Е. тест ПРАВИЛНА ИСХРАНА 1. Када настаје стабилна телесна маса? а. када је енергетски унос једнак енергетској потрошњи б. када је енергетска потрошња веће од енергетског уноса ц. када је енергетски унос већи од енергетске потршње 2. Шта је гојазност? а. увећање телесне масе за 30% од нормалне телесне масе б. увећање телесне масе на рачун увећања телесних масти које доводе до нарушавања здравља и развоја компликација. ц. увећање телесне масе за 35% од нормалне телене масе 3. Да ли је гојазност болест? а. не, сматра се да је само естетски проблем б. зависи од телесне масе ц. да, сматра се болешћу 4. Која је шифра болести за гојазност у класификацији болести? а. Е- 66 б. Е- 67 ц. Е- 99 5. Да ли гојазност даје компликације? а. не, не даје компликације б. да, гојазност је обољење које даје друга обољења- компликације ц. зависи од телесне тежине 6. Како гласи дефиницаја правилне исхране? а. оптимално избалансираних хранљивих састојака у свакодневној исхрани. б. унос квалитетних и здравствено безбедних намирница ц. унос квалитетних намирница, здравствено безбедних и оптимално избалансираних хранљивих састојака у свакодневној исхрани. 7. Који су принципи правилне исхране? а. разноврсност, умереност, уоброченост б. свакодневност, пост, уоброченост ц. уоброченост, умереност, уредно напајање
8. Шта значи бити умерен у исхрани? а. Значи, умерено узимати храну да не дође до гојења б. Значи, колико калорија дневно треба унети да би функционисали умно и физички, односно да би сачували и унапредили своје здравље. Према свакој особи посебно се израчунава калоријски унос и то преко базалног метаболизма и физичких активности. Зависи од узраста, пола и телесне масе. ц. Значи, умерено узимати храну да не дође ни до гојења ни до мршављења. 9. Од чега зависе енергетске потребе сваког појединца? а. енергетске потребе сваког појединца зависе од: енергије потребне за одвијање базалног метаболизма, енергије потребне за физичку активност, енергије за специфично динамско дејство хране и енергије за раст нових ткива. б. енергетске потребе сваког појединца зависе од: енергије потребне за одвијање базалног метаболизма. ц. енергетске потребе сваког појединца зависе од: енергије потребне за одвијање базалног метаболизма и енергије потребне за физичку активност. 10. Шта је базални метаболизам? а. енергија потребна за рад ћелијских активности б. енергија потребна за спавање ц. енергија потребна за одржавање основних функција организма: дисање, циркулација, одржавање температуре, све ћелијске активности 11. Од чега зависи базални метаболизам? а. енергија потребна за базални метаболизам зависи од пола, узраста и телесне масе. б. енергија потребна за базални метаболизам зависи од пола и узраста. ц. енергија потребна за базални метаболизам зависи од пола, узраста, телесне масе и годишњег доба 12. Како је СЗО (WHO) поделила сва занимања у завосности од енергетске потрошње? а. лака физичка активност и тешка физичка активност. б. лака физичка активност, умерено тешка физичка активност и тешка физичка активност
ц. лака физичка активност, умерено тешка физичка активност, тешка физичка активност и веома тешка физичка активност. 13. Који коефицијенти физичких активности се додају на базални метаболизам за лаке физичке активности за израчунавање укупних енергетских потреба за мушки, а који коефицијенти за женски пол? а. мушки род: 1,65; женски род: 1,66 б. мушки род: 1,75; женски род: 1,76 ц. мушки род: 1,55; женски род: 1,56 14. Који коефицијенти физичких активности се додају на базални метаболизам за умерено тешке физичке активности за израчунавање укупних енергетских потреба за мушки, а који коефицијенти за женски пол? а. мушки род: 1,78; женски род: 1,64 б. мушки род: 1,85; женски род: 1, 67 ц. мушки род: 1,95; женски род: 1,74 15. Који коефицијенти физичких активности се додају на базални метаболизам за тешке физичке активности за израчунавање укупних енергетских потреба за мушки, а који коефицијенти за женски пол? а. мушки род: 2,25; женски род: 1,86 б. мушки род: 2,10; женски род: 1,82 ц. мушки род: 2,55; женски род: 1,96 16. Колико је потребно обезбедити енергије (Kcаl) за 1гр. новоствореног ткива? а. За 1 гр. новоствореног ткива потребно је додатно обезбедити око 15 kcal б. За 1 гр. новоствореног ткива потребно је додатно обезбедити око 10 kcal ц. За 1 гр. новоствореног ткива потребно је додатно обезбедити око 5 kcal 17. Колико треба да се повећа енергетски унос у прва три месеца трудноће? а. трудницама треба обезбедити додатну енергију за раст плода, плаценте и других ткива: у првом тромесечју енергетски унос треба повећати за око 85 kcal на дан (старе препоруке 150 kcal на дан). б. трудницама треба обезбедити додатну енергију за раст плода, плаценте и других ткива: у првом тромесечју енергетски унос треба повећати за око 185 kcal на дан (старе препоруке 150 kcal на дан). ц. трудницама треба обезбедити додатну енергију за раст плода, плаценте и других ткива: у првом тромесечју енергетски унос треба повећати за око 285 kcal на дан (старе препоруке 150 kcal на дан).
18. Колико треба да се повећа енергетски унос у друга три месеца трудноће? а. трудницама треба обезбедити додатну енергију за раст плода, плаценте и других ткива: у другом тромесечију енергетски унос треба повећати за око 385 kcal на дан (старе препоруке око 350 kcal на дан). б. трудницама треба обезбедити додатну енергију за раст плода, плаценте и других ткива: у другом тромесечију енергетски унос треба повећати за око 285 kcal на дан (старе препоруке око 350 kcal на дан). ц. трудницама треба обезбедити додатну енергију за раст плода, плаценте и других ткива: у другом тромесечију енергетски унос треба повећати за око 485 kcal на дан (старе препоруке око 350 kcal на дан). 19. Колико треба да се повећа енергетски унос у трећем тромесечју трудноће? а. трудницама треба обезбедити додатну енергију за раст плода, плаценте и других ткива: У трећем тромесечју енергетски унос треба повећати за око 575 kcal на дан (старе препоруке око 350 kcal дневно). б. трудницама треба обезбедити додатну енергију за раст плода, плаценте и других ткива: У трећем тромесечју енергетски унос треба повећати за око 375 kcal на дан (старе препоруке око 350 kcal дневно). ц. трудницама треба обезбедити додатну енергију за раст плода, плаценте и других ткива: У трећем тромесечју енергетски унос треба повећати за око 475 kcal на дан (старе препоруке око 350 kcal дневно). 20. Колико је дојиљама потребно обезбедити додатну енергију због лактације у првих шест месеци? а. дојиљама је потребно обезбедити додатну енергију, због лактације, у износи око: од првог до шестог месеца дојења потребно је обезбедити око 675kcal на дан. Старе препоруке су биле око 750 kcal на дан, у свим месецима дојења. б. дојиљама је потребно обезбедити додатну енергију, због лактације, у износи око: од првог до шестог месеца дојења потребно је обезбедити око 775kcal на дан. Старе препоруке су биле око 750 kcal на дан, у свим месецима дојења ц. дојиљама је потребно обезбедити додатну енергију, због лактације, у износи око: од првог до шестог месеца дојења потребно је обезбедити око 875kcal на дан. Старе препоруке су биле око 750 kcal на дан, у свим месецима дојења
21. Колико је дојиљама потребно обезбедити додатну енергију због лактације у првих шест месеци? а. од шестог месеца дојења потребно је обезбедити око 560 kcal на дан. старе препоруке су биле око 750 kcal на дан, у свим месецима дојења б. од шестог месеца дојења потребно је обезбедити око 460 kcal на дан. старе препоруке су биле око 750 kcal на дан, у свим месецима дојења ц. од шестог месеца дојења потребно је обезбедити око 660 kcal на дан. старе препоруке су биле око 750 kcal на дан, у свим месецима дојења 22. Шта значи бити разноврстан у исхрани? а. значи, имати макар три оброка б. значи, имати пет оброка ц. значи, уносити све намирнице (све хранљиве састојке) у исхрани, неопходне за здравље 23. Шта користимо као базу за испуњавање разноврсности у исхрани? а. пирамиду исхране - нутритивну пирамиду б. таблице калоријских вредности намирница ц. препоруке нутрициониста Европске уније 24. Шта чини базу пирамиде исхране, тј. које врсте намирница су заступљене у бази пирамиде и са колико процената? а. базу пирамиде чине разне воћа и поврћа и слични производи. Ове намирнице треба да у току дана обезбеде око 45%-60% укупног дневног енергетског уноса. б. базу пирамиде чине разне врсте жита, производа од жита и брашна и слични производи. Ове намирнице треба да у току дана обезбеде око 45%-60% укупног дневног енергетског уноса. ц. базу пирамиде чине разне врсте меса и производа од меса. Ове намирнице треба да у току дана обезбеде око 45%-60% укупног дневног енергетског уноса.
25. Шта чини први спрат пирамиде исхране, тј. које врсте намирница су заступљене у првом спрату пирамиде и са колико процената? а. први спрат пирамиде исхране чине месо и производи од меса, односно, намирнице које заједно у току дана треба укупно да обезбеде око 35% потребне енергије. Од тога на намирнице из групе меса отпада око 18%, а на производе одмеса око 17% енергије. б. први спрат пирамиде исхране чине млеко и производи од млека, односно, намирнице које заједно у току дана треба укупно да обезбеде око 35% потребне енергије. Од тога на намирнице из групе млека отпада око 18%, а напроизводе од млека око 17% енергије. ц. први спрат пирамиде исхране чине поврће и воће, односно, намирнице које заједно у току дана треба укупно да обезбеде око 35% потребне енергије. Од тога на намирнице из групе поврћа отпада око 18%, а на воће око 17% енергије. 26. Шта чини други спрат пирамиде исхране, тј. које врсте намирница су заступљене у другом спрату пирамиде и са колико процената? а. други спрат пирамиде исхране представљен је месом и производима од меса и млеком и млечним производима. Свака од ових група намирница треба у укупном енергетском уносу да учествује са по 10%. б. други спрат пирамиде исхране представљен је воћем и поврћем. Свака од ових група намирница треба у укупном енергетском уносу да учествује са по 10%. ц. други спрат пирамиде исхране представљен је производима од брашна. Ова група намирница треба у укупном енергетском уносу да учествује са 10%. 27. Шта чини врх пирамиде исхране, тј. које врсте намирница су заступљене на врху пирамиде и са колико процената? а. врх или најужи део пирамиде представљају масти. Ове намирнице треба јести у најмањим количинима и то у количинама које ће обезбеђивати око 5% дневног енергетског уноса. б. врх или најужи део пирамиде представљају масти, уља, шећер и шећерни концентрати. Ове намирнице треба јести у најмањим количинима и то у количинама које ће обезбеђивати око 5% дневног енергетског уноса. ц. Врх или најужи део пирамиде представљају шећер и шећерни концентрати. Ове намирнице треба јести у најмањим количинима и то у количинама које ће обезбеђивати око 5% дневног енергетског уноса.
28. Из групе житарице и слични производи, којим намирницама дајемо предност, а које треба избегавати? а. избегавати: интегрално зрно и производи од интегралног зрна житарица, црно брашно, ражено брашно, кукурузно брашно, од хељде и сл., пахуљице - јечмене, ражене, овсене, пшеничне, тестенине од интегралног брашна или поврћа, пиринач - интегрални. Предност: производи од белог брашна, ољуштени пиринач, тестенине од белог брашна са јајима и сличне производе. б. предност: интегралном зрну и производима од интегралног зрна житарица, белом брашну, црном брашну, и сл. Избегавати: црно брашно, ољуштени пиринач, тестенине и сличне производе. ц. предност: интегралном зрну и производима од интегралног зрна житарица, црном брашну, раженом брашну, кукурузном брашну, од хељде и сл., пахуљицама - јечменим, раженим, овсеним, пшеничним, тестенинама од интегралног брашна или поврћа, пиринчу - интегралном. Избегавати: производе од белог брашна, ољуштени пиринач, тестенине са јајима и сличне производе. 29. Колико, оријентационо, треба дневно узимати поврће? а. бар 300 гр дневно б. бар 400 гр дневно ц. бар 450 гр дневно 30. Којем поврћу треба дати предност у конзумирању? а. смрзнутом поврћу б. свежем поврћу ц. у зависности од годишњег доба 31. Који је најбољи начин да се поврће сачува од кварења? а. најбољи начин да се поврће сачува од кварења је чување у траповима. б. најбољи начин да се поврће сачува од кварења је конзервирање. ц. најбољи начин да се поврће сачува од кварења је смрзавање. 32. Колико, оријентационо, треба дневно узимати воће? а. око 400 гр. дневно б. око 450 гр. дневно ц. око 500 гр. Дневно
33. Којем воћу треба дати предност у исхрани? а. увек, када је то могуће треба изабрати конзервирано воће, суво и орашасто воће. б. увек, кaда је то могуће треба изабрати свеже воће, евентуално кувано, али без додатка шећера. ц. увек, када је то могуће треба изабрати зашећерено и конзервирано воће. 34. Зашто поврће и воће треба сваки дан узимати у исхрани? а. зато што помаже у лечењу гојазности б. зато што побољшава пражњење и спречава да дође до затвора ц. зато што смањује ризик од гојазности и коморбидитета (ниска енергетска вредност); смањује ризик од хроничних болести (висок садржај антиоксиданата); побољшава апсорпцију гвожђа (C витамин) и садржи гвожђе (броколи, кељ, спанаћ, коприва); смањује ризик од хипертензије (калијум, магнезијум и калцијум); превенира анемију и дефект неуралне тубе код новорођенчади (киселина, витамини Б групе); смањује ризик од кардиоваскуларних болести; снижава ниво холестерола у крви (биљни стероли); смањује ризик од настанка тромба (флавоноиди); превенирају опстипацију, дивертикулозу црева, хемороиде, болести срца и карцином дебелог црева итд. 35. Колико дневно треба узимати млеко и млечне производе (јогурт и сл.)? а. макар две шоље дневно б. макар једну шољу дневно ц. макар три шоље дневно 36. Колико је довољно јести намирница из групе меса? а. намирнице из ове групе довољно је јести једном дневно око 250 gr, без обзира о ком се производу ради. Треба избегавати веће количине меса и прерађевине од меса и све врсте масног меса и производе са већим садржајем масти б. намирнице из ове групе довољно је јести једном дневно по око 90-150 gr, без обзира о ком се производу ради. Треба избегавати веће количине меса и прерађевине од меса и све врсте масног меса и производе са већим садржајем масти. ц. намирнице из ове групе довољно је јести око 200 gr, без обзира о ком се производу ради. Треба избегавати веће количине меса и прерађевине од меса и све врсте масног меса и производе са већим садржајем масти
37. Колико јаја се сме узимати недељно? а. цела јаја - 5 комада јаја недељно, беланце се може јести и чешће. б. цела јаја - 4 комада јаја недељно, беланце се може јести и чешће. ц. цела јаја - 3 комада недељно, беланце се може јести и чешће. 38. На који начин спремања је најбоље спремити јаја како би се сачувале хранљиве материје? а. кувањем ц. пржењем ц. печењем 39. Колико је довољно конзумирати уља дневно? а. довољно је конзумирати око 50 ml уља на дан (10 кафених кашичицa), предност увек дати биљним уљима: маслиново, сунцокретово и сл. б. довољно је конзумирати 10 do 25 ml уља на дан (2-5 кафених кашичицa), предност увек дати биљним уљима: маслиново, сунцокретово и сл. ц. довољно је конзумирати 75 ml уља на дан (15 кафених кашичицa), предност увек дати биљним уљима: маслиново, сунцокретово и сл. 40. Колики је дозвољен дневни унос соли за здраве особе? а. до 3 g dan б. до 9 g dan ц. до 6 g dan 41. Колико се препоручује да дневно треба уносити течности? а. препоручује се да дневно треба уносити 1-3 литра течности б. препоручује се да дневно треба пити 1-3 литра течности ц. препоручује се да дневно треба пити 8 чаша течности 42. Колико се препоручује дневни унос дијетних влакана? а. дневни унос: око 50 gr. (20 35 gr.) б. дневни унос: око 60 gr. (20 35 gr.) ц. дневни унос: око 30 gr. (20 35 gr.)
43. Због чега не треба узимати веће количине дијетних влакана од дозвољених количина? а. Не треба узимати веће количине, јер имају и лошу особину везују гвожђе, цинк, бакар, тј.елементе у трагу и избацују их напоље, што може да има тешке последице ако се и храном не уносе довољно. б. могу да доведу до гојења ц. могу да доведу до пролива 44. Колика заступљеност масти из хране треба да буде у исхрани дневно? а. масти из хране треба да буду заступљене до 35% б. масти из хране треба да буду заступљене до 30% ц. масти из хране треба да буду заступљене до 40% 45. Колики је дозвољени унос холестерола дневно? а. укупни холестерол из хране не треба да пређе 400мг б. укупни холестерол из хране не треба да пређе 350мг ц. укупни холестерол из хране не треба да пређе 300мг 46. При формирању оброка, колико треба да буду заступљене засићене масне киселине? а. засићене масне киселине 3-10% б. засићене масне киселине 5-15% ц. засићене масне киселине 10-15% 47. При формирању оброка, колико треба да буду заступљене полинезасићене масне киселине? а. полинезасићене м. к. 10-15 % (СЗО 12 %) б. полинезасићене м. к. 5-10 % (СЗО 7 %) ц. полинезасићене м. к. 15-20 % (СЗО 17 %) 48. При формирању оброка, колико треба да буду заступљене полинезасићене масне киселине? а. мононезасићене м. к. 15-20 % б. мононезасићене м. к. 20-55 % ц. мононезасићене м. к. 10-15 %
49. Колико протеини треба да буду заступљени у дневној иосхрани? а. протеини треба да буду заступљени са 10-20%, при чему однос животињских и биљних протеина треба да буде 2 : 1 б. протеини треба да буду заступљени са 10-20%, при чему однос животињских и биљних протеина треба да буде 1 : 2 ц. протеини треба да буду заступљени са 20-25%, при чему однос животињских и биљних протеина треба да буде 2 : 1,5 50. Колико угљени хидрати треба да буду заступљени у дневној исхрани? а. угљени хидрати треба да буду заступљени са 35-40%, базирати се на сложеним угљеним хидратима (поврће, воће, житарице). б. угљени хидрати треба да буду заступљени са 55-60%, базирати се на сложеним угљеним хидратима (поврће, воће, житарице). ц. угљени хидрати треба да буду заступљени са 40-45%, базирати се на сложеним угљеним хидратима (поврће, воће, житарице).