UDK = 929:614.2 \or evi}, S. publicista Vaqevo DR SELIMIR \OR\EVI] (1866-1915) fizikus Okruga vaqevskog Apstrakt: Po~etkom maja 2006. navr{ilo se 140. godina od ro ewa dr Selimira \or evi}a, fizikusa Okruga vaqevskog. Mnogo je u~inio na razvoju i unapre ewu zdravstvene slu be u vaqevskom kraju, a naro~ito na le~ewu rawenih i obolelih tokom oslobodila~kih ratova od 1912. do 1915. godine. Zato je jo{ za ivota, postao je simbol herojske borbe protiv epidemije tifusa. Povodom ove zna~ajne godi{wice napisana je biografija, na osnovu neobjavqenih i objavqenih izvora, da bi se potpunije i svestranije osvetlio wegov ivotni put i doprinos vaqevskom, i uop{te, srpskom zdravstvu. Kqu~ne re~i: porodica, zdravqe, lekar, Vaqevo, epidemija tifusa, po rtvovawe, patriotizam, po{tewe, humanizam. Tek u drugoj polovini 19. veka u Vaqevu i okolini dolazi do sna nijeg razvoja zdravstvene slu be. Tome su zna~ajno doprineli: radikalnija promena dru{tveno-ekonomskih odnosa, zapo- {qavawe {kolovanih medicinskih kadrova, obrazovawe {pitiqskog fonda, osnivawe i izgradwa zgrade bolnice, otvarawe prve apoteke, podizawe nivoa zdravstvene kulture, promena higijenskih prilika i sli~no. Posebno krupan doga aj u razvoju zdravstvene slu be u vaqevskom kraju predstavqa zavr{etak izgradwe bolni~kog objekta i wegovo opremawe 1885. i 1886. godine 1. To je omogu}ilo da se u ovom gradu na Kolubari zaposli i radno anga uje ~itava plejada istaknutih zdravstvenih radnika 1 Miroslav Peri{i}: Vaqevo grad u Srbiji krajem 19. veka, Beograd Vaqevo 1998, str. 149. 27
Srbije s kraja 19. i u prvoj polovini 20. veka. Me u wima veoma zapa eno mesto pripada dr Selimiru \or evi}u okru nom fizikusu. Wegovo ime i prezime podse}a na tragi~ne i istorijske napore male Srbije u Prvom svetskom svetskom ratu; na slavnu Cersku i Kolubarsku bitku; na pale junake i heroje, na ogromne rtve jednog malog seqa~kog naroda. U vreme najve}e epidemije, kao upravnik ~etiri rezervne bolnice, nije {tedeo svoju snagu. Za wega nije dovoqno re}i da je bio narodni lekar, veliki patriota, izuzetni humanista i sli~no. Po{to se ove godine navr- {ilo 140. godina od wegovog ro ewa u~estala su razmi{qawa da li smo dovoqno u~inili da ga za{titimo od zaborava i obezbedili se da nam se krvava istorija vi{e ne ponavqa. U ~lanku su dati najva niji biografski podaci dr Selimira \or evi}a, ali i higijensko-epidemiolo{ke, ekonomske i vojne prilike u Vaqevu i okolini na po~etku XX veka, naro~ito u toku epidemije pegavog tifusa, kao veliki napori i rtve koje su ulo eni da se suzbije ta opaka bolest. A ona je bila toliko stra- {na kao nekada kuga u Napuqu ili Indiji. Hiqade i hiqade bolesnika nije imalo gde da se smesti. Broj bolesni~kih posteqa je neobi~no mali, lekara jo{ mawe a sredstava i lekova najmawe. Oboleti zna~ilo je biti osu en na smrt bez nade na ozdravqewe ili kakvu pomo}. I pored solidno organizovane zdravstvene slu be, po~etkom 20. veka, zdravstvena situacija u Vaqevu i okolini bila je veoma te{ka. Povremeno su se javqale razne zarazne bolesti: {arlah, tifus, skrofuloza, a najrasprostrawenija je bila tuberkuloza koja je odnosila mnoge ivote. Takvom stawu pre svega doprinosilo je nepostojawe vodovodne i kanalizacione mre e; nehigijenski i veoma te{ki uslovi ivota i rada, naro~ito u Te{waru. Okru na bolnica, koja je primala bolesnike iz svih naseqenih mesta sa podru~ja tada{wih pet srezova Vaqevskog okruga, vremenom je zapala u veoma te{ku krizu. Sve ~e{}a pojava raznih zaraznih bolesti predstavqala je povod i razlog za o{tru kritiku na ra~un zdravstvene slu be. Kada se, 1905. godi- 28
Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... Dr Selimir \or evi} ne, u vaqevskoj kasarni razbolelo 100 vojnika od tifusa beogradski list Ve~erwe novosti su pisale: Boqe bi bilo da se vi{e brige posveti narodnom zdravqu negoli kuglicama 2, verovatno aludiraju}i na rezultate izbornih aktivnosti. Po{to je Wegovo Veli~anstvo kraq Petar I, na predlog ministra unutra{wih dela, prihvatio molbe dvojice iskusnih zdravstvenih poslenika, 22. septembra 1907. godine, do{lo je do zna~ajne kadrovske promene na ~elu vaqevskog zdravstva. Dotada{wi fizikus Okruga vaqevskog dr Mihajlo Cvijeti} postavqen je za fizikusa okruga beogradskog. Za novog fizikusa Okruga vaqevskog imenovan je dr Selimir \or evi}, fizikus Okruga moravskog sa sedi{tem u Jagodini 3. Istovremeno, dr \or evi} postao je upravnik Vaqevske bolnice i na toj du nosti ostao do kraja ivota. Za nepunih osam godina u~inio je dosta na unapre ewu rada bolnice, anga ovao se na izgradwi hirur{kog paviqona, starao se o ure ewu bolni~kog okru ewa, uspeo u nastojawu da bolni~ka slu ba funkcioni{e kao sat. Vidno se anga ovao i u dru{tvenom ivotu grada, pa je pored ostalog bio i potpredsednik Uprave Gra anske ~itaonice (1907-1910) 4. Ostalo je zabele eno da je bio i {kolski lekar ovda{we gimnazije i radio na prevenciji i le~ewu wenih u~enika itd. Kao zreo ~ovek i iskusan lekar dr Selimir \or evi} u~estvovao je i u oslobodila~kim ratovima od 1912. do februara 1915. godine. Sa odu{evqewem je do~ekao oslobo ewe ju nih krajeva Srbije i Makedonije od petovekovnog terora Turaka, a sa gnu{awem primio vest o mu~kom napadu Austrougarske na na- {u ratovima iznurenu zemqu. Bio je svestan da je na pomolu novo veliko isku{ewe za ceo srpski narod a naro~ito wegovu umornu vojsku, malobrojan i slabo opremqen vojni sanitet. 2 Milan Tripkovi}: Vaqevo 1900-1941, Vaqevo 1980, str. 85. 3 Policijski glasnik br. 41, Beograd, od 7. oktobra 1907, str. 1. 4 Z(oran) Joki}: \or}evi} Selimir, Biografski leksikon Vaqevskog kraja, Vaqevo 1908, I kw., V sv., str. 349. 29
Koliko je bio u pravu pokazuje i ~iwenica da se posle slavne Kolubarske bitke, masa zarobqenika na{la u na{oj pozadini. U Vaqevu je buknula epidemija pegavog tifusa koja je vladala od oktobra 1914. do maja 1915. godine. Ova balkanska kuga bila je uzrokovana na{om zaostalo{}u i nehigijenskim prilikama ali i brojnim ratnim posledicama. U kakvom stawu je Vaqevo bilo dosta govori i ova ratna reporta a istori~ara kwi evnosti i dramati~ara Vojislava M. Jovanovi}a koji pored ostalog pi{e: Ulazio sam u austrijske stanove, vojni~ke i oficirske. Oni su bili jednaki: od enerala do posledweg redova, svako je pusto{io po istom sistemu. Sve su brave izvaqene, sve fijoke preturene, }ilimi izvu~eni sa patosa i odneti. Slike sa zidova, polupane vaze, razlistane muzikalije, nojeva pera sa enskih {e{ira zga ena kaqavom ~izmom, kore i ostaci od ma arske slanine posute tucanom crvenom paprikom, kutije od pudera i mideri posuti mastilom, prqavi jastuci, prqavi du{eci na kojima su spavali u obu}i sve je to razbacano po podu, iskaqano i opogaweno. Gadan zadah tvora ili vuge di e se iz tih stvari... Obi{ao sam i dosta vaqevskih ku}a od udobnih stanova advokata Luki}a, doktora \or evi}a, in ewera Kova~a, do skromnih gra anskih ku}a u Gracu. Svuda isti lom, ista prqava vowa, isti trag no}nih obi~aja 5. Otuda je i razumqivo {to ta epidemija nije zahvatila samo vojnike i oficire ve} i civilno stanovni{tvo, a naro~ito starce, decu i ene. Prema nekim podacima, posle Kolubarske bitke, u Vaqevu je bilo sakupqeno oko 60.000 austrougarskih zarobqenika 6. Austrijanci su u gradu na Kolubari ostavili preko 3.000 svojih rawenika i obolelih od tifusa. Iz Vaqeva se epidemija {irila na sve strane. Sve kasarne, {kole, hoteli, kafane, magacini, pa ~ak i podesne {tale bile su pretvorene u bolnice ili skloni{ta za rawenike i bolesnike. U gradu je bo- 5 Dr @arko Jovanovi}: Vaqevo sredi{te Prvog svetskog rata u Srbiji 1914. godine u Zborniku radova sa nau~nog skupa Vaqevo 1912-1918, Vaqevo 2000, str. 90. 6 Milorad Mitra{inovi}: Sanitetske prilike i pojava epidemije pegavog tifusa u vaqevskom kraju (1914-1915), Zbornik radova Vaqevska bolnica 1914-1915, Vaqevo 1992, str. 37. 30
Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... ravilo preko 8.000 qudi, a Vaqevo je u{lo u rat sa oko tri hiqade stanovnika. Te, 1915. godine, Vaqevo je bilo jedina varo{ na svetu koja je imala dvostruko vi{e bolesnih i rawenih nego zdravih iteqa 7. Energi~nu borbu za iskorewavawe epidemije pegavca povela je malobrojna ekipa lekara, uz pomo} bolni~ara, pomo}nog medicinskog osobqa i dobrovoqnih bolni~arki, predvo ena dr Selimirom \or evi}em. Prema na{im saznawima, u to vreme, u ovom gradu radilo je 26 lekara, od kojih je umrlo ~ak 21. Dr Selimir \or evi} je bez odmora i predaha, neumorno obavqao svoju lekarsku du nost. Vr{io je nadzor nad radom ~etiri rezervne bolnice, koje su se me usobno nalazile na velikoj udaqenosti. Jedna je bila u kasarni Petog pe{adijskog puka, gde je sada istoimeno vaqevsko naseqe; druga u kasarni XVII puka na Jadru, tre- }a u Drinskom artiqerijskom skladi{tu kod Qubostiwe a ~etvrta u artiqerijskim kasarnama (gde je sada Medicinska {kola). Mo e se samo pretpostaviti koliko mu je samo trebalo vremena da ih obi e, pogotovo kada se ima na umu da tada nije bilo automobilskog prevoza. I pored toga ovaj hrabri i savesni lekar sa nesebi~nom energijom stizao je da obi e mnogobrojne pacijente 8. Istovremeno, trebalo je organizovati rad u wima, obezbediti snabdevawe, le~iti obolele i povre ene, izve{tavati nadle ne, sinhronizovati rad sa drugima i sli~no. Po{to nije bilo dovoqno lekova i opreme radio je vi{e te- {e}i no le~e}i, naoru an znawem i iskustvom, potpuno razoru an u pogledu lekova i opreme. I tako sa o~ajem i gor~inom u srcu danima, nedeqama, mesecima gledao je kako svet bespomo}no umire. Nije strahovao za sebe, nije se bojao, bio je ~ak i svestan {ta ga ~eka i {ta je neminovnost 9. Kad ga je jedan prijateq upozorio na opasnosti u kojima se nalazi on je, sleg- 7 Dr Zoran Joki}: Dr Selimir \or evi}, lekar Vaqevske bolnice, Napred br. 2307, Vaqevo, od 9. aprila 1993, str. 20. 8 Dragana Lazarevi} Ili}: Srpski sanitet u uslovima epidemije pegavog tifusa u vaqevskom kraju 1914. i 1915. godine, u zborniku radova sa nau~nog skupa Vaqevo 1912-1918, Vaqevo 2000, str. 105. 9 Dr Milivoje Milenkovi}: Izvod iz biografije dr Selimira C. \or evi}a u kwizi Srbija u ratovima 1912-1918, sa osvrtom na vaqevski kraj, Vaqevo 1972, str. 153. 31
nuv{i ramenima i s osmehom, odgovorio: Ja poznajem sebe; svestan sam potpuno da }u i ja ovoj zarazi podle}i ali duga~ije ne mogu. @alim samo {to ne}u do~ekati da vidim na{e ujediwewe u koje verujem 10. Krajem januara 1915. godine i dr Selimir \or evi} je te{ko oboleo. Posle kratkog ali te{kog bolovawa umro je u Vaqevu 6. februara 1915. godine. Wegova smrt je te{ko pogodila sve koji su ga znali. Mnogi listovi {irom Srbije objavqivali su vesti o wegovoj smrti sa velikim po{tovawem i pijetetom. Iskreno je o aqen od mnogobrojnih gra ana Vaqeva, pa iako je bila zabraweno svako masovnije okupqawe gra ana zbog epidemije tifusa on je sve~ano ispra}en od pove}e grupe najhrabrijih i najprivr enijih sugra ana do svoje ve~ne ku}e na Bairu iznad Vaqeva. Zahvaquju}i svom upornom i po rtvovanom radu dr Selimir \or evi} za nepunih osam godina ivota i rada u Vaqevu stekao je i u ivao nepodeqene simpatije mnogih iteqa ovog grada. Svi koji su ga poznavali, jo{ dosta godina kasnije, pomiwali su ga samo po dobrom, jer su mnogi od wih u bolesti samo u wemu videli spas. Mada je iveo nepunih 48 godina dosta toga je uradio i ostavio lep trag o sebi. Mogao je i hteo mnogo vi{e ali ga je 32 Po arevac rodno mesto 10 Dr Vojislav Suboti}: Pomenik poginulih i pomrlih lekara i medicinara u ratovima 1912-1918, redovnih, dopisnih i po~asnih ~lanova, osniva~a, dobrotvora i zadu`binara Srpskog lekarskog dru{tva 1872-1922 (u daqem tekstu: Pomenik...), Beograd 1922, str. 33.
Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... prerano pokosila opaka bolest. Bio je svestrano obrazovan, kulturan, vredan, posve}en poslu i drag ~ovek. Isticao se revno{}u, ta~no{}u, odgovorno{}u i po{tewem. Pored toga bio je izuzetno dobar organizator zdravstvene slu be. Uz sve to bio je jako skroman i ~estit, veliki patriota i humanista. Imaju}i sve to u vidu, kao i ~iwenicu da je bio izuzetno interesantna i zanimqiva li~nost, ali nedovoqno prou~ena i poznata ne samo u ovom kraju, ve} i {ire, smatramo da zaslu uje da ga detaqnije predstavimo i na taj na~in trajno sa~uvamo od zaborava. Poreklo Dr Selimir \or evi} rodio se, 4. maja 1866. godine, u Po arevcu, u staroj gradskoj porodici, sa dosta dece, iz koje je poneo mnoge lepe osobine. Wegovi preci su bili vredni i ~estiti qudi. Negovali su tradicije svog naroda i bili veoma pobo ni. Pored redovnih odlazaka u svoju parohijsku crkvu u Po arevcu, svake godine na Preobra ewe kolektivno su odlazi na pri~e- {}e u sredwovekovni manastir Rukumiju, na levoj obali reke Mlave, u blizini Brodarca, udaqen oko 20 km od Po arevca. [ta je za wih zna~io taj odlazak u manastir dosta govore i slede}e ~iwenice: da su tamo kolektivno svi odlazili, da su se za taj doga aj posebno pripremali, sve~ano obla~ili te da su za tu priliku specijalno anga ovali po areva~ke fijakere i fijakeriste da ih odvezu i vrate. Nije to bio obi~an porodi~ni izlet u okolinu ve} veliki crkveni praznik i izuzetan do ivqaj. Selimirov otac, Cvetko M. \or evi}, ro en je oko 1832. godine u Po arevcu. Oskudna su saznawa o wemu. Zna se jedino da je u Be~u nau~io Morzeovu azbuku i decenijama radio kao telegrafista u vi{e mesta. Kao iskusan, stru~an i odgovoran radnik neko vreme bio je i rukovodilac Telegrafske {tacije u Po arevcu 11 i verovatno u jo{ nekim mestima. Ako se zna da je telegrafski saobra}aj u Srbiji uspostavqen tek 1855. godine lako je zakqu~iti da je on bio jedan od prvih srpskih telegrafista. Pri popisu stanovni{tva u Po arevcu 1862. godine zabele eno je da 11 Dr`avni kalendar Kne`evine Srbije za 1870. godinu, str. 57. 33
nije imao svog imawa a da je prihod, od wegove plate, iznosio 370 talira godi{we ili 31 talir mese~no. Po prihodima spadao je u petu klasu. Prema kazivawu Cvetkove unuke Qubice Mari} 12, kompozitora iz Beograda, Cvetkov otac 13 bio je znamenita li~nost iz doba srpskih ustanaka a kasnije sudija u okru nim sudovima. Ukoliko se zaista radi o Milisavu \or evi}u za wega znamo da je ro en 1762. godine u Su{ici ispod Jastrepca, odakle je sa roditeqima pred Turcima prebegao u Crnu Reku i nastanio se u Lasovu ispod Tupu nice. Uo~i ustanka bio je narodni prvak. U Prvom srpskom ustanku branio je prelaz na ^estobrodici od Turaka koji su dolazili iz pravca Morave i Beogradskog pa{aluka i u~estvovao u bojevima na Ivankovcu, Malajncu kod Aleksinca, u Gurgusovcu, Kuli{tu, Vidinu i drugim, Bivao je stare- {ina svrqi{ke, bawske, crnore~ke i pirotske nahije 1808. godine. Tri godine kasnije imenovan je za crnore~kog vojvodu 14. Umro je u Svilajncu 26. marta 1832. godine. Prema istom izvoru Cvetkova majka, Ana, bila je k}i vojvode Antonija Simeunovi}a, poznatijeg kao ^olak Ante. Zna se da je Ante ^olak ro en 1788. godine u Prizrenu a da je u Beograd do- {ao jo{ pre Prvog srpskog ustanka, gde je obavqao }ur~ijski zanat. Od po~etka ustanka u~estvovao je u akcijama na jugu Srbije odakle je doneo tovar oru ja Kara or u. Potom je postao jedan od wegovih momaka i anga ovao se u mnogim bojevima. Tokom 1809. godine, kao Kara or ev deputat, boravio je u Crnoj Gori odakle je u srpsku vojsku doveo oko 300 Vasojevi}a. Po~etkom 1811. godine postavqen je za kru{eva~kog vojvodu. Po propasti ustanka pre{ao je u Austrougarsku a odatle u Besarabiju. U Sr- 12 Iz razgovora sa Qubicom Mari} kompozitarom iz Beograda, u wenom stanu u Beogradu, u Ulici Xorxa Va{ingtona br. 36, obavqenim 29. januara 1996. godine. 13 Zanimqivo je da je u tom razgovoru Qubica o tom svom pradedi ~as govorila kao Milisavu a ~as kao Jovanu \or evi}u. S obirom na wene godine i stawe sluha ta dilema se, u razgovoru sa wom, nije mogla otkloniti. 14 Srpska porodi~na enciklopedija, Beograd 2006, kw. 8, str. 138. 34
Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... Selimirov deda dr Kaparis biju se vratio tek 1831. godine a onda je postavqen za ~lana Okru nog suda 15 u ^a~ku. Penzionisan je 23. februara 1835. godine i kao penzioner iveo je u Kru{evcu i Kragujevcu. Umro je, 1853. godine, u Kragujevcu. Cvetko \or evi} bio je o ewen Sofijom k}erkom Grka Dimitrija Kaparisa (1805-1875) vi{egodi{weg op{tinskog i vojnog lekara u Po arevcu i jo{ nekim mestima. Prema jednim podacima 16, Dimitrije je ro en u Kraniji u Makedoniji, a po drugim 17 u Makrenici u Tesaliji. Wegova unuka Qubica Mari} kazivala je da je on bio usvojenik jednog Grka koji se starao o wegovom izdr avawu i {kolovawu. Dr Dimitrije Kaparis po~eo je da radi, 26. februara 1837. godine, kao vojni lekar sa platom od 150 gro{a godi{we. Iako je bio lekar bez diplome o zavr{enim medicinskim studijama, bio je vredan i sposoban lekar, kome je bio naklowen i knez Milo{. Proizveo ga je za poru~nika da bi mu dao zvawe i oja~ao ugled 18. Za wega Radoslav Markovi} pi{e da je zavr{io normalne procesne {kole, a uz to i na gr~kom jeziku i pet ~asti doktorija. Prema Dimitrijevim re~ima {to nije diplomirao kriv je profesor koji je prerano umro 19. Iz wegove konduit liste vidi se da je ro en oko 1808. godine u makedonskoj varo{ici Kraniji, da je zavr{io normalne gr~ke {kole i izu~avao anatomiju, fiziologiju, patologiju, simologiju i farmakologiju. U Srbiju je do{ao jo{ 1837. godine i do 1844. godine radio kao vojni lekar, hirurg okruga po areva~kog 15 Dr Branko Peruni~i}: Kru{evac u jednom veku 1815-1915, Kru{evac 1971, str. 58. 16 Radosav Markovi}: Vojska i naoru`awe Srbije kneza Milo{a, Beograd 1957, str. 267 i 268. 17 Prim. dr Du{an S. Kastratovi}: Istorija medicine po`areva~kog okruga 1822-1914, Po arevac 1991, str. 148. 18 Miroqub Manojlovi}: Brani~evski almanah, Po arevac 2002, str. 115. 19 Radosav Markovi}: Vojska i naoru`awe Srbije kneza Milo{a, Beograd 1957, str. 267 i 268. 35
i fizikus okruga crnore~kog 20. Tako se svrstao u red prvih {kolovanih lekara Srbije. Najdu e je radio u Po arevcu kao vojni, op{tinski i okru ni lekar. Zna se da je govorio gr~ki, turski i srpski jezik a slu io se i latinskim. Bio je solidno materijalno obezbe en i odr avao kumovske veze sa starim Po arevqanima. O enio se Katarinom, iz banatske Bele Crkve, za koju znamo da poti~e iz veoma imu}ne porodice i da se {kolovala u Rusiji. Umro je u Po arevcu 23. juna 1875. godine. Bra~ni par Katarina i dr Dimitrije Kaparis, pored Sofije, imali su jo{ jednu k}i i sina. Wihova k}er Marija bila je udata za Jevrema unuka Milutina Petrovi}a (H)Ere, mla eg brata Hajduk Veqka 21, koji je bio veoma bogat i ugledan ~ovek. Wihov sin dr Milivoje Petrovi} (1877-1938), bio je sanitetski pukovnik, poznati lekar, zubar i publicista 22. Zna se da je, Milutina Petrovi}a ro en 1791. godine u Lenovcu kod Zaje~ara, da je u~estvovao u srpskim ustancima, imao zvawe vojvode i da je umro 21. februara 1861. godine u Po arevcu. Wemu je podignut spomenik kraj isto~nog zida Milo{eve crkve u Po arevcu. Prema Kastratovi}u, Milutin Petrovi} umro je 4. maja 1826. godine a prema drugom izvoru 23, on je u vreme krize ustavobraniteqskog re ima (1838-1842) bio ~lan Sovjeta, najvi{eg organa vlasti koji je brojao sedamnaest ~lanova. Nagla{avamo sve ovo jer Mladen Vladimirovi} 24 pi{e da je Milutin Petrovi} Era, brat Hajduk Veqka, bio o ewen mr{avom enom Marijom, k}erkom po areva~kog Grka Kaparisa, dakle ne wegov sin ve} on. Wihov sin dr Teodor Kaparis zavr{io je studije medicine ali je veoma mlad umro u Rusiji od sepse, koju je dobio posekav{i se prilikom secirawa jednog le{a. 20 Dr Vojislav Mihailovi}: Iz istorije saniteta u obnovqenoj Srbiji od 1804-1860. godine, Beograd 1951, str. 441. 21 Dimitrije C. \or evi}: Moje uspomene, Beograd 1934. 22 Prim dr. Du{an S. Kastratovi}: Istorija medicine po`areva~kog okruga (1822-1914), Po arevac 1991, str. 85-89. 23 Milan V. Petkovi}: Srpski obave{tajci, Beograd 2003, str. 189 i 190. 24 Mladen Vladimirovi}: Zapisi o Po`arevcu, Po arevac 1969, str. 24 i 25. 36
Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... Selimirova bra}a i sestre Sofija i Cvetko \or evi} izrodili su ~ak trinaestoro dece. Dvoje im je umrlo jo{ dok su bili sasvim mali bebe. Tre}e se utopilo u Dunavu kad je imalo desetak godina. Po{to je samo Cvetko zara ivao ivelo se skromno i u mnogo ~emu se oskudevalo. Me utim, Sofija je racionalno raspolagalo sa onim {to je imala, a i deca su im bila skromna i me usobno solidarna. Oni mla i preuzimali su ode}u, obu}u i kwige starije bra}e i sestara, a stariji su vodili brigu o wima i pomagali im da lak{e realizuju sve svoje obaveze. Ne retko su pomagali i roditeqima u obavqawu svakodnevnih poslova a oni su se trudili da im deca ne oskudevaju u hrani i da uvek budu uredna. Posebnu pa wu poklawali su wihovom vaspitawu i obrazovawu i slu ili su za primer drugima. Brat Dimitrije Mita (Po arevac, 11. oktobra 1861 Beograd, 25. februar 1941), kao telegrafista u~estvovao je u ratovima 1877/78; balkanskim i Prvom svetskom ratu. Znao je istovremeno da prima i otprema telegrame na Morzeovom specijalnom aparatu o ~emu je objavio prikaz u Po{tansko-telegrafskom vesniku za 1894. i 1895. godinu. Sara ivao je u vi{e stru~nih listova i ~asopisa, ali i kao dopisnik Politike. Sem reporterskih, pisao je i publicisti~ke tekstove o istoriji Beograda. Pisao je o poznatim li~nostima, davao svoja zapa awa i se}awa o zna~ajnim istorijskim zgradama, kao i o pojedinim malim du}anima i wihovim gospodarima 25. Objavio je i kwige: Uspomene (Beograd, 1904) i Moje uspomene (Beograd, 1924) 26. Umro je u Beogradu, 24. februara 1941. godine. Katarina (1875-1964) je nakon {kolovawa u zemqi godinu dana provela u Pragu, gde je u~ila umetni~ki vez. Neko vreme radila je i kao stru~na u~iteqica, predavaju}i ru~ni rad u po areva~koj gimnaziji. Udala se za dr Pavla Mari}a, zubnog lekara i pe{adijskog majora, ro enog 24. juna 1863. godine, a poginuo je na Vraternici 25. juna 1913. godine. Bio je jedan od osniva~a i aktivnijih ~lanova nacionalne organizacije Narodna odbra- 25 Dimitrije C. \or evi}, Politika, Beograd, 25. februar 1941, str. 16. 26 Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb 1984, tre}a kwiga, str. 735. 37
na. Wihova k}er je Qubica Mari}, ro ena 18. marta 1908. godine u Kragujevcu, na{ ~uveni kompozitor, redovni profesor Fakulteta muzi~kih umetnosti u Beogradu i akademik. Ostalo je zabele eno da je ona u Vaqevu poha ala ni e razrede gimnazije i da je u sve~anoj sali te ugledne vaspitno-obrazovne ustanove imala svoj prvi javni nastup sviraju}i violinu 27.Zawusetvrdilo da je bila najistaknutija umetnica u istoriji savremene muzike. Istra ivala je srpsku narodnu i drevnu pravoslavnu muziku a saznawa do kojih je dolazila ve{to je ugra ivala u svoje kompozicije. Zato mnoga wena dela karakteri{e ve{ta specifi~na sinteza nasle a izvorne muzike, sredwovekovnog vizantijskog muzi~kog nasle a i moderne zvu~ne osetqivosti. Dobitnik je mnogih doma}ih i me unarodnih nagrada, odlikovawa i drugih priznawa, me u kojima su i Oktobarska nagrada grada Beograda i Sedmojulska nagrada za ivotno delo. Do ivela je duboku starost i bila aktivna i u poodmaklim godinama. Umrla je u Beogradu 17. septembra 2003. godine. \urica je zavr{io Pravni fakultet i najdu e je radio kao advokat. Zatim je stupio u dr avnu slu bu i obavqao vi{e odgovornih du nosti. Po~etkom XX veka izgleda da je bio i na~elnik Okruga vaqevskog. Kasnije je bio i veliki upan. Nismo uspeli da saznamo {ta je zavr{io Milan. Me utim, prema kazivawu sestri~ine Qubice Mari} radio je kao ~inovnik i bio poznat kao veliki humanista. Sva na{a nastojawa da i o Mihailu ne{to saznamo ostala su bez bilo kakvog uspeha. Dragutin, zv. Ceta, ro en je 1881. godine u Golupcu a zavr{io je Vojnu akademiju i radio kao aktivni oficir srpske vojske. Bio je odli~an gimnasti~ar i poznat po ta~nom i odgovornom vr{ewu poverene slu be i jako izra enom vojni~kom dr awu. U~estvovao je u oba balkanska rata i suzbijawu arnautske pobune kao komandir ~ete u XVII pe{adijskom puku, stacioniranom u Vaqevu. Tokom Prvog svetskog rata borio se kao komandant bataqona u legendarnom V pe{adijskom puku Kraqa Milana 27 Dr Zoran Joki}: Dr Selimir \or evi}, lekar Vaqevske bolnice, Zbornik radova Vaqevska bolnica 1914-1915, Vaqevo 1992, str. 84. 38
Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... Drinske divizije II poziva. Posebno se istakao u borbama na Drini, a hrabro je poginuo na polo aju Eminove vode, kota 708, na planini Gu~evo nedaleko od Loznice 6. oktobra 1914. godine. Kad je poginuo imao je ~in pe{adijskog majora srpske vojske 28. Odlikovan je Srebrnom medaqom za hrabrost a imao je Spomenice za u~e{}e u balkanskim ratovima i Spomenicu kraqa Petra I. Milica (1880-1956) je bila udata za za dr Dimitrija Mari}a, lekara i sanitetskog oficira u Beogradu, ro enog 31. januara 1868. godine u Rajevom Selu u Slavoniji. Tokom Prvog svetskog rata radio je kao fizikus Okruga kosovskog, sa sedi{tem u Pri- {tini. Tih i povu~en bio je neumoran radnik, veliki patriota ali i vatreni pristalica nacionalnih ideja. Bio je me u prvim lekarima koji su oti{li da slu buju u tek oslobo ene krajeve. Umro je 5. februara 1915. godine u Beogradu, le~e}i bolesnike 29. Milica i Dimitrije imali su sina Qubivoja. Danica, zv. Danka, bila je udata za Dobrivoja Dimitrijevi}a poreskog ~inovnika. Qubica je bila veoma talentovana, uspe{no se bavila slikarstvom pa je i dobijala neke vredne nagrade. Nije se udavala a umrla je u 56 godini. Sva Sofijina i Cvetkova deca bila su vrlo komunikativna i imala dosta prijateqa. Svi oni su svirali po neki od muzi~kih instrumenata ali i znali da lepo pevaju. Kao takvi bili su rado prihvatani u svakoj sredini 30. [kolovawe Ni saznawa o Selimirovom detiwstvu i mladosti nisu potpuna. Zna se da je osnovnu {kolu i ni u gimnaziju u~io i zavr- {io u rodnom Po arevcu, kao jedan od najboqih u~enika u svojoj generaciji. Kako u to vreme tamo nije imao uslova za daqe 28 Pijemont, br. 256, Beograd, od 12. oktobra 1914. godine, str. 3 i Narodna odbrana, br. 20, Beograd, od 13. marta 1941, str. 3. 29 Balkan, Beograd, 16. februar 1915. godine, str. 2. 30 Ve}inu podataka o sestrama i bra}i dr Selimira \or evi}a dobili smo od wegove sestri~ine Qubice Mari}. 39
{kolovawe, Vi{u gimnaziju je u~io i zavr{io u Beogradu i veliku maturu polo io je sa odli~nim uspehom 31. Malo je pisanih podataka o wegovom {kolovawu u na{em glavnom gradu. Bio je vrlo miran i vredan u~enik, veoma marqiv, pa samim tim i veoma zapa en. Po{to roditeqi nisu imali dovoqno sredstava da zadovoqe narasle potrebe svoje brojne dece koja su htela da se {koluju Selimir je bio prinu en da se izdr ava daju}i honorarne ~asove deci iz imu}nijih beogradskih porodica. Zbog toga je morao da radi znatno vi{e nego wegovi vr{waci, ali ni to mu nije smetalo da se dru i sa wima i da ostvaruje izuzetne rezultate. Istine radi treba naglasiti da je dr Vojislav Suboti} 32 zabele io da je Selimir \or evi} pored davawa kondicija acima dobijao i blagojewae i tokom {kolovawa i u gimnaziji i na Velikoj {koli. Kao i ve}ina mladih qudi na zavr{etku gimnazijskog {kolovawa na{ao se na ivotnoj prekretnici i u dilemi kuda daqe. Prvo mu se u~inilo da }e najvi{e znawa ste}i ako upi{e studije filozofije. Po{to nije imao dovoqno informacija o nastavnim planovima i programima te studijske grupe, uradio je to nekako i po svom unutra{wem nagonu i ose}awu. Studirao je dve godine na Filozofskom fakultetu Liceja u Beogradu. Mada je i na studijama filozofije bele io odli~ne rezultate, ubrzo je zakqu~io da filozofi i nastavnici u na{oj sredini nisu dovoqno po{tovani, ceweni i pla}eni, da od ste~enih znawa ne- }e imati o~ekivane koristi i odlu~io je da promeni fakultet. Kako je Srbija tada oskudevala sa lekarima Srez goluba~ki raspisao je konkurs za izbor stipendiste na studijama medicine. Imaju}i mnogo vi{e informacija o tom napornom ali izuzetno ~asnom pozivu, preko dede i ujaka, odmah je konkurisao za ponu enu stipendiju. S obzirom na rezultate koje je ostvario u dotada{wem {kolovawu nije imao pravog konkurenta. Zato ~im je primio informaciju o izboru za blagodejanca odmah se uputio u Francusku da studira na Medicinskom fakultetu u Pari- 31 ^etiri decenije u slu`bi higije Spomenica ~etrdesetogodi{weg rada Medicinske {kole Dr Mi{a Panti} u Vaqevu, Vaqevo 1998, str. 15 i 16. 32 Dr Vojislav Suboti}: Pomenik..., Beograd 1922, str. 32. 40
Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... zu. Tamo ne samo da je vredno i temeqno u~io, ve} je nastojao da {to vi{e sazna o ovoj prijateqskoj zemqi. Istovremeno, dru e- }i se sa kolegama iz raznih zemaqa nastojao je da {to potpunije upozna wihove obi~aje i kulturu. Spoznaju}i wihove vrednosti nau~io je da jo{ vi{e po{tuje i ceni sopstvene. Mada je nastavu slu{ao na stranom francuskom jeziku na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Parizu, Selimir \or- evi} je u redovnom roku polo io sve predvi ene ispite i diplomirao. Po zavr{enim osnovnim studijama u glavnom gradu Francuske ostao je jo{ dve godine, od 1893. do 1895. godine, radi produ etka {kolovawa i stru~nog usavr{avawa. Prakti~no to vreme proveo je na specijalizaciju iz ginekologije i aku{erstva, tako da je zavr{io specijalizaciju i pre nego {to je zapo- ~eo lekarsku praksu. Istori~ar Milan Tripkovi} je uo~io i zabele io da je igra slu~aja htela da dr Selimir \or evi} svoja prva znawa stekne od francuskih lekara i da svoje skoro posledwe intervencije obavi opet u dru{tvu francuskih kolega koji su u okviru humanitarne misije do{li da pomognu Srbiji. Radna karijera Kao svr{eni lekar, i ne mawe aku{er, dr Selimir \or evi} se vra}a u zemqu, u kojoj }e silom prilika i gowen raznim doga- ajima biti primoran da ~esto mewa mesta slu bovawa, {to mu je u zna~ajnoj meri komplikovalo ionako te ak ivot ali i ometalo wegovu stru~nu i svaku drugu afirmaciju. Prema saznawima, do kojih smo do{li po~eo je slu bovati u Golupcu, gde je radio od 1895. do 1897. godine. Nakon toga preme{ten je za lekara sreza para}inskog. Me utim, zanimqivo je da se te iste godine pojavquje i kao lekar Kaznenog zavoda u Beogradu. Zanimqivo je da ga je Dnevni list 33 tim povodom optu ivao da ga prote ira brat Andra \or evi} (Kragujevac, 1854-1914). Prema pisawu tog lista on je prerano uveden u rang okru nog fizikusa i to posle nepune godine dana lekarske prakse u Srbiji i u srezu ~ije pare nije tro{io dok se {kolovao. Andra \or- 33 Dnevni list, Beograd, 28. januar 1898. godine. 41
evi} bio je pravnik i politi~ar, u vreme napisa u novinama, ministar prosvete i crkvenih dela. Kasnije je bio i profesor prava na Velikoj {koli u Beogradu, koji je posebno zna~ajan po radu i reformama u prosveti. Objavio je i vi{e stru~nih rasprava i nekoliko uxbenika iz gra anskog, trgova~kog i rimskog prava a najva nije delo mu je Sistem privatnog (gra anskog) prava u Kraqevini Srbiji u vezi sa me unarodnim privatnim pravom. Na{a nastojawa da ustanovimo eventualni stepen srodstva ove dvojice \or evi}a nisu dala o~ekivane rezultate. Verujemo da bi nam Qubica Mari} rekla da su bili bra}a, ali ne treba iskqu~iti mogu}nost da su bili bra}a od stri~eva ili drugi srodnici. Potom slede novi preme{taji. Ve} 1898. godine postavqen je za okru nog fizikusa u Smederevu. Od 1900. godine radi u Kwa- evcu, a od 1902 godine i u Jagodini 34. Gdegod je bio na slu bi ostavio je za sobom svetlo ime dobrog i plemenitog lekara, a nije odnosio gotovo ni{ta. Uvek skroman, gotov za rtvu, u materijalnom smislu bio je i ostao siromah. Tokom 1907. godine dr Selimir \or evi} bio je preme{ten za fizikusa u u i~kom okrugu 35, a na wegovo mesto do{ao je dr Markovi}. Hiru{ki paviqon Vaqevske bolnice 34 Dragoqub Divqanovi}: Lekari pomrli u toku epidemije pegavca u Vaqevu 1914-1915. godine (u daqem tekstu: Lekari pomrli...), Arhiv za istoriju zdravstvene kulture Srbije, Beograd 1985, br. 1-2, str. 74. 35 Policijski glasnik br. 18, Beograd, od 29. aprila 1907. godine, str. 1. 42
Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... Poput mnogih drugih lekara, sudija, prosvetnih radnika i dr avnih slu benika dosadili su mu ti preme{taji, {etawa i potucawa. Nikad nije imao mira i spokoja. Uvek je morao mnogo toga po~iwati iz po~etka. Nigde da se trajnije zaustavi, da izgradi dugogodi{wa prijateqstva, da sagradi sopstveni dom, da nabavi svoj name{taj, oformi li~nu biblioteku, da se posveti ne samo poslu ve} i porodici, da oseti zadovoqstvo tog napornog rada, li~ne i porodi~ne sre}e. Uvre en ~estim i nepotrebnim preme{tajima, podneo je ostavku na dr avnu slu bu i zatra io penziju posle samo 12 godina rada. Ukazom Wegovog veli~anstva Kraqa Petra I, a na predlog Ministarstva unutra- {wih dela, po saslu{awu Ministarskog saveta, 30. aprila 1907. godine re{eno je da mu se ta ostavka uva i 36. Kako se od skromne penzije nije moglo iveti re{io je da ipak na e neku novu slu bu. Me utim, nadle ni su bili veoma zadovoqni wegovim radom pa su mnogo toga ~inili da ga i daqe zadr e u dr avnoj slu bi. Ubrzo, potom, dr Markovi} je iz Jagodine preme{ten u Kwa evac a dr \or evi} ponovo je postavqen za fizikusa Okruga moravskog u Jagodini. Kao {to se vidi ne samo da je promenio vi{e radnih mesta, ve} je i slu bovao u vi{e gradova. Navodno, po potrebi slu bi odlazio je tamo gde ga je slu ba tra ila. Ostalo je nejasno da li je samo potreba slu be zahtevala te mnogobrojne preme{taje ili su po sredi i drugi interesi. S obzirom da dr \or evi} nije ispoqavao zapa eniju politi~ku aktivnost nismo mogli do}i do zakqu~ka {ta bi jo{ moglo biti uzrok tako ~estih primena radnih mesta, osim ako nije bio prepreka za zapo{qavawe srodnika, prijateqa ili politi~kih istomi{qenika lokalnih mo}nika na mestima gde je ve} radio. No, bilo kako bilo, dr \or evi} je svakoj du nosti i svakoj radnoj obavezi prilazio savesno i odgovorno i u svakoj sredini gde je iveo i radio bio je po{tovan, cewen i omiqen. A zar je i moglo i trebalo biti druga~ije, kad se zna koliko je napora ulagao u obavqawu poverenih poslova. Tako je prilikom odlaska iz Jagodine, zbog preme{taja za Vaqevo, cela varo{ ga je ispratila sa muzikom do voza, a 36 Isto, br. 19, od 6. maja 1907. godine. 43
sirotiwa koja je najboqe ose}ala wegovu hri{}ansku, altruisti~ku du{u, sa suzama u o~ima klicala mu je Ostani nam, majko na{a. Slu~aj je hteo da je istim vozom putovao i kraq Petar I, vra- }aju}i se iz Ribarske Bawe, i kako je eleo da se narod ne potr e sa poqskih radova, naredio je pre polaska da eli da putuje potpuno bez parada i do~eka. Videv{i tu masu sveta na stanici u Jagodini i muziku, qutnuo se malo na svoju pratwu i, po svom obi- ~aju zapitao za{to ga nisu poslu{ali. Kad su mu objasnili da to nije zbog wega, ve} da svet ispra}a svog omiqenog doktora Selimira, jako se obradovao, pozvao ga je sebi u kupe i dugo ostao s wim u razgovoru. Izrazio mu je svoje zadovoqstvo {to je bio prisutan izlivima po{tovawa celog jednog grada Nekom drugom prilikom kraq je tra io od dr Selimira da mu bude li~ni lekar, {to ovaj nije prihvatio sa obrazlo ewem da je medicinu zavr{io da le~i sav svoj narod, a ne samo jednog ~oveka. Nije mu bilo zamereno! 37 Slu ba u Vaqevu Dr Selimir \or evi} je bio od onog soja qudi koji su neizmerno voleli svoj poziv i maksimalno mu se pose}ivali. ^esto nije pitao za radno vreme, ni za nov~anu nadoknadu za pru enu uslugu. Od 1907. do 1915. godine bio je okru ni fizikus u Vaqevu. Na toj du nosti zamenio je dr Mihaila Cvijeti}a koji je, kao {to smo ve} zabele ili, po li~noj molbi oti{ao u Beograd. Istovremeno je obavqao i du nost upravnika okru ne bolnice. Nasledio je zapu{tenu bolni~ku zgradu bez dovoqno prostora, opreme i bolni~kog materijala. Izgarao je je na poslu i za nepunih osam godina u~inio je mnogo na unapre ewu zdravstvene slu be u ovom kraju, {to su mu svi priznavali i smatrali ga neumornim radnikom i sjajnim organizatorom. Pored svakodnevnog anga ovawa na le~ewu obolelih i povre enih dosta je uradio na unapre ewu rada ovda{we bolnice. Za wegovo vreme bolni~ko dvori{te je pro{ireno, ogra eno zi- 37 Dr Zoran Joki}: Dr Selimir \or evi}, lekar Vaqevske bolnice, Zbornik radova Vaqevska bolnica 1914-1915, Vaqevo 1992, str. 84. 44
Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... dom i poplo~ano, a kuhiwa preure ena Wegova je posebna zasluga {to je vaqevska bolnica dobila ~etvrto odeqewe hirur{ki paviqon. Starao se i o ure ewu bolni~kog okru ewa, kako bi se pacijenti i zaposleni {to prijatnije ose}ali. Prema pisawa nekih wegovih kolega uspeo je u nastojawu da bolni~ka slu ba funkcioni{e kao sat 38. Nakon toga mnogi su konstatovali da se svud ose}alo prisustvo jedne pametne glave, pune smisla za organizaciju i qubavi za posao. Wemu su svi prilazili kao nekom svom, da ga ne{to obaveste, pitaju ili konsultuju i qubazno se ophodio sa svima koji su mu se obra}ali bilo kojim povodom. On nije samo gradio objekte ve} se brinuo i o kadrovima. U starim spisima ostalo je zapisano da je li~no predlo io Dragiwu Dragu Babi}, ro enu 1886. godine u Vaqevu, odli~nu u~enicu i trgova~ku k}i da dobije stipendiju op{tine vaqevske za studije medicine. Prema tom izvoru tada je pored ostalog rekao Uzmite jednu enu 39. Poznato je da ona medicinu studirala u Cirihu i Berlinu i, 1911. godine, postala prva Srpkiwa koja je diplomirala na tamo{wem medicinskom fakultetu. Po- Dr Selimir \or evi} sa lekarima i bolni~arima nekoliko meseci pred smrt 38 Z(oran) Joki}: \or evi} Selimir, Biografski leksikon Vaqevskog kraja, Vaqevo, 1908, I kw., V sv., str. 349. 39 Qubica Trajkovi}: Kazivawa o starom Vaqevu, Vaqevo 1980, str. 24. 45
red toga {to se odu ila brzim zavr{etkom studija ona je odbila ponudu da se zaposli u Nema~koj, gde je imala mnogo boqe uslove za rad i ivot. Iako je bilo signala da }e Srbija ubrzo morati u rat, ona se nije kolebala ve} je odlu~ila da se vrati i pomogne svom narodu. Ostala je zapam}ena kao lekarka, koja je svojim neumornim i po rtvovanim radom, le~ila obolele od tifusa i sama podlegla toj opasnoj bolesti, krajem januara 1915. godine. Tokom svog boravka u Vaqevu dr Selimir \or evi} aktivno je u~estvovao i i u dru{tvenom ivotu grada. Na alost nema pisanih podataka o tome jer se on svojski trudio da se tome ne pridaje neki naro~iti zna~aj. Bio je {kolski lekar u ovda{woj gimnaziji 40. Pored redovnog pra}ewa zdravqa wenih u~enika ~esto je dr ao predavawa o higijeni, ali i na mnoge druge teme iz oblasti zdravstvenog prosve}ivawa. Zna se da je voleo dosta da ~ita kwige, pa je kao kwigoqubac biran za potpredsednika Uprave Gra anske ~itaonice u Vaqevu. Sara ivao je i u pojedinim listovima i ~asopisima. Imali smo pravo zadovoqstvo da u Srpskim novinama, od 26. jula 1913. godine, ~itamo wegov feqton o zaraznim bolestima. Tako je, za samo osam godina rada u Vaqevu, ostavio je zaista neizbrisiv trag. Za wega u~iteq @ivorad Ne{ovi} u Glasu Vaqeva 41 pored ostalog pi{e da on nije imao li~nog ivota ve} da je sav pripadao onom ucveqenom, bolesnom Vaqevu, za koga je on bio ne lekar ~ije su usluge ta~no taksirane, ve} brat i roditeq. ^udnovato je, odista, koliko je on bio privla~an, koliko se duhovno mogao sroditi sa takozvanom sredinom i ni im stale om. Vaqda zbog toga {to na wegovom ozbiqnom i misaonom licu niko nije mogao pro~itati gospodstvo, onu odvratnu nadmenost koja je uvek bila maska za prazne glave. Wemu su svi pristupali sa verom, predano, govorili mu kao nekom svom. U wegovom mekom glasu i pametnim o~ima imao je mnogo neiskazane dobrote. I ta velika, skoro detiwska dobrota, bila je wegova slabost i wegova snaga. Nije se umeo odupreti ni onda kada 40 D. Nedeqkovi}, M. Tripkovi}: Sto godina Vaqevske gimnazije, Vaqevo 1970, str. 88. 41 @. Ne{ovi}: Dr Selimir \or evi}, Glas Vaqeva, Vaqevo, od 2. decembra 1928. godine. 46
Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... je umorno telo tra ilo odmora. Dizali su ga katkada po nekoliko puta u toku jedne no}i. Ustajao je odmah, bez srxbe, ne pitaju}i da li je to blizu ili daleko, imaju li novca ili ne, da li ga zove ~ovek od polo aja ili neki obi~an rab bo ji. Ovo visoko poimawe du nosti i savremeno nekoristoqubqe stvorili su mu i kod Vaqevaca neobi~an ugled i po{tovawe. Jer ~ak i ono glupo, predratno vreme, kada je lekarstvo bilo poziv a ne zanat ovakvih lekara nije bilo mnogo". Bio je o ewen Darinkom (sestrom ili k}erkom poznatog vajara Aramba{i}a) sa kojom se upoznao neposredno po povratku iz Francuske. Prema svedo~ewu Qubice Mari}, ona je bila tuberkulozni bolesnik i rano je umrla. Imali su jedno ensko dete koje je preminulo ve} posle godinu dana. Nakon prerane smrti supruge i }erke dr Selimir \or evi} bio je te{ko razo~aran. Ali ipak nije pao u depresiju, ve} kao da mu je wihov gubitak dao novu snagu da sa jo{ vi{e energije radi. Vi{e se nije enio. Time se prakti~no odrekao privatnog ivota i potpuno se posvetio svom humanom pozivu. U Vaqevu je stanovao u ku}i Dare Ivkovi}, supruge @ivka Ivkovi}a biv{eg sudije i advokata, u Kara or evoj ulici broj 112. Tokom balkanskih ratova wegova majka i po neka od sestra ivele su sa wim u zajedni~kom doma}instvu. Tako su tokom okupacije u Prvom svetskom ratu pored majke u Vaqevu su ivele i wegove sestre udovice Milica i Katarina. Me utim, dr Selimir \or evi} nije imao mnogo vremena za privatni ivot pa ni za bilo kakav hobi. U vrtlogu epidemije U vreme neposredno pred balkanske ratove u Vaqevu je radilo samo devet lekara: pet civilnih i ~etiri vojna. Tokom 1912. godine Vaqevo je bilo prihvatili{te i oporavili{te za sve rawene i bolesne koji su se vra}ali sa fronta. Sme{tani su u improvizovanim bolnicama: u zgradi osnovne {kole, kasarni V puka i zgradi Gimnazije. Bilo je oko 400 rawenika a bolesni~kih kreveta, opreme i lekova dovoqno. Ve} slede}e godine, kao posledica rata, pojavquje se kolera koja je dva me- 47
seca dr ala ovda{we stanovni{tvo u neizvesnosti i odnela vi{e rtava. Posle uspe{no zavr{ene Kolubarske bitke, Vaqevo je postalo steci{te velikog broja austrougarskih zarobqenika 42, me u kojima se pojavio pegavi tifus koji se brzo preneo i na jedinice srpske vojske i mesno stanovni{tvo. Pred vaqevsku bolnicu pristizali su rawenici sa fronta kod Vaqeva, naj~e{}e na volujskim kolima, pa su ~itavi redovi kola ~ekali pred bolnicom. Vaqevo je postalo najve}a bolnica u Srbiji i ameri~ki novinar Xon Rid, u svojoj kwizi Rat u Srbiji 1915", opisao je Vaqevo slede}im re~ima: Vaqevo je bilo jedno od najgorih ari{ta epidemije tifusa u celoj Srbiji. ^ak i onda kad je zaraza vidno opala, ulice Vaqeva bile su samo avenija bolnica". Kwi evnik Veqko Petrovi} to ovako opisuje:...qudi su ve} s kraja Pauna osetili taj nepojmqivi, ku ni zadah.ausamoj varo{i prosto smo morali da za~epimo noseve. I ulice, i dvori{ta, i sobe, ~ak i one u kojima su oficiri stanovali, bile su prepune ubreta i izmeta. Svi na{i divizijski i pukovski vozovi i hiqade kola, danima su izvla~ili naslagano gwilo sme}e. 43 Epidemija tifusa se brzo pro{irila na Kolubaru, Podriwe, Jadar, Ra evinu, Azbukovicu a zatim zahvatila i skoro celu Srbiju. Bolest je nanela ogromne qudske i materijalne gubitke i onako osiroma{enom narodu. Veruje se da je tada u bolnicama u Vaqevu bilo sme{teno oko 8.000 bolesnika i rawenika a one su zajedno raspolagale sa samo 2.500 posteqa. Usled toga mnogi su le ali na golom podu, slami ili kakvoj bednoj slamarici. Mnogi su sme{tani i pod {atore, a sneg i lapavica koji su tih dana padali dodatno su ote avali i onako slo enu situaciju. Tako je Vaqevo od po~etka borbenih dejstava do wihovog zavr- {etka 15. decembra 1914. godine, bilo najve}i bolni~ki centar, naizmeni~no, za obe ratuju}e strane u zapadnoj Srbiji. Srpska, a potom i austrougarska vojska, prikupqale su rawene i obolele, 42 Isidor \ukovi}: Pegavi tifus u Srbiji 1914-1915, Beograd 2006, str. 29. 43 Velibor Vidi}: Vaqevske bolnice u ratu sve do povla~ewa 1915. godine, Zbornik radova Vaqevska bolnica 1914-1915, Vaqevo 1992, str. 33. 48
Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... le~ile ih u Vaqevu ili su ih evakuisale u unutra{wost Srbije, odnosno Austrougarsku 44. U bolnicama nije bilo dovoqno lekova, zavojnog materijala pa ni vate i pamuka. Umesto wih na rane je stavqana prokuvana slama. ^ak nije bilo ni dovoqno sapuna a kamoli bilo kakvih drugih sredstava za prawe rubqa. A svakodnevno su pred vaqevske bolnice stizale nove kolone rawenika i bolesnika sa fronta 45. Vaqevo je bilo dolina smrti, gde su pomrle qude od tifusa tovarili u kola kao drva i zakopavali u masovne grobnice, izgledalo je jadno. Svi koji nisu morali biti u wemu be ali su daqe. Jedino su ostali bolesnici i wihovi lekari 46. U Vaqevu se umiralo na svakom mestu i na svakom koraku. Dr Selimir \or evi}, s malom grupom svojih kolega i dobrovoqnih bolni~ara anga ovao se na suzbijawu pegavca. Koliko je ta borba bila naporna i neizvesna pokazuje i podatak da je posle Cerske i Kolubarske bitke u Vaqevo bilo dopremqeno 12.000 rawenika, od kojih su mnogi kasnije raspore eni po drugim bolnicama u Srbiji. Ceo grad je bio bolnica jer je obolelo je jo{ nekoliko hiqada gra ana, rawenika i veliki broj zarobqenih austrougarskih vojnika. Wihov broj je svakodnevno rastao i ne znaju ta~ne cifre onih koji su le~eni u vaqevskoj bolnici 1914-1915. godine. Umiralo je od 50 do 100 qudi dnevno 47. Ra~una se da je tokom te epidemije umrlo vi{e od tri i po hiqada vojnika i sigurno vi{e od ~etiri hiqade stanovnika u Vaqevu 48.Me- u onima koji su tada umrli u Vaqevu je i poznata slikarka Nade da Petrovi}, koja je radila kao dobrovoqna bolni~arka. 44 Isidor \ukovi}: n. d., str. 29. 45 : Pegavac pokosio i mnoge medicinare, Napred, Vaqevo, od 1. novembra 1991. godine. 46 Dragoqub Divqanovi}, Bratislava Kosti} i Neboj{a Risti}: Neki lekari `rtve pegavog tifusa u Vaqevu tokom Prvog svetskog rata, str. 97. 47 Na nau~nom skupu posve}enom Vaqevskoj bolnici u Prvom svetskom ratu ~uo se podatak da je krajem decembra 1914. godine, ovde svakog dana sahrawivano od 100 do 200 qudi. Videti i R(eni~ka) R(isti}): Godine velikih pobeda i stradawa, Napred br. 2185, Vaqevo, 6. decembar 1990. 48 Velibor Vidi}, n. d. u Zborniku, str. 33. 49
Svakodnevno Vaqevom su prolazila kola i kola natovarena sa 100-200 le{eva. Sahrawivani su na Bairskom grobqu u zajedni~kim grobnicama. Zbog epidemije bile su zatvorene mnoge radwe u gradu, a i ku}e su bile pune bolesnika. Bolovale su i umirale ~itave porodice. Crkvena zvona su u po~etku neprestano zvonila ogla{avaju}i umrle, a onda je to zabraweno, da se ne bi dizala panika. Bili su zabraweni i pogrebi kroz grad. Po{to grobqe na Bairu nije moglo da primi sve umrle, po naredbi, tada enerala, @ivojina Mi{i}a, krajem 1914. godine, obrazovano je novo u Kuzmanovi}a poqu 49, danas Novo grobqe u Vaqevu. Na toj istoj lokaciji formirano je prakti~no jo{ jedno novo, tzv. Vojni~ko grobqe. To je i razumqivo ako se zna da se umiralo masovno da su grobari jedva stizali da pokopaju mrtve, o ~emu svedo~i i jedan dokumenat Suda op{tine Vaqevske, od 26. jula 1914. godine, upu}en Garnizonu u Vaqevu kojem se upozorava da vojnici odre eni za kopawe grobova, ne sti u da iskopaju dovoqno duboke grobnice, {to mo e izazvati nove masovne zaraze. Sve{tenici su jedva stizali da opoje mrtve 50. Pored wegove severne strane formirano je i austrougarsko vojni~ko grobqe, pored kojeg su Nemci u Drugom svetskom ratu sahrawivali svoje poginule i umrle. Nedavno je to grobqe, kao nepokretno kulturno dobro obnovqeno i ure eno 51. Po nekim ocenama bila je to jedna od najve}ih epidemija u novijoj istoriji a akademik Dobrica ]osi} na nau~nom skupu posve}enom Vaqevskoj bolnici u Prvom svetskom ratu ustvrdio je da va{ka kao uzro~nik ove bolesti nije bila ni{ta mawe opasna od Po}orekove armije. Ovo je i razumqivo ako se ima na umu da vojne akcije na bojnom poqu obavezno, kao zla kob prati pojava infektivnih bolesti, poput ove koja je uzela veliki danak. Koliko je u to vreme u Vaqevu bila slo ena situacija pokazuje i podatak da je u gradu samoinicijativno obrazovan Odbor za do~ek i pomo} rawenicima. U tom odboru bili su: Milan Mati} (predsednik), Risto Topalovi}, Kosta Markovi}, Milutin 49 J. Vuji} i drugi: Vaqevo grad ustanika, Beograd 1967, 154. 50 MIAV, Fond: Op{tina rada Vaqevo, kut. 119, pr. br. 71. 51 Mil~a Madi}: Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa, Glasnik MIAV br. 39, Vaqevo 2005, str. 19. 50
Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... Kasarna V pe{adijskog puka u Vaqevu, gde je bila Tre}a rezervna vojna bolnica u kojoj je umro dr \or evi} Doj~inovi}, Milan Zari} i Dimitrije Mili} (~lanovi) 52.I odboru pripadaju velike zasluge za suzbijawe zaraze. A kad ve} wega pomiwemo nije suvi{no podsetiti i na anga ovawe ve}eg broja dobrovoqnih bolni~arki, poput: Anke \urovi}, Natalije Vojteh, Milice Stoj{i}, Katarine Popovi}, Cvete Avramovi}, Kasije Mileti}, Smiqke Cvetojevi}, Kose Kora}, Perke Arapovi}, Dragane Stamenkovi}, sestre Dabi}, Leposave Tomi}, Z. Zari}, D. ]urani}, k}eri: vojvode Mi{i}a, gospodina Bir~anina, V. Popovi}a, Save Nikoli}a i mnogih drugih. Spisak ena i devojaka koje su se anga ovale kao dobrovoqne bolni~arke u vaqevskim bolnicama je daleko ve}i ali wihova imena i prezimena nisu zapisana pa su one ve} poodavno pale u zaborav. Ni- {ta nije boqi slu~aj koje se samo pomiwu pod imenima: Radojka, Nade da, Vojka, Qubica, Jela, Mara i sli~no kad vi{e niko ne zna ko se krije iza tih imena. Od prvih dana rata pa do svoje smrti sa malom ekipom lekara i drugog medicinskog osobqa suprostavio se toj opakoj bolesti 52 Velibor Vidi}, n. d. u Zborniku, str. 30. 51
i wihov rad i pona{awe stigli su u legendu. U toj malobrojnoj ekipi posebno se istakao dr Selimir \or evi} koji je bio upravnik nad ~etiri bolnice koje su se nalazile gotovo na ~etiri strane Vaqeva. Tra e}i obolele, bez poziva, zalazio je u mnoge vaqevske ku}e, ukazivao im pomo}, davao savete. Tako je nai- {ao na Radovana Radu Dra{kovi}a, koji je mnogo godina kasnije postao upravnik Istorijskog arhiva u Vaqevu i hroni~ar starog Vaqeva, i ostavio nam zanimqivo svedo~anstvo 53 : Po Kolubarskoj bici i ja sam iznuren i iznemogao, te{ko oboleo od tifusa. Negovali su me roditeqi kod ku}e. A obilazio me nadle ni vojni lekar. Jednog dana u e iznenada kod nas dr Selimir \or evi}. On pri e mom krevetu i uze me za ruku. Ja se obradovah: Kako ste znali, doktore, da sam bolestan. Izvinite re~e nisam ni znao da ste se i vi razboleli. Ali epidemija je uzela toliko maha da vi{e nije mogu}e evidentirati sve pozive za pomo}, te kad iza em iz bolnice krenem iz ku}e u ku}u jednom ulicom da vidim gde ima bolesnika, pa tako u oh iuva{uku}u. Tim povodom Dra{kovi} je zapisao da ga je znao kao blagog a u isti mah veoma vedrog i ivahnog ~oveka. Tada mu se u~inilo da se te{ko kretao a na licu mu se pokazivao strahovit zamor i tuga. Da je bio u pravu pokazuje i ~iwenica da je par dana kasnije i on pao u postoqu i da se iz we nikad vi{e nije podigao. Sa retkom energijom, strpqivo i savesno, on ide od bolnice do bolnice, od ku}e do ku}e, od bolesnika do bolesnika, vi{e te- {e}i ih nego le~e}i, naoru an bogatim znawem i solidnim iskustvom, bez najnu nijih lekova i opreme. I tako sa o~ajawem i gor~inom u srcu, danima, nedeqama, mesecima, gleda kako svet bespomo}no umire. Nije strahovao za sebe, nije se bojao i u takvim okolnostima on najboqe mogu}i na~in obavqao te{ku lekarsku du nost, sagorevaju}i u radu, i ostavqaju}i po vaqevskom blatu deli} po deli} svoga zdravqa i snage. Najzad je i pao 54. On nije umeo ili nije hteo druga~ije. Zato je tih te{kih 53 Kopija tog se}awa nalazi se u posedu autora ovog teksta. 54 ^etiri decenije u slu`bi higije Spomenica ~etrdesetogodi{weg rada Medicinske {kole Dr Mi{a Panti} u Vaqevu, Vaqevo 1998, str. 15 i 16. 52
Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... dana wegovo ime lebdelo je na usnama mnogih Vaqevaca a wegovo prisustvo i re~ ulivali su im nadu i veru u mogu}e ozdravqewe. Saradwa sa stranim humanitarnim misijama Po{to je srpski sanitet bio slab i ve} desetkovan na poziv srpske vlade stigla je dobrovoqna pomo} dru{tava Crvenog krsta savezni~kih zemaqa. Najve}a pomo} stigla je preko Srpskog potpornog fonda u Londonu i to zauzimawem supruge tada{weg engleskog ambasadora u Beogradu, Ledi Pexet. Tako e zna~ajna pomo} do{la je preko Udru ewa {kolskih ena u Edinburgu, iz Srpskog potpornog fonda u Americi, organizovanog zauzimawem supruge ambasadora Srbije u Va{ingtonu, Mabel Gruji} itd. Ni{ta mawe zna~ajna pomo} stigla nam je i iz Francuske, Rusije, Holandije, [vedske i jo{ nekih prijateqskih zemaqa. Ove misije obrazovale su bolni~ke i ambulantne ustanove u mnogim gradovima i bawama Srbije. Svi strani dobrovoqci bili su raspore eni po bolnicama {irom Srbije i veoma ~esto po`rtvovano i hrabro su negovali obolele od tifusa, a po neki od wih i sami obolevali od te zaraze. Holandski lekar i ratni hirurg dr Arijus Van Tienhoven, koji je u sklopu medicinske misije svoje zemqe do{ao u Vaqevo da u~estvuje u suzbijawu tifusa, za izuzetne zasluge u suzbijawu epidemije tifusa i le~ewu obolelih progla{en je za po~asnog gra anina Vaqeva. U svojoj kwizi Sa Srbima u Srbiji i Albaniji 1914-1918 opisao je prilike u ovom kraju i kako se on le~io od te opasne bolesti. Tim povodom pored ostalog pi{e i ovo:...lebdeo sam izme u ivota i smrti 16 dana. Le~io me je dr Selimir \or evi}, stavqaju}i mi hladne obloge, daju}i mi iwekcije komfora, uz obilnu hidrataciju vodom, kafom ili ~ajem. Uz ovo davali su mi mleko sa kowakom i 0,25 mg. kinina... Tim povodom naglasio je da je u Holandskoj medicinskoj misiji, koja je radila u Vaqevu, od ~etrnaest lekara koliko ih je bilo, od pegavca obolelo devet i da su svi le~eni na isti na~in. Istovremeno nagla{ava da je u samoj bolnici u to vreme smrtnost bila preko 90% i da je me u lekarima vladalo mi{qewe da je pegavac u Srbiju donet sa ruskog fronta, odakle su austrijske trupe preba~ene na granicu Srbije. 53
U eqi da se suzbije epidemija u celini {ef Engleske vojne misije do{ao je na ideju da paru nastalu kuvawem vode u jednom metalnom buretu, preko cevi odvodi do drugog bureta napuwenog ode}om, u kojoj }e visoka temperatura uni{titi prisutne va{i. Model originalnog tzv. srpskog bureta dugo je stajao ispred glavne vojnomedicinske nastavne ustanove u Velikoj Britaniji. Rasprostraweno je uverewe da je taj pronalazak u~inio da se epidemija suzbije u rekordnom roku, ve} u leto iste godine. Me utim, pukovnik Strongf, {ef Ameri~ke misije, smatrao je da glavna zasluga za uspeh pripada visokoj motivisanosti stanovni{tva i wihovoj eqi da se u ciqu efikasnog otpora neprijatequ, {to pre oslobode pegavca, pa navodi primere inventivnosti protivepidemijske borbe u selima do kojih srpsko bure nije stiglo. Isidor \ukovi} 55, autor ve} pomiwane kwige Pegavi tifus u Srbiji 1914-1915., dokazuje da je epidemija pegavog tifusa do maja 1915. godine suzbijena po rtvovanom borbom srpskog saniteta i strnih sanitetskih misija, uz pomo} me unarodne javnosti i saveznika. Po wegovom mi{qewu epidemija je suzbijena planiranim sprovo ewem mera na uni{tavawu va{ki kao prenosioca zaraze, nizom mera na podizawu li~ne i kolektivne higijene, zdravstvenim prosve}ivawem stanovni{tva i primenom terapije u le~ewu. Dr Selimir \or evi} nije le~io samo obolele pripadnike stranih medicinskih misija u vaqevskom kraju odmah po wihovom dolasku i oboqevawu ve} je sa wima prisno sara ivao. Davao im je po~etne informacije, pomogao da {to pre postave adekvatnu organizaciju i uvek bio na usluzi. Sve to nije mu te- {ko padalo jer se i sam {kolovao na zapadu a dobro je znao francuski jezik, pa se lako sa mnogima sporazumevao. Dobrim delom zahvaquju}i wegovom radu dr Tienhoven je imao dobro mi{qewe o srpskim kolegama a ugu{ewe zaraze pripisivao je u prvom redu organizaciji i vaqanosti srpske sanitetske slu be, pa tek onda pomo}i stranih sanitetskih misija. 55 Isidor \ukovi}: n. d., str. 250. 54
Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... Prerana smrt Usred najve}e epidemije tifusa dr Selimir \or evi} je bio junak u pravom smislu te re~i. Kao sr~ani i hrabri borac svakodnevno se kretao u masi tifusnih bolesnika, koji su od wega tra ili pomo}i 56. Razboleo se januara 1915. godine od tifusa i posle prvih tifusarskih muka, kratkog i te{kog bolovawa trajno su se zatvorile wegove plemenite i ivahne o~i. Umro je 6. februara 1915. godine, u bolnici sme{tenoj u kasarni Petog pe- {adijskog puka 57. Zanimqivo je da ni wegova smrt nije upisana u crkvene umrlih iz tog perioda 58. Dr Selimir \or evi} bio je tre}i lekar iz Vaqeva koji je umro od pegavog tifusa (posle dr Pavla Vojteha i dr Dragiwe Babi}). Tim povodom profesor Milorad \eri} je govorio: Mo e li im se odre}i da nisu bili divovi?... Koliko su Vaqevaca otrgli od smrti, Selimir, Pavle i Draga, ne mogav{i da se od we otrgnu sami. 59 Umro je u 48 godini ivota, u najboqim godinama i sa bogatim iskustvom i tako se pridru io onoj legendarnoj i istorijskoj ~eti na{ih lekara koje je pokosila balkanska kuga, u vreme kada su nam bili najpotrebniji i i kada ih je bilo tako malo. Umro je kao siromah. Kao {to napisasmo iza sebe nije ostavio potomstvo, ni ku}u, a kamoli bilo kakav luksuz. Wegova smrt potresla je Vaqevo i rastu ila sve koji su ga poznavali. I pored anga ovawa drugih na{ih malobrojnih lekara, pa i onih iz stranih misija, wegova smrt izazivala je bezna e. Mnoge je napustila nada i hrabrost saznawem da je iz wihove sredine i{~ezao ~ovek koji im je svojim znawem, dr awem i po rtvovawem ulivao nadu i odr avao gra anski moral. 56 Dr Vojislav Suboti}: Pomenik..., Beograd 1922, str. 33. 57 Dragoqub Divqanovi}: Lekari pomrli..., Beograd 1985, str. 75, i Katalog Vaqevska bolnica 1914/15, Vaqevo 1990, str. 15. 58 Borislav Bora Vuji}: Zapisi o starom Vaqevu, Vaqevo 1987, str. 121. 59 Dragoqub Divqanovi}: Pegavi tifus u Srbiji. Nau~ni skup Srbija 1915. godine, Beograd 1986, str. 108. 55
Ne{to vi{e svetla na wegovo le~ewe i sahranu baca tekst saop{tewa 60, koji su povodom prerane smrti, 20. aprila 1915. godine, iz Leskovca uputili javnosti neute{na majka, sestre i bra}a. Napisali su da je on le ao daleko od wih okru en pa wom mnogobrojnih kolega i prijateqa, ali i ovo: Miihsve molimo da prime na{u duboku zahvalnost, ali se veoma ose}amo obaveznim svima lekarima grada Vaqeva, g. g. pukovniku dr \oki Vladisavqevi}u, dr A. Vinaveru, dr Vladi Popovi}u operatoru, dr Radakovi}u i dr Ba}evi}u koji su neprekidno bdili uz postequ dobrog na{eg Selimira i ulagali sav svoj trud da ga spasu od te- {ke bolesti i koji su wegovu smrt objavili zasebnim plakatama u kojima su izneli visoko priznawe i qubav prema svome kolegi. Osobitu zahvalnost dugujemo Kasiji Mileti} bolni~arki, koja je kao sestra negovala i dawu i no}i bdila nad na{im dragim bolesnikom i najve}e nam usluge u~inila prilikom opela i sahrane wegove, uz pripomo} Gavrila Gaji}a ekonoma, koji se i za ivota i prilikom sahrane dragog na{eg Selimira neprestano nalazio uz wega a kome smo jako zahvalni. 56 Spomen-bista dr Selimira \or evi}a pred upravnom zgradom Zdravstvenog centra Vaqevo 60 Politika, Beograd, 24. maj 1915, str. 4