2136 На осно ву чла на 6. став 1. За ко на о тех нич ким зах те ви ма за про из во де и оце њи ва њу уса гла ше но сти ( Слу жбе ни гла сник РС, број

Транскрипт

1 2136 На осно ву чла на 6. став 1. За ко на о тех нич ким зах те ви ма за про из во де и оце њи ва њу уса гла ше но сти ( Слу жбе ни гла сник РС, број 36/09), Ми ни стар за ин фра струк ту ру и енер ге ти ку до но си П РА В И Л Н И К о тех нич ким и дру гим зах те ви ма за теч на го ри ва нафт ног по ре кла I. ОСНОВ НЕ ОД РЕД БЕ Члан 1. Овим пра вил ни ком про пи су ју се тех нич ки и дру ги зах те ви ко је мо ра ју да ис пу ња ва ју теч на го ри ва нафт ног по ре кла ко ја се ко ри сте као го ри ва за мо то ре са уну тра шњим са го ре ва њем и као енер гет ска го ри ва ко ја се ста вља ју у про мет на тр жи ште Ре пу блике Ср би је (у да љем тек сту: теч на го ри ва), као и на чин оце њи ва ња уса гла ше но сти теч них го ри ва. Члан 2. Теч на го ри ва кла си фи ко ва на пре ма срп ском стан дар ду SRPS ISO , кла са F, мо гу би ти: 1) без о лов ни мо тор ни бен зи ни; 2) ави он ски бен зи ни; 3) го ри ва за мла зне мо то ре; 4) го ри ва за ди зел мо то ре; 5) уља за ло же ње. Члан 3. Без о лов ни мо тор ни бен зи ни у сми слу овог пра вил ни ка су: 1) EVRO BMB 98; 2) EVRO PRE MI JUM BMB 95; 3) BMB 98; 4) PRE MI JUM BMB 95. Из ра зи и пој мо ви ко ји се од но се на без о лов не бен зи не из става 1. овог чла на утвр ђе ни су стан дар дом SRPS EN 228. Члан 4. Ави он ски бен зи ни у сми слу овог пра вил ни ка су: 1) AVI ON SKI BEN ZIN AB 80/87; 2) AVI ON SKI BEN ZIN AB 100/130; 3) AVI ON SKI BEN ZIN AB 100 LL. Члан 5. Го ри ва за мла зне мо то ре у сми слу овог пра вил ни ка су: 1) го ри во за мла зне мо то ре тип GM-1; 2) го ри во за мла зне мо то ре тип ЈЕТ А-1. Члан 6. Го ри ва за ди зел мо то ре у сми слу овог пра вил ни ка су: 1) EVRO DI ZEL; 2) DI ZEL D2; 3) DI ZEL D2S; 4) DI ZEL D1E. Из ра зи и пој мо ви ко ји се од но се на ди зел го ри во из ста ва 1. тач. 1) овог чла на утвр ђе ни су стан дар дом SRPS EN 590. Ди зел го ри ва из ста ва 1. тач. 2) до 4) овог чла на упо тре бљава ју се као по гон ска го ри ва за ди зел мо то ре ма лих и сред њих снага са ве ли ким и сред њим бро јем обр та ја. Члан 7. Уља за ло же ње у сми слу овог пра вил ни ка су: 1) УЉЕ ЗА ЛО ЖЕ ЊЕ ЕКС ТРА ЛА КО EVRO EL; 2) УЉЕ ЗА ЛО ЖЕ ЊЕ ЕКС ТРА ЛА КО EL; 3) УЉЕ ЗА ЛО ЖЕ ЊЕ СРЕД ЊЕ EVRO S; 4) УЉЕ ЗА ЛО ЖЕ ЊЕ СРЕД ЊЕ S; 5) УЉЕ ЗА ЛО ЖЕ ЊЕ НИ СКО СУМ ПОР НО ГО РИ ВО СПЕ ЦИ ЈАЛ НО NSG-S; 6) УЉЕ ЗА ЛО ЖЕ ЊЕ ТЕ ШКО Т. Уља за ло же ње екс тра ла ка из ста ва 1. тач. 1) и 2) овог чла на су де сти лат на го ри ва, ко ја мо ра ју би ти обо је на по сто ја ном бо јом и мо ра ју да са др же ин ди ка тор, а на ме ње на су за го ри о ни ке са ис пара ва њем, као и за све пла ме ни ке ко ји ра де са при ти ском, без могућ но сти пред гре ва ња го ри ва. Уља за ло же ње сред ња из ста ва 1. тач. 3) и 4) овог чла на су остат на го ри ва ко ја се ко ри сте као го ри ва у ин ду стри ји, по љо привре ди и за енер гет ске је ди ни це, и то за оне си сте ме где про из во ђач го ри о ни ка зах те ва ово го ри во. За тран спорт, скла ди ште ње и приме ну ових го ри ва по треб но је пред гре ва ње. Уље за ло же ње ни ско сум пор но го ри во спе ци јал но из ста ва 1. тач ке 5) овог чла на је ме ша но остат но и де сти лат но го ри во, које се мо ра пред гре ва ти при ли ком тран спор та, скла ди ште ња и употре бе, а на ме ње но је за по тре бе у ме та лур ги ји и за све ин ду стријске по го не где се зах те ва ни зак са др жај сум по ра. Уље за ло же ње те шко из ста ва 1. тач ка 6) овог чла на је остатно го ри во ко је се ко ри сти као го ри во за ин ду стриј ске пе ћи и вели ке енер гет ске је ди ни це. За тран спорт, скла ди ште ње и при ме ну овог го ри ва по треб но је пред гре ва ње. II. ТЕХ НИЧ КИ И ДРУ ГИ ЗАХ ТЕ ВИ Члан 8. Без о лов ни мо тор ни бен зин EVRO BMB 98 мо ра да за до во љи све зах те ве стан дар да SRPS EN 228, осим за ис тра жи вач ки ок тански број RON ко ји мо ра из но си ти нај ма ње 98,0 и мо тор ни ок тански број MON ко ји мо ра из но си ти нај ма ње 88,0. Без о лов ни мо тор ни бен зин EVRO PRE MI JUM BMB 95, мо ра да за до во љи све зах те ве стан дар да SRPS EN 228. Члан 9. Без о лов ни мо тор ни бен зи ни BMB 98 и PRE MI JUM BMB 95, ни су обо је ни и мо ра ју да за до во ље све зах те ве стан дар да SRPS EN 228, осим за гу сти ну, са др жај оло ва, сум по ра, бен зе на, аро мата, оле фи на, мо тор ног ок тан ског бро ја и ис тра жи вач ког ок тан ског бро ја. Гра нич не вред но сти за гу сти ну, са др жај оло ва, сум по ра, бензе на, аро ма та, оле фи на, мо тор ни ок тан ски број и ис тра жи вач ки ок тан ског бро ја за без о лов не бен зи не из ста ва 1. овог чла на су: Је ди ни це Гу сти на на 15 C, нај ви ше kg/m до 31. де цем бра Са др жај оло ва, нај ви ше mg/l 13 до 31. де цем бра Са др жај сум по ра, нај ви ше mg/kg 650 до 31. де цем бра Са др жај бен зе на, нај ви ше % (V/V) 5,0 до 31. де цем бра Са др жај аро ма та, нај ви ше % (V/V) 55 до 31. де цем бра Са др жај оле фи на, нај ви ше % (V/V) 22,0 до 31. де цем бра Ис тра жи вач ки ок тан ски број, RON за BMB 98, нај ма ње Мо тор ни ок тан ски број, MON за BMB 98, нај ма ње Мо тор ни ок тан ски број, MON за PRE MI UM BMB 95, нај ма ње 98,0 до 31. де цем бра ,0 до 31. де цем бра ,0 до 31. де цем бра 2012.

2 Члан 10. Ави он ски бен зи ни из чла на 4. овог пра вил ни ка мо ра ју да за до во ље сле де ће ка рак те ри сти ке: Је ди ни це AB 80/87 AB 100/130 AB 100LL Изглед Бистрa, прозирнa течност, без видљивих честица и Визуелни преглед нерастворене воде на температури околине Боја, визуелна оцена Црвена Зелена Плава Корозија бакарне траке, највише 1 IP 154/ASTM D130/ SRPS ISO 2160 Густина на 15 o C kg/m 3 Уписује се IP 365/ASTM D4052/ SRPS ISO 3675/SRPS ISO Укупни сумпор, највише % (m/m) 0,05 IP 107/ASTM D1266 Постојећa смолa, највише mg/100 ml 3,0 IP 131/ASTM D381/SRPS ISO 6246 Тачка мржњења, највише o C - 58 IP 16/ASTM D2386/SRPS ISO 3013 Специфична енергија, MJ/kg 43,5 IP 12/ASTM D 3338/ASTM D 4809/ ASTM 4529 Напон паре по Reid-у на 37,8 o C kpa 38,0 IP 69/ASTM D 323/SRPS B.H8.030/ASTM 5190/ASTM D 5191 највише 49,0 Одређивање детонационог сагоревања: Октански број по моторној методи сиромашне смеше, 80,7 99,6 99,6 IP 236/ASTM D2700/SRPS EN ISO 5163 Дестилација Дестилација, почетак o C Уписује се Температура при % испареног горива Испарено до 10% (V/V), највише o C 75 Испарено до 40% (V/V), o C 75 Испарено до 50% (V/V), највише o C 105 IP 123/ASTM D86 група 2/SRPS EN ISO 3405 Испарено до 90% (V/V), највише o C 135 Крај дестилације, највише o C 170 Збир температура испаравања од 10% (V/V) и 50% (V/V), o C 135 Остатак, највише % V/V 1,5 Губитак, највише % V/V 1,5 Оксидациона стабилност, 16 часова: Потенцијална смола, највише mg/100 ml 6 IP 138/ASTM D873 Преципитат (талог), највише mg/100 ml 2 Садржај тетраетил олова, највише gpb/l 0,14 0,85 0,56 IP 270/ASTM D 3341 Реакција са водом: Промена запремине, највише ml 2 IP 289/ASTM D1094 Електрична проводљивост ps/m 50 највише 600 IP274/ASTM D2624 Боја по Lovibond-у: Плава - 1,7 1,7 - највише 3,5 највише 3,5 Зелена - 1,5 - - највише 2,7 - IP 569/визуелно Црвена 6,7 - - највише 9,1 - Адитиви: Врсте, називи и концентрације адитива који се додају у авио бензине морају бити наведени у Извештају о испитивању и дати су у Прилогу I - Адитиви код авионских бензина, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део. Ме то де Члан 11. Го ри во за мла зне мо то ре из чла на 5. тач ка 1) овог пра вил ни ка тип GM-1 мо ра да за до во љи сле де ће ка рак те ри сти ке: Је ди ни ца Изглед Бистра, прозирна течност, без садржаја воде и механичких нечистоћа или суспендованих Визуелни преглед материја Густина на 15 C најмања највиша kg/m IP 365/ ASTM D 4052/SRPS ISO Дестилација, почетак 0 Дестилација 10 %(V/V), највиша 0 C 205,0 Дестилација 50 % (V/V) 0 Дестилација 90 % (V/V) 0 IP 123/ ASTM D 86/SRPS EN ISO 3405 Дестилација крај, највиша 0 C 300,0 Дестилациони остатак, највише % (V/V) 1,5 Дестилациони губитак, највише % (V/V) 1,5 Тачка паљења, 0 C 38,0 SRPS ISO 2719 GM-1 Ме то да

3 Је ди ни ца Тачка мржњења, највише 0 C -47,0 IP 16/ ASTM D 2386/SRPS ISO 3013 Укупан киселински број, највише mgkoh/g 0,015 IP 354/ASTM D 3242 Садржај аромата, највише % (V/V) 20 IP 156/ASTM D 1319 Садржај сумпора, највише % (m/m) 0,3 IP 336 /ASTM D 5453/SRPS EN ISO 8754 Меркаптански сумпор,највише % (m/m) 0,003 IP 342/ASTM D 3227/SRPS EN ISO 3012 или Доктор тест негативан IP 30/ASTM D 4952/SRPS B.H8.152 Вискозност на C, највише mm 2 /s 8,000 IP 71/ASTM D 445/SRPS ISO 3104 Тачка димљења, mm 25,0 IP 57/ASTM D 1322/SRPS EN ISO 3014 или Тачка димљења, mm 20 IP 57/ASTM D 1322 и садржај нафталена, највише % (V/V) 3,00 ASTM D 1840 Доња топлотна вредност, MJ/kg 42,80 ASTM D 3338/ ASTM D 4809/IP 12/IP 355 Корозија бакарне траке (2h на C ), највише Класа 1 IP 154/ ASTM D 130/SRPS ISO 2160 Корозија сребрне траке ( 4h на 50 0 C ), највише Класа 1 IP 270/ ASTM D 130 Термичка стабилност (JFTOT) на контролној температури од C GM-1 Пад притиска на филтеру, највише mm Hg 24 Оцена талога у цеви мања од 3 Ме то да IP 323/ASTM D 3241 Постојећа смола, највише mg/100ml 7 IP 540/ASTM D 381/SRPS ISO 6246 Реакција са водом: Изглед граничне површине, највише оцена 1b Промена запремине, највише оцена 2 ASTM D 1094 Електрична проводљивост 50 ps/m највише 450 IP 274/ASTM D 2624 ISO 6297 за GM-1 Адитиви: Врсте, називи и концентрације адитива који се додају гориву за млазне моторе морају бити наведени у Извештају о испитивању и прописани су у Прилогу II овог Правилника Адитиви код горива за млазне моторе, који је одштампан уз овај Правилник и чини његов саставни део. Члан 12. Го ри во за мла зне мо то ре из чла на 5. тач ка 2) овог пра вил ни ка тип ЈЕТ А-1 мо ра да за до во љи сле де ће ка рак те ри сти ке: Је ди ни ца JET A-1 Ме то да Бистра, прозирна течност, без садржаја Изглед воде и механичких нечистоћа или суспендованих Визуелни преглед материја Густина на 15 C најмања највиша kg/m IP 365/ ASTM D 4052/SRPS ISO Дестилација, почетак 0 Дестилација 10 %(V/V), највиша 0 C 205,0 Дестилација 50 % (V/V) 0 C уписује сe Дестилација 90 % (V/V) 0 IP 123/ ASTM D 86/SRPS EN ISO 3405 Дестилација крај, највиша 0 C 300,0 Дестилациони остатак, највише % (V/V) 1,5 Дестилациони губитак, највише % (V/V) 1,5 Тачка паљења, 0 C 38,0 IP 170/SRPS EN ISO Тачка мржњења, највише 0 C -47,0 IP 16/ ASTM D 2386/SRPS ISO 3013 Механичке нечистоће на месту производње, највише mg/l 1 IP 423/ ASTM D 2276/ASTM D µm 6µm Честице нечистоће, на месту производње, 14µm ISO код кумулативно вишеканално бројање 21µm IP 565/IP µm 30µm Боја по Saybolt-у ASTM D 156/ASTM D 6045 Укупан киселински број, највише mgkoh/g 0,015 IP 354/ASTM D 3242 Садржај аромата, највише % (V/V) 25,0 IP 156/ASTM D 1319 или укупан садржај аромата, највише % (V/V) 26,5 IP 436/ASTM D 6379 Садржај сумпора, највише % (m/m) 0,30 IP 336 /ASTM D 5453/SRPS EN ISO 8754 Меркаптански сумпор,највише % (m/m) 0,0030 IP 342/ASTM D 3227/SRPS EN ISO 3012 или Доктор тест негативан IP 30/ASTM D 4952/SRPS B.H8.152 Хидрообрађене компоненте % (V/V) Хидрообрађене компоненте при оштрим условима % (V/V) Вискозност на C, највише mm 2 /s 8,000 IP 71/ASTM D 445/SRPS ISO 3104 Тачка димљења, mm 25,0 IP 57/ASTM D 1322/SRPS EN ISO 3014 или Тачка димљења, mm 19,0 IP 57/ASTM D 1322 и садржај нафталена, највише % (V/V) 3,00 ASTM D 1840 Доња топлотна вредност, MJ/kg 42,80 ASTM D 3338/ ASTM D 4809/IP 12/IP 355 Корозија бакарне траке (2h на C ), највише Класа 1 IP 154/ ASTM D 130/SRPS ISO 2160

4 Термичка стабилност (JFTOT) на контролној температури од C Пад притиска на филтеру, највише Је ди ни ца JET A-1 mm Hg 25 Ме то да IP 323 /ASTM D 3241 мање од 3 без талога (P) или Оцена талога у цеви абнормално (A) Постојећа смола, највише mg/100ml 7 IP 540/ASTM D 381/SRPS ISO 6246 Сепарација воде, карактеристике са антистатик адитивом, 70 Микросепарометар, на месту производње ASTM D Електрична проводљивост Мазивост* Пречник хабања без антистатик адитива, 50 IP 274/ASTM D 2624 ps/m највише 600 ISO 6297 за GM-1 највише mm 0,85 ASTM D 5001 Адитиви: Врсте, називи и концентрације адитива који се додају гориву за млазне моторе морају бити наведени у Извештају о испитивању и прописани су у Прилогу II овог Правилника Адитиви код горива за млазне моторе, који је одштампан уз овај Правилник и чини његов саставни део. *Наводи се само за горива са више од 95 % хидрообрађеног материјала где је 20% обрађено при оштрим условима (парцијални притисак водоника током процеса производње већи је од 7000 kpa) и за сва горива која садрже синтетичке компоненте. Примењује се само на месту производње горива. Члан 13. Ди зел го ри во EVRO DI ZEL мо ра да за до во љи све зах те ве стан дар да SRPS EN 590. Члан 14. Ди зел го ри ва из чла на 6. став 1. тач. 2) до 4) овог пра вил ни ка мо ра ју да за до во ље сле де ће ка рак те ри сти ке: Је ди ни це D2 D2S D1E Густина на 15 C, највише kg/m SRPS EN ISO 3675/ASTM D 4052/SRPS ISO Изглед Бистра прозирна течност без механичких нечистоћа Визуелно Дестилација 90% (V/V) предестилисаног на највише C SRPS EN ISO 3405 Вискозност на 20 C највише mm 2 /s * Филтрабилност (CFPP) C 2,00 9,00 Класа A, B, C, D, E и F 2,00 9,00 Класа A, B, C, D, E i F 1,00 6,50 Ме то де SRPS ISO 3104/ASTM D 445 Класа E SRPS EN 116 Тачка паљења C SRPS EN ISO 2719 Садржај пепела највише %(m/m) 0,01 0,01 0,01 SRPS EN ISO 6245 Угљенични остатак (на 10% остатка дестилације), највише %(m/m) 0,30 0,30 0,30 SRPS B. H8.051/SRPS ISO ** Садржај воде, највише mg/kg SRPS ISO 12937/ISO 6296 Корозија бакарне траке (3h на 50 C) Оцена (класа) SRPS ISO 2160 **Садржај сумпора највише mg/kg SRPS EN ISO 8754 Цетански индекс, SRPS ISO 4264/ASTM D 4737 * Класе дизел горива у зависности од климатских услова утврђене су Прилогом НА стандарда SRPS EN 590 **До 31. децембра године Члан 15. Уља за ло же ње из чла на 7. став 1. тач. 1), 3) и 5) овог пра вил ни ка мо ра ју да за до во ље сле де ће кри те ри ју ме:

5 Уља за ло же ње на ве де на из ста ва 1. овог чла на не са др же ви ше од 0,5 mg/kg по ли хло ро ва них би фе ни ла.

6 Члан 16. Уља за ло же ње из чла на 7. став 1. тач. 2), 4) и 6) овог пра вил ни ка мо ра ју да за до во ље сле де ће кри те ри ју ме: III. ОЦЕ ЊИ ВА ЊЕ УСА ГЛА ШЕ НО СТИ И ИС ПРА ВЕ КО ЈЕ ПРА ТЕ ПРО ИЗ ВОД Члан 17. Теч на го ри ва из чла на 2. овог пра вил ни ка мо гу се ста ви ти на тр жи ште Ре пу бли ке Ср би је са мо ако ис пу ња ва ју зах те ве про пи са не овим пра вил ни ком. Члан 18. За теч на го ри ва ко ја се на тр жи ште Ре пу бли ке Ср би је ста вља ју из до ма ће про из вод ње про из во ђач из да је Де кла ра ци ју о уса гла ше ности про из во да (у да љем тек сту: Де кла ра ци ја) са зах те ви ма про пи са ним овим пра вил ни ком.

7 Де кла ра ци ја из ста ва 1. овог чла на се из да је на осно ву из вешта ја о ис пи ти ва њу ко је спро во ди те ло за оце њи ва ње уса гла шено сти ко је је име но ва но од стра не ми ни стра над ле жног за по сло ве енер ге ти ке у скла ду са за ко ном ко јим се уре ђу ју тех нич ки зах те ви за про из во де и оце њи ва ње уса гла ше но сти и по себ ним про пи сом до не тим на осно ву тог за ко на ко јим се про пи су је на чин име но вања те ла за оце њи ва ње уса гла ше но сти (у да љем тек сту: Име но ва но те ло). Ако про из во ђач из ста ва 1. овог чла на има у свом са ста ву акреди то ва но те ло за ис пи ти ва ње, у том слу ча ју из ве штај о ис пи ти ва њу, уме сто Име но ва ног те ла, мо же да из да то акре ди то ва но те ло. Члан 19. По сту пак оце њи ва ња уса гла ше но сти теч них го ри ва са зах теви ма из чл. 8, 10, 12, 13. и 15. овог пра вил ни ка спро во ди Име но вано те ло и на осно ву из ве шта ја о ис пи ти ва њу из да је По твр ду о усагла ше но сти теч них го ри ва (у да љем тек сту: По твр да) са зах те ви ма овог пра вил ни ка. Члан 20. Да би би ло име но ва но за спро во ђе ње оце њи ва ња уса гла шено сти ис пи ти ва ње из чл. 18. и 19. овог пра вил ни ка, те ло за оцењи ва ње уса гла ше но сти мо ра да ис пу ни сле де ће усло ве: 1) те ло за оце њи ва ње уса гла ше но сти, ње гов ди рек тор, од носно чла но ви из вр шног од бо ра ди рек то ра или чла но ви управ ног од бо ра тог те ла, као и за по сле на и дру га ан га жо ва на ли ца (у даљем тек сту: осо бље) од го вор на за спро во ђе ње оце њи ва ња уса глаше но сти у скла ду са овим пра вил ни ком не мо гу би ти за ступ ни ци про из во ђа ча или су бје ка та ко ји се ба ве тр го ви ном теч ним го ри вима, што не ис кљу чу је мо гућ ност раз ме не тех нич ких ин фор ма ци ја; 2) те ло за оце њи ва ње уса гла ше но сти као и ње го во осо бље ду жно је да спро во ди оце њи ва ње уса гла ше но сти са нај ви шим степе ном про фе си о нал ног ин те гри те та и тех нич ке оспо со бље но сти и не сме ју би ти из ло же ни би ло ка квим при ти сци ма, ни ти би ти у кон флик ту ин те ре са, по себ но фи нан сиј ских, ко ји би мо гли ути цати на њи хо ву оце ну или ре зул та те ис пи ти ва ња, по себ но од стра не ли ца или гру пе ли ца ко је су за ин те ре со ва не за ре зул та те оце њи вања уса гла ше но сти; 3) те ло за оце њи ва ње уса гла ше но сти мо ра рас по ла га ти са осо бљем са тех нич ким зна њем, као и до вољ ним и од го ва ра ју ћим ис ку ством за оба вља ње по сло ва оце њи ва ња уса гла ше но сти; 4) те ло за оце њи ва ње уса гла ше но сти мо ра да има од го ва рају ћу опре му за ис пи ти ва ња у за ви сно сти од зах те ва са др жа них у срп ским стан дар ди ма из чл овог пра вил ни ка; 5) осо бље ко је вр ши оце њи ва ње уса гла ше но сти теч них го рива мо ра би ти не при стра сно и за ра да, од но сно на гра да осо бља не мо же да за ви си од бро ја оба вље них ис пи ти ва ња, ни ти од ре зул та та та квих ис пи ти ва ња; 6) те ло за оце њи ва ње уса гла ше но сти мо ра да има од го ва рају ћи оп шти акт ко јим ће би ти про пи сан по сту пак за оба вља ње посло ва оце њи ва ња уса гла ше но сти, укљу чу ју ћи и по сту пак од лу чива ња по при го во ри ма на рад тог те ла и до не те од лу ке; 7) те ло за оце њи ва ње уса гла ше но сти мо ра да за кљу чи уго вор о оси гу ра њу од од го вор но сти за ште ту; 8) осо бље те ла за оце њи ва ње уса гла ше но сти ду жно је да чу ва као по слов ну тај ну све ин фор ма ци је ко је до би је при ли ком оба вља ња по сло ва оце њи ва ња уса гла ше но сти, у скла ду са својим оп штим ак том о по слов ној тај ни, овим пра вил ни ком и дру гим про пи си ма. Члан 21. Узи ма ње узо ра ка теч ног го ри ва вр ши се у скла ду са зах те вима стандардa SRPS EN ISO 3170 и SRPS EN ISO Члан 22. Узи ма ње узо ра ка теч ног го ри ва за по тре бе из ра де из ве шта ја о ис пи ти ва њу ра ди из да ва ња Де кла ра ци је од но сно По твр де вр ши се из ре зер во а ра у скла ди шту за наф ту и де ри ва те наф те. Члан 23. Де кла ра ци ја од но сно По твр да из чл. 18. и 19. овог пра вил ника са др же: 1) по слов но име, од но сно име или на зив и адре су се ди шта про из во ђа ча или уво зни ка; 2) на зив про из во да; 3) ко ли чи ну, број по је ди нач не от прем ни це од но сно ца рин ске де кла ра ци је за теч на го ри ва којa се на тр жи ште Ре пу бли ке Ср би је ста вља ју из уво за и њи хов да тум; 4) на зив др жа ве у ко јој је про из вод про из ве ден; 5) број и да тум из ве шта ја о ис пи ти ва њу и по дат ке о име но ваном или акре ди то ва ном те лу ко је га је из да ло; 6) на зив тех нич ког про пи са на осно ву ко га је оце ње на усагла ше ност пред мет ног про из во да, укљу чу ју ћи и број Слу жбе ног гла сни ка Ре пу бли ке Ср би је у ко ме је тај про пис об ја вљен; 7) по дат ке о при ме ње ним стан дар ди ма на ко је се овај правил ник по зи ва, а у од но су на ко је се из ја вљу је да по сто ји уса глаше ност; 8) иден ти фи ка ци ју и пот пис овла шће ног ли ца, од го вор ног за из да ва ње Декларацијe од но сно По твр де у име про из во ђа ча или Име но ва ног те ла; 9) ме сто и да тум из да ва ња Де кла ра ци је од но сно По твр де. Оба ве зни при лог Де кла ра ци је од но сно По твр де из чл. 18. и 19. овог пра вил ни ка је Из ве штај о ис пи ти ва њу. Про из во ђач од но сно Име но ва но те ло ду жни су да чу ва ју Декла ра ци ју од но сно По твр ду из чл. 18. и 19. овог пра вил ни ка, као и Из ве штај о ис пи ти ва њу нај ма ње две го ди не од да на из да ва ња. Члан 24. При ли ком ста вља ња у про мет на тр жи ште Ре пу бли ке Ср би је теч но го ри во мо ра да пра ти: 1) от прем ни ца; 2) Де кла ра ци ја од но сно По твр да; 3) Из ве штај о ис пи ти ва њу; 4) дру га ак та у скла ду са по себ ним про пи си ма. IV. ОБЕ ЛЕ ЖА ВА ЊЕ ПУМ ПИ Члан 25. Пум пе се обе ле жа ва ју ла ти нич ним пи смом на сле де ћи на чин: EVRO BMB 98 EVRO PRE MI JUM BMB 95 BMB 98 PRE MI JUM BMB 95 зе ле ним сло ви ма (зе ле на RAL 6029) на бе лој под ло зи EVRO DI ZEL зе ле ним сло ви ма (зе ле на RAL 6029) на жу тој под ло зи (жу та RAL 1023) DI ZEL D2 DI ZEL D2 S DI ZEL D1 E цр ним сло ви ма на жу тој под ло зи (жу та RAL 1023) LOŽ ULJE EL LOŽ ULJE EVRO EL цр ве ним сло ви ма (цр ве на RAL 3000) на цр ној под ло зи AVI ON SKI BEN ZIN AB 80/87 AB 100/130 AB 100 LL бе лим сло ви ма на цр ве ној под ло зи (цр ве на RAL 3020), са пла вом вер ти кал ном тра ком са ле ве стра не (пла ва RAL 5010). V. ЗА ВР ШНЕ ОД РЕД БЕ Члан 26. Да ном сту па ња на сна гу овог пра вил ни ка пре ста је да ва жи Пра вил ник о тех нич ким и дру гим зах те ви ма за теч на го ри ва нафтног по ре кла ( Слу жбе ни гла сник РС, број 97/10). Члан 27. Овај пра вил ник сту па на сна гу осмог да на од да на об ја вљива ња у Слу жбе ном гла сни ку Ре пу бли ке Ср би је. Број / У Бе о гра ду, 18. августa го ди не Ми ни стар, Ми лу тин Мр ко њић, с.р.

8 Ади ти ви код ави он ских бен зи на 1. Ади тив ан ти ок си дант При лог I Ави он ским бен зи ни ма мо гу се до да ва ти ади ти ви ан ти ок сидан ти или сме ше ан ти ок си да на та сле де ћих фор му ла ци ја и ре ферен ци: (a) 2,6-ди тер ци јар ни-бу RDE/A/606 (б) 2,6 ди тер ци јар ни-бу тил-4-ме RDE/A/607 (в) 2,4-ди ме тил-6-тер ци јар ни-бу RDE/A/608 (г) мин 75%, 2,6-ди тер ци јар ни-бу RDЕ/А/609 маx 25%, тер ци ја ра ни и три тер ци јар ни-бу тил-фе но ли (д) мин 55%, 2,4-ди ме тил-6-тер ци јар нибу RDE/A/610 мин15%, 4 ме тил-2,6-ди тер ци јар нибу маx30%, сме ша мо но ме тил и ди ме тил-тер ци јар ни-бу (ђ) мин 72%, 2,4-ди ме тил-6-тер ци јар нибу RDE/A/611 маx28%, сме ше тер ци јар ни-бу тил-ме тилфе нол и тер ци ар ни-бу тил ди ме тил фе нол Укуп на кон цен тра ци ја ак тив них ма те ри ја у ави он ском бен зину не сме би ти ве ћа од 24,0 mg/l. 2. Ади тив ан ти ста тик Ади тив ан ти ста тик се мо ра до да ти уко ли ко ави он ски бен зин не за до во ља ва про пи са не зах те ве у ве зи ка рак те ри сти ке електрич на про во дљи вост из чла на 10. Ква ли фи ко ван је ади тив са сле де ћом ре фе рен цом: Sta dis 450 RDE/A/621 Укуп на кон цен тра ци ја ан ти ста ти ка не сме би ти ве ћа од 3,0 mg/l. 3. Ади тив за спре ча ва ње за ле ђи ва ња си сте ма за го ри во Ави он ском бен зи ну мо же се, пре ма до го во ру куп ца и ис пору чи о ца, до да ва ти ади тив за спре ча ва ње за ле ђи ва ња си сте ма за гори во сле де ћих ре фе рен ци: а) ди е ти лен гли кол мо но ме тил етар (Di EG ME) RDE/A/630 б) про пан-2-ол (изо про пил ал ко хол) ASTM D4171 (Тип II) Кон цен тра ци ја ади ти ва Di EG ME не мо же би ти ма ња од 0,1 % (V/V), ни ти ве ћа од 0,15% (V/V), у тре нут ку ис по ру ке куп цу. Одговарајућa методa за утвр ђи ва ње кон цен тра ци је овог ади ти ва je ASTM D5006. Кон цен тра ци ја ади ти ва изо про пил ал ко хол ти пич но не прела зи 1% (V/V), у тре нут ку ис по ру ке куп цу. Одговарајућe методe за утвр ђи ва ње кон цен тра ци је овог ади ти ва су IP 526 и ASTM D Ади тив ин хи би тор ко ро зи је Ави он ском бен зи ну мо гу се до да ва ти ади ти ви ин хи би то ри ко ро зи је са сле де ћим ре фе рен ца ма и мак си мал но до зво ље ним ниво и ма кон цен тра ци је (g/m 3 ): DCI-4a 22,5 DCI-6a 9,0 Hi tec ,5 Nal co/ex xon ,5 Nal co/ex xon ,0 PRI-19 22,5 Uni cor J 22,5 Spec-Aid 8Q22 24,0 To lad ,0 To lad ,5 5. Ан ти де то на ци о ни ади тив Те тра е тил оло во тре ба би ти при сут но и до да то у ви ду ан тиде то на ци о не сме ше. Мак си мал не вред но сти кон цен тра ци је оло ва за све вр сте авио бен зи на да те су Та бе ли чла на Бо ја (иден ти фи ка ци ја вр сте) Да би се до би ла од го ва ра ју ћа бо ја иден ти фи ка ци је го ри ва тре ба ју се ко ри сти ти сле де ће вр сте бо ја, у кон цен тра ци ја ма да тим у та бе ли: (a) Пла ва 1,4 ди ал ки ла ми но-ан тра хи нон (б) Зе ле на ди е ти ла ми но а зо бен зен или 1,3-бен зен ди ол 2,4-бис (ал кил (фе нол) aзo-) (в) Цр ве на ал кил де ри ва ти азо бен зен-4-азо-2-наф тол Бо ја Мак си мал на кон цен тра ци ја (mg/l) AB 80/87 AB 100/130 AB 100LL Пла ва 0,2 2,7 2,7 Зе ле на - 2,8 - Цр ве на 2,3 - - Ади ти ви код го ри ва за мла зне мо то ре 1. Ади тив ан ти ок си дант При лог II Ади ти ви ан ти ок си дан ти мо ра ју се до да ва ти го ри ву, или де лу го ри ва, за мла зне мо то ре ко је је хи дро про це си ра но (хи дро тре ти рано, хи дро кре ко ва но, хи дро ра фи ни са но и сл.) или син те ти зо ва но. Ква ли фи ко ва ни су ади ти ви сле де ћих фор му ла ци ја и ре ферен ци: (a) 2,6-ди тер ци јар ни-бу RDE/A/606 (б) 2,6 ди тер ци јар ни-бу тил-4-мет хил-фе нол RDE/A/607 (в) 2,4-ди ме тил-6-тер ци јар ни-бу RDE/A/608 (г) мин 75%, 2,6-ди тер ци јар ни-бу RDЕ/А/609 маx 25%, тер ци јар ни и три тер ци јар ни-бу тил-фе но ли (д) мин 55%, 2,4-ди ме тил-6-тер ци јар нибу RDE/A/610 мин 15%, 4 ме тил-2,6-ди тер ци јар нибу маx 30%, сме ша мо но ме тил и ди ме тил-тер ци јар ни-бу (ђ) мин 72%, 2,4-ди ме тил-6-тер ци јар ни- бу RDE/A/611 маx 28%, сме ше тер ци јар ни-бу тилме и тер ци јар ни-бу тил ди ме тил фе но ла За хи дро о бра ђе на го ри ва и син тет ска го ри ва укуп на кон центра ци ја ак тив них ма те ри ја у го ри ву не сме би ти ма ња од 17,0 mg/l ни ти ве ћа од 24,0 mg/l. За го ри ва ко ја ни су хи дро о бра ђе на, ади тив ан ти ок си данс се до да је оп ци о но и укуп на кон цен тра ци ја ак тив них ма те ри ја у го риву не сме би ти ве ћа од 24,0 mg/l. 2. Ади тив ан ти ста тик Ади тив ан ти ста тик се мо ра до да ти уко ли ко го ри во за мла зне мо то ре не за до во ља ва про пи са не зах те ве у ве зи ка рак те ри сти ке елек трич на про во дљи вост из чла на 11. Ква ли фи ко ван је ади тив са сле де ћом ре фе рен цом: Sta dis 450 RDE/A/621 Кон цен тра ци ја ан ти ста ти ка при пр вом до да ва њу ади ти ва у го ри во је нај ви ше 3,0 mg/l. Ку му ла тив на кон цен тра ци ја ан ти стати ка ка да се на кнад но до да је ади тив у ци љу одр жа ња про во дљиво сти је нај ви ше 5,0 mg/l.

9 3. Ади тив за по бољ ша ње ма зи во сти Го ри ву за мла зне мо то ре мо гу се до да ва ти ади ти ви за по бољша ње ма зи во сти са сле де ћим ре фе рен ца ма и до зво ље ним ни во и ма кон цен тра ци је: Нај ма ње (mg/l) Нај ви ше (mg/l) Apol lo PRI-19 RDE/A/ Hi tec 580 RDE/A/ Oc tel DCI-4A RDE/A/ Oc tel DCI-6A RDE/A/ Nal co 5403 RDE/A/ To lad 4410 RDE/A/ To lad 351 RDE/A/ Uni cor J RDE/A/ Ади тив за спре ча ва ње за ле ђи ва ња си сте ма за го ри во Го ри ву за мла зне мо то ре мо же се, пре ма до го во ру куп ца и испо ру чи о ца, до да ва ти ади тив за спре ча ва ње за ле ђи ва ња си сте ма за го ри во сле де ће ре фе рен це: Ди е ти лен гли кол мо но ме тил етар RDE/A/630 Кон цен тра ци ја ади ти ва не мо же би ти ма ња од 0,1 % (V/V), нити ве ћа од 0,15% (V/V), у тре нут ку ис по ру ке куп цу. Од го ва ра ју ће мето де за утвр ђи ва ње кон цен тра ци је ади ти ва су IP 424 и ASTM D Ади тив за де тек ци ју цу ре ња У слу ча ју по тре бе от кри ва ња и ло ци ра ња цу ре ња на скла дишним ре зер во а ри ма и ин ста ла ци ји го ри ва мо же се до да ва ти адитив сле де ће ре фе рен це: Tra cer A RDE/A/640 Кон цен тра ци ја ади ти ва не сме би ти ве ћа од 1,0 mg/kg. 6. Ади тив за де ак ти ви ра ње ме та ла Да би се убла жи ли ефек ти ме та ла ко ји по гор ша ва ју тер мич ку ста бил ност го ри ву за мла зне мо то ре мо же се до да ва ти ади тив са сле де ћом ре фе рен цом: N,N ди са ли ци ли ден 1,2-про пан ди а мин RDE/A/650 Кон цен тра ци ја ак тив ног ма те ри ја ла ко ји се ко ри сти код по четног до да ва ња у го ри во не сме би ти ве ћа од 2,0 mg/l. Укуп на кон центра ци ја по но во до да тог ади ти ва не сме би ти ве ћа од 5,7 mg/l.