Ори ги нал ни на уч ни рад 341.6:342.7(4) doi: /zrpfns Др Бо јан Н. Ту бић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Н

Ори ги нал ни на уч ни рад 341.6:342.7(4) doi:10.5937/zrpfns50-12640 Др Бо јан Н. Ту бић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B.Tu bic @ p f.u n s.a c.r s НО ВЕ ТЕН ДЕН ЦИ ЈЕ У ПО ГЛЕ ДУ УСЛО ВА П РИ Х ВА ТЉИ ВО СТ И ПО Ј Е Д И Н АЧ Н И Х ПРЕД СТАВ КИ ПРЕД ЕВРОП СКИМ СУ ДОМ ЗА ЉУД СКА ПРА ВА * Са же так: У ра ду се ана ли зи ра ју по је ди ни усло ви при хва тљи во сти по - је ди нач не пред став ке пред Европ ским су дом за људ ска пра ва. Ово је јед но од најва жни јих питања у раду Суда и представља неопхо дан услов за мери тор - но раз ма тра ње под не тих пред став ки. Рок од шест ме се ци за под но ше ње п ре д с т а в ке с л у ж и оч у в а њу п ра в не с и г у р н о с т и, а л и и и н т е ре с и м а д р ж а в е јер се на тај на чин спре ча ва да пра во сна жне до ма ће пре су де бу ду раз мат ра не у неком неодређеном п ериод у. Суд може п рог лас и т и неп рихва т љивом с в а к у п о је д и н ач н у п ре д с т а в к у у ко л и ко с м а т ра да п од н о с и л а ц п ре д с т а в ке н ије з н ач ајн ије о ш т еће н. Изузет а к од ов ог ус ло в а п о с т о ји ка да п о ш т о в а ње људ с к и х п р а в а ус т а н о в љ ен и х Ко нв е нц ијом и п р от окол и м а у з њу з а хт ев а ис п и т и ва ње с у ш т и не п редс т авке. Такође, п ред с т ав ка се не мо же од ба ци т и по овом осно ву уко ли ко слу чај ни је прет ход но с ду жном па жњом раз мо трио д о м а ћ и с уд. Пр о т о ко л ом бр. 15, ко ји јо ш н и је с т у п и о н а с н а г у п ре дв иђен о је б р и с а ње о в е п о с л е д ње м о г ућ н о с т и, ка о и с к р а ћ и в а ње р о ка з а п о дн ош ење пред став ке са шест на че ти ри ме се ца. К ључ не ре чи: Европ ски суд за људ ска пра ва, при хва тљи вост пред став ке, з н а ч а ј н и ја п о в ре да. 1. УВОД З а ш т и т а људ ск и х п р а в а у ок ви ру С а в е т а Ев р о пе до с т и гл а је в е о ма вис ок н ив о. Појед и нц и који с е н ађу под н а дле ж но ш ћу не ке д р ж а в е ч л а н и це * Ра д је п о с в е ћ е н п р о је к т у П р а в н а т р а д и ц и ја и н о в и п р а в н и и з а з о в и ч и ји је н о с и л а ц Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду. 891

Др Бо јан Н. Ту бић, Но в е т е н д е н ц и је у п о г л е д у у с л о в а п р и х в а т љи в о с т и... (стр. 891 907) Са ве та Евро пе мо гу да се обра те Европ ском су ду за људ ска пра ва (у да љем тек сту: Суд) и да тра же за шти ту од по на ша ња др жа ве ко је је су прот но Европској кон вен ци ји за за шти ту људ ских пра ва и основ них сло бо да (у да љем т екс т у Конвенц ија). Међут и м, вел ик и п р о блем у ра д у овог С у да п р ед с т а в љ а из у зет но ве ли ки број пред став ки ко је до би ја. Од Про токола бр. 11 уз Конвенц и ју б р ој п р ед с т а в к и кон с т а н т но р а с т е и б р ој с у д и ја ко ји т р е н у т но р а де у Су ду је не до во љан да би се на вре ме од го во ри ло на све упу ће не зах те ве. Че сто с е по н а в љ а р е че н и ц а с у д ије Хед иг ан а д а је С уд по с т а о ж р т в а с оп с т в е ног успе ха. 1 По след њи усво је ни Про то кол бр. 14 имао је за циљ да уна пре ди функ ци о ни са ње Су да, да ју ћи му до дат на про це ду рал на сред ства и флек сибил ност у од лу чи ва њу, а у исто вре ме обез бе ђу ју ћи да се кон цен три ше на нај зна чај н и је сл у ча је ве. 2 Уво ђе њ ем но вог усло в а п ри х в а тљи во с т и по к у ша но је да се ути че на сма ње ње бро ја пред став ки пред Су дом. Уве ден је услов да под но си лац мо ра да пре тр пи зна чај ну ште ту, ка ко би мо гао да под не се предс т а в к у. По ш т о ов а но в а р е ф ор ма, и по р ед по зи т и в н и х р е з ул т а т а, 3 н и је до в е - ла до же ље ног ефек та, на ста вље но је са де ба та ма и ак тив но сти ма у ве зи са но ви м р е фор ма ма си с т е ма з аш т ит е људск и х п ра в а. У фе бру а ру 2010. г о д и не одр жа на је кон фе рен ци ја у Ин тер ла ке ну, на ко јој је по др жа но очу ва ње пра - ва на по је ди нач ну пред став ку, али је за у зет став да оно мо ра да се ефи ка сно ком би н у је са начелом су псид ијарнос т и. 4 Након конференц ија у Изм иру, 2011. го ди не и Брај то ну, 2012. го ди не, усво јен је текст но вог Про то ко ла уз Конвен ци ју. На и ме, Про то кол бр. 15 пред ви ђа да ће вре мен ски пе ри од у окви ру ко јег је мо гу ће под не ти пред став ку би ти сма њен са 6 на 4 ме се ца, а та ко ђе п р ед ви ђа и и з ме н у у по гле д у ус ло в а п ри х в а тљи в о с т и ко ји с е од но си на п и- та ње зна чај ни је ште те, опет у ци љу убр за ва ња по ступ ка пред Су дом. Овај рад ће на сто ја ти да ана ли зи ра но ве тен ден ци је у усло ви ма при хватљи во сти, са по себ ним освр том на рок од шест ме се ци за под но ше ње представ ки и услов по сто ја ња зна чај ни је по вре де. 1 K a n s t a n t s i n D z e h t s i a r o u, A l a n G r ee n e, L e g i t i m a c y a n d t h e F u t u r e of t h e E u r o p e a n C ou r t of Hu m a n R ig h t s: C r i t i c a l Pe r s p e c t i ve s f r o m Ac a d e m i a a n d P r a ct it ion e r s, Ger man Law Jo u r n a l, 12/2011, 1708. 2 A l i c e P i ll a r, The prac ti cal im pli ca ti ons of Pro to col 14 to the EC HR, E H R AC B u l l e t i n 13/ 2 010. В и д е т и : V i n c e n z o S t a r a c e, Mo d i f i c a t i o n s P r o v i d e d b y P r o t o c ol No. 14 C o n c e r n i n g P r o c e e d i n g s B e fo r e t h e Eu r o p e a n C o u r t of Hu m a n R ig ht s, T h e L a w & P r a c t i c e o f In t e r n a t i o n a l Co u rts and Tri bu nals 5/2006, 183-192. 3 Ja n n e ke G e r a r d s, I n a d m i s si bi l it y D e c i si o n s of t h e Eu r o p e a n C o u r t of Hu m a n R ig ht s: A Cri ti que of the Lack of Re a so ning, Hu man Rights Law Re vi ew 14/2014, 148. 4 Ви де т и: A la st a i r Mow br ay, The In ter la ken Dec la ra tion The Be gin ning of a New Era for the Eu ro pean Co u rt of Hu man Rights?, Hu man Rights Law Re vi ew 10/2010, 519-528; М а ри ја н а Мој си ло ви ћ, Ре форма Ев р опског суда з а људск а п ра в а, Збо р н и к ра до в а Прав ног фа к ул т е т а у Но вом Са ду 1/2013, 379. 892

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 2. ПО ТРЕ БА ЗА РЕ ФОР МОМ УСЛО ВА П РИ Х ВА ТЉИ ВО СТ И П РЕД СТА В К Е По је д ин ачне п р ед с т а в ке мо р а ју д а з а до в о љ е од р е ђ е не ус ло в е к а ко би их Суд узео у раз ма тра ње. Ови усло ви су про пи са ни у чла ну 35 Кон вен ци је и пред ви ђа ју да Суд мо же да узме пред мет у раз ма тра ње тек ка да се ис цр пе сви п р а в н и лекови, у ск л ад у с а опш т еп ризн ат и м н ачел им а међун ар од ног пра ва и то у ро ку од шест ме се ци од да на ка да је до не та пра во сна жна од лу ка. 5 Суд не ће по сту па ти по по је ди нач ној пред став ци ко ја је ано ним на, или је у су шти ни исто вет на са пред став ком ко ју је Суд већ раз ма трао, или ко ја је већ подне та не кој дру гој ме ђу на род ној ин стан ци ра ди ис питивања или реша вањ а, а н е с а д р ж и н о в е р е л ев а н тн е ч ињ ен иц е. 6 Такођ е, С у д ћ е п р ог л ас и т и не прихватљивом сваку појединачну представ ку, ако сма тра да је она не спо - ји в а с а од р ед ба ма Кон в ен ц и је и л и п р о т о ко л а у з њу, оч и глед но не о сно в а на или пред ста вља зло у по тре бу пра ва на пред став ку. 7 На кон сту па ња на сна гу Про то ко ла бр. 14 уз Кон вен ци ју, прет ход но наве де ни усло ви су до пу ње ни још јед ним. На и ме, Суд мо же про гла си ти не прих в а тљив ом св ак у појед ин ачн у п р едс т а вк у у ко л и ко см а т р а д а под но си л а ц п ред с та вке н ије зна чај н и је ош т е ћен. 8 Про то ко лом 14 су, из ме ђу ос та лог, п редви ђе на два по ступ ка за убр за ва ње ре ша ва ња ве ли ког бро ја очи глед но не прихва тљи вих пред став ки, као и мно гих слу ча је ва ко ји су мо гли би ти ре ше ни на осно ву до бро уста но вље не прак се. Ру ска Фе де ра ци ја је би ла по след ња др жава која је ра т ификовала овај Протокол, а у међувремен у је, у мају 20 09. год и не, усво јен Про то кол 14 бис, као пре ла зно ре ше ње и он је сту пио на сна гу 1. окто бра 2009. го ди не. На тај на чин је Суд мо гао да при ме њу је про це ду рал не ме ре за сма њи ва ње бро ја пред ме та у Су ду, у од но су на све пред став ке ко је су под не т е п ро т и в д р жа ва ч ла н и ца ко је су ра т и фи ко ва ле овај Про т о кол. На кон што је Ру ска Фе де ра ци ја ра ти фи ко ва ла Про то кол 14 он је сту пио на сна гу 1. ју на 2010. го ди не. Он је омо гу ћио да до ђе до убр за ва ња по ступ ка али ни је мо гао да ути че на сма њи ва ње бро ја слу ча је ва ко ји се под но се Су ду. 9 Промене у сис тем у заш т ите људск и х п рава у ведене Протоколом 14, иако м о ж д а у н е к и м а с п е к т и м а ко н т р о в е р з н е б и л е с у н е о п ход н е. 10 Оне су ипак 5 Члан 35 став 1 Европ ске кон вен ци је за за шти ту људ ских пра ва и основ них сло бо да, Слу жбе ни лист СЦГ Ме ђу на род ни уго во ри, бр. 9/2003. 6 Ibid., став 2. 7 Ibid., став 3а. 8 Ibid., став 3б. 9 He len Kel ler, An dre as Fischer and Da ni e la Kühne, De ba ting the Fu tu re of the Eu ro pean C ou r t of Hum a n R ig ht s a ft e r t h e I nt e rl ake n C o nfer e nc e: Two I n n o va t i ve P r o p o s a l s, The Eu ro pean Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l L a w 4/2011, 1030. 10 Lu ci us Ca flisch, The Re form of the Eu ro pean Co urt of Hu man Rights: Pro to col No. 14 and Beyond, Hu man Rights Law Re vi ew, 6/2006, 413. 893

Др Бо јан Н. Ту бић, Но в е т е н д е н ц и је у п о г л е д у у с л о в а п р и х в а т љи в о с т и... (стр. 891 907) би ле не до вољ не и убр зо се при сту пи ло но вој ре фор ми у ра ду Су да, ко ја је, из ме ђу оста лог об у хва ти ла и усло ве до пу ште но сти. Та ко је 24. ју на 2013. го - д и не усво јен п ро т о кол бр. 15 у з Кон вен ц и ју. 11 Он п ред ви ђа ск ра ћ и ва ње ро ка за под но ше ње пред став ке са шест на че ти ри ме се ца, од да на до но ше ња ко начне до ма ће од лу ке. У чла ну 8, ста ву 3 Про то ко ла, на ла зи се пре ла зна од ред ба ко јом се пред ви ђа да ће се ово скраћивање пе ри о да за под но ше ње пред став - ке при ме њи ва ти тек на кон про те ка ро ка од шест ме се ци на кон сту па ња на сна гу Про то ко ла. Ти ме би се обезбедило да потенцијални подносиоци представ ке бу ду у пот пу но сти све сни то га да по сто ји но ви рок. Та ко ђе, ова одред ба не би има ла ре тро ак тив но деј ство, јер је у Про то ко лу про пи са но да се но ви рок не ће п ри ме њи ва т и на п ред с т а в ке у по гле д у ко ји х је ко нач на од л у ка у сми слу чла на 35 ста ва 1 Кон вен ци је до не та пре да на сту па ња на сна гу но вог п р а ви л а. По зах те ву Ко ми те та ми ни ста ра Са ве та Евро пе од 17. ја ну а ра 2013. го - ди не, Суд је дао сво је ми шље ње о Про то ко лу 15. уз Кон вен ци ју. Он ни је имао п ри мед би у по гле д у сма њи в а њ а р о к а у ко јем с е мо же под не т и п р ед с т а в к а, са шест на че ти ри ме се ца, већ је са мо при ме тио да тре ба да по сто је пре ла зна п р ав ил а у з о в е и зм ен е, која о б е зб еђуј у п р а в н у с и г у р н о с т п од н о с и о ц и м а п р ед с т а в к и. Пр е ма м и ш љ е њу С у да, по т р е б но је о б е з б е д и т и да ја в но с т бу де оба ве ште на на ја сан и пра во вре мен на чин о сту па њу на сна гу ових из ме на. У то ме тре ба да уче ству ју и да по мог ну вла де др жа ва чла ни ца, на ци о нал не и н с т и т у ц и је ко је с е ба в е з а ш т и т ом људ ск и х п р а в а, к а о и у гледн и п р а вн иц и и при пад ни ци гра ђан ског од но сно ци вил ног дру штва. 12 Та ко ђе, у чла ну 6 Про то ко ла 15 на во ди се да ће се обри са ти део чла на 35, ста ва 3, тач ке б, ко ји пред ви ђа да ни јед на пред став ка не мо же да бу де одба че на по осно ву то га да под но си лац ни је п ре т р пео зна чај ни ју ште т у, у ко ли ко н и је би л а п р о п и сно р а з мо т р е н а п р ед н а ц и о н а л н и м с удом. 13 На овај на чин с е С у д п о к у ш а в а од б р а н ит и од р а зм ат р а њ а т р и в и ја л н и х с л у ч а је в а, ко ји успо ра ва ју његов рад. Још је дан по ку шај да се убр за рад Су да учи њен је у чла ну 30 ко ји би тре ба ло да се из ме ни на тај на чин да стра не у по ступ ку не мо гу ви ше да приго во ре на усту па ње над ле жно сти Ве ли ком ве ћу од стра не Ве ћа. Ова ме ра је уве де на и због до при но са кон зи стент но сти прак се Су да. Сам Суд је на го ве - стио да на ме ра ва да мо ди фи ку је сво ја Пра ви ла по ступ ка, од но сно члан 72, та ко што ће пред ви де ти да је Ве ће у оба ве зи да усту пи над ле жност ка да је 11 Pro to col No. 15 amen ding the Con ven tion on the Pro tec tion of Hu man Rights and Fun damen tal Fre e doms, 24 Ju ne 2013, Co un cil of Eu ro pe Tre aty Se ri es 213. 12 Opi nion of the Co u rt on Draft Pro to col no. 15 to the Eu ro pean Con ven tion on Hu man Rights, Adop ted on 6 Fe bru ary 2013, ht t p://w w w.ech r.co e.i n t / Do cu ment s/2013_ P ro to col _15_Co u r t _ O pi n io n _ E NG.p d f, 11. но вем бар 2016. 13 Члан 5 Про то ко ла 15 уз Кон вен ци ју. 894

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 у т в р ђ е но од с т уп а њ е од ус т а љ е не с уд ске п р а к с е. И з о с т а в љ а њ е ов ог п р а в а има за циљ убр за ва ње по ступ ка пред Су дом у слу ча је ви ма у ко ји ма се ја вља озбиљ но пи та ње у по гле ду ту ма че ња Кон вен ци је и Про то ко ла, или по тенци јал ног од сту па ња од по сто је ће суд ске прак се. 3. ПРА ВИ ЛО О ПРО ТЕ КУ РО КА ОД ШЕСТ МЕ СЕ ЦИ ЗА ПОД НО Ш Е ЊЕ П РЕД СТА В К Е Разлог за увођење овог услова прихватљи во сти пред став ке је сте на ме - р а да с е п р о мо ви ше на че ло п р а в не си г у р но с т и, од но сно да д р ж а в н и о р г а н и до би ју од ре ђе ни сте пен за шти те од то га да се од лу ке ко је су до не те у претход ном период у мо г у у би ло ком т р е н у т к у ис п и т и в а т и. Ти ме би с е мо гло з а д и р а т и у не ч и ја с т е че на п р а в а. 14 Та ко ђе, циљ је да се обез бе ди да слу чајеви буд у ра змат ра н и у ра зу м ном р о к у и да до к а зи бу д у до с т у п н и. Ме ђу т и м, по сти за ње овог по след њег циља је на неки начин релативи зовано, јер обично про тек не не ко ли ко го ди на од да ту ма под но ше ња пред став ке до до но ше - ња ко нач не од лу ке и че сто се тра жи од под но си ла ца пред став ке и све до ка да под не су до ка зе мно го го ди на на кон де ша ва ња ко ја су пред мет спо ра. Пра ви ло да се пред став ка мо же под не ти у ро ку од 6 ме се ци од ко нач не пре су де до ма ћих су до ва не мо же би ти за не ма ре но у по ступ ку. Суд па зи на ово пра ви ло по слу жбе ној ду жно сти, чак и ако се др жа ва не по зо ве на ње га. То је по т в р ђ ено у с л у ч а ју Ва л ке р п р о т и в Ује д и њ е ног К р а љ е в с т в а, 15 где је С уд до не о одл ук у да је ко нач на од л у к а у по с т у п к у ис ко ри ш т а ва њ а ло к а л н и х п р а в н и х ле ко в а п р е с у д а Више г с уд а Аус т рије, која је донет а 14. ф еб руар а 1996. го ди не, а пред став ка је под не та 18. ок то бра исте го ди не. Ту же на др жа ва ни је ставила приго вор не при хва тљи во сти пред став ке у погледу рока за подно ше ње, али је Суд на гла сио да пра ви ло о ро ку од шест ме се ци за пра во од р а ж а в а на ме ру д р ж а в а у г о в ор н и ца Кон в ен ц и је да сп р е че п р е и сп ит ив ањ е дав но до не тих од лу ка, али да оно није уведено у ин те ре су са мо ту же не др жаве, не го и због прав не си гур но сти ко ја је јед но ва жно на че ло. Због то га, Суд ни је мо гао да ис кљу чи при ме ну пра ви ла о шест ме се ци са мо из раз ло га што др жа ва ни је ис та кла та кав при го вор. 16 У сво јој прак си, Суд је сма трао да ово пра ви ло не ће при ме њи ва ти са не по т р е б н и м ф о р м а л и змом, по ш т о је т о не спо ји в о с а св р хом Кон в ен ц и је. На при мер, у слу ча ју Фер нан дез Мо ли на Гон за лес и 370 дру гих под но си ла ца п р ед с т а в ке п р о т и в Ш па н и је, С уд н и је з а х т е в а о да под но си о ц и п р ед с т а в ке 14 М и л а н П а у н о в и ћ, С л а в о љу б Ц ар и ћ, Европ ски суд за људ ска пра ва над ле жност и п о с т у п а к, Бе о град, 2007, 65. 15 Пред став ка бр. 34979/97 Wal ker v Uni ted King dom, од лу ка од 25. ја ну а ра 2000. го ди не. 16 Ibid. 895

Др Бо јан Н. Ту бић, Но в е т е н д е н ц и је у п о г л е д у у с л о в а п р и х в а т љи в о с т и... (стр. 891 907) мо р а ју д а ис ко ри с т е и не к у в рс т у ж а лб е з б ог пов р еде п р ав а г ар а нт ов аног ус т а в ом (a m p a ro). Н а и ме, под но си о ц и п р ед с т а в ке с у би л и ж р т в е оз би љ ног тро ва ња хра ном. Пред шпан ским су дом су по кре ну ти по ступ ци про тив одго вор них фи зич ких и прав них ли ца и њи хов ре зул тат је би ла пре су да, ко ја је до не та 1989. го ди не и ко јом је на ло же но да се жр тва ма ис пла ти од ре ђе ни из нос на име на кна де ште те. На кон про бле ма са спро во ђе њем пре су де, подносиоц и п р едс т а вке с у с е ж ал ил и Ус т а вном с уд у, а л у с у ж а лб е одб ачене од лу ка ма из 2000. и 2001. го ди не. У по ступ ку пред Европ ским су дом за људска пра ва, вла да је твр ди ла да је пред став ка тре ба ло да бу де под не та у ро ку од шест ме се ци од од лу ке ре дов ног су да (Au d i e n c i a Na c i o n al ), јер пра во на у ж и ва ње и мо ви не н и је за ш т и ће но п рав н и м ле ком ко ји под ра зу ме ва обра ћа ње Ус т а в ном с у д у. С уд је од ба ц ио ов е а р г у мен т е к а о п р е ви ше ф о р ма л и с т и ч к и при ступ пра ви лу од шест ме се ци и сма трао је да је, при про це њи ва њу од гов ара ју ћег в р е мен ског ог ра н и че њ а по т р е б но у з е т и у о б зи р св е п ра в не ле ко в е ко је с у ко ри с т и л и под но си о ц и п р ед с т а в ке. 17 Пра ви ло ро ка од шест ме сеци може да бу де су спен до ва но са мо у из у зет - ним слу ча је ви ма. На при мер, у јед ном пред ме ту ко ји се ти цао те ро ри стич ких на па да у Се вер ној Ир ској, же на је твр ди ла да вла де Ир ске и Ује ди ње ног Краљев с т ва н и су у ч и н и ле до вољ но да сп ре че де ло ва ње т е ро ри с т а ко ји су у би л и ње н у ће р к у 1977. г о д и не. 18 Под но си т ељ ка п ред с т а в ке је под не ла ме д и ц и н ске до ка зе у ко ји ма је на ве де но да је она и да ље под ме ди цин ским и пси хи ја тријским трет ма ном, на кон уби ства ћер ке и да ни је мо гла да от поч не по сту пак у ро ку од шест ме се ци. Ко ми си ја је при хва ти ла да од ре ђе но вре ме на кон смр ти ње не ће р ке, под но си т ељ ка п ред с т а в ке н и је мо гла да пок рене пос т упа к због свог здрав стве ног ста ња. Ме ђу тим, Ко ми си ја је сма тра ла да је ове окол но сти ни су спре чава ле да то ура ди на кон из ве сног вре ме на. На кон што су уби це ње не ћер ке осу ђе не, она се са му жем пре се ли ла и за јед но су се ста ра ли о унуци. На осно ву ових чи ње ни ца, за кљу че но је да је ипак по сто ја ла мо гућ ност за под но ше ње представке раније, а не након више од четири године након поме - н у т ог у би с т в а. И з т ог ра з лог а, п р едс т а вк а је п р о гла ше на не п ри х в а тљи вом. 19 896 3.1. При ме на пра ви ла о ро ку од шест ме се ци за под но ше ње пред став ке Пра ви ло о ро ку од шест ме се ци за под но ше ње пред став ке је те сно пове з а но с а п ра ви лом о о ба ве зи ис ко ри ш т а в а њ а ло к а л н и х п ра в н и х ле ко в а п р е обра ћа ња Су д у, је р се рок рач уна од т рен у тка доношења п равоснаж не одл уке. 17 Пр ед с т а в к а б р. 6 4359/01 Fe rn a nd e z - Mol in a G o n z a le z a nd 369 ot he r a p pl i c a t i o n s v Sp a i n, од лу ка од 8. ок то бра 2002. го ди не, стр. 11. 18 Пред став ка бр. 9833/82, H. v UK and Ire land, од лу ка од 7. мар та 1985. го ди не, па сус 5. 19 Ibid., па су си 16, 17.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 О ба в е з а да с е ис ко ри с т е сви ло к а л н и п р а в н и ле ко ви п р е о б р а ћ а њ а ме ђу на - р од н и м т е л и м а з а з а ш т и т у људ ск и х п р а в а д а н а с је оп ш т е п ри х в а ће н а. 20 У сво јој прак си, Суд је ово пра ви ло ту ма чио без пре те ра ног фор ма ли зма, али је ипак при сут на тен ден ци ја да се под но си о ци пред став ки упу те на сва доступ на и ефи ка сна прав на сред ства у њи хо вим др жа ва ма пре не го што се о б р а т е С у д у. Та ко је и у Реп убл иц и Србији, с а у в о ђе њ ем и н с т и т у т а ус т а в не жал бе, Суд зах те вао да се овај прав ни лек ис ко ри сти пре не го што се пред С у д ом пок р ене пос т уп а к п р от и в Реп уб л ике С рбије. У п р е с у д и у с л уч ају Вин чић и дру ги про тив Ср би је, Суд је из ри чи тио на вео да се устав на жал ба мо же сма тра ти као ефи ка сно до ма ће сред ство од 7. ав гу ста 2008. го ди не, јер је то да тум ка да су пр ве од лу ке Устав ног су да, до не те у ме ри ту му по устав ним ж а л ба ма, о б ја в љ е не у Сл у ж б е ном гл а сн и к у Ре п у бл и ке Ср би је. 21 Суд је све п р ед с т а в ке под не т е на кон т ог да т у ма сма т р а о не п ри х в а тљи ви м у ко л и ко у по ступ ци ма ни је ис ко ри шће на устав на жал ба и пред став ке су вра ћа не подно си о ци ма ка ко би се обра ти ли Устав ном су ду и ис цр пе ли сва прав на средства. Ово је по твр ђе но и у дру гим пре су да ма про тив Ре пу бли ке Ср би је. 22 Рок од шест ме се ци по чи ње да те че од пр вог да на на кон до но ше ња право снаж не одл уке нац иона лн и х судова поводом сва ке по је д и нач не п ри т у жбе. Као ре ле ван тан да тум се узи ма да тум ка да је пре су да из ре че на усме но. Уколи ко под но си лац пред став ке има пра во да му се пи са ни при ме рак пре су де у ру ч и e x of f i c io вре ме по чи ње да те че од тре нут ка ка да је пре су ду при мио. На при мер у слу ча ју Ворм про тив Ау стри је, под но си лац пред став ке је био но ви нар ко ји је био оп ту жен због об ја вљи ва ња члан ка за ко ји се сма тра ло да мо же да ути че на ис ход кри вич ног по ступ ка про тив јед ног бив шег мин и с т р а. Вл а да је уло ж и л а п ри г о в о р не п ри х в а тљи в о с т и, је р п р ед с т а в к а н и је под не та у ро ку од шест ме се ци од да на ка да су дис по зи тив ни део пре су де и о б р а з ло же њ е п р о ч и т а н и у А пе л а ц и о ном с у д у. Ме ђу т и м, под но си о ц у п р едс т а вке је дос т ав љ ена п исмена в е рзија п р ес уде т ек пе т ме с е ц и к а сн и је и С уд је за у зео став да од тог да ту ма по чи ње да те че рок од шест ме се ци. 23 Уко ли ко се пре су да не об ја вљу је јав но, ре ле ван тан да тум ће би ти дан к а да с у под но си л а ц п р ед с т а в ке и л и њ е г ов п р а в н и з а с т у п н и к о ба в е ш т е н и о 20 Ви д е т и: Б о ја н Т у б и ћ, П р а в н а п р и р о д а п р а в и л а о и с ко р и ш ћ е н о с т и л о к а л н и х п р а в - н и х леков а, Зборн и к рад ов а Пра вн ог ф ак улт ет а у Но в ом Са д у 3/2008, 293-308; Бо јан Ту бић, Пр а ви ло о и ско ри ш ће но с т и ло к а л н и х п р а в н и х ле ко в а у п р а к си Ком и т е т а з а људск а п р а в а, Збо р ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду 2/2009, 475-497. 21 Пред став ке бр. 44698/06 и дру ге, Vin čić and Ot hers v Ser bia, пре су да од 1. де цем бра 2009. го ди не, па сус 51. 22 Пред став ка бр. 47460/07 и дру ге, Ra kić and Ot hers v. Ser bia, пре су да од 5. ок то бра 2010. го ди не, па сус 39; Пред став ка бр. 36937/06 Haj nal v Ser bia, пре су да од 19. ју на 2012. го дине, па су си 122, 123; Пред став ке бр. 17153/11 и дру ге, Vuč ko vić and Ot hers v. Ser bia, пре су да од 24. мар та 2014. го ди не, па сус 84. 23 Пред став ка бр. 22714/93 Worm v Au stria, пре су да од 29. ав гу ста 1997. го ди не, па сус 33. 897

Др Бо јан Н. Ту бић, Но в е т е н д е н ц и је у п о г л е д у у с л о в а п р и х в а т љи в о с т и... (стр. 891 907) ко нач ној од лу ци. Увек се узи ма да тум ка да је оба ве штен прав ни за ступ ник, чак и у слу ча ју да је под но си лац пред став ке на кнад но оба ве штен. У с л учају да по с т у па к п р ед на ц и о на л н и м с у до ви ма т р а је с у ви ше д у г о, не мо же се зах те ва ти од под но си о ца пред став ке да чека доношење право - сна жне од лу ке, од чи јег до но ше ња би по чео да те че рок за под но ше ње предс т а в ке. 24 Та ко ђе, по с т о је и сл у ча је ви к а да не по с т о ји у н ут раш њи п ра вн и лек. У та квим слу ча је ви ма, уко ли ко се ту жба од но си на од ре ђе ну рад њу или про пуст, рок од шест ме се ци по чи ње да те че од да на ка да су рад ња или пропуст из вр ше ни, или од да на са зна ња за та кву ак тив ност, од но сно ње них по сле ди ца или ште те по под но си о ца пред став ке. Уко лико повреда има трајни ка рак тер, од но сно ако по сто ји низ до га ђа ја ко ји су по ве за ни, рок се ра - ч у на од к ра ја по след њег. У сл у ча је ви ма к а да под но си ла ц п ред с т а в ке ко ри с т и п ра в н и лек з а ко ји с е к а сн и је ис по с т а ви да н и је де ло т во ра н п ри ис п у њ а в а њу ус ло в а искориш ћенос т и лок а лн и х п ра вн и х ле ко в а, р ок по ч и њ е да с е ра ч у на од тре нут ка ка да под но си лац представке по ста не све стан или је би ло ра зумно оче ки ва ти да бу де све стан си ту а ци је. На при мер, у слу ча ју Пол и Од ри Ед в ардс п р о т и в Ује д и њ е ног Краљ евс т в а под но си о ц и п р ед с т а в ке су по с т а л и све сн и да не ма ра с по ло ж и ви х п ра в н и х ле ко ва, на кон об ја в љи ва ња из ве ш т а ја о смр ти њи хо вог си на. На и ме, њи ховог си на је 1994. го ди не на смрт пре ту као дру ги затворе ник у ће ли ји, у за тво ру Челм сфорд. Две године касније, њего - ви м ро д и т е љи ма је са ве т о ва но да би сва к и па р н и ч н и по с т у па к био не е ко но - ми чан и они су под не ли пред став ку Су ду 1998. го ди не на кон што су са зна ли ре зул та те ис тра ге. Суд је од ба цио при го вор вла де ту жене државе да је предс т а в к а под не т а на кон ис т е к а п р ед ви ђе ног р о к а, у зи ма ју ћ и у о б зи р т е ш ко ће ко је су по с т о ја ле за под но си о це п ред с т а в ке у по гле д у до би ја ња и н фор ма ц и ја о смр ти њи хо вог си на у за тво ру. Суд је сма трао да су ис прав но по сту пи ли што су са че ка ли ре зул тат ис тра ге. 25 По с е б но п и т а њ е п р ед с т а в љ а п ри ме на п р а ви л а о ше с т ме с е ц и у с л у ча - је ви ма о б р а ћ а њ а С у д у Ев р оп ске у н и је. Н а и ме у с л у ча ју Б о с ф о рус, т у же на др жа ва је твр ди ла да је ком па ни ја ко ја је би ла под но си лац пред став ке про пусти ла да ис ко ри сти до ма ће прав не ле ко ве, јер ни је под не ла ту жбу за на кна ду ш т е т е п ро т и в д ру г е ком па н ије, н ит и је под не ла ус т а в н у жа л бу п ро т и в Ир ске. Такође, влада ту же не др жа ве је ис та кла ар гу мент да пред став ка ни је под не - та у ро ку од шест ме се ци од пре су де та да шњег Европ ског су да прав де, јер Вр хов ни суд ни је имао из бо ра, осим да при ме ни ту пре су ду. Суд је до нео од лу ку да рок од шест ме се ци по чи ње да те че од да на ка да је Вр хов ни суд г о д и н е. 898 24 Дра го љуб По по вић, Европ ско пра во људ ских пра ва, Бе о град, 2016, 129. 25 Пред став ка бр. 46477/99 Paul and Au drey Ed wards v. UK, пре су да од 14. мар та 2002.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 у но вем бру 1996. г о д и не доне о одл ук у којом је п римен ио п ресуд у Ев р опског су да прав де, а не од да ту ма ка да је сам тај суд до нео од лу ку. 26 3.2. Пре ста нак тра ја ња ро ка од шест ме се ци Рок пре ста је да те че од да ту ма ка да је пред став ка под не та Су ду. У подне ск у с е мо р а и дент ификов ат и подносил а ц, з ат и м дат и ч и њ ен и чно с т а њ е и н а в од н а по в р е д а Кон в е н ц и је. По с т о ји од р е ђ е н а ф ле к си би л но с т у по гле д у на в о ђе њ а по в р е де Кон в ен ц и је, т а ко ш т о је, на п ри ме р, до в ољ но у п у ћ и в а њ е на кр ше ње не ког пра ва пред ви ђе ног Кон вен ци јом и без по ми ња ња кон крет - ног чла на Кон вен ци је, ко јим је то пра во про пи са но. Уко л и ко до ђе до не о п р а в да ног и не о бја ш њи в ог к а ш њ е њ а у п р е п и сц и на кон ини ци јал ног пи сма то мо же да до ве де до то га да се пр во пи смо не см а т р а под но ше њ е м п р ед с т а в ке. З а д а т у м под но ше њ а п р ед с т а в ке с е т а д а у зи ма да т у м к а сн и јег до п и с а у ко јем под но си л а ц п р ед с т а в ке по на в љ а св о ју на ме ру да об но ви или на ста ви по сту пак по во дом пред ме та. Мо же до ћи до то га да пред став ка бу де успа ва на и да се на тај на чин за о би ђе рок од шест ме с е ц и. Под но шењ е и н иц ија лног п исма С уд у и ма ће св о ју св р х у с а мо а ко с е да ље рад ње око пред став ке пред у зи ма ју ак тив но. 3.3. Об у ста вља ње ро ка од шест ме се ци П р о т е к р о к а од ш е с т м е с ец и може д а с е о б у с т а в и с а мо у и з у з е т н и м слу ча је ви ма. На при мер, бо лест или мен тал на не спо соб ност ни су би ли прих в аће н и к а о ра злог з а о б у с т а в љ а њ е р о к а. У с л у ча ју Пе т е р с п р от и в Немачке су оба под но си о ца пред став ке би ли мен тал но обо ле ли, али је Суд сма трао да их то ни је оме та ло у при др жа ва њу ро ка, с об зи ром на чи ње ни цу да су би ли спо соб ни да у то вре ме во де по сту пак пред до ма ћим су дом. 27 При т вор н и је до во љ а н ра з лог з а об у с т а в љ а ње р о к а, о си м у сл у ча је ви ма ка да се до ка же да је кон такт са спо ља шњим све том био у пот пу но сти за бра њен. Та кођ е н и непозн а в а њ е Кон в ен ц и је и л и њ е не с уд ске п р а кс е н и је дов о љ а н р а злог з а п р ек и д р о к а. 28 Рок не п р е с т а је д а т е че по к у ш аје м исц рп љив а њ а не де лот ворн и х п ра в н и х ле ко в а, к а о ш т о је на п ри ме р о браћ ањ е омбудсман у или ко ри шће ње дис кре ци о них или ван ред них прав них ле ко ва. 26 Пр ед с т а в к а бр. 45036 Bos p ho r u s Ha va Yol la r i Tu r i z m Ve Ti ca ret AS v I re la nd, п р е с у да од 30. ју на 2005. го ди не, па сус 102. 27 Пред став ка бр. 25435/94 Hans-Vol ker and Gi se la He le ne Pe ters v. Ger many, од лу ка од 20. фе бру а ра 1995. го ди не. 28 Ка рен Рид, Ев р о п с к а ко н в е н ц и ја о љу д с к и м п р а в и м а в о д и ч з а п р а к т и ч а р е, к њи г а 1, Бе о град 2007, 30. 899

Др Бо јан Н. Ту бић, Но в е т е н д е н ц и је у п о г л е д у у с л о в а п р и х в а т љи в о с т и... (стр. 891 907) Ка да посто ји трај на од но сно кон ти ну и ра на си ту а ци ја, чи ње ње или про - пуст не при ме њу је се рок од шест ме се ци. 29 Н а п ри ме р, у с л у ча ју Лу и зи д у п р о т и в Ту р ске, под но си л а ц п р ед с т а в ке, к и п а р ск а д рж ав љ а нк а, т в рд ил а је да су је и у про шло сти као и на дан под но ше ња пред став ке тур ске тру пе спре ча ва ле да нео ме та но ужи ва у сво јој имо ви ни. 30 У с л у ч а је в и м а к а д а д р ж а в а п р ед у з и м а од р е ђ е н е р а д њ е, а ус л ед ко ји х под но си о ц и п р ед с т а в ке по с т а ју ж р т в е, до ла зи до ус по с т а в љ а њ а т зв. т рај ног с т ањ а. Укол ико у однос у на њ ег а не пос т о ји на ра с по ла г а њу н и је да н п ра в н и лек, рок од шест ме се ци по чи ње да те че од кра ја тог трај ног ста ња. Овај рок се не ће при ме њи ва ти све док тра је та кво ста ње. Суд је овај свој став по твр дио у слу ча ју Иор да хе про тив Ру му ни је. 31 У слу ча је ви ма ка да је по ја ва од но сно ак тив ност на ко ју се под но си лац пред став ке жа ли кон ти ну и ра на, као на при мер у слу ча ју при тво ра, рок не ће по че ти да те че све док кр ше ње пре ста не да има трај но деј ство. 32 На при мер у слу ча ју Ал ме и да Га рет и оста ли про тив Пор ту га ли је, Суд је на шао да експ р оп ријац ија и н а ц и о н а л и з а ц и ја з е м љ е под но си о ц а п р едс т а вке до које је до ш ло с р е д и ном с е д а м де с е т и х г о д и н а п р о ш лог в е к а, а т о је п р е с т у п а њ а Конв енц ије на снаг у у Порт уг ал ији, п р ед с т а в љ а по је д и на ча н а к т: ме ђу т и м, п р о п у ш т а њ е п л а ћ а њ а на к на де з а т о п р ед с т а в љ а кон т и н у и р а н и а к т, ко ји је до вео до то га да је Пор ту га ли ја про гла ше на од го во р ном за кр ше ње чла на 1 Про то ко ла 1 уз Кон вен ци ју. 33 У с л у ча ју Рош п р о т и в Ује д и њ е ног К р а љ ев с т в а, под но си л а ц п р ед с т а в - ке се жа лио на кр ше ње чла но ва 8 и 10 Кон вен ци је, јер је др жа ва од би ја ла да м у до с т а ви од г о ва ра ју ће и н фор ма ц и је по во дом т е с т и ра ња хе м иј ског ору ж ја ко је је оба вље но над њим ка да је био ак тив ни вој ник ше зде се тих го ди на XX ве ка. Суд је до нео од лу ку да у овом слу ча ју по сто ји трај на по вре да. 34 Ме ђу тим, у слу ча ју Ве бер про тив Есто ни је, Суд је на шао да по ли циј ски претрес просто ри ја ком па ни је под но си о ца пред став ке и заплена његове до - к у ме н т а ц и је не п р ед с т а в љ а т р ајн у сит у а ц и ју к р ше њ а ч л а н а 8. Н а о сно ву то га, Суд је про гла сио део пред став ке, ко ји се од но сио на пе ри од пре сту пања Кон вен ци је на сна гу за Есто ни ју, не при хва тљи вом у по гле ду над ле жно - сти ra t i o n e te m p o r i s. 35 900 29 Ми лан Па у но вић, Сла во љуб Ца рић, op. cit., 65-66. 30 Пред став ка бр. 15318/89 Lo i zi dou v. Tur key, пре су да од 28. но вем бра 1996. го ди не, па сус 12. 31 Пред став ка бр. 6817/02, Ior dac hev. Ro ma nia, од лу ка од 14. ок то бра 2008. го ди не, пасус 50. 32 Phi lip Le ach, Ta king a Ca se to the Eu ro pean Co u rt of Hu man Rights, Ox ford 2005, 151. 33 Пред став ке бр. 29813/96 and 30229/96, Al me i da Gar ret and Оthers v Por tu gal, пре су да од 11. ја ну а ра 2000. го ди не, па сус 43. 34 Пред став ка бр. 32555/96 Roc he v UK, пре су да од 19. ок то бра 2005. го ди не. 35 Пред став ка бр. 37571/97 Ve e ber v. Esto nia, пре су да од 7. но вем бра 2002. го ди не, стр. 11.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 4. ОД БА ЦИ ВА ЊЕ ПРЕД СТАВ КЕ АКО НИ ЈЕ НА СТА ЛА ЗН А Ч А Ј Н И ЈА ПО ВРЕ Д А Про то ко лом бр. 14 је у чла ну 35 Кон вен ци је до дат је је дан но ви услов доп у ш т е но с т и п р ед с т а в ке. 36 С уд мо же п р о гл а си т и не п ри х в а тљи в ом св а к у п о јед и н ач н у п р едс т а вк у у кол ико с м ат р а д а п одн ос ил а ц п р ед с т а в ке н ије зна чај ни је оште ћен. Из у зе так од овог усло ва по сто ји ка да по што ва ње људск и х п р а в а ус т а но в љ е н и х Кон в ен ц и јом и п р о т о ко л и ма у з њу з а х т е в а ис п и- т и в а њ е с у ш т и не п р ед с т а в ке. Та ко ђ е, п р ед с т а в к а с е не мо же одб а ц ит и по овом осно ву уко ли ко слу чај ни је прет ход но с ду жном па жњом раз мо трио до ма ћ и с уд. Ра з лог з а п р о ме н у ов е од р ед б е је о б е з б е ђи в а њ е до дат ног с р едства за Суд, ко јим би му мо гао по мо ћи да ви ше па жње по све ти ис пи ти ва њу ме ри т о р н и х а спе к а т а по је д и н и х с л у ча је в а. По је д и н и ау т о ри сма т р а ју да је од свих про ме на ко је је увео Про то кол бр. 14, уво ђе ње овог но вог усло ва п ри х в а тљи в о с т и би ло нај спо р н и је. 37 Ме ђу т и м, на че ло de mi ni mis non cu rat p ra e t or по зна т о је и у на ц и о на л н и м п р а в н и м си с т е м и ма ев р оп ск и х д р ж а в а, а мо же се ре ћи да је оно би ло са др жа но и у до са да шњој прак си Су да, код ус лов а п ри х в атљи в о с т и, да с е не р а з ма т р а ју п р ед с т а вке које с у оч игледно не о сно в а не. 38 Кључно пи та ње код овог усло ва до пу ште но сти је сте шта се подразуме ва под зна чај ном ште том. Овај стан дард оста вља Су ду ши ро ко по ље слобод не про це не, али то је слу чај и са не ким дру гим од ред ба ма Кон вен ци је. Ово је п ра вн и т е рм и н који з а хт ев а т умачењ е, к ако би с е ус по с т а ви л и о бјек т и в н и кри те ри ју ми кроз прак су Су да. Та ко ђе, по сто ји и до дат ни вид за шти те у смислу да Суд мо же да про гла си од ре ђе ну пред став ку бе зна чај ном, са мо уко ли ко је би ла на од го ва ра ју ћи на чин ис пи та на пред до ма ћим су дом. Су шти на овог пра ви ла је да сва ки слу чај тре ба да бу де суд ски ис пи тан на на ци о нал ном и л и е в р оп ском н и в оу. 39 И н аче, у в ођ ењу ов ог но в ог ус ло в а п ри х в а тљи в о с т и 36 Члан 12 Про то ко ла бр. 14. ко јим је про ме њен члан 35, став 3 Кон вен ци је. Ви де ти: K at a r z y n a Hol y, Sign if ic a n t D is ad v a nt ag e S u ffer e d b y t h e A p pl i c a n t a s a Ne w Ad m i s s i b i l it y C r i t e r io n b e fo r e t h e E c t H R Ne c e s s a r y D e ve lo p m e nt o r To o Fa r- Re a c h i n g, S i l e s i a n Jo u r n a l o f L e g a l S t u d i e s 4 / 2 012, 21-3 4; D i n a h Sh el t o n, Sig n i f i c a nt ly D i s a d v a n t a ge d? Sh r i n k i n g Ac c e s s t o the Eu ro pean Co u rt of Hu man Rights, Hu man Rights Law Re vi ew 16/2016, 303-322. 37 Ni kos Vo gi at zis, The Ad mis si bi lity Cri te rion un der Ar tic le 35(3) (b) EC HR : a Sig ni fic a nt D is ad va nt age t o Hu m a n R ig ht s P r o t e c t io n?, In t e r n a t i o n a l a n d C o m p a r a t i v e L a w Q u a r t e r l y 65/2016, 186. 38 A le x a n d e r Mo r a w a, T h e Eu r o p e a n C o u r t of Hu m a n R ig ht s Re je c t io n of Pe t i t i o n s w h e - r e t h e A ppl ic a n t H a s No t S u f fe r e d a Sig n i f i c a n t D i s a d v a n t a g e, Jo u r n a l o f Tr a ns n at i on a l L eg a l I s s u e s, 1/2012, 7. 39 Pa tri cia Egli, Pro to col no. 14 to the Eu ro pean Con ven tion for the Pro tec tion of Hu man R ig ht s a n d Fu n d a m e n t a l Fr e e d o m s: t ow a r d s a m or e effe ct ive C o nt r ol Me c h a n i s m?, Jo urn a l o f Tr a n s n a t i o n a l L a w & Po li c y 17/2007-2008, 16. 901

Др Бо јан Н. Ту бић, Но в е т е н д е н ц и је у п о г л е д у у с л о в а п р и х в а т љи в о с т и... (стр. 891 907) про ти ви ле су се не вла ди не ор га ни за ци је, ко је сма тра ју да је пра во на по је динач н у п р ед с т а в к у је да н од с у ш т и н ск и х е ле ме на т а з а ш т и т е људ ск и х п р а в а и да овај но ви услов до при но си сма ње њу сте пе на те за шти те. 40 Tакође, сматра ле су да ће овај услов да ти Су ду пре ши ро ка дис кре ци о на овла шће ња да од би ју ре ша ва ње слу ча је ва ко ји би ина че би ли по доб ни за ме ри тор но од лучи ва ње и да ће на тај на чин би ти ство ре на прав на не си гур ност ме ђу под носи о ци ма пред став ки у по гле ду из гле да на успех њи хо вих зах те ва. Овај услов се и код нек их су ди ја по сма т рао као не ја сан и по тен ци ја л но ар би т ре ран услов, 41 а св о је м и ш љ е њ е п р о т и в п р ед ло же ног ус ло в а п ри х в а тљи в о с т и и з не л а је и П а р л а мен т а р на ск у п ш т и на С а в е т а Ев р о пе. 42 У слу ча ју Ко ро лев про тив Ру си је је по твр ђе но да овај но ви кри те ри јум п ри х ва тљи во с т и по ч и ва на и де ји да по вре да п ра ва т ре ба да за до во љи м и н и- мал ни ни во те жи не да би била ра зма тра на пред Су дом. На и ме, под но си лац пред став ке се жа лио на то што ту же ни ор ган вла сти ни је ис пла тио на кна ду ко ју му је до су дио до ма ћи суд и ко ја је из но си ла ма ње од јед ног евра. 43 У јед ном д ру г ом с л у ча ју п р от и в Р усије, под но си ла ц п р ед с т а в ке с е ж а л ио з б ог то га што ру ске вла сти ни су из вр ши ле пре су ду ко јом му је до де ље на на кнада од 12 евра. 44 Не што ве ћи из нос је био у слу ча ју Ринк про тив Фран цу ске ра ди ло се о из но су од 150 евра уз 22 евра на име суд ских и оста лих трошко ва и ни је би ло до ка за ко ји би ука зи ва ли на то да би овај из нос мо гао да има озбиљ не по сле ди це по лич ни жи вот под но си о ца пред став ке. 45 Суд је у слу ча ју про тив Ру му ни је ис та као да је све стан да по сле ди це одређеног новчаног губитка не могу да буду по сма тра не у ап стракт ним усло - ви ма, јер чак и скром на ма те ри јал на ште та мо же да бу де зна чај на у све тлу по се б н и х усло ва да т ог л и ца и еко ном ске си т у а ц и је у зем љи и л и рег ион у у ко јем оно ж и ви. У кон к ре т ном сл у ча ју, ра д и ло се о у ч и т е љи ц и ко ја је ра д и ла у др жав ној шко ли и ко ја је би ла са мо хра на мај ка. Суд је ипак до нео од лу ку да и по ред то га, она ни је пре тр пе ла зна чај ну ште ту, јер је из нос био 25 евра. 46 40 C h r i s t i n a H io u r e a s, B e h i n d t h e S c e n e s of P r o t o c ol No. 14: Po l i t i c s i n R e fo r m i n g t h e Eu ro pean Co u rt of Hu man Rights, B e r k e l e y Jo u r n a l o f In t e r n a t i o n a l L a w 24/2006, 751. 41 Hel len Kel ler, An dre as Fischer and Da ni e la Kühne, op. cit.,1038. 42 A nt oin e Bu y s e, Sign if ic a nt ly I nsign if ic a nt? T h e Life i n t h e M a rg i n s of t h e Adm i ssibil it y C r i t e r io n i n a r t ic le 35 3 (b) EC HR, chap ter in: Bri an ne McGo ni gle Leyh, Yves Ha eck, Cla ra B u r b a n o He r r e r a, D ian a C o nt r er a s G a rd un o (e d s.), i L ib e r A m ic or u m fo r L e o Zw aa k, Atwe r p: In ter sen tia 2013, 4 http://ssrn.com/ab stract=2244283 12. но вем бар 2016. 43 Пред став ка бр. 25551/05 Vla di mir Pe tro vich Ko ro lev v Rus sia, од лу ка од 1, ју ла 2010. го ди не, стр. 4. 44 Пред став ка бр. 34784/02 Va sil chen ko v. Rus sia, пре су да од 23. сеп тем бра 2010. го ди не, па сус 49. 45 Пред став ка бр. 18774/09 Rinck v Fran ce, од лу ка од 19. ок то бра 2010. го ди не, стр. 5. 46 П р едс т а в к а б р. 30 93 4 /05 D o r i n a M a r g a r e t a G a f t o n i u c v. Ro m a n i a, од л у к а од 2 2. ф е - бру а ра 2011. го ди не, па сус 33. 902

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 Фак то ри ко ји се мо гу узе ти у об зир при про це ни да ли је на сту пи ла зн а ч ај н и ја ш т е т а, је с у фи н а нси јск и у т иц ај н а под но си о ц а п р ед с т а в ке, и л и ва жност да тог слу ча ја за ње га. Ово је био слу чај у пред ме ту Ио не ску про тив Ру му ни је. где је Суд утвр дио да је на вод ни фи нан сиј ски гу би так под но си о - ца пред став ке због про пу ста да се из вр ши уго вор био за пра во огра ни чен. Из нос укуп не ште те је био 90 евра, по са мој про це ни под но си о ца пред ставке и ни је по сто јао до каз да су ње го ве фи нан сиј ске окол но сти та кве да би ис ход овог слу ча ја имао зна чај не по сле ди це по ње гов при ват ни жи вот. 47 Ме ђу тим, у слу ча ју Ги у ран про тив Ру му ни је, Суд је раз ма трао слу чај у којем је под но си л а ц п р ед с т а в ке био пен зи о не р ко ји је по к у ша в а о да по в р а т и имо ви ну ко ја је би ла укра де на из ње го ве ку ће и чи ја је укуп на вред ност би ла око 350 евра. Суд је за у зео став да је, у кон крет ном слу ча ју, би ла у пита њу зна чај на су ма нов ца за под но си о ца пред став ке јер је про сеч на пен зи ја у Ру му ни ји та да из но си ла 50 евра. Та ко ђе, Суд је сма трао и да је то би ло п ри н ц и п и је л но п и т а њ е з а под но си о ца п р ед с т а в ке, у см и с л у њ е г о в ог п р а в а на по што ва ње имо ви не и до ма. 48 М ат ери ја л н и и н т е р е си н и с у је д и н и е ле мен т на о сно ву ко г а с е од р е ђу је да л и је под но си ла ц п р ед с т а в ке п р е т р пе о зна чај н у ш т е т у. О на мо же на с т ат и и а ко н и је до ш ло до у г р о ж а в а њ а ма т е ри ја л н и х и н т е р е с а. По т р е б но је да с е су бјек тив ни осе ћај под но си о ца пред став ке о ути ца ју на вод ног кр ше ња Конвен ци је обра зло жи на објек тив ној осно ви. На при мер, у слу ча ју Ринк про тив Фран цу ске, под но си о цу пред став ке је од у зет је дан са о бра ћај ни бод из до зво - ле и Суд је за кљу чио да то ни је има ло би тан ути цај на ње гов лич ни по ло жај и по ред то га што је он то сма трао пи та њем прин ци па. 49 4.1. Од сту па ње од при ме не зна чај не по вре де као усло ва при хва тљи во сти Код овог усло ва при хва тљи во сти за са да по сто је и две за штит не од ред бе. Н а и ме, п р ед с т а в к а не ће би т и п р о гл а ше на не п ри х в а тљи в ом а ко по ш т о в а њ е људ ск и х п р а в а де фи н и с а н и х Кон в ен ц и јом з а х т е в а ис п и т и в а њ е п р ед с т а в ке у ме ри ту му, или ако кон крет ни пред мет ни је про пи сно раз мо трио не ки до - ма ћи суд. Де кла ра ци ја из Брај то на о ре фор ми Су да је по зва ла на уки да ње ове дру ге од ред бе, 50 што је и уне то у Про то кол бр. 15. 47 Пред став ка бр. 36659/04 Adrian Mi hai Io ne scu v Ro ma nia, од лу ка од 1. ју на 2010. го ди не, па сус 35. 48 Пред став ка бр. 24360/04, Gi u ran v Ro ma nia, пре су да од 21. ју на 2011. го ди не, пасус 22. 49 Пред став ка бр. 18774/09 Rinck v Fran ce, op.cit. 50 B e r n a d e t t e R a i n e y, El i z a b e t h Wick s, C l a r e O ve y, T h e E u r o p e a n C o n v e n t i o n o n H u m a n Rights, Ox ford, 2014, 45. 903

Др Бо јан Н. Ту бић, Но в е т е н д е н ц и је у п о г л е д у у с л о в а п р и х в а т љи в о с т и... (стр. 891 907) До пр вог од сту па ња мо же да до ђе, на при мер, ка да је по треб но да се разја сне о б ав ез е с т р а н а у г о в о р н и ц а по Кон в е н ц и ји, и л и је пот р е бно р еш ит и про блем струк тур не мањ ка во сти ко ја ути че на дру га ли ца ко ја се на ла зе у полож ају који је ис т овет а н са полож ајем под но си о ца п р ед с т а в ке. Кон к р е т но, у по ми ња ном слу ча ју Ко ро лев про тив Ру си је, Суд ни је на шао ни је дан обаве зу ју ћ и ра з лог ја вног и нт ер еса да нас т ави да ис п и т у је ме ри т у м п ред с т а в ке. Раз лог за то је чи ње ни ца што је Суд већ у мно го број ним при ли ка ма ре ша вао пи та ња ко ја су слич на ово ме, а и Суд и Ко ми тет ми ни ста ра Са ве та Евро пе с у с е в е ћ б а в ил и сис т е мск и м п р об лемом неи зв ршењ а д ом аћ и х п р ес уд а у Р у ској Ф е де р а ц и ји. Та ко ђе, у с л у ча ју Н и ко ле т а Ге о р г е п р о т и в Р у м у н и је, 51 Суд је од био да п ри мен и овај услов доп уш т енос т и, у п ркос безначајном фина нсијском износу од 17 евра, ко ји је био пред мет по ступ ка. Ар гу мент Су да је био да је по треб но до не ти од лу ку о кон крет ном пи та њу због на ци о нал них су до ва. На и ме, ра дило с е о п и т а њу п р е з у м п ц и је не ви но с т и и јед на ко с т и с т р а на к а у к ри ви ч ном по ст у п к у и то је би ла п р ва п ре су да на кон п ро ме не на ци она лног законодавст ва. О в а п р в а т з в. з аш т и тн а одр едб а с е неће п римењив ат и у с л уч ајевим а ка да је Суд већ ус по ста вио зна чај ну прак су о кон крет ном пи та њу, као и ка да су Суд и Ко ми тет ми ни ста ра већ утвр ди ли да је про блем си стем ски. 52 Та ко ђе, не ће до ћи до при ме не ове од ред бе и ка да су на ци о нал ни про пи си или прак са на ко је се под но си лац пред став ке жа ли, већ про ме ње ни та ко да је жал ба са ста но ви шта оп ште за шти те људ ских пра ва са мо од исто риј ског зна ча ја. 53 До усва ја ња Про то ко ла бр. 15 уз Кон вен ци ју, Суд не мо же да од ба ци п р ед с т а в к у по зи в а ју ћ и с е на њ е н у б е зна чај н у п ри р о д у, у ко л и ко т ај п р ед ме т ни је про пи сно раз мо трио не ки до ма ћи суд. На овај на чин се још јед ном потвр ди ло на че ло суп си ди јар но сти, од но сно да је бит но да на на цио нал ном н и в оу п о с т о ји д е л о т в о р а н п р а в н и л е к п р о т и в к р ш е њ а Ко н в е н ц и је. С в р х а овог пра ви ла је да обез бе ди да сва ки слу чај бу де раз ма тран пред су дом, на нац и о на л ном и л и ев р оп ском н и в оу, к а ко би с е и з б е гло ус к р а ћ и в а њ е п р а в де. На при мер, у слу ча ју Ду дек про тив Не мач ке, жал ба због пре ду гог тра ја ња пар н и ч ног по с т у п к а п р ема немачком п раву, н ије била п р оп исно ра змат рана пред до ма ћим су до ви ма, јер још увек ни је по сто јао ефи ка сни прав ни лек у том сми слу. Суд је, сто га, од лу чио да се не мо же при ме ни ти овај услов прих в а тљи в о с т и. 54 51 Пред став ка бр. 23470/05 Ni co le ta Ghe org he v. Ro ma nia, пре су да од 3. апри ла 2012. го ди не, па сус 24. 52 П р ед с т а в к а б р. 11456 /0 5 L e r m i k G u r u r y a n v A r m e n i a, од л у к а од 2 4. ј а н у а р а 2 012. го ди не, па сус 62. 53 Пред став ка бр. 36659/04 Adrian Mi hai Io ne scu v Ro ma nia, op.cit., па сус 39. 54 Пред став ка бр. 12977/09 Du dek v. Ger many, од лу ка од 23. но вем бра 2010. го ди не, стр. 7. 904

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 Из раз про пи сно раз ма тран се не ту ма чи стрикт но, пa je, на при мер, у слу ча ју Ио не ску про тив Ру му ни је, Суд утвр дио да је зах тев под но си о ца пред став ке ме ри тор но раз ма трао Окру жни суд у Бу ку ре шту и да је он мо гао да и з не с е св о је а р г у мен т е у с уд ском по с т у п к у, п р ед ба р ем јед н и м до ма ћ и м су дом. 55 Овај услов п рих ватљивос т и је доп ринео смањивању броја п редмета п ред Су дом, али по је ди ни ау то ри сма тра ју да је ње го в учи нак ипак огра ни чен. 56 5. ЗА К ЉУ Ч А К Ев р оп ск и суд з а људ ск а п рав а је опт ер е ћен в е л и к и м бр о јем п р ед с т а в к и што до во ди до то га да, у од ре ђе ном бро ју слу ча је ва, не мо же да ре ша ва по њи ма у ра зум ном ро ку. Нај ве ће оп те ре ће ње за Суд пред ста вља ју не при хва - т љ и в е п р ед с т а в ке и п о т р е б н о је д а о н е ко је с у оч и г л ед н о н е п р и х в а т љ и в е бу ду што бр же и лак ше укло ње не из Су да, ка ко би се омо гу ћи ло Су ду да се ба ви нај о з би љ н и ји м с л у ча је ви ма. Уп р а в о т о је р а з лог ш т о п ри х в а тљи в о с т пред став ке пред Су дом зах те ва дeтаљну ана ли зу и би ло је по треб но при ступ ит и усв а ја њу и п ри ме н и ме ра з а сма њи в а њ е бр о ја п р ед с т а в к и. О в о п и т а њ е је би ло р а з м а т р а но н а б р ој н и м кон ф е р е н ц и ја м а по св е ће н и м р е ф о р м а м а и бу д ућ но с т и С уда, ко је су од р ж а в а не и з ме ђу о с т а лог у И н т е рлакен у, И зм и ру и Брај то ну. Увек је јед на од те ма би ла и ка ко да се обез бе ди да Суд сма њи б р ој не р е ше н и х с л у ча је в а. Је дан од усло ва при хва тљи во сти пред ви ђа да се пред став ка мо ра подне ти у ро ку од шест ме се ци од ко нач не од лу ке на ци о нал ног су да. Суд је до са да ту ма чио овај услов на је дан не пре те ра но фор ма ли стич ки на чин. Одре ђе ни про бле ми мо гу да се ја ве код утвр ђи ва ња да ту ма од ко јег по чи ње да т е че овај рок. Ово п и т а ње је д ирек тно повезано и са у т врђивањем ефик асн и х прав них ле ко ва ко ји мо ра ју да буду искоришћени у некој држа ви, јер од тре - н у т к а њи хо в ог ис ко ри ш т а в а њ а по ч и њ е да т е че по ме н у т и р ок. У ц и љу сма - њ е њ а б р о ја п р ед с т а в к и, П р о т о ко л ом б р. 15 у з Кон в е нц ију п р едв иђ е но је скра ћи ва ње ро ка за под но ше ње пред став ке, са шест на че ти ри ме се ца. Уво ђе ње усло ва да мо ра да по сто ји зна чај ни ја по вре да, ка ко би Суд р а з м а т р а о под не т у п р ед с т а вк у, св ак ако је до п ри не ло р а с т е р е ће њу С у д а у по гле ду бро ја пред ме та, али не у довољној и оче ки ва ној ме ри. Из ме ђу оста - лог, раз лог за то су и два од сту па ња од при ме не овог усло ва: ка да по што ва ње људ ских пра ва де фи ни са них Кон вен ци јом и про то ко ли ма зах те ва ис пи тива ње су шти не пред став ке, или ако кон кре тан слу чај ни је био раз ма тран пред 55 Пред став ка бр. 36659/04 Adrian Mi hai Io ne scu v Ro ma nia, op.cit., па сус 40. 56 St eve n G r e e r a n d Luz iu s Wi ldh ab e r, Rev is t i n g t h e D e b a t e a b o u t c o n s t i t u t i o n a l i si n g t h e Eu ro pean Co u rt of Hu man Rights, Hu man Rights Law Re vi ew 12/2012, стр. 671. 905