Milorad Božić Srđan Golubović Pravni fakultet Niš BALKAN - ZONA SLOBODNE TRGOVINE Uvod Balkanske zemlje poslednjih godina zahvaćene su procesima koji osim krupnih političkih promena obuhvataju i izgradnju novih ekonomskih odnosa, što, između ostalog, treba da omogući rešavanje brojnih ekonomskih problema sa kojima se ovo područje susreće. Prvi korak u eliminisanju ovih barijera je liberalizacija ekonomskih odnosa zaključivanjem bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini. Organizovanjem regionalne zone slobodne trgovine stvara se institucionalna osnova koja pogoduje razvoju međunarodnih ekonomskih odnosa i pospešuje proces dalje ekonomske integracije. Ovaj proces odvija se pred budnim okom Evropske unije koja produbljivanje regionalne saradnje vidi kao preduslov daljeg napredovanja u pravcu punopravnog članstva u Evropskoj uniji. U radu se istražuju mogućnosti regionalne integracije na Balkanu uspostavljanjem zone slobodne trgovine. U tom kontekstu razmatraju se dosadašnji rezultati u liberalizaciji trgovine, kao i nove tendencije i inicijative koje se preduzimaju u cilju produbljivanja regionalne saradnje i ubrzanja razvoja ovog regiona. U radu se posebno ukazuje na potrebu dalje dogradnje pravnih i institucionalnih okvira neophodnih za stvaranje zajedničkog tržišta između ovih zemalja. Ekonomska saradnja i integracija na Balkanu Međunarodne ekonomske odnose poslednjih decenija karakterišu procesi čvršćeg regionalnog ekonomskog povezivanja i jačanja ekonomske saradnje između zemalja. 1 Oni su često uslovljeni političkim odnosima na određenom geografskom prostoru ili su pak, rezultat određenih kulturnih, nacionalnih, geografskih i sličnih osobenosti. Nezavisno od toga, regionalna saradnja i integracija postaju deo opštih trendova razvoja savremenog sveta i način ostvarivanja ekonomskih i drugih ciljeva i interesa zemalja i regiona. Suprotno ovim trendovima, balkanske zemlje u poslednjoj deceniji suočile su se sa sukobima koji su ovo područje učinili najnestabilnijim područjem u Evropi gde su se vodila tri oružana sukoba i kome postoji niz još uvek nerešenih pitanja. Za razliku od ostalih područja u Evropi, koja su tokom poslednje decenije ostvarila značajan progres u domenu regionalne saradnje i ekonomske integracije, region Balkana i dalje predstavlja nepovezano i ekonomski dezinte- Rad sa projekta Kulturni i etnički odnosi na Balkanu mogućnosti regionalne i evropske integracije (1310), koji se realizuje na Institutu za sociologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, a finansira ga Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije. 1 Prema podacima Svetske trgovinske organizacije u 1997. godini u svetu je postojalo 98 registrovanih regionalnih integracija. To je uticalo na pojedine autore da XX vek nazovu "vekom integracija". Navedeno prema: D. Đurić et. al, Međunarodna ekonomija, IEN, Beograd, 2000, str. 121. 209
AUTORSKI PRILOZI ISTRAŽIVAČA / INDIVIDUAL CONTRIBUTIONS BY THE RESEARCH TEAM MEMBERS grisano područje. Sve to imalo je za posledicu produbljivanje jaza između Evropske unije i balkanskih zemalja. Na početku XXI veka balkanske zemlje se nalaze na istorijskoj prekretnici od koje zavisi da li će region Balkana i u budućnosti biti poznat kao region sukoba i podela ili Balkan, kao zaseban region, ima svoju budućnost. Događaji poslednjih godina govore u prilog ocene da regionalna saradnja na Balkanu ima dobru perspektivu. Prvo, u novijoj istoriji balkanske zemlje prvi put dele zajedničku "ideologiju" - opredeljenje, i to ne samo na rečima, za vrednosti liberalne parlamentarne demokratije (višestranački sistem, tržišna privreda, vina prava, poštovanje individualnih i kolektivnih ljudskih prava i sl.), ali i isti strateški cilj - pristupanje evropskim integracijama, pre svega Evropskoj uniji (EU). 2 Što je još važnije ove težnje imaju podršku EU. Tri zemlje,, Rumunija i Slovenija vode pregovore o pristupanju EU, dok je Turska zvanično kandidat za prijem. Za drugi krug zemalja koji čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, BJR Makedonija i SR Jugoslavija potvrđeno je da su potencijalni kadnidati. I, najzad, jedna država članica Unije, Grčka, čini sastavni deo balkanskog regiona. Drugo, proces regionalne saradnje i integracije na Balkanu obilato je podržan spolja od međunarodnih organizacija, regionalnih asocijacija ili pojedinih zemalja. 3 Inicijative za regionalnu saradnju pokretane su i od samih balkanskih zemalja, na primer, više trilateralnih inicijativa: između Bugarske, Grčke i Rumunije; Bugarske, Rumunije i Turske; Bugarske, Grčke i Turske; i Albanije, BJR Makedonije i Grčke. Međusobna saradnja zemalja u regionu se vidi kao put za prevazilaženje međunarodnih sporova i etničkih podela i unapređenja regionalne stabilnosti. A. S. Wallden navodi tri glavna cilja projekata i inicijativa za regionalnu saradnju na Balkanu i to: 1. unapređenje regionalne stabilnosti, a time i evropske bezbednosti; 2. jačanje evropskog kursa zemalja na granicama Unije, i 3. stvaranje uslova da se ne podižu nove prepreke između Evropske unije i njenih najbližih suseda. 4 Neodvojivi segment regionalne saradnje predstavlja ekonomska integracija, koja zahvaljujući proširenju tržišta i povećanoj mogućnosti korišćenja prednosti ekonomije obima rezultira u efikasnijoj upotrebi resursa. Pored toga, produbljivanje ekonomske saradnje doprinelo bi širenju industrijske kooperacije, potpunijem korišćenju proizvodnih potencijala u poljoprivredi i građevinarstvu i omogućilo zajednički nastup na treća tržišta. 2 V. Bilandžić, Perspektive regionalne stabilnosti na Balkanu, Međunarodni problemi br. 1-2, 2001, str.42. 3 Kao najpoznatije inicijative za multilateralnu saradnju na Balkanu i širem prostoru, možemo pomenuti: Pakt za stabilnost u Jugoistočnoj Evropi (1999. - deo sistema OEBS-a); Inicijativu za saradnju u Jugoistočnoj Evropi (1996. - pokretač SAD); Proces stabilnosti i dobrosusedstva u Jugoistočnoj Evropi (Rajomonska inicijativa 1995. pokretač EU); Konferencija o stabilnosti, bezbednosti i saradnji između zemalja Jugoistočne Evrope (nastaje 80-tih godina kao Ministarska konferencija balkanskih zemalja) i dr. Sa stanovišta ekonomske saradnje poseban značaj imaju: Centralnoevropska inicijativa (CEI), Centralnoevropska zona slobodne trgovine (), Crnomorska ekonomska saradnja, Dunavska komisija, Radna zajednica podunavskih zemalja i sl. Više o značaju spoljnog faktora za proces regionalne integracije vidi: M. Božić, Regionalizacija i ekonomski razvoj Balkana, "Kulturni i etnički identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana", red. Lj. Mitrović et. al, Niš, 2002, str. 96-97. 4 A.S. Wallden, Regional Co-operation in the Balkans and in th Black Sea, Međunarodni problemi br. 3, 2001, str. 230-232 210
Milorad Božić, Srđan Golubović Uspostavljanje zone slobodne trgovine Savremena regionalizacija Balkana u ekonomiji predstavlja relativno dug i postupan proces u kome učestvuju brojni subjekti, pre svega vlade balkanskih zemalja. Ona podrazumeva liberalizaciju međunarodnih ekonomskih odnosa na ovom prostoru, kao prvi korak i pretpostavku njegovoj ekonomskoj integraciji u budućnosti. U tom kontekstu stvaranje zone slobodne trgovine na prostoru Balkana treba shvatiti kao vrlo važan čin na putu njegove regionalizacije. Zona slobodne trgovine predstavlja ugovorni odnos kojim dve ili više država ukidaju carine i druge administrativne prepreke u međusobnoj razmeni. 5 Glavne karakteristike zona slobodne trgovine su: a) Oslobođenje od carina i drugih dažbina u zoni odnosi se samo na robu koja je domaćeg porekla ili je najvećim delom proizvedena u zemljama zone slobodne trgovine. Primena pravila o poreklu robe (rules of origin) podrazumeva i postojanje odgovarajućih instrumenata i mera kojima se olakšice ograničavaju samo na robu koja se nalazi na režimu slobodne trgovine (uvođenje certifikata o poreklu robe), b) zemlje članice zadržavaju pravo da odrede svoje sopstvene carinske stope za uvoz iz trećih zemalja. To znači da su u odnosu prema zemljama nečlanicama one slobodne u koncipiranju spoljnotrgovinske politike, c) zona slobodne trgovine može se odnositi samo na deo robne razmene ili na celokupnu robnu razmenu. U kasnijoj fazi zona slobodne trgovine može se proširiti i na deo trgovine uslugama, usaglašavanje pojedinih segmenata ekonomske politike zemalja članica, transfer tehnologije itd. Inicijativa za stvaranje zone slobodne trgovine na Balkanu došla je od strane Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. Naime, Memorandumom o razumevanju, koji je potpisan 27. juna 2001. godine, sedam zemalja ovoga područja: Albanija,, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Rumunija i Jugoslavija, obavezale su se da do kraja 2002. godine međusobno potpišu sporazume o slobodnoj trgovini. Prema ovom dokumentu zemlje potpisnice obavezne su da potpišu bilateralne ugovore sa svim zemljama regiona uz obavezu jasnog definisanja proizvoda koji će biti izuzeti iz sporazuma. Takođe, memorandumom je predviđeno da najmanje 90% vrednosti trgovine mora biti slobodno, kao i zabrana korišćenja kvantitativnih ograničenja trgovine između zemalja potpisnica. S obzirom na razlike u stepenu razvijenosti predviđena je mogućnost asimetričnog pristupa u korist manje razvijenih zemalja sa periodom prilagođavanja od 6 godina.time bi se u velikoj meri liberalizovala trgovina na ovom prostoru što je prvi korak ka njegovoj sadržajnijoj ekonomskoj saradnji i povezivanju. 6 Podaci iz tabele br. 1. pokazuju da je ostvaren značajan progres u domenu zaključivanja bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. 5 Više o zonama slobodne trgovine vidi: K. Begić, Ekonomska politika, Sarajevo,2000, str.322-323, i D. Đurić et. al, op. cit, str. 122. 6 Mada formalno nisu potpisnice pomenutog Memoranduma, Mađarska - koja ne pripada zemljama Balkana i Slovenija - koja tu pripadnost često neuvažava, vođene svojim ekonomskim interesima, aktivno učestvuju u tim procesima. One su priključile inicijativi sedmorice i sa njima aktivno rade na zaključivanju bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. 211
AUTORSKI PRILOZI ISTRAŽIVAČA / INDIVIDUAL CONTRIBUTIONS BY THE RESEARCH TEAM MEMBERS Tabela br. 1. Rezultati pregovora o liberalizaciji trgovine na Balkanu Albanija BiH Hrvatska Makedonija Albanija BiH Hrvatska Makedonija Moldavija Rumunija Sarajevu 24/25.9. mandat. u oktobru. 27/09/2002 15/07/2002 ; Sarajevu 24/25.9. mandat. u oktobru. 01/01/2001. 01/01/2002 mandat. oktobru mandat. oktobru 01/01/02 Revidiran 01/01/2000 Pod revizijom 27/09/2002 Potpisan 15/07/2002 01/01/2001. 01/07/2002. 01/01/2002. 01/012000. Revidiran 11/06/1997. Pod revizijom 11/06/1997. Pod revizijom Albanski poziv Moldaviji za septembar Preliminarne konsultacije Prelimenarne konsulta- cije. Moldavski poziv za saradnju u toku. 14/15. oktobar oktobru u okviru Preliminarne konsultacije sastanak sept/okt. SR Jugoslavija Parafiran 19.09.2002. Potpisan 01/06/2002. 10. okt. Teks prihvaćen. u toku. 23/24 septembra sastanak. Tekst FTA dogovoren 07/10/1996. Revizija Moldavija Rumunija SR Jugoslavija Albanski poziv Moldaviji za sept. u toku. Parafiran 19. sept. 2002. Prelimenar. konsultac. u toku. 01/06/02 Prelimenar. konsultac. 10/09 u toku, 14/15 oktobar u toku sept. u okviru 23/24 sept. Izvor: Ekonomist, br. 125, 14. oktobar 2002, str. 14. Prelimenar. konsultac. u toku sept/okt. 07/10/96. Revizija 17/11/1994. 17/11/ 1994 Sledeći sastanak 17. okt. Pregori Sledeći sastanak 17. okt. 212
Milorad Božić, Srđan Golubović Važnost i ekonomski značaj balkanske zone slobodne trgovine dolaze do izražaja na više načina i mogu se posmatrati sa više aspekata. - Prvo, stvaraju se uslovi za povećanje i obogaćivanje trgovine između zemalja u regionu, - Drugo, stvaraju se uslovi za bolje korišćenje razvojnih resursa ovog područja, komplementarnosti privreda, naročito zemalja koje su nastale raspadom SFRJ, u procesu ekonomskog razvoja Balkana. - Treće, liberalizacijom međusobne trgovine obogaćuje se ponuda i tražnja na tržištima zone i smanjuje se troškovi prometa i transporta roba. - Četvrto, stvaranje zone slobodne trgovine predstavlja važan korak Balkana ka evropskim integracijama. Nije slučajno da poseban interes za stvaranje takve zone pokazuju Evropska unija, OEBS, Svetska trgovinska organizacija i dr. Zona slobodne trgovine na prostoru Balkana umanjuje limitiranost unutrašnjeg tržišta kao razvojnog faktora kod svih zemalja koje učestvuju u njegovom formiranju. Umesto malih i zatvorenih tržišta, već na početku 2003. godine imaćemo tržište sa oko 70 miliona stanovnika Iako ne učestvuju u toj aktivnosti zbog specifičnog političkog i ekonomskog položaja u Evropi, Grčka i Turska iskazuju poseban interes za liberalizaciju ekonomskih odnosa na Balkanu. Zona slobodne trgovine omogućiće im olakšavanje i sadržajno obogaćivanje trgovine sa zemljama koje čine zonu pojedinačno i sa zonom u celini. Moguće je da sledeći korak u razvoju zone bude potpisivanje multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini između zemalja zone i Grčke i Turske, čime bi se zona proširila na ceo prostor Balkana. Važnost stvaranja ove zone jeste i u tome što same balkanske države, doduše uz aktivnu pomoć regionalnh i evropskih institucija, uređuju međusobne ekonomske odnose. One time postaju važni subjekti regionalizacije na Balkanu. S druge strane, u sporazume o slobodnoj trgovini između balkanskih zemalja ugrađuju se principi i pravila Svetske trgovinske organizacije čime se ovaj region približava toj svetskoj ekonomskoj asocijaciji, odnosno države regiona postaju aktivni njeni članovi ili, time ispunjavaju uslove za članstvo, ako to nisu. Perspektive razvijanja viših formi ekonomske integracije na Balkanu Uspostavljanje zona slobodne trgovine predstavlja početni korak institucionalne integracije na Balkanu. U ekonomskoj teoriji se ističe da pored ukidanja barijera trgovini, ekonomska integracija može da sadrži i liberalizaciju kretanja činilaca proizvodnje, harmonizaciju nacionalnih ekonomskih politika i potpunu integraciju tih politika. Polazeći od ovih kriterijuma možemo razlikovati četiri oblika ekonomske integracije: a) carinsku uniju, koja predstavlja zonu slobodne trgovine kombinovanu sa standardizacijom carinskih barijera naspram zemalja koje nisu članice unije; b) zajedničko tržište, koje pored elemenata carinske unije obuhvata i ukidanje ograničenja slobode kretanja robe, lica, usluga i kapitala među zemljama članicama; c) delimičnu ekonomsku uniju koja pored zajedničkog tržišta uključuje i harmonizaciju pojedinih segmenata ekonomske politike (fiskalna, monetarna, industrijska i regionalna politika); i 213
AUTORSKI PRILOZI ISTRAŽIVAČA / INDIVIDUAL CONTRIBUTIONS BY THE RESEARCH TEAM MEMBERS d) potpuna ekonomska unija koja podrazumeva i postojanje monetarne unije, odnosno zajedničke valute, jedne centralne banke, jedinstvene ekonomske politike i vladu sa supranacionalnim ovlašćenjima. 7 Pitanje koje će sigurno u budućnosti zaokupljati pažnju tiče se dubine i širine institucionalnih oblika saradnje na Balkanu. Već pomenuti Memorandum pored uspostavljanja mreže bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini podrazumeva i međusobnu saradnju u različitim oblastima: u carinskom postupku, trgovinskom zakonodavstvu, standardima, pravu industrijske svojine i sl. Za širenje oblika institucionalne saradnje izuzetan značaj ima i Regionalna inicijativa pod nazivom Politika i pravo konkurencije u Jugoistočnoj Evropi, koja ima za cilj stvaranje institucija za zaštitu konkurencije u zemljama regiona i njihovo osposobljavanje za uspostavljanje i očuvanje konkurentskog tržišta u regionu. Inicijativa je finansirana od strane Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, a program inicijative organizovan je i realizovan od strane Odeljenja za konkurenciju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Regionalnu inicijativu podržava i Evropska komisija koja ju je procenila kao dopunu aktivnosti koje već preduzima u regionu. 8 Pored unapređenja trgovine za produbljivanje ekonomske saradnje i posebno veći priliv investicija u regiona biće neophodno liberalizovati i sektor usluga. Potrebu daljeg širenja institucionalnih oblika saradnje ilustruju i reči P. Meserlina, jednog od idejnih tvoraca kompletnog poduhvata da bi "već sada trebalo razmišljati o drugom koraku o "prepakivanju" bilateralnh sporazuma o slobodnoj trgovini u jedan regionalni i formiranju nadzornog tela za njihovo sprovođenje". 9 Produbljivanjem regionalne saradnje - na primer, zaključivanjem sličnih ugovora o platnom prometu, ukidanje ograničenja finansijske prirode i sl. značajno bi se poboljšali uslovi za investiranje. Budući da se ekonomska saradnja i integracija na Balkanu nalazi na samom početku razumljivo je što u ovim zemljama ne postoji jednodušnost o intenzitetu i krajnjim ciljevima integracije. Ovo utoliko pre što je u mnogim zemljama u inicijalnoj fazi prema regionalnom pristupu Evropske unije iskazivano nepoverenje jer su u njemu videle prepreku približavanju EU, kao i da se na taj način ove zemlje usmeravaju ka regionalnoj političkoj zajednici sličnoj bivšoj Jugoslaviji. Budućnost regionalne saradnje na Balkanu umnogome zavisi od angažovanja Evropske unije, posebno od aktivnosti koje se odvijaju u okviru Pakta za stabilnost Jugoistčne Evrope. Međutim, za uvođenje viših oblika integracije neophodno je da i same balkanske zemlje vođene sopstvenim, pre svega, ekonomskim interesima budu aktivnije u međusobnoj multilateralnoj saradnji i povezivanju. Zaključak Put za prevazilaženje brojnih političkih, socijalnih i ekonomskih problema svojstvenih balkanskim zemljama je u širenju regionalne saradnje i njihovom čvršćem povezivanju sa Evropskom unijom. Stvaranje zone slobodne trgovine na Balkanu predstavlja prvi ozbiljan korak ka podizanju međusobnih ekonomskih odnosa na viši nivo i korak ka ekonomskom povezivanju. Zahvaljući aktivnostima u sklopu Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope u balkanskim zemljama ostvaren je značajan progres u ovom domenu zaključiva- 7 O različitim formama ekonomske integracije vidi: D. Đurić et. al., op. cit. str. 123-124. 8 Više o ovoj inicijativi vidi: Regionalna inicijativa Politika i pravo konkurencije u Jugoistočnoj Evropi, Ekonomika, Vol.XXXIII, No.3, 2002, str. 167. 9 Navedeno prema: Ekonomist, op. cit. str. 14. 214
Milorad Božić, Srđan Golubović njem bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Ukidanje ograničenja i kvota u međusobnoj trgovini dovodi do niza pozitivnih efekata (povećanje konkurencije, bolje iskorišćavanje raspoloživih resursa, veća atraktivnost za strane investicije i sl.) i predstavlja osnovu za uvođenje širih institucionalnih oblika ekonomske saradnje u budućnosti. Naravno, u ovoj fazi od poznatih oblika ekonomske integracije za balkanske zemlje aktuelne su niže forme povezivanja. U kojoj će meri ova saradnja biti produbljena zavisi od podrške međunarodnih činilaca, pre svega Evropske unije ali i od sposobnosti zemalja regiona da prepoznaju sopstveni interes u višim formama regionalnog povezivanja. Literatura 1. D. Đurić et. al, Međunarodna ekonomija, IEN, Beograd, 2000. 2. V. Bilandžić, Perspektive regionalne stabilnosti na Balkanu, Međunarodni problemi br. 1-2, 2001. 3. M. Božić, Regionalizacija i ekonomski razvoj Balkana, "Kulturni i etnički identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana", red. Lj. Mitrović et. al, Niš, 2002. 4. A.S. Wallden, Regional Co-operation in the Balkans and in th Back Sea, Međunarodni problemi br. 3, 2001. 5. K. Begić, Ekonomska politika, Sarajevo,2000. 6. Regionalna inicijativa Politika i pravo konkurencije u Jugoistočnoj Evropi, Ekonomika, Vol.XXXIII, No.3, 2002.. 7. Ekonomist, br. 125, Beograd,14. oktobar 2002. 215