NULTI.vp

Слични документи
OVAKO SREDWI VEK Marko Popovi} VLADARSKI I VLASTEOSKI DVOR U SREDWEM VEKU

IErica_ActsUp_paged.qxd

Bilten pdf

broj47.qxd

RasporedZaJesenjiSemestar2012/2013

Microsoft Word - van sj Zakon o privrednoj komori -B.doc

"Službeni glasnik RS", br. 62/2006, 63/2006 Ustava Republike Srbije, donosim U K A Z o proglašenju Zakona o platama državnih službenika i nameštenika

PDF: Ђоковић помаже српску цркву у Француској, коју су подигли Руси (видео)

М И Л Е Н А К У Л И Ћ Ј ЕД НО Ч И Н К А ЗА П Е ТО РО ПУТ ИЗ БИ ЛЕ ЋЕ Сред пу ша ка, ба јо не та, стра же око нас, Ти хо кре ће на ша че та, кроз би ле

Z A K O N O SUDSKIM VEŠTACIMA I. UVODNE ODREDBE lan 1. Ovim zakonom ure uju se uslovi za obavljanje vešta enja, postupak imenovanja i razrešenja sudsk

Javni prihodi po vrstama i javni rashodi po osnovnim namenama utvr|uju se po slede}em

Z A K O N

NULTI.vp

Feng Shui za ljubav MONTAZA 3:Feng Shui_Love Int. Mech.qxd

Microsoft Word lat.doc

dejan.vp

180 година школе

Godine 1918., užasna bolest je poharala svijet, najsmrtonosnije izbijanje bolesti u modernoj historiji. Ta bolest je bila gripa, ali to je bila Nesvak

ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА ЗО РА Н КО С Т И Ћ А Р Х И В ЧО ВЈ ЕЧ НО СТ И ДУГ На д е ж д и Пре да мном ни шта не скри ва ти. Јер ја сам ду жан на шој дје ци п

САДРЖАЈ I поглавље Југоисточна Србија у периоду Првог и Другог српског устанка и прве владе кнеза Милоша Обреновића Први српски устанак и ослободилачк

Glava I - Glava Dokumentacija III - Iz ra da koju bi lan sa kontroliše uspe ha Poreska i naj češ će inspekcija Sadržaj greš ke Sadržaj 3 Predgovor 13

Naslovna _0.qxd

Slide 1

ISSN X Билтен Градске општине Барајево БРОЈ Септембар У БАРАЈЕВУ ПРОС АВ ЕНА С АВА И ДАН ОПШТИНЕ ИЗ РАДА СКУПШТИНЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

Sluzbeni List Broj OK05_Sluzbeni List Broj OK2.qxd

Ljubav mir cokolada prelom.pdf

Sluzbeni List Broj OK3_Sluzbeni List Broj OK2.qxd

SL_LIST_05_2015

"Sierpinski Carpet Project je neprofitna aktivnost koja povezuje decu celog sveta, koja od nalepnica zajedno prave ogroman geometrijski fraktal, pozna

по пла ве, ко ја је Од лу ком Вла де о уки да њу ван ред не си ту а ци је на де лу те ри то ри је Ре пу бли ке Ср би је ( Слу жбе ни гла сник РС, број

KORICE 09 Dalibor.qxd

Образац - 1 УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ ФАКУЛТЕТ: Филозофски ИЗВЈЕШТАЈ КОМИСИЈЕ о пријављеним кандидатима за избор наставника и сарадника у звање I. ПОДА

Sluzbeni glasnik Grada Poreca br

ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА Ж И ВО РА Д Н Е Д Е Љ КО ВИ Ћ Х Е ДО Н И ЗА М ШТА САМ МО ГАО Мо жда ни ка да не ћу са зна ти шта сам мо гао Да ура дим у жи во ту,

Основна школа Základná škola Браћа Новаков bratov Novakovcov Краља Петра Првог 103 Kráľa Petra I Силбаш Silbaš Тел/факс: 021/

uvod2.qxd

ZAKON

broj 052_Layout 1

Dubravka Jovanovi}: NEOSTVARENI RATNI CIQEVI MIHAILOVI]A, KOLABORACIJA U SRBIJI Beograd, Str Pitawe kola

24-28.qxd

51.qxd

Упорна кап која дуби камен

Porezni_10_2012.indd

23

NULTI.vp

ZAKON

Matematiqki fakultet Univerzitet u Beogradu Iracionalne jednaqine i nejednaqine Zlatko Lazovi 29. mart 2017.

ЕТНОГРАФСКИ МАТЕРИЈАЛ ПОРЕКЛОМ ИЗ СРБИЈЕ У СЛОВЕНСКОМ ЕТНОГРАФСКОМ МУЗЕЈУ У ЉУБЉАНИ У Словенском етнографском музеју, у Љубљани, постоји збирка етногр

Microsoft PowerPoint - Dopunsko zdravstveno osiguranje - Solaris pptx

Na osno vu čla na 58. stav 2. tač ka 1. Za ko na o osi gu ra nju ( Slu žbe ni gla snik RS br. 55/04, 70/04 i 101/07) i čla na 50. stav 1. aline ja 2.

Crna Gora S K U P Š T I N A Administrativni odbor Broj /18- Podgorica, 24. aprila godine SKUPŠTINI CRNE GORE P O D G O R I C A Administr

ТА ТЈА Н А ЈА Н КО ВИ Ћ ЗА ЕМИ СИ ЈУ РАЗ ГО ВО РИ С ПО ВО ДОМ 204 Мо гу да поч нем? Да? Да кле, пр во на шта по ми слим кад чу јем реч бом бар до ва њ

NULTI.vp

Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет Дана, ИЗВЕШТАЈ О СТИЦАЊУ ИСТРАЖИВАЧКОГ ЗВАЊА КАНДИДАТ: мср Ана Крстић, студент Докторских ака

HRVATSKI SABOR Na temelju lanka 88. Ustava Republike Hrvatske, donosim 2298 ODLUKU O PROGLA ENJU ZAKONA O PROFESIONALNOJ REHABILITACIJI I ZAPO LJAVANJ

NASTANAK OPASNE SITUACIJE U SLUČAJU SUDARA VOZILA I PEŠAKA TITLE OF THE PAPER IN ENGLISH Milan Vujanić 1 ; Tijana Ivanisevic 2 ; Re zi me: Je dan od n

РЕПУБЛИЧКИ ГЕОДЕТСКИ ЗАВОД Општина Бујановац ЕЛАБОРАТ УЛИЧНОГ СИСТЕМА ЗА НАСЕЉЕНО МЕСТО БУЈАНОВАЦ године

PADRE PIO, Čudesni život

Bo`idar Stojanovi}* PRIMENA ZA[TITNIH ODSTOJAWA OKO OPASNIH POSTROJEWA U URBANISTI^KIM I PROSTORNIM PLANOVIMA Urbanizam i prostorno planirawe Rezime P

Microsoft Word Sajt cir.doc

qxd

DNEVNA PRIPREMA ZA OGLEDNI SAT IZ VJERONAUKA

Sluzbeni List Broj OK11_Sluzbeni List Broj OK2.qxd

Microsoft Word - IMPRESUM-knjiga 1.doc

КОМЕНТАР ПРАВИЛНИКА О ШКОЛСКОМ КАЛЕНДАРУ ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ СА СЕДИШТЕМ НА ТЕРИТОРИЈИ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈНЕ ВОЈВОДИНЕ ЗА ШКОЛСКУ 2016/2017. ГОДИНУ ("Службе

ERASMUS Bugarska, Plovdiv Za svoje ERASMUS putovanje boravio sam u Plovdivu. To je grad od stanovnika koji je idealan za boravak do pola godin

ДЕЦЕМБАР 2018 Радивоје Кораћ Је рођен 5. децембра 1938.године у Сомбору. Кошарком је почео да се бави у подмлатку БСК-а касније под називом ОКК Београ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ПЛАНДИШТЕ Година XXXI Број Годишња претплата 2100,00 динара 163. На основу члана 135. став 1. Закона о здравствен

Povelja stanara

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Sluzbeni glasnik 3/08.indd

35-05

Razgovor 27

POSTALA SAM BAKA

Пословни број: К-По2 11/2014

ПО Е ЗИ ЈА И ПРО ЗА Д РА ГА Н ЈО ВА НО ВИ Ћ Д А Н И ЛОВ РЕ Ч И СТ РА Ш Н И Ј Е ОД ВЕ ЈА ВИ Ц Е ОПРА ШТА ЊЕ С МАЈ КОМ До ђе и к ме ни ста рост да ми у

Print AVCommand.PDF

Prelom broja indd

KO MILOSAVCI spisak.xlsx

Negativni naslovi, pozitivan ton kako mediji u Srbiji vide vojne vežbe, mirovne misije i IPAP Pavle Nedić Beograd, 2019

Na osnovu ~lana 24 Zakona o radu ( Slu`beni glasnik RS br. 24/05, 61/05 i 54/09) i ~lana 58 Statuta op{tine Gorwi Milanovac ( Slu`beni glasnik op{tine

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE ul. Stari šor 47, Sremska Mitrovica web: Tel:022/ Tel/Faks

U Varaždinu konferencija Fight & Win Kako se oduprijeti raku? Dubravka Šuica, voditeljice hrvatske EPP delegacije u Europskom parlamentu,

Ventura CHP

broj 42

Sl-29.indd

KonacnaCir.qxd

Jesus the Great Teacher Serbian

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE ul. Stari šor 47, Sremska Mitrovica web: Tel:022/ Tel/Faks

untitled

ISSN COBISS.SR-ID Београд, 11. децембар Година LXX број 134 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је динара С

SVI SMO POZVANI NA SVETOST

З А К О Н О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА 1 ДЕО ПРВИ 1 ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ ПРЕДМЕТ ЗАКОНА Члан 1. Овим за ко ном уре ђу је се прав ни по ло жај при вред них дру шт

ТМ Г. XX Бр. 3-4 Стр Ниш јул - децембар UDK :378 Prethodno saop{tewe Primqeno: Миленко Кундачина U~iteqski fakultet U

Основна школа Základná škola Браћа Новаков bratov Novakovcov Краља Петра Првог 103 Kráľa Petra I Силбаш Silbaš Тел/факс: 021/

Layout 1

у ве ли кој по све ће но сти је зи ку, сте кла је сво је по бор ни ке ме ђу ком пет е н т н и ји м ч и т а о ц и м а, ш т о не с у м њи в о и м по н у

Kraljevo, grad u Srbiji qxd

PowerPoint Presentation

Sl list grada Beograda qxd

Транскрипт:

UDK = 929:614.2 \or evi}, S. publicista Vaqevo DR SELIMIR \OR\EVI] (1866-1915) fizikus Okruga vaqevskog Apstrakt: Po~etkom maja 2006. navr{ilo se 140. godina od ro ewa dr Selimira \or evi}a, fizikusa Okruga vaqevskog. Mnogo je u~inio na razvoju i unapre ewu zdravstvene slu be u vaqevskom kraju, a naro~ito na le~ewu rawenih i obolelih tokom oslobodila~kih ratova od 1912. do 1915. godine. Zato je jo{ za ivota, postao je simbol herojske borbe protiv epidemije tifusa. Povodom ove zna~ajne godi{wice napisana je biografija, na osnovu neobjavqenih i objavqenih izvora, da bi se potpunije i svestranije osvetlio wegov ivotni put i doprinos vaqevskom, i uop{te, srpskom zdravstvu. Kqu~ne re~i: porodica, zdravqe, lekar, Vaqevo, epidemija tifusa, po rtvovawe, patriotizam, po{tewe, humanizam. Tek u drugoj polovini 19. veka u Vaqevu i okolini dolazi do sna nijeg razvoja zdravstvene slu be. Tome su zna~ajno doprineli: radikalnija promena dru{tveno-ekonomskih odnosa, zapo- {qavawe {kolovanih medicinskih kadrova, obrazovawe {pitiqskog fonda, osnivawe i izgradwa zgrade bolnice, otvarawe prve apoteke, podizawe nivoa zdravstvene kulture, promena higijenskih prilika i sli~no. Posebno krupan doga aj u razvoju zdravstvene slu be u vaqevskom kraju predstavqa zavr{etak izgradwe bolni~kog objekta i wegovo opremawe 1885. i 1886. godine 1. To je omogu}ilo da se u ovom gradu na Kolubari zaposli i radno anga uje ~itava plejada istaknutih zdravstvenih radnika 1 Miroslav Peri{i}: Vaqevo grad u Srbiji krajem 19. veka, Beograd Vaqevo 1998, str. 149. 27

Srbije s kraja 19. i u prvoj polovini 20. veka. Me u wima veoma zapa eno mesto pripada dr Selimiru \or evi}u okru nom fizikusu. Wegovo ime i prezime podse}a na tragi~ne i istorijske napore male Srbije u Prvom svetskom svetskom ratu; na slavnu Cersku i Kolubarsku bitku; na pale junake i heroje, na ogromne rtve jednog malog seqa~kog naroda. U vreme najve}e epidemije, kao upravnik ~etiri rezervne bolnice, nije {tedeo svoju snagu. Za wega nije dovoqno re}i da je bio narodni lekar, veliki patriota, izuzetni humanista i sli~no. Po{to se ove godine navr- {ilo 140. godina od wegovog ro ewa u~estala su razmi{qawa da li smo dovoqno u~inili da ga za{titimo od zaborava i obezbedili se da nam se krvava istorija vi{e ne ponavqa. U ~lanku su dati najva niji biografski podaci dr Selimira \or evi}a, ali i higijensko-epidemiolo{ke, ekonomske i vojne prilike u Vaqevu i okolini na po~etku XX veka, naro~ito u toku epidemije pegavog tifusa, kao veliki napori i rtve koje su ulo eni da se suzbije ta opaka bolest. A ona je bila toliko stra- {na kao nekada kuga u Napuqu ili Indiji. Hiqade i hiqade bolesnika nije imalo gde da se smesti. Broj bolesni~kih posteqa je neobi~no mali, lekara jo{ mawe a sredstava i lekova najmawe. Oboleti zna~ilo je biti osu en na smrt bez nade na ozdravqewe ili kakvu pomo}. I pored solidno organizovane zdravstvene slu be, po~etkom 20. veka, zdravstvena situacija u Vaqevu i okolini bila je veoma te{ka. Povremeno su se javqale razne zarazne bolesti: {arlah, tifus, skrofuloza, a najrasprostrawenija je bila tuberkuloza koja je odnosila mnoge ivote. Takvom stawu pre svega doprinosilo je nepostojawe vodovodne i kanalizacione mre e; nehigijenski i veoma te{ki uslovi ivota i rada, naro~ito u Te{waru. Okru na bolnica, koja je primala bolesnike iz svih naseqenih mesta sa podru~ja tada{wih pet srezova Vaqevskog okruga, vremenom je zapala u veoma te{ku krizu. Sve ~e{}a pojava raznih zaraznih bolesti predstavqala je povod i razlog za o{tru kritiku na ra~un zdravstvene slu be. Kada se, 1905. godi- 28

Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... Dr Selimir \or evi} ne, u vaqevskoj kasarni razbolelo 100 vojnika od tifusa beogradski list Ve~erwe novosti su pisale: Boqe bi bilo da se vi{e brige posveti narodnom zdravqu negoli kuglicama 2, verovatno aludiraju}i na rezultate izbornih aktivnosti. Po{to je Wegovo Veli~anstvo kraq Petar I, na predlog ministra unutra{wih dela, prihvatio molbe dvojice iskusnih zdravstvenih poslenika, 22. septembra 1907. godine, do{lo je do zna~ajne kadrovske promene na ~elu vaqevskog zdravstva. Dotada{wi fizikus Okruga vaqevskog dr Mihajlo Cvijeti} postavqen je za fizikusa okruga beogradskog. Za novog fizikusa Okruga vaqevskog imenovan je dr Selimir \or evi}, fizikus Okruga moravskog sa sedi{tem u Jagodini 3. Istovremeno, dr \or evi} postao je upravnik Vaqevske bolnice i na toj du nosti ostao do kraja ivota. Za nepunih osam godina u~inio je dosta na unapre ewu rada bolnice, anga ovao se na izgradwi hirur{kog paviqona, starao se o ure ewu bolni~kog okru ewa, uspeo u nastojawu da bolni~ka slu ba funkcioni{e kao sat. Vidno se anga ovao i u dru{tvenom ivotu grada, pa je pored ostalog bio i potpredsednik Uprave Gra anske ~itaonice (1907-1910) 4. Ostalo je zabele eno da je bio i {kolski lekar ovda{we gimnazije i radio na prevenciji i le~ewu wenih u~enika itd. Kao zreo ~ovek i iskusan lekar dr Selimir \or evi} u~estvovao je i u oslobodila~kim ratovima od 1912. do februara 1915. godine. Sa odu{evqewem je do~ekao oslobo ewe ju nih krajeva Srbije i Makedonije od petovekovnog terora Turaka, a sa gnu{awem primio vest o mu~kom napadu Austrougarske na na- {u ratovima iznurenu zemqu. Bio je svestan da je na pomolu novo veliko isku{ewe za ceo srpski narod a naro~ito wegovu umornu vojsku, malobrojan i slabo opremqen vojni sanitet. 2 Milan Tripkovi}: Vaqevo 1900-1941, Vaqevo 1980, str. 85. 3 Policijski glasnik br. 41, Beograd, od 7. oktobra 1907, str. 1. 4 Z(oran) Joki}: \or}evi} Selimir, Biografski leksikon Vaqevskog kraja, Vaqevo 1908, I kw., V sv., str. 349. 29

Koliko je bio u pravu pokazuje i ~iwenica da se posle slavne Kolubarske bitke, masa zarobqenika na{la u na{oj pozadini. U Vaqevu je buknula epidemija pegavog tifusa koja je vladala od oktobra 1914. do maja 1915. godine. Ova balkanska kuga bila je uzrokovana na{om zaostalo{}u i nehigijenskim prilikama ali i brojnim ratnim posledicama. U kakvom stawu je Vaqevo bilo dosta govori i ova ratna reporta a istori~ara kwi evnosti i dramati~ara Vojislava M. Jovanovi}a koji pored ostalog pi{e: Ulazio sam u austrijske stanove, vojni~ke i oficirske. Oni su bili jednaki: od enerala do posledweg redova, svako je pusto{io po istom sistemu. Sve su brave izvaqene, sve fijoke preturene, }ilimi izvu~eni sa patosa i odneti. Slike sa zidova, polupane vaze, razlistane muzikalije, nojeva pera sa enskih {e{ira zga ena kaqavom ~izmom, kore i ostaci od ma arske slanine posute tucanom crvenom paprikom, kutije od pudera i mideri posuti mastilom, prqavi jastuci, prqavi du{eci na kojima su spavali u obu}i sve je to razbacano po podu, iskaqano i opogaweno. Gadan zadah tvora ili vuge di e se iz tih stvari... Obi{ao sam i dosta vaqevskih ku}a od udobnih stanova advokata Luki}a, doktora \or evi}a, in ewera Kova~a, do skromnih gra anskih ku}a u Gracu. Svuda isti lom, ista prqava vowa, isti trag no}nih obi~aja 5. Otuda je i razumqivo {to ta epidemija nije zahvatila samo vojnike i oficire ve} i civilno stanovni{tvo, a naro~ito starce, decu i ene. Prema nekim podacima, posle Kolubarske bitke, u Vaqevu je bilo sakupqeno oko 60.000 austrougarskih zarobqenika 6. Austrijanci su u gradu na Kolubari ostavili preko 3.000 svojih rawenika i obolelih od tifusa. Iz Vaqeva se epidemija {irila na sve strane. Sve kasarne, {kole, hoteli, kafane, magacini, pa ~ak i podesne {tale bile su pretvorene u bolnice ili skloni{ta za rawenike i bolesnike. U gradu je bo- 5 Dr @arko Jovanovi}: Vaqevo sredi{te Prvog svetskog rata u Srbiji 1914. godine u Zborniku radova sa nau~nog skupa Vaqevo 1912-1918, Vaqevo 2000, str. 90. 6 Milorad Mitra{inovi}: Sanitetske prilike i pojava epidemije pegavog tifusa u vaqevskom kraju (1914-1915), Zbornik radova Vaqevska bolnica 1914-1915, Vaqevo 1992, str. 37. 30

Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... ravilo preko 8.000 qudi, a Vaqevo je u{lo u rat sa oko tri hiqade stanovnika. Te, 1915. godine, Vaqevo je bilo jedina varo{ na svetu koja je imala dvostruko vi{e bolesnih i rawenih nego zdravih iteqa 7. Energi~nu borbu za iskorewavawe epidemije pegavca povela je malobrojna ekipa lekara, uz pomo} bolni~ara, pomo}nog medicinskog osobqa i dobrovoqnih bolni~arki, predvo ena dr Selimirom \or evi}em. Prema na{im saznawima, u to vreme, u ovom gradu radilo je 26 lekara, od kojih je umrlo ~ak 21. Dr Selimir \or evi} je bez odmora i predaha, neumorno obavqao svoju lekarsku du nost. Vr{io je nadzor nad radom ~etiri rezervne bolnice, koje su se me usobno nalazile na velikoj udaqenosti. Jedna je bila u kasarni Petog pe{adijskog puka, gde je sada istoimeno vaqevsko naseqe; druga u kasarni XVII puka na Jadru, tre- }a u Drinskom artiqerijskom skladi{tu kod Qubostiwe a ~etvrta u artiqerijskim kasarnama (gde je sada Medicinska {kola). Mo e se samo pretpostaviti koliko mu je samo trebalo vremena da ih obi e, pogotovo kada se ima na umu da tada nije bilo automobilskog prevoza. I pored toga ovaj hrabri i savesni lekar sa nesebi~nom energijom stizao je da obi e mnogobrojne pacijente 8. Istovremeno, trebalo je organizovati rad u wima, obezbediti snabdevawe, le~iti obolele i povre ene, izve{tavati nadle ne, sinhronizovati rad sa drugima i sli~no. Po{to nije bilo dovoqno lekova i opreme radio je vi{e te- {e}i no le~e}i, naoru an znawem i iskustvom, potpuno razoru an u pogledu lekova i opreme. I tako sa o~ajem i gor~inom u srcu danima, nedeqama, mesecima gledao je kako svet bespomo}no umire. Nije strahovao za sebe, nije se bojao, bio je ~ak i svestan {ta ga ~eka i {ta je neminovnost 9. Kad ga je jedan prijateq upozorio na opasnosti u kojima se nalazi on je, sleg- 7 Dr Zoran Joki}: Dr Selimir \or evi}, lekar Vaqevske bolnice, Napred br. 2307, Vaqevo, od 9. aprila 1993, str. 20. 8 Dragana Lazarevi} Ili}: Srpski sanitet u uslovima epidemije pegavog tifusa u vaqevskom kraju 1914. i 1915. godine, u zborniku radova sa nau~nog skupa Vaqevo 1912-1918, Vaqevo 2000, str. 105. 9 Dr Milivoje Milenkovi}: Izvod iz biografije dr Selimira C. \or evi}a u kwizi Srbija u ratovima 1912-1918, sa osvrtom na vaqevski kraj, Vaqevo 1972, str. 153. 31

nuv{i ramenima i s osmehom, odgovorio: Ja poznajem sebe; svestan sam potpuno da }u i ja ovoj zarazi podle}i ali duga~ije ne mogu. @alim samo {to ne}u do~ekati da vidim na{e ujediwewe u koje verujem 10. Krajem januara 1915. godine i dr Selimir \or evi} je te{ko oboleo. Posle kratkog ali te{kog bolovawa umro je u Vaqevu 6. februara 1915. godine. Wegova smrt je te{ko pogodila sve koji su ga znali. Mnogi listovi {irom Srbije objavqivali su vesti o wegovoj smrti sa velikim po{tovawem i pijetetom. Iskreno je o aqen od mnogobrojnih gra ana Vaqeva, pa iako je bila zabraweno svako masovnije okupqawe gra ana zbog epidemije tifusa on je sve~ano ispra}en od pove}e grupe najhrabrijih i najprivr enijih sugra ana do svoje ve~ne ku}e na Bairu iznad Vaqeva. Zahvaquju}i svom upornom i po rtvovanom radu dr Selimir \or evi} za nepunih osam godina ivota i rada u Vaqevu stekao je i u ivao nepodeqene simpatije mnogih iteqa ovog grada. Svi koji su ga poznavali, jo{ dosta godina kasnije, pomiwali su ga samo po dobrom, jer su mnogi od wih u bolesti samo u wemu videli spas. Mada je iveo nepunih 48 godina dosta toga je uradio i ostavio lep trag o sebi. Mogao je i hteo mnogo vi{e ali ga je 32 Po arevac rodno mesto 10 Dr Vojislav Suboti}: Pomenik poginulih i pomrlih lekara i medicinara u ratovima 1912-1918, redovnih, dopisnih i po~asnih ~lanova, osniva~a, dobrotvora i zadu`binara Srpskog lekarskog dru{tva 1872-1922 (u daqem tekstu: Pomenik...), Beograd 1922, str. 33.

Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... prerano pokosila opaka bolest. Bio je svestrano obrazovan, kulturan, vredan, posve}en poslu i drag ~ovek. Isticao se revno{}u, ta~no{}u, odgovorno{}u i po{tewem. Pored toga bio je izuzetno dobar organizator zdravstvene slu be. Uz sve to bio je jako skroman i ~estit, veliki patriota i humanista. Imaju}i sve to u vidu, kao i ~iwenicu da je bio izuzetno interesantna i zanimqiva li~nost, ali nedovoqno prou~ena i poznata ne samo u ovom kraju, ve} i {ire, smatramo da zaslu uje da ga detaqnije predstavimo i na taj na~in trajno sa~uvamo od zaborava. Poreklo Dr Selimir \or evi} rodio se, 4. maja 1866. godine, u Po arevcu, u staroj gradskoj porodici, sa dosta dece, iz koje je poneo mnoge lepe osobine. Wegovi preci su bili vredni i ~estiti qudi. Negovali su tradicije svog naroda i bili veoma pobo ni. Pored redovnih odlazaka u svoju parohijsku crkvu u Po arevcu, svake godine na Preobra ewe kolektivno su odlazi na pri~e- {}e u sredwovekovni manastir Rukumiju, na levoj obali reke Mlave, u blizini Brodarca, udaqen oko 20 km od Po arevca. [ta je za wih zna~io taj odlazak u manastir dosta govore i slede}e ~iwenice: da su tamo kolektivno svi odlazili, da su se za taj doga aj posebno pripremali, sve~ano obla~ili te da su za tu priliku specijalno anga ovali po areva~ke fijakere i fijakeriste da ih odvezu i vrate. Nije to bio obi~an porodi~ni izlet u okolinu ve} veliki crkveni praznik i izuzetan do ivqaj. Selimirov otac, Cvetko M. \or evi}, ro en je oko 1832. godine u Po arevcu. Oskudna su saznawa o wemu. Zna se jedino da je u Be~u nau~io Morzeovu azbuku i decenijama radio kao telegrafista u vi{e mesta. Kao iskusan, stru~an i odgovoran radnik neko vreme bio je i rukovodilac Telegrafske {tacije u Po arevcu 11 i verovatno u jo{ nekim mestima. Ako se zna da je telegrafski saobra}aj u Srbiji uspostavqen tek 1855. godine lako je zakqu~iti da je on bio jedan od prvih srpskih telegrafista. Pri popisu stanovni{tva u Po arevcu 1862. godine zabele eno je da 11 Dr`avni kalendar Kne`evine Srbije za 1870. godinu, str. 57. 33

nije imao svog imawa a da je prihod, od wegove plate, iznosio 370 talira godi{we ili 31 talir mese~no. Po prihodima spadao je u petu klasu. Prema kazivawu Cvetkove unuke Qubice Mari} 12, kompozitora iz Beograda, Cvetkov otac 13 bio je znamenita li~nost iz doba srpskih ustanaka a kasnije sudija u okru nim sudovima. Ukoliko se zaista radi o Milisavu \or evi}u za wega znamo da je ro en 1762. godine u Su{ici ispod Jastrepca, odakle je sa roditeqima pred Turcima prebegao u Crnu Reku i nastanio se u Lasovu ispod Tupu nice. Uo~i ustanka bio je narodni prvak. U Prvom srpskom ustanku branio je prelaz na ^estobrodici od Turaka koji su dolazili iz pravca Morave i Beogradskog pa{aluka i u~estvovao u bojevima na Ivankovcu, Malajncu kod Aleksinca, u Gurgusovcu, Kuli{tu, Vidinu i drugim, Bivao je stare- {ina svrqi{ke, bawske, crnore~ke i pirotske nahije 1808. godine. Tri godine kasnije imenovan je za crnore~kog vojvodu 14. Umro je u Svilajncu 26. marta 1832. godine. Prema istom izvoru Cvetkova majka, Ana, bila je k}i vojvode Antonija Simeunovi}a, poznatijeg kao ^olak Ante. Zna se da je Ante ^olak ro en 1788. godine u Prizrenu a da je u Beograd do- {ao jo{ pre Prvog srpskog ustanka, gde je obavqao }ur~ijski zanat. Od po~etka ustanka u~estvovao je u akcijama na jugu Srbije odakle je doneo tovar oru ja Kara or u. Potom je postao jedan od wegovih momaka i anga ovao se u mnogim bojevima. Tokom 1809. godine, kao Kara or ev deputat, boravio je u Crnoj Gori odakle je u srpsku vojsku doveo oko 300 Vasojevi}a. Po~etkom 1811. godine postavqen je za kru{eva~kog vojvodu. Po propasti ustanka pre{ao je u Austrougarsku a odatle u Besarabiju. U Sr- 12 Iz razgovora sa Qubicom Mari} kompozitarom iz Beograda, u wenom stanu u Beogradu, u Ulici Xorxa Va{ingtona br. 36, obavqenim 29. januara 1996. godine. 13 Zanimqivo je da je u tom razgovoru Qubica o tom svom pradedi ~as govorila kao Milisavu a ~as kao Jovanu \or evi}u. S obirom na wene godine i stawe sluha ta dilema se, u razgovoru sa wom, nije mogla otkloniti. 14 Srpska porodi~na enciklopedija, Beograd 2006, kw. 8, str. 138. 34

Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... Selimirov deda dr Kaparis biju se vratio tek 1831. godine a onda je postavqen za ~lana Okru nog suda 15 u ^a~ku. Penzionisan je 23. februara 1835. godine i kao penzioner iveo je u Kru{evcu i Kragujevcu. Umro je, 1853. godine, u Kragujevcu. Cvetko \or evi} bio je o ewen Sofijom k}erkom Grka Dimitrija Kaparisa (1805-1875) vi{egodi{weg op{tinskog i vojnog lekara u Po arevcu i jo{ nekim mestima. Prema jednim podacima 16, Dimitrije je ro en u Kraniji u Makedoniji, a po drugim 17 u Makrenici u Tesaliji. Wegova unuka Qubica Mari} kazivala je da je on bio usvojenik jednog Grka koji se starao o wegovom izdr avawu i {kolovawu. Dr Dimitrije Kaparis po~eo je da radi, 26. februara 1837. godine, kao vojni lekar sa platom od 150 gro{a godi{we. Iako je bio lekar bez diplome o zavr{enim medicinskim studijama, bio je vredan i sposoban lekar, kome je bio naklowen i knez Milo{. Proizveo ga je za poru~nika da bi mu dao zvawe i oja~ao ugled 18. Za wega Radoslav Markovi} pi{e da je zavr{io normalne procesne {kole, a uz to i na gr~kom jeziku i pet ~asti doktorija. Prema Dimitrijevim re~ima {to nije diplomirao kriv je profesor koji je prerano umro 19. Iz wegove konduit liste vidi se da je ro en oko 1808. godine u makedonskoj varo{ici Kraniji, da je zavr{io normalne gr~ke {kole i izu~avao anatomiju, fiziologiju, patologiju, simologiju i farmakologiju. U Srbiju je do{ao jo{ 1837. godine i do 1844. godine radio kao vojni lekar, hirurg okruga po areva~kog 15 Dr Branko Peruni~i}: Kru{evac u jednom veku 1815-1915, Kru{evac 1971, str. 58. 16 Radosav Markovi}: Vojska i naoru`awe Srbije kneza Milo{a, Beograd 1957, str. 267 i 268. 17 Prim. dr Du{an S. Kastratovi}: Istorija medicine po`areva~kog okruga 1822-1914, Po arevac 1991, str. 148. 18 Miroqub Manojlovi}: Brani~evski almanah, Po arevac 2002, str. 115. 19 Radosav Markovi}: Vojska i naoru`awe Srbije kneza Milo{a, Beograd 1957, str. 267 i 268. 35

i fizikus okruga crnore~kog 20. Tako se svrstao u red prvih {kolovanih lekara Srbije. Najdu e je radio u Po arevcu kao vojni, op{tinski i okru ni lekar. Zna se da je govorio gr~ki, turski i srpski jezik a slu io se i latinskim. Bio je solidno materijalno obezbe en i odr avao kumovske veze sa starim Po arevqanima. O enio se Katarinom, iz banatske Bele Crkve, za koju znamo da poti~e iz veoma imu}ne porodice i da se {kolovala u Rusiji. Umro je u Po arevcu 23. juna 1875. godine. Bra~ni par Katarina i dr Dimitrije Kaparis, pored Sofije, imali su jo{ jednu k}i i sina. Wihova k}er Marija bila je udata za Jevrema unuka Milutina Petrovi}a (H)Ere, mla eg brata Hajduk Veqka 21, koji je bio veoma bogat i ugledan ~ovek. Wihov sin dr Milivoje Petrovi} (1877-1938), bio je sanitetski pukovnik, poznati lekar, zubar i publicista 22. Zna se da je, Milutina Petrovi}a ro en 1791. godine u Lenovcu kod Zaje~ara, da je u~estvovao u srpskim ustancima, imao zvawe vojvode i da je umro 21. februara 1861. godine u Po arevcu. Wemu je podignut spomenik kraj isto~nog zida Milo{eve crkve u Po arevcu. Prema Kastratovi}u, Milutin Petrovi} umro je 4. maja 1826. godine a prema drugom izvoru 23, on je u vreme krize ustavobraniteqskog re ima (1838-1842) bio ~lan Sovjeta, najvi{eg organa vlasti koji je brojao sedamnaest ~lanova. Nagla{avamo sve ovo jer Mladen Vladimirovi} 24 pi{e da je Milutin Petrovi} Era, brat Hajduk Veqka, bio o ewen mr{avom enom Marijom, k}erkom po areva~kog Grka Kaparisa, dakle ne wegov sin ve} on. Wihov sin dr Teodor Kaparis zavr{io je studije medicine ali je veoma mlad umro u Rusiji od sepse, koju je dobio posekav{i se prilikom secirawa jednog le{a. 20 Dr Vojislav Mihailovi}: Iz istorije saniteta u obnovqenoj Srbiji od 1804-1860. godine, Beograd 1951, str. 441. 21 Dimitrije C. \or evi}: Moje uspomene, Beograd 1934. 22 Prim dr. Du{an S. Kastratovi}: Istorija medicine po`areva~kog okruga (1822-1914), Po arevac 1991, str. 85-89. 23 Milan V. Petkovi}: Srpski obave{tajci, Beograd 2003, str. 189 i 190. 24 Mladen Vladimirovi}: Zapisi o Po`arevcu, Po arevac 1969, str. 24 i 25. 36

Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... Selimirova bra}a i sestre Sofija i Cvetko \or evi} izrodili su ~ak trinaestoro dece. Dvoje im je umrlo jo{ dok su bili sasvim mali bebe. Tre}e se utopilo u Dunavu kad je imalo desetak godina. Po{to je samo Cvetko zara ivao ivelo se skromno i u mnogo ~emu se oskudevalo. Me utim, Sofija je racionalno raspolagalo sa onim {to je imala, a i deca su im bila skromna i me usobno solidarna. Oni mla i preuzimali su ode}u, obu}u i kwige starije bra}e i sestara, a stariji su vodili brigu o wima i pomagali im da lak{e realizuju sve svoje obaveze. Ne retko su pomagali i roditeqima u obavqawu svakodnevnih poslova a oni su se trudili da im deca ne oskudevaju u hrani i da uvek budu uredna. Posebnu pa wu poklawali su wihovom vaspitawu i obrazovawu i slu ili su za primer drugima. Brat Dimitrije Mita (Po arevac, 11. oktobra 1861 Beograd, 25. februar 1941), kao telegrafista u~estvovao je u ratovima 1877/78; balkanskim i Prvom svetskom ratu. Znao je istovremeno da prima i otprema telegrame na Morzeovom specijalnom aparatu o ~emu je objavio prikaz u Po{tansko-telegrafskom vesniku za 1894. i 1895. godinu. Sara ivao je u vi{e stru~nih listova i ~asopisa, ali i kao dopisnik Politike. Sem reporterskih, pisao je i publicisti~ke tekstove o istoriji Beograda. Pisao je o poznatim li~nostima, davao svoja zapa awa i se}awa o zna~ajnim istorijskim zgradama, kao i o pojedinim malim du}anima i wihovim gospodarima 25. Objavio je i kwige: Uspomene (Beograd, 1904) i Moje uspomene (Beograd, 1924) 26. Umro je u Beogradu, 24. februara 1941. godine. Katarina (1875-1964) je nakon {kolovawa u zemqi godinu dana provela u Pragu, gde je u~ila umetni~ki vez. Neko vreme radila je i kao stru~na u~iteqica, predavaju}i ru~ni rad u po areva~koj gimnaziji. Udala se za dr Pavla Mari}a, zubnog lekara i pe{adijskog majora, ro enog 24. juna 1863. godine, a poginuo je na Vraternici 25. juna 1913. godine. Bio je jedan od osniva~a i aktivnijih ~lanova nacionalne organizacije Narodna odbra- 25 Dimitrije C. \or evi}, Politika, Beograd, 25. februar 1941, str. 16. 26 Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb 1984, tre}a kwiga, str. 735. 37

na. Wihova k}er je Qubica Mari}, ro ena 18. marta 1908. godine u Kragujevcu, na{ ~uveni kompozitor, redovni profesor Fakulteta muzi~kih umetnosti u Beogradu i akademik. Ostalo je zabele eno da je ona u Vaqevu poha ala ni e razrede gimnazije i da je u sve~anoj sali te ugledne vaspitno-obrazovne ustanove imala svoj prvi javni nastup sviraju}i violinu 27.Zawusetvrdilo da je bila najistaknutija umetnica u istoriji savremene muzike. Istra ivala je srpsku narodnu i drevnu pravoslavnu muziku a saznawa do kojih je dolazila ve{to je ugra ivala u svoje kompozicije. Zato mnoga wena dela karakteri{e ve{ta specifi~na sinteza nasle a izvorne muzike, sredwovekovnog vizantijskog muzi~kog nasle a i moderne zvu~ne osetqivosti. Dobitnik je mnogih doma}ih i me unarodnih nagrada, odlikovawa i drugih priznawa, me u kojima su i Oktobarska nagrada grada Beograda i Sedmojulska nagrada za ivotno delo. Do ivela je duboku starost i bila aktivna i u poodmaklim godinama. Umrla je u Beogradu 17. septembra 2003. godine. \urica je zavr{io Pravni fakultet i najdu e je radio kao advokat. Zatim je stupio u dr avnu slu bu i obavqao vi{e odgovornih du nosti. Po~etkom XX veka izgleda da je bio i na~elnik Okruga vaqevskog. Kasnije je bio i veliki upan. Nismo uspeli da saznamo {ta je zavr{io Milan. Me utim, prema kazivawu sestri~ine Qubice Mari} radio je kao ~inovnik i bio poznat kao veliki humanista. Sva na{a nastojawa da i o Mihailu ne{to saznamo ostala su bez bilo kakvog uspeha. Dragutin, zv. Ceta, ro en je 1881. godine u Golupcu a zavr{io je Vojnu akademiju i radio kao aktivni oficir srpske vojske. Bio je odli~an gimnasti~ar i poznat po ta~nom i odgovornom vr{ewu poverene slu be i jako izra enom vojni~kom dr awu. U~estvovao je u oba balkanska rata i suzbijawu arnautske pobune kao komandir ~ete u XVII pe{adijskom puku, stacioniranom u Vaqevu. Tokom Prvog svetskog rata borio se kao komandant bataqona u legendarnom V pe{adijskom puku Kraqa Milana 27 Dr Zoran Joki}: Dr Selimir \or evi}, lekar Vaqevske bolnice, Zbornik radova Vaqevska bolnica 1914-1915, Vaqevo 1992, str. 84. 38

Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... Drinske divizije II poziva. Posebno se istakao u borbama na Drini, a hrabro je poginuo na polo aju Eminove vode, kota 708, na planini Gu~evo nedaleko od Loznice 6. oktobra 1914. godine. Kad je poginuo imao je ~in pe{adijskog majora srpske vojske 28. Odlikovan je Srebrnom medaqom za hrabrost a imao je Spomenice za u~e{}e u balkanskim ratovima i Spomenicu kraqa Petra I. Milica (1880-1956) je bila udata za za dr Dimitrija Mari}a, lekara i sanitetskog oficira u Beogradu, ro enog 31. januara 1868. godine u Rajevom Selu u Slavoniji. Tokom Prvog svetskog rata radio je kao fizikus Okruga kosovskog, sa sedi{tem u Pri- {tini. Tih i povu~en bio je neumoran radnik, veliki patriota ali i vatreni pristalica nacionalnih ideja. Bio je me u prvim lekarima koji su oti{li da slu buju u tek oslobo ene krajeve. Umro je 5. februara 1915. godine u Beogradu, le~e}i bolesnike 29. Milica i Dimitrije imali su sina Qubivoja. Danica, zv. Danka, bila je udata za Dobrivoja Dimitrijevi}a poreskog ~inovnika. Qubica je bila veoma talentovana, uspe{no se bavila slikarstvom pa je i dobijala neke vredne nagrade. Nije se udavala a umrla je u 56 godini. Sva Sofijina i Cvetkova deca bila su vrlo komunikativna i imala dosta prijateqa. Svi oni su svirali po neki od muzi~kih instrumenata ali i znali da lepo pevaju. Kao takvi bili su rado prihvatani u svakoj sredini 30. [kolovawe Ni saznawa o Selimirovom detiwstvu i mladosti nisu potpuna. Zna se da je osnovnu {kolu i ni u gimnaziju u~io i zavr- {io u rodnom Po arevcu, kao jedan od najboqih u~enika u svojoj generaciji. Kako u to vreme tamo nije imao uslova za daqe 28 Pijemont, br. 256, Beograd, od 12. oktobra 1914. godine, str. 3 i Narodna odbrana, br. 20, Beograd, od 13. marta 1941, str. 3. 29 Balkan, Beograd, 16. februar 1915. godine, str. 2. 30 Ve}inu podataka o sestrama i bra}i dr Selimira \or evi}a dobili smo od wegove sestri~ine Qubice Mari}. 39

{kolovawe, Vi{u gimnaziju je u~io i zavr{io u Beogradu i veliku maturu polo io je sa odli~nim uspehom 31. Malo je pisanih podataka o wegovom {kolovawu u na{em glavnom gradu. Bio je vrlo miran i vredan u~enik, veoma marqiv, pa samim tim i veoma zapa en. Po{to roditeqi nisu imali dovoqno sredstava da zadovoqe narasle potrebe svoje brojne dece koja su htela da se {koluju Selimir je bio prinu en da se izdr ava daju}i honorarne ~asove deci iz imu}nijih beogradskih porodica. Zbog toga je morao da radi znatno vi{e nego wegovi vr{waci, ali ni to mu nije smetalo da se dru i sa wima i da ostvaruje izuzetne rezultate. Istine radi treba naglasiti da je dr Vojislav Suboti} 32 zabele io da je Selimir \or evi} pored davawa kondicija acima dobijao i blagojewae i tokom {kolovawa i u gimnaziji i na Velikoj {koli. Kao i ve}ina mladih qudi na zavr{etku gimnazijskog {kolovawa na{ao se na ivotnoj prekretnici i u dilemi kuda daqe. Prvo mu se u~inilo da }e najvi{e znawa ste}i ako upi{e studije filozofije. Po{to nije imao dovoqno informacija o nastavnim planovima i programima te studijske grupe, uradio je to nekako i po svom unutra{wem nagonu i ose}awu. Studirao je dve godine na Filozofskom fakultetu Liceja u Beogradu. Mada je i na studijama filozofije bele io odli~ne rezultate, ubrzo je zakqu~io da filozofi i nastavnici u na{oj sredini nisu dovoqno po{tovani, ceweni i pla}eni, da od ste~enih znawa ne- }e imati o~ekivane koristi i odlu~io je da promeni fakultet. Kako je Srbija tada oskudevala sa lekarima Srez goluba~ki raspisao je konkurs za izbor stipendiste na studijama medicine. Imaju}i mnogo vi{e informacija o tom napornom ali izuzetno ~asnom pozivu, preko dede i ujaka, odmah je konkurisao za ponu enu stipendiju. S obzirom na rezultate koje je ostvario u dotada{wem {kolovawu nije imao pravog konkurenta. Zato ~im je primio informaciju o izboru za blagodejanca odmah se uputio u Francusku da studira na Medicinskom fakultetu u Pari- 31 ^etiri decenije u slu`bi higije Spomenica ~etrdesetogodi{weg rada Medicinske {kole Dr Mi{a Panti} u Vaqevu, Vaqevo 1998, str. 15 i 16. 32 Dr Vojislav Suboti}: Pomenik..., Beograd 1922, str. 32. 40

Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... zu. Tamo ne samo da je vredno i temeqno u~io, ve} je nastojao da {to vi{e sazna o ovoj prijateqskoj zemqi. Istovremeno, dru e- }i se sa kolegama iz raznih zemaqa nastojao je da {to potpunije upozna wihove obi~aje i kulturu. Spoznaju}i wihove vrednosti nau~io je da jo{ vi{e po{tuje i ceni sopstvene. Mada je nastavu slu{ao na stranom francuskom jeziku na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Parizu, Selimir \or- evi} je u redovnom roku polo io sve predvi ene ispite i diplomirao. Po zavr{enim osnovnim studijama u glavnom gradu Francuske ostao je jo{ dve godine, od 1893. do 1895. godine, radi produ etka {kolovawa i stru~nog usavr{avawa. Prakti~no to vreme proveo je na specijalizaciju iz ginekologije i aku{erstva, tako da je zavr{io specijalizaciju i pre nego {to je zapo- ~eo lekarsku praksu. Istori~ar Milan Tripkovi} je uo~io i zabele io da je igra slu~aja htela da dr Selimir \or evi} svoja prva znawa stekne od francuskih lekara i da svoje skoro posledwe intervencije obavi opet u dru{tvu francuskih kolega koji su u okviru humanitarne misije do{li da pomognu Srbiji. Radna karijera Kao svr{eni lekar, i ne mawe aku{er, dr Selimir \or evi} se vra}a u zemqu, u kojoj }e silom prilika i gowen raznim doga- ajima biti primoran da ~esto mewa mesta slu bovawa, {to mu je u zna~ajnoj meri komplikovalo ionako te ak ivot ali i ometalo wegovu stru~nu i svaku drugu afirmaciju. Prema saznawima, do kojih smo do{li po~eo je slu bovati u Golupcu, gde je radio od 1895. do 1897. godine. Nakon toga preme{ten je za lekara sreza para}inskog. Me utim, zanimqivo je da se te iste godine pojavquje i kao lekar Kaznenog zavoda u Beogradu. Zanimqivo je da ga je Dnevni list 33 tim povodom optu ivao da ga prote ira brat Andra \or evi} (Kragujevac, 1854-1914). Prema pisawu tog lista on je prerano uveden u rang okru nog fizikusa i to posle nepune godine dana lekarske prakse u Srbiji i u srezu ~ije pare nije tro{io dok se {kolovao. Andra \or- 33 Dnevni list, Beograd, 28. januar 1898. godine. 41

evi} bio je pravnik i politi~ar, u vreme napisa u novinama, ministar prosvete i crkvenih dela. Kasnije je bio i profesor prava na Velikoj {koli u Beogradu, koji je posebno zna~ajan po radu i reformama u prosveti. Objavio je i vi{e stru~nih rasprava i nekoliko uxbenika iz gra anskog, trgova~kog i rimskog prava a najva nije delo mu je Sistem privatnog (gra anskog) prava u Kraqevini Srbiji u vezi sa me unarodnim privatnim pravom. Na{a nastojawa da ustanovimo eventualni stepen srodstva ove dvojice \or evi}a nisu dala o~ekivane rezultate. Verujemo da bi nam Qubica Mari} rekla da su bili bra}a, ali ne treba iskqu~iti mogu}nost da su bili bra}a od stri~eva ili drugi srodnici. Potom slede novi preme{taji. Ve} 1898. godine postavqen je za okru nog fizikusa u Smederevu. Od 1900. godine radi u Kwa- evcu, a od 1902 godine i u Jagodini 34. Gdegod je bio na slu bi ostavio je za sobom svetlo ime dobrog i plemenitog lekara, a nije odnosio gotovo ni{ta. Uvek skroman, gotov za rtvu, u materijalnom smislu bio je i ostao siromah. Tokom 1907. godine dr Selimir \or evi} bio je preme{ten za fizikusa u u i~kom okrugu 35, a na wegovo mesto do{ao je dr Markovi}. Hiru{ki paviqon Vaqevske bolnice 34 Dragoqub Divqanovi}: Lekari pomrli u toku epidemije pegavca u Vaqevu 1914-1915. godine (u daqem tekstu: Lekari pomrli...), Arhiv za istoriju zdravstvene kulture Srbije, Beograd 1985, br. 1-2, str. 74. 35 Policijski glasnik br. 18, Beograd, od 29. aprila 1907. godine, str. 1. 42

Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... Poput mnogih drugih lekara, sudija, prosvetnih radnika i dr avnih slu benika dosadili su mu ti preme{taji, {etawa i potucawa. Nikad nije imao mira i spokoja. Uvek je morao mnogo toga po~iwati iz po~etka. Nigde da se trajnije zaustavi, da izgradi dugogodi{wa prijateqstva, da sagradi sopstveni dom, da nabavi svoj name{taj, oformi li~nu biblioteku, da se posveti ne samo poslu ve} i porodici, da oseti zadovoqstvo tog napornog rada, li~ne i porodi~ne sre}e. Uvre en ~estim i nepotrebnim preme{tajima, podneo je ostavku na dr avnu slu bu i zatra io penziju posle samo 12 godina rada. Ukazom Wegovog veli~anstva Kraqa Petra I, a na predlog Ministarstva unutra- {wih dela, po saslu{awu Ministarskog saveta, 30. aprila 1907. godine re{eno je da mu se ta ostavka uva i 36. Kako se od skromne penzije nije moglo iveti re{io je da ipak na e neku novu slu bu. Me utim, nadle ni su bili veoma zadovoqni wegovim radom pa su mnogo toga ~inili da ga i daqe zadr e u dr avnoj slu bi. Ubrzo, potom, dr Markovi} je iz Jagodine preme{ten u Kwa evac a dr \or evi} ponovo je postavqen za fizikusa Okruga moravskog u Jagodini. Kao {to se vidi ne samo da je promenio vi{e radnih mesta, ve} je i slu bovao u vi{e gradova. Navodno, po potrebi slu bi odlazio je tamo gde ga je slu ba tra ila. Ostalo je nejasno da li je samo potreba slu be zahtevala te mnogobrojne preme{taje ili su po sredi i drugi interesi. S obzirom da dr \or evi} nije ispoqavao zapa eniju politi~ku aktivnost nismo mogli do}i do zakqu~ka {ta bi jo{ moglo biti uzrok tako ~estih primena radnih mesta, osim ako nije bio prepreka za zapo{qavawe srodnika, prijateqa ili politi~kih istomi{qenika lokalnih mo}nika na mestima gde je ve} radio. No, bilo kako bilo, dr \or evi} je svakoj du nosti i svakoj radnoj obavezi prilazio savesno i odgovorno i u svakoj sredini gde je iveo i radio bio je po{tovan, cewen i omiqen. A zar je i moglo i trebalo biti druga~ije, kad se zna koliko je napora ulagao u obavqawu poverenih poslova. Tako je prilikom odlaska iz Jagodine, zbog preme{taja za Vaqevo, cela varo{ ga je ispratila sa muzikom do voza, a 36 Isto, br. 19, od 6. maja 1907. godine. 43

sirotiwa koja je najboqe ose}ala wegovu hri{}ansku, altruisti~ku du{u, sa suzama u o~ima klicala mu je Ostani nam, majko na{a. Slu~aj je hteo da je istim vozom putovao i kraq Petar I, vra- }aju}i se iz Ribarske Bawe, i kako je eleo da se narod ne potr e sa poqskih radova, naredio je pre polaska da eli da putuje potpuno bez parada i do~eka. Videv{i tu masu sveta na stanici u Jagodini i muziku, qutnuo se malo na svoju pratwu i, po svom obi- ~aju zapitao za{to ga nisu poslu{ali. Kad su mu objasnili da to nije zbog wega, ve} da svet ispra}a svog omiqenog doktora Selimira, jako se obradovao, pozvao ga je sebi u kupe i dugo ostao s wim u razgovoru. Izrazio mu je svoje zadovoqstvo {to je bio prisutan izlivima po{tovawa celog jednog grada Nekom drugom prilikom kraq je tra io od dr Selimira da mu bude li~ni lekar, {to ovaj nije prihvatio sa obrazlo ewem da je medicinu zavr{io da le~i sav svoj narod, a ne samo jednog ~oveka. Nije mu bilo zamereno! 37 Slu ba u Vaqevu Dr Selimir \or evi} je bio od onog soja qudi koji su neizmerno voleli svoj poziv i maksimalno mu se pose}ivali. ^esto nije pitao za radno vreme, ni za nov~anu nadoknadu za pru enu uslugu. Od 1907. do 1915. godine bio je okru ni fizikus u Vaqevu. Na toj du nosti zamenio je dr Mihaila Cvijeti}a koji je, kao {to smo ve} zabele ili, po li~noj molbi oti{ao u Beograd. Istovremeno je obavqao i du nost upravnika okru ne bolnice. Nasledio je zapu{tenu bolni~ku zgradu bez dovoqno prostora, opreme i bolni~kog materijala. Izgarao je je na poslu i za nepunih osam godina u~inio je mnogo na unapre ewu zdravstvene slu be u ovom kraju, {to su mu svi priznavali i smatrali ga neumornim radnikom i sjajnim organizatorom. Pored svakodnevnog anga ovawa na le~ewu obolelih i povre enih dosta je uradio na unapre ewu rada ovda{we bolnice. Za wegovo vreme bolni~ko dvori{te je pro{ireno, ogra eno zi- 37 Dr Zoran Joki}: Dr Selimir \or evi}, lekar Vaqevske bolnice, Zbornik radova Vaqevska bolnica 1914-1915, Vaqevo 1992, str. 84. 44

Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... dom i poplo~ano, a kuhiwa preure ena Wegova je posebna zasluga {to je vaqevska bolnica dobila ~etvrto odeqewe hirur{ki paviqon. Starao se i o ure ewu bolni~kog okru ewa, kako bi se pacijenti i zaposleni {to prijatnije ose}ali. Prema pisawa nekih wegovih kolega uspeo je u nastojawu da bolni~ka slu ba funkcioni{e kao sat 38. Nakon toga mnogi su konstatovali da se svud ose}alo prisustvo jedne pametne glave, pune smisla za organizaciju i qubavi za posao. Wemu su svi prilazili kao nekom svom, da ga ne{to obaveste, pitaju ili konsultuju i qubazno se ophodio sa svima koji su mu se obra}ali bilo kojim povodom. On nije samo gradio objekte ve} se brinuo i o kadrovima. U starim spisima ostalo je zapisano da je li~no predlo io Dragiwu Dragu Babi}, ro enu 1886. godine u Vaqevu, odli~nu u~enicu i trgova~ku k}i da dobije stipendiju op{tine vaqevske za studije medicine. Prema tom izvoru tada je pored ostalog rekao Uzmite jednu enu 39. Poznato je da ona medicinu studirala u Cirihu i Berlinu i, 1911. godine, postala prva Srpkiwa koja je diplomirala na tamo{wem medicinskom fakultetu. Po- Dr Selimir \or evi} sa lekarima i bolni~arima nekoliko meseci pred smrt 38 Z(oran) Joki}: \or evi} Selimir, Biografski leksikon Vaqevskog kraja, Vaqevo, 1908, I kw., V sv., str. 349. 39 Qubica Trajkovi}: Kazivawa o starom Vaqevu, Vaqevo 1980, str. 24. 45

red toga {to se odu ila brzim zavr{etkom studija ona je odbila ponudu da se zaposli u Nema~koj, gde je imala mnogo boqe uslove za rad i ivot. Iako je bilo signala da }e Srbija ubrzo morati u rat, ona se nije kolebala ve} je odlu~ila da se vrati i pomogne svom narodu. Ostala je zapam}ena kao lekarka, koja je svojim neumornim i po rtvovanim radom, le~ila obolele od tifusa i sama podlegla toj opasnoj bolesti, krajem januara 1915. godine. Tokom svog boravka u Vaqevu dr Selimir \or evi} aktivno je u~estvovao i i u dru{tvenom ivotu grada. Na alost nema pisanih podataka o tome jer se on svojski trudio da se tome ne pridaje neki naro~iti zna~aj. Bio je {kolski lekar u ovda{woj gimnaziji 40. Pored redovnog pra}ewa zdravqa wenih u~enika ~esto je dr ao predavawa o higijeni, ali i na mnoge druge teme iz oblasti zdravstvenog prosve}ivawa. Zna se da je voleo dosta da ~ita kwige, pa je kao kwigoqubac biran za potpredsednika Uprave Gra anske ~itaonice u Vaqevu. Sara ivao je i u pojedinim listovima i ~asopisima. Imali smo pravo zadovoqstvo da u Srpskim novinama, od 26. jula 1913. godine, ~itamo wegov feqton o zaraznim bolestima. Tako je, za samo osam godina rada u Vaqevu, ostavio je zaista neizbrisiv trag. Za wega u~iteq @ivorad Ne{ovi} u Glasu Vaqeva 41 pored ostalog pi{e da on nije imao li~nog ivota ve} da je sav pripadao onom ucveqenom, bolesnom Vaqevu, za koga je on bio ne lekar ~ije su usluge ta~no taksirane, ve} brat i roditeq. ^udnovato je, odista, koliko je on bio privla~an, koliko se duhovno mogao sroditi sa takozvanom sredinom i ni im stale om. Vaqda zbog toga {to na wegovom ozbiqnom i misaonom licu niko nije mogao pro~itati gospodstvo, onu odvratnu nadmenost koja je uvek bila maska za prazne glave. Wemu su svi pristupali sa verom, predano, govorili mu kao nekom svom. U wegovom mekom glasu i pametnim o~ima imao je mnogo neiskazane dobrote. I ta velika, skoro detiwska dobrota, bila je wegova slabost i wegova snaga. Nije se umeo odupreti ni onda kada 40 D. Nedeqkovi}, M. Tripkovi}: Sto godina Vaqevske gimnazije, Vaqevo 1970, str. 88. 41 @. Ne{ovi}: Dr Selimir \or evi}, Glas Vaqeva, Vaqevo, od 2. decembra 1928. godine. 46

Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... je umorno telo tra ilo odmora. Dizali su ga katkada po nekoliko puta u toku jedne no}i. Ustajao je odmah, bez srxbe, ne pitaju}i da li je to blizu ili daleko, imaju li novca ili ne, da li ga zove ~ovek od polo aja ili neki obi~an rab bo ji. Ovo visoko poimawe du nosti i savremeno nekoristoqubqe stvorili su mu i kod Vaqevaca neobi~an ugled i po{tovawe. Jer ~ak i ono glupo, predratno vreme, kada je lekarstvo bilo poziv a ne zanat ovakvih lekara nije bilo mnogo". Bio je o ewen Darinkom (sestrom ili k}erkom poznatog vajara Aramba{i}a) sa kojom se upoznao neposredno po povratku iz Francuske. Prema svedo~ewu Qubice Mari}, ona je bila tuberkulozni bolesnik i rano je umrla. Imali su jedno ensko dete koje je preminulo ve} posle godinu dana. Nakon prerane smrti supruge i }erke dr Selimir \or evi} bio je te{ko razo~aran. Ali ipak nije pao u depresiju, ve} kao da mu je wihov gubitak dao novu snagu da sa jo{ vi{e energije radi. Vi{e se nije enio. Time se prakti~no odrekao privatnog ivota i potpuno se posvetio svom humanom pozivu. U Vaqevu je stanovao u ku}i Dare Ivkovi}, supruge @ivka Ivkovi}a biv{eg sudije i advokata, u Kara or evoj ulici broj 112. Tokom balkanskih ratova wegova majka i po neka od sestra ivele su sa wim u zajedni~kom doma}instvu. Tako su tokom okupacije u Prvom svetskom ratu pored majke u Vaqevu su ivele i wegove sestre udovice Milica i Katarina. Me utim, dr Selimir \or evi} nije imao mnogo vremena za privatni ivot pa ni za bilo kakav hobi. U vrtlogu epidemije U vreme neposredno pred balkanske ratove u Vaqevu je radilo samo devet lekara: pet civilnih i ~etiri vojna. Tokom 1912. godine Vaqevo je bilo prihvatili{te i oporavili{te za sve rawene i bolesne koji su se vra}ali sa fronta. Sme{tani su u improvizovanim bolnicama: u zgradi osnovne {kole, kasarni V puka i zgradi Gimnazije. Bilo je oko 400 rawenika a bolesni~kih kreveta, opreme i lekova dovoqno. Ve} slede}e godine, kao posledica rata, pojavquje se kolera koja je dva me- 47

seca dr ala ovda{we stanovni{tvo u neizvesnosti i odnela vi{e rtava. Posle uspe{no zavr{ene Kolubarske bitke, Vaqevo je postalo steci{te velikog broja austrougarskih zarobqenika 42, me u kojima se pojavio pegavi tifus koji se brzo preneo i na jedinice srpske vojske i mesno stanovni{tvo. Pred vaqevsku bolnicu pristizali su rawenici sa fronta kod Vaqeva, naj~e{}e na volujskim kolima, pa su ~itavi redovi kola ~ekali pred bolnicom. Vaqevo je postalo najve}a bolnica u Srbiji i ameri~ki novinar Xon Rid, u svojoj kwizi Rat u Srbiji 1915", opisao je Vaqevo slede}im re~ima: Vaqevo je bilo jedno od najgorih ari{ta epidemije tifusa u celoj Srbiji. ^ak i onda kad je zaraza vidno opala, ulice Vaqeva bile su samo avenija bolnica". Kwi evnik Veqko Petrovi} to ovako opisuje:...qudi su ve} s kraja Pauna osetili taj nepojmqivi, ku ni zadah.ausamoj varo{i prosto smo morali da za~epimo noseve. I ulice, i dvori{ta, i sobe, ~ak i one u kojima su oficiri stanovali, bile su prepune ubreta i izmeta. Svi na{i divizijski i pukovski vozovi i hiqade kola, danima su izvla~ili naslagano gwilo sme}e. 43 Epidemija tifusa se brzo pro{irila na Kolubaru, Podriwe, Jadar, Ra evinu, Azbukovicu a zatim zahvatila i skoro celu Srbiju. Bolest je nanela ogromne qudske i materijalne gubitke i onako osiroma{enom narodu. Veruje se da je tada u bolnicama u Vaqevu bilo sme{teno oko 8.000 bolesnika i rawenika a one su zajedno raspolagale sa samo 2.500 posteqa. Usled toga mnogi su le ali na golom podu, slami ili kakvoj bednoj slamarici. Mnogi su sme{tani i pod {atore, a sneg i lapavica koji su tih dana padali dodatno su ote avali i onako slo enu situaciju. Tako je Vaqevo od po~etka borbenih dejstava do wihovog zavr- {etka 15. decembra 1914. godine, bilo najve}i bolni~ki centar, naizmeni~no, za obe ratuju}e strane u zapadnoj Srbiji. Srpska, a potom i austrougarska vojska, prikupqale su rawene i obolele, 42 Isidor \ukovi}: Pegavi tifus u Srbiji 1914-1915, Beograd 2006, str. 29. 43 Velibor Vidi}: Vaqevske bolnice u ratu sve do povla~ewa 1915. godine, Zbornik radova Vaqevska bolnica 1914-1915, Vaqevo 1992, str. 33. 48

Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... le~ile ih u Vaqevu ili su ih evakuisale u unutra{wost Srbije, odnosno Austrougarsku 44. U bolnicama nije bilo dovoqno lekova, zavojnog materijala pa ni vate i pamuka. Umesto wih na rane je stavqana prokuvana slama. ^ak nije bilo ni dovoqno sapuna a kamoli bilo kakvih drugih sredstava za prawe rubqa. A svakodnevno su pred vaqevske bolnice stizale nove kolone rawenika i bolesnika sa fronta 45. Vaqevo je bilo dolina smrti, gde su pomrle qude od tifusa tovarili u kola kao drva i zakopavali u masovne grobnice, izgledalo je jadno. Svi koji nisu morali biti u wemu be ali su daqe. Jedino su ostali bolesnici i wihovi lekari 46. U Vaqevu se umiralo na svakom mestu i na svakom koraku. Dr Selimir \or evi}, s malom grupom svojih kolega i dobrovoqnih bolni~ara anga ovao se na suzbijawu pegavca. Koliko je ta borba bila naporna i neizvesna pokazuje i podatak da je posle Cerske i Kolubarske bitke u Vaqevo bilo dopremqeno 12.000 rawenika, od kojih su mnogi kasnije raspore eni po drugim bolnicama u Srbiji. Ceo grad je bio bolnica jer je obolelo je jo{ nekoliko hiqada gra ana, rawenika i veliki broj zarobqenih austrougarskih vojnika. Wihov broj je svakodnevno rastao i ne znaju ta~ne cifre onih koji su le~eni u vaqevskoj bolnici 1914-1915. godine. Umiralo je od 50 do 100 qudi dnevno 47. Ra~una se da je tokom te epidemije umrlo vi{e od tri i po hiqada vojnika i sigurno vi{e od ~etiri hiqade stanovnika u Vaqevu 48.Me- u onima koji su tada umrli u Vaqevu je i poznata slikarka Nade da Petrovi}, koja je radila kao dobrovoqna bolni~arka. 44 Isidor \ukovi}: n. d., str. 29. 45 : Pegavac pokosio i mnoge medicinare, Napred, Vaqevo, od 1. novembra 1991. godine. 46 Dragoqub Divqanovi}, Bratislava Kosti} i Neboj{a Risti}: Neki lekari `rtve pegavog tifusa u Vaqevu tokom Prvog svetskog rata, str. 97. 47 Na nau~nom skupu posve}enom Vaqevskoj bolnici u Prvom svetskom ratu ~uo se podatak da je krajem decembra 1914. godine, ovde svakog dana sahrawivano od 100 do 200 qudi. Videti i R(eni~ka) R(isti}): Godine velikih pobeda i stradawa, Napred br. 2185, Vaqevo, 6. decembar 1990. 48 Velibor Vidi}, n. d. u Zborniku, str. 33. 49

Svakodnevno Vaqevom su prolazila kola i kola natovarena sa 100-200 le{eva. Sahrawivani su na Bairskom grobqu u zajedni~kim grobnicama. Zbog epidemije bile su zatvorene mnoge radwe u gradu, a i ku}e su bile pune bolesnika. Bolovale su i umirale ~itave porodice. Crkvena zvona su u po~etku neprestano zvonila ogla{avaju}i umrle, a onda je to zabraweno, da se ne bi dizala panika. Bili su zabraweni i pogrebi kroz grad. Po{to grobqe na Bairu nije moglo da primi sve umrle, po naredbi, tada enerala, @ivojina Mi{i}a, krajem 1914. godine, obrazovano je novo u Kuzmanovi}a poqu 49, danas Novo grobqe u Vaqevu. Na toj istoj lokaciji formirano je prakti~no jo{ jedno novo, tzv. Vojni~ko grobqe. To je i razumqivo ako se zna da se umiralo masovno da su grobari jedva stizali da pokopaju mrtve, o ~emu svedo~i i jedan dokumenat Suda op{tine Vaqevske, od 26. jula 1914. godine, upu}en Garnizonu u Vaqevu kojem se upozorava da vojnici odre eni za kopawe grobova, ne sti u da iskopaju dovoqno duboke grobnice, {to mo e izazvati nove masovne zaraze. Sve{tenici su jedva stizali da opoje mrtve 50. Pored wegove severne strane formirano je i austrougarsko vojni~ko grobqe, pored kojeg su Nemci u Drugom svetskom ratu sahrawivali svoje poginule i umrle. Nedavno je to grobqe, kao nepokretno kulturno dobro obnovqeno i ure eno 51. Po nekim ocenama bila je to jedna od najve}ih epidemija u novijoj istoriji a akademik Dobrica ]osi} na nau~nom skupu posve}enom Vaqevskoj bolnici u Prvom svetskom ratu ustvrdio je da va{ka kao uzro~nik ove bolesti nije bila ni{ta mawe opasna od Po}orekove armije. Ovo je i razumqivo ako se ima na umu da vojne akcije na bojnom poqu obavezno, kao zla kob prati pojava infektivnih bolesti, poput ove koja je uzela veliki danak. Koliko je u to vreme u Vaqevu bila slo ena situacija pokazuje i podatak da je u gradu samoinicijativno obrazovan Odbor za do~ek i pomo} rawenicima. U tom odboru bili su: Milan Mati} (predsednik), Risto Topalovi}, Kosta Markovi}, Milutin 49 J. Vuji} i drugi: Vaqevo grad ustanika, Beograd 1967, 154. 50 MIAV, Fond: Op{tina rada Vaqevo, kut. 119, pr. br. 71. 51 Mil~a Madi}: Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa, Glasnik MIAV br. 39, Vaqevo 2005, str. 19. 50

Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... Kasarna V pe{adijskog puka u Vaqevu, gde je bila Tre}a rezervna vojna bolnica u kojoj je umro dr \or evi} Doj~inovi}, Milan Zari} i Dimitrije Mili} (~lanovi) 52.I odboru pripadaju velike zasluge za suzbijawe zaraze. A kad ve} wega pomiwemo nije suvi{no podsetiti i na anga ovawe ve}eg broja dobrovoqnih bolni~arki, poput: Anke \urovi}, Natalije Vojteh, Milice Stoj{i}, Katarine Popovi}, Cvete Avramovi}, Kasije Mileti}, Smiqke Cvetojevi}, Kose Kora}, Perke Arapovi}, Dragane Stamenkovi}, sestre Dabi}, Leposave Tomi}, Z. Zari}, D. ]urani}, k}eri: vojvode Mi{i}a, gospodina Bir~anina, V. Popovi}a, Save Nikoli}a i mnogih drugih. Spisak ena i devojaka koje su se anga ovale kao dobrovoqne bolni~arke u vaqevskim bolnicama je daleko ve}i ali wihova imena i prezimena nisu zapisana pa su one ve} poodavno pale u zaborav. Ni- {ta nije boqi slu~aj koje se samo pomiwu pod imenima: Radojka, Nade da, Vojka, Qubica, Jela, Mara i sli~no kad vi{e niko ne zna ko se krije iza tih imena. Od prvih dana rata pa do svoje smrti sa malom ekipom lekara i drugog medicinskog osobqa suprostavio se toj opakoj bolesti 52 Velibor Vidi}, n. d. u Zborniku, str. 30. 51

i wihov rad i pona{awe stigli su u legendu. U toj malobrojnoj ekipi posebno se istakao dr Selimir \or evi} koji je bio upravnik nad ~etiri bolnice koje su se nalazile gotovo na ~etiri strane Vaqeva. Tra e}i obolele, bez poziva, zalazio je u mnoge vaqevske ku}e, ukazivao im pomo}, davao savete. Tako je nai- {ao na Radovana Radu Dra{kovi}a, koji je mnogo godina kasnije postao upravnik Istorijskog arhiva u Vaqevu i hroni~ar starog Vaqeva, i ostavio nam zanimqivo svedo~anstvo 53 : Po Kolubarskoj bici i ja sam iznuren i iznemogao, te{ko oboleo od tifusa. Negovali su me roditeqi kod ku}e. A obilazio me nadle ni vojni lekar. Jednog dana u e iznenada kod nas dr Selimir \or evi}. On pri e mom krevetu i uze me za ruku. Ja se obradovah: Kako ste znali, doktore, da sam bolestan. Izvinite re~e nisam ni znao da ste se i vi razboleli. Ali epidemija je uzela toliko maha da vi{e nije mogu}e evidentirati sve pozive za pomo}, te kad iza em iz bolnice krenem iz ku}e u ku}u jednom ulicom da vidim gde ima bolesnika, pa tako u oh iuva{uku}u. Tim povodom Dra{kovi} je zapisao da ga je znao kao blagog a u isti mah veoma vedrog i ivahnog ~oveka. Tada mu se u~inilo da se te{ko kretao a na licu mu se pokazivao strahovit zamor i tuga. Da je bio u pravu pokazuje i ~iwenica da je par dana kasnije i on pao u postoqu i da se iz we nikad vi{e nije podigao. Sa retkom energijom, strpqivo i savesno, on ide od bolnice do bolnice, od ku}e do ku}e, od bolesnika do bolesnika, vi{e te- {e}i ih nego le~e}i, naoru an bogatim znawem i solidnim iskustvom, bez najnu nijih lekova i opreme. I tako sa o~ajawem i gor~inom u srcu, danima, nedeqama, mesecima, gleda kako svet bespomo}no umire. Nije strahovao za sebe, nije se bojao i u takvim okolnostima on najboqe mogu}i na~in obavqao te{ku lekarsku du nost, sagorevaju}i u radu, i ostavqaju}i po vaqevskom blatu deli} po deli} svoga zdravqa i snage. Najzad je i pao 54. On nije umeo ili nije hteo druga~ije. Zato je tih te{kih 53 Kopija tog se}awa nalazi se u posedu autora ovog teksta. 54 ^etiri decenije u slu`bi higije Spomenica ~etrdesetogodi{weg rada Medicinske {kole Dr Mi{a Panti} u Vaqevu, Vaqevo 1998, str. 15 i 16. 52

Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... dana wegovo ime lebdelo je na usnama mnogih Vaqevaca a wegovo prisustvo i re~ ulivali su im nadu i veru u mogu}e ozdravqewe. Saradwa sa stranim humanitarnim misijama Po{to je srpski sanitet bio slab i ve} desetkovan na poziv srpske vlade stigla je dobrovoqna pomo} dru{tava Crvenog krsta savezni~kih zemaqa. Najve}a pomo} stigla je preko Srpskog potpornog fonda u Londonu i to zauzimawem supruge tada{weg engleskog ambasadora u Beogradu, Ledi Pexet. Tako e zna~ajna pomo} do{la je preko Udru ewa {kolskih ena u Edinburgu, iz Srpskog potpornog fonda u Americi, organizovanog zauzimawem supruge ambasadora Srbije u Va{ingtonu, Mabel Gruji} itd. Ni{ta mawe zna~ajna pomo} stigla nam je i iz Francuske, Rusije, Holandije, [vedske i jo{ nekih prijateqskih zemaqa. Ove misije obrazovale su bolni~ke i ambulantne ustanove u mnogim gradovima i bawama Srbije. Svi strani dobrovoqci bili su raspore eni po bolnicama {irom Srbije i veoma ~esto po`rtvovano i hrabro su negovali obolele od tifusa, a po neki od wih i sami obolevali od te zaraze. Holandski lekar i ratni hirurg dr Arijus Van Tienhoven, koji je u sklopu medicinske misije svoje zemqe do{ao u Vaqevo da u~estvuje u suzbijawu tifusa, za izuzetne zasluge u suzbijawu epidemije tifusa i le~ewu obolelih progla{en je za po~asnog gra anina Vaqeva. U svojoj kwizi Sa Srbima u Srbiji i Albaniji 1914-1918 opisao je prilike u ovom kraju i kako se on le~io od te opasne bolesti. Tim povodom pored ostalog pi{e i ovo:...lebdeo sam izme u ivota i smrti 16 dana. Le~io me je dr Selimir \or evi}, stavqaju}i mi hladne obloge, daju}i mi iwekcije komfora, uz obilnu hidrataciju vodom, kafom ili ~ajem. Uz ovo davali su mi mleko sa kowakom i 0,25 mg. kinina... Tim povodom naglasio je da je u Holandskoj medicinskoj misiji, koja je radila u Vaqevu, od ~etrnaest lekara koliko ih je bilo, od pegavca obolelo devet i da su svi le~eni na isti na~in. Istovremeno nagla{ava da je u samoj bolnici u to vreme smrtnost bila preko 90% i da je me u lekarima vladalo mi{qewe da je pegavac u Srbiju donet sa ruskog fronta, odakle su austrijske trupe preba~ene na granicu Srbije. 53

U eqi da se suzbije epidemija u celini {ef Engleske vojne misije do{ao je na ideju da paru nastalu kuvawem vode u jednom metalnom buretu, preko cevi odvodi do drugog bureta napuwenog ode}om, u kojoj }e visoka temperatura uni{titi prisutne va{i. Model originalnog tzv. srpskog bureta dugo je stajao ispred glavne vojnomedicinske nastavne ustanove u Velikoj Britaniji. Rasprostraweno je uverewe da je taj pronalazak u~inio da se epidemija suzbije u rekordnom roku, ve} u leto iste godine. Me utim, pukovnik Strongf, {ef Ameri~ke misije, smatrao je da glavna zasluga za uspeh pripada visokoj motivisanosti stanovni{tva i wihovoj eqi da se u ciqu efikasnog otpora neprijatequ, {to pre oslobode pegavca, pa navodi primere inventivnosti protivepidemijske borbe u selima do kojih srpsko bure nije stiglo. Isidor \ukovi} 55, autor ve} pomiwane kwige Pegavi tifus u Srbiji 1914-1915., dokazuje da je epidemija pegavog tifusa do maja 1915. godine suzbijena po rtvovanom borbom srpskog saniteta i strnih sanitetskih misija, uz pomo} me unarodne javnosti i saveznika. Po wegovom mi{qewu epidemija je suzbijena planiranim sprovo ewem mera na uni{tavawu va{ki kao prenosioca zaraze, nizom mera na podizawu li~ne i kolektivne higijene, zdravstvenim prosve}ivawem stanovni{tva i primenom terapije u le~ewu. Dr Selimir \or evi} nije le~io samo obolele pripadnike stranih medicinskih misija u vaqevskom kraju odmah po wihovom dolasku i oboqevawu ve} je sa wima prisno sara ivao. Davao im je po~etne informacije, pomogao da {to pre postave adekvatnu organizaciju i uvek bio na usluzi. Sve to nije mu te- {ko padalo jer se i sam {kolovao na zapadu a dobro je znao francuski jezik, pa se lako sa mnogima sporazumevao. Dobrim delom zahvaquju}i wegovom radu dr Tienhoven je imao dobro mi{qewe o srpskim kolegama a ugu{ewe zaraze pripisivao je u prvom redu organizaciji i vaqanosti srpske sanitetske slu be, pa tek onda pomo}i stranih sanitetskih misija. 55 Isidor \ukovi}: n. d., str. 250. 54

Dr Selimir \or evi} (1866-1915)... Prerana smrt Usred najve}e epidemije tifusa dr Selimir \or evi} je bio junak u pravom smislu te re~i. Kao sr~ani i hrabri borac svakodnevno se kretao u masi tifusnih bolesnika, koji su od wega tra ili pomo}i 56. Razboleo se januara 1915. godine od tifusa i posle prvih tifusarskih muka, kratkog i te{kog bolovawa trajno su se zatvorile wegove plemenite i ivahne o~i. Umro je 6. februara 1915. godine, u bolnici sme{tenoj u kasarni Petog pe- {adijskog puka 57. Zanimqivo je da ni wegova smrt nije upisana u crkvene umrlih iz tog perioda 58. Dr Selimir \or evi} bio je tre}i lekar iz Vaqeva koji je umro od pegavog tifusa (posle dr Pavla Vojteha i dr Dragiwe Babi}). Tim povodom profesor Milorad \eri} je govorio: Mo e li im se odre}i da nisu bili divovi?... Koliko su Vaqevaca otrgli od smrti, Selimir, Pavle i Draga, ne mogav{i da se od we otrgnu sami. 59 Umro je u 48 godini ivota, u najboqim godinama i sa bogatim iskustvom i tako se pridru io onoj legendarnoj i istorijskoj ~eti na{ih lekara koje je pokosila balkanska kuga, u vreme kada su nam bili najpotrebniji i i kada ih je bilo tako malo. Umro je kao siromah. Kao {to napisasmo iza sebe nije ostavio potomstvo, ni ku}u, a kamoli bilo kakav luksuz. Wegova smrt potresla je Vaqevo i rastu ila sve koji su ga poznavali. I pored anga ovawa drugih na{ih malobrojnih lekara, pa i onih iz stranih misija, wegova smrt izazivala je bezna e. Mnoge je napustila nada i hrabrost saznawem da je iz wihove sredine i{~ezao ~ovek koji im je svojim znawem, dr awem i po rtvovawem ulivao nadu i odr avao gra anski moral. 56 Dr Vojislav Suboti}: Pomenik..., Beograd 1922, str. 33. 57 Dragoqub Divqanovi}: Lekari pomrli..., Beograd 1985, str. 75, i Katalog Vaqevska bolnica 1914/15, Vaqevo 1990, str. 15. 58 Borislav Bora Vuji}: Zapisi o starom Vaqevu, Vaqevo 1987, str. 121. 59 Dragoqub Divqanovi}: Pegavi tifus u Srbiji. Nau~ni skup Srbija 1915. godine, Beograd 1986, str. 108. 55

Ne{to vi{e svetla na wegovo le~ewe i sahranu baca tekst saop{tewa 60, koji su povodom prerane smrti, 20. aprila 1915. godine, iz Leskovca uputili javnosti neute{na majka, sestre i bra}a. Napisali su da je on le ao daleko od wih okru en pa wom mnogobrojnih kolega i prijateqa, ali i ovo: Miihsve molimo da prime na{u duboku zahvalnost, ali se veoma ose}amo obaveznim svima lekarima grada Vaqeva, g. g. pukovniku dr \oki Vladisavqevi}u, dr A. Vinaveru, dr Vladi Popovi}u operatoru, dr Radakovi}u i dr Ba}evi}u koji su neprekidno bdili uz postequ dobrog na{eg Selimira i ulagali sav svoj trud da ga spasu od te- {ke bolesti i koji su wegovu smrt objavili zasebnim plakatama u kojima su izneli visoko priznawe i qubav prema svome kolegi. Osobitu zahvalnost dugujemo Kasiji Mileti} bolni~arki, koja je kao sestra negovala i dawu i no}i bdila nad na{im dragim bolesnikom i najve}e nam usluge u~inila prilikom opela i sahrane wegove, uz pripomo} Gavrila Gaji}a ekonoma, koji se i za ivota i prilikom sahrane dragog na{eg Selimira neprestano nalazio uz wega a kome smo jako zahvalni. 56 Spomen-bista dr Selimira \or evi}a pred upravnom zgradom Zdravstvenog centra Vaqevo 60 Politika, Beograd, 24. maj 1915, str. 4