ПРИ ЛОГ 1 1. ЗАХ ТЕ ВИ Прет ход но упа ко ва ни про из во ди из чла на 3. овог пра вил ника про из во де се та ко да ис пу ња ва ју сле де ће зах те в

ПРИ ЛОГ 1 1. ЗАХ ТЕ ВИ Прет ход но упа ко ва ни про из во ди из чла на 3. овог пра вил ника про из во де се та ко да ис пу ња ва ју сле де ће зах те ве: 1.1. Сред ња вред ност ствар не ко ли чи не ни је ма ња од на зив не ко ли чи не; 1.2. Удео прет ход но упа ко ва них про из во да ко ји има ју не гатив но од сту па ње ве ће од до зво ље ног не га тив ног од сту па ња из Табе ле 1 овог при ло га, за се ри је прет ход но упа ко ва них про из во да, ни је ве ћи од 2,5% и до вољ но је ма ли та ко да та се ри ја ис пу ни захте ве ис пи ти ва ња утвр ђе них у При ло гу 2 овог пра вил ни ка; 1.3. Ни је дан прет ход но упа ко ва ни про из вод у се ри ји не сме да има не га тив но од сту па ње два пу та ве ће од до зво ље ног не га тивног од сту па ња из Та бе ле 1 овог 2. ОСНОВ НЕ ОД РЕД БЕ 2.1. У свим по ступ ци ма про ве ре ко ли чи не прет ход но упа кова них про из во да ко је су из ра же не у је ди ни ца ма за пре ми не, стварна ко ли чи на се од ре ђу је та ко што се вред но сти ме ре на тем пе рату ри од 20 C или се ко ри гу ју до тем пе ра ту ре од 20 C, ко ја год да је тем пе ра ту ра на ко јој се оба вља па ко ва ње или про ве ра. Ово прави ло се не од но си на ду бо ко за мр зну те или за мр зну те про из во де, чи ја је ко ли чи на из ра же на у је ди ни ца ма за пре ми не. 2.2. Вред ност до зво ље ног не га тив ног од сту па ња ко ли чи не прет ход но упа ко ва ног про из во да озна че ног ма сом и/или за пре мином од ре ђу је се у скла ду са Та бе лом 1. Та бе ла 1 На зив на ко ли чи на про из во да Q n До зво ље но не га тив но од сту па ње у g или ml у % Q n g или ml 5 до 50 9 50 до 100 4,5 100 до 200 4,5 200 до 300 9 300 до 500 3 500 до 1000 15 1000 до 10 000 1,5 При ли ком ко ри шће ња та бе ле, вред но сти до зво ље них не гатив них од сту па ња при ка за них као про цен ти у та бе ли, из ра чу на ти у је ди ни ца ма ма се или за пре ми не, за о кру жу ју се до нај бли же десе ти не гра ма или ми ли ли тра. 3. НАТ ПИ СИ И ОЗНА КЕ Прет ход но упа ко ва ни про из во ди про из ве де ни у скла ду с овим пра вил ни ком на ам ба ла жи има ју сле де ће озна ке: 3.1 На зив ну ко ли чи ну (на зив на ма са или на зив на за пре ми на), из ра же ну у ки ло гра ми ма, гра ми ма, ли три ма, цен ти ли три ма или ми ли ли три ма, и озна че ну ци фра ма ко је су ви со ке нај ма ње: (1) 6 mm ако је на зив на ко ли чи на ве ћа од 1000 g или 100 cl; (2) 4 mm ако је на зив на ко ли чи на ве ћа од 200 g или 20 cl, а ма ња од 1000 g или 100 cl, укљу чу ју ћи 1000 g или 100 cl, али не укљу чу ју ћи 200 g или 20 cl; (3) 3 mm ако је на зив на ко ли чи на ве ћа од 50 g или 5 cl, а ма ња од 200 g или 20 cl, укљу чу ју ћи 200 g или 20 cl, али не укљу чу ју ћи 50 g или 5 cl; (4) 2 mm ако је на зив на ко ли чи на ма ња од 50 g или 5 cl, укључу ју ћи и 50 g или 5 cl. На зив ну ко ли чи ну пра ти озна ка за мер ну је ди ни цу ко ја се кори сти или на зив је ди ни це у скла ду с про пи сом ко јим су уре ђе не за кон ске мер не је ди ни це. По ред је ди ни ца Ме ђу на род ног си сте ма, мо гу се ко ри сти ти је ди ни це из ван овог си сте ма под усло вом да озна ка ко ја се ко ристи за до дат но озна ча ва ње на зив не ко ли чи не не бу де ве ћа од димен зи ја озна ка на зив них ко ли чи на из ра же них у је ди ни ца ма Ме ђуна род ног си сте ма је ди ни ца. 3.2 Озна ку или нат пис ко јим се иден ти фи ку је па кер или увозник са се ди штем у Ре пу бли ци Ср би ји. 3.3 Осим озна ка из под о де ља ка 3.1 и 3.2 овог одељ ка претход но упа ко ва ни про из вод из чла на 3. овог пра вил ни ка мо же имати и знак уса гла ше но сти, ма ло е, уко ли ко је па кер или уво зник обез бе дио до ку мен та ци ју из под о дељ ка 4. овог Знак уса гла ше но сти из ста ва 1. овог под о дељ ка ко ји пред ставља га ран ци ју па ке ра или уво зни ка да прет ход но упа ко ва ни произ вод ис пу ња ва зах те ве овог пра вил ни ка, мо ра би ти ви сок нај мање 3 mm и ста вља се на исто вид но по ље као и озна ка на зив не ма се или на зив не за пре ми не. Озна ка ма ло е има сле де ћи об лик: Озна ке из овог одељ ка ста вља ју се та ко да су не из бри си ве, чит ке и ви дљи ве на прет ход у уоби ча јеним усло ви ма при ка зи ва ња. 4. ПО СТУ ПАК ДО КУ МЕН ТО ВА ЊА УСА ГЛА ШЕ НО СТИ КО ЛИ ЧИ НЕ ПРЕТ ХОД НО УПА КО ВА НОГ ПРО ИЗ ВО ДА СА МЕ ТРО ЛО ШКИМ ЗАХ ТЕ ВИ МА Па кер или уво зник ко ји је прет ход но упа ко ва ни про из вод озна чио зна ком уса гла ше но сти из под о дељ ка 3.3. овог при ло га, обез бе ђу је до ку мен та ци ју ко јом по твр ђу је да прет ход но упа ко вани про из во ди ис пу ња ва ју зах те ве овог пра вил ни ка. У по ступ ку до ку мен то ва ња уса гла ше но сти, ко ли чи на про изво да са др жа на у прет ход или упа ко ва на ко ли чи на ствар на ко ли чи на, до ку мен ту је се ре зул та ти ма ме ре ња или про ве ре на осно ву ма се или за пре ми не узор ко ва них прет ходно упа ко ва них про из во да. Ре зул та ти ме ре ња из ста ва 2. овог одељ ка до би је ни су ко ришће њем од го ва ра ју ћих ме ри ла ко ја су ове ре на. Ако се не ме ри ствар на ко ли чи на, до ку мен то ва ње уса гла шено сти ко ли чи не прет ход но упа ко ва них про из во да са ме тро ло шким зах те ви ма вр ши се на на чин ко ји обез бе ђу је да ствар на ко ли чи на ис пу ња ва зах те ве овог пра вил ни ка. До ку мен то ва ње уса гла ше но сти ко ли чи не прет ход но упа кова них про из во да вр ши се до ку мен та ци јом ко ју па кер са чи ња ва, чу ва и ста вља на рас по ла га ње над ле жном ор га ну и ко ја са др жи ре зул та те про ве ра, као и све ко рек ци је и ускла ђи ва ња ко ја су се по ка за ла по треб ним и ко је је па кер оба вио. На осно ву на ве де не до ку мен та ци је и по ступ ка из одељ ка 5. овог при ло га утвр ђу је се да ли су про ве ре, за јед но са свим ко рек ци ја ма и ускла ђи ва њи ма ко ја су се по ка за ла по треб ним, оба вље не тач но и пра вил но, од носно да ли је по сту пак ко ји па кер при ме њу је у скла ду са зах те ви ма из овог пра вил ни ка. У слу ча ју уво за, уво зник мо же уме сто ме ре ња и про ве ре чува ти и ста ви ти на рас по ла га ње над ле жном ор га ну до ку мен та ци ју на осно ву ко је се уве рио да по се ду је све по треб не га ран ци је да је прет ход но упа ко ва ни про из вод из уво за у скла ду са зах те ви ма овог пра вил ни ка. Јед на од не ко ли ко ме то да за ме ре ње и про ве ру прет ход но упа ко ва них про из во да код ко јих је ко ли чи на из ра же на у је ди ница ма за пре ми не је ко ри шће ње мер не бо це ти па ко ји је де фи ни сан овим пра вил ни ком и ко ја се пу ни под усло ви ма про пи са ним овим пра вил ни ком. 5. ПО СТУ ПАК ИС ПИ ТИ ВА ЊА ПРЕТ ХОД НО УПА КО ВА НИХ ПРО ИЗ ВО ДА РА ДИ ПРО ВЕ РЕ ИС ПУ ЊЕ НО СТИ МЕ ТРО ЛО ШКИХ ЗАХ ТЕ ВА По сту пак ис пи ти ва ња прет ход но упа ко ва них про из во да ра ди про ве ре да ли су у скла ду са зах те ви ма овог пра вил ни ка оба вља се ста ти стич ким узор ко ва њем у про сто ри ја ма па ке ра или ако то није при ме њи во у про сто ри ја ма уво зни ка или ње го вог за ступ ни ка у Ре пу бли ци Ср би ји. По сту пак из ста ва 1. овог одељ ка оба вља се у скла ду сa усво је ним ме то да ма кон тро ле при хва тљи во сти се ри је. Ње на

ефи ка сност по ре ди се са ре фе рент ном ме то дом из При ло га 2. овог пра вил ни ка. Пре ма кри те ри ју му за ми ни мал ну при хва тљи ву ко ли чи ну, план узор ко ва ња сма тра се упо ре ди вим са вред но сти ма пре по ру ченим у При ло гу 2 овог пра вил ни ка, ако вред ност на ап сци си за тачку 0,10 на ор ди на ти опе ра тив не ка рак те ри стич не кри ве пр вог пла на (ве ро ват но ћа при хва та ња се ри је из но си 0,10) од сту па ма ње од 15 % од ап сци се од го ва ра ју ће тач ке опе ра тив не ка рак те ри стич не кри ве пла на узор ко ва ња пре по ру че ног у При ло гу 2 овог пра вил ни ка. Пре ма кри те ри ју му за сред њу вред ност из ра чу на ту ме то дом стан дард не де ви ја ци је, план узор ко ва ња сма тра се упо ре ди вим са пре по ру че ним пла ном у При ло гу 2 овог пра вил ни ка, ако, ка да се по ре де опе ра тив не ка рак те ри стич не кри ве два пла на узор ко ва ња, ап сци са од 0,10 ор ди на те од го ва ра ју ће тач ке кри ве пр вог пла на узор ко ва ња од сту па ма ње од 0,05 од ап сци се од го ва ра ју ће тач ке кри ве пла на узор ко ва ња, где је вред ност на ап ци са оси:, где m озна ча ва ствар ну сред њу вред ност се ри је. Ка рак те ри стич не опе ра тив не кри ве пр вог пла на узор ко ва ња пре по ру че не су у При ло гу 2 овог пра вил ни ка са мо гућ но шћу прихва та ња се ри је од 0,10. 6. ДО ЗВО ЉЕ НА ОД СТУ ПА ЊА ЗА ПРЕТ ХОД НО УПА КО ВА НЕ ПРО ИЗ ВО ДЕ НЕ ЈЕД НА КИХ НА ЗИВ НИХ КО ЛИ ЧИ НА: 2.1.4. Пре не го што се оба ве ис пи ти ва ња из под о де ља ка 2.2 и 2.3 овог при ло га, из се ри је се, ме то дом слу чај ног узор ка, узи ма број прет ход но упа ко ва них про из во да ко ји је у скла ду са та бе ла ма 3 до 6 овог 2.2. Про ве ра ствар не ко ли чи не прет ход но упа ко ва них произ во да Ми ни мал но при хва тљи ва ко ли чи на из ра чу на ва се од у зима њем до зво ље ног не га тив ног од сту па ња од на зив не количинe прет ход но упа ко ва ног про из во да. Прет ход но упа ко ва ни про из во ди у се ри ји чи ја је ствар на коли чи на ма ња од ми ни мал но при хва тљи ве ко ли чи не сма тра ју се неис прав ним. 2.2.1. Ис пи ти ва ње без отва ра ња ам ба ла же Ис пи ти ва ње без отва ра ња ам ба ла же оба вља се у скла ду са јед но стру ким пла ном узор ко ва ња као што је при ка за но у Та бе ли 3 овог Та бе ла 3 Та бе ла 2 На зив на ко ли чи на (Qn) у g < 500 од 500 до 2000 од 2000 до 10000 До зво ље но не га тив но од сту па ње у g 2,0 5,0 10,0 ПРИ ЛОГ 2 1. ЗАХ ТЕ ВИ ЗА МЕ РЕ ЊЕ СТВАР НЕ КО ЛИ ЧИ НЕ ПРЕТ ХОД НО УПА КО ВА НИХ ПРО ИЗ ВО ДА Ствар на ко ли чи на прет ход но упа ко ва них про из во да мо же се ди рект но ме ри ти по мо ћу ва га, ме ри ла за пре ми не или у слу чају теч но сти, по сред но пу тем ме ре ња ма се прет ход но упа ко ва ног про из во да и ме ре ња ње го ве гу сти не. Без об зи ра на ме то ду ме ре ња ко ја се ко ри сти, гре шка у мере њу при ли ком ме ре ња ствар не ко ли чи не прет ход но упа ко ва ног про из во да не сме би ти ве ћа од јед не пе ти не до зво ље ног не га тив ног од сту па ња од на зив не ко ли чи не прет ход но упа ко ва ног про из во да. 2. ЗАХ ТЕ ВИ ЗА ПРО ВЕ РУ СЕ РИ ЈА ПРЕТ ХОД НО УПА КО ВА НИХ ПРО ИЗ ВО ДА Про ве ра прет ход но упа ко ва них про из во да оба вља се узор кова њем и са сто ји се од два де ла: 1) про ве ре ко ја об у хва та ствар ну ко ли чи ну сва ког прет ход но упа ко ва ног про из во да у узор ку; 2) про ве ре сред ње вред но сти ствар не ко ли чи не прет ход но упа ко ва них про из во да у узор ку. Се ри ја прет ход но упа ко ва них про из во да сма тра се при хватљи вом ако ре зул та ти про ве ре ис пу ња ва ју кри те ри ју ме при хватљи во сти из та бе ла 2 до 5 овог За сва ку про ве ру по сто је два пла на узор ко ва ња: 1) ис пи ти ва ње без отва ра ња ам ба ла же; 2) ис пи ти ва ње са отва ра њем ам ба ла же. Из еко ном ских и прак тич них раз ло га, ис пи ти ва ње са отва рањем ам ба ла же је огра ни че но на нео п ход ни ми ни мум. Ис пи ти ва ње са отва ра њем ам ба ла же ма ње је ефи ка сно од ис пи ти ва ња без отвара ња ам ба ла же и ко ри сти се са мо ка да је ис пи ти ва ње без отва ра ња ам ба ла же не прак тич но. Ис пи ти ва ње са отва ра њем ам ба ла же не при ме њу је се на сери је ма ње од 100 по је ди нач них прет ход но упа ко ва них про из во да. 2.1. Се ри је прет ход но упа ко ва них про из во да 2.1.1. Ве ли чи на се ри је мо ра да бу де огра ни че на до ко ли чи не из тач ке 2.1.2. овог 2.1.2. Ка да се прет ход но упа ко ва ни про из во ди про ве ра ва ју на кра ју ли ни је па ко ва ња, број прет ход но упа ко ва них про из во да у сва кој се ри ји јед нак је мак си мал ном из ла зу са ли ни је па ко ва ња по рад ном са ту, без огра ни че ња у по гле ду ве ли чи не се ри је. У оста лим слу ча је ви ма ве ли чи на се ри је је огра ни че на на 10000 прет ход но упа ко ва них про из во да. 2.1.3. Код се ри ја ма њих од 100 прет ход но упа ко ва них про изво да, ис пи ти ва ње без отва ра ња ам ба ла же се оба вља на свим произ во ди ма те се ри је. 2.2.2. Ис пи ти ва ње са отва ра њем ам ба ла же Ис пи ти ва ње са отва ра њем ам ба ла же из во ди се у скла ду са јед но стру ким пла ном узор ко ва ња при ка за ним у Та бе ли 4 овог при ло га и ко ри сти се са мо за се ри је од 100 или ви ше про из во да. Број про ве ра ва них прет ход но упа ко ва них про из во да јед нак је 20. Се ри ја прет ход но упа ко ва них про из во да сма тра се при хватљи вом ако је број не ис прав них по је ди нач них про из во да на ђе них у узор ку ма њи или јед нак кри те ри ју му при хва тљи во сти. Се ри ја прет ход но упа ко ва них про из во да би ће од ба че на ако је број не ис прав них про из во да на ђе них у узор ку јед нак или ве ћи од кри те ри ју ма од ба ци ва ња. Та бе ла 4 Број прет ход но упа ко ва них про из во да у се ри ји Број прет ход но упа ко ва них про из во да у узор ку Број не ис прав них је ди ни ца Критеријум прихватања Критеријум одбацивања ( 100) 20 1 2 2.3. Про ве ра сред ње вред но сти ствар не ко ли чи не по је ди начних прет ход но упа ко ва них про из во да ко ји чи не се ри ју. 2.3.1. Се ри ја прет ход но упа ко ва них про из во да сма тра се прихва тљи вом у свр ху те про ве ре ако је сред ња вред ност ствар не коли чи не, за ствар ну ко ли чи ну од n прет ход но упа ко ваних про из во да у узор ку ве ћа од вред но сти: Где је: Q n на зив на ко ли чи на прет ход но упа ко ва них про из во да, n број прет ход но упа ко ва них про из во да у узор ку за ту прове ру, s про це ње на стан дард на де ви ја ци ја од ствар не ко ли чи не сери је, t (1a) = 0,995 ни во по у зда но сти Сту ден то ве рас по де ле са ν = n 1 сте пе ном сло бо де. 2.3.2. Ако је вред ност ко ја се ме ри за ствар ну ко ли чи ну i тог по је ди нач ног про из во да у узор ку ко ји са др жи n про из во да он да се: 2.3.2.1. Сред ња вред ност из ме ре них вред но сти за узо рак доби ја на сле де ћи на чин:

2.3.2.2. про це ње на вред ност стан дард не де ви ја ци је s од ре ђује се по мо ћу сле де ћих из ра чу на ва ња: 1) збир ква дра та из ме ре них вред но сти: 2) ква драт зби ра из ме ре них вред но сти: а сред ња вред ност ква дра та зби ра из ме ре них вред но сти: 3) ко ри го ва ни збир (SC): Аро ма ти зо ва но ви но (ЦТ 2205) Ја ка алко хол на пи ћа (ЦТ 2208) сле де ћих 7 на зив них ко ли чи на у ml: 100 200 375 500 750 1000 1500 У ра спо ну од 100 ml до 2 000 ml са мо сле де ћих 9 на зив них ко ли чи на у ml: 100 200 350 500 700 1000 1500 1750 2000 2. Про из во ди из одељ ка 1. овог при ло га има ју зна че ње де фини са но про пи си ма ко ји ма се уре ђу ју зах те ви за ква ли тет и дру ги зах те ви за ви на и ал ко хол на пи ћа. 4) про це ње на ва ри јан са (v): про це ње на вред ност стан дард не де ви ја ци је је: 2.3.3. Кри те ри ју ми за при хва та ње или oдбацивање се ри је прет ход но упа ко ва них про из во да за про ве ру сред ње вред но сти: 2.3.3.1. Кри те ри ју ми за ис пи ти ва ње без отва ра ња ам ба ла же да ти су у Та бе ли 5 овог Та бе ла 5 2.3.3.2. Кри те ри ју ми за ис пи ти ва ње са отва ра њем ам ба ла же да ти су у Та бе ли 6 овог ПРИ ЛОГ 4 ДО ЗВО ЉЕ НА НЕ ГА ТИВ НА ОД СТУ ПА ЊА ЗА ПРО ИЗ ВО ДЕ КОД КО ЈИХ ЈЕ НА ЗИВ НА КО ЛИ ЧИ НА ИЗ РА ЖЕ НА У ЈЕ ДИ НИ ЦА МА ДУ ЖИ НЕ, ПО ВР ШИ НЕ ОД НО СНО БРО ЈЕМ КО МА ДА 1. За про из вод код ко га је на зив на ко ли чи на про из во да из раже на у је ди ни ца ма ду жи не, вред ност до зво ље ног не га тив ног одсту па ња ствар на ко ли чи на од на зив не ко ли чи не је 2%. 2. За про из вод код ко га је на зив на ко ли чи на из ра же на у једи ни ца ма по вр ши не, вред ност до зво ље ног не га тив ног од сту па ња ствар не ко ли чи не од на зив не ко ли чи не је 3%. 3. За про из во де код ко јих је на зив на ко ли чи на из ра же на бројем ко ма да вред ност до зво ље ног не га тив ног од сту па ња ствар не ко ли чи не прет ход но упа ко ва ног про из во да да та је у Та бе ли 8 овог Та бе ла 8 На зив на ко ли чи на прет ход но упа ко ва них про из во да Q n озна че на у бро ју ко ма да 50 ко ма да До зво ље но не га тив но од сту па ње ни је до зво ље но > 50 ко ма да је дан ко мад на сва ких сто ти ну ко ма да Та бе ла 6 ПРИ ЛОГ 5 ПО СТУ ПАК ИС ПИ ТИ ВА ЊА ПРЕТ ХОД НО УПА КО ВА НИХ ПРО ИЗ ВО ДА ОЗНА ЧЕ НИХ ОЦЕ ЂЕ НОМ МА СОМ ПРИ ЛОГ 3 РА СПОН НА ЗИВ НИХ КО ЛИ ЧИ НА ПРЕТ ХОД НО УПА КО ВА НИХ ВИ НА И АЛ КО ХОЛ НИХ ПИ ЋА 1. Про из во ди из Та бе ле 7 овог при ло га ста вља ју се на тр жиште као прет ход но упа ко ва ни про из во ди са мо ако су њи хо ве назив не ко ли чи не из ра же не у је ди ни ца ма за пре ми не (на зив на ко личи на у ml) у скла ду са на зив ним ко ли чи на ма из те та бе ле. Та бе ла 7 Мир но ви но (ЦТ 2204) Жу то ви но Пе ну ша во ви но, ква ли тет но пе ну ша во ви но, ква ли тет но аро ма тич но пе ну ша во ви но, га зи ра но ви но, по лу пе ну ша во вино и сла бо га зи ра но ви но (ЦТ 2204 10) Ли кер ско ви но (ЦТ 2204 212204 29) сле де ћих 8 на зив них ко ли чи на у ml: 100 187 250 375 500 750 1000 1500 сле де ћа на зив на ко ли чи на у ml: 620 У ра спо ну од 125 ml до 1 500 ml са мо сле де ћих 5 на зив них ко ли чи на у ml: 125 200 375 750 1500 сле де ћих 7 на зив них ко ли чи на у ml: 100 200 375 500 750 1000 1500 По сту пак ис пи ти ва ња прет ход но упа ко ва них про из во да означе них на зив ном оце ђе ном ма сом спро во ди се ка да је про из вод спре ман за упо тре бу. Оце ђе на ма са се од ре ђу је нај ма ње 14 да на по сле па ко ва ња, осим за про из во де на ве де не у Та бе ли 9 овог Пре по ру че ни вре мен ски пе ри од за од ре ђи ва ње оце ђе не ма се спе ци фич них про из во да озна че них на зив ном оце ђе ном ма сом дат је у Та бе ли 9 овог Та бе ла 9 Про из вод Во ће, по вр ће, пе чур ке (осим ја года, ма ли на, ку пи на, ки ви ја) Ја го де, ма ли не, ку пи не, ки ви Про из во ди од усо ље них ри ба, ма ри на де, ку ва не ри бе, трај не ри бље кон зер ве, шкољ ке, ра ко ви и сл. Ма ри на да од пр же них ри ба Ма ле ко ба си це и оста ли про изво ди од ме са Дру ги про из во ди од 30 да на по сле 30 да на по сле Не по сред но после 48 са ти по сле 5 да на по сле 14 да на по сле Пре по ру че ни вре мен ски пе ри од до 2 го ди не по сле 14 да на по сле 14 да на по сле За оце ђи ва ње на ли ве не теч но сти из прет ход но упа ко ва ног про из во да ко ри сте се стан дар ди зо ва на рав на си та чи ји су тех нички зах те ви да ти у срп ском стан дар ду SRPS ISO 33101 Ла бо ра ториј ска си та Тех нич ки зах те ви и ис пи ти ва ње део 1: Ла бо ра ториј ска си та од тка не ме тал не жи це), ко јим је пре у зет ме ђу на род ни стан дард.

Вре ме оце ђи ва ња у то ку ис пи ти ва ња прет ход но упа ко ва них про из во да озна че них на зив ном оце ђе ном ма сом је 2 min. ПРИ ЛОГ 6 ДО ЗВО ЉЕ НА ОД СТУ ПА ЊА ЗА ПРЕ МИ НЕ 1. Мер не бо це се ка рак те ри шу сле де ћим за пре ми на ма ко је су увек од ре ђе не на тем пе ра ту ри од 20 C: 1.1. на зив на за пре ми на V n je за пре ми на ко ја је озна че на на бо ци. То је за пре ми на теч но сти за ко ју се сма тра да је мер на бо ца са др жи ка да је на пу ње на у усло ви ма упо тре бе за ко ју је на ме ње на; 1.2. укуп на за пре ми на је за пре ми на теч но сти у мер ној бо ци ка да је бо ца на пу ње на до вр ха; 1.3. ствар на за пре ми на је за пре ми на теч но сти ко ју мер на боца са др жи ка да је на пу ње на тач но под усло ви ма ко ји те о рет ски од го ва ра ју на зив ној за пре ми ни. 2. По сто је два ме то да пу ње ња мер них бо ца: 1) до кон стант ног ни воа; 2) до кон стант ног пра зног про сто ра. Раз ли ка из ме ђу те о рет ског ни воа пу ње ња до на зив не за преми не и ни воа укуп не за пре ми не од но сно раз ли ка из ме ђу укуп не за пре ми не и на зив не за пре ми не, ко ја пред ста вља за пре ми ну експан зи о ног про сто ра или за пре ми ну пра зног про сто ра, мо ра би ти кон стант на за све мер не бо це истог ти па, од но сно об ли ка. 3. При ме ре њу ствар не за пре ми не са др жа ја мeрних бо ца, са од го ва ра ју ћом тач но шћу, уз уоби ча је не мер не не си гур но сти при пу ње њу, по себ но са тaчношћу ко ја се зах те ва у овом пра вил ни ку, на тем пе ра ту ри од 20 С и под усло ви ма из При ло га 7 овог правил ни ка, до зво ље на од сту па ња (по зи тив на или не га тив на) из ме ђу ствар не за пре ми не и на зив не за пре ми не да та су у Та бе ли 10 овог Та бе ла 10 На зив на за пре ми на V n у милилитрима од 50 до 100 од 100 до 200 од 200 до 300 од 300 до 500 од 500 до 1000 од 1000 до 5000 Мак си мал на до зво ље на од сту па ња у % од V n 3 2 1 у ми ли ли три ма 3 6 10 Мак си мал но до зво ље на од сту па ња за укуп ну за пре ми ну су иста као мак си мал на до зво ље на од сту па ња за на зив ну за пре ми ну. Мак си мал на до зво ље на од сту па ња се не мо гу си сте мат ски ко ри сти ти, од но сно укуп на за пре ми на и на зив на за пре ми на не могу увек има ти мак си мал на од сту па ња. 4. Ствар на за пре ми на мер не бо це про ве ра ва се на 20 С и то од ре ђи ва њем ко ли чи не во де ко ју бо ца ствар но са др жи ка да је напу ње на до ни воа ко ји те о рет ски од го ва ра на зив ној за пре ми ни. Мер не бо це мо гу би ти про ве ре не и по сред но ме то дом еквива лент не тач но сти. 5. На мер не бо це про из во ђач ста вља: озна ку ко јом се на ја сан и не дво сми слен на чин иден ти фику је; знак ɜ (обр ну то еп си лон). Озна ку из ста ва 1. али не ја 1. овог одељ ка про из во ђач мер них бо ца ста вља на мер ну бо цу по до би ја њу оба ве ште ња од Ди рек ци је о то ме да ли та кву озна ку упо тре бља ва не ки дру ги про из во ђач за озна ча ва ње сво јих мер них бо ца, од но сно да ли је ис пу њен услов да је та озна ка та ква да се ње ним ста вља њем на мер ну бо цу, произ во ђач ја сно и не дво сми сле но иден ти фи ку је. Знак ɜ (обр ну то еп си лон) из ста ва 1. овог одељ ка ко ји има об лик из При ло га 8 овог пра вил ни ка, ста вља про из во ђач и ти ме по твр ђу је да мер не бо це ис пу ња ва ју зах те ве из овог пра вил ни ка. Знак ɜ је ви сок нај ма ње 3 mm. 6. Знак ɜ ста вља се на мер ну бо цу за ко ју се ста ти стич ким узор ко ва њем код про из во ђа ча или ако то ни је при ме њи во, у просто ри ја ма уво зни ка или ње го вог за ступ ни ка у Ре пу бли ци Ср би ји, при ме ном ре фе рент не ме то де из При ло га 7 овог пра вил ни ка, утврди да ис пу ња ва зах те ве из овог пра вил ни ка. 7. Мер не бо це мо ра ју има ти не из бри си ве, чит ке и до бро видљи ве сле де ће нат пи се и озна ке: 7.1. са стра не, на до њем ру бу или на дну: 7.1.1 на зив на за пре ми на, ко ја се из ра жа ва у ли три ма, цен тили три ма или ми ли ли три ма, бро је ви ма чи ја је нај ма ња ви си на: 3 mm, ако је на зив на за пре ми на јед на ка или ма ња од 20 cl, 4 mm, ако је на зив на за пре ми на ве ћа од 20 cl и ма ња од 100 cl, не укљу чу ју ћи 20 cl, 6 mm, ако је на зив на за пре ми на ве ћа од 100 cl, 7.1.2 знак про из во ђа ча из одељ ка 5. став 1. овог при ло га, 7.1.3 знак ɜ (обр ну то еп си лон) из одељ ка 5. став 1. овог 7.2. на дну или на до њем ру бу, у за ви сно сти од ме то де/а пуње ња за ко је је бо ца на ме ње на: 7.2.1 број ко ји озна ча ва укуп ну за пре ми ну из ра жен у цен тили три ма, без озна ке cl, 7.2.2 и/или број ко ји озна ча ва раз ли ку у ми ли ме три ма од нивоа укуп не за пре ми не до ни воа пу ње ња ко ји од го ва ра на зив ној запре ми ни, са озна ком mm. Озна ке из ове тач ке ста вља ју се на та кав на чин да се из бег не за бу на са озна ка ма из под о дељ ка 7.1. овог одељ ка, и то зна ци ма исте нај ма ње ви си не као за озна ча ва ње на зив не за пре ми не. На мер не бо це се мо гу ста вља ти и дру ге озна ке, под усло вом да не ства ра ју за бу ну у од но су на нат пи се и озна ке ко ји су оба ве зни. ПРИ ЛОГ 7 КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ПРИ ХВА ТА ЊА СЕ РИ ЈЕ 1. МЕ ТОД УЗОР КО ВА ЊА Узо рак мер них бо ца истог об ли ка и исте про из вод ње узи ма се из се ри је ко ја од го ва ра јед но сат ној про из вод њи. Ако ре зул тат про ве ре се ри је ко ја од го ва ра јед но сат ној про из вод њи ни је за до воља ва ју ћи, оба вља се дру го ис пи ти ва ње ко је се ба зи ра на узор ку из се ри је ко ја од го ва ра ду жем пе ри о ду про из вод ње или на ре зулта ти ма за бе ле же ним на кон трол ним кар та ма про из во ђа ча чи ја је про из вод ња би ла пред мет пре гле да Ди рек ци је. Број мер них бо ца ко је чи не узо рак је 35 или 40, у за ви сно сти од ме то де при ме не ре зул та та, из одељ ка 3. овог 2. МЕ РЕ ЊЕ ЗА ПРЕ МИ НЕ МЕР НИХ БО ЦА КО ЈЕ ЧИ НЕ УЗО РАК Мер не бо це се ме ре пра зне. Пу не се во дом на 20 C по зна те гу сти не, до ни воа пу ње ња који од го ва ра ме то ду пу ње ња ко ји се ко ри сти. По том се ме ре пу не. За ме ре ње се ко ри сте ме ри ла ко ја су ове ре на у скла ду са Зако ном о ме тро ло ги ји ( Слу жбе ни гла сник РС, број 30/10). Гре шка у ме ре њу за пре ми не не сме би ти ве ћа од јед не пе ти не мак си мал ног до зво ље ног од сту па ња ко је од го ва ра на зив ној за преми ни мер не бо це. 3. ПРИ МЕ НА РЕ ЗУЛ ТА ТА 3.1. Ме то да стан дард не де ви ја ци је Број мер них бо ца у узор ку је 35. 3.1.1 Из ра чу на ва се: сред ња вред ност ствар них за пре ми на бо ца у узор ку, про це ње на стан дард на де ви ја ци ја s ствар них запре ми на бо ца у се ри ји, гор ња до пу ште на гра ни ца T g и до ња допу ште на гра ни ца Т d. 3.1.1.1 Из ра чу на ва ње сред ње вред но сти и про це ње не стандард не де ви ја ци је s се ри је: Из ра чу на ва ју се сле де ће вред но сти: су ма 35 из ме ре них ствар них за пре ми на x = Σ сред ња вред ност 35 ме ре ња су ма ква дра та 35 ме ре ња ква драт су ме 35 ме ре ња, та да је ко ри го ва на су ма:

про це ње на ва ри јан са Про це ње на стан дард на де ви ја ци ја је: 3.1.1.2 Гор ња до пу ште на гра ни ца T g је збир озна че не на зив не за пре ми ни. 3.1.1.3 До ња до пу ште на гра ни ца Т d је раз ли ка из ме ђу озна чене на зив не за пре ми не и мак си мал ног до зво ље ног од сту па ња ко је од го ва ра тој за пре ми ни. 3.1.2 Кри те ри ју ми при хва та ња се ри је Се ри ја се при хва та у скла ду са од ред ба ма овог пра вил ни ка ако вред но сти и s исто вре ме но за до во ља ва ју сле де ће три не једна чи не: 1773 На осно ву чла на 167. став 4. тач ка 2), чла на 169п став 7, члана 169с став 3. и чла на 169т став 3. За ко на о по ре ском по ступ ку и по ре ској ад ми ни стра ци ји ( Слу жбе ни гла сник РС, бр. 80/02, 84/02 ис прав ка, 23/03 ис прав ка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 др. за кон, 62/06 др. за кон, 61/07, 20/09, 72/09 др. за кон, 53/10, 101/11, 2/12 ис прав ка и 93/12) и чла на 15. За ко на о др жав ној упра ви ( Слу жбе ни гла сник РС, бр. 79/05, 101/07 и 95/10), на пред лог ди рек то ра По ре ске упра ве, Ми ни стар фи нан си ја и при вре де до но си где је k = 1,57 и F = 0,266 3.2. Ме то да про сеч ног оп се га Број мер них бо ца у узор ку је 40. 3.2.1. Из ра чу на ва се: сред ња вред ност ствар них за пре ми на бо ца у узор ку, сред ња вред ност оп се га ствар них за пре ми на бо ца у узор ку, гор ња до пу ште на гра ни ца T s и до ња гра ни ца T i. 3.2.1.1 Из ра чу на ва ње сред ње вред ност ствар них за пре ми на бо ца у узор ку: су ма 40 из ме ре них ствар них за пре ми на : Σ сред ња вред ност 40 ме ре ња: 3.2.1.2 Из ра чу на ва ње сред ње вред ност оп се га ствар них запре ми на бо ца у узор ку: По де ли ти узо рак, хро но ло шким ре до сле дом се лек ци је, на осам под у зо ра ка од по пет мер них бо ца. Из ра чу на ти на сле де ћи на чин: оп сег сва ког од под у зор ка, тј. раз ли ка из ме ђу ствар не запре ми не нај ве ће и нај ма ње од пет бо ца у под у зор ку; та ко се до би ја осам оп се га: R 1 ; R 2 ; R 8 су ма оп се га осам под у зо ра ка: Σ R i = R 1 + R 2 +...+R 8 Сред ња вред ност оп се га је: 3.2.1.3. гор ња до пу ште на гра ни ца T s је збир озна че не на зив не за пре ми ни; 3.2.1.4. до ња гра ни ца T i је раз ли ка из ме ђу озна че не на зив не за пре ми ни. 3.2.2. Кри те ри ју ми при хва та ња: Се ри ја се при хва та у скла ду са од ред ба ма овог пра вил ни ка ако вред но сти и исто вре ме но за до во ља ва ју сле де ће три нејед на чи не: где је: k = 0,668 F = 0,628. ПРИ ЛОГ 8 Знак ɜ (обр ну то еп си лон) ко јим се по твр ђу је да мер не бо це ис пу ња ва ју зах те ве из овог пра вил ни ка има сле де ћи об лик: