Banka grupe Analiza finansijskih tržišta Sektor Trezora DNEVNI IZVEŠTAJ četvrtak, 28. jul 2016 Pregled kurseva 124 EUR/RSD EUR mn 60 Valutni par EUR/RSD USD/RSD CHF/RSD GBP/RSD Zvanični srednji kurs dinara Prethodna Promena YTD 123.40 123.3785 0.02% -1.46% 111.4834 112.1827-0.62% -0.21% 113.0253 113.0875-0.06% -0.45% 146.87 147.00-0.29%.95% 123 122 121 120 119 118 50 40 20 0 Ukupan obim medjubankarske trgovine evrom zaključno sa spot valutom obavljene na dan 27.07.2016. do 12: časova iznosio 15,8 mln evra, prosečni ponderisani kurs iz te trgovine 123,4028 za 1 evro. Promet na MDT Valutni par EUR/USD EUR/CHF EUR/GBP GBP/USD USD/JPY Međunarodno tržište Prethodna Promena YTD 1.58 1.0986 0.66% -1.80% 1.0903 1.0904 0.00% -0.19% 0.8363 0.8368-0.05%.27% 1.3223 1.31 0.71% 12.33% 5.40 4.66 0.71% -13.48% EUR/USD 1.16 1.15 1.14 1.13 1.12 1.11 1.1 Ekonomski indikatori za tekući dan: Vreme Zemlja/ Region Naziv indikatora Period Prethodna Projekcija 14:00 Nemačka Potrošačke cene Jul 0.3% 0.3% 1.09 1.08 Tržište novca Kamatne stope NBS Referentna stopa 4.00% Sledeća odluka 11.8.2016 Depozitna olakšica 2.50% Kreditna olakšica 5.50% Repo operacije (7 dana) 3.01% RSD kamatne stope Referentna stopa NBS Beonia Belibor 3M 9 8 7 6 BEONIA BELIBOR1M BELIBOR3M BELIBOR 6M Međubankarsko tržište - Srbija Prethodna Promena (bps) 2.74% 2.76% -0.02 3.32% 3.33% -0.01 3.57% 3.58% -0.01 3.81% 3.82% -0.01 5 4 3 2 Izvor: Reuters Evrozona (ECB) (Fed) Ujedinjeno kraljevstvo (BOE) Švajcarska (SNB) Kamatne stope centralnih banaka 0.00% -0.75% Sledeća odluka 8.9.2016. 21.9.2016 EUR kamatne stope ECB main rate Euribor 3M 0.3 0.2 0.1 0, EBF EONIA EURIBOR1M EURIBOR3M EURIBOR6M Napomena: Poslednje dostupne vrednosti su od pre 2 dana Međubankarsko tržište - Evropa 27.7.2016 26.7.2016 Promena (bps) -0.331% -0.334% 0.003-0.371% -0.371% 0.000-0.298% -0.298% 0.000-0.187% -0.187% 0.000 Izvori: ECB, EBF -0.1-0.2-0.3 Libor 1M (USD) Libor 3M (USD) Libor 6M (USD) Libor 1M (CHF) Libor 3M (CHF) Libor 6M (CHF) Izvori: ICE, Bloomberg Libor kamatne stope Kamatni Swap Prethodna Promena (bps) Prethodna Promena (bps) 0.496% 0.493% 0.003 EURIBOR ISDA 3Y FIXING -0.199% -0.204% 0.005 0.752% 0.743% 0.008 EURIBOR ISDA 5Y FIXING -0.4% -0.120% 0.016 1.087% 1.073% 0.014 EURIBOR ISDA Y FIXING 0.368% 0.336% 0.032-0.795% -0.798% 0.003 USD ISDA 3Y FIXING 1.053% 1.055% -0.002-0.748% -0.753% 0.004 USD ISDA 5Y FIXING 1.186% 1.184% 0.002-0.667% -0.668% 0.001 USD ISDA Y FIXING 1.479% 1.477% 0.002 Izvori: IBA, Bloomberg
jul.15 avg.15 sep.15 okt.15 nov.15 dec.15 jan.16 feb.16 mar.16 apr.16 maj.16 jun.16 Tržište državnih hartija od vrednosti Kretanje stopa na primarnim aukcijama državnih hartija u RSD 2013-danas Izvor: Upava za javni dug Ročnost 3 meseca 6 meseci 53 nedelje 2 godine 3 godine 5 godina 7 godina godina 24 meseca amortizacione Državne hartije od vrednosti RSD Datum Prethodna 04.02.2016 2.75% 2.79% 03.03.2016 3.25% 3.25% 27.07.2016 3.59% 4.01% 13.06.2016 4.% 4.95% 24.06.2016 5.37% 5.37% 20..2015 6.50%.80% 19.07.2016 5.98%.75% 21..2014 12.99% 23.06.2016 Ref. stopa Ref. stopa NBS + 0.25% NBS + 0.45% 14.5 12.5.5 8.5 6.5 4.5 2.5 3y 3m 53w 6m NBS key rate 5y y Izvor: Uprava za javni dug Planirane aukcije državnih hartija u tekućoj nedelji Datum Instrument Valuta 27.7.2016 53nedeljni državni zapisi * RSD 28.7.2016 2godišnje državne obveznice * EUR Iznos,000,000,000 50,000,000 bps 450 JP Morgan EMBI Srbija * reotvaranje 350 0 250 Ročnost Datum Prethodna 53 nedelje 2 godine 3 godine 5 godina godina Izvor: Uprava za javni dug Državne hartije od vrednosti EUR 150 20.06.2016 0.85% 0.89% 21.06.2016 1.18% 1.18% 22.06.2016 2.59% 2.59% 22.03.2016 3.45% 4.00% 25.05.2016 4.20% 4.40%, JPMorgan 200 Izvori: Ministarstvo finansija, Banca Intesa Kreditni rejting Srbije Prinosi na Evro-obveznice Republike Srbije (USD) Moody's S&P Fitch Prethodna UST spred B1 BB- BB- Serbia 5y 2017 2.5% 2.524% 2.6% Izgledi Pozitivni Stabilni Stabilni Serbia 5y 2018 3.073% 3.069% 2.322% datum 18.3.2016 1.7.2016 17.6.2016 Serbia 7y 2020 3.675% 3.654% 2.758% Serbia y 2021 3.841% 3.835% 2.785% Serbia 20y 2024 6.287% 6.288% Evroobveznica Republike Srbije 2021 117 116 Cena Prinos (desna skala) 4.9 115 4.7 114 4.5 113 4.3 112 4.1 111 3.9 1 3.7 2
Tržište akcija SRBIJA prethodnog dana Promena Promena indeksa u tekućoj godini Belex 15 Belex line Promet 620.31 1,358.73 767,898,327 Din. 6,223,923 615.94 1,350.45 399,093,240 Din. 3,232,841 0.71% 0.61% 92.41% 92.52% -3.69% -1.57% Izvor: Beogradska berza Racia P / B P / E Belex15 0,67 12,15 800 BELEX15 Belex line 750 700 1, 650 1,200 550 1,000 Dnevna promena kompanija iz Belexa15 2.53% 2.78% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.25% 1.04% - -1.11% TGAS ENHL AIKB NIIS IMLK MTLC JESV ALFA FITO SJPT AERO KMBN Kompanija ENERGOPROJEKT HOLDING AD BE INSTITUT ZA ISPITIVANJE MATE MESSER TEHNOGAS AD KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGR GALENIKA FITOFARMACIJA AD SOJAPROTEIN AD NIS AD NOVI VOJPUT AD AERODROM NIKOLA TESLA AD BEO BAMBI AD POZAREVAC PARACINKA AD PARACIN DUNAV OSIGURANJE AD Izvor: Belex Najtrgovanije akcije na Beogradskoj berzi prethodnog dana Promet u Dnevna Nedeljna Simbol Cena RSD P/BV P/E ROE RSD promena promena ENHL 1,195 53,780,975-0.47% -0.39% 1.55 314.93 0.53 INMT,000 13,480,000 0.00% 0.00% 0.12 92.59 0.13 TGAS 9,167 5,646,872-1.11% 6.59% 0.79 18.06 4.23 KMBN 1,441 2,298,395 2.73% 2.08% 0.35 5.81 6.61 FITO 2,800 1,545, 0.24% 0.70% 1.61 9.73 17.60 SJPT 681 1,284,366 1.00% 1.58% 0.93 37.92 2.34 NIIS 615 974,160 0.00% -0.75% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A VOJP 8,000 800,000 0.00% 0.00% 0.72 37.02 1.94 AERO 1,012 701,316 2.28% 3.61% 1.39.15 14.52 BMBI 49,001 294,006-0.18% 2.70% 3.27.68 36.77 PARP 900 225,000 19.05% 19.05% 0.45 #N/A N/A -21.60 DNOS 997 188,433 9.73%.07% 0.03 2.37 0.16 Tržišna kapitalizacija 13,062,893,940 Din. 191,660,000 Din. 9,503,043,886 Din. 24,234,674,596 Din. 7,392,000,000 Din.,143,851,844 Din. 0,282,146,000 Din. 802,256,000 Din. 34,700,822,200 Din. 15,364,116,547 Din. 131,222,700 Din. 4,213,442,637 Din. Ministarstvo: Tri ponuđača za strateškog partnera Galenika - Ponude za privatizaciju Galenike putem strateškog partnerstva dostavila su tri ponuđača i one će biti rangirane tako da će prednost imati onaj koji ponudi zaposlenje za najveći broj radnika, saopštilo je danas Ministarstvo privrede. Kako se navodi u saopštenju, ponude su dostavili Cadila Pharmaceuticals Limited iz Indije, EMS S.A. iz Brazila i Konzorcijum Frontier Pharma Limited iz Velike Britanije i LLC NPA Petrovax Pharm iz Rusije. Otvaranje prijava će se održati 29. jula u Ministarstvu privrede, kada će se otvoriti samo koverta koja sadrži podatke o ponuđaču i oceniti i analizirati dostavljena dokumentacija. Vreme trajanja ovog postupka zavisi od kvaliteta dostavljene dokumentacije. Po konstatovanju urednosti dostavljene dokumentacije, otvaraju se finansijske ponude i Komisija utvrđuje rang listu. Ponude za Strateško partnerstvo će biti rangirane tako da će prednost imati onaj ponuđač koji ponudi zaposlenje za najveći broj radnika u Galenici, ističe se u saopštenju. Pored toga, prilikom rangiranja ponuda uzeće se u obzir i ponuđeni iznos dokapitalizacije Galenike za 25 odsto kapitala i ponuđeni prihod Republike Srbije prilikom prodaje kapitala Galenike nakon isteka Strateškog partnerstva. Konačnu Rang listu usvaja Vlada Republike Srbije i proglašava najpovoljnijeg ponuđača. Pregovori sa prvorangiranim ponuđačem traju najduže 90 dana. Postupak privatizacije Galenike se sprovodi modelom strateškog partnerstva putem dokapitalizacije novčanim ulogom u minimalnom iznosu od sedam miliona evra, kojom strateški partner stiče 25 odsto akcijskog kapitala Galenike. U periodu trajanja Strateškog partnerstva, koje ne može biti duže od pet godina, Strateški partner će sprovesti operativno i finansijsko restrukturiranje Galenike čime će, kroz povećanje vrednosti Galenike, biti stvorena dodatna vrednost za Republiku Srbiju koja ostaje većinski vlasnik. Po okončanju Strateškog partnerstva, a nakon uspešnog operativnog i finansijskog restrukturiranja Galenike, organizovaće se zajednička prodaja većinskog kapitala Galenike, a čime se očekuje da će privatizacioni prihodi za Republiku Srbiju biti maksimizovani, ističe se u saopštenju. (Izvor: Tanjug) Altiparmakov: Glavni zadatak nove vlade - niži javni dug - Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov poručio je danas da novu vladu, kada bude formirana, čeka važan posao - obaranje nivoa javnog duga, a za to je, naveo je, potrebna štednja. Srbija je prezadužena, a procena je da će javni dug Srbije na kraju ove godine iznositi 78 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je daleko iznad zakonski propisane granice koja je 45 odsto BDP-a, rekao je on za TV N1. "Neophodno je da štedimo da zaustavimo rast javnog duga. Dobra vest je da ćemo sa budžetskim deficitom ove godine od 2,5 odsto uspeti da zaustavimo rast javnog duga i da se od sledeće godine on obara. Ono što je vazno je da treba i dalje da se štedi da bi se taj dug oborio", kaže Altiparmakov. On napominje da reforme javnih preduzeća ne idu tempom kojim je dogovoreno, što se i vidi u izveštaju MMF. "Svakako ima i problema sa preduzećima u restrukturiranju. Ako hoćemo da idemo u tržišnu ekonomiju kakva je evropska, moramo da imamo jasna pravila - ili će firme tržišno da posluju, ili idu u neku vrstu stečaja", naglasio je. Načelno, ono što je ideja jeste da se posluje na osnovu tržišnih principa, a govoreći o EPS-u, kaže da, osim toga, podrazumeva se poslovanje ne sa velikim brojem radnika i nekim velikim platama. Na pitanje kako se preporuke Fiskalnog saveta poštuju, navodi da neke za štednju nisu uvažene u celosti, i da će to kad-tad doći na naplatu. "Vlada ako neće da sluša nas, moraće tržište", dodao je Altiparmakov. Altiparmakov je kritikovao lokalne samouprave, ističući da se neodgovorno ponašaju, da su rashodi za kapitalne investicije mnogo pali, a da su plate u javnom sektoru povećavane, čak i mimo zakona iz 2011. Kako je rekao, novi zakon o finansiranju lokalnih samouprava će uvesti transparentnost, a to je jedan od prvih poslova koji je pred novim sazivom parlamenta. (Izvor: Tanjug) Iznenadni skok cena mesa - skače i inflacija - Svinjsko meso koje je poskupelo poslednjih dana moglo bi da pogura inflaciju za 0,56 odsto i revidira njenu julsku procenu na 1,6 odsto. Podaci koje NBS dobija od Republičkog zavoda za statistiku oko cene mesa s kostima govore da bi ono u trgovinama moglo da raste od 16,2 odsto do 36 odsto koliko idu neke najave, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković na predstavljanju izveštaja o finansijskoj stabilnosti za 2015. Mogu da kažem da će taj doprinos povećanju cena biti od 0,32 odsto do 0,56 odsto. To znači, da bi procena inflacije za jul umesto 1,1 odsto biti 1,4 odnosno 1,6 odsto, rekla je ona. Prema očekivanjima NBS, inflacija bi trebalo da se vrati u ciljani koridor krajem ove ili početkom 2017. godine. Tabakovićeva je istakla i da postoje i druge okolnosti koje utiču na inflaciju, a na koje NBS ne utiče, ako što je npr cena nafte. (Izvor: B92) 3
REGION Indeks Crobex SBITOP SOFIX BET DJ Stoxx Balkan 50 Zemlja/Regija Hrvatska Slovenija Bugarska Rumunija Balkan 1,767.19 715.27 456.98 6,727.32 388.74 prethodnog dana 1,758.38 708.55 457.45 6,655.22 385.52 Promena (%) 0.95% -0.% 1.08% 0.84% Promena u tekućoj godini (%) 4.59% 2.75% -0.85% -3.95% -2.44% 2,000 CROBEX 1,950 1,900 1,850 1,800 crobex 1,750 1,700 1,650 1,550 1, 900 SBITOP 850 800 750 sbi20 700 650 SOFIX 8,000 BET 550 7, sofix 7,000 bet-c 450 6, 6,000 350 5, DJ Stoxx Balkan 50 dj balkan 0 jul.14 sep.14 nov.14 jan.15 mar.15 maj.15 jul.15 sep.15 nov.15 jan.16 mar.16 maj.16 jul.16 EBRD posvećen integraciji Zapadnog Balkana - Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti potvrdio je EBRD-ovu posvećenost procesu regionalne integracije zemalja zapadnog Balkana. Na početku regionalne turneje, Čakrabarti je potpisao dva ugovora sa lokalnim bankama s ciljem pružanja pomoći preduzećima iz privatnog sektora. Jedan ugovor je potpisan sa NLB bankom Priština, članicom slovenačke grupe NLB, kojoj je odobren zajam od pet miliona evra za pomoć malim i srednjim preduzećima (MSP) u prekograničnoj trgovini, dok je druga kreditna linija od milion evra odobrena banci BPB, u kojoj je EBRD manjinski akcionar. Čakrabarti je rekao da je zadovoljan saradnjom EBRD-a sa vlastima u Prištini, i izrazio je punu podršku delovanju EBRD-a na tom području, navodi se u saopštenju londonske banke dostavljenom Tanjugu. Na sastanku je bilo reči i o budućoj strategiji EBRD-a za Kosovo za period do 2020. godine, koja bi trebalo da bude usvojena u novembru ove godine i koja će se fokusirati na konkurentnost privatnog sektora, energetsku bezbednost i održivost, ali i povezanost i regionalnu integraciju. "Pokrenuli smo investicioni i politički dijalog između lidera ovog regiona pre dve godine na EBRD-ovom samitu o zapadnom Balkanu, i ponosan sam što je proces regionalne saradnje, u ovom novom formatu, dobio na zamajcu, pod rukovodostvom Evropske unije. EBRD pozdravlja aktivno učešće kosovskih vlasti u regionalnoj saradnji", izjavio je Čakrabarti. Sa novim upravo potpisanim ugovorima za bankama u Prištini, EBRD je uložio 204 miliona evra u 50 projekata na Kosovu, navodi se u saopštenju. (Izvor: Tanjug) Panasonik sve bliži Gorenju - Gorenje je potpisalo sporazum sa Panasonikom, koji Japancima omogućava da u kompaniji iz Velenja od 13. jula obavi detaljnu finansijsku analizu. Panasonik će nakon toga doneti odluku o povećanju udela u Gorenju. Deonice Gorenja jutros su na LJSE uzletele gotovo 5 odsto uz visok promet. Sudeći prema saopštenju Gorenja na Ljubljanskoj borzi Panasonik će dubinsko snimanje obaviti do kraja septembra, a onda će imati mogućnost da poveća svoj udeo, ako se za to odluči. Do sada, o tome nisu doneli još nikakvu odluku, dodali su. "U okviru uslova za sprovođenje due diligence, partneri su se saglasili oko strateške orijentacije u pogledu buduće uloge Gorenja u okviru Panasonik Grupe, ako bi Panasonik tim aktivnostima kupio kontrolni udeo u Gorenju", napisali su. Panasonik je 2013. ušao u Gorenje, kada je u proizvođaču bele tehnike iz Velenja stekao,74 odsto udela, da bi potom prošle godine dokupio 1,2 odsto kompanije. Gorenje je ostvarilo vrlo dobre poslovne rezultate u prvom kvartalu ove godine. Ostvareno je tako 6,8 miliona evra dobiti iz posloivanja (EBIT) što je čak 52 odsto više nego u istom periodu lane. Čista dobit iznosila je oko.000 evra dok je lani u ovom periodu iskazan gubitak od 2,1 milion evra. U prvom kvartalu Grupa Gorenje imala 28,5 miliona evra prihoda od prodaje što je 6,5 odsto više nego u istom periodu lane. (Izvor: B92) 4
SVET Indeks Dow Jones Industrial S&P NASDAQ DAX FTSE Dow Jones Stoxx Nikkei 225 Zemlja/Region prethodnog dana Promena (%) Promena u tekućoj godini(%) 18,472.17 18,473.75-0.01% 6.01% 2,166.58 2,169.18-0.12% 6.00% 5,139.81 5,1.05 0.58% 2.64% Nemačka,319.55,247.76 0.70% -3.94% Engleska 6,750.43 6,724.03 0.39% 8.14% EU 342.74 341.26 0.43% -6.31% Japan 16,664.82 16,383.04 1.72% -12.45% Dow Jones Industrial 19,000 18, 18,000 17, 17,000 16, 16,000 15, dow jones 15,000 14, 14,000 13, 12, 12,000 S&P 2,0 2,200 2,0 2,000 s&p 1,900 1,800 1,700 5, NASDAQ Composite DAX 5,200 5,000 4,800 nasdaq 12,000 11,000 dax 4, 4,,000 4,200 4,000 3,800 9,000 8,000 jul.14 sep.14 nov.14 jan.15 mar.15 maj.15 jul.15 sep.15 nov.15 jan.16 mar.16 maj.16 jul.16 440 DJ Stoxx 420 380 360 nikkei 340 320 0 280 260 23,000 Nikkei 225 21,000 19,000 17,000 dj stoxx 15,000 \ 11,000 9,000 60 Cena nafte Brent (USD/bbl) 1, Zlato 55 1,350 50 1,0 45 1,250 40 35 1,200 1,150 1,0 \ 25 jul.15 okt.15 jan.16 apr.16 1,050 jul.15 okt.15 jan.16 apr.16 Vix Indeks Čikaške berze* 28 26 24 22 20 18 16 14 12 Mar-16 Mar-16 Apr-16 Apr-16 Apr-16 Apr-16 May-16 May-16 May-16 May-16 Jun-16 Jun-16 Jun-16 Jun-16 Jun-16 Jul-16 Jul-16 Jul-16 * Indeks volatilnosti Čikaške berze opcija (CBOE), često korišćen kao mera tržišnog rizika, poznat kao "indeks straha" od neizvesnosti Izazovni makroekonomski uslovi umanjili prihode Koka-kole - Američki proizvođač bezalkoholnih pića Koka-kola prijavio je danas kvartalne prihode koji su niži od očekivanja, pošto bolja prodaja u Severnoj Americi nije uspela da neustrališe slabost na većini Koka-kolinih tržišta u razvoju, među kojima su Kina i Argentina. Kako navodi agencija Rojters, ukupni neto prihodi iz poslovanja su u drugom kvartalu, završenom 1. jula, pali za 5,1 odsto na 11,54 milijarde dolara, što je peti uzastopni kvartal pada, i posledica je, kako poručuju iz kompanije, izazovnih makroekonomskih uslova i teških spoljnih uslova na većini tržišta u razvoju. Prihodi u Severnoj Americi, najvećem tržištu Koka-kole, porasli su za dva odsto, dok su u svim ostalim regionima evidentirali pad. Neto dobit Koka-kole je u istom periodu porasla za 11 odsto, na 3,45 milijardi dolara, ili 79 centi po akciji, dok je, kada se izuzmu vanredne stavke, zarada iznosila 60 centi po akciji, što je više u odnosu na prognoziranu zaradu analiticara od 58 centi. Iz Koka-kole poručuju da će ovogodišnji organski prihodi porasti za tri odsto, što je, ipak, niže u odnosu na prethodnu prognozu rasta prihoda od između četiri i pet odsto. (Izvor: Tanjug) EU odustala od kažnjavanja Madrida i Lisabona zbog deficit - Evropska komisija uzdržala se juče od izricanja kazne Španiji i Portugaliji zbog previsokog budžetskog deficita. "Kolege (28 komesara EU) su se dogovorile danas da odustanu od izricanja kazne dvema zemljama", izjavio je potpredsednik Evropske komisije zadužen za evro Valdis Dombrovskis, a prenosi agencija Frans pres. Evropska komisija je nedavno objavila da su Španija i Portugalija prekršile propise EU o državnoj potrošnji. Prema propisima EU, kazna može biti jednaka iznosu do 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) članice evrozone koja probija utvrđeni limit o visini budžetskog deficita od 3,0 odsto BDP-a. Na zahtev Nemačke, Komisija je tokom dužničke krize evrozone dobila ovlašćenje da nadzire nacionalne budžete članica, pošto je prekomerna potrošnja pojedinih članica, kao što su Grčka i Španija, gotovo uništila evro tokom krize. U 2015. godini, budžetski deficit Španije je dostigao 5,0 odsto BDP-a, a Portugalije 4,4 odsto BDP-a. (Izvor: Tanjug) Kontakt Analiza finansijskih tržišta Odeljenje za brokersko-dilerske poslove Olivera Glišić 201-1314 Snežana Spasojević 201-3621 Vladimir Gavović 201-1263 Dragomir Milin 201-3622 research@bancaintesa.rs broker@bancaintesa.rs Kastodi Prodaja deviza pravnim licima Vitomir Marić 201-1315 Darko Karanović 201-3624 Biljana Radosavljević 201-3622 Nikola Ostojić 201-3626 kastodi@bancaintesa.rs Dragan Ignja 201-3627 201-3625 trz_sales@bancaintesa.rs Informacije u ovom izveštaju su date u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd. 5