар Де лез (Gil les De le u ze) је ука зао на д р у ш т в о кон тро ле и кроз сво ја раз ми шља ња о то ме, за ло жио се за кри тич ко ис пи тива ње оп се си је ри зи ком, кон т ро лом и не бе збед но ш ћу, је р у ње г о вом т у ма че њу дру штва кон тро ле до ла зи се до крај но сти у ко јој се уз по моћ но вих тех но лог и ја и би о по л и т и ке, к а о по л и т и ч к и м и н с т ру мен т и ма, m od ulate по на ша њ а те ла, тр жи шта, те ри то ри је, жи вот не сре ди не, бор бе не по вр ши не, би о крими на ла и тсл. Фо ку си ра ју ћи се на ове уви де ко је је дао Де ле у зе у свом есе ју о дру штву кон тро ле (1990), Марк Леј си (Mark Lacy) је ука зао на но ву си нерг и ју и з ме ђу д и з ај не р а и до но си о ца од л у к а, ко ја омо г у ћ а в а и н т ен зи ви р а њ е д ру ш т ва кон т ро ле к роз п ро из во де ко м у н и ка т и в но с т и (као ш то је и ро н и ч но Ho me la nd Se c u r it y Bla n ket ) и д и з ај не р а б е з б ед но с т и. 17 Ово размишљање морамо узети у обзир, када покушавамо да говоримо о контроли и надзору, као могућим механизмима за развијање безбедносне културе, који могу показати и своју крајње негативну природу, односно који се могу препознати и у концепту државе националног надзора, где влада располаже одређеним техникама контроле, које би морале бити усклађене са уставом и које подразумевају поштовање људских права. 18 Кон тро ла се мо же оства ри ти на ме та њем од ре ђе них кул тур них вред ности, ве ро ва ња и нор ми по на ша ња не кој циљ ној гру пи, са по зи ци је ау то рите та. Ка да ве ћи на у окви ру циљ не гру пе при хва ти те вред но сти и нор ме, и усво ји их као сво ја лич на пра ви ла ми шље ња и по на ша ња, он да и кон тро ла њи хо в ог по н а ш а њ а по с т а је јед но с т а в н а. Мо же мо л и д а п р е т по с т а ви мо д а р а з ви је н а б е з б ед но сн а к у л т у р а мо же би т и сн а ж н и ји ме х а н и з а м кон т р о ле по н а ш а њ а по је д и н ц а, г ру пе и л и з а јед н и це у од но с у н а ф о р м а л не п р о п и с е или ди рек тан над зор од стра не не ког ви шег ау то ри те та. Пре ко кул ту ре се по ку ша ва по сти ћи не са мо кон тро ла по на ша ња, већ и ми шље ња и осе ћа ња чла но ва не ке за јед ни це, што, мо ра мо при зна ти, ни је ла ко и не успе ва увек (ма да је, на ор ве лов ски на чин по сма тра но, ипак мо гу ће). У сна жној кул ту ри кон тро ла по на ша ња до ла зи из ну тра (та да мо же мо го во ри ти и о са мо кон троли) и ни је по треб на спољ на кон тро ла, ко ја је увек ску па и не е фи ка сна, а че сто и пре ви ше ре пре сив на. Ка да чла но ви од ре ђе не дру штве не гру пе или з а јед н и це п ри х в а т е сн а ж н у к у л т у р н у в р ед но с т д а не т р е б а по т к р а д а т и или на би ло ко ји дру ги на чин угро жа ва ти за јед ни цу, он да мо же мо би ти сигур ни да они то не ће учи ни ти. Да би се раз ви ла ква ли тет на без бед но сна кул ту ра, зна ча јан ак цент се мо ра ста ви ти на ду го роч ну по све ће ност или оба ве зи ва ње, као и на стра те 17 Mark Lacy, De sig ner Se cu rity: Con trol So ci ety and Mo MA s SA FE: De sign Ta kes on Risk, Se cu rity Di a lo gue, Vol. 39, Nos. 2-3,2008, pp.333-57. 18 Драгутин, С. Аврамовић, Буђење силе рађање државе националног надзора, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016, стр. 877-890, 380

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 ш ко у п ра в љ а њ е, а не са мо на кон т р о л у. Б е з б ед но сна к ул т у ра је знат но ви ше од о бје к а т а и п р о це д у ра, р еч је о с т в а ра њу о т в о р е ног по в е р љи в ог ок ру же њ а ко је је фо к у си ра но и п ро ак тив но п ре ма сма ње њу ри зи ка за до бро бит сви х. Она је та ко ђе ре тро спек тив на, ак ту ел на и про јек тив на од пре ђа шњих ис ку става, пре ко тре нут них иза зо ва и прет њи до ан ти ци па ци је бу ду ћих опа сно сти. 2.4. При ступ за сно ван на при ме ни стан дардâ По в е р е њ е је в а ж но и по т р е б но, у о бл а с т и б е з б ед но с т и по с е б но, а л и с е не мо же мо увек осло ни ти на то. У обла сти без бед но сти и раз во ја без бед носне кул ту ре уста но вље ни су стан дар ди као по ку шај да се од ре ђе ни без бедно сн и по с т у п ц и у н и ф ор м и ш у и ус по с т а в е к а о ме ри ло њи хо в е по у зда но с т и, е фи к а сно с т и и до с лед но с т и. Стан дар ди, као што зна мо, у ве ли кој ме ри има ју по во љан ути цај на в е ћ и н у а с п е к а т а н а ш и х ж и в о т а. О н и о б е з б е ђу ју же љ е н е к а р а к т е р и с т и ке п р о и з в о д а и ус л у г а, к а о ш т о с у к в а л и т е т, по же љ но де ло в а њ е н а ж и в о т н у сре ди ну, без бед ност, по у зда ност, ефи ка сност. Ка да се до но се од ре ђе ни зако ни и про пи си они се че сто од но се и на од ре ђене стан дар де и мо ра ју оба везно би ти ускла ђе ни са њи ма. Сва ки стан дард је ре зул тат ко лек тив ног ра да, па та ко, др жав не ин сти ту ци је, ис тра жи вач ке ор га ни за ци је, од бо ри (про изв о ђа ча и по т р о ша ча, и л и ко ри сн и к а ус л у г а) и д ру г и с у бјек т и з а јед но де л у ју на из ра ди стан дар да, ко ји ево лу и ра ју иду ћи у су срет зах те ви ма дру штва и т ех но ло г и је. 19 По с е б на к а т е г о ри ја с у с т а н да р д и у о бл а с т и б е з б ед но с т и, в е з а н и з а р а д од ре ђе них струк ту ра ка ко на уну тра шњем та ко и на спо ља шњем пла ну (међу на род ни стан дар ди). Стан дар ди су ва жни у свим обла сти ма жи во та и ра да, али су по себ но зна чај ни у обла сти без бед но сти, и то: без бед но сним 19 По с т о ји в и ш е в р с т а с т а н д а р д а и у р а з л и ч и т и м о б л а с т и м а. Мо же мо и з д в о ји т и јед н у по де лу ко ја об у хва та : 1. стандарде спецификације (стан дард ко ји де фи ни ше де таљ не услов е, д а бу д у з а д о в о љ н и ко ри сн и ц и п р о и з в о д а, м а т е ри ја л а, п р о це с а и ус л у г а и л и си с т е м а, к а о и про це ду ре за про ве ру уса гла ше но сти са овим зах те ви ма), 2. м е т о д о л о ш ке с т а н д а р д е (стан дард ко ји да је ком пле тан из ве штај о на чи ну на ко ји се оба вља де лат ност и, где је то при клад но, опре ме или ала та по треб них да се из вр ши и за кључ ци ко ји се од но се на сте пен пре ци зно сти ко ји од го ва ра на ве де ном ци љу), 3. во ди че стан дар де (стан дард ко ји да је шир о к е и о п ш т е и н ф о р м а ц и ј е о п р ед м е т у, у з о с н о в н е и н ф о р м а ц и ј е гд е ј е т о п р и м е р е н о), 4. реч ник (с т а н д а рд н и п о п и с д е ф и н и ц и ј а и т е р м и н а к о ј и с е к о р и с т е у од р е ђ е н о м с е к т о р у, обла сти или ди сци пли ни), 5. ко до ве п ра к се (с т а н да р д и ко ји с а д р же п р е по ру ке з а п ри х в а ће не до бре прак се, као што сле ди, од стра не над ле жних и са ве сних прак ти ча ра, а ко је об је ди њав а ј у р е з у л т а т е п р а к т и ч н о г и с к у с т в а и с т е ч е н и х з н а њ а р а д и л а к ш е г п р и с т у п а и ко р и ш ћ е њ а ин фор ма ци ја), 6. стан дар де кла си фи ка ци је (стан дар ди ко ји са др же озна ке и опи се раз личи тих раз ре да про из во да и ко ји иден ти фи ку ју и ор га ни зу ју по дат ке у хи је рар хиј ском ре дос л е д у). w w w.b si g r o u p.c o m /s t a n d a r d s.,28.08.2017. 381

Др Све тла на С. Ста на ре вић, Механизми или начини развијања и унапређења... (стр. 369 385) а г е н ц и ја м а, п о л и ц и ји, в ој с ц и, ц а р и н и, и у д р у г и м с е к т о р и м а. 20 З а п р а в о, пр ви стан дар ди ве за ни за област без бед но сти са чи ње ни су у окви ру кор пор а т и в не б е з б ед но с т и и ц а ри не, н а р о ч и т о н а кон по че т к а ш и р е њ а Ев р оп ске уни је. На и ме, мно ге зе мље ЕУ су сво ју оба ве зу кон тро ле гра ни ца, у скла ду са Шен ген ским спо ра зу мом, спољ ним зе мља ма Уни је и због то га су хте ле да с т а н да р д и з а ц и јом б е з б ед но сн и х по с т у па к а, ме т о да и с р ед с т а в а од р же и по в е ћ а ју св о ју б е з б ед но с т. Ме ђу зна чај ни је, ка да је си стем од бра не у пи та њу, на во де се НА ТОстан дар ди. Они уре ђу ју од но се из ме ђу др жа ва чла ни ца, али и свих дру гих д р ж а в а п а р т не р а 21 ко је у че с т ву ју у е в р о - а тл а н т ск и м б е з б ед но сн и м и н т е гра ци ја ма. При ме на НА ТО-стан дар да је и вој ни услов за учла ње ње не ке др жа ве у ову ор га ни за ци ју. НА ТО -стан дар ди пред ста вља ју за пис о до го вору из ме ђу не ко ли ко др жа ва чла ни ца или свих, ко јим усва ја ју исту или сличн у вој н у оп ре м у, на о ру жа ње, м у н и ц и ју, си с т е ме снаб де ва њ а и ск ла д и ш т е њ а, к а о и опе р а т и в не, ло г и с т и ч ке и а д м и н и с т р а т и в не п р о це д у р е. 22 На ни воу ОУН та ко ђе се ко ри сте стан дар ди, а ме ђу но ви је сва ка ко спада ју М и н и ма л н и опе ра т и в н и без бед но сн и стан дар д и ( МОСС). На ста л и су као по т р е ба да с е ус по с т а ве с т а н дард на по љ а на ба зи м и н и м у ма к ри т е ри ју ма з а без бед но сне аран жма не, ка ко би се уна пре ди ла без бед ност на те ре ну, ублаж и л и ри зи ц и и омо г у ћ и ло и з в о ђе њ е опе р а ц и ја. Во д и ч з а MOSS је о б ја вио Са вет без бед но сти УН и он опи су је ме ре ко је се мо гу при ме ни ти у це ли ни и л и де л и м и ч но, у з а ви сно с т и од бе з бед но сн и х по т ре ба да т ог ра д ног ме с т а. 23 20 Јед н а од в а ж н и х т е м а ко је о б у х в а т а ју с т а н д а р д и, к а д а с у у п и т а њу ов е и н с т и т у ц и је, мо же би т и и без бед но сна п ро ве ра бу д у ћ и х за по сле н и х за м но г е по ло жа је у в ла д и н и м без бедно сн и м ст ру к т у ра ма, ко ја, из ме ђу оста лог, под ра зу ме ва п ро ве ру от и са ка п р ст и ју и по л и г раф ско те сти ра ње. У сва ком слу ча ју, ва жно је да стан дар де пра те и за кон ски и под за кон ски ак ти. За пос ле н и у б е з б ед но сн и м с т ру к т у ра ма мо ра ју да до бр о по зна ју з а кон, т е, по р ед о с т а лог, к а да је д о з в о љ е н а у п о т р е б а с и л е, з н а т и к а ко д а п р а в и л н о ко р и с т е р а з л и ч и т а с р ед с т в а с и л е, у к ључ у ју ћ и и в а т р е но о ру ж је. И м пе р а т и в у б е з б ед но сн и м с т ру к т у р а м а гл а си д а с а мо с т ру ч њ а ц и с а ви с о к и м н и в о ом зн а њ а о р а з л и ч и т и м з а ко н и м а мо г у по с т а т и ч л а но ви т и м а. По с т а в љ а њ ем ко рект них и прав них стан дар да сма њу је се ве ро ват но ћа да се учи ни би ло шта не за ко ни то. 21 Ре пу бли ка Ср би ја и НА ТО за кљу чи ли су 1. ок то бра 2008. го ди не Спо ра зум о безб ед н о с т и и н ф о р м а ц и ја (е н г. S e c u r it y Ag r e e m e nt), а Н а р од н а с к у п ш т и н а Ре п у б л и ке С р б и је г а је р а т и фи ко в а л а 5. ју л а 2011. г о д и не. О ви м спо р а з у мом г а р а н т у је с е м и н и м у м не о п ход н и х стан дар да за шти те по да та ка ко ји се ме ђу соб но раз ме њу ју. На овај на чин је омо гу ће на разм е н а и н ф о р м а ц и ј а п о в е р љ и в е с а д р ж и н е с а Н А Т О и с т в о р е н и ус л о в и з а а к т и в н и ј у у л о г у Ре п у б л и к е С р б и ј е у П а р т н е р с т в у з а м и р. По р е д н а в е д е н и х, п р и х в а ћ е н и с у и с т а н д а р д и веѕани ѕа вој ну опре му, обу ку и про це ду ре ко је спро во де чла ни це НА ТО -а. Сајт Ми ни старс т в а с п о љ н и х п о с л о в а Ре п у б л и ке С р б и је, п р и с т у п и л а 10. с е п т е м б р а, 2 017. ( http://www.mfa. gov. r s /s r/i n d e x.p h p /s p olj n a - p o l i t i k a /s b p / p a r t n e r s t vo -z a - m i r?l a n g =l a t 22 Ви де ти зва нич ни сајт НА ТО:(w w w. n s a. n a t o.i n t), 21.08.2017. 23 The Re port of the In de pen dent Pa nel on Sa fety and Se cu rity of UN Per son nel and Premi ses Wor ldwi de, 2008. http://www.un.org/press/en/2008/sgsm11656.doc.htm, 15.08.2017. 382