Човек и здравље каталог Музеј града Новог Сада City museum of novi sad
Музеј града Новог Сада City museum of novi sad
Издавач Музеј града Новог Сада, Тврђава 4, Петроварадин muzejgrada.ns@gmail.com За издавача MSc. Весна Јовичић, директор Уредник Др Мирко Пековић Аутори изложбе Гордана Буловић, кустос историчар Радован Бунарџић, музејски саветник, археолог Аутор каталога и текстова Антика, Средњи век, Апотеке и Југодент Гордана Буловић Аутор текста Праисторијски медицински инструменти и прибор у Србији Драган Јацановић Рецензент Др мед. Слађана Глуховић, специјалиста клиничке биохемије Лектор Мр Лидија Мустеданагић Фотографија Феђа Киселички, Небојша Милијашевић Техничка реализација Драгана Стојановић, Анамарија Пфаф, Лаура Кљајић, Јелица Блечић, Милан Сујић, Саво Гвозденовић, Ђорђе Лазић, Иштван Печкаи Ковач Припрема и штампа ЈП Службени gласник, Београд Тираж 300 Захваљујемо свим колегама на указаној предусретљивости и подршци, а нарочито из установа и музеја србије чији су фондови помогли да се употпуни реализација ове изложбе. Захваљујемо: Српској православној епархији Милешево, Музеју града Београда, Народном музеју Београд, Народном музеју Краљево, Народном музеју Шабац, Завичајном музеју Прибој, Музеју Рас Нови Пазар, Народном музеју Пожаревац, Завичајном музеју Књажевац, Народном музеју Зајечар, Народном музеју Лесковац, Музеју науке и технике Београд, Историјском архиву Зрењанин, Градском музеју Суботица, Музејској збирци културног центра Врбаса, Републичком заводу за заштиту споменика културе Београд, Музеју Војводине, Музеју града Новог Сада. Штампање каталога омогућила: Управа за културу града Новог Сада ISBN 978-86-7637-085-6
Но ви Сад 2014
Невоља човека свачему научи. А болест је велика невоља. Болештине су човека натерале да међу живљем и растињем око себе тражи лека себи и својим ближњим... Јован Туцаков Музеј града Новог Сада, је за Дан музеја 22. октобра 2013. године, приредио изложбу Човек и здравље, аутора Гордане Буловић и Радована Бунарџића, од прикупљених предмета, докумената и опреме сачуваних у Музејима Србије, као и из богатог фонда Музеја фармације, депанданса Музеја града Новог Сада, дајући преглед развоја човекових напора да очува своје здравље, од праисторије до данас. Од најранијих времена, заправо од када је човек постао свесно и социјално биће и од када је осетио прве тегобе, покушао је и покушавао да у свом окружењу потражи помоћ или спас. Од тада, протекле су хиљаде година док у природи, међу биљкама и животињама, није уочио и осетио могућност да своје тегобе ублажи или их се у потпуности ослободи. И заправо, тада почиње историја лечења, медицине и фармције, уз препозавање лековитости. Протекло је на стотине векова до великих цивилизација Кине, Блиског истока, Грчке и Рима, када људи почињу да бележе своја властита искуства или искуства других при лечењу. Тако медицина и фармакологија заузимају веома значајно место, претварајући их у основе цивилизације коју данас баштинимо. Свакако, на том путу било је успона и падова, великих и масовних помора људи. Без обзира на успехе научне медицине, човек и даље покушава да себи помогне на разне начине, бајањем, врачањем, молитвама, кроз религију. Велики ратни сукоби који су обележили XX век свакако су значајно утицали и на медицину. Прилагођавања и импровизације како би се помогло рањенима или болеснима, су и на нашој изложби нашли своје место. Изложбом је обухваћено и најновије време када у Србији нестају велики системи који су у здравству облежили епоху као што су Југодент из Новог Сада, Здравље из Лесковца итд.
ПРА И СТО РИЈ СКИ МЕ ДИ ЦИН СКИ ИН СТРУ МЕН ТИ И ПРИ БОР У СР БИ ЈИ Те шки усло ви жи во та пра и сто риј ског чо ве ка, из ло же ност повре ђи ва њу то ком ра да, ло ва и рат них су ко ба, као и од су ство пра вих ме ра за шти те, усло ви ли су че сте фи зич ке по вре де које је тре ба ло са ни ра ти. Про на ла зак ан тро по ло шких ске лет них оста та ка са тра го ви ма по вре да, ра ња ва ња и пре ло ма ко је је чо век пре жи вео, као и трапа ни ра них ло ба ња у не кро по ли из ра ног брон за ног до ба у Мо кри ну, где је кон ста то ва но да је па ци јент пре жи вео отва ра ње ло ба ње, да је нам за пра во да у оби љу пра и сто риј ског ар хе о ло шког фун ду са Ср би је по ку ша мо да издво ји мо пред ме те ко ји су мо гли слу жи ти у ме ди цин ске свр хе. По ла зну осно ву за овај рад пред ста вља ју ме ди цин ски пред ме ти и при бор у тра ди ци о нал ној кул ту ри Ср би је. По зна то је да се при ли ком лак ших по вре да, као што је убод тр на, ко ри сти обич на ши ва ћа игла, код те жих ра на за њи хо во чи шће ње од стра них пред ме та ко ри сте по ред игала, уко сни це, бри ја чи, бри тве, ка ле мар ски нож и дру ги слич ни пред ме ти. За при пре ма ње ме ди ка ме на та и ме ле ма ко ри сте се аде кват не по ма те рија лу и ве ли чи ни, сва ко днев не по су де и при бор, уз на по ме ну да се оне после ме ди цин ске упо тре бе из два ја ју и ко ри сте са мо за то. То су нај че шће ма ње и ми ни ја тур не по су де до бр ог ква ли те та, ка ши ке и ка ши чи це, ма њи но же ви и слич но. Има ју ћи на пред на ве де но у ви ду и са гле да ва ју ћи ме ди цин ске инстру мен те и при бор у ан ти ци, сред њем ве ку и мо дер ној ме ди ци ни, по куша ће мо де фи ни са ти алат ке и при бор ко ји је мо гао слу жи ти у ме ди цин ске свр хе. 7
Кат. бр. 22 Кат. бр. 18 и 19 Кат. бр. 13 и 14 Кат. бр. 23 и 24 Кул ту ра Ле пен ског Ви ра пред ста вља нај ста ри ју пра и сто риј ску кул ту ру Евро пе ко ја је по ста ви ла те ме ље мо дер ној европ ској ци ви ли заци ји. На ста ла је и жи ве ла у Ђер дап ској кли су ри то ком сед мог ми ле ни јума пре на ше ере. Жи вот у су ро вим усло ви ма по ред ве ли ке и бр зе ре ке, на ка ме ни тој под ло зи, лов на је ле на и ди вљу сви њу, ко ји ра ње ни по ста ју ве о ма опа сни, и ри бо лов на мо ру ну и со ма џи нов ских ве ли чи на си гур но су до во ди ли до ра зних по вре да ко је је пра и сто риј ски чо век из ве сно поку ша вао да са ни ра. Пред ме ти ко ји су мо гли слу жи ти у те свр хе мо гу би ти ши ла преци зно из ра ђе на од ду гих ко сти ју си са ра ко ја су ма њих ди мен зи ја. На то по себ но ука зу је по да так да су та кве алат ке гра ви ра не и на тај на чин издво је не од обич них упо треб них пред ме та. Дру гу гру пу пред ме та пред ста вља ју кре ме не алат ке се чи ва, из рађе не од вр ло ква ли тет них ми не ра ла и ми ни ја тур них ди мен зи ја (ми кроли ти). Њи хо во ла ко одр жа ва ње и чи шће ње, спе ци ја ли зо ва ни об ли ци и ве о ма ма ле ди мен зи је ука зу ју да ни су слу жи ле као обич на се чи ва, већ пре као ме ди цин ски скал пе ли при ли ком об ра де ра на. Тре ћа гру пу пред ме та ко ји су мо гли слу жи ти у те свр хе су алат ке од зу ба ди вљег ве пра ко је од ли ку је ве о ма ква ли те тан ма те ри јал сли чан сло но ва чи. Ти пред ме ти су има ли спе ци ја ли зо ва ну на ме ну ко ју ар хе о лошка на у ка ни је пре ци зно де фи ни са ла. Чи ње ни ца да та кви пред ме ти имају са мо је дан ма њи оштар део, док су пре о ста ле иви це бла го за о бље не, на во ди нас на прет по став ку да те алат ке пред ста вља ју ме ди цин ске инстру мен те за са ни ра ње ра на ко је ка рак те ри ше ла ка дез ин фек ци ја, при лаго ђе ност људ ској ша ци и мо гућ ност да се ра на об ра ђу је без по вре ђи ва ња окол ног тки ва, јер су осим рад ног де ла све иви це за о бље не. Већ та да у освит ци ви ли за ци је по ја вљу ју се пр ве спа ту ле од жи вотињ ске ко сти ко је су мо гле слу жи ти за при пре му, до зи ра ње и апли ци рање ме ди ка ме на та. То ком нео ли та на тлу Ср би је ег зи сти ра ју стар че вач ка и вин чан ска кул ту ра да то ва не у V VI ми ле ни јум пре на ше ере. До са да је ис тра же но на сто ти не ар хе о ло шких ло ка ли те та тог пе ри о да са ве о ма бо га том и разно вр сном гра ђом. По ред на сле ђе них ар те фа ка та из кул ту ре Ле пен ског Ви ра као ме ди цин ске ин стру мен те и при бор из дво ји ли смо на пр вом месту ко шта не спа ту ле. Ве ли чи на, пре ци зност из ра де и де фи ни сан об лик 8
да ју нам за пра во да их тре ти ра мо као ме ди цин ске спа ту ле за при пре му, до зи ра ње и апли ци ра ње ле ка. Од ка ме ног ма те ри ја ла из дво ји ли би смо се чи ва од оп си ди ја на, по себ не вр сте вул кан ског ста кла, чи ја се при родна ле жи шта на ла зе ван ма тич ног под руч ја вин чан ске кул ту ре, ко ји је био је дан од пр вих пред ме та тр го ви не. Оп си ди јан од ли ку је ве ли ка твр до ћа, до бра це пљи вост ко ја омо гу ћа ва из ра ду фи них, оштрих, ма лих се чи ва и као та кав са свим си гур но ни је слу жио за из ра ду обич них сва ко днев них алат ки за ре за ње др ве та, ко сти, ко же, ме са и слич но. Та кве опе ра ци је су мо гле би ти оба вља не уз по моћ алат ки од обич ног кре ме на ка кав се на лази у не по сред ном окру же њу вин чан ских на се ља. Оп си ди јан као ми не рал има ту осо би ну да због од ре ђе не и спе ци фич не кри ста ло гра фи је омо гућа ва од ре ђен сте пен сте рил но сти на се чи ву, што је нео п ход но при ли ком об ра де ра на да не би до шло до ин фек ци је. Дру гу гру пу пред ме та чи не туч ко ви од ала ба сте ра и мер ме ра, каме не па ле те и ми ни ја тур ни жрв ње ви ко ји су на са мој Вин чи про на ђе ни у зна чај ном бро ју и за ко је је про фе сор Ми ло је Ва сић прет по ста вио да су слу жи ли у ко зме тич ке свр хе. Са свим је из ве сно, пре ма ана ло ги ја ма у ан ти ци, да су та кви пред ме ти слу жи ли и за при пре му ме ди ка ме на та, за дро бље ње, ме ша ње и слич но. Ме ди цин ски ка рак тер мо гу да има ју број не ми ни ја тур не по су де, ве о ма ква ли тет но ура ђе не. Оне су мо гле слу жи ти за чу ва ње ме ди ка мена та. Иа ко ве ћи на њих ими ти ра ве ли ке ути ли тар не ке ра мич ке по су де, њи хов об лик је пре све га при ла го ђен за др жа ње у пр сти ма. Уну тра шњост та квих по су да је бри жљи во об ра ђе на, че сто по ли ра на и ре дов но има ју са уну тра шње стра не ка ло та сто дно. То омо гу ћа ва пот пу но пра жње ње садр жа ја по су де уз по моћ ко шта них спа ту ла по лу кру жног за вр шет ка ко ји је пот пу но ана ло ган про фи ла ци ји ми ни ја тур них по су да. Би ло би ве о ма ко ри сно из вр ши ти хе миј ску и ми кр о скоп ску ана ли зу ових по су да са циљем да се про на ђу тра го ви ме ди ка ме на та. Са свим из ве сан ме ди цин ски кон текст има ју ке ра мич ке шо ље са си ском ко је су слу жи ле или за хра њење бе ба, или за за па ја ње бо ле сни ка ле ко ви тим на пи ци ма. То ком ра ног брон за ног до ба број ар хе о ло шких пред ме та ко ји би мо гли има ти ме ди цин ски ка рак тер је да ле ко ма њи не го у прет ход ним пери о ди ма. То мо же би ти узро ко ва но ма њим оби мом ис тра жи ва ња по мену тог пе ри о да на пр вом ме сту, јер је си сте мат ски ис тра жи ва на не кропо ла Мо крин да ла та кве на ла зе у зна чај ном бро ју. Ту на пр вом ме сту Народни музеј Шабац, Инв. бр. П 795 Народни музеј Шабац, Инв. бр. П 10175 и П 2040 9
Народни музеј Шабац, Инв. бр. П 848 и П 1300 Кат. бр. 9 ми сли мо на ма ле три ан гу лар не брон за не бо де же, са се чи вом ду гим свега пар цен ти ме та ра, где ни у ком слу ча ју не мо же би ти го во ра о оруж ју, јер не мо гу ће је са њим на пра ви ти ио ле озбиљ ни ју ра ну. Та кви објек ти су мо гли би ти ко ри шће ни у ме ди цин ске свр хе при ли ком об ра де ра на. Сличну функ ци ју су мо гле има ти брон за не игле и ши ла, по го то ву они при мерци чи ји се кра је ви за вр ша ва ју уна крст по ста вље ним ма лим се чи ви ма, или при мер ци код ко јих је је дан крај у об ли ку игле, а дру ги у об ли ку се чи ва ду гог све га 3 5 mm. По себ но су за ни мљи ве брон за не игле та ко зва ног ки пар ског ти па, ко је су луч ног об ли ка са јед ним за ши ље ним кра јем, док је дру ги крај са ви јен у пе тљу, што је омо гу ћа ва ло лак ше ма ни пу ли са ње ру ком. По је ди не ма ње ке ра мич ке по су де су су због спе ци фич но сти обли ка и ве ли чи не слу жи ле за при пре му и чу ва ње, као и апли ци ра ње течних ме ди ка ме на та. О си гур ном по сто ја њу ме ди цин ских ин стру ме на та и при бо ра то ком мо крин ско-пер ја мо шке кул ту ре, убе дљи во све до чи на лаз ло ба ње из гро ба 180 не кро по ле у Мо кри ну, ко ја је при па да ла осо би над ко јом је из вр ше на тра па на ци ја и ко ја је ту хи рур шку ин тер вен ци ју прежи ве ла. То се ле по ви ди на иви ца ма отво ра где је до шло до фор ми ра ња ка лу са. Јед на та ква хи рур шка опе ра ци ја отва ра ња ло ба ње ни је мо гла да се оба ви го лим ру ка ма, већ је под ра зу ме ва ла спе ци фич не ме ди цин ске инстру мен те и дру ги при бор ко ји је мо рао ство ри ти сте рил не усло ве за рад. По зно брон за но до ба Ср би је ка рак те ри ше ве ли ки број ме тал них нала за, од ко јих је зна тан број про на ђен у оста ва ма. До са да у ар хе о ло шкој ли те ра ту ри ни је ни по ку ша но да се не ки ма од њих да ме ди цин ска функ ција, већ су опре де љи ва ни као оруж је, ору ђе, на кит, култ ни пред ме ти и слично. Уви дом у бо га ту ар хе о ло шку гра ђу из дво ји ли смо не ке пред ме те ко ји су си гур но мо гли би ти упо тре бља ва ни као ме ди цин ски ин стру мен ти. То су на пр вом ме сту раз ли чи те брон за не игле тач но де фи ни са них об ли ка, од ко јих су не ке спе ци фич но и са од ре ђе ним ци љем по ви је не, или има ју са мо по ви јен врх, и као та кве су ве о ма слич не ра зним игла ма пр вен стве но у хи рур ги ји. На дру гом ме сту смо из дво ји ли та ко зва не дво се кле бри ја че из истог пе ри о да, где нам њи хов сам об лик не до зво ља ва ни да прет по ста вимо ка ко се са та ко спе ци фич ним се чи вом чо век пра и сто ри је уоп ште бријао. Да ле ко је ве ро ват ни је да они пред ста вља ју хи рур шке но же ве. У прилог то ме го во ри са ма ве ли чи на, из у зе тан ква ли тет ме та лур шке об ра де, 10
луч но се чи во и ве о ма ма ла др шка ко ја до зво ља ва и омо гу ћа ва пре ци зну ма ни пу ла ци ју са са мо три пр ста на ру ци. Рез на ко жи и ми шић ном тки ву ова квом алат ком је ве о ма пре ци зан и мо же се на истом ме сту по на вља ти ви ше пу та. Бри ја ње са луч ним се чи вом је ап со лут но не мо гу ће. Тре ћу вр сту евен ту ал них хи рур шких ин стру ме на та пред ста вља ју ма ли брон за ни јед но се кли но же ви, нај че шће шпи ца стог вр ха, ко ји су, као та кви, мо гли слу жи ти за об ра ду ра на, за се че ње пуп ча не врп це и слич но. У фун ду су пра и сто риј ских оста ва брон за них пред ме та ве ли ки је број те сте ри ца у об ли ку вр бо вог ли ста, на зу бље них фи ним зуп ци ма са обе стра не. Те сте ри це су ма лих ди мен зи ја, ду жи не до 15 cm, и без икаквих еле ме на та за по сто ја ње би ло ка кве др шке за ма ни пу ла ци ју. Ова кве те сте ри це из ве сно ни су слу жи ле за стру га ње др ва. Преч ник др ве та ко је би се ова квом алат ком мо гло пре ре за ти је мак си мал но 3 cm, што по сто јање та кве алат ке до во ди до ап сур да. Чи ње ни ца да је сре ди шњи део те стери це ши ри за 2 3 mm, од ши ри не ре зног де ла ко ји је око 1 mm, ука зу је нам да ова квом алат ком не мо же да се ре же кроз ма те ри јал, већ мо же само да се пра ви рез ма ле ду би не. То на во ди на прет по став ку да су ова кве фи не те сте ри це мо гле да слу же за са мо за фи ну об ра ду др ве та и ко сти, али исто та ко и као хи рур шка те сте ра у ме ди ци ни. Не по сто ја ње др шки иде у при лог овој дру гој прет по став ци. То ком ста ри јег гво зде ног до ба си ту а ци ја је вр ло слич на као у претход ном пе ри о ду. По сто ја ле су број не алат ке од брон зе или ква ли тетног че ли ка, ма лих ди мен зи ја, ква ли тет ног и спе ци фич ног рад ног де ла, чи ја за кри вље ност омо гу ћа ва да их по сма тра мо као ве о ма пре ци зне меди цин ске ин стру мен те. Не сум њив ме ди цин ски ин стру мент из овог пери о да пред ста вља брон за на пин це та са бри жљи во об ра ђе ном др шком са ло ка ли те та Вин ча. О ме ди цин ском аспек ту тре ба раз ми шља ти и у слу ча ју број них, та ко зва них оме га ига ла, ко је у су шти ни пред ста вља ју двој не игле ко је су спо је не тро стру ком пе тљом у об ли ку грч ког сло ва оме га. Ова кве игле ни су слу жи ле за ши ве ње, ни ти за при коп ча ва ње оде ће, а још ма ње као уко сни це, јер не ма ју ни ка кав де ко ра тив ни еле ме нат, што ови пред ме ти и ни су. Игле спо је не тро стру ком пе тљом пред ста вља ју пин цету за ши ља тим вр хо ви ма ко ја је слу жи ла за фи ну об ра ду хи рур шке ра не. Оме га пе тља је омо гу ћа ва ла ла ку по кре тљи вост шпи це ва и бр зо вра ћа ње у пр во би ти по ло жај, као и аде кват но на ле га ње на део ша ке из ме ђу пал ца и ка жи пр ста, што је омо гу ћа ва ло ве о ма пре ци зно ру ко ва ње. Кат. бр. 10 Кат. бр. 6 11
Крај пра и сто ри је у Ср би ји пред ста вља мла ђе гво зде но до ба ко је је вре ме Кел та. Ме ђу ме тал ним на ла зи ма од брон зе и ква ли тет ног че ли ка ла ко се мо гу пре по зна ти ме ди цин ски ин стру мен ти ко ји као та кви на ставља ју да жи ве то ком ан ти ке. Нај ве ћи број њих је про на ђен на келт ској не кр о по ли Ка ра бур ма у Бе о гра ду. Дра ган Ја ца но вић, На род ни му зеј По жа ре вац Изложба Човек и здравље 12
Ка та лог 1. По су да Хи сар, ар хе о ло шка ис ко па ва ња 2005. Зе мља, пе че ње Ди мен зи је: преч ник отво ра 3,9 cm, ви си на4,1 cm, преч ник дна 1,6 cm, те жи на 74 gr Да то ва ње: XIV XII век п. н. е. На род ни му зеј Ле ско вац, Инв. бр. А Х/52 2. Шо ља Хи сар, ар хе о ло шка ис ко па ва ња 2006. Зе мља, пе че ње Ди мен зи је: преч ник дна 3,5 cm, ви си на 5,8 cm, те жи на 116 gr Да то ва ње: XIV XII век п. н. е. На род ни му зеј Ле ско вац, Инв. бр. А Х/109 3. Ми ни ја тур на по су да Хи сар, ар хе о ло шка ис ко па ва ња 2006./зи ма Зе мља, пе че ње Ди мен зи је: преч ник отво ра 2,9 cm, преч ник дна 2,9 cm, ви си на 4 cm, те жи на 50 gr Да то ва ње: XIV XII век п. н. е. На род ни му зеј Ле ско вац, Инв. бр. А Х/164 13
4. Ми ни ја тур на шо ља Хи сар, ар хе о ло шка ис ко па ва ња 2006. Зе мља, пе че ње Ди мен зи је: преч ник отво ра 4 cm, преч ник дна 2 cm, ви си на 2,5 cm, те жи на 28 gr Да то ва ње: XIV XII век п. н. е. На род ни му зеј Ле ско вац, Инв. бр. А Х/108 5. Ми ни ја тур на по су да Хи сар, ар хе о ло шка ис ко па ва ња 2005. Зе мља, пе че ње Ди мен зи је: преч ник отво ра 2,9 cm, преч ник дна 2,9 cm, ви си на 2,3 cm, те жи на 22 gr Да то ва ње: XIV XII век п. н. е. На род ни му зеј Ле ско вац, Инв. бр. А Х/58 6. Игла Хи сар, ар хе о ло шка ис ко па ва ња 2005. Брон за, ли ве ње Ди мен зи је: ду жи на 2,9 cm, ши ри на 0,6 cm, тежи на 2,45 gr Да то ва ње: XII XI в ек п. н. е. На род ни му зеј Ле ско вац, Инв. бр. А Х/75 7. Игла Хи сар, ар хе о ло шка ис ко па ва ња 2006./зи ма Брон за, ли ве ње Ди мен зи је: ду жи на 16,3 cm, те жи на 16 gr Да то ва ње: XII XI в ек п. н. е. На род ни му зеј Ле ско вац, Инв. бр. А Х/166 14
8. Игла Хи сар, ар хе о ло шка ис ко па ва ња 2006. Брон за, ли ве ње Ди мен зи је: ду жи на 13,9 cm, ви си на 0,5 cm, те жи на 12 gr Да то ва ње: XI II XI в ек п. н. е. На род ни му зеј Ле ско вац, Инв. бр.а Х/142 9. Игла Хи сар, ар хе о ло шка ис ко па ва ња 2006. Брон за, ли ве ње Ди мен зи је: ду жи на 11,6 cm, те жи на 5,75 gr Да то ва ње: XII XI в ек п. н. е. На род ни му зеј Ле ско вац, Инв. бр. А Х/149 10. Бри јач у ви ду ла бри са Хи сар, ар хе о ло шка ис ко па ва ња 2006./зи ма Брон за, ли ве ње Ди мен зи је: ду жи на 8,2 cm, ши ри на 5,5 cm, те жи на 14 gr Да то ва ње: XII XI в ек п. н. е. На род ни му зеј Ле ско вац, Инв. бр. А Х/165 11. Игла Хи сар, ар хе о ло шка ис ко па ва ња 2005. Гво жђе, ко ва ње Ди мен зи је: ду жи на 10,5 cm,ши ри на 0,7 cm, те жи на 8 gr Да то ва ње: X IX век п. н. е. На род ни му зеј Ле ско вац, Инв. бр. А Х/74 12. Пин це та,vi V век п.н.е. Хи сар, ар хе о ло шка ис ко па ва ња 2005. Брон за, ли ве ње Ди мен зи је: ду жи на 5,9 cm, ши ри на 1,9 cm, те жи на 5,20 gr Да то ва ње: VI V век п. н. е. На род ни му зеј Ле ско вац, Инв. бр. А Х/72 15
13. Но жић Кре мен, окре си ва ње, ре ту ши ра ње Ди мен зи је: ду жи на 4,8 cm, ши ри на 0,7 cm, те жи на 1,60 gr На род ни му зеј Ле ско вац, Инв. бр. А ПЗ/114а 14. Но жић Кре мен, окре си ва ње, ре ту ши ра ње Ди мен зи је: ду жи на 4,2 cm, ши ри на 1,3 cm, те жи на 2,10 gr На род ни му зеј Ле ско вац, Инв. бр. А ПЗ/114б 15. Ши ло Је ла, Ша бац, ис ко па ва ње 1962. Шу пља кост не и ден ти фи ко ва не жи во тиње Це па ње, ре за ње, гла ча ње Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 8,2 cm, ши ри на 0,7 cm Да то ва ње: IV ми ле ни јум На род ни му зеј Ша бац, Инв. бр. П 309 16. Ши ло Бен ска ба ра, Ша бац, ис ко па ва ње 1970, L/8, 2. ОС Ре бро не и ден ти фи ко ва не жи во ти ње Це па ње, се че ње, гла ча ње Ди мен зи је: 10,6 х 2,1 х 0,3 cm Да то ва ње: IV ми ле ни јум На род ни му зеј Ша бац, Инв. бр. П 546 17. Ши ло-гла ча ли ца Бен ска ба ра, Ша бац, ис ко па ва ње 1970, Ј/6, 3. ОС Пљо сна та кост не и ден ти фи ко ва не жи во ти ње Це па ње, стру га ње, гла ча ње Ди мен зи је: 5,4 х 1 х 0,2 cm Да то ва ње: IV ми ле ни јум На род ни му зеј Ша бац, Инв. бр. П 642 16
18. Ши ло Бен ска ба ра, Ша бац, ис ко па ва ње 1970, Ј/18, 7. ОС Ре бро не и ден ти фи ко ва не жи во тињ е Це па ње, ре за ње, гла ча ње Ди мен зи је: 9,7 х 1,4 х 0,4 cm Да то ва ње: IV ми ле ни јум На род ни му зеј Ша бац, Инв. бр. П 1145 19. Ши ло Је ла, Ша бац, ис ко па ва ње 1962. Пљо сна та кост не и ден ти фи ко ва не жи во тињ е Це па ње, ре за ње, гла ча ње Ди мен зи је: 6,6 х 0,9 х 0,2 cm Да то ва ње: IV ми ле ни јум На род ни му зеј Ша бац, Инв. бр. П 236 20. Игла Бен ска ба ра, Ша бац, ис ко па ва ње 1970, L/10, 9. ОС Па ро жак ро га је ле на Ре за ње, гла ча ње, бу ше ње Ди мен зи је: 9,1 х 1,6 cm, Да то ва ње: IV ми ле ни јум На род ни му зеј Ша бац, Инв. бр. П 701 21. Игла Је ла, Ша бац, ис ко па ва ње 1962. Па ро жак ро га је ле на Ре за ње, гла ча ње, бу ше ње Ди мен зи је: 10,3 х 1,6 cm, преч ник пер фо ра ци је 3,5 mm Да то ва ње: IV ми ле ни јум На род ни му зеј Ша бац, Инв. бр. П 759 17
22. Спа ту ла-ка ши ка Је ла, Ша бац, ис ко па ва ње 1962. Пљо сна та кост (ре бро) не и ден ти фи ко ва не жи во ти ње Це па ње, се че ње, стру га ње, гла ча ње Ди мен зи је: очу ва на ду жи на: 5,9 cm, ши ри на 2,6 cm Да то ва ње: IV ми ле ни јум На род ни му зеј Ша бац, Инв. бр. П 149 23. Спа ту ла-ка ши ка Је ла, Ша бац, ис ко па ва ње 1962. Пљо сна та кост (ре бро или ло па ти ца) не и ден ти фи ко ва не жи во ти ње Це па ње, се че ње, гла ча ње Ди мен зи је: 6,2 х 3,4 х 0,2 cm Да то ва ње: IV ми ле ни јум На род ни му зеј Ша бац, Инв. бр. П 242б 24. Спа ту ла-гла ча ли ца Је ла, Ша бац, ис ко па ва ње 1962. Ду га кост не и ден ти фи ко ва не жи во тиње Це па ње, ре за ње, гла ча ње Ди мен зи је: 13 х 2,7 cm Да то ва ње: IV ми ле ни јум На род ни му зеј Ша бац, Инв. бр. П 128 18
25. Зуб Бен ска ба ра, Ша бац, ис ко па ва ње 1970, HI/6, ја ма I Зуб не и ден ти фи ко ва не жи во ти ње Не ма ви дљи вих тра го ва об ра де Ди мен зи је: 6,3 х 0,5 cm Да то ва ње: IV ми ле ни јум На род ни му зеј Ша бац, Инв. бр. П 698 26. Оп си ди јан На род ни му зеј Ша бац, Инв. бр. П 754 27. Оп си ди јан На род ни му зеј Ша бац, Инв. бр. П 290 19
Праисторијско насеље Народни музеј Шабац, Инв. бр. П 103 20
АН ТИ КА У ста рој Грч кој ве ко ви ма се ле чи ло у Аскле пи је вим хра мо вима, а све ште ни ке тих хра мо ва пра тио је глас нај ве шти јих лека ра и ис це ли те ља. Знат но ка сни је отва ра ју се и пр ве шко ле, а ма гич ни еле мен ти ба ја ња и вра ча ња уз ми чу пред ствар ним зна њи ма о људ ском те лу и ле че њу. У овом пе ри о ду ве ли ки Хи по крат, осни вач на учне ме ди ци не, при ку пио је по хра мо ви ма све оно што је би ло по зна то из обла сти бо ле сти, ле че ња и ле ко ва. За хва љу ју ћи ње му, та зна ња са чу ва на су до да нас. Ње го во де ло Cor pus Hip poc ra ti cum са др жи спи се ко ји су у IV ве ку п. н. е. би ли оба ве зна при руч на би бли о те ка ле ка ра, а да ли су осно ву за на уч ну ме ди цин ску те р ми но ло ги ју ко ја још и да нас ва жи. Свим спи сима је за јед нич ко то што су стро го на уч ни, што по др жа ва ју ви со ку про феси о нал ну ети ку, што осу ђу ју прак су све ште ни ка ко ји ле че магијом, као и то што при зна ју природу (physis) као ле ка ре ву нај бо љу по моћ ни цу. Про дор ме ди цин ских но ви на из Mag ne Gre cie у Град, био је праћен ве ли ким не го до ва њем углед них Ри мља на. У по чет ку су пр ви ле ка ри me di ci би ли ис кљу чи во Гр ци без пра ва гра ђан ства, јер је за Ри мља не лекар ство би ло срам но за ни ма ње. Па три ци ји су ра ди је ко ри сти ли са ве те вра ча ра и ла сер пи ти ум као уни вер зал ни лек про тив бо ле сти, аро ма тич не ме ле ме и ма сти, не го ми шље ње грч ког ле ка ра. Пра во гра ђан ства ле ка рима стран ци ма дао је Це зар тек 46. го ди не, што је до не ло зна чај не по годно си ти за успон и уз лет на уч не ме ди ци не. Са без број пре пре ка и ан ти но ми ја, а због по ја ве ве ли ке епи де ми је ку ге, тек по чет ком 291. го ди не п. н. е. све ча но је осве ћен Еску ла пов храм на Ти бе риј ском остр ву. Та ко је, по пр ви пут од свог по стан ка, Рим до био са вре ме ну бол ни цу In su la Ti be ri na, у ко јој је ва жи ло пра ви ло: ле чи безбед но, бр зо и при јат но. 21
Dioscorides, De Materia Medica Вре ме ном, цен тар ме ди ци не по ста је Рим, где се на Ескви ли ну отва ра пр ва по зна та scho la me di co rum. По ја вом Га ле на, рим ског лекара и филозофа, до шло је, у обла сти ме ди ко фар ма це ут ског ду а ли зма, до на учног и све о бу хват ног од но са пре ма ле че њу. Ње го ва зна ња има ла су ве ли ки ути цај на за пад ну медицину ду же од јед ног миленијума. Раз вој ме ди ци не у Цар ству био је, у ства ри, јед на од ма ни фе ста ци ја рим ске прак тич но сти и нај ја сни је се огле да у уса вр ша ва њу вој не ме ди ци не. У рим ским ко хор та ма ор га ни зо ва на је здрав стве номе ди цин ска слу жба, по чев још од пун ских ра то ва, ка ко на коп ну, та ко и у мор на ри ци. Ве ли ка па жња по кла њана је ус по ста вља њу и ор га ни за ци ји вој них бол ни ца. За ро ма ни за ци ју ста ро се де лач ког ста нов ни штва и пре но ше ње рим ске ме ди цин ске кул ту ре у на ше краје ве, нај ви ше су до при не ли рим ски вој ни ци. Та ко још Ав густ до но си за кон да сва ка ле ги ја (вој на је ди ни ца) мо ра да има пет ле ка ра, а ма ње је ди ни це ко хор те, са мо јед ног. За кон из вре ме на вла да ви не Ан то ни ја Пи ја до зво ља вао је пет ле ка ра у ма лим гра до вима, са ти ту лом ar chi a ri po pu la res, у сред њим се дам, а у ве ли ким, од но сно, глав ним гра до ви ма про вин ци ја де сет. Ле ка ре са ти ту лом me di cus ca stren sis или me di cus castrоrum сре ће мо као вој не ле ка ре уз по са де по је ди них вој них утвр ђе ња. Ови ле ка ри во ди ли су бри гу о ра ње ним и бо ле сним у вој ним је ди ни ца ма и као та кви сма тра ни су вој ни ци ма. У ан тич ком пе ри о ду ни је по сто ја ла раз ли ка из ме ђу вој ног и ци вил ног ле ка ра. Све до чан ства о раз ви је ној на уч ној ме ди ци ни на те ри то ри ји Бал кан ског по лу о стр ва, а ти ме и о ни воу фа р ма ци је, као и здрав стве ним при ли ка ма ан тич ког чо ве ка, сти че мо на осно ву ар хе о ло шких от кри ва ња ориги нал них ме ди цин ских ин стру ме на та и ле ко ва, ко ји да ти ра ју још из до ба рим ске до ми на ци је, док ме ди цин ски ин стру мен ти, до спе ли до на ших да на, при па да ју углав ном ин вен та ру хи рур га. Код нас је нај по зна ти ји на лаз ин стру мен та риј хи рур га из Срем ске Ми тро ви це Sirmiumа, упа ко ван у ме тал ну ку ти ју. Не ма ње за ни мљи ви су на ла зи у гро бо ви ма не ко ли ко хи рур га из глав ног гра да рим ске про вин ци је Гор ње Ме зи је (Mo e sia Su per i or) 22
Vi mi na ci ju mua. У јед ном од тих гро бо ва, ме ђу ин стру мен ти ма хи рур га (me di cus chi rur gus VII Cla u die) прона ђен je и са чу ва ни рим ски тре пан из I ве ка. 1 На ла зи над гроб ни ка и по свет них спо ме ни ка са име ни ма ле ка ра спе ци ја ли ста ука зу је на ве о ма раз ви је ну ме ди цин ско-здрав стве ну слу жбу. Та ко по ред ле ка ра оп ште прак се сре ће мо спе ци ја ли сте хи рур ге, оч не, ушне, зуб не, па и ги не ко ло ге. Ни су рет ки ни нат пи си ко ји спо ми њу me di cus cli ni cus (ле ка ре у бол ни ца ма) што је пого до ва ло ства ра њу и пр вих ле кар ских удру же ња или ко ле ги ја. Пр ве бол ни це (ve le tu di na ria) би ле су у скло пу ca stru ma, а по узо ру на њих, по ја вљу ју се и у ве ћим гра до ви ма. По ред то га, у гра до ви ма су мо гле по сто ја ти и ам бу лан те (ta ber nae me di cae) у ко ји ма су, а по про пи са ним ду жно сти ма цар ства, ле ка ри ука зи ва ли по моћ гра ђа ни ма, као и си ро ма шни ма без на кна де. Вој на ре фор ма ко ја је спр о ве де на за вре ме вла да ви не Ав гу ста, под ра зу ме ва ла је да сва ки вој ни ло гор у ко ме се на ла зи ла ле ги ја мо ра оба ве зно има ти сво ју бол ни цу. Из до ба царa Тра ја на са чу ван је де та љан опис из гле да јед не та кве бол ни це. Про стор за њу из но сио је 15 х 20 m, са унутра шњим дво ри штем око ко јег се на ла зио трем из ког се ула зи ло у мно го бр ој не бо ле снич ке со бе. О све тло сти и све жем ва зду ху, као и о про ма ји, при по ди за њу ових обје ка та, ве о ма се во ди ло ра чу на. По сто ја ле су са ле за при јем бо ле сни ка, за опе ра ци је, то а ле ти, по не кад ку па ти ла, а по је ди не про сто ри је су се и за гре ва ле. Ова кав раз вој ме ди ци не по го до вао је и раз во ју фар ма ко ло ги је, ма да се сма тра да су рим ски ле ка ри би ли и пр ви фар ма це у ти и са ми при пре ма ли ме ди ка мен те и ме ле ме. Из гро ба ле ка ра из Ви ми на ци ју ма (Г 1 1075, Ви ше гро ба ља) са чу ва на је и ка ме на пло чи ца за раз ма зи ва ње ма сти, као и ку ти ја за чу ва ње ле ко ва са ме ди ка мен ти ма. Во де ћи бри гу о зрав стве но-хи ги јен ским при ли ка ма, Ри мља ни су по сти гли за ви дан сте пен. Пред у слов за здрав жи вот и одр жа ва ње лич не хи ги је не под ра зу ме ва ли су од ре ђе не ур ба не усло ве. Та ко, го то во у свим рим ским гра до ви ма на те ри то ри ји Ср би је, на ла зе се оста ци јав них ку па ти ла и че сми, са ра зним уре ђа ји ма, чак 1 Кру нић, С., Рим ски ме ди цин ски и фар ма це ут ски ин стру мен ти из Син ги ду ну ма и око ли не, ка та лог из ло жбе, Му зеј гра да Бе о гра да, Бе о град 1992, стр. 11. 23
и за за гре ва ње во де. По том, гра ђе ни су аква дук ти за снаб де ва ње пи ја ћом во дом, во до вод, из град њом ка на ли за ци је ре ша ва ни су про бле ми от падних во да и фе ка ли ја, а у окви ру хи ги је не ста но ва ња по сто јао је си стем за гре ва ња стам бе них про сто ри ја. У гра до ви ма су по сто ја ла и до два чла на град ске упра ве (oe di lis), чи ја је ду жност би ла да во де бри гу о чи сто ћи града, ис прав но сти во де, да во де над зор над про сти тут ка ма, са хра њи ва њем и дру гим. 2 Про стор за гим на стич ке ве жбе, ле ко ви ти из во ри и тер мал не во де, до при но си ли су одр жа ва њу хи ги је не те ла. Пр љав шти на са те ла скида ла се, стру га ла, ин стру мен том стри ги лис, по што са пун ни је по сто јао, а днев на то а ле та сва ког гра ђа ни на ко ји је бри нуо о свом из гле ду за почи ња ла је упо тре бом ма ле спа ту ле. За че шља ње ко се, а код му шка ра ца и бра де, ко ри шће ни су ко шта ни че шље ви, а огле да ла, руч на, зид на, као и она ко ја су би ли са став ни део то а лет них ку ти ја или сто чи ћа, ма сов но су се ко ри сти ла. То а лет ни ком пле ти ко ји су се сма тра ли лич ним при бо ром сва ког по је дин ца, би ли су на ни за ни на ал ку и но ше ни о по ја су. Овај комплет чи ни ли су: ушна ка ши чи ца и пин це та, а мо гу ће је да су ње му при пада ли још чи стач за нок те, тур пи ја, чач ка ли ца за зу бе и ма ла стру га ли ца. 3 Што да ље у про шлост, ве ро ва ло се да здра вље ни је у вла сти чо ве ка. Од но сно, што је ма ње у ње го вој вла сти, уто ли ко је дра го це ни је по ње гов жи вот. Због то га је ис це ље ње по при ма ло зна чај нат при род ног, уз ди за но ван де ло кру га чо ве ка, у ме та фи зич ке сфе ре бо го ва. По што од нос бо лести, ле ка и здра вља ни ка да ни је био ег зак тан, а да љи ис ход тог од но са ни ка да се не мо же ап со лут но пред ви де ти, на по ча сном ме сту не бе ске хи је рар хи је на ла зи ли су се бо го ви здра вља и кроз све епо хе за др жа ли су сво ју моћ над чо ве ком. Они су по пра ви лу или са ма вр хов на бо жан ства (Еа Ен ку, Ме со по та ми ја), или си но ви вр хун ских бо го ва. По ред за штите здра вља и ис це ли тељ ске ве шти не, у де ло круг ових бо го ва спа да ју и му др ост, на уч не ве шти не, као и умет ност. Ови атри бу ти бо го ва здра вља пре до ча ва ју ко ли ко је по вра ћај здра вља сма тран као ми лост нат при родне мо ћи и плод нај ви ше му дро сти. У на шим кра је ви ма ко ји су би ли под упра вом Рим ског цар ства, у упо тре би су би ле две вр сте ме ди ци не вер ска и све тов на. Ова пр ва је би ла ве о ма ра ши ре на ме ђу не по вла шће ним сло је ви ма ста нов ни штва, а Dioscorides, De Materia Medica 2 Ка тић, Р., Срп ска ме ди ци на од IX до XIX ве ка, Бе о град 1967, стр. 13 14. 3 Кру нић, С., Рим ски ме ди цин ски, фар ма це ут ски и ко зме тич ки ин стру мен ти на те рито ри ји Гор ње Ме зи је, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град 2000, док тор ска тезa, стр. 61. 24
ве за на је за култ бо га здра вља Аскле пи ја. 4 Ње га увек на ла зи мо са сим боли ма сун цем, ко ро ном и пе тлом, као и шта пом око ко јег је оба ви је на змија. Обич но је при ка зан сам или са ћер ком Хи ги јом, ко ја је у грч кој ми толо ги ји и ре ли ги ји пе р со ни фи ка ци ја ду хов ног и те ле сног здра вља и чи ји је култ то ком 6. в. п. н. е. уз ди же на сте пен бо жан ства. Аскле пи ја по не кад пра ти Те лес фо рос, ге ни је оздра вље ња, а као ле чи тељ но бо жан ство, по јављу је се и Ди о нис, у сво јој ис це ли тељ ској функ ци ји пред ста вљан са змијом, сим бо лом об на вља ња и оздра вље ња, као и код Аскле пи ја. 5 И по ред свог зна ња, ле ка ри су сва ка ко на сто ја ли да бу ду под за шти том бо го ва. Очи то да се из тог раз ло га, на над гроб ним спо ме ни ци ма ко је по ди жу, иза име на Аскле пи ја и Хи ги је, кри ју рим ски ле ка ри ко ји их овим бо жан ствима по све ћу ју. За то се ове во тив не пло че и скулп ту ре че сто на ла зе по ред тер мал них и ле ко ви тих из во ра, као за хвал ност за из ле че ње и спас. Асклепије Хигија 4 Cer ma no vić, A., Sre jo vić, D., Lek si kon re li gi ja i mi to va drev ne Evro pe, Be o grad 1996, стр. 56 57. 5 Јо ва но вић, А., Не ки аспек ти про бле ма скуп ног на ла за скулп ту ра са Ме ди ја не коф Ниша, Ста ри нар, но ва се ри ја, књи га XXIV XXV/1973 1974, Бе о град 1975, стр. 61. Dioscorides, De Materia Medica 25
Изложба Човек и здравље 26
Ка та лог 1. Скал пел Ушће, не по зна то на ла зи ште Брон за, ли ве ње, ко ва ње, уре зи ва ње, сре бро, ин кру ста ци ја. Скал пел има кон век сно, дво стру ко се чи во, док је те ло пра во у га о ног пре се ка. Уо би ча је но тро у га о но про ши ре ње ко је је из ла зи ло из др шке, не до ста је. Др шка скал пе ла је на ши рим стра на ма укра ше на уре зи ма, бла го по ви јена гран чи цом у цен трал ном де лу, а уз њу су пред ста ве цве ти ћа и ли сти ћа. Око овог ве ге та бил ног ор на мен та на ла зи се низ сит них спи ра ла ко је уокви ру ју по ље. Ди мен зи је: ду жи на 7,3 cm, ду жи на се чи ва 3 cm, ши ри на се чи ва1 cm, де бљи на се чи ва 0,2 cm Да то ва ње: по че так III ве ка МГБ, Инв. бр. АА/4270 2. Скал пел Ушће, ло ка ли тет План та жа Брон за, ли ве ње, ко ва ње. Кон век сно се чи во, а те ло пра во у га о ног пре се ка. При па да скал пе ли ма са дво стру ким се чи вом, не до ста је му тро у га о но про ши ре ње ко је је из ла зило из др шке. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 6,1 cm, ду жи на се чи ва 2,4 cm, ши ри на се чива 1,4 cm, де бљи на се чи ва 0,4 cm Да то ва ње: II III век МГБ, Инв. бр. АА/2056 27
3. Ка ши ка ста сон да Про гар, ло ка ли тет Про гар ски ви но гра ди Брон за, ли ве ње, уре зи ва ње Гор њи крај је ка ши каст ду гу ља стог об ли ка и по лу кру жног пре се ка. Дру ги крај је ин стру мен та се за вр ша ва пу ним овал ним за де бља њем. Др шка је укра ше на. Ди мен зи је: ду жи на 140 cm, ду жи на сон де 33 cm, ши ри на сон де 7 cm, дебљи на др шке 2,5 cm Да то ва ње: III век МГБ, Инв. бр. 4333 4. Ли сто ли ка сон да Ушће, без бли жих по да та ка Брон за, ли ве ње Ре ци пи јент у об ли ку ду гог, вр бо вог ли ста тро у гаоног пре се ка. Др шка кружног пре се ка у кра ше на од мах ис под ре ци пи јен та јед ним ваљ ка стим за дебља њем ис под ко га су два кру жна пр сте на. Не до ста је до њи, ве ћи део др шке. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 103 mm, ду жи на сон де 61 mm, ши ри на сон де 10 mm, де бљи на др шке 2 mm Да то ва ње: од II до IV ве ка МГБ, Инв. бр. 2475 5. Сон да Не по зна то на ла зи ште Брон за, ли ве ње, уре зи ва ње Ма ла, кру жна, пло ча ста гла ва, те ло кру жног пре се ка, за вр ша ва шпи цем. На по ле ђи ни ре ци пи јен та на ла зи се уре зан знак Х, а од мах ис под је украс од по три кон цен трич на пр сте на из ме ђу ко јих је ваљ ка сти део. Ди мен зи је: ду жи на 11,5 cm, R гла ве. 0,5 cm, де бљи на др шке 0,5 cm Да то ва ње: II I vвек МГБ, Инв. бр. 315 6. Сон да Не по зна то на ла зи ште Брон за, ли ве ње, ко ва ње Ма ла сон да чи је је те ло кру жног пре се ка. Ре ци пи јент је ова лан у об ли ку плит ке ка ши чи це. Дру ги крај ин стру мен та за вр ша ва се иглом. Ди мен зи је: ду жи на 8,7 cm, R гла ве 0,4 cm, де бљи на др шке 0,2 cm Да то ва ње: II IVвека МГБ, Инв. бр. АА/3337 28
7. Сон да Вој ка, на ла зи ште Бре сто ве Ме ђе Брон за, ис ку ца ва ње Брон за на жи ца кру жног пре се ка. Је дан крај се за вр ша ва кру жном пло чицом ко ја је ко со по ста вље на у од но су на др жач. Дру ги крај оште ћен. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 92 mm, ши ри на гла ве 5 mm, ду жи на др шке 1,5 mm Да то ва ње: пр ва по ло ви на III ве ка МГБ, Инв. бр. 3514 8. Сон да Не по зна то на ла зи ште Брон за, ли ве ње, ко ва ње Ма ли ин стру мент кру жног пре се ка те ла. Оште ћен ре ци пи јент, елип со идног је об ли ка, а за ши љен врх на дру гом кра ју. Ди мен зи је: ду жи на 7,3 cm, R гла ве 0,5cm, де бљи на др шке 0,2 cm Да то ва ње: II IV век МГБ, Инв. бр. АА/3338 9. Сон да Не по зна то на ла зи ште Брон за, ли ве ње, ко ва ње Др шка кру жног пре се ка. Гла ва кру жног об ли ка, са плит ким улег ну ћем. Дру ги крај је туп, оште ћен. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 6,7 cm, R гла ве 0,5 cm, де бљи на др шке 0,2 cm Да то ва ње: II IV век МГБ, Инв. бр. АА/3339 10. Сон да Не по зна то на ла зи ште Брон за, ли ве ње, ко ва ње Гла ва по лу-лоп та стог об ли ка, док је дру ги крај оште ћен. Те ло кру жног пре се ка. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 7,1 cm, R гла ве 0,5 cm, де бљи на др шке 0,2 cm Да то ва ње: II IV век МГБ, Инв. бр. АА/3340 29
11. Пин це та Ушће, ло ка ли тет План та жа Брон за, ис ку ца ва ње Гла ва про ши ре на, кру жног об ли ка и укра ше на са две уре за не ка не лу ре, а иви це су из ду бље не. Од гла ве се кра ци пин це те по сте пе но су жа ва ју, а кра је ви не до ста ју. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 50 mm, ши ри на 4 mm, де бљи на 2 mm Да то ва ње: II III век МГБ, Инв. бр. 2004 12. Пин це та Ушће, ло ка ли тет План та жа Ба кар Пин це та је пра во у га о ног пре се ка, при дну су кра је ви пре ло мље ни на спољ ну стра ну, а по том рав ни. Ши ри на је иден тич на це лом ду жи ном. Ди мен зи је: ду жи на 55 mm, ши ри на 3,5 mm, де бљи на 1 mm Да то ва ње: II III век МГБ, Инв. бр. 1996 13. Пин це та Ушће, ло ка ли тет План та жа Ба кар Пин це та је пра во у га о ног пре се ка. Гла ва је би ла кру жног об ли ка при дну су кра је ви пре ло мље ни на спољ ну стра ну, та ко да чи не ра ме на па се потом спу шта ју на ни же. Од ши ри не гла ве и ра ме на, ко ја је иден тич на, краје ви се су жа ва ју пре ма до њин за вр ше ци ма. Ди мен зи је: ду жи на 59 mm, ши ри на 3,5 mm, де бљи на 1 mm Да то ва ње: II III век МГБ, Инв. бр. 1943 14. Пин це та Ри то пек (Ca stra Tri cor nia) Во ди це Брон за ни лим, ре за ње Кру жна гла ва, рав ни кра ци по ви је ни на уну тра. Ди мен зи је: ду жи на 57 mm, ши ри на 0,5 mm, де бљи на 0,1 mm Да то ва ње: III IVвек МГБ, Инв. бр. АА/1294 30
15. Двој ни ин стру мент Ушће, ло ка ли тет План та жа Брон за, ис ку ца ва ње Пред мет је пло ча сте гла ве чи ја је је дан стра на рад ног да ла укра ше на уреза ним ли ни ја ма. Те ло је, ис под пло ча сте гла ве кру жног пре се ка ко ји при дну пре ла зи у осмо у га о ни об лик и за вр ша ва се укра со м од че ти ри кон цетрич на пр сте на. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 125,5 mm, ши ри на гла ве 10 mm, де бљи на др шке 4 mm Да то ва ње: III век МГБ, Инв. бр. 2057 16. Игла ку ка Не по зна то на ла зи ште Брон за, ли ве ње Ин стру мент чи ји се је дан крај за вр ша ва шпи цем, ква драт ног пре се ка, а дру ги крај је у об ли ку ма ле ку ке, овал ног пре се ка. Чи та вом ду жи ном др шка је тор ди ра на. Ди мен зи је: ду жи на 11,4 cm Да то ва ње: III IVвек МГБ, Инв. бр. АА/4335 17. Игла ку ка Вој ка, Бре сто ве ме ђе Брон за Ве ћи део те ла ин стру мен та је то ди ран. Је дан крај се за вр ша ва оште ће ном ку ки цом, а дру ги шпи цем. Пре сек др шке је у гор њем де лу ква драт ног, а при кра ју пра во у га о ног пре се ка. Ди мен зи је: ду жи на 87 mm, де бљи на жи це 1 mm Да то ва ње: III IVвек МГБ, Инв. бр. 3509 18. Игла ку ка Вој ка, ло ка ли тет Бре сто ве ме ђе Брон за Ве ћи део те ла ин стру мен та је то ди ран. Је дан крај се за вр ша ва оште ће ном ку ки цом, а дру ги шпи цем. Пре сек жи це је пра во у га он. Ди мен зи је: ду жи на 86 mm, де бљи на жи це 1,5 mm Да то ва ње: III IVвек МГБ, Инв. бр. 3513 31
19. Ку ка Бе о град (Sin gi du num) не по знат ло ка ли тет Брон за, ли ве ње, уре зи ва ње Ис под дуг ме та сте гла ве је по ље укра ше но ко сим ли ни ја ма и огра ни че но са обе стра не кон цен трич ним кру го ви ма. До њи крај ин стру мен та је по ви јен на ви ше, а др шка је кру жног пре се ка и за вр ша ва се шпи цем. Ди мен зи је: дужина 10,5 cm, де бљи на др шке 0,4 cm Да то ва ње: II IV век МГБ, Инв. бр. АА/2500 20. Дле то Вој ка, ло ка ли тет Бре сто ве ме ђе Гво жђе, ко ва ње Рад ни део ин стру мен та те ла ин стру мен та је у об ли ку тра пе за, за ши љен на вр ху. До њи део др шке је пра во у га о ног пре се ка, ко ји по сте пе но, при дну, пре ла зи у кру жни пре сек. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 130 mm, ши ри на гор њег де ла 9 mm, де бљи на др шке на кра ју 2 mm Да то ва ње: крај III ве ка МГБ, Инв. бр. 3471 21. Дле то Про гар, ло ка ли тет Про гар ски ви но гра ди Гво жђе, ко ва ње Гор њи део ин стру мен та је пло част, пра во у га о ног пре се ка, оште ћен. Др шка је кру жна и за вр ша ва се шпи цем. Ве ћи део те ла има ка не лу ре, ко је ими тира ју тор ди ра ње и то на јед ну, а по том и на дру гу стра ну. Ди мен зи је: ду жи на 133 mm, ши ри на гор њег де ла 7 mm, де бљи на др шке 5 mm Да то ва ње: пр ва по ло ви на IV века МГБ, Инв. бр. 4332 22. Дле то Ба тај ни ца, сек тор ра дио ста ни це Ка пе ла Брон за, ис ку ца ва ње Дле то ко је се на јед ном кра ју за вр ша ва пло ча стим про ши ре њем, а на другом шпи цем. Др шка ин стру мен та је пра во у га о ног пре се ка ко ји при кра јеви ма пре ла зи у кру жни. Пло ча сто про ши ре ње је пра во у га о ног пре се ка са оштр ом иви цом. Ди мен зи је: ду жи на 91 mm, де бљи на др шке 3 mm Да то ва ње: III IV век МГБ, Инв. бр. 4341 32
23. Дле то Ба тај ни ца, сек тор ра дио ста ни це Ка пе ла Брон за, ис ку ца ва ње Дле то ко је се на јед ном кра ју за вр ша ва пло ча стим про ши ре њем, а на другом је за ши ље на. Те ло је у сре ди ни овал ног пре се ка, а при дну кру жног. Ди мен зи је: ду жи на 88 mm, де бљи на др шке 3,5 mm Да то ва ње: II IV век МГБ, Инв. бр. 4342 24. Игла (acus) Ушће, ло ка ли тет План та жа Брон за Игла ко је се на јед ном кра ју за вр ша ва ма лом ку пом, а на дру гом је за шиље на. Гор њи део ин стру мен та је овал ног пре се ка, а при дну кру жног. Ди мен зи је: ду жи на 107 mm, де бљи на гла ве 4 mm Да то ва ње: II III век МГБ, Инв. бр. 2096 25. Игла за ши ве ње Ушће, слу ча јан на лаз Брон за Брон за на игла са кру жним пре се ком те ла. Уши ца је пра во у га о ног об ли ка, а на том ме сту је и пре сек игле пра во у га он. Ди мен зи је: ду жи на 57 mm, де бљи на др шке 1,5 mm Да то ва ње: II III век МГБ, Инв. бр. 2432 26. Ка ши ка игла (coc hle a ra) Ушће, ло ка ли тет План та жа Брон за Ин стру мент из ра ђен са ду жим, кру шко ли ким ре ци пи јен том. Др шка је, од мах ис под ре ци пи јен та, ко ле на сто пре ло мље на и ту је за де бља на. Дршка је кру жног пре се ка и за вр ша ва се ве о ма тан ким шпи цем. Ди мен зи је: ду жи на 144 mm, R ре ци пи јен та 20 mm, ду жи на ре ци пи јен та 3 mm, де бљи на др шке 3,5 mm Да то ва ње: III век МГБ, Инв. бр. 2067 33
27. Ка ши ка игла (coc hle a ra) Ко смај, не по знат ло ка ли тет Брон за Ин стру мент из ра ђен са ја јо ли ким ре ци пи јен том. Др шка је бо га то ор намен ти са на и раз ли чи тог је пре се ка. Пр ви део, бли жи ре ци пи јен ту је право у га о ног пре се ка,укра шен ко сим па ра лел ним цр ти ца ма, а за вр ша ва се са пет пра во у га о них, на гла ше них пр сте но ва. Сре ди шњи део је осмо у га о ног пре се ка са шест укра сних пр сте но ва. Сам крај се за вр ша ва шпи цем кружног пре се ка. Ди мен зи је: ду жи на 155 mm, R ре ци пи јен та 25 mm, ду жи на ре ци пи јен та 4,5 mm, де бљи на др шке 4 mm Да то ва ње: III век МГБ, Инв. бр. 1663 28. Ка ши чи ца (spa tu la) Ушће, ло ка ли тет По љо при вред но до бро Дра ган Мар ко вић Брон за Ин стру мент ко јем не до ста је ве ћи део др шке. Ре ци пи јент је кру жан, плитко ча наст, а са уну тра шње стра не има ма ло про фи ли сан ра ван руб. На очу ва ном де лу др шке пра во у га о ног пре се ка, на ла зи се украс од два уре зана сло ва Х ко ји је из ме ђу хо ри зон тал них ли ни ја. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 45 mm, R ре ци пи јен та 27 mm, ду жи на ре ципи јен та 7 mm, де бљи на др шке 3 mm Да то ва ње: II IV век МГБ, Инв. бр. 1817 29. Ка ши чи ца (spa tu la) Ри то пек, ло ка ли тет Во ди це Брон за Ин стру мент чи ји је ре ци пи јент кру жан, а уну тра шња иви ца рав но про фили са на. Др шка је пло ча ста, пра во у га о ног пре се ка, на ко јем се на ла зе две хо ри зон тал не, на гла ше не ка не лу ре. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 45 mm, R ре ци пи јен та 17,5 mm, ду жи на реци пи јен та 5 mm, ши ри на др шке 18 mm Да то ва ње: III IV век МГБ, Инв. бр. 845 34
30. Др шка Но ви Ба нов ци, ло ка ли тет Пур гер Брон за, ли ве ње Ин стру мент ко ме не до ста је ре ци пи јент. Др шка је кру жног пре се ка и за вр ша ва се ма лом, пу ном лоп ти цом ис под ко је је др шка про ши ре на у об ли ку пљо сна тог дел то и да. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 94 mm, де бљи на др шке 3 mm Да то ва ње: II IV век МГБ, Инв. бр. 3473 31. Ка ши ка (li gu la) Ушће, слу ча јан на лаз Брон за Ка ши ка са ре пи ци јен том елип са стог об ли ка. Др шка је од мах ис под ре ципи јен та ко ле на сто пре ло мље на, кру жног пре се ка и за вр ша ва се елип со идним про ши ре њем на ко ји је ути сну та јед на вер ти кал на цр та. Ди мен зи је: ду жи на 146 mm, R ре ци пи јен та 33 mm, де бљи на др шке 4 mm Да то ва ње: III IV век МГБ, Инв. бр. 2571 32. Ка ши ка (li gu la) Ушће, слу ча јан на лаз Брон за По ло мље на ка ши ка са де ли мич но очу ва ном др шком. Ре ци пи јент је крушка стог об ли ка са на гла ше ном уну тра шњом иви цом, дуг и пли так. Очува ни гор њи део др шке је ква драт ног пре се ка и укра шен на свим стра на ма вер ти кал ним, уре за ним ли ни ја ма. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 104 mm, R ре ци пи јен та 38 mm, ду жи на ре ципи јен та 7 mm, ду жи на др шке 4 mm Да то ва ње: II IV век МГБ, Инв. бр. 2514 33. Ка ши чи ца Зе мун, ло ка ли тет Зе мун по ље Гво жђе, ко ва но, по сре бре но Ка ши ка са де бљим, кру жним, по лу лоп та стим ре ци пи јен том ко ји има рупи цу у сре ди ни. Др шка је ма сив на, кра ћа, ве ћим де лом овал ног пре се ка, ко ја пре ла зи у пра во у га о ни об лик Ди мен зи је: ду жи на 99 mm, R ре ци пи јен та 11 mm, де бљи на др шке 5 mm Да то ва ње: III IV век МГБ, Инв. бр. 4340 35
34. Ка ши чи ца (spa tu la) Не по зна то на ла зи ште Кост Ка ши ка са кру жним плит ким ре ци пи јен том ко ји је са уну тра шње стране рав но про фи ли сан. Др шка је ду га, овал ног пре се ка ко ји се по сте пе но сма њу је. Крај др шке не до ста је. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 141 mm, R ре ци пи јен та 27 mm, де бљи на дршке 5 mm Да то ва ње: II IV век МГБ, Инв. бр. 1333 35. Ка ши чи ца (spa tu la) Не по зна то на ла зи ште Кост Ка ши ка са кру жним ре ци пи јен том ко ји је на вр ху оште ћен. Ре ци пи јент је пли так и на зад њој стра ни има јед ну ши ру ка не лу ру. Др шка је пра во у га оног пре се ка и са пред ње стра не укра ше на са три па ра лел на, ду бља уре за. Зад ња стра на је та ко ђе укра ше на уре за ним вер ти кал ним и хо ри зон талним ли ни ја ма. Др шка је оште ће на. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 56 mm, R ре ци пи јен та 27 mm, ду жи на ре ципи јен та 3 mm, де бљи на др шке 7 mm Да то ва ње: II IV век МГБ, Инв. бр. 2582 36. Ка ши чи ца (spa tu la) Не по зна то на ла зи ште Кост Ма ња, ко шта на, до бро очу ва на спа ту ла. Ре ци пи јент овал ног об ли ка, нешто де бљи. Уну тра шња стра на ре ци пи јен та има на гла ше ну, рав ну иви цу. Др шка је овал ног пре се ка, бли же ре ци пи јен ту, пре ла зи у пло ча сти пре сек са за о бље ним кра је ви ма. Ди мен зи је: ду жи на 105 mm, R ре ци пи јен та 21 mm, ду жи на ре ци пи јен та 9 mm, де бљи на др шке 7 mm Да то ва ње: II III ве к МГБ, Инв. бр. АА/1674 36
37. Ка ши чи ца (spa tu la) Бе о град, ули ца Бра ће Ју го вић Кост Ка ши ка са кру жним плит ким ре ци пи јен том ко ји је са уну тра шње стране рав но про фи ли сан. Др шка је ду га, овал ног пре се ка ко ји се по сте пе но сма њу је. Крај др шке не до ста је. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 45 mm, R ре ци пи јен та 27 mm, ду жи на ре ципи јен та 4 mm, де бљи на др шке 4 mm Да то ва ње: II IV век МГБ, Инв. бр. 1081 38. Ка ши чи ца (spa tu la) Не по зна то на ла зи ште Кост Ка ши ка са не пра вил ним, го то во троугаоним, плит ким ре ци пи јен том кружног пре се ка, за ши љен на кра ју. Ис под ре ци пи јен та др шка има пра во у гао но про ши ре ње на ко ме с из ме ђу две уре за не ли ни је, на ла зе две укра ше не ко се ли ни је у об ли ку сло ва Х. На том де лу др шка је по лу кру жног пре се ка. Ди мен зи је: ду жи на 125 mm, R ре ци пи јен та 26 mm, ду жи на ре ци пи јен та 4 mm, де бљи на др шке 6 mm Да то ва ње: II III ве к МГБ, Инв. бр. 2982 39. Ка ши ка (spa tu la) Не по зна то на ла зи ште Кост Ка ши ка је ду гу ља сто, плит ког ре ци пи јен та, ко јој не до ста је об ра ђе на др шка. Уну тра шња стра на ре ци пи јен та има на гла ше ну иви цу. Др шка је не пра вил ног кру жног пре се ка и има очу ва на са мо два укра са у об ли ку из ре за них, плит ких ку па. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 70 mm, ши ри на ре ци пи јен та 23 mm, ду жи на ре ци пи јен та 6 mm, де бљи на др шке 8 mm Да то ва ње: II III ве к МГБ, Инв. бр. 2581 37
40. Ка ши ка (li gu la) Не по зна то на ла зи ште Кост Ка ши ка је ду гим, уду бље ним елип со ид ним ре ци пи јен том, ко ји на унутра шњој стра ни има на гла ше ну иви цу. Др шка је по лу кру жног пре се ка и за вр ша ва се пљо сна тим про ши ре њем у об ли ку ср ца. Ди мен зи је: ду жи на 150 mm, ши ри на ре ци пи јен та 29 mm, ду жи на ре ципи јен та 10 mm, де бљи на др шке 7 mm Да то ва ње: II III ве к МГБ, Инв. бр. 2404 41. Др шка но жа и ту чак Бе о град (Sin gi du num) не по знат ло ка ли тет Брон за, ли ве ње, уре зи ва ње Сре ди шњи део др шке, ше сто у га о ног пре се ка, ода кле се је дан крај ку пасто про ши ру је и за вр ша ва у об ли ку ква дра та. С дру ге стра не је ваљ ка сти део те ла, на чи јем кра ју се на ла зе два раз дво је на кра ка. Ди мен зи је: ду жи на 6,3 cm, ди мен зи је гла ве 1,7 х 0,2 cm, де бљи на др шке 0,8 cm Да то ва ње: III век МГБ, Инв. бр. АА/2859 42. Шпа хел сон да Бе о град (Sin gi du num) ци вил но на се ље Брон за, ли ве ње, ко ва ње Шпа хтла пра во у га о ног об ли ка и пре се ка. Др шка у гор њем де лу пра во у гао на, по том кру жна, за вр ша ва се ма сли на стим за де бља њем. Ди мен зи је: ду жи на 15,8 cm, ду жи на шпа хтле 5,7 cm, ши ри на шпа хтле 1,3 cm Да то ва ње: II IV век МГБ, Инв. бр. АА/ 4649 38
43. Шпа хел сон да Бе о град (Sin gi du num) ци вил но на се ље Брон за, ли ве ње, ко ва ње Ма ња шпа хтла тро у га о ног об ли ка са оштр ом гор њом иви цом. Др шка овал на, за вр ша ва се иглом. Ди мен зи је: ду жи на 13,8 cm Да то ва ње: III век МГБ, Инв. бр. АА/4629 44. Жр тве ник Стој ник, има ње С Ни ко ли ћа Ка ме ни ци пус од си вог креч ња ка, ко јем не до ста ју гор њи и до њи де сни угао. Очу ва на је ле ва акро те ри ја и део кру жног ис пуп че ња. По том сле ди нат пис у осам ре дова, чи ја ви си на сло ва је од 5 до 3,5 cm. VA LE TU DI NA RI UM COH(OR TIS) II AUR(ELI AE) NOV(AE) (MIL LI A RI AE) EQU IT(ATAE) C(IVI UM) R(OMA NO RUM) T. BE BE NI US IU STUS PRE(FAC TUS) IMP(ERA TO RE) C(OM MO DO) II ET VE RO II CO(N)S(ULI BUS). У ли га ту ри су у дру гом ре ду VM, у че твр том ре ду VIT, и у ше стом ре ду AE. Текст у пре во ду: Жр тве ник бол ни ци по ста вља Тит Бе бе ни ус ко ман дант ко њич ке је ди ни це II Ау ре ли а на no vae mil li a ri ae за вре ме ка да су по дру ги пут би ли кон зу ли Ко мод и Вер. Ди мен зи је: 80 х 35,5 х 18,5 cm Да то ва ње: 179. го ди на на ше ере МГБ, Инв. бр. 4635 39
Ме ди цин ски алат ком плет (оста ва) 45. Спе ку лум Рав на Ti ma cum Mi nus, утвр ђе ње, сек тор III Брон за, ли ве ње Ди мен зи је: ду жи на 26 cm Да то ва ње: III IV век За ви чај ни му зеј Кња же вац, Инв. бр. 84. 46. Спа ту ла Рав на Ti ma cum Mi nus, утвр ђе ње Брон за, ли ве ње Ди мен зи је: ду жи на 11 cm Да то ва ње: III IV век За ви чај ни му зеј Кња же вац, Инв. бр. 715. 47. Спа ту ла Рав на Ti ma cum Mi nus, утвр ђе ње Брон за, ли ве ње Ди мен зи је: ду жи на 13 cm Да то ва ње: III IV век За ви чај ни му зеј Кња же вац, Инв. бр. 12. 48. Скал пел Рав на Ti ma cum Mi nus, утвр ђе ње Брон за, ли ве ње (два фраг мен та ко ја се спа ја ју) Ди мен зи је: ду жи на 11,5 cm Да то ва ње: III IV век За ви чај ни му зеј Кња же вац, Инв. бр. 3. 49. Игла Рав на Ti ma cum Mi nus утвр ђе ње Брон за, ли ве ње Ди мен зи је: ду жи на 8 cm Да то ва ње: III IV век За ви чај ни му зеј Кња же вац, Инв. бр. 318. 40
50. Игла Рав на Ti ma cum Mi nus, утвр ђе ње Брон за, ли ве ње Ди мен зи је: ду жи на 11,5 cm Да то ва ње: III IV век За ви чај ни му зеј Кња же вац, Инв. бр. 93. 51. Игла Рав на Ti ma cum Mi nus, утвр ђе ње Брон за, ли ве ње Ди мен зи је: ду жи на 13 cm Да то ва ње: III IV век За ви чај ни му зеј Кња же вац, Инв. бр. 843. 52. Ши ло Рав на Ti ma cum Mi nus, утвр ђе ње Брон за, ли ве ње Ди мен зи је: ду жи на 11,5 cm Да то ва ње: III IV век За ви чај ни му зеј Кња же вац, Инв. бр. 453. 53. Ту бус Рав на Ti ma cum Mi nus, утвр ђе ње Брон за, ли ве ње Ди мен зи је: ду жи на 5 cm Да то ва ње: III IV век За ви чај ни му зеј Кња же вац, Инв. бр. 948. 54. Ка ши чи ца це диљ ка Рав на Ti ma cum Mi nus, утвр ђе ње Брон за, ли ве ње Ди мен зи је: ду жи на 7,5 cm Да то ва ње: III IV век За ви чај ни му зеј Кња же вац, Инв. бр. 71. 41
Изложба Човек и здравље 42
55. Ин стру мент Зби р ка Ду њић Bронза, ли ве ње, ис ку ца ва ње, уре зи ва ње Те ло ин стру мен та вре те на стог об ли ка, укра ше но уви је ном жи цом. Ди мен зи је: дужина 7,2 cm Да то ва ње: II век НМБ, Инв. бр. D 968 56. Спа ту ла Зби р ка Ду њић Брон за, ли ве ње, ис ку ца ва ње Те ло кру жног пре се ка са пло ча стим за вр шет ком. Ди мен зи је: дужина 17,2 cm Да то ва ње: II III век НМБ, Инв. бр. D 978 57. Сон да au ri scal pi um Зби р ка Ду њић Брон за, ли ве ње, ис ку ца ва ње Сон да те ла кру жног пре се ка са пло ча стом гла вом. Ди мен зи је: дужина 11,0 cm Да то ва ње: II век НМБ, Инв. бр. D 1004 58. Сон да au ri scal pi um Зби р ка Ду њић Брон за, ли ве ње, ис ку ца ва ње Сон да те ла кру жног пре се ка са пло ча стом, ста ње ном гла вом. Ди мен зи је: дужина 14,5 cm Да то ва ње: II век НМБ, Инв. бр. D 1005 59. Сон да au ri scal pi um Зби р ка Ду њић Брон за, ли ве ње, ис ку ца ва ње, уре зи ва ње Сон да те ла кру жног пре се ка са пло ча стом ста ње ном гла вом. Ди мен зи је: дужина 10,0 cm Да то ва ње: II век НМБ, Инв. бр. D 1006 43
60. Сон да au ri scal pi um Зби р ка Ду њић Брон за, ли ве ње, ис ку ца ва ње Сон да по ви је ног те ла кру жног пре се ка са пло ча стом ста ње ном гла вом. Ди мен зи је: дужина 11,5 cm Да то ва ње: II век НМБ, Инв. бр. D 1007 61. Сон да au ri scal pi um Зби р ка Ду њић Брон за, ли ве ње, ис ку ца ва ње, уре зи ва ње Сон да те ла кру жног пре се ка са пло ча стом ста ње ном гла вом. Ди мен зи је: дужина 13,4 cm Да то ва ње: II век НМБ, Инв. бр. D 1009 62. Сон да au ri scal pi um, Зби р ка Ду њић Брон за, ли ве ње, ис ку ца ва ње Те ло кру жног пре се ка са кру жно об ли ко ва ном пло ча стом гла вом. Ди мен зи је: дужина 8,9 cm Да то ва ње: II III век НМБ, Инв. бр. D 1010 63. Сон да cyant hi sco me la Зби р ка Ду њић Брон за, ли ве ње, ис ку ца ва ње, уре зи ва ње Сон да тор ди ра ног те ла, овал но про фи ли са ног вр ха, до њег де ла чу на сто об ли ко ва ног у ви ду ре ци пи јен та. Ди мен зи је: дужина 17,2 cm Да то ва ње: II век НМБ, Инв. бр. D 1014 64. Сон да cyant hi sco me la Зби р ка Ду њић Брон за, ли ве ње, ис ку ца ва ње, уре зи ва ње Сон да та њег те ла кру жног пре се ка, овал но про фи ли са ног вр ха, до њег де ла чу на сто об ли ко ва ног у ви ду ре ци пи јен та. Ди мен зи је: дужина 16,8 cm Да то ва ње: II век НМБ, Инв. бр. D 1015 44
65. Сон да cyant hi sco me la, Зби р ка Ду њић Брон за, ли ве ње, ис ку ца ва ње, уре зи ва ње Сон да та њег те ла кру жног пре се ка, вре те на сто про фи ли са ног вр ха, доњег де ла чу на сто об ли ко ва ног у ви ду ре ци пи јен та. Ди мен зи је: дужина 14,4 cm Да то ва ње: II век НМБ, Инв. бр. D 1016 66. Сон да cyant hi sco me la Зби р ка Ду њић Брон за, ли ве ње, ис ку ца ва ње, уре зи ва ње Сон да та њег те ла кру жног пре се ка, овал но про фи ли са ног вр ха, до њег дела чу на сто об ли ко ва ног у ви ду ре ци пи јен та. Ди мен зи је: дужина 19,7 cm Да то ва ње: II век НМБ, Инв. бр. D 1018 67. Сон да cyant hi sco me la Зби р ка Ду њић Брон за, ли ве ње, ис ку ца ва ње, уре зи ва ње Сон да са др шком вре та сто про фи ли са ном и пло ча стом рад ном по вр шином у об ли ку овал ног ли ста, су же ног при дну. Ди мен зи је: дужина 19,7 cm Да то ва ње: II век НМБ, Инв. бр. D 1020 68. Мер кур бо ца Зби р ка Ду њић Ста кло, ка луп Мер кур бо ца ква драт не фор ме, ду жег ци линд трич ног вра та хо ри зон тално раз гр ну тог, пр сте на сто про фи ли са ног обо да. Дно че твр та сто. Ра ђе на од про зир ног ста кла жућ ка сто зе лен ка сте бо је (у струк ту ри цр ти це и меху ри ћи). Ди мен зи је: дужина 17,2 cm, R обо да 2,7 cm, R дна 2,7 x 2,7 cm. Да то ва ње: II век НМБ, Инв. бр. D 868 45
69. Мер кур бо ца Зби р ка Ду њић Ста кло, ка луп Мер кур бо ца хек са го нал не фор ме, ду жег ци линд трич ног вра та хо ри зон тално раз гр ну тог, пр сте на сто про фи ли са ног обо да. Дно ше сто у га о но, рав но. На дну ви дљив пе чат S(I)P A. Ра ђе на од про зир ног ста кла зе лен ка сте бо је (у струк ту ри цр ти це и ме ху ри ћи). Ди мен зи је: дужина 14,0 cm., R обо да 2,4 cm, R дна 2,5 x 3,0 cm Да то ва ње: II III век НМБ, Инв. бр. D 869 70. Ку ти ја ти па lu cu la men tum Зби р ка Ду њић Брон за, ли ве ње, ис ку ца ва ње, ле мље ње, са ви ја ње, уре зи ва ње, гла ча ње Ку ти ја у фор ми ква дра са по крет ним по клоп цем ко ји се увла чи у ду же стране. Уну тра шњост ку ти је по де ље на на че ти ри пра во у га о на одељ ка ко ји има ју сво је по клоп це са ма лом жи ча ном др шком. Је дан по кло пац не до ста је. На ужој стра ни ку ти је са чу ва на кру жна нит на. По вр ши на по кло па ца укра ше на уре за ним ли ни ја ма ко је фор ми ра ју пра во у га о ни ке. Ди мен зи је: дужина 12,4 cm; ширина 7,3 cm; висина 3,2 cm Да то ва ње: II III век НМБ, Инв. бр. D 1220 71. Гу тус (си саљ ка) Зби р ка Ко смај, не кро по ла Гу бе ре вац Го ми ли це, гроб 162 (Ма ла Ко па шни ца Са се II) Ста кло, ду ва ње Си саљ ка (гу тус) овал ног ре ци пи јен та ко со по ста вље ног ци лин дрич ног вра та, хо ри зон тал но раз гр ну тог, пр сте на сто про фи ли са ног обо да. На среди ни ре ци пи јен та на ла зи се ко со по ста вљен си сак. Дно уду бље но. Ра ђен од про зир ног ста кла зе лен ка сте бо је (у струк ту ри ви дљи ви ме ху ри ћи). Си сак де ли мич но ре кон стру и сан. Ди мен зи је: дужина 8,5 cm; ширина 6,0 cm; висина 6,8 cm; R 3,3 cm; R дна 4,2 cm. Да то ва ње: пр ва по ло ви на II ве ка НМБ, Инв. бр. G 375 46
72. Бо ца Зби р ка Ко смај, не кро по ла Гу бе ре вац Го ми ли це, гроб 126 (Ма ла Ко па шни ца Са се II) Ста кло, ду ва ње Бо ца по лус фе рич ног ре ци пи јен та, ду жег ци лин дрич ног вра та, хо ри зонтал но раз гр ну тог, пр сте на сто про фи ли са ног обо да. Дно уду бље но. Рађе на од про зир ног ста кла, зе лен ка сте бо је (у струк ту ри цр ти це). На дну нат пис QOP/ AEF. Ди мен зи је: дужина 15,0 cm; R обо да 4,3 cm; R отво ра 2,6 cm; R дна 9,1 cm Да то ва ње: дру га по ло ви на I ве ка НМБ, Инв. бр. G 170 73. Бо ца Зби р ка Ко смај, не кро по ла Гу бе ре вац Го ми ли це, гроб 126 (Ма ла Ко па шни ца Са се II) Ста кло, ду ва ње Бо ца ви со ког ци лин дрич ног ре ци пи јен та крат ког ци лин дрич ног вра та хо ри зон тал но раз гр ну тог пр сте на сто про фи ли са ног обо да, бла го уду бљеног дна. Ра ђе на од про зир ног ста кла зе лен ка сте бо је. Ди мен зи је: дужина 10,4 cm; R обо да 3,6 cm; R отво ра 1,5 cm; R дна 4,1 cm Да то ва ње: дру га по ло ви на I ве ка НМБ, Инв. бр. G 161 74. Бо ца Зби р ка Ко смај, не кро по ла Гу бе ре вац Го ми ли це, гроб 126 (Ма ла Ко па шни ца Са се II) Ста кло, ду ва ње Бо ца ви со ког ци лин дрич ног ре ци пи јен та крат ког ци лин дрич ног вра та (де фор ми сан) хо ри зон тал но раз гр ну тог пр сте на сто про фи ли са ног обода, бла го уду бље ног дна. Ра ђе на од про зир ног ста кла зе лен ка сте бо је. Ди мен зи је: дужина 10,9 cm; R обо да 3,5 cm; R отво ра 1,5 cm; R дна 4,3 cm Да то ва ње: дру га по ло ви на I ве ка НМБ, Инв. бр. G 162 47
75. Бо ца Зби р ка Ко смај, не кро по ла Гу бе ре вац Го ми ли це, гроб 126 (Ма ла Ко па шни ца Са се II) Ста кло, ду ва ње Бо ца ви со ког ци лин дрич ног ре ци пи јен та крат ког ци лин дрич ног вра та хо ри зон тал но раз гр ну тог пр сте на сто про фи ли са ног обо да, бла го уду бљеног дна. Ра ђе на од про зир ног ста кла зе лен ка сте бо је. Ди мен зи је: дужина 10,4 cm; R обо да 3,6 cm; R отво ра 1,7 cm; R дна 3,9 cm Да то ва ње: дру га по ло ви на I ве ка НМБ, Инв. бр. G 163 76. Бо ца Зби р ка Ко смај, не кро по ла Гу бе ре вац Го ми ли це, гроб 126 (Ма ла Ко па шни ца Са се II) Ста кло, ду ва ње Бо ца ви со ког ци лин дрич ног ре ци пи јен та крат ког ци лин дрич ног вра тахо ри зон тал но раз гр ну тог пр сте на сто про фи ли са ног обо да, бла го уду бљеног дна. Ра ђе на од про зир ног ста кла зе лен ка сте бо је. Ди мен зи ја: дужина 10,7 cm; R обо да 3,2 cm; R отво ра 1,7 cm; R дна 4,3 cm Да то ва ње: дру га по ло ви на I ве ка НМБ, Инв. бр. G 164 77. Бо ца Зби р ка Ко смај, не кр о по ла Гу бе ре вац Го ми ли це, гроб 126 (Ма ла Ко па шни ца Са се II) Ста кло, ду ва ње Бо ца ви со ког ци лин дрич ног ре ци пи јен та крат ког ци лин дрич ног вра та хо ри зон тал но раз гр ну тог пр сте на сто про фи ли са ног обо да, бла го уду бљеног дна. Ра ђе на од про зир ног ста кла зе лен ка сте бо је. Ди мен зи је: дужина 10,7 cm; R обо да 3,6 cm; R отво ра 1,5 cm; R дна 3,9 cm Да то ва ње: дру га по ло ви на I ве ка НМБ, Инв. бр. G 165 48
78. Ку ти ја за ле ко ве Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње, уре зи ва ње, пунк ти ра ње Ци лин дрич на ку ти ја укра ше на ни зом кон цен трич них пр сте но ва по де љених у че ти ри по ља. Дно уду бље но, у сре ди ни ку па сто ис пуп че но, са тачком у сре ди ни. Ди мен зи је: дужина 11,2 cm, R 1,2 cm Да то ва ње: II век МНТ, Инв. бр. бб 79. Ку ти ја за ле ко ве Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње, уре зи ва ње Ци лин дрич на ку ти ја ко јој не до ста је дно. По кло пац у гор њем де лу незнат но про ши рен и укра шен кон цен трич ним пр сте но ви ма. До њи део кути је има укра се при са мом дну. Ди мен зи је: дужина 11,3 cm, R 1,5 cm Да то ва ње: II век МНТ, Инв. бр. бб 80. Ку ти ја за ле ко ве Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње, уре зи ва ње Ци лин дрич на ку ти ја ко јој не до ста ју оба дна. Је дан део ку ти је се при дну ко нич но про ши ру је и на пре ла зу се на ла зе два кон цен трич на пр сте на. У гор њем де лу су два по ља од по три пр сте на, а на дру гом де лу, мо жда поклоп цу, су два кон цен трич на пр сте на. Ди мен зи је: дужина 11,1 cm, R у сре ди ни 1,4 cm, R до ле 1,9 cm Да то ва ње: II век МНТ, Инв. бр. бб 49
81. Ин стру мент сти лус Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње, ко ва ње, уре зи ва ње Кру жна др шка по де ље на на ви ше сег ме на та. Укра ше на хо ри зон тал ним ли ни ја ма, фа це ти ра на сег мен ти ма и мре жа стим ор на мен том. Је дан крај тра пе зо ид ног об ли ка са оштр ом иви цом, дру ги у об ли ку игле. Ди мен зи је: дужина 11,6 cm Да то ва ње: крај I пр ва по ло ви на II ве ка МНТ, Инв. бр. бб 82. По су ди ца Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње, уре зи ва ње, пунк ти ра ње Лоп таст ре ци пи јент, на гла ше ног хо ри зон тал ног обо да, на ко ме су два кон цен трич на пр сте на. Ис под обо да на ла зе се три плит ке ка не лу ре. На пре ла зу ка дну су три кон цен трич на пр сте на, а са мо дно је уву че но и има два на гла ше на пр сте на са тач ком у сре ди ни. Са уну тра шње стра не, на дну су кон цен трич ни кру жи ћи око тач ке. Ди мен зи је: R 7,7 cm, висина 3,8 cm Да то ва ње: крај I пр ва по ло ви на II ве ка МНТ, Инв. бр. бб 83. Сон да (spat ho lo mea) Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње, ко ва ње, уре зи ва ње Ду га, ли сто ли ка шпа хтла, тро у га о но гпре се ка, са на гла ше ним бри дом по сре ди ни јед не стра не. Др шка ше сто у га о на, у гор њем де лу про фи ли са на, при кра ју кру жног пре се ка, за вр ша ва ово ид ним за де бља њем. Ди мен зи је: ду жи на 18,9 cm, ду жи на шпа хтле 6 cm, ши ри на шпа хтле 1,2 cm Да то ва ње: крај I пр ва по ло ви на II ве ка МНТ, Инв. бр. бб 50
84. Сон да (au ri scal pi o um) Ко сто лац (Vi mi na ci um) Сре бро, ли ве ње, ко ва ње Кру жна, рав на, гла ва по ста вље на под пра вим углом на те ло кру жног пресе ка, ко је се за вр ша ва шпи цем. Ди мен зи је: ду жи на 8,5 cm, R гла ве 0,5 cm Да то ва ње: крај I пр ва по ло ви на II ве ка МНТ, Инв. бр. бб 85. Сон да (cyat hi sco me la) Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње, уре зи ва ње Дуг ре ци пи јент, по лу лоп та стог пре се ка, фа це ти ра не спољ не стра не. Горњи део др шке про фи ли сан, ква драт но гпре се ка, за вр ша ва се са два пр стена. До њи део кру жног пре се ка, а на кра ју ово ид но за де бља ње. Ди мен зи је: ду жи на 13,9 cm Да то ва ње: крај I пр ва по ло ви на II ве ка МНТ, Инв. бр. бб 86. Сон да (cyat hi sco me la) Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње, уре зи ва ње Дуг лист плит ки ре ци пи јент, по лу лоп та стог пре се ка, фа це ти ра не спољ не стра не. При вр ху др шка пра во у га о ног пре се ка, а из ме ђу кон цен трич них пр сте но ва на ла зи се вре те наст део. Сре ди шњи део др шке ква драт ног пре се ка, за вр ша ва се са два пр сте на, по том те ло кру жног пре се ка, а на кра ју ово ид но за де бља ње. Ди мен зи је: ду жи на 17,8 cm, ду жи на ка ши чи це 4 cm, ши ри на ка ши чи це 0,9 cm Да то ва ње: крај I пр ва по ло ви на II ве ка МНТ, Инв. бр. бб 51
87. Пин це та Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње, ко ва ње, уре зи ва ње, по зла та Из у зет но укра ше на и мо де ло ва на гла ва ко ја по ла зи из ква драт не осно ве. Од ње се пружају два кра ка, са на гла ше ним ра ме ни ма, чи ји су кра је ви пови је ни ка уну тра. Ди мен зи је: ду жи на 14 cm Да то ва ње: крај I пр ва по ло ви на II ве ка МНТ, Инв. бр. 21 88. Пин це та Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње, ко вањ, уре зи ва ње Композитна гла ва пола зи из ква драт не осно ве, а за вр ша ва се ма лом кугли цом. Кра ци пра во у га о ног об ли ка и пре се ка, по ви је ни су ка уну тра. Ди мен зи је: ду жи на 14,6 cm Да то ва ње: крај I пр ва по ло ви на II ве ка МНТ, Инв. бр. 22 89. Ту чак Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње Дуг ту чак, пу но ли ве ње, чи ји се је дан крај за вр ша ва шпи цем, а дру ги је тру ба сто про ши рен, кру жан. Ди мен зи је: ду жи на 17,5 cm, R гла ве 1 cm Да то ва ње: II III век МНТ, Инв. бр. бб 52
90. Ту чак Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње Кла си чан ту чак чи ја су оба кра ја лев ка сто про ши ре на, за о бље на и кру жна. Ди мен зи је: ду жи на 25 cm, R го ре 4,8 cm, R до ле 2,8 cm, де бљи на у цен тру 2 cm Да то ва ње: II III век МНТ, Инв. бр. бб 91. Стри гил Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње, ко ва ње, уре зи ва ње Ма сив на пра во у га о на др шка за вр ша ва се пу но ли ве ном про фи ли са ном коцком, на ко јој су хо ри зон тал не ли ни је. Отвор на боч ној стра ни је пра во у гао ног об ли ка. Гор њи део др шке има на ста вак ко ји је на спо ља шњој стра ни укра шен ни зом фа це та ква драт ног, пра во у га о ног и овал ног об ли ка. За вр шава се ис пуп че њем, је зич ком, овал не иви це. Стру гач је за ле мљен за др шку и ње го ва спољ на стра на је фа це ти ра на на пет по ља. До њи део стру га ча има три пла стич на ре бра, а гор њи че ти ри овал на уду бље ња и ли ни ју ко ја пра ти са мо овал ни за вр ше так. Ди мен зи је: ду жи на 26,8 cm, ду жи на др шке 14,6 cm, ши ри на др шке 1 cm, ши ри на ка ши ке 2,8 cm Да то ва ње: II век МНТ, Инв. бр. 25 92. Стри гил Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње, ко ва ње, уре зи ва ње, пунк ти ра ње, сре бр на ин тар зи ја Ин стру мент из ра ђен из јед ног ко ма да. Др шка кру жног пре се ка, ку па стог об ли ка са елип са стим отво ром на кра ју. До њи део ква драт ног пре се ка, за вр ша ва се кру жним за де бља њем са тр ном у сре ди ни. Гор њи део др шке, од но сно стру га ли це је пра во у га он и укра шен ни зом хо ри зон тал них и косих цр та. Др шка на свим стра на ма укра ше на ка пљи ча стим ор на мен том са цр том по сре ди ни. Гор њи део стру га ча укра шен вер ти ка лом, од ко је се гра на ју спи ра ле окре ну те ка уну тра. На луч ном де лу стру га ча ин тар зо ва на сре бр на ли ни ја. Не до ста је гор њи део стру га ча. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 23,8 cm, ду жи на др шке 10,1 cm, R др шке од 0,5 1,2 cm, ши ри на ка ши ке 1,3 cm Да то ва ње: II век МНТ, Инв. бр. 24 53
93. Стри гил Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње, ко ва ње, уре зи ва ње, пунк ти ра ње Пра во у га о на др шка има на боч ној стра ни иден ти чан отвор, чи та вом чео ном ду жи ном. Врх олу ча стог стру га ча не до ста је. Гор ња стра на сту га ча укра ше на пунк ти ра њем чи та вом ду жи ном. Сме њу ју се мо ти ви ри бе, палми не гран чи це, окре ну тог ла ти нич ног сло ва С, ла ти нич ног сло ва В и спи ра ле ко ја се за вр ша ва ли сти ћем. Ди мен зи је: ду жи на 13,7 cm, ду жи на др шке 6,5 cm, ши ри на др шке 1 cm, ши ри на ка ши ке 2 cm Да то ва ње: крај II по че так III ве ка МНТ, Инв. бр. 23 94. Двој ни ин стру мент Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње, ко ва ње Др шка кру жног пре се ка пре ла зи на јед ном кра ју у тра пе за сто пло ча сто про ши ре ње ко је се за вр ша ва ку ки цом. Дру ги крај не до ста је. Ди мен зи је: ду жи на 10,6 cm Да то ва ње: крај I пр ва по ло ви на II ве ка МНТ, Инв. бр. бб 95. Сон да Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње, уре зи ва ње Очу ван до њи део др шке, сон де не по зна тог ти па. Гор њи део ква драт ног пре се ка, ис под ко га су два пр сте на, до њи кру жни, за вр ша ва ма сли на стим за де бља њем. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 8 cm Да то ва ње: II век МНТ, Инв. бр. бб 54
96. Сон да Ко сто лац (Vi mi na ci um) Сре бро, ли ве ње, ко ва ње, уре зи ва ње Ре ци пи јент тро у га о ног пре се ка, не до ста је му врх. У ко ре ну ка ши чи це про фи ли сан украс, др шка кру жног пре се ка, за вр ша ва ма сли на стим за дебља њем. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 15,2 cm, очу ва на ду жи на ка ши чи це 3,6 cm, ши ри на ка ши чи це 1,2 cm Да то ва ње: II век МНТ, Инв. бр. бб 97. Сон да Ко сто лац (Vi mi na ci um) Брон за, ли ве ње, ко ва ње, уре зи ва ње Ко со по ста вље на кру жна, пло ча ста гла ва на др шку ко ја је у гор њем де лу ква драт ног пре се ка, а на дру гом кра ју кру жна и за вр ша ва ма лим за де бљањем. Ди мен зи је: ду жи на 15,2 cm, R гла ве 0,4 cm Да то ва ње: крај I пр ва по ло ви на II ве ка МНТ, Инв. бр. бб 55
Изложба Човек и здравље Гроб ле ка ра, Г 1 1075, Ви ше гро ба ља, Ви ми на ци ум 98. Брон за на ку ти ја Ко сто лац (Vi mi na ci um), Ви ше гро ба ља Брон за ни лим, ко ва ње, ле мље ње, уре зи ва ње Ку ти ја у об ли ку ква дра са по клоп цем ко ји се увла чио у жљеб. Са сто ји се из три де ла: уну тра шњег са ка се та ма, је згра и опла те. По кло пац је на једној стра ни про фи ли сан, ка ко би до био оја ча ње у ве зи ме ха ни зма за за твара ње. Уну тра шњост је по де ље на по лу кру жно на три пре гра де, у ко ји ма су на ђе ни ме ди ка мен ти. На по клоп цу су ле жа ли ин стру мен ти, а на дну ку ти је па ле та. Ди мен зи је: ду жи на 13,5 cm, ши ри на 7,5 cm, ви си на 1,2 cm ду жи на поклоп ца 13,4 cm, ши ри на по клоп ца 7,3 cm, де бљи на по клоп ца 0,1 cm, а са про фи ли са ним оја ча њем 1,2 cm Да то ва ње: крај I пр ве де це ни је II ве ка НМП, Инв. бр. Г1 1075, Ц 10271 (03/3960) 56
99. Ц 10272 (03/3961) 8 брон за них ин стру ме на та: 4 скал пе ла, 3 сон де и 1 пин це та Скал пел Ко сто лац (Vi mi na ci um), Ви ше гро ба ља Брон за, ли ве ње, ко ва ње Скал пел са дво стру ким се чи вом, чи ја је др шка ше сто у га о ног пре се ка. Пре лаз из се чи ва у др шку кру жног пре се ка. Очу ван и део тро у га о ног про ши ре ња ко ји при па да др шки ин стру мен та. Да то ва ње: крај I пр ве де це ни је II ве ка НМП, Инв. бр. Г1 1075, Ц 10272 Скал пел Ко сто лац (Vi mi na ci um), Ви ше гро ба ља Брон за, ли ве ње, ко ва ње Скал пел са дво стру ким се чи вом, чи ја је др шка ше сто у га о ног пре се ка. Очу ван и део тро у га о ног про ши ре ња ко ји при па да др шки ин стру мен та. Да то ва ње: крај I пр ве де це ни је II века НМП, Инв. бр. Г1 1075, Ц 10272 Скал пел Ко сто лац (Vi mi na ci um), Ви ше гро ба ља Брон за, ли ве ње, ко ва ње Скал пел са дво стру ким ли сто ли ким се чи вом, чи ја је др шка пу но ли ве на ше сто у га о ног пре се ка, фраг мен ти ра на. Да то ва ње: крај I пр ве де це ни је II ве ка НМП, Инв. бр. Г1 1075, Ц 10272 Скал пел Ко сто лац (Vi mi na ci um), Ви ше гро ба ља Брон за, ли ве ње, ко ва ње Скал пел са дво стру ким ли сто ли ким се чи вом, чи ја је др шка пу но ли ве на ше сто у га о ног пре се ка, фраг мен ти ра на. Да то ва ње: крај I пр ве де це ни је II ве ка НМП, Инв. бр. Г1 1075, Ц 10272 57
Сон да Ко сто лац (Vi mi na ci um), Ви ше гро ба ља Брон за, ли ве ње, уре зи ва ње Гла ва је вре те на сто за де бља на и су жа ва се ка про фи ли са ном и фа се ти рано ор на мен ти са ном те лу. Врх игле ра ван и у про бој ном де ли оштар. Ди мен зи је: ду жи на 8,5 cm Да то ва ње: крај I пр ве де це ни је II ве ка НМП, Инв. бр. Г1 1075, Ц 10272 Сон да Ко сто лац (Vi mi na ci um), Ви ше гро ба ља Брон за, ли ве ње, уре зи ва ње Гла ва лоп та ста, а те ло би ко нич ног об ли ка и хек са го нал ног пре се ка. Ис под гла ве је про фи ли са на кон цен трич ним пр сте но ви ма. За вр ша ва се ку ком. Ди мен зи је: ду жи на 8,5 cm Да то ва ње: крај I пр ве де це ни је II ве ка НМП, Инв. бр. Г1 1075, Ц 10272 Сон да Ко сто лац (Vi mi na ci um), Ви ше гро ба ља Брон за, ли ве ње, уре зи ва ње Гла ва лоп та ста, а те ло би ко нич ног об ли ка и хек са го нал ног пре се ка. Испод гла ве је про фи ли са на кон цен трич ним пр сте но ви ма. За вр ша ва се куком. Ди мен зи је: ду жи на 9,2 cm Да то ва ње: крај I пр ве де це ни је II ве ка НМП, Инв. бр. Г1 1075, Ц 10272 Пин це та Ко сто лац (Vi mi na ci um), Пе ћи не Брон за, ли ве ње, ко ва ње, уре зи ва ње Гла ва ко нич на и про фи ли са на, кра ци рав ни и ква драт ног пре се ка. На кра је ви ма су, са уну тра шње стра не, оја ча ни и на зу бље ни. Ди мен зи је: ду жи на 9 cm Да то ва ње: крај I пр ве де це ни је II ве ка НМП, Инв. бр. Г1 1075, Ц 10272 58
100. Ка ме на па ле та Ко сто лац (Vi mi na ci um), Ви ше гро ба ља Ка мен, ре за ње, гла ча ње Па ле та, ле кар ска, на ђе на у ком пле ту са ку ти јом и дру гим ме ди цин ским ин стру мен ти ма и ме ди ка мен ти ма. На вен трал ној стра ни, ко ја је ле жа ла на зе мљи, на ла зе се два кон кав на уду бље ња. Ди мен зи је: ду жи на 11 cm, ши ри на 6 cm Да то ва ње: крај I пр ве де це ни је II ве ка НМП, Инв. бр. Г1 1075, Ц 10274 (03/3963) 101. Гво зде ни ин стру мент у фор ми че ки ћа Ко сто лац (Vi mi na ci um), ло ка ли тет Брест На др шци кру жног пре се ка, на ву че на је се ки ри ца. Др шка се на дру гом кра ју за вр ша ва шпи цем. Че кић има је дан крај ста њен, док је дру ги туп. Ди мен зи је: дужина 13,7 cm Да то ва ње: I II ве ка НМП, Инв. бр. Ц 691 (03/3940) 102. Брон за ни стри гил Ко сто лац (Vi mi na ci um), Пе ћи не Брон за, ли ве ње, ко ва ње Др шка ци лин дрич на, са уским пра во у га о ним отво ром за ка че ње. Стругач олу част са бла го ис кри вље ним вр хом. Ди мен зи је: ду жи на 26,6 cm, ду жи на др шке 10,2 cm Да то ва ње: II ве к НМП, Инв. бр. Ц 1468 103. Спе ци јал ни хи рур шки нож Ка ли ште Гра дац Брон за, ли ве ње, ис ку ца ва ње Ду га др шка, тор ди ра на на сре ди ни и се чи во ко је има об лик ли ста по ви јеног на јед ну стра ну. Се чи во је пер фо ри ра но са три кру жне ру пи це на доњем, про ши ре ном де лу. На дру гом кра ју др шке је ма ла кру жна спа ту ла. Ди мен зи је: ду жи на 17,6 cm Да то ва ње: I II ве к НМП Инв. бр. 354 59
Скра ће ни це: МГБ НМБ МНТ НМП Му зеј гра да Бе о гра да На род ни му зеј Бе о град Му зеј на у ке и тех ни ке, Бе о град На род ни му зеј По жа ре вац Изложба Човек и здравље 60
Сред њи век Ви зан ти ја, као глав ни но си лац тра ди ци је грч ке ме ди ци не антич ких ле ка ра Хи по кра та, Га ле на, Ари сти да, и ан тич ке фило со фи је, ујед но је има ла и уло гу чу ва ра ових зна ња, као и велику за слу гу за њи хо ва пре но ше ња у за пад ну Евро пу. Пр ве бол ни це у Ви зан ти ји на ста ју у ма на сти ри ма и ма на стир ским за јед ни ца ма. У по чет ку оне има ју уло гу скло ни шта за си ро ма шне бо лесни ке, не моћ не и ста ре, да би већ у VI ве ку по ста ле до бро уре ђе не устано ве под упра вом игу ма на ста ре ши не ма на сти ра. Већ у XII ве ку ово су би ле пот пу но уре ђе не ме ди цин ске уста но ве бол ни це. Нај ве ћа таква бол ни ца би ла је у Пан то кра то ро вом ма на сти ру у Ца ри гра ду, ко ју је осно вао 1136. го ди не ви зан тиј ски цар Јо ван II Ком нен. По узо ру на ову бол ни цу, срп ски краљ Ми лу тин, осно вао је бол ни цу и ме ди цин ску шко лу у ман сти ру Про дро мос. На уч на ме ди ци на је у Ви зан ти ји си сте ма ти зо вана у вре ме вла да ви не Кон стан ти на Пор фи ро ге ни та, а Те о фа нос На нос је са ста вио ен ци кло пе ди ју све у куп ног ме ди цин ског зна ња. Овим су се слу жи ли та да шњи ле ка ри и ме ди цин ски пи сци, као и мно го ка сни је на ши са ста вља чи ме ди цин ских ру ко пи са и ле ка ру ша. По чет ком XII ве ка, ка да је срп ска сред њо ве ков на др жа ва по ста ла по ли тич ки си гур на, чи ме су би ли ство ре ни усло ви за њен да љи кул тур ни раз вој, на ла зи мо и пр ве по ме не на ше на уч не ме ди ци не. Осни ва њем пр вих срп ских бол ни ца као и по ста нак пр вих ме дицин ских спи са ко је се од но се на њи хо во уре ђе ње, обе ле жен је пут ко јим ће се кре та ти срп ска ме ди ци на сред њег ве ка. Те бол ни це би ле су основа не по угле ду на бол ни це ко је су у то до ба по сто ја ле у Ви зан ти ји, што се ви ди из са мих ти пи ка и по ве ља осни ва ча. Има ле су уло гу ле чи ли шта ма на стир ске бра ће, па ако се оне по сма тра ју као уста но ве ко је су осно 61
ва не ис кљу чи во за ле че ње, он да би се мо гле увр сти ти у ред нај ста ри јих бол ни ца у Евро пи. 1 Са пу ним пра вом мо же се ре ћи да је осни вач на ше на уч не ме дици не био Св. Са ва. 2 Сво јим за ве шта њем ти пи ком Све ти Са ва је осно вао бол ни цу у Хи лан да ру 1199. го ди не, као и при Сту де ни ци 1208. го ди не. Хи лан дарским и Сту де нич ким ти пи ком про пи сао је на чин жи во та и ор га ни за ци ју ма на стир ских за јед ни ца, док је од ред ба ма у че тр де се тој гла ви ти пи ка О бол ни ци и о ра бо та ју шчих бо лен до нео пра ви ла устрој ства њи хо вог ра да. Она се по ду да ра ју са од ред ба ма та да шњих ви зан тиј ских ма на сти ра, са мо уме сто ле ка ра (као што је би ло у Ви зан ти ји) ов де бо ле сни ке оби ла зи игуман ма на сти ра. Ре кох го ре не што ма ло о бо ле сној бра ћи на шој. Игу ма но вој во љи, све што се ти че бри ге о њи ма, на ло же но је. Јер тре ба и о њи ма ви ше зна ти. За по ве да мо, да кле, да се иза бе ре бо ле снима ће ли ја ко ја је по из гле ду до бро ус пе ла бол ни ца; и по сте ље по ста ви ти бо ле сни ма за ле жа ње и од мор, и ра бот ни ка им дати ка ко би им по ма гао у све му. Ако ли мо јим гре си ма мно ги у бо лест пад ну, да им се да ју два ра бот ни ка, ару ла ве ли ка, то јест ог њи ште од ме та ла ско ва но и пре но си во. А на ње му ће те бо ле сни ма укроп то пи ти и дру го што им је за уте ху, по мо гућ ству, што је за је ло и пи ће и за оста ле по тре бе. Игу ман сваг да, не рет ко, у бол ни цу не ка до ла зи и све срд но по се ћу је бра ти ју и сва ко ме до но си по треб но. А бра ти ја на ша бо ле сна, да се, узда ју ћи се у ово, не рас пу сти тра же ћи су ви шно не што што ни кад ни су ни чу ли, ни ви де ли ни оку си ли, већ не ка се уз др же и сме р ни бу ду, за до вољ ни оним са мо че му је вре ме и што је мо гу ће ма на сти ру до не ти, то да им се до не се. Ако ли им и слу жи те, за по ве сти ра ди ко ју за по ве ди смо, ипак не дозво ља ва мо да из во ље ва ју. Ми сли мо да жи ве сме р но, као што при ли чи мо на си ма, да и они за тр пе ље ње при ме на гра ду, а то је уз др жа ва ње од по хо та и од бо ло ва ту га, за ступ ник да им бу де од Бо га ра ди на сла де. Не ка вам бу де ово! 1 Ćo ro vić, V., Les ho pi ta ux en Ser bie an Moyen Age, Ме ди цин ски пре глед, XI II, 1938, стр. 142. 2 Ка тић, Р., Срп ска ме ди ци на од IX до XIX ве ка, Бе о град 1967, стр. 101. 62
Сте фан Урош III дао је да се са гра ди 1330. го ди не не да ле ко од ма насти ра Де ча ни, бол ни ца са спе ци ја ли стич ким оде ље њи ма за епи леп тич не, узе те и ле про зне. 3 Уре ђе на је по узо ру на ону у Пан то кра то ро вом ма на стиру у Ца ри гра ду. Цар Ду шан је 1343. го ди не, осно вао бол ни цу у свом ма насти ру Све тих Ар хан ђе ла код При зре на. Та је бол ни ца има ла 12 кре ве та, а пре ма ти пи ку ни је сме ла би ти за не моћ ни ке и ста р це или убо жни ца, не го ис кљу чи во за бо ле сни ке. По чет ком XV ве ка, Сте фан Ла за ре вић је осно вао бол ни цу у Бе о гра ду, уз бе о град ску ка те дра лу и за по тре бе ле че ња до вео је, пре ко Ду бро вач ке ре пу бли ке, из у че ног ле ка ра. Бол ни ца се у из во ри ма спо ми ње као стра но при јем ни ца бољ ним, а има ла је и врт у ко ме се уз га јало ле ко ви то би ље, ка ко је то он да био оби чај у ма на сти ри ма. На ша сред њо ве ков на на уч на ме ди ци на XI I XV ве ка има ла је одли ке за пад њач ке ме ди ци не тог до ба, на ро чи то из обла сти кли нич ке меди ци не и фар ма ко те ра пи је, док се у по моћ ним ме ди цин ским на у ка ма (би о ло ги је и фи зи о ло ги је) ве ћи ном осе ћао ути цај ви зан тиј ске ме ди цине. Та ко ђе, упо зна ти су би ли са зна њи ма арап ске фар ма ци је, као и са вешти ном бал са мо ва ња ле ше ва. У Ср би ју сти жу ис ку ства у ле че њу из Итали је пре ко срп ских сред њо ве ков них при мор ских гра до ва на Ја дра ну, пре свих Ко то ра и Ду бров ни ка, ко ја пре но се шко ло ва ни ле ка ри и апо те ка ри. Ме ди цин ска зна ња из Ви зан ти је до но се ма хом ка лу ђе ри по срп ским или ви зан тиј ским ко ло ни ја ма на Ато су, Си на ју и Је ру са ли му. Вр ло ра но, већ 1263. го ди не, по че ло је пре во ђе ње Ше сто днев Јова на Ег зар ха, спис из по моћ них ме ди цин ских на у ка. Збор ни ци раз ли читих те ра пиј ских спи са, као што су Хо до шки ко декс (XIV XV век), Ија тосо фи ја о вса кој ве шти (XV век), Хи лан дар ски ме ди цин ски ко декс N 517, (сре ди на XVI ве ка) пред ста вља ју нај ста ри је те ра пиј ске ко дек се пи са не на род ним је зи ком, не са мо код Ср ба, не го код Сло ве на уоп ште. Ови списи не дво сми сле но го во ре о ни воу, успо ну и при пад но сти на ше сред њеве ков не на у ке европ ској ме ди ци ни тог до ба. Срп ска сред њо ве ков на на уч на ме ди ци на је у сво јој су шти ни предста вља ла ме ди цин ска зна ња ан тич ких ле ка ра, ма да је че сто са др жа ва ла и ма гиј ско-вер ске еле мен те. Иа ко овај вид ле че ња у да на шњем сми слу не пред ста вља ме ци ну, она је, ипак, нај ста ри ји на чин тра же ња ле ка за бо лести ко је по зна је људ ски род. Ка нон ска и апо криф на вер ска ме ди ци на, као и ве ро ва ње у из ле чи ву моћ све ти те ља (Св. Ку зма и Да мјан, Св. Пан те леј Holzschnitt auf Blatt recto von Brunschwick, Straßburg, 1512. 1. Уметност дестилације; 2. Смрт и медицина; 3. Алхемија, хемичар код пећи; 4. Алхемија, реторте 3 Ка рић, Р., На ком се ме сту на ла зи ла Де чан ска бол ни ца, Ac ta hi sto ri ca me di ci nae pharma ci ae ve te ri nae, Бе о град 1961, стр. 182 184. 63
мон), пред ста вља ју ути цај ви зан тиј ских спи са бо го слов ско-фи ло зоф ске књи жев но сти. Иа ко се ова кав вид ле че ња у сред њем ве ку ко ри стио у це лом хри шћан ском све ту, у срп ској цр кви се ве ро ва ло да нај ве ћу моћ из ле че ња има ју све ти те љи на шег по ре кла (Св. Са ва, Св. Си ме он, Ва си ли је Острошки). Оту да и ве ли ки број цр ка ва ко је су њи ма по све ће не, у ко ји ма се слави чу де сна моћ из ле че ња обо ле лих од ра зних бо ле сти. По ред тог ве ро ва ња у чу до твор не мо ћи ле че ња по је ди них све та ца, за ле че ње су се ко ри сти ле и стру го ти не са ико на, ко је су се пи ле по ме ша не са ви ном. При то ме се води ло ра чу на да се са стру же бо ја са оног де ла ико не ко ји је од го ва рао оболе лом де лу те ла или ор га на. Осим то га, ве ро ва ло се да сва ку бо лест иза зи ва од ре ђе ни де мон, а епи де ми је и све ве ли ке не сре ће ко је су мо гле за де си ти чо ве ка иза зи ва ле су ве шти це. За из ле че ње ова квих обо ље ња ко ри шће не су ка нон ске мо ли тве, ко је је при зна ва ла зва нич на цр ква, и оне ко је ни су би ле при зна те апо криф не мо ли тве. У ове свр хе нај чи та ни ја је би ла Мо ли тва све тих вра ча. Ве ра у моћ ис це ље ња по мо ћу мо ли тве би ла је ве о ма ра ши рена, као и чи та ње псал ми и ра зних по гла вља из Је ван ђе ља. Тур ским осва ја њи ма на ших про сто ра пре ки нут је раз вој ме ди цине, као и це ло куп не срп ске кул ту ре. То је раз лог што ће срп ска ме ди цина, све до по ја ве пр вог ле ка ра Ср би на Јо ва на Апо сто ло ви ћа (1757) са док тор ском ди пло мом уни вер зи те та у Је ни, оста ти на те ме љи ма зна ња сред ње ве ков не за пад но е вроп ске ме ди цин ске шко ле, ко ја је оста ви ла вели ког тра га у са чу ва ним пи са ним спо ме ни ци ма срп ске ме ди ци не. Holzschnitt auf Blatt recto von Brunschwick, Straßburg, 1512. 1. Уметност дестилације; 2. Дестилација, у знаку рака; 3. Преглед апотеке; 4. Opera Medico Chirurgica ; 5. Уметност дестилације; 6. Свети Кузма и Дамјан 64
Ка та лог 1. Ин стру мент за из вла че ње ме та ка са свр длом Бол ни ца ма на сти ра Све ти Ге ор ги је у Да бру Гво жђе, рас ки ва ње Игла је од пу ног гво жђа. На ру ко хва ту рас ко ва на, бла го про фи ли са на, с кра је ви ма за де бља ним и из ву че ним у за ту па сте за вр шет ке. Ис под ру кохва та је на вој са свр длом. Ди мен зи је ин стру мен та: ду жи на 307 mm, ду жи на це ви 206 mm, на вој де бљи не 6 mm, ду жи не 34 mm Да то ва ње: око 1520. го ди не Срп ска пра во слав на епар хи ја Ми ле ше во 2. Хи рур шки ше стар Бол ни ца ма на сти ра Све ти Ге ор ги је у Да бру Гво жђе, ко ва ње Оба кра ка ше ста ра су шпи ца ста бла го по ви је на уну тра, док су при вр ху иста ње на и спо је на. Оба кра ка ст укра ше на спи рал ним усе ца њи ма иви ца са по две па ра лел не ли ни је. Те ло ше ста ра је по сре ди ни ква драт но 6,2 х 5 mm. Ди мен зи је: ду жи на 74 mm, те ло ше ста ра 6,2 х 5 mm Да то ва ње: по че так XVI века Срп ска пра во слав на епар хи ја Ми ле ше во 3. Хи рур шки нож Бол ни ца ма на сти ра Све ти Ге ор ги је у Да бру Гво жђе, ко ва ње Нож је пло ча стог, ши ро ког те ла, са луч ним се чи вом. Др шка је окру гла, с усад ни ком че твр та стог пре се ка. На но жу, при др шци је ду бо ко ути снут жиг. Ди мен зи је: 166 х 70 mm Да то ва ње: XVI век Срп ска пра во слав на епар хи ја Ми ле ше во 65
4. Ви љу шка за ам пу та ци ју Бол ни ца ма на сти ра Све ти Ге ор ги је у Да бру Гво жђе, ко ва ње Ин стру мент је об ли ка ви љу шке сa два зуп ца шпи ца стих за вр ше та ка. Руко хват је окру гао са жле бом по сре ди ни. Усад ник је ква драт ног пре се ка, су жа ва се пре ма кра ју. Ди мен зи је: укуп на ду жи на 135,8 mm, ду жи на зуп ца 70 mm, ду жи на усадни ка 36,8 mm, ши ри на ру ко хва та 4,4 mm, преч ник отво ра ал ке 14 mm Да то ва ње: XVII век Срп ска пра во слав на епа р хи ја Ми ле ше во 5. Двој ни ин стру мент Бол ни ца ма на сти ра Све ти Ге ор ги је у Да бру Сре бро На јед ном кра ју је ру ко хват ин стру мен та је са на во јем, док је на дру гом кра ју сфе рич на ка ши чи ца. Дво стру ко се чи во,од но сно две рад не по вр шине, је ли сто ли ког об ли ка, са шпи ца стим за вр шет ком. Ди мен зи је: очу ва на ду жи на 89 mm, ду жи на ру ко хва та 40 mm Срп ска пра во слав на епа р хи ја Ми ле ше во 6. На о ча ре, функ ци о нал но по ма га ло Бол ни ца ма на сти ра Све ти Ге о р ги је у Да бру Про фи ли са ни ба кар ни лим Про фи ли са на ба кар на опру га за осло нац на ко рен но са и два окви ра. Оштри део иде на го ре. Ди мен зи је: преч ник окви ра 31 mm, де бљи на окви ра 1,6 mm Да то ва ње: XVI век Срп ска пра во слав на епа р хи ја Ми ле ше во 7. Мер мер ни свећ њак Бол ни ца ма на сти ра Све ти Ге ор ги је у Да бру Срп ска пра во слав на епа р хи ја Ми ле ше во 66
8. Мер мер ни свећ њак Бол ни ца ма на сти ра Све ти Ге о р ги је у Да бру Срп ска пра во слав на епа р хи ја Ми ле ше во Изложба Човек и здравље 67
9. Медицинска алатка, виљушка за ампутацију Локаалитет Рас, Нови Пазар Датовање: XIII XIV век Музеј Рас, Нови Пазар, Инв. бр. 1086 10. Спатула и камена плочица за размазивање и мешање масти Локалитет Рас, Нови Пазар Датовање: XIII XIV век Музеј Рас, Нови Пазар, Инв. бр. 1389 и 1389/1 11. Лобања и доња вилица Локалитет Бачка Топола, Кланица (Банкерт) Аварски период Налаз из гроба 64 Градски музеј Суботица 12. Лобања са импресионом фрактуром Локалитет Капоња код Таванкута Црква и гробље XI XII век Налаз из јаме 33 Градски музеј Суботица 13. Десни фемур са фрактуром средине дијафизе Експонат без података о месту налаза Градски музеј Суботица 14. Кости десне потколенице Тибија фрактура дисталне трећине дијафизе Фибула фрактура средине дијафизе Локалитет: Капоња код Таванкута Црква и гробље XI XII век Налаз из јаме 32 Градски музеј Суботица 68
15. Тас теразија Царичин Град, археолошка ископавања Бронза, искуцавање Димензије: пречник 4,8 cm, тежина 5,55 gr Датовање: VI VII век Народни музеј Лесковац, Инв. бр. ЦГ/503 16. Тас теразија Царичин Град, археолошка ископавања Бронза, искуцавање Димензије: пречник 3,1 cm, тежина 3,65 gr Датовање: VI VII век Народни музеј Лесковац, Инв. бр. ЦГ/505 17. Тег Царичин Град, археолошка ископавања Бронза, ливење Димензије: дужина 0,9 cm, ширина 0,9 cm, дебљина 0,2 cm, тежина 1,5 gr Датовање: VI VII век Народни музеј Лесковац, Инв. бр. ЦГ/513 18. Тег Царичин Град, археолошка ископавања Бронза, ливење Димензије: дужина 1,3 cm, ширина 1,3 cm, дебљина 0,2 cm, тежина 4,15 gr Датовање: VI VII век Народни музеј Лесковац, Инв. бр. ЦГ/512 19. Стило Царичин Град, археолошка ископавања Бронза, ливење Димензије: дужина 12 cm, тежина 13,15 gr Датовање: VI VII век Народни музеј Лесковац, Инв. бр. ЦГ/960 69
20. Инструмент Царичин Град, археолошка ископавања Бронза, ливење Димензије: дужина 12,8 cm, тежина 14,90 gr Датовање: VI VII век Народни музеј Лесковац, Инв. бр. ЦГ/1095 21. Компас Царичин Град, археолошка ископавања Гвожђе, ковање Димензије: дужина 15,2 cm, тежина 40 gr Датовање: VI VII век Народни музеј Лесковац, Инв. бр. ЦГ/588 22. Балсамариум Царичин Град, археолошка ископавања Стакло, слободно дување Димензије: дужина 12,3 cm, ширина 2,7 cm, тежина 13,20 gr Датовање: VI VII век Народни музеј Лесковац, Инв. бр. ЦГ/321 23. Кашичица Царичин Град, археолошка ископавања Бронза, ковање Димензије: дужина 18 cm, ширина 1,4 cm,тежина 13 gr Датовање: VI VII век Народни музеј Лесковац, Инв. бр. ЦГ/963 24. Медицински инструмент? Царичин Град, археолошка ископавања Бронза, ливење Димензије: дужина 7,6 cm, ширина 0,2 0,5 cm, тежина 2,75 gr Датовање: VI VII век Народни музеј Лесковац, Инв. бр. ЦГ/1122 70
25. Клешта Локалитет Бучице Датовање: VI VII век Народни музеј Tоплице, Прокупље, Инв. бр. 87 26. Маказе Локалитет Бреговина Датовање: VI VII век Народни музеј Tоплице, Прокупље, Инв. бр. 321 27. Кука Локалитет Бреговина Датовање: VI VII век Народни музеј Tоплице, Прокупље, Инв. бр. 326 28. Стрелица Датовање: VI VII век Народни музеј Tоплице, Прокупље, Инв. бр. 374 Изложба Човек и здравље 71
Ампутација из 1750. Године, Хултон фототека William Hogarth, Заслуга суровости 1750. Хируршки захват у болници Св. Томе из око 1780. Краљевски колеџ хирурга, Енглеска Операција при прелому лобање, Дрворез из Chirurgiae Andreasa della Crocea, 1573. 72
АПОТЕКЕ Условно речено, медицина и фармација на тлу Војводине од доласка Словена представљају мешавину старословенске народне медицине, знања и искустава Илира, Келта, Римљана, Византинаца и свих оних народа који су у својим миграцијама овуда пролазили. Код старих Словена, посредовање између људи и демона обављали су врачеви, чаробњаци, бајалице, жреци, вешци који обављају и све послове око лечења. Лик тог првог лечника исти је код свих старих словенских народа. Њега су називали именом Валви или Волхву. Из тих времена у нашем језику су остале речи боловати (од бајалица, бајати), отров (од трава, о-трава), врач (и данас назив за лекара у Русији). Исти називи за многе биљке, код Словена, говоре нам да су их они не само добро познавали, него су их и користили у лековите сврхе. Познато нам је да су од хмеља и јечма правили алкохолна пића, као и од меда (медовина). По др Јовану Туцакову ранари и лекари римских легија на овим просторима повремено су у Бачкој и Банату сакупљају лековито биље, а понекад су и куповали дроге доношене са севера. Римски медицинари знали су да је Фрушка Гора тако богата лековитим биљем, препознавали су га и користили. У средњoвековној српској држави поред манастирских апотека још су једино поједине војне јединице имале своје приручне апотеке. Из Хиландарског медицинског кодекса бр. 517 видимо да су код нас, у средњем веку, неговане све гране научне фармације, како сама material medica, тако и токсикологија. Фармаколошки спис садржи 147 лекова, углавном биљног порекла. Апотека, у данашњем смислу те речи, као самостална, законом призната, и стручно контролисана здравствена установа, настала је 73
почетком XIII века у Јужној Италији, односно у Сицилијанској држави. Доношењем Едикта Фридриха II из 1240. године, да би се законски регулисало лечење, први пут се ова два занимања, лекара и апотекарам, законом раздвајају. По узору на овај закон, почињу се оснивати прве апотеке у Средњој и Северној Европи, првенствено у већим градовима, где су то омогућавале економске, политичке и културне прилике. Продор Турске у Европу донекле је пореметио успон европске фармације, нарочито у крајевима које је освојила и дуго држала под својом влашћу.научна фармација у крајевима наше земље који су били под турском влашћу скоро уопште није постојала. Лекове су продавали домаћи и страни путујући лекари и трговци. На територији Војводине, развој апотекарства био је поспешен у XVIII и почетком XIX века успоставом стабилне државе, Аустријске царевине и доношењем нових здравствених закона који су важили и за ову територију. Tako je, удругој половини XVIII века, тачније 02.06.1770. године, царица Марија Терезија објавила, по савету Ван Свитена 1, NormativumSanitatis 2, односно Generalsanitätsnormativum који је важио на територији Војводине, са мањим допунама све до 1870. године. Овим законом посвећена је велика важност здравственој служби, уведен је и одржаван ред у подручју здравства. Уведена је, у мирнодопском стању, чак и смртна казна за оне који се не придржавају здравствених прописа. Нове законске мере предвиђале су поделу санитета на војни и грађански, јасно дефинисале послове лекара, апотекара, бербера и бабица, а за отварање апотека потребна је била концесија. У раду апотека, строго се водило рачуна да се придржава важећих прописа о квалитету лекова, стручном и квалитетном раду, таксе (Taxamedicamentorum), стручних књига и свих обавеза по уредбама и законима. Њихов рад се одвијао под будним оком градских, жупанијских и државних власти. За њихово отварање морала се тражити дозвола од Градског представништва, а надзор о раду апотека био је обавезан и 1 Gerard van Swieten (1700. Леиден 1777. Беч), холандски лекар, од 1745. године лични лекар царице Марије Терезије, увео нове законе у здравству, реформисао образовни систем на Медицинском факултету, оснивач Ботаничке баште, Хемијске лабораторије, подучавао о клиничким инструментима. 2 Милан Мићић, Прописи о апотекама у Аустријском NormativumSanitatis из 1770. године, Фармацеут, 1972, бр. 4. 74
веома строг. Магистрати градова у Војводини, код давања препоруке за отварање апотеке водили су рачуна о потреби отварања, о локацији и реону рада, као и о објективним економским могућностима да апотека од своје зараде се издржава. Први апотекари у Војводини били су странци, који су се овде настањивали и који су кретали у пионирски посао побољшавања здравствене културе становништва.тек од времена њиховог доласка, ми можемо говорити о фармацији, или у ужем смислу апотекарству. Овде се многи болесници лече код жена врачара најчудноватијим лековима. То потиче од силног празноверја и незнања, нарочито код простијег света, премда признајем, у то сам се уверио и код најобразованијих. 3 Прва апотека отворена је у Новом Саду, тада Петроварадинском шанцу, 1740. године. Њен власник био је Тома Андрла. Апотеке су морале бити смештене у зградама са прикладним просторијама, у којима су се могле прикупљати, чувати, справљати и продавати лековите материје, а осим тога морале су имати просторије за стан апотекара, за његову породицу и његовог помоћника. Апотека треба да има таван за сушење биља, комору за чување резервног материјала, подрум и лабораторију са потребном апаратуром за израду лекова; најзад, адекватан просто за апотеку у ужем смислу, официну са потребним намештајем за смештање посуда, за држање лекова и уређајем и прибором за израду лекова по рецепту. Сталне посуде за држање лекова морале су имати сталне натписе. 4 Рад апотека је био под будним оком градских, жупанијских и државних власти. У погледу школовања у XVII и XVIII веку, апотекарство се сматрало вештином (Ars pharmaceutica). Међутим, врло брзо, установљено је да је фармација или апотекарска вештина, практична наука, која нас учи упознавању, скупљању, чувању и справљању лекова. Због тога је био неопходан предуслов изучавање ботанике, зоологије, минерологије, хемије и физике. Апотекарски студији на Универзитету трајао је две године, а такозване строге испите студенти су полагали на крају четвртог семестра. После успешно завршених студија стицало се звање магистра Изложба Човек и здравље 3 Шамс, Франц, Историјс Срема и Петроварадина, Нови Сад, 2013., стр. 201. 4 Мр Андрија Мирковић, Фармација у Срему од 1750 1850. године, Београд 1960, стр. 38. 75
Изложба Човек и здравље фармације ARTIS PHARMACEUTICAE MAGISTRUM. Они магистри фармације који су претходно имали завршену матуру, могли су након још два семестра студија на Универзитету, полагати за доктора фамације. Након стицања Универзитетске дипломе и звања магистра фармације, кандидат је морао радити још две године као помоћник, а тек након тога могао је тражити право за отварање, односно самостално вођење апотеке. Наши апотекари су своја знања стицали на Универзитетима Европе, у Прагу, Бечу, Будимпешти, Грацу, Коложвару, а касније на Свеучилишту у Загребу, основаном 1882. године, а затим и у Београду, на Фармацеутском факултету, основаном 1939. године. У погледу академског школовања, потребно је истаћи, да су Јевреји стекли могућност за студије фармације 1860. године, а то исти допуштено је женама 1900.године. До краја Другог светског рата у Новом Саду радило је 10 цивилних апотека. 76
77 Архив града Новог Сада План новосадских апотека из 1944. Ф. 259, 43522
Списак новосадских апотека: ПРВА КОД ЦРНОГ АРАПИНА, основана 1740. 1740. први власник и оснивач Тома Андрла Од 1781. носи назив КОД СВ. ТРОЈСТВА Од 1828. апотекарска породица Гросингер, води апотеку пуних 116 год. ДРУГА КОД СВ ДУХА, основана 1801. ЈОЗЕФ ВИДЕМАН први власник Од 1874. ГАВРА ПЛАВШИЋ Змај Јовина Прва новосадска апотека ТРЕЋА КОД СПАСИТЕЉА, оснивана 1868. МЛАДЕН МАКСИМОВИЋ, први власник Грчкошколска Друга новосадска апотека Трећа новосадска апотека 78
ЧЕТВРТА КОД ЖЕНЕВСКОГ (ЗЛАТНОГ) КРСТА, основана 1894. МИХЕЛС ЂУЛА, први власник Футошка улица ПЕТА КОД ОРЛА 1895. ХЕРЦОГ ИШТВАН, први власник Темеринска 40, па Темеринска 2 ШЕСТА КОД МАЂАРСКЕ КРУНЕ 1908. КУХЛЕР БЕЛА, први власник Трг младенаца Четврта новосадска апотека СЕДМА КОД СВ ЂУРЂА 1923. СВЕТОЗАР АЛАРГИЋ, први власник Трифковићев трг ОСМА 1921. ВЛАДО ЈУГОВИЋ, први власник Јеврејска бр. 8 10 Шеста новосадска апотека Осма новосадска апотека Седма новосадска апотека 79
ДЕВЕТА КОД СОКОЛА, основана 1932. АНДРИЈА МИРКОВИЋ, први власник Булевар Михајла Пупина ДЕСЕТА 1936. СТЕВАН ПОПОВИЋ, први власник Футошки пут Изложба Човек и здравље 80
ПЕТРОВАРАДИН Прва апотека у Петроварадину је основана 5. новембра 1764. године 5 када је привилеговано трговачко друштво из Темишвара (Priviligierte Handlungs Compagnie) закупило право на држање војне апотека (Feldapoteke), Убрзо, 1793. године, ова војна апотека прелази у приватно власништво и од тада носи назив код Златног орла. Како су и фармацеути пратили моду свога времена, тако су врло пажљиво приступали уређењу ентеријера и украшавању апотекарског посуђа. Стаклене стојнице за лекове које су се налазиле у овој апотеци, почетком XIX века, су четвороугластог облика, разних величина са сталним натписом на латинском језику. Декорација на њима, а сходно називу апотеке, представља орла раширених крила који у кљуну држи сигнатуру за лек. Крајем 1802. године у Петроварадин долази апотекар Франц Шамс (Franz Schams) 6. Он купује кућу и апотеку од свог претходника, апотекара Фрање Ј. Кригера, првог власника јавне грађанске апотеке у Петроварадину. Већ 1807. године, шири свој посао и отвара филијалну апотеку у Сремским Карловцима, а 1808. године отвара Другу апотеку у Земуну. У овим крајевима задржао се до краја 1817. године, када продаје апотеке и одлази у Пешту. За време боравка у Петроварадину, поред рада у апотеци, Шамс је време проводио у проучавању краја у којем је живео, његовој прошлости, економским и здравственим приликама, испитивању природног богатства. Као резултат тог истраживања, настала је његова прва књига, коју је насловио: PeterwardeinundseineUmgebungen. TopographicheundhistorischeBeschreibungvon Franc Schams, и штампао у Пешти 1820. године. Почетком XX века, о апотеци Код златног орла у Петроварадину покренуто је издавање недељника за Петроварадин и околину. У тој књи жничкој љекарни је тако 3. ожујка (марта) 1906. године освануо први број Фрушкогорца. У поднаслову је стајало да је то Лист за заба ву, поуку и господарство. Издавач и одговорни уредник био је мр Александар Зграда апотека Код златног орла у Петроварадину, око 1930. године 5 Mr Mirković, Andrija. Apoteke i apotekari u Petrovaradinu. Arhiv za farmaciju, br. 3 (1959), str. 129. 6 Франц Шамс (Franc Schams), (Лајтмериц (Leitmeritz), Чешка, 1779. Беље,1839), угледни апотекар, песник и историчар сртарог града Петроварадина. Био је прадеда Антона Густава Матоша. Зграда апотека Код златног орла у Петроварадину, данас 81
Унутрашњост апотеке Код златног орла, реконструкција (фонд Музеја Војводине) Франц Шамс Topographische Beschreibung von Peterwardein und seinen Umgebungen von Franz Schams 82
Бродски, који је излажење овог листа помогао са 500 круна. Главни сарадник је био наш одлични пријатељ Јован Храниловић. Лист је излазио сваке суботе, а убрзо се лист почео издржавати сам, пошто је стекао велики број претплатника и читатеља. Последњи број Фрушкогорца изашао је 6. српња (јула) 1907. године. Лист се угасио услед одласка његових оснивача из петроварадинске апотеке. Апотека, од свог оснивања, непрекидно ради пуних 250 година. Унутрашњост апотеке Код златног орла Стаклене стојнице из апотеке Код златног орла у Петроварадину Фармацеутски факултет Београд 83
Борислава Шумановић 1938, уље на платну Борислава Шумановић 1936, уље на платну 84
Eкслибриси У стручној библиотеци Музеја фармације налази се један број екслибриса, као обележје личне библиотеке самог апотекара, стручне апотекарске библиотеке, као и библиотеке струковног удружења. Екслибрис као чувар и украс књиге, као креативни израз уметника и израз индивидуалности власника књига, је јединствени облик наглашавања власништва, односно својине над књигом, стављањем потпуног имена или само монограма. Уједно то је и начин уметничког украшавања и декорисања. Хералдички знаци који се налазе на екслибрису треба да нагласе занимање власника, његов хоби, социјални статус, некада имају биографски карактер, а понекад су на њима записане изреке, углавном на латинском језику. Фармацеутски екслибрис најочитије указује на ову научну дисциплину уобичајеним симболима. Особени знаци, попут лековитог биља, апотекарских посуда, мртвачке главе 7, змије 8, ескулаповог штапа 9, указују на високе уметничке идеале саме струке изражене пажљиво бираним симболима. Екслибриси на којима су прикази апотекарских ствари и предмета (стајаћа посуда-стојница, шоља, авана, вага) појединачно или групно, делова апотеке, или коришћење имена апотеке, стављају у први план професионалну орјентацију, односно само занимање власника. Понекад су у средишту приказивања мртва природа, као и хемијски и лаботраторијски прибор, поглед на лабораторију, а често су у употреби и алхемијски знаци. 7 Мртвачка глава Често се приказује између две укрштене бутне кости у облику слова Х, обликујући тако крст св Андрије, симбол раздвајања природе на четири дела, па према томе симбол је бесмртности и духовног савршенства. 8 Змија слика посебне исконске снаге, симболизује велику психичку енергију, вечно кретања и реновирање универзума. Отелотворује мудрост, знање, и симбол је женске лепоте. То је повезано и са чињеницом да змија сваке године пресвлачи кожу, што се схвата као подмлађивање, мењање, кретање. 9 Ескулапов штап старогрчки бог вештине лечења Асклепије (латин. Aesculapius) и његов штап обавијен змијом још и данас су симбол фармацеутског позива. На горњем крају штапа налази се посуда из које се змија напаја. Змије су сматране, у античком лечилишту, светим животињама. 85
Такође, текст изреке на екслибрису може бити израз фармацеутовог веома пажљивог тумачења мисериозног, или промишљања на тему о смрти и борби против болести. Не постоји јасна граница у коришћењу ових знакова и симбола. Они се могу заједно употребити, водећи рачуна о сликовној естетици. Зато је фармацеутски књижни листић, као место бесконачне могућности спајања различитих форми, понекад пред великим изазовом. Кат. бр. 26 86
ЈУ ГО ДЕНТ (1944 2013) Ју го дент je био нај ста ри ји про из во ђач ме ди цин ске опре ме и једи ни про из во ђач сто ма то ло шке опре ме у Ју го сла ви ји. Настаo је од фирме Дра граф (1942 1944), чи ји је осни вач био др Адам Граф, зуб ни ле кар из Но вог Са да. У пр во вре ме, у фир ми Дра граф ра ди ло је 10 15 рад ни ка. Ма ла ра ди о ни ца за из ра ду зу бар ске опре ме, на са мом по чет ку, про из во ди ла је све га де се так про из во да по треб них и ко ри ште них за дентал но ле че ње: зу бар ске сто ли це, сит ни је зу бар ске ин стру мен те и прибор, те апа ра те за тач ка сто ва ре ње. Се ди ште Дра гра фа би ло је у Pe sti ut ca 13 15, да нас Фру шко гор ска ули ца. То ком бом бар до ва ња 1944. го ди не згра да у ко јој је би ла сме ште на ра ди о ни ца Дра гра фа је бом бар до ва на и том при ли ком је њен нај ве ћи део уни штен, а ма ши не оште ће не. У ка сно ле то 1944. го ди не вла сник Драгра фа на пу стио је Но ви Сад и са по ро ди цом оти шао у Не мач ку. На кон осло бо ђе ња, из ве стан број рад ни ка Дра гра фа пре у зео је упра ву пред у зећа и адап ти рао згра ду, по пра вио ма шин ски парк и уз по моћ На род них вла сти об но вио про из вод њу. Осно ван 23. ок то бра 1944. го ди не, на дан осло бо ђе ња Но вог Са да, Ју го дент је сту пио у рад са на ме ром да про из во ди ме ди цин ске, сто мато ло шке уре ђа је, опре му и при бор за по тре бу здрав стве них уста но ва и здрав стве не слу жбе ци ви ла и вој ске. Про из вод ни асор ти ман чи ни ли су про из во ди: кље шта за на ме шта ње сло мље них ко сти ју, ре шет ка сти поду пи ра чи Ње го ва про из во дља би ла је ба зи ра на ка ко на до ма ћем здравстве ном тр жи шту ве ли чи не два де сет ми ли о на ста нов ни ка, та ко и на источ ном тр жи шту. Први југодентови апарати, изложба Човек и здравље 87
У но вем бру 1946. го ди не Ју го дент је ре ги стр о ван као фа бри ка за из ра ду зу бо тех нич ких уре ђа ја и ин стру ме на та чи ји ка па ци те ти ни су могли по кри ти по тре бе тр жи шта, па се већ 1947. го ди не кре ће у про шире ње по сто је ћих ка па ци те та. То ком 50-их го ди на XX ве ка, на ло ка ци ји Фру шко гор ске ули це, по диг ну ти су но ви про из вод ни објек ти, ма га ци ни и ам бу лан та пред у зе ћа. Ме ђу тим, због ве ли ке тра жње за про из во ди ма ЈУ ГО ДЕН ТА, на бав ке но вих про из вод них ма ши на и ши ре ња де лат но сти при звод ње, ове ста ре и ску че не про сто ри је ко је су се до гра ђи ва ле, проши ри ва ле, и пре кра ја ле, све ма ње су од го ва ра ле по тре ба ма. Та ко, кра јем 1959. го ди не, по чи ње из град ња но вог фа брич ког објек та на Фу то шком пу ту бр. 22, ко ји се за вр ша ва 1960. го ди не, а произ вод ња у но вим про сто ри ја ма по чи ње већ у ав гу сту исте го ди не. Поред но ве управ не згра де и ма га цин ског про сто ра, у но вој ха ли би ле су сме ште не ра ди о ни це: лив ни ца, ко вач ни ца, ва ри о ни ца, мон та жа сај ли, ма шин ска об ра да сај ли, пре са и тр пе за ри ја. Та да ко лек тив Ју го ден та има око 500 за по сле них. Овај пе ри од раз во ја Ју го ден та до нео је про ши ре ње асор ти ма на произ вод ње у окви ру зу бар ства, као и на про из вод њу де ло ва за мо тор на вози ла, у са рад њи са То мос ом из Ко пра и ТМЗ из За гре ба, као и За во да Први југодентови апарати, изложба Човек и здравље 88
Први југодентови апарати, изложба Човек и здравље Цр ве на за ста ва из Кра гу јев ца. За по че та је про из вод ња мо но фа зних елек тро мо то ра за до ма ћин ство: мо то ра за фри жи де ре, за уси си ва че за пра ши ну, ма ши не за пра ње ру бља, као и пла фон ских и сто них вен ти ла то ра. У овом пе ри о ду по кре ну то је из да ва ње фа брич ког ли ста Бил тен ко ји је оба ве шта вао чла но ве ко лекти ва о свим ва жни јим до га ђа ји ма уну тар пред у зе ћа, о од лу ка ма управ них ор га на, о по сло ва њу по је ди них секто ра, о ак тив но сти ма дру штве них ор га ни за ци ја, о ак тив но сти ма рад ни ка и слу жбе ни ка. 10 Та ко су, уме сто на огла сној та бли, од 1. ма ја 1961. го ди не ка да је иза шао пр ви бр ој, све ва жне ве сти о ра ду Ју го ден та штам па не у фа брич ким Бил тен -у. Ово гла си ло, 1972. го ди не, ме ња на зив у ЈУ ГО ДЕНТ ин фо р ма тив ни лист рад ног ко лек ти ва Ју го ден та. Са ма њим пре ки ди ма из ла зи ло је до пред крај 90-их го ди на XX ве ка. 10 Ју го дент 1944 1994, Но ви Сад, 1994., стр 26. 89
Први југодентови апарати, изложба Човек и здравље Брз раз вој Ју го ден та до вео је до чвр сте са рад ње са Са ве том за уза јам ну еко ном ску по моћ ис точ не Евро пе (СЕВ) 1963. го ди не, као и до по слов но-тех нич ке и ко мер ци јал не са рад ње са Си мен сом 1968. го дине, ко ја је тра ја ла пу них два де сет пет го ди на. Овом са рад њом, са во де ћим европ ским про из во ђа чем опре ме за зу бар ство, Ју го дент је про да ју сво јих про из во да про ши рио и на ино стра но тр жи ште. За по тре бе са вла да ва ња но вих тех но ло шких зна ње, тих го ди на је ви ше од 200 рад ни ка би ло на усавр ша ва ње у СИ МЕНС-овим фа бри ка ма у Не мач кој. Уво де ћи та ко но ве стан дар де Ју го дент про ши ру је про грам про из вод ње ден тал не опре ме и на ден тал не апа ра те, ре флек то ре и сто ли це, сто ли це за аси стен те и лека ре, као и на раз не де ло ве под скло по ва и скло по ва опре ме за зу бар ство. На кон ова ко убр за ног раз во ја, до ла зи до екс пан зи је из во за Ју годен то вих про из во да на свет ско тр жи ште то ком 70-их го ди на XX ве ка. Ју го дент је био оспо со бљен за опре ма ње нај мо дер ни јих кли нич ких цента ра у зе мљи и све ту. Та ко су опре мље не кли ни ке у Или но и су САД, не ко ли ко кли ни ка у СР Не мач кој, кли ни ке у За гре бу, Љу бља ни, Оси је ку. По ве ћан је из воз у зе ма ље ис точ ног бло ка, на ро чи то за по тре бе ар ми је СССР, и Пољ ске, као и на тр жи ште Бу гар ске, Ис точ не Не мач ке, Ма ђарске и Пољ ске. То ком злат них осам де се тих го ди на по ра сла је про из вод ња Ју годен то вих про из во да, а по че ла је из во зна екс пан зи ја. Тих го ди на, име Југо дент би ло је по зна то и ши ром све та. Та ко су се ње го ви про из во ди, по ред Евро пе, мо гли на ћи и на Ку би, у Ар ген ти ни, Ве не цу е ли, Егип ту, Ал жи ру, Ан го ли, Ира ну, Га зи. То ком де ве де се тих го ди на, због ра то ва и санк ци ја, про из вод ња у Ју го ден ту све де на је на ми ни мум, а са рад ња са Си мон сом је скроз преста ла. Од ју ла 2009. го ди не, ка да је про гла шен сте чај, а не ду го за тим и бан крот, мар та 2013. го ди не Ју го дент је пре стао да по сто ји. Објек ти Ју го ден та, не ка да јед не од пер ја ни ца но во сад ске при вре де, нај зад су до би ли но вог вла сни ка. Реч је о пред у зе ћу Ор на мент из Ве тер ни ка које их је, на ли ци та ци ји у Аген ци ји за при ва ти за ци ју (АПР), ку пи ло за 150 ми ли о на ди на ра. Оно ће их ко ри сти ти за де лат ност ко ја са про из вод њом сто ма то ло шке и ме ди цин ске опре ме не ма ни ка кве ве зе. 11 11 Две де це ни је аго ни је Ју го ден та, Ве чер ње но во сти, 03. 04. 2013. 90
Ка та лог 1. ДИ ПЛО МА, о по ло же ном зва њу док то ра хи рур ги је Јо ха на Хри сто фа Штра се ра, из дао Ма ди цин ски фа кул тет у Гра цу, Ау стриј ски уни вер зитет, 1788. го ди не. Пер га мент, цр но ма сти ло, ру ко пис Ди мен зи је: 39,4 х 57,7 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1 91
2. ДИ ПЛО МА, о по ло же ном зва њу ма ги стра фар ма ци је Ан то на Вај ско фа, из дао Ме ди цин ски фа кул тет Уни вер зи те та у Пе шти, 1820. го ди не. Пер га мент, ма сти ло, ру ко пис, др во, пе чат ни во сак, сви ле ни јем стве ник Ди мен зи је: 40,7 х 58 cm; пе чат: преч ник 9 cm, де бљи на 4 cm МГНА, Инв. бр. МФ 3 3. ДИ ПЛО МА, о по ло же ном зва њу ма ги стра фар ма ци је Лу дви га (Љу де ви та) Штра се ра, из дао Ме ди цин ски фа кул тет Уни вер зи те та у Пе шти, 24. 08. 1838. го ди не. Пер га мент, ма сти ло, ру ко пис, др во, пе чат ни во сак, сви ле ни јем стве ник Ди мен зи је: 45,5 х 64 cm; пе чат: преч ник 8,5 cm, де бљи на 2,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 4 4. ДИ ПЛО МА, о по ло же ном зва њу док то ра оп ште прак се ме ди ци не Ва лен ти на Ша дла из Гај до бре, из дао Ма ди цин ски фа кул тет у Бу дим пешти, 15. 09. 1897. го ди не. Пер га мент, штам па, ру ко пис ма сти лом, др во, пе чат ни во сак Ди мен зи је: 50,5 х 69,5 cm; пе чат: преч ник 8,5 cm, де бљи на 2,6 cm МГНС, Инв. бр. МФ 14 Изложба Човек и здравље 5. ДИ ПЛО МА, о по ло же ном зва њу ма ги стра фар ма ци је Јо зе фа Ша дла, апо те ка ра из Ма лог Иђо ша, из дао Ме ди цин ски фа кул тет Ма ђар ског уни вер зи те та Фран ца Јо зе фа у Се ге ди ну, 19. 03. 1929. го ди не. Хар ти ја, плат но, штам па, ру ко пис ма сти лом, др во, пе чат ни во сак Ди мен зи је: 50 х 72 cm; пе чат: преч ник 9 cm, де бљи на 1,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 15 6. ДИ ПЛО МА, о по ло же ном зва њу ма ги стра фар ма ци је Јо ва на (Ива на) Мо др чи на, ро ђе ног у Кра ље ви ци, из дао Уни вер зи тет Фра ње Јо же фа, Фар ма це ут ског фа кул те та у За гре бу, 31. 07. 1911. го ди не. Хар ти ја, штам па, ру ко пис ма сти лом, др во, пе чат ни во сак Ди мен зи је: 50 х 66 cm; пе чат: преч ник 6,5 cm, де бљи на 2,7 cm МГНС, Инв. бр. МФ 20 7. ДИ ПЛО МА, о по ло же ном ис пи ту за сти ца ње зва ња ма ги стра фар маци је Еми ли ја Јо зе фа Ко зја ка из Ши да, из дао Ме ди цин ски фа кул тет у Бе чу, 11. 05. 1888. го ди не. Пер га мент, ви ше бој но ма сти ло, ру ко пис, др во, пе чат ни во сак, сви ле ни јем стве ник Ди мен зи је: 58,5 х 45,5 cm; пе чат: преч ник 6 cm, де бљи на 1,8 cm МГНС, Инв. бр. МФ 235 92
Кат. бр. 2 Кат. бр. 3 Кат. бр. 4 93
8. ДИ ПЛО МА, о по ло же ном ис пи ту за сти ца ње зва ња ма ги стра фар маци је Мар ти на Шта дле ра из Ма ђар ске, из дао Ме ди цин ски фа кул тет у Гра цу, 30. 10. 1879. го ди не. Пер га мент, штам па, ма сти ло, ру ко пис, др во, пе чат ни во сак, сви ле ни јем стве ник Ди мен зи је: 36,5 х 51,5 cm; пе чат: преч ник 7 cm, де бљи на 3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1586 9. ДИ ПЛО МА, о по ло же ном ис пи ту за сти ца ње зва ња ма ги стра фар маци је Озре на Сто ја но ви ћа из Вар ја ша, Кра ље ви на СХС, из да та на Ме дицин ском фа кул те ту у Пра гу, 04. 04. 1924. го ди не. Хар ти ја, штам па, ма сти ло, ру ко пис Ди мен зи је: 52 х 72 cm; фу тр о ла: преч ник 5,5 cm, ви си на 56 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1591 Изложба Човек и здравље 10. ДИ ПЛО МА, о по ло же ном ис пи ту за сти ца ње зва ња ма ги стра фар маци је Бо ри сла ве Шу ма но вић из Ши да, сте че на на Фар ма це ут ском фа култе ту у За гре бу, 28. 02. 1930. го ди не. Хар ти ја, штам па, ма сти ло, ру ко пис, др во, пе чат ни во сак, сви ле ни јемстве ник Ди мен зи је: 50 х 66 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1598 94
11. ГАР НИ ТУ РА МЕ ДИ ЦИН СКИХ ИН СТРУ МЕ НА ТА Са сто ји се из 4 де ла: ку ти ја споља са доње и горње стра не об ло же на цр ном ко жом, а боч не стра не плат ном; из ну тра је дно та па ци ра но там но цр ве ним со мо том, са уду бље ним ле жи шти ма за не ке ин стру мен те. Унутра шња стра на по клоп ца по ста вље на је цр ве ном са тен сви лом на ко јој је зла то тик сом ис пи сан про из во ђач. Дру ги део сте то скоп на рас кла па ње са до њим ши рим и гор њим ужим де лом. Тре ћи део, ме ди цин ски че кић са др шком од еб но ви не. Че твр ти део је пле си ме тар од сло но ва че и ме та ла. Ау тор: Evans Pi stor, Cas sel, Pa ris, Lon don. Kожа, ме тал, сло но ва ча, ебoновина Ди мен зи је ку ти је: 19,5 x 8,8 cm Да то ва ње: дру га по ло ви на XIX ве к. МГНС, Инв. бр. ЗМ 386 Јован Јовановић Змај 12. МЕ ДИ ЦИН СКА КЛЕ ШТА Уни вер зал на кле шта за ва ђе ње зу ба. Др шке ре љеф но укра ше не, хва таљ ке ис кри вље не. Ау тор: Ev gas, Pi stor. Ме тал Ди мен зи је: ду жи на 19 cm Да то ва ње: дру га по ло ви на XIX ве ка Ау тор: Ev gas, Pi stor МГНС, Инв. бр. ЗМ 387 95
13. МЕ ДИ ЦИН СКИ ИН СТРУ МЕНТ ПЕ АН Пе ан-ме ди цин ски ин стру мент ко ји слу жи за при хва та ња ту фе ра, га зе и дру гог. Гор њи гео је ма ло по ви јен, а хва таљ ке су са уну тра шње стра не рец ка ве. Ау тор: Ga ray. S. Ме тал Ди мен зи је: ду жи на 16,3 cm Да то ва ње: дру га по ло ви на XIX ве ка МГНС, Инв. бр. ЗМ 388/1 14. МЕ ДИ ЦИН СКИ ИН СТРУ МЕНТ ТРО А КАР Ин стру мент ко ји слу жи за пунк ти ра ње теч ност из тр бу шне ду пље. Баке лит на др шка ко ја се лоп та сто за вр ша ва, док на дру гом кра ју има ма њи лоп та сти део са сла ви ном, на ко ји се на ста вља ме тал ни за ши ље ни део. Ау тор: Le i ter in Wi en. Ба ке лит и ме тал Ди мен зи је: ду жи на 17 cm и 19 cm Да то ва ње: дру га по ло ви на XIX ве ка МГНС, Инв. бр. ЗМ 389/1 и Инв. бр. ЗМ 389/2 15. МЕ ДИ ЦИН СКА КЛЕ ШТА Ku gel zan ge ме ди цин ска кле шта за ва ђе ње пу шча них зр на из те ла. Вр хо ви су про ши ре ни и за о бље ни. Ме тал Ди мен зи је: ду жи на:12,7 cm Да то ва ње: дру га по ло ви на XIX ве ка МГНС, Инв. бр. ЗМ 390 16. МЕ ДИ ЦИН СКИ ИН СТРУ МЕНТ Вр ста ка ши ке за пре глед гр ла, са ви је на под углом од 90 сте пе ни, са про ши ре ним де лом за при ти ска ње је зи ка. Ба ке лит Ди мен зи је: ду жи на: 9 cm Да то ва ње: дру га по ло ви на XIX ве ка МГНС, Инв. бр. ЗМ 395 96
17. МЕ ДИ ЦИН СКИ ИН СТРУ МЕНТ ШПА ТУ ЛА Ме тал на пљо сна та шпа ту ла са за о бље ним кра је ви ма од ко јих је је дан про се чен. Ау тор: Le i ter in Wi en. Ме тал Димензије: ду жи на 16 cm Да то ва ње: дру га по ло ви на XIX ве ка МГНС, Инв. бр. ЗМ 95 18. ХИ РУР ШКИ НОЖ СКАЛ ПЕЛ Хи рур шки нож, скал пел, цр на ба ке лит на др шка и че лич но по ви је но се чиво, ду жи не 20 cm. Дру ги нож ду жи не 16 cm. Ау тор: Le i ter in Wi en. Ме тал и ба ке лит Да то ва ње: дру га по ло ви на XIX ве ка МГНС, Инв. бр. ЗМ 398/1 и Инв. бр. ЗМ 398/6 19. МЕ ДИ ЦИН СКИ ИН СТРУ МЕНТ ДИ ЛА ТА ТОР Ди ла та то ри за отва ра ње ма те ри це. На јед ном кра ју бла го по ви јен, а на дру гом пло част са нат пи сом фир ме и ве ли чи мом 25. Дру ги ди ла та тор је ве ли чи не 30. Ау тор: Le i ter in Wi en. Ме тал Ди мен зи је: ду жи на: 32 cm Да то ва ње: дру га по ло ви на XIX ве ка МГНС, Инв. бр. ЗМ 403/3 и Инв. бр. ЗМ 403/4 20. МЕ ДИ ЦИН СКИ ИН СТРУ МЕНТ УРО ЛО ШКИ ШПРИЦ Шприц са ка ни лом, за пре ми не 10 ку би ка. Ме тал ни шприц са сре дишњим де лом од ста кла, са на став ком за ка ни лу ко ја је при за вр шет ку пови је на. Ау тор: Le i ter in Wi en. Ме тал, ба ке лит, ста кло Ди мен зи је: шприц ду жи не 10 cm, ка ни ла ду жи не 16 cm Да то ва ње: дру га по ло ви на XIX ве ка МГНС, Инв. бр. ЗМ 404 и Инв. бр. ЗМ 404/1 97
21. МЕ ДИ ЦИН СКИ ИН СТРУ МЕНТ ХИ РУР ШКА КУ КИ ЦА Цр на ба ке лит на др шка, ме тал ни део са две ку ки це по ви је не. На ме та лу ути сну то Brož. Ба ке лит и ме тал Ди мен зи је: ду жи на 18 cm Да то ва ње: дру га по ло ви на XIX ве ка МГНС, Инв. бр. ЗМ 407 22. КОМ ПЛЕТ ХИ РУР ШКИХ ИГА ЛА Пет хи рур шких ига ла раз ли чи тих ду жи на и об ли ка. Све су по ви је не при вр ху или це лом ду жи ном. Ме тал Ди мен зи је: ду жи на 5,2 3,6 cm Да то ва ње: дру га по ло ви на XIX ве ка МГНС, Инв. бр. ЗМ 107 23. МЕ ДИ ЦИН СКА РУЧ НА ВА ГА Ме ди цин ска ва га са два по лу лоп та ста та са, ко ја су са три ка на па ве за на за ме син га ну по лу гу. Не до ста је игла за ме ре ње те жи не. Ва га мо же ме рити до 300 g. Ка у чук, ме синг, ка нап Ди мен зи је: та со ви: r 9,5 cm; по лу га: ви си на 15 cm, ши ри на 25 cm Да то ва ње: друга по ло ви на XIX ве ка МГНС, Инв. бр. ЗМ 411 24. МЕ ДИ ЦИН СКИ ШПРИЦ Ме тал ни шприц за пре ми не 10 ку би ка, са ста кле ним сре ди шњим де лом, на вр ху ши ри отвор, за спе ци јал ну на ме ну. Mетал и ста кло Ди мен зи је: ду жи на 7 cm Да то ва ње: друга по ло ви на XIX ве ка МГНС, Инв. бр. ЗМ 413 98
25. Jo hann Popp, De Pe sti li ta te: Das ist, Von dem Ur sprung der Pe sti lentz und der sel ben eygen tlic hen Cur... ei nem je den zu nutz in Truck ge ge ben durch Io an nem Pop pi um [Popp], Fran ckfurt a.m.: Au bri us & Schle ic hen 1625. МГНС, МФ Б, Инв. бр. 914 26. IN DEX PRA E CIP VO RUM CA PI TUM HVIVS LI BRI, ко ју је са ста вио Hen ri cus Rant zo vi us (Hen rich von Rant zau) вој во да од Хол штај на Исто риј ски ар хив Зре ња нин, Инв. бр. 1 99
27. Kom men tar zum De utschen Arz ne i buch, Ber lin 1928. МГНС, Инв. бр. МФ Б 1176 28. Re vue des de ux mon des, Pa ris 1933. МГНС, Инв. бр. МФ Б 8 29. Atlas der Al pen flo ra, Wi en 1882. МГНС, Инв. бр. МФ Б 1261 30. Na men Ver ze ic hnis zu An dre es Han da tlas, Le ip zig, 1921. МГНС, Инв. бр. МФ Б 899 31. E. F. Gel lerts, Mo ra lische Vor le sun gen, Wi en, 1776. МГНС, Инв. бр. МФ Б 920 100
32. Ze itschrift des All ge me i nen Österreichischen Apot he ker- Ve re i nes, Wi en, 1893. МГНС, Инв. бр. МФ Б 1260 33. Jo an nis Bapt. Horváth, Sum ma ri um Ele men to rum Physi cae, Bu dae, 1798. МГНС, Инв. бр. МФ Б 917 34. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Бо је но др во Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка и бра он бо је, са по клоп цем у об ли ку ка ло те са лоп ти цом на вр ху. Кар ту ша је вер ти кал ни сли ка ни рам овал ног об ли ка, де ко ра тив на, с ма шни цом на вр ху, осно ва драп бо ја, текст црн, а по чет на сло ва цр ве на: AMYGD.DULC. За те че на у апо те ци Код злат ног ор ла у Пе тро ва ра ди ну. Да ти ра ње: пр ва по ло ви на XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 10 cm, ви си на 22 cm МГНС, Инв. бр. МФ 754 101
35. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Бо је но др во Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка и бра он бо је, са по клоп цем у об ли ку ка ло те са лоп ти цом на вр ху. Кар ту ша је вер ти кал ни сли ка ни рам овал ног об ли ка, де ко ра тив на, с ма шни цом на вр ху, осно ва драп бо ја, текст црн, а по чет на сло ва цр ве на: RE SIN LAC CAE. За те че на у апо теци Код злат ног ор ла у Пе тр о ва ра ди ну. Да ти ра ње: пр ва по ло ви на XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 10 cm, ви си на 22 cm МГНС, Инв. бр. МФ 757 36. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Бо је но др во Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка и бра он бо је, са по клоп цем у об ли ку ка ло те са лоп ти цом на вр ху. Кар ту ша је вер ти кал ни сли ка ни рам овал ног об ли ка, де ко ра тив на, с ма шни цом на вр ху, осно ва драп бо ја, текст црн, а по чет на сло ва цр ве на: PUH.ANA NIS.DEM. За те че на у апо те ци Код злат ног ор ла у Пе тро ва ра ди ну. Да ти ра ње: пр ва по ло ви на XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 10 cm, ви си на 22 cm МГНС, Инв. бр. МФ 758 37. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Бо је но др во Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка и бра он бо је, са про ши ре ном ба зом и ши рим за клоп цем. Кар ту ша је вер ти кал ни сли ка ни овал, бе лом ма сном бо јом, ои ви чен цр ве ном бо јом, текст црн: LIG NI SAN TAL При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: по ло ви на XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 9 10 cm, ви си на 20,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1198 102
38. АПО ТЕ КА Р СКА СТОЈ НИ ЦА Бо је но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве, ваљ ка стог је об ли ка и бра он бо је, са по клоп цем у об ли ку по лу ка ло те са лоп ти цом на вр ху. Кар ту ша је вер ти кал ни сли ка ни рам овал ног об ли ка, де ко ра тив на, с ма шни цом на вр ху, дра пе ри јом до ле и фло рал ним и ли сна тим мо ти ви ма. Осно ва драп бо ја, текст црн, а почет на сло ва цр ве на: PUL:AGAR:AT. За те че на у апо те ци Код злат ног ор ла у Пе тро ва ра ди ну. Да ти ра ње: пр ва по ло ви на XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 8,3 8,5 cm, ви си на 16,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1267 39. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Све тло зе ле но ду ва но и вру ће об ли ко ва но ста кло, ру ком сли ка но, бо ја Стој ни ца за пра шко ве у об ли ку пе ха ра са сто пом. Кар ту ша је ру ком осли ка ни вер ти кал ни овал, де ко ра ти ван, са ма шни цом на вр ху, а око ло ло во ро во ли шће там но зе ле не бо је. Осно ва је драп бо ја, текст црн, а почет на сло ва цр ве на: LAP:CARD:B: При па да ла апо те ци мр. ф. Фер дина на да Жи ге у Зе му ну. Да ти ра ње: пр ва по ло ви на XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 5,5 6,1 cm, ви си на 10 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1280 40. АПО ТЕ КА Р СКА СТОЈ НИ ЦА Бо је но и сли ка но др во Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка и ма сли на сте бо је, са по клопцем у об ли ку по лу ка ло те. Кар ту ша је ру ком сли ка на, вер ти кал ни пра воу га о ник там но ма сли на сте бо је, са про ши ре њи ма на угло ви ма, а на вр ху две укр ште не пал ми не гран чи це. Осно ва драп бо ја, текст црн, а по четна сло ва цр ве на: PULV:SER PE NAR R. При па да ла апо те ци мр. ф. Фер ди на на да Жи ге у Зе му ну. Да ти ра ње: пр ва по ло ви на XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 6,7 cm, ви си на 14 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1468 103
41. ПОР ЦЕ ЛАН СКИ ПИ СТИЛ Пор це лан Пи стил са две гла ве, дво стран, по сре ди ни из ву чен пр стен. При па дао ста рој апо те ци, па На род ном му зе ју у Пан че ву. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 3 5,3 cm, ду жи на 19,8 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1232 42. ПОР ЦЕ ЛАН СКИ АВАН Пор це лан, бо ја Аван са ши ро ким обо дом. На пред њој стра ни ава на, цр ном бо јом го дине: 1914 1916. На дну ути сну то: К. Кле стер ле, Че шка, 1916. год. Припа дао Бол нич кој апо те ци Ме ди цин ског цен тра у Вр ба су. Да ти ра ње: 1916. го ди на, Кле стер ле, Че шка Ди мен зи је: преч ник 9,3 15 cm ; ви си на 12,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1233 43. БРОН ЗА НИ АВАН Ли ве на брон за Ве ли ки аван за ту ца ње дро га у об ли ку обр ну тог зво на са две боч не ку гла сте др шке уса ђе не на уз диг ну то по сто ље. Око руч ки са обе стра не, као де ко ра ци ја, ути снут ромб. Око те ла ава на че ти ри де ко ра тив на ис пуп че ња и се дам ли ни ја. При па дао Вој ној апо те ци у Пе тро ва ра ди ну. Да ти ра ње: по ло ви на XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 15,8 22 cm, ви си на 24 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1505 44. АПО ТЕ КАР СКИ ТЕР МО МЕ ТАР Др во, ста кло, ме синг, гво жђе На др ве ној-хра сто вој из ре зба ре ној осно ви при чвр шћен је тер мо ме тар, при вр ху је ма ло огле да ло. По ред ста кленог жи ви ног сту ба, це лом ви си ном при чвр шћен је месин га ни ба жда ре ни део. На по ле ђи ни је цр ве ни во шта ни пе чат, са тек стом на ма ђар ском: UJ VI DEK, оста ло не читко. При па дао апо те ци Гро син гер, па апо те ци Трг слобо де у Но вом Са ду. Ди мен зи је: ви си на 120 cm, ши ри на 24,5 cm, ста кло: виси на 85 cm, ме синг: ви си на 83 cm, ши ри на 2 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1869 104
45. ЛА БО РА ТО РИЈ СКА ПРЕ СА Ли ве но гвожђе, лим Ли ве ни део пре се је стан дард ни. На че три ри но жи це ко је се мо гу причвр сти ти за под ло гу на ла зе се де сно и ле во др жа чи за пре су са руч ком за увр та ње. Си то и ле вак пре се за тинк ту ру су од ли ве ног гво жђа са др шком. При па да ла На род ној апо те ци у Но вом Ми ло ше ву. Ди мен зи је: ви си на 45 cm, ши ри на 32 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1870 46. МЕ СИН ГА НИ АВАН Ме синг Ве ли ки аван за мр вље ње дро га у об ли ку обр ну тог зво на са две боч не дршке пра во у га о ног об ли ка. Као де ко ра ци ја, на до њем де лу ава на су две пр сте на сте ша ре. Исте ша ре су и на спољ ној стра ни дна, где је и ути снут број 12. При па дао апо те ци Сај ми ште у Но вом Са ду. Да ти ра ње: по ло ви на XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 13,4 21,8 cm, ви си на 21,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1883 47. АПО ТЕ КАР СКА ВА ГА Др во, пор цу лан, мер мер, бок сит, ме синг, никл Та ра ва га за офи ци ну, са по пр сјем бо ги ње Ди ја не на вр ху, др ве не осно ве са че ти ри но ги це и две фи јо ке са пор цу лан ским руч ка ма, и мер мер ним по сто љем. При па да ла апо те ци Све то зар Мар ко вић у Но вом Са ду. Да ти ра ње: по че так XX ве ка у Сред њој Евро пи Ди мен зи је: 53 х 22 х 62 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1553 48. АПО ТЕ КАР СКА ВА ГА Др во, мер мер, ме синг Та ра ва га за офи ци ну, са пе ха ром на вр ху, др ве не осно ве са три фи јо ке са пор цу лан ским руч ка ма, и мер мер ним по сто љем. На сре ди ни са гор ње стра не је ме син га ни, де лом и хро ми ран стуб на пра во у га о ној осно ви, са че ти ри гла ве. На вр ху је фик си ран др жач те ра зи ја, на ко ме је мер на игла са мер ном ска лом од бе лог бок си та. При па да ла На род ној апо те ци у Бе че ју. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: ду жи на 66 cm, ши ри на 58 cm, ви си на 35,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1884 105
49. АПО ТЕ КА Р СКА ВА ГА Др во, ме синг, ка у чук Ми ли грам ска ва га за апо те ку, са аре ти ра њем по мо ћу узи це, др ве не основе са јед ном фи јо ком са др ве ном руч ком. На сре ди ни по сто ља са гор ње стра не је ме син га ни ваљ ка сти стуб, а до ле ва љак за аре ти ра ње. На вр ху сту ба са јед не стра не је ме сто за узи цу, а са пред ње стра не је фик си ра но ме сто за др жач те ра зи ја, на ко ме ви се две по су де од ка у чу ка, од ко јих је јед на оште ће на. При па да ла На род ној апо те ци у Ши ду. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: ду жи на 29 cm, ши ри на 19 cm, ви си на 10,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1885 50. АПО ТЕ КАР СКА ВА ГА Др во, ста кло, ме синг Пре ци зна ва га но си во сти 50 г, у ста кле ном ор ма ри ћу са др ве ним рамом, сме ше ним на че ти ри ме син га не но жи це. Уну тар ор ма ри ћа, ко јем се мо же по ди ћи пред ња стра на по мо ћу дуг ме та го ре де сно, на ла зи се на сре ди ни ме син га ни стуб са та со ви ма. По ред ње га су виј ци за на ви ја ње и мер на ска ла од бе лог бок си та. На вр ху сту ба је при чвр шће на мер на игла. При па да ла На род ној апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: ду жи на 36,2 cm, ши ри на 38 cm, ви си на 19,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1886 51. АПО ТЕ КАР СКА ВА ГА Ме синг Сто на де ци мал на ва га са гво зде ном пло чом на вр ху. Ис под пло че на ла зи се по лу га са по мич ном ку гли цом уте гом. На пред њој стра ни је округли тас. Ком плет на кон струк ци ја ва ге је на пра вље на од ли ве ног гво жђа. При па да ла На род ној апо те ци у Ср бо бра ну. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: ду жи на 23,5 cm, ши ри на 25,8 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1888 106
52. АПО ТЕ КА Р СКА СТОЈ НИ ЦА Све тло зе ле но ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја Стој ни ца за пра шко ве, са вер ти кал ном пра во у га о ном кар ту шом бе ле бо је, ои ви че ном са три цр не ли ни је и црн текст: MAGN.CI TRIC. На гр ли ћу спо ља цр ве ном бо јом број 5. При па да ла На род ној апо те ци у Бе лој Цр кви. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: 7,5 х 5,7 cm, ви си на 16,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 566 53. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Све тло зе ле но ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја Стој ни ца за пра шко ве, са вер ти кал ном пра во у га о ном кар ту шом бе ле бо је, ои ви че ном са три цр не ли ни је и црн текст: RAD.SA LEP. На гр ли ћу спо ља цр ном бо јом број 6. Пу на је ле ка. При па да ла На род ној апо те ци у Бе лој Цр кви. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: 7,5 х 5,7 cm, ви си на 16,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 567 54. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Све тло зе ле но ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја Стој ни ца за пра шко ве, са вер ти кал ном пра во у га о ном кар ту шом бе ле бо је, ои ви че ном са три цр не ли ни је и црн текст: ANI SI STELL. На гр ли ћу спо ља цр ве ном бо јом број 23. При па да ла На род ној апо те ци у Бе лој Цр кви. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: 7,5 х 5,7 cm, ви си на 16,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 568 55. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Све тло зе ле но ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја Стој ни ца за теч но сти, са осмо у га о ном хо ри зон тал ном кар ту шом бе ле бо је, ои ви че ном са де бе лом пла вом ли ни јом и црн текст: VIN.CHI NAE На род на апо те ка у Па де ју. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Че шка Ди мен зи је: 7 х 6 cm, ви си на 16,2 cm МГНС, Инв. бр. МФ 919 107
56. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Све тло зе ле но ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја Стој ни ца за теч но сти, са осмо у га о ном хо ри зон тал ном кар ту шом бе ле бо је, ои ви че ном са де бе лом пла вом ли ни јом и црн текст: TINCT.CHI- NAE CPS На род на апо те ка у Па де ју. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Че шка Ди мен зи је: 7 х 6 cm, ви си на 16,2 cm МГНС, Инв. бр. МФ 920 57. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Све тло пла во ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за теч но сти, са кар ту шом бе ле бо је у об ли ку сед мо у га о ног штит ног по ља, ои ви че ном тан ком пла вом и де бе лом по зла ће ном ли нијом и црн текст: Aq.Cal cis. При па да ла апо те ци Код злат ног ор ла мр. ф. Про да но ви ћа у Ср бо бра ну. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Че шка Ди мен зи је: 9,3 х 7,8 cm, ви си на 21,1 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1349 58. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пла во ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја Стој ни ца за теч но сти, са кар ту шом бе ле бо је у об ли ку осмо у га о ног, на угло ви ма са се че ног пра во у га о ни ка, ои ви чен де бе лом пла вом и тан ко м злат ном ли ни јом и црн текст: SPIR.CAMP HOR. При па да ла ста рој апо те ци у Ер де ви ку. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Че шка Ди мен зи је: 9,5 х 7,7 cm, ви си на 21,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1433 59. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом. Кар ту ша је об ли ка хо ризон тал ног ова ла од по зла те, текст црн: Syr.Ci tri. На дну ути сну то 1719 1½. Ста ра апо те ка у Ср бо бра ну. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 7,5 8,5 cm, ви си на 14,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 953 108
60. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом. Кар ту ша је об ли ка хо ризон тал ног ова ла од по зла те, текст црн: Sem.sa ba dil lae. На дну ути сну то 1719 1½. Ста ра апо те ка у Ср бо бра ну. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 7,5 8,5 cm, ви си на 14,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 954 61. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом. Кар ту ша је об ли ка хо ризон тал ног ова ла од по зла те, текст црн: Lyco pod. На дну ути сну то 1719 1½. На дну за клоп ца цр ном бо јом крат ко упут ство за упо тре бу. При пада ла ста рој апо те ци у Ср бо бра ну. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 7,5 8,5 cm, ви си на 14,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 955 62. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом. Кар ту ша је об ли ка хо ризон тал ног ова ла од по зла те, текст црн: Alu me nust.. На дну ути сну то 1719 0. Ста ра апо те ка у Ср бо бра ну. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 6 7 cm, ви си на 11 cm МГНС, Инв. бр. МФ 956 63. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом. Кар ту ша је об ли ка хо ризон тал ног ова ла од по зла те, текст црн: Ex tr.ju gland. На дну ути сну то 1719 0. Ста ра апо те ка у Ср бо бра ну. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 6 7 cm, ви си на 11 cm МГНС, Инв. бр. МФ 958 109
64. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са рав ним за клоп цем. Кар ту ша је об ли ка хо ри зон тал ног ова ла од по зла те, текст црн: Pulp.Pru nor. На обо ду цр ном бо јом број 27, на дну ути сну то 121 и 553 I. При па да ла старој апо те ци у Бе лој Цр кви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 7,2 cm, ви си на 10,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 560 65. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са рав ним за клоп цем. Кар ту ша је об ли ка хо ри зон тал ног ова ла од по зла те, текст црн: Ex tr.sa bin. На обо ду цр ном бо јом број 23, на дну ути сну то 55370. При па да ла ста рој апо те ци у Бе лој Цр кви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 7,2 cm, ви си на 10,5 cm МГНС,Инв. бр. МФ 561 66. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са рав ним за клоп цем. Кар ту ша је об ли ка хо ри зон тал ног ова ла од по зла те, текст црн: Ex tr.di gi tal. На обо ду цр ном бо јом број 8, на дну ути сну то I 18 =553=. При па да ла ста рој апо те ци у Бе лој Цр кви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 7,2 cm, ви си на 10,5 cm Мгнс, Инв бр. МФ 562 67. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са рав ним за клоп цем. Кар ту ша је об ли ка раз у ђе ног грб ног по ља на чи јем вр ху је пе хар, ко ји на кра је ви ма ча ше има по јед ну змиј ску гла ву ко је се гле да ју. Све ура ђе но по зла том. Спо ља и уну тар по ља по че ти ри зе ле на гр ма са по јед ним пла вим цве том. Црн текст: Oxymel sim plex. На дну за клоп ца цр ном бо јом број 2. При па да ла апо те ци 29. но вем бар у Ста рој Па зо ви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 9,5 10 cm, ви си на 16,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 998 110
68. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са рав ним за клоп цем. Кар ту ша је об ли ка раз у ђе ног грб ног по ља на чи јем вр ху је пе хар, ко ји на кра је ви ма ча ше има по јед ну змиј ску гла ву ко је се гле да ју. Све ура ђе но по зла том. Спо ља и уну тар по ља по че ти ри зе ле на гр ма са по јед ним пла вим цве том. Црн текст: Ro ob Ju ni pe ri. На дну за клоп ца цр ном бо јом број 37. При па да ла апо те ци 29. но вем бар у Ста рој Па зо ви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 9,5 10 cm, ви си на 16,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 999 69. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са рав ним за клоп цем. Кар ту ша је об ли ка раз у ђе ног грб ног по ља на чи јем вр ху је пе хар, ко ји на кра је ви ма ча ше има по јед ну змиј ску гла ву ко је се гле да ју. Све ура ђе но по зла том. Спо ља и уну тар по ља по че ти ри зе ле на гр ма са по јед ним пла вим цве том. Црн текст: Un gu.sim plex. На обо ду цр ном бо јом број 10. На дну утисну то 750, 18. При па да ла апо те ци 29. но вем бар у Ста рој Па зо ви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 9,5 cm, ви си на 16,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1000 70. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са рав ним за клоп цем. Кар ту ша је об ли ка раз у ђе ног грб ног по ља на чи јем вр ху је пе хар, ко ји на кра је ви ма ча ше има по јед ну змиј ску гла ву ко је се гле да ју. Све ура ђе но по зла том. Спо ља и уну тар по ља по че ти ри зе ле на гр ма са по јед ним пла вим цве том. Црн текст: Ro ob Sam buc. При па да ла апо те ци 29. но вем бар у Ста рој Па зо ви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 9,5 cm, ви си на 16,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1001 111
71. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са рав ним за клоп цем. Кар ту ша је об ли ка раз у ђе ног грб ног по ља на чи јем вр ху је пе хар, ко ји на кра је ви ма ча ше има по јед ну змиј ску гла ву ко је се гле да ју. Све ура ђе но по зла том. Спо ља и уну тар по ља по че ти ри зе ле на гр ма са по јед ним пла вим цве том. Црн текст: Elect.len tiv. На обо ду цр ном бо јом број 9. На дну ути сну то 200, 17. При па да ла апо те ци 29. но вем бар у Ста рој Па зо ви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 9,5 cm, ви си на 16,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1002 72. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са рав ним за клоп цем. Кар ту ша је обли ка раз у ђе ног грб ног по ља на чи јем вр ху је пе хар, ко ји на кра је ви ма ча ше има по јед ну змиј ску гла ву ко је се гле да ју. Све ура ђе но по зла том. Спо ља и уну тар по ља по че ти ри зе ле на гр ма са по јед ним пла вим цве том. Црн текст: Mel cru dum. При па да ла апо те ци 29. но вем бар у Ста рој Па зо ви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 9,5 cm, ви си на 16,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1003 73. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са рав ним за клоп цем. Кар ту ша је обли ка раз у ђе ног грб ног по ља на чи јем вр ху је пе хар, ко ји на кра је ви ма ча ше има по јед ну змиј ску гла ву ко је се гле да ју. Све ура ђе но по зла том. Спо ља и уну тар по ља по че ти ри зе ле на гр ма са по јед ним пла вим цве том. Црн текст: Ung.ro sa tum. При па да ла апо те ци 29. но вем бар у Ста рој Па зо ви. За кло пац ни је ори ги нал. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 9,5 cm, ви си на 16,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1004 112
74. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са ба зом као ан тич ки стуб и заклоп цем у ви ду по лу ка ло те са по зла ће ном ку гли цом на вр ху и два ре да по зла те. На ба зи, дну и вр ху ваљ ка по јед на по зла ће на ли ни ја. Кар ту ша је вер ти кал ни по зла ће ни овал, црн текст: EXT:DUL CA=MER : На дну ути сну то 853 XIX При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ај хвалд Ди мен зи је: преч ник 6,5 cm, ви си на 13 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1200 75. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са ба зом као ан тич ки стуб и заклоп цем у ви ду по лу ка ло те са по зла ће ном ку гли цом на вр ху и два ре да по зла те. На ба зи, дну и вр ху ваљ ка по јед на по зла ће на ли ни ја. Кар ту ша је вер ти кал ни по зла ће ни овал, црн текст: EXT:CAR DUI BE NED: На дну ути сну то 852 27. При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ај хвалд Ди мен зи је: преч ник 6,5 cm, ви си на 13 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1201 76. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са ба зом као ан тич ки стуб и заклоп цем у ви ду по лу ка ло те са по зла ће ном ку гли цом на вр ху и два ре да по зла те. На ба зи, дну и вр ху ваљ ка по јед на по зла ће на ли ни ја. Кар ту ша је вер ти кал ни по зла ће ни овал, црн текст: EXT:CA SCA=RILL: На дну ути сну то 853 23. При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ај хвалд Ди мен зи је: преч ник 6,5 cm, ви си на 13 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1202 113
77. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са ба зом као ан тич ки стуб и заклоп цем у ви ду по лу ка ло те са по зла ће ном ку гли цом на вр ху и два ре да по зла те. На ба зи, дну и вр ху ваљ ка по јед на по зла ће на ли ни ја. Кар ту ша је вер ти кал ни по зла ће ни овал, црн текст: EXT:LAC TUC VIR: На дну ути сну то 852 5. При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ај хвалд Ди мен зи је: преч ник 6,5 cm, ви си на 13 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1203 78. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са ба зом као ан тич ки стуб и за клопцем у ви ду по лу ка ло те са по зла ће ном ку гли цом на вр ху и два ре да по злате. На ба зи, дну и вр ху ваљ ка по јед на по зла ће на ли ни ја. Кар ту ша је верти кал ни по зла ће ни овал, црн текст: EXT:QU AS=SI AE На дну ути сну то 859 2. При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ај хвалд Ди мен зи је: преч ник 6,5 cm, ви си на 13 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1204 79. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са ба зом као ан тич ки стуб и за клопцем у ви ду по лу ка ло те са по зла ће ном ку гли цом на вр ху и два ре да по злате. На ба зи, дну и вр ху ваљ ка по јед на по зла ће на ли ни ја. Кар ту ша је верти кал ни по зла ће ни овал, црн текст: EXT:ACO NI=TI На дну ути сну то 852 6. При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ај хвалд Ди мен зи је: преч ник 6,5 cm, ви си на 13 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1205 80. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са ба зом као ан тич ки стуб и заклоп цем у ви ду по лу ка ло те са по зла ће ном ку гли цом на вр ху и два ре да по зла те. На ба зи, дну и вр ху ваљ ка по јед на по зла ће на ли ни ја. Кар ту ша је 114
вер ти кал ни по зла ће ни овал, црн текст: EXT:GEN TIA=NAE На дну ути сну то 859 2. При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ај хвалд Ди мен зи је: преч ник 6,5 cm, ви си на 13 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1206 81. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са ба зом као ан тич ки стуб и за клоп цем у ви ду по лу ка ло те са по зла ће ном ку гли цом на вр ху и два ре да по зла те. На ба зи, дну и вр ху ваљ ка по јед на по зла ће на ли ни ја. Кар ту ша је вер ти кал ни по зла ће ни овал, црн текст: EXT:CHE LI=DON На дну ути сну то 852 2. При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ај хвалд Ди мен зи је: преч ник 6,5 cm, ви си на 13 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1207 82. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са ба зом као ан тич ки стуб и за клопцем у ви ду по лу ка ло те са по зла ће ном ку гли цом на вр ху и два ре да по зла те. На ба зи, дну и вр ху ваљ ка по јед на по зла ће на ли ни ја. Кар ту ша је вер ти кални по зла ће ни овал, црн текст: EXT:AMAR:COMP: На дну ути сну то 849 II. При па да ла апо те ци мр. ф. Ка њо ста ри ји у Бач ком Пе тров цу. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ај хвалд Ди мен зи је: преч ник 6,5 cm, ви си на 12,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1208 83. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са ба зом као ан тич ки стуб и заклоп цем у ви ду по лу ка ло те са по зла ће ном ку гли цом на вр ху и два ре да по зла те. На ба зи, дну и вр ху ваљ ка по јед на по зла ће на ли ни ја. Кар ту ша је вер ти кал ни по зла ће ни овал, црн текст: EXT:CIC HOR:HB: На дну утисну то 847 15 5 и жу том бо јом број 10. При па да ла апо те ци мр. ф. Ка њо ста ри ји у Бач ком Пе тров цу. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ај хвалд Ди мен зи је: преч ник 6,5 cm, ви си на 12,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1209 115
84. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са ба зом као ан тич ки стуб и за клопцем у ви ду по лу ка ло те са по зла ће ном ку гли цом на вр ху и два ре да по зла те. На ба зи, дну и вр ху ваљ ка по јед на по зла ће на ли ни ја. Кар ту ша је вер ти кални по зла ће ни овал, црн текст: EXT:CO LOMB: На дну ути сну то 851 6.6. При па да ла апо те ци мр. ф. Ка њо ста ри ји у Бач ком Пе тров цу. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ај хвалд Ди мен зи је: преч ник 6,5 cm, ви си на 12,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1210 85. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са ба зом као ан тич ки стуб и за клопцем у ви ду по лу ка ло те са по зла ће ном ку гли цом на вр ху и два ре да по зла те. На ба зи, дну и вр ху ваљ ка по јед на по зла ће на ли ни ја. Кар ту ша је вер ти кални по зла ће ни овал, црн текст: EXT:AN GE LIC:RA D: На дну ути сну то 849 II. При па да ла апо те ци мр. ф. Ка њо ста ри ји у Бач ком Пе тров цу. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ај хвалд Ди мен зи је: преч ник 6,5 cm, ви си на 12,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1211 86. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са ба зом као ан тич ки стуб и за клопцем у ви ду по лу ка ло те са по зла ће ном ку гли цом на вр ху и два ре да по зла те. На ба зи, дну и вр ху ваљ ка по јед на по зла ће на ли ни ја. Кар ту ша је вер ти кал ни по зла ће ни овал, црн текст: EXT:CHE LI=DON : На дну утисну то 849 II. При па да ла апо те ци мр. ф. Ка њо ста ри ји у Бач ком Пе тров цу. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ај хвалд Ди мен зи је: преч ник 6,5 cm, ви си на 12,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1212 116
87. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Инв. бр. МФ 1213 Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са ба зом као ан тич ки стуб и за клопцем у ви ду по лу ка ло те са по зла ће ном ку гли цом на вр ху и два ре да по зла те. На ба зи, дну и вр ху ваљ ка по јед на по зла ће на ли ни ја. Кар ту ша је вер ти кални по зла ће ни овал, црн текст: EXT:CU BEB: На дну ути снут број 6. При па да ла апо те ци мр. ф. Ка њо ста ри ји у Бач ком Пе тров цу. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ај хвалд Ди мен зи је: преч ник 6,5 cm, ви си на 12,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1213 88. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом, по кло пац са бла гим испуп че њем. На ру бу по клоп ца и обо ду стој ни це и сто пе де бе ла по зла та. Кар ту ша је бе ле бо је у об ли ку осмо у га о ног штит ног по ља, ои ви че ном тан ком цр ном и де бе лом по зла ће ном ли ни јом и црн текст: UNG.SUL FU RAT.NI GR. При па да ла ста рој апо те ци у Пе тро ва ра ди ну. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 10 10,7 cm, ви си на 17,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 738 89. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом, по кло пац са бла гим испуп че њем. На ру бу по клоп ца и обо ду стој ни це и сто пе де бе ла по зла та. Кар ту ша је бе ле бо је у об ли ку осмо у га о ног штит ног по ља, ои ви че ном тан ком цр ном и де бе лом по зла ће ном ли ни јом и црн текст: UNG.HYDRARG.RU BR. При па да ла ста рој апо те ци у Пе тро ва ра ди ну. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 10 10,7 cm, ви си на 17,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 739 117
90. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом, са та ла са стим по клоп цем. Кар ту ша је де се то у га о но штит но по ље, ои ви че на де бе лом пла вом ли ни јом и црн текст: VA SO GEN. При па да ла ста рој апо те ци у Пе тро ва ра ди ну. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 8,7 10 cm, ви си на 17 cm МГНС, Инв. бр. МФ 741 91. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом, са та ла са стим по клоп цем. Кар ту ша је де се то у га о но штит но по ље, ои ви че на де бе лом пла вом ли нијом и црн текст: UNG.SA BA DILL. При па да ла ста рој апо те ци у Пе трова ра ди ну. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 8,7 10 cm, ви си на 17 cm МГНС, Инв. бр. МФ 742 92. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом, са та ла са стим по клоп цем. Кар ту ша је де се то у га о но штит но по ље, ои ви че на де бе лом пла вом ли нијом и црн текст: UNG.BA SI LIC. На дну ути сну то 38 170. При па да ла ста рој апо те ци у Пе тро ва ра ди ну. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 8,7 10 cm, ви си на 17 cm МГНС, Инв. бр. МФ 743 93. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом, са та ла са стим по клоп цем. Кар ту ша је де се то у га о но штит но по ље, ои ви че на де бе лом пла вом ли нијом и црн текст: UNG.CI TRIN. На дну ути сну то 38 170. При па да ла ста рој апо те ци у Пе тро ва ра ди ну. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 8,7 10 cm, ви си на 17 cm МГНС, Инв. бр. МФ 744 118
94. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом, са та ла са стим по клоп цем. Кар ту ша је си во-бе ла, ве о ма де ко ра тив на, ре љеф на дра пе ри ја и црн текст: GLOB.CAMP HOR. На дну ути снут број 170. При па да ла апо теци Па чу у Апа ти ну. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 8,7 9,7 cm, ви си на 17 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1055 95. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ко бал тпла во ли ве но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са овал ном по зла ће ном кар ту шом и по зла ће ним сло ви ма: CU PR:SUL FUR: При па да ла ста рој апо те ци у Зе му ну. Да ти ра ње: 1870 1900. го ди не, Че шка Ди мен зи је: преч ник: 5,2 х 4 cm, ви си на 10,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 247 96. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ко бал тпла во ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за теч но сти, са кар ту шом бе ле бо је у об ли ку ше сто у га о ног штит ног по ља, ои ви че ном де бе лом по зла ће ном ли ни јом и црн текст: ACID:ACE TIC:BIS DIL: На дну угре бан број 5. При па да ла ста рој апо теци у Сон ти. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: 10,5 х 8,2 cm, ви си на 22,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 389 97. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ко бал тпла во ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за теч но сти, са кар ту шом бе ле бо је у об ли ку ше сто у га о ног штит ног по ља, ои ви че ном де бе лом по зла ће ном ли ни јом и црн текст: OL:SE SA MI. На дну угре бан број 11. При па да ла ста рој апо те ци у Сон ти. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: 10,5 х 8,2 cm, ви си на 22,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 390 119
98. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ко бал тпла во ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за теч но сти, са кар ту шом бе ле бо је у об ли ку ше сто у га о ног штитног по ља, ои ви че ном де бе лом по зла ће ном ли ни јом и црн текст: SPIR:VI- NI GALL: На дну угре бан број 12. При па да ла ста рој апо те ци у Сон ти. Да ти ра ње: по че так XX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: 10,5 х 8,2 cm, ви си на 22,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 391 99. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ко бал тпла во ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја Стој ни ца за теч но сти, са исли ка ном ве о ма де ко ра тив ном цвет ном кар тушом и тек стом од бе ле пе че не емајл бо је. Текст: SPIR:MENTH:CRISP: На по ле ђи ни гр ли ћа бо јом број 40. При па да ла ста рој апо те ци у Вр ба су. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: 10,5 х 8,5 cm, ви си на 24 cm МГНС, Инв. бр. МФ 451 100. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ко бал тпла во ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја Стој ни ца за теч но сти, са исли ка ном ве о ма де ко ра тив ном цвет ном кар тушом и тек стом од бе ле пе че не емајл бо је. Текст: SPIR:CAR VI На по леђи ни гр ли ћа бо јом број 28. При па да ла ста рој апо те ци у Вр ба су. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: 10,5 х 8,5 cm, ви си на 24 cm МГНС, Инв. бр. МФ 452 101. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ко бал тпла во ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за теч но сти, са кар ту шом бе ле бо је у об ли ку осмо у га о ног штит ног по ља, ои ви че ном тан ком пла вом и де бе лом по зла ће ном ли нијом и црн текст: TINCT: AR NI CAE. На гр ли ћу спо ља жу том бо јом број 15. При па да ла ста рој апо те ци у Бач ком Гра ди шту. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: 9,5 х 8 cm, ви си на 22,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 513 120
102. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ко бал тпла во ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за теч но сти, са кар ту шом бе ле бо је у об ли ку осмо у га о ног штит ног по ља, ои ви че ном тан ком пла вом и де бе лом по зла ће ном лини јом и црн текст: AQUA CAR BO LA TA 2%. На гр ли ћу спо ља жу том бо јом број 5. При па да ла ста рој апо те ци у Бач ком Гра ди шту. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: 9,5 х 8 cm, ви си на 22,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 514 103. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ко бал тпла во ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом бе ле бо је у об ли ку осмо у га о ног штит ног по ља, ои ви че ном тан ком пла вом и де бе лом по зла ће ном лини јом и црн текст: RE SIN: JA LA PAE. На гр ли ћу спо ља жу том бо јом број 88. При па да ла ста рој апо те ци у Бач ком Гра ди шту. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: 5,7 х 5,4 cm, ви си на 12,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 517 104. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Цр но не про зир но ду ва но и бру ше но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са овал ном по зла ће ном кар ту шом и по зла ће ним сло ви ма: Fi li cin. При па да ла ста рој апо те ци у Бе лој Цр кви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник: 3,7 4 cm, ви си на 8 cm МГНС, Инв. бр. МФ 573 105. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Цр но не про зир но ду ва но и бру ше но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са овал ном по зла ће ном кар ту шом и по зла ће ним сло ви ма: Merc: Ni tros: При па да ла ста рој апо те ци у Бе лој Цр кви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник: 3,7 4 cm, ви си на 8 cm МГНС, Инв. бр. МФ 574 121
106. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Цр но не про зир но ду ва но и бру ше но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са овал ном по зла ће ном кар ту шом и по зла ће ним сло ви ма: Ex tr: Ci cut:pulv: При па да ла ста рој апо те ци у Бе лој Цр кви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник: 3,7 4 cm, ви си на 8 cm МГНС, Инв. бр. МФ 576 107. АПО ТЕ КА Р СКА СТОЈ НИ ЦА Цр но не про зир но ду ва но и бру ше но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са овал ном по зла ће ном кар ту шом и по зла ће ним сло ви ма: Aur:Mur: Na tr: При па да ла ста рој апо те ци у Бе лој Цр кви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник: 3,7 4 cm, ви си на 8 cm МГНС, Инв. бр. МФ 577 108. АПО ТЕ КА Р СКА СТОЈ НИ ЦА Маг не зи ју мо во бра он-цр но ду ва но и ка лу пи ра но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са по зла ће ном кар ту шом у об ли ку пе то у га о ног штит ног по ља, на чи јем је вр ху фло рал на де ко ра тив на ком по зи ци ја. Текст по зла та: CA STOR:MOSCHCO VIT: За пу шач бру шен. На дну, цр ве ном бо јом број 20. Из збир ке др. ф. Ан дри је Мир ко ви ћа из Но вог Са да. Да ти ра ње: пр ва по ло ви на XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник: 8,5 8,2 cm, ви си на16,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 837 109. АПО ТЕ КА Р СКА СТОЈ НИ ЦА Маг не зи ју мо во бра он-цр но ду ва но и ка лу пи ра но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са по зла ће ном кар ту шом у об ли ку пе то у га о ног штит ног по ља, на чи јем је вр ху фло рал на де ко ра тив на ком по зи ци ја. Текст по зла та: CHI NIN.TA NIC. На дну, цр ве ном бо јом број 22. Из збир ке др. ф. Ан дри је Мир ко ви ћа из Но вог Са да. Да ти ра ње: пр ва по ло ви на XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник: 8,5 8,2 cm, ви си на 16,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 838 122
110. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Цр но-пла во ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом бе ле бо је у об ли ку че тво ро у га о ног из ду же ног штит ног по ља, ои ви че ном де бе лом по зла ће ном ли ни јом и црн текст: CALC:PHOSP HOR. Има хе ми ка ли ја. На дну цр ве ном бојом број 9. При па да ла пр вој шид ској апо те ци мр. ф. Ко зја ка. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник: 4,7 5,5 cm, ви си на 9,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1252 111. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Цр но-пла во ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом бе ле бо је у об ли ку че тво ро у га о ног из ду же ног штит ног по ља, ои ви че ном де бе лом по зла ће ном ли ни јом и црн текст: ZINC:ACET:. Има хе ми ка ли ја. На дну цр ве ном бо јом број 11. При па да ла пр вој шид ској апо те ци мр. ф. Ко зја ка. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник: 4,7 5,5 cm, ви си на 9,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1253 112. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Цр но-пла во ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом бе ле бо је у об ли ку че тво ро у га о ног из ду же ног штит ног по ља, ои ви че ном де бе лом по зла ће ном ли ни јом и црн текст: NA TR:THI O SULF:. Има хе ми ка ли ја. На дну цр ве ном бо јом број 10. При па да ла пр вој шид ској апо те ци мр. ф. Ко зја ка. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник: 4,7 5,5 cm, ви си на 9,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1254 123
113. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Цр но-пла во ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом бе ле бо је у об ли ку че тво ро у га о ног из ду же ног штит ног по ља, ои ви че ном де бе лом по зла ће ном ли ни јом и црн текст: SA PO ME DI CIN: Има хе ми ка ли ја. При па да ла пр вој шидској апо те ци мр. ф. Ко зја ка. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник: 4 cm, ви си на 9,2 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1255 114. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Цр но-пла во ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом бе ле бо је у об ли ку че тво ро у га о ног из ду же ног штит ног по ља, ои ви че ном де бе лом по зла ће ном ли ни јом и црн текст: OXYDUL:STIB:HY DR AUR: Има хе ми ка ли ја. При па да ла првој шид ској апо те ци мр. ф. Ко зја ка. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник: 4 cm, ви си на 9,2 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1256 115. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Цр но-пла во ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, пе че на емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом бе ле бо је у об ли ку че тво ро у га о ног из ду же ног штит ног по ља, ои ви че ном де бе лом по зла ће ном ли ни јом и црн текст: ACE TAS PLUM BI SICC: Има хе ми ка ли ја. На дну пла вом бо јом број 22. При па да ла пр вој шид ској апо те ци мр. ф. Ко зја ка. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник: 4 cm, ви си на 9,2 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1257 116. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом. За кло пац је по лу ка ло та са јед ним ру бом. Кар ту ша је хо ри зон тал ни овал са че ти ри угла на бо ко ви ма од тан ке зе ле не ли ни је, око ло де бе ла по зла та. Црн текст: YCHTYOL. 124
При па да ла апо те ци 29. но вем бар у Ста рој Па зо ви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 10,2 10,7 cm, ви си на 18 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1005 117. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом. За кло пац је по лу ка ло та са јед ним ру бом. Кар ту ша је хо ри зон тал ни овал са че ти ри угла на бо ко ви ма од тан ке зе ле не ли ни је, око ло де бе ла по зла та. Црн текст: VA SEL.FLAV. На дну ути снут број 500. Апо те ка 29. но вем бар у Ста рој Па зо ви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 10,2 10,7 cm, ви си на 18 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1006 118. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом са та ла са стим за клоп цем. По ру бо ви ма за клоп ца и сто пе тан ка зе ле на ли ни ја и де бе ла по зла та. Кар ту ша је хо ри зон тал ни овал са че ти ри угла на бо ко ви ма од тан ке зе ле не ли ни је, око ло де бе ла по зла та. Црн текст: SYR:KER ME SIN: На дну зла том број 5 и ути сну то: 1719 2. При па да ла апо те ци 29. но вем бар у Ста рој Па зо ви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 9 10 cm, ви си на 16,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1008 119. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом са та ла са стим за клоп цем. По ру бо ви ма за клоп ца и сто пе тан ка зе ле на ли ни ја и де бе ла по зла та. Кар ту ша је хо ри зон тал ни овал са че ти ри угла на бо ко ви ма од тан ке зе лене ли ни је, око ло де бе ла по зла та. Црн текст: AXUN GIA LE PO RIS На дну цр ном бо јом број 2 и ути сну то: 1719 2. При па да ла апо те ци 29. но вем бар у Ста рој Па зо ви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 9 10 cm, ви си на 16,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1009 125
120. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом са та ла са стим за клоп цем. По ру бо ви ма за клоп ца и сто пе тан ка зе ле на ли ни ја и де бе ла по зла та. Кар ту ша је хо ри зон тал ни овал са че ти ри угла на бо ко ви ма од тан ке зе лене ли ни је, око ло де бе ла по зла та. Црн текст: SYR:MO RO RUM На дну цр ном бо јом број 35 и ути сну то: 1719 2. При па да ла апо те ци 29. но вембар у Ста рој Па зо ви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 9 10 cm, ви си на 16,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1010 121. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом са та ла са стим за клоп цем. По ру бо ви ма за клоп ца и сто пе тан ка зе ле на ли ни ја и де бе ла по зла та. Кар ту ша је хо ри зон тал ни овал са че ти ри угла на бо ко ви ма од тан ке зеле не ли ни је, око ло де бе ла по зла та. Црн текст: EX TR:CHI NAE На дну за клоп ца цр ном бо јом број 45. На дну цр ном бо јом број 45 и ути сну то: 1719 0. При па да ла апо те ци 29. но вем бар у Ста рој Па зо ви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 6 7 cm, ви си на 10,8 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1011 122. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом са та ла са стим за клоп цем. По ру бо ви ма за клоп ца и сто пе тан ка зе ле на ли ни ја и де бе ла по зла та. Кар ту ша је хо ри зон тал ни овал са че ти ри угла на бо ко ви ма од тан ке зеле не ли ни је, око ло де бе ла по зла та. Црн текст: OL:GE RA NII На дну за клоп ца цр ном бо јом број 29. На дну цр ном бо јом број 14 и ути сну то: 1719 0. При па да ла апо те ци 29. но вем бар у Ста рој Па зо ви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 6 7 cm, ви си на 10,8 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1012 126
123. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом са та ла са стим за клоп цем. По ру бо ви ма за клоп ца и сто пе тан ка зе ле на ли ни ја и де бе ла по зла та. Кар ту ша је хо ри зон тал ни овал са че ти ри угла на бо ко ви ма од тан ке зеле не ли ни је, око ло де бе ла по зла та. Црн текст: OL:CRO TO NIS На дну за клоп ца цр ном бо јом број 60. На дну цр ном бо јом број 66 и ути сну то: 1719 0. При па да ла апо те ци 29. но вем бар у Ста рој Па зо ви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 6 7 cm, ви си на 10,8 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1013 124. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом са та ла са стим за клоп цем. По ру бо ви ма за клоп ца и сто пе тан ка зе ле на ли ни ја и де бе ла по зла та. Кар ту ша је хо ри зон тал ни овал са че ти ри угла на бо ко ви ма од тан ке зе лене ли ни је, око ло де бе ла по зла та. Црн текст: ELECT:ARO MA TIC: На дну за клоп ца цр ном бо јом број 65. На дну цр ном бо јом број 1 и ути снуто: 1719 0. При па да ла апо те ци 29. но вем бар у Ста рој Па зо ви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 6 7 cm, ви си на 10,8 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1014 125. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом са та ла са стим за клоп цем. По ру бо ви ма за клоп ца и сто пе тан ка зе ле на ли ни ја и де бе ла по зла та. Кар ту ша је хо ри зон тал ни овал са че ти ри угла на бо ко ви ма од тан ке зе лене ли ни је, око ло де бе ла по зла та. Црн текст: OL:CAR VI MIXT: На дну за клоп ца цр ном бо јом број 52. На дну цр ном бо јом број 8 и ути сну то: 1719 0. При па да ла апо те ци 29. но вем бар у Ста рој Па зо ви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 6 7 cm, ви си на 10,8 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1015 127
126. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја, по зла та Стој ни ца за ма сти у об ли ку пе ха ра са сто пом са та ла са стим за клоп цем. По ру бо ви ма за клоп ца и сто пе тан ка зе ле на ли ни ја и де бе ла по зла та. Кар ту ша је хо ри зон тал ни овал са че ти ри угла на бо ко ви ма од тан ке зе лене ли ни је, око ло де бе ла по зла та. Црн текст: +EX TR:HYOS CYAM : На дну за клоп ца цр ном бо јом број 32. На дну цр ном бо јом број 26 и ути снуто: 1719 0. При па да ла апо те ци 29. но вем бар у Ста рој Па зо ви. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка, Ел бо ген Ди мен зи је: преч ник 6 7 cm, ви си на 10,8 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1016 127. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Бе бој но, ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом у об ли ку вер ти кал ног ова ла од беле пе че не емајл бо је, око ло по зла та, црн текст: STIB.OXYDAT. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник: 5,5 cm, ви си на 9,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 857 128. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Бе бој но, ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом у об ли ку вер ти кал ног ова ла од бе ле пе че не емајл бо је, око ло по зла та, црн текст: PYRA MID.SA LIC. На гр ли ћу спо ља жу том бо јом број 5. При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: 4 х 3,8 cm, ви си на 10 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1187 129. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Бе бој но, ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом у об ли ку вер ти кал ног ова ла од бе ле пе че не емајл бо је, око ло по зла та, црн текст: SAL:ACE TOS На за пу ша чу цр ном бо јом број 161. При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: по ло ви на XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 4,3 cm, ви си на 7,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1188 128
130. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Бе бој но, ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом у об ли ку вер ти кал ног ова ла од бе ле пе че не емајл бо је, око ло по зла та, црн текст: OL:NU CIS PRE SI. При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: по ло ви на XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 6 cm, ви си на 11,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1189 131. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Бе бој но, ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом у об ли ку вер ти кал ног ова ла од бе ле пе че не емајл бо је, око ло по зла та, црн текст: DI O GRI:PRE PAR:. При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: по ло ви на XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 6 cm, ви си на 11,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1190 132. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Бе бој но, ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом у об ли ку вер ти кал ног ова ла од беле пе че не емајл бо је, око ло по зла та, црн текст: AET HI OP:MI NE RAL:. При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: по ло ви на XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 6 cm, ви си на 11,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1191 133. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Бе бој но, ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом у об ли ку вер ти кал ног ова ла од бе ле пе че не емајл бо је, око ло по зла та, црн текст: NU:MOSCH:. При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: по ло ви на XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 6 cm, ви си на 11,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1192 129
134. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Бе бој но, ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом у об ли ку вер ти кал ног ова ла од бе ле пе че не емајл бо је, око ло по зла та, црн текст: RO TUL:MENTH:PIP:. При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: по ло ви на XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 6 cm ; ви си на 11,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1193 135. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Бе бој но, ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом у об ли ку вер ти кал ног ова ла од бе ле пе че не емајл бо је, око ло по зла та, црн текст: CARB:FE RI. При пада ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: по ло ви на XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 6 cm, ви си на 11,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1194 136. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Бе бој но, ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом у об ли ку вер ти кал ног ова ла од бе ле пе че не емајл бо је, око ло по зла та, црн текст: GRA FIT:ELU TRI:. При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: по ло ви на XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 6 cm, ви си на 11,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1195 137. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Бе бој но, ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом у об ли ку вер ти кал ног ова ла од бе ле пе че не емајл бо је, око ло по зла та, црн текст: PULV:BE LA DON:. При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: по ло ви на XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 6 cm, ви си на 11,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1196 130
138. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Бе бој но, ду ва но, ка лу пи ра но и бру ше но ста кло, по зла та Стој ни ца за пра шко ве, са кар ту шом у об ли ку вер ти кал ног ова ла од бе ле пе че не емајл бо је, око ло по зла та, црн текст: SA PO ME DI CIN:. При па да ла ста рој апо те ци у Оџа ци ма. Да ти ра ње: по ло ви на XIX ве ка, Че шка Ди мен зи је: преч ник 6 cm, ви си на 11,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1197 139. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом и за клопцем у об ли ку за рав ње не по лу ка ло те. При дну и при вр ху тан ка пла ва ли ни ја, као и на вр ху за клоп ца, а на обо ду де бе ла пла ва ли ни ја. Кар туша је хо ри зон тал ни овал пла ве бо је, текст црн: EXT:CHIN:FUS: На уну тра шњој стра ни за клоп ца и на обо ду цр ном бо јом број 38, на дну број 2 и ути сну то I. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Не мач ка, Фолк штет Ди мен зи је: преч ник 7 7,5 cm, ви си на 9,4 cm МГНС, Инв. бр. МФ 888 140. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом и за клопцем у об ли ку за рав ње не по лу ка ло те. При дну и при вр ху тан ка пла ва ли ни ја, као и на вр ху за клоп ца, а на обо ду де бе ла пла ва ли ни ја. Кар туша је хо ри зон тал ни овал пла ве бо је, текст црн: EXT:CI NAE. На унутра шњој стра ни за клоп ца цр ном бо јом број 24, на обо ду 46, а на дну број 2 и ути сну то Y. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Не мач ка, Фолк штет Ди мен зи је: преч ник 7 7,5 cm, ви си на 9,4 cm МГНС, Инв. бр. МФ 889 131
141. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом и за клоп цем у об ли ку за рав ње не по лу ка ло те. При дну и при вр ху тан ка пла ва ли ни ја, као и на вр ху за клоп ца, а на обо ду де бе ла пла ва ли ни ја. Кар ту ша је хо ризон тал ни овал пла ве бо је, текст црн: EXT:CIC HO REI. На уну тра шњој стра ни за клоп ца цр ном бо јом број 10, на обо ду 25, а на дну број 2 и утисну то I. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Не мач ка, Фолк штет Ди мен зи је: преч ник 7 7,5 cm, ви си на 9,4 cm МГНС, Инв. бр. МФ 890 142. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом и за клоп цем у об ли ку за рав ње не по лу ка ло те. При дну и при вр ху тан ка пла ва ли ни ја, као и на вр ху за клоп ца, а на обо ду де бе ла пла ва ли ни ја. Кар ту ша је хо ризон тал ни овал пла ве бо је, текст црн: PULV:EXT:DI GI TAL: На уну трашњој стра ни за клоп ца цр ном бо јом број 48, на обо ду 49, а на дну број 2 и ути сну то Y. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Не мач ка, Фолк штет Ди мен зи је: преч ник 7 7,5 cm, ви си на 9,4 cm МГНС, Инв. бр. МФ 891 143. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом и за клоп цем у об ли ку за рав ње не по лу ка ло те. При дну и при вр ху тан ка пла ва ли ни ја, као и на вр ху за клоп ца, а на обо ду де бе ла пла ва ли ни ја. Кар ту ша је хо ризон тал ни овал пла ве бо је, текст црн: EXT:DUL CAM: На уну тра шњој стра ни за клоп ца и на обо ду цр ном бо јом број 30, на дну број 2. При пада ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Не мач ка, Фолк штет Ди мен зи је: преч ник 7 7,5 cm, ви си на 9,4 cm МГНС, Инв. бр. МФ 892 132
144. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом и за клоп цем у об ли ку за рав ње не по лу ка ло те. При дну и при вр ху тан ка пла ва ли ни ја, као и на вр ху за клоп ца, а на обо ду де бе ла пла ва ли ни ја. Кар ту ша је хо ризон тал ни овал пла ве бо је, текст црн: TE REB:VE NET: На уну тра шњој стра ни за клоп ца цр ном бо јом број 9, на обо ду 49, а на дну број 2 и утисну то I. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Не мач ка, Фолк штет Ди мен зи је: преч ник 9,5 10 cm, ви си на 15,6 cm МГНС, Инв. бр. МФ 893 145. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом и за клоп цем у об ли ку за рав ње не по лу ка ло те. При дну и при вр ху тан ка пла ва ли ни ја, као и на вр ху за клоп ца, а на обо ду де бе ла пла ва ли ни ја. Кар ту ша је хори зон тал ни овал пла ве бо је, текст црн: UNG:SA BAD: На уну тра шњој стра ни за клоп ца цр ном бо јом број 13, на обо ду 1, а на дну број 2 и утисну то I. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. До бро очу ва на. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Не мач ка, Фолк штет Ди мен зи је: преч ник 9,5 10 cm, ви си на 15,6 cm МГНС, Инв. бр. МФ 894 146. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом и за клоп цем у об ли ку за рав ње не по лу ка ло те. При дну и при вр ху тан ка пла ва ли ни ја, као и на вр ху за клоп ца, а на обо ду де бе ла пла ва ли ни ја. Кар ту ша је хо ризон тал ни овал пла ве бо је, текст црн: SA PO VI RI DIS На уну тра шњој стра ни за клоп ца и на обо ду цр ном бо јом број 60, на дну број 2 и ути снуто I. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Не мач ка, Фолк штет Ди мен зи је: преч ник 9,5 10 cm, ви си на 15,6 cm МГНС, Инв. бр. МФ 895 133
134
135 Изложба Човек и здравље
147. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом и за клоп цем у об ли ку за рав ње не по лу ка ло те. При дну и при вр ху тан ка пла ва ли ни ја, као и на вр ху за клоп ца, а на обо ду де бе ла пла ва ли ни ја. Кар ту ша је хо ри зонтал ни овал пла ве бо је, текст црн: UNG:BA SI LIC: На обо ду цр ном бо јом број 29, на дну број 2. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Не мач ка, Фолк штет Ди мен зи је: преч ник 9,5 10 cm, ви си на 15,6 cm МГНС, Инв. бр. МФ 896 148. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Пор це лан, емајл бо ја Стој ни ца за ма сти ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом и за клоп цем у об ли ку за рав ње не по лу ка ло те. При дну и при вр ху тан ка пла ва ли ни ја, као и на вр ху за клоп ца, а на обо ду де бе ла пла ва ли ни ја. Кар ту ша је хо ризон тал ни овал пла ве бо је, текст црн: OL:CAR BO LIS:3% На дну број 15. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Не мач ка, Фолк штет Ди мен зи је: преч ник 9,5 10 cm, ви си на 15,6 cm МГНС, Инв. бр. МФ 897 149. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV:FO E NI CU LI. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7 7,5 cm, ви си на 15 cm МГНС, Инв. бр. МФ 898 150. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: SEM.PE O NI AE. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7 7,5 cm, ви си на 15 cm МГНС, Инв. бр. МФ 899 136
151. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV.HE MA TID. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7 7,5 cm, ви си на 15 cm МГНС, Инв. бр. МФ 900 152. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PUL.CO LOM BO. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7 7,5 cm, ви си на 15 cm МГНС, Инв. бр. МФ 901 153. АПО ТЕ КА Р СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: SANGV.DRA CON. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7 7,5 cm, ви си на 15 cm МГНС, Инв. бр. МФ 903 154. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV.GU MI.GU TI. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7 7,5 cm, ви си на 15 cm МГНС, Инв. бр. МФ 904 137
155. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV.TRA GANT. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7 7,5 cm, ви си на 15 cm МГНС, Инв. бр. МФ 905 156. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV.ALU MIN.UST. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7 7,5 cm, ви си на 15 cm МГНС, Инв. бр. МФ 907 157. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV.IRE OS.FL.. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7 7,5 cm, ви си на 15 cm МГНС, Инв. бр. МФ 908 158. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV.CAR BON.PR.. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7 7,5 cm, ви си на 15 cm МГНС, Инв. бр. МФ 909 138
159. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PLUMB.CAR BO NIT. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7 7,5 cm, ви си на 15 cm МГНС, Инв. бр. МФ 910 160. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV.CON CHAE. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7 7,5 cm, ви си на 15 cm МГНС, Инв. бр. МФ 910 161. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV.G.GVA JAC. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,3 cm, ви си на 14,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1033 162. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PLUMB.OXYDAT. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,3 cm, ви си на 14,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1037 139
163. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV.RA TAN HI AE. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,3 cm, ви си на 14,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1038 164. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV.AN GE LI CAE. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,3 cm, ви си на 14,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1039 165. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV.SAL VI AE. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,3 cm, ви си на 14,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1041 166. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV.G.ASAE F.. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,3 cm, ви си на 14,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1042 140
167. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: NI HIL.AL B. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,3 cm, ви си на 14,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1043 168. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: RE SIN.MIR HAE. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,3 cm, ви си на 14,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1044 169. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV.KA LI.BI COT. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,3 cm, ви си на 14,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1045 170. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV.SE CAL.CO R. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,3 cm, ви си на 14,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1046 141
171. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За кло пац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV. CAN CROR.LAP. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,3 cm, ви си на 14,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1047 172. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. За клопац на вр ху има ис трак сло ва на два кру га. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV.JA LA PAE При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,3 cm, ви си на 14,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1048 173. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. Ла кира но др во, текст црн: PULV.QU ER CUS При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,3 cm, ви си на 14,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1049 174. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. Ла ки ра но др во, текст црн: PULV.SAC HAR. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,3 cm, ви си на 14,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1051 142
175. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за пра шко ве ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. Ла ки рано др во, текст црн: PULV.SA BA DIL. При па да ла ста рој апо те ци у Но вом Кне жев цу. Да ти ра ње: око 1900. го ди не, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,3 cm, ви си на 14,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1052 176. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за дро ге ваљ ка стог об ли ка, са про ши ре ном ба зом. Кар ту ша је ои ви че на тан ком и де бе лом цр ном ли ни јом, текст црн: ASA.FO E TID. Има дро ге. При па да ла ста рој апо те ци у Ер де ви ку. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 8 8,2 cm, ви си на 15,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1248 177. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за дро ге ваљ ка стог об ли ка, са про ши ре ном ба зом. Кар ту ша је ои ви че на тан ком и де бе лом цр ном ли ни јом, текст црн: FLOR.CHAM. ROM. Има дро ге. При па да ла ста рој апо те ци у Ер де ви ку. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 8 8,2 cm, ви си на 15,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1249 178. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за дро ге ваљ ка стог об ли ка, са пр о ши ре ном ба зом. Кар ту ша је ои ви че на тан ком и де бе лом цр ном ли ни јом, текст црн: SEM.MYRI STIC. Има дро ге. При па да ла ста рој апо те ци у Ер де ви ку. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 8 8,2 cm, ви си на 15,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1250 143
179. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за дро ге ваљ ка стог об ли ка, са пр о ши ре ном ба зом. Кар туша је ои ви че на тан ком и де бе лом цр ном ли ни јом, текст црн: RAD. HYDRAST.CAN. Има дро ге. При па да ла ста рој апо те ци у Ер де ви ку. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 8 8,2 cm, ви си на 15,3 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1251 180. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за дро ге ваљ ка стог об ли ка са пр о ши ре ном ба зом. Текст црн: LAC CA FLO RENT: При па да ла пр вој шид ској апо те ци мр. ф. М. Ко зја ка. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,8 cm, ви си на 17,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1261 181. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за дро ге ваљ ка стог об ли ка са пр о ши ре ном ба зом. Текст црн: CAR BO TI LI AE При па да ла пр вој шид ској апо те ци мр. ф. М. Ко зја ка. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,8 cm, ви си на 17,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1263 182. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за дро ге ваљ ка стог об ли ка са пр о ши ре ном ба зом. Текст црн: RA SUR COR NU CERV: При па да ла пр вој шид ској апо те ци мр. ф. М. Ко зја ка. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7,8 cm, ви си на 17,5 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1263 144
183. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за дро ге ваљ ка стог об ли ка са пр о ши ре ном ба зом. Текст црн: PULV:GU MI:GUTT: При па да ла пр вој шид ској апо те ци мр. ф. М. Ко зја ка. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7 7,6 cm, ви си на 16 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1264 184. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за дро ге ваљ ка стог об ли ка са пр о ши ре ном ба зом. Текст црн: PULV:CHI NAE FUSC: При па да ла пр вој шид ској апо те ци мр. ф. М. Ко зја ка. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7 7,6 cm, ви си на 16 cm МГНС, Инв. бр. МФ-1265 185. АПО ТЕ КАР СКА СТОЈ НИ ЦА Ла ки ра но др во, бо ја Стој ни ца за дро ге ваљ ка стог об ли ка са про ши ре ном ба зом. Текст црн: PULV:AN TI MON:CRUD: Има дро ге. При па да ла пр вој шид ској апоте ци мр. ф. М. Ко зја ка. Да ти ра ње: крај XIX ве ка, Сред ња Евро па Ди мен зи је: преч ник 7 7,6 cm, ви си на 16 cm МГНС, Инв. бр. МФ 1266 145
146
Литература 1. Bennion, Elisabeth, Stari medicinaski instrumenti, Beograd 1980. 2. Буловић, Гордана, Историја настанка Збирке фармације у Музеју града Новог Сада Годишњак МГНС, бр. 3-4/2007-2008, Нови Сад 2008. 3. Буловић, Гордана, Дипломе из збирке фармације у Музеју града Новог Сада, Годишњак Историјског архива града Новог Сада, бр. 4, Нови Сад 2010. 4. Буловић, Гордана, Апотека Код златног орла у Петроварадину, Рад музеја Војводине 52/2010, Нови Сад 2010. 5. Буловић, Гордана, Стручна библиотека и фармацеутски екслибрис у Збирци фармације у Музеју града Новог Сада, Годишњак Музеја града Новог Сада 5-6/2009-2010, Нови Сад 2012. 6. Višić, M., Medicinski priručnik na latinskom jeziku iz 1573. godine, Acta historica medicinae pharmaciae veterinae, anno XV, 2, MCMLXXV, Beograd 1975. 7. Vučetić, Ž., Prilog poznavanju kuge u Bačkoj u XVIII veku, Acta historica medicinae pharmaciae veterinae, anno XVI, 1, MCMLXXVI, Beograd 1976. 8. Гирић, Милорад, Мокрин, некропола раног бронзаног доба, Београд 1971. 9. Глумац, Мирјана, Антички Космај, Београд 2009. 10. Јовановић, Александар, Неки аспекти проблема скупног налаза скулптура са Медијане код Ниша, Старинар, књига XXIV XXV/1973 1974, Београд 1975. 11. Јовановић, Александар, Римске некрополе на територији Југославије, Београд 1984. 147
12. Jugović, Vlado, Nekadašnji gosti stare petrovaradinske (Schamsove) ljekarne, Apotekarski vjesnik, br.16, Zagreb 1939. 13. Катић, Реља, На ком се месту налазила Дечанска болница, Acta historica medicinae pharmaciae veterinae, anno I, бр. 2, MCMLXI, Beograd 1961. 14. Катић, Реља, Преглед историјског развоја српске средњовековне научне медицине, У: 700 година медицине у Срба, зборник радова и каталог изложбе, Галерија Српске академије наука и уметности, Београд 1971. 15. Катић, Реља, О лекарима код Срба у средњем веку,у: 700 година медицине у Срба, зборник радова и каталог изложбе, Галерија Српске академије наука и уметности, Београд 1971. 16. Катић, Реља, Српска медицина од IX до XIX века, Београд 1967. 17. Кораћ, Миомир, Medicus et chirurgus oculariusиз Виминацијума, Старинар, књига XXXVII, 1986, Београд 1986. 18. Крунић, Славица, Римски медицински и фармацеутски инструменти из Сингидунума и околине, каталог изложбе, Музеј града Београда, Београд 1992. 19. Крунић, Славица, Римски медицински, фармацеутски и козметички инструменти на територији Горње Мезије, докторска теза, Филозофски факултет, Београд 2000. 20. Medović, Predrag, Praistorija na tlu Vojvodine, Novi Sad 2001. 21. Mihajlov, Milena, Upotreba bilja u narodnoj medicini i farmaciji fruškogoraca prema radovima Jovana Tucakova, Acta historica medicinae pharmaciae veterinae, anno XIX, бр. 2, MCMLXXIX, Beograd, 1979. 22. Mikić, Živko, Trepanacija, U: Arheološki leksikon, preistorija Evrope, Afrike i Bliskog Istoka, grčka, etrurska i rimska civilizacija, Beograd 1997. 23. Миловановић, Душан, Уметничка обрада неплеменитих метала на тлу Србије од позне антике до1690. године, Београд 1985. 24. Mirković, Andrija, Materia medica Dioskorida Ruelliov latinski prevod iz 1547. godine, Acta historica medicinae, pharmaciae, veterinae, anno II, бр. 2, Beograd 1962. 25. Мирковић, Андрија, Фармација у Срему од 1750. до 1850. године, докторска дисертација, Фармацеутски факултет Београд 1960. 148
26. Miškov, Dušan, Lavoslav Glesinger, Povijest medicine, Zagreb 1978, Acta historica medicinae pharmaciae veterinae, anno XV, 2, MCMLXXV, Beograd 1975. 27. Свети Сава, Студенички типик, Београд 1994. (приредио Т. Јовановић) 28. Спасић-Ђурић, Драгана, Виминацијум главни град римске провинције Горње Мезије, Пожаревац 2002. 29. Туцаков Јован, Лековито биље Фрушке Горе, Монографије Фрушке горе III, Нови Сад 1978. 30. Ćorović, Vladimir, Leshopitauxen Serbiean Moyen Age, Медицински преглед XIII, Нови Сад 1938. 31. Cermanović, Aleksandrina, Srejović, Dragoslav, Leksikon religija i mitova drevne Evrope, Beograd 1996. 149
Изложба Човек и здравље