Е С Е Ј И БИ С Е Р К А РА Ј Ч И Ћ У ПРЕ СТО НОМ, КРА ЉЕВ СКОМ ГРА ДУ К РА КО ВУ Од свих пољ ских гра до ва Кра ков ми је био не ка ко нај о со бени ји

Е С Е Ј И БИ С Е Р К А РА Ј Ч И Ћ У ПРЕ СТО НОМ, КРА ЉЕВ СКОМ ГРА ДУ К РА КО ВУ Од свих пољ ских гра до ва Кра ков ми је био не ка ко нај о со бени ји. У ње му сам, ви ше ни са ма не знам ко ли ко пу та, бо ра ви ла, к а о с т и пен д и с т а, к а о у че сн и к Кон г р е са п р е во д и ла ца, на коме са м 20 0 9. г о д и не до би л а нај зна чај н и ју пољ ск у на г р а д у з а п р е в о д и л а штво Тран са тлан тик и, та ко ђе ве о ма ва жно имам бли ске прија т е ље. По нај ви ше са м би вала ра де ћ и по би бл и о т е ка ма и ар х и ви ма на књи зи Пољ ска ци в и ли за ци ја и на а н т о ло г и ји Пољ ска књи жев на ав а н га р да (1917 1939). Од 4. до 12. ју на 2018. у ње му сам бо ра ви ла к а о ов о г о д и ш њи до би т н и к т и т у ле По ча сн и г р а ђа н и н п р е с т о ног, кра љев ског града Кракова, као четврта жена од њеног установљава ња 1850. го д и не, а т и т у ла м и је додеље на за ком п лек сно ба в ље ње по љ ском к у лт ур ом и к њиже вно ш ћу. Додељ ен а м и је пос ле моје аут о р ке, но б е лов ке Ви с л а в е Ш и м б о р ске. Ш и м б о р ском с е ба ви м и по с лед њи х ме с е ц и, п р е в о де ћ и к њи г у њ е ног с е к р е т а р а М и х а л а Р у ш и не к а Ни шта обич но, у ко јој сам на шла де таљ но ис при ча ну исто ри ју у ве зи с Но бе ло вом наградом и с ти ту лом По ча сног грађа ни на гра да Кра ко ва, ко ја јој је до де ље на 1997. Мно ги пољ ски пи сци ко је сам по зна ва ла и це ни ла оче ки ва ли су Но бе ла, али их је ми мо и лазио. За Шим борску, међутим, та награда је била стокхо л м ск а т р а г е д и ја. Ја в но с т и ме д ији у ш л и с у не по з в а но у њ е н жи вот, на ру ша ва ли су ње ну ин ти му, на но си ли јој број не не пријат но сти, ко је пре ње ни је има ла, јер је би ла по зна та углав ном у к ру г у св о ји х ч и т а л а ца. Но б е ло ву на г р а д у до би л а је 1996. г о д и не. Сле де ће, 19 97. п р ед ло же н а је з а Поч а сног г р ађ ан ин а п р ес т оног, кра љев ског гра да Кра ко ва. Ни је се ни то ме об ра до ва ла, јер је знала да ће се по но ви ти по ред ле пих и мно ги не ле пи тре ну ци у ње ном сва ко д нев ном ж и во т у. Ст о г а је т и т у л у и по ве љу п ри м ила, а л и н ије 256

п ри сус т вов ала свечаној м и си у Ф рањ е в ач ком манас т иру у ок виру про сла ве Да на гра да Кра ко ва, ко ји је 1257. го ди не, пре ма Маг де бурш ком п ра ву, с т е ка о ло ка ц и о н у п ри ви ле г и ју. Од 1850. сва ког 5. ју на она се обе ле жа ва, из ме ђу оста лог, до де лом ти ту ле По часног грађанина не кој за град из у зет но за слу жној лич но сти. Ни је присуствова ла ни п ри је м у на кон у ру чи ва ња по ве ље, ни ти кон цер ти ма ко ји се при ре ђу ју у част до бит ни ка ти ту ле. У скла ду с тим ста вом, ни је ко ри с т и л а н и к љу че в е г р а да К р а ко в а и л и и з в е сне п ри ви ле г и је ко је пра те зва ње По ча сни гра ђа нин. Ти т у л а По ча сн и г р а ђа н и н К р а ко в а до де љ е на је 1993. г о д и не и д ру г ом пољ ском но б е лов ц у, Че с л а ву М и ло ш у. При х в а т ио ју је као не што крај ње нор мал но, као и 1980. Но бе ло ву на гра ду. Не посред но по сле Дру гог свет ског ра та, као и мно ги дру ги пољ ски пи сци, жи вео је пар го ди на у нај у жем цен тру Кра ко ва, у Ули ци Св. То ма ша, док ни је оти шао у ди пло мат ску слу жбу у САД и Ф р а н ц у с к у. Го д и н е 1989. м у је д о д е љ ен а т ит ул а d o ct o r h on or i s c a u sa Ја г е лон ског у н и в е р зи т е т а, а до био је на ко ри ш ће њ е и с т а н у ужем цен тру Кра ко ва, у ули ци Бо гу слав ског, у ко ме је до сво је смр ти 2004. го ди не че сто боравио, сарађу ју ћи са чу ве ним ка толич ким О п ш т и м не де љ н и ком, др же ћи ци клу се пре да ва ња на Јаг е лон ском у н и в е р зи т е т у, с у с р е ћу ћ и с е с а ом л а д и ном, о сно в а в ш и на г ра д у з а м ла де пољ ске пе сн ике, и мају ћ и ш ир ок к ру г п ријат ељ а, о б ја в љу ју ћ и св о ја де л у у и з д а в ач к и м к у ћ а м а З н а к и К њиже вн а из да вач ка ку ћа. За хва љу ју ћи то ме са хра њен је у Крипти заслужних при Па у лин ском ма на сти ру на Скал ки. Оче ки ва ло се да у њој 2012. бу де са хра ње на и но бе лов ка Шим бор ска, међутим одби ла је и ту по част и ур на с ње ним по смрт ним оста ци ма по храње на је у по ро дич ној гроб ни ци на Ра ко виц ком гро бљу. Од по зна тих пи са ца по ча сним гра ђа ни ма гра да Кра ко ва прогла ше ни су још Ста ни слав Лем и Сла во мир Мро жек, нај пре во ђени ји пољ ски пи сци по сле Сјен кје ви ча. Лем, прем да је пре ве ден на 41 стра ни је зик а ње го ва де ла об ја вље на су у ти ра жу од 30.000.000 п ри ме ра ка, у гла в ном је бо ра вио у Кра ко ву. Мро жек се по сле д у жег од су ства (Фран цу ска, Не мач ка, Ита лија, САД, Мексико) 1996. вратио у Кра ков са сво јом дру гом же ном, Су за ном Оса рио Ро сас, глу ми цом и ре жи сер ком ко ју је упо знао у Па ри зу, ко ја је у Кра кову др жа ла по зна ти мек сич ки ре сто ран. У пе ри о ду од 1996. до 2008. об ја вље на су му у кра ков ској Књи жев ној из да вач кој ку ћи број на де ла. На кра ју, нео че ки ва но, за ње га ве о ма ти пич но, са же ном је на пу стио Кра ков и на се лио се у Ни ци. Умро је 2013. у њој, али је са хра њен у Кра ко ву, нај све ча н и је мог уће, у Нац иона лном пантеон у у до ми ни кан ској цр кви Св. Пе тра и Па вла у Грод ској ули ци. Ур на с а њ е г ов и м посм р тн и м о с т ац им а в ожен а је у ц р ној к р а љ е в ској 257

ко чи ји, с ње го вом цр но -бе лом фо то гра фи јом, тзв. кра љев ским пут ем од Б а рбак ана, Флорија њском ул ицом, п р еко Вел иког т рг а, до по ме н у т е ц р к в е, ш т о је п р ви п у т у ч ињ ено с посм р тн и м о с т ац има в е л и ког р о ма н т и ча р а Ју љу ша Сло в а ц ког, 1927. г о д и не. Го в о р е с у ис пред На ци о нал ног пан те о на др жа ли та да шњи ми ни стар кул тур е Б огда н Зд р ојевск и и г радоначе лн и к Кра ко в а Ја цек Мај х р ов ск и, глум ци Је жи Штур и Анд жеј Се ве рин, док је опе ло одр жао кар динал Ста ни слав Ђи виш. Ур на с ње го вим по смрт ним оста ци ма је ста вље на у мер мер ни са ко фаг и та ко по хра ње на у крип ти ма на стир а. Пор ед н из а н аг р ад а и од л ико в ањ а т оком б ор а вк а у К р акову, по смрт но је на гра ђен и Ве ли ким кр стом пре по ро да Пољ ске, од неда в но нај зна чај н и ји м пољ ск и м од л и ко в а њ ем. Шт о с е т и че ма н и фе с т а ц и је По ча сн и г ра ђа н и н Кра ко в а, по не о с е п р е ма њ ој с л и ч но Ш и м бор ској. При м ио је по вељу, зах вал ио се и на томе се заврш ило ње го во уче шће у све ча ној ма ни фе ста ци ји. Остао је до кра ја ве лики пи сац и те жак чо век. У Кра ко ву сам га сре ла кра јем де ве де се тих и по чет ком 2000. го ди не два пу та. Сва ки пут ме је пи тао: Из вини те, ко сте ви? Што се ти че Ста ни сла ва Ле ма, јед ног од нај зна чај ни јих писа ца на у ч не фа н т а с т и ке, од по че т к а до к ра ја во д ио је у ра внот ежен жи вот. Ро ђен је 1921. у Ла во ву, ко ји је по сле за вр шет ка Дру гог свет ског рата при пао Укра ји ни. С обзиром на по ро дич ну тра ди цију, у Ла во ву је за по чео с т у д и је ме д и ц и не. На с та вио и х је у Кракову, не ди пло ми рав ши, да не би био вој ни ле кар, као ње гов отац. Као и мно ге друге по ро ди це, и ње го ва се након завршетка рата настани ла у Кра ко ву, ко ји се то ком XIX ве ка на ла зио под ау стриј ском оку па ци јом, као и Ла вов. Већ 1946. по чи ње да об ја вљу је при по ветке у д ух у нау чне фа нт ас т ике. Сарађује с ча с о п и с ом Жи в о т н а у ке. Би ва пре во ђен. Го ди не 1970. до би ја на гра ду Ми ни стар ства спољних по сло ва Пољ ске за по пу ла ризацију пољ ске кул ту ре у ино странству. Са мо две го ди не ка сни је по ста је ч лан Пољ ске ака демије наука. Год ине 1973. је до био на г ра д у М и н и с т ар с т ва к ул т у ре и у ме тнос т и за књи жев ност, као је дан од нај пре во ђе ни јих пољ ских пи са ца. Ис т е г о д и не по с т а је и ч л а н Уд ру же њ а а ме ри ч к и х п и с а ца на у ч не фан та сти ке. Док су многи пи сци по сле 1968. ка жња ва ни не мо гућно ш ћу о б ја в љи в а њ а с в о ји х д е л а, Ле м д о б и ја Д р ж а в н у н а г р а д у п р в ог с т е пе на з а к њи жев но с т. Го д и не 1981. до би ја на г р а д у Вр оцл а вске по л и т ехн ике. У в р е ме С о л ид а рнос т и б ор ави у З ап а дном Бер ли ну на сти пен ди ји. Од 1983. до 1988. жи ви у Бе чу, а 1991. добија ау с т ри ј ск у Н а г р а д у Ф р а н ц К а ф к а. Год ине 19 9 4. пос т аје ч л а н Пољ ске а к а де м и је у ме т но с т и, 1996. до би ја нај зна чај н и је пољ ско од л и ко в а њ е, О р ден б е лог о р л а, а 1997. по с т а је По ча сн и г р а ђа н и н Кра ко ва. Сле де ће, 1998, сти че ти ту лу doc tor ho no ris ca u sa Уни вер 258

зи т е т а у Опо л у, Ла вов ског д р жа в ног ме д и ц и н ског у н и ве р зи т е т а у Ла во ву и Ја ге лон ског у ни вер зи те та. Це лог жи во та ба вио се писањем. Сва ње го ва де ла из ла зи ла су у ве ли ким ти ра жи ма и пре во ђе на су на бр ојне језике све т а. За х в а љу ју ћ и ба в ље њу ко смо с ом к а о једном од основн и х тема свог к њижевног ст варалаш т ва, из бе гао је за бра не об ја в љивања сво ји х де ла од с т ра не цен зу ре. Ма да, о и н т е ре со ва њу за ње гов књи жев ни опус и пре во ђе њу на број не је зи ке ни је од луч и в а ло с а мо оп р е де љ е њ е з а на у ч н у фа н т а с т и к у в ећ и о с о б е но с т делâ ко ја је пи сао. По го то ву у по ре ђе њу са де ли ма за пад них пи са ца, ко ји су за пи са ње у ње ном ду ху пре би ли опре де ље ни из ко мерци јал них, а он из ху ма ни стич ких раз ло га. Та ко се у јед ном трен у т к у по к а ја о ш т о је п ри х в ат ио ч ла нс т во у А мери чком уд ружењу пи са ца на уч не фан та сти ке. О зна ча ју ње го вог де ла од лу чи ла је и р а знов р сно с т к њижевн и х ж а н р о в а у којима с е ис к а зи в а о. Је р, к а о што зна мо, опро ба вао се у по е зи ји, у де тек тив ским при ча ма, у на уч ним и фи ло зоф ским тек сто ви ма и у мно го че му дру гом. Био је мај стор есе ја. Ме ђу ње го вим де ли ма по себ но се ис ти че Sum ma te ch n o lo g i a e из 1964. го ди не, у ко јој се ба вио бу дућ но шћу на ше ц и ви л и за ц и је, ве ш т ач ком и н т е л и г ен ц и јом, ра ч у нар ск и м м ре жа ма, на но тех но ло ги јом, ки бер нетиком, егзоби оло ги јом... Због то га ника да ни је био ч лан ко м у ни сти ч ке пар ти је, а ни ди си дент, доказавши на свом при ме ру да ко му ни ка ци ја ме ђу љу ди ма у XX, а и XXI ве ку, по сто ји. О то ме све до че и број ни фил мо ви сни ма ни на осно ву ње гових де ла, пре све га Сол ар иса. Примењи в а о је у п и с а њу з а По љ а ке в е о ма спе ц и фи ча н х у мо р, г р о т е ск у и и р о н и ју, не п р е с т а ју ћ и з б ог то га да ин т ри г и ра те о ре ти ча ре у ме т но сти и чи та о це ни по сле сво је смр ти. Бо ра ве ћи у Кра ко ву, у ко ме по зна јем мно ге пи сце, ни ка да се ни сам сре ла с Ле мом. Ни кад га ни сам ви де ла чак ни на ули ци. С јед не стра не, ве о ма ма ло сам га пре во ди ла, а с дру ге он ни ка да ни је уче ство вао у ра зним јав ним до га ђа њи ма, или је то чи нио крај ње не у па дљи во, с об зи ром на то да је до био сва нај ва жни ја пољ ска, ау стриј ска и не мач ка при зна ња и био члан број них ака дем и ја на у ка и у ме т но с т и. Го д и не 1997. ис т о вре ме но са Ш и мборском добио је т ит ул у По ча сног г р а ђа н и на К р а ко в а. Ч и т а м св е значајне п о љ с ке к њи же в н е ч а с о п и с е, а м е ђу њи м а и к а т о л и ч к и О п ш т и не де љн ик, са који м је Лем це лог ж и во т а са ра ђи ва о, ме ђу т и м н и са м на и шла на ин тер вју са њим, у ко ме из но си сво је ми шље ње о Крако ву, где је жи вео ду же не го у би ло ком дру гом гра ду. У књи зи о Шим бор ској, ко ју пре во дим, она ни јед ном ре чи ни је на ве ла њего ве ре ак ци је на ту зна чај ну ти ту лу. Ја сам пр ви пре во ди лац ко ме је до де ље на ти ту ла По ча сног грађа ни на гра да Кра ко ва, бу ду ћи да сам пре во ди ла око 300 пољ ских 259

пи са ца, те оре ти ча ра књи жев но сти, фи ло зо фа, те а тро ло га, исто риогра фа, што сам то ком 55 го ди на ра да об ја ви ла 112 пре ве де них књига из по ме ну тих обла сти, по нај ви ше пе сни ка XX и XXI ве ка. За ти ту лу ме је пред ло жи ло Удру же ње пољ ских пи са ца, чи ји сам поча сни члан, Ка те дра за сла ви сти ку и Ка те дра за по ло ни сти ку Ја гелон ског у н и в е р зи т е т а, по зн а т а и з да в ач к а к у ћ а Ун и в е р си т а с, ко ја је об ја ви ла књи гу мог ау то ра, пе сни ка Лу ка ша Мањ чи ка, на словље ну са Б и с е р ка, ко ја је у б р з о по с ле о б ја в љи в а њ а п р о гл а ше н а к њи г ом мес е ца. По ш т о с а м по н у ђен у т и т у л у По ча сног г ра ђа н и на п ри х в а т и л а, п ри с у с т в о в а л а с а м 5. ју на Св е ча ној с ед н и ц и Уп р а в е гра да Кра ко ва, у Са ли за за се да ња Ста ни слав Ви спјањ ски, на Тр гу Свих све тих. Пре то га све ча ност је за по че ла ми сом у су седној, г о т ској, Ф р ањ ев ачкој ц рк ви, с а пол их р ом ијом и вит р аж им а Ви спјањ ског, о че му сам по дроб но пи са ла у сво јој књи зи Мој Кра ков. Ме ђу т и м, п р ви п у т с а м п ри с у с т в ов а л а св еч аној м иси, која с е одр жа ва ла у де лу у ко ме је у пра во слав ним цр ква ма ол тар. На суп р о тној с т ран и ц рк в е, испод најзначајн и јег ви т ра ж а Ви сп ја њ ског, Бог Отац или Ства ра ње све та, на ла зе се ор гу ље и цр кве ни хор, ко ји с у св е в р е ме п р а т и л и м ис у, ко јој с у с е пов р емено пев ањ е м п ри д ру ж и в а л и м но г и п ри с у т н и: п р ед с т а в н и ц и в ој ске, по л и ц и је, град ске стра же, ва тро га сне слу жбе, Стре љач ког дру штва, представ ни ци Упра ве гра да... Тач но у под не п р ед с ед н и к оп ш т и не К р а ко в а Ја цек М ај х р ов ски про чи тао је нај пре обра зло же ња Упра ве гра да Кра ко ва о ме ни и п р офес ору Ја н у ш у С к а л ском и у ру ч ио на м по ве љ е з а х в а л но с т и за из у зет не за слу ге за град Кра ков. По сле при је ма у 14 ча со ва у Цр кви Св. Ане одр жа ни су у на шу част C o n c e r t o g ro s so a - m oll и Fo un ding Ho spi tal Ant hem 1749 Ге ор га Фри дри ха Хен дла, у из во ђењу сла вног хора и оркес т ра Capella Cr a co v i en sis, под д и ри г ен т ском па ли цом То ма ша Ада му са. У ве чер њим са ти ма у на шу част одр жан је конце р т хо ра и ор ке с т ра Si n fo n i et t a Cr a c o v ia, под д и ри г ен т ском па л и цом Ју ре к а Д и ба ла, у д во ри ш т у нај с т а ри је зг ра де Ја г е лон ског универзитета Collegium Maius, а након тога почаствовани смо прог р а мом ч у в е ног к р а ков ског к а ба р е а По д ру м код ов но в а. Кон це р т је био и ка ри та тив не при ро де. Нов ча ни при ло зи се ули ва ју у специ ја лан фонд по др шке деч јој кар ди о хи рур ги ји, по ве заним с фонда ци јом Scho la cor dis, чи ји је је дан од осни ва ча про фе сор Ја нуш С к а л ск и, ов о г о д и ш њи по ча сн и г р а ђа н и н К р а ко в а. Све ча но сти су се при дру жи ле и кра ков ске цве ћар ке, ко је су ме не и п ро фе со ра Ска л ског об да ри ле п ре див ним бу ке тима из своји х ба ш т и, ко је и на че од в ај к а да п р ода ју на к ра ков ском Ве л и ком т р г у, што ме је под се ти ло на Кра ков с пре ло ма XIX и XX ве ка, ка да је до ш ло до ме ша њ а с т а ле ж а, п лем с т в а и с е љ а ш т в а, ра д и о св ежењ а 260

пољ ске к р ви, к а ко с е т а да г о в о ри ло. У а р х и т ек т у ри и у ме т но с т и за вла дао је за ко пан ски стил, који је прокламовао теоретичар уметно сти и сли кар Ста ни слав Вит кјевич, отац авангардисте Станислава Иг на ци ја Вит кје ви ча. У град ски стил жи во та уплео се се о ски, у ви д у о би ча ја, к у х и њ е, о бл а че њ а и, нај не о че к и в а н и је, же н и д б е умет ни ка се љан ка ма из околине Кракова, понајвише из села Броно ви це, што је Ста ни слав Ви спјањ ски, и сам оже њен се љан ком, оп и са о у сво јој ч у ве ној д ра м и Свад ба. То се до го ди ло у вре ме сеце си је и art de co-а, по че му се ови умет нич ки прав ци раз ли ку ју од оних у дру гим европ ским зе мља ма. Ко ли ко је то би ло сна жно г о в о ри т зв. н а р од н а р а д и но с т, ко ја је н а с т а ви л а и п р о д у би л а т ај фе но мен. Без ути ца ја тог фе но ме на ни је оста ла ни је вреј ска ма њина у Пољ ској, нај број ни ја у Евро пи, у чи јем на род ном ства ра лаштву су по сто ја ли од је ци пољ ске на род не кул ту ре све до Дру гог свет ског ра та, ка да је у Пољ ској жи ве ло око 3.500.000 Је вре ја. Холо ка уст је то је вреј ско на ци о нал но, као и њих, та ко ре ћи у пот пуно с т и у н и ш т ио. Сле де ћ и за ко па н ск у т ра д и ц и ју п ре ж и вел и Јевреји по но во је ис т и ч у, по нај ви ше у м у зи ц и, ко ја се на зи ва к ле зме р ском, и ве о ма је за сту пље на ка ко на ра зним све ча но сти ма, та ко и у меди ји ма, у Пољ ској и на свим оста лим кон ти нен ти ма. Исто вре ме но са Да ни ма Кра ко ва одр жа вао се сед ми пут Фести вал Че сла ва Ми ло ша. Од ви јао се од 7. до 10. ју на, ове го ди не под паролом Год ина ловца, п ре ма једном од ње г о ви х к њи жев н и х де л а, у гл а вном у П а л а т и би с к у п а Ер а з м а Ћо л е к а, у К аноњичој ули ци, и на ње му сам 6. ју на уче ство ва ла као спе ци јал ни гост. Јер, на ф е с т и в а л у, који с у о сно в а л и ноб елов ц и М илош и Ш и мб о рск а, под на зи вом Ист ок Запа д, у чес т ву ју песн иц и и п р евод иоц и. Тако је би ло и ово га пу та. О ме ни као пре во ди о цу пољ ске по е зи је XX и XXI ве ка нај пре је го во ри ла Ева Лип ска, а по сле ње Адам За гајев ски, с об зи ром на то да сам пре во ђе ње по е зи је за по че ла ба вљењ ем г е не ра ц ијом шездес ет осмаша и л и Нови м т алас ом, у који он и спа да ју. Да ље во ђе ње раз го во ра са мном на ста вио је Лу каш Мањчик, је дан од мо јих ау то ра, с об зи ром на то да је би ло и до ста млађи х пе сн и к а, ко је од к р а ја о с а м де с е т и х т а ко ђе п р е в о д и м. И јед не и д ру г е з а н и ма ла је п р е св ег а р ецепц и ја пољске поезије у Србији. Пос ле р а зг ов ор а добил а с а м н ајв аж н ије нов е з би рке п рис у тн и х пе сн и к а. Са пе сни ци ма сам се сре ла и 9. ју на на до де ли На гра де Висла ва Шим борска у Ме ђу на род ном кон гре сном цен тру, ко ји предс т а в љ а ч у до мо де р не а р х и т ект ур е. О в е г од и не до би ла ју је Ју л и ја Фје дор чук, ко ју сам пре во ди ла и на ла зи се у мо јој ан то ло ги ји Ре чн и к м л ад е п о љ с ке п о е з и је. Де с е т о г ј у н а у ок в и р у М и л о ш е в о г фес т и ва ла п ред с та в ље на је зби рком Псал ми. Међу песн иц има који 261

су по сле ње на сту па ли мо ју па жњу је при ву као пе сник То маш Бонк из Ло ђа, пред став ник тзв. бип ге не ра ци је. Н а з а в р ше тк у Ф е с т и в а л а Чес л а в М и лош п р о мо в и с а н а је за ни мљи ва, до сад не по зна та пре пи ска Ви сла ве Шим борске и Збигње ва Хе р бер та (1955 1996) у из да њу из да вач ке ку ће A5, Ри шар да К ри њи ц ког. По с ле д у же в р е ме н а с у с р е л а с а м с е с а пе сн и к и њ ом не ш т о с т арије г енер ац ије, М аж аном Б ог ум и лом Кје л а р. Код к у ће ме је до че ка ла ње на нај но ви ја збир ка под на сло вом са На в и га ц и је. И у овој збир ци основ на те ма је при ро да. При ро да при ка за на на фило зоф ски, ма да хип но ти шу ћи на чин, ти пи чан за се вер Пољ ске и Ев р о пе, с а ко г а пе сн и к и њ а по т и че. С п р а в ом је до би т н и ца ви ше пе снич ких на гра да. Пре во ђе на је на два де се так је зи ка. Пра зно ва ње Кра ко ва не одр жа ва се са мо 5. ју на већ тра је тако ре ћи од по чет ка до кра ја ме се ца, на пла ну кул ту ре, умет но сти, по зо ри шта, фил ма и на род них оби ча ја. На до ве зу је се на 1936. го ди ну, ка да су пр ви пут с л а в љ е н и Д а н и К р а ко в а. То с л ав љ е њ е да нас се сма тра нај зна чај ни јим и нај ком плек сни јим фе сти ва лом у По љ с кој. Н ај ком п ле к сн ији м, је р с е Пољ ац и в еом а д рже св оје т р а д и ц и је, т р а д и ц и о на л н и х о би ча ја, ко ји с у з а в р е ме ко м у н и зма по в р е ме но з а б р а њи в а н и. У по с е б н у т р а д и ц и ју К р а ков а сп ад ају Ве л и ка па ра да а ж да ја, у ко јој у че с т ву ју де ца об у че на у сво је ру ч но и з р а ђе не ко с т и ме а ж да је, ко ји К р а ко в љ а не под с е ћ а ју на на с т а на к Кра ко ва као гра да, ка да су јој ис под Ва ве ла, на оба ли Ви сле, прино ше не ж р т ве у ви д у м ла д и ћа и де во ја ка, док се Кра ко в ља н и н и су до се ти ли да је за па ље ним сум по ром усмр те. У њу спа да ју и Ивањске св е ч а но с т и, с л и ч не н аш и м, које с е од ви ја ју н а Ви с л и ис под Ва ве ла, у ви ду ва ша ра и ба ца ња ве на ца у ре ку. Оба ве зан је и Марш Л ај ко њи к а, ко њ а н и к а с п р ат њ ом, ко ји св е в р е ме п ле ше, г у р а ју ћ и ис пред се бе др ве ног ко њи ћа на точ ки ћи ма, об у чен у та тар ску одећу, на тра си од Звје жи ње ца до Глав ног тр га, у спо мен по бе де над Та та ри ма у XI II ве ку. У окви ру Фе сти ва ла је вреј ске кул ту ре изв е де н је м узи чк и пе рф о рм а нс к р аковског Је в р е ј ског по з о ри ш т а Та ја н с т в е н и ко њи ћ и з Ка з и м је ж а п р и п о в е с т и з в рем ен а к раља Ста ша, у не ка да шњој је вреј ској че твр ти, на тр гу ис пред Ста ре си на гоге, у знак се ћа ња на по се ту кра ља Ста ни сла ва Аугуста Поња тов ског Кра ко ву, с об зи ром на то да је ве ћи део сво је вла да ви не про во дио у Вил ну, док је глав ни део тог фе сти ва ла по све ћен се ћа њу н а И р ен у С е н д л е р, м а ј к у д е ц е Хо л о к а у с т а, п р е м а б и о г р а ф и ј и Се н дл е р о в а књи жев ни це Ане Би конт. На Глав ном тр гу одр жа на је и ре ви ја кра ков ске на род не но шње тзв. ма ло пољ ске но шње ин спири сана драмом Свад ба Станислав а Ви сп ја њ ског. 262

У Исто риј ском му зе ју на Ве ли ком тр гу на ла зи се бо га та колек ц и ја екс понат а в ез ан и х з а С т р ељ ачко бр ат с т в о, ко је је у в р е ме ко муни зма преименовано у Стре љачко друштво. Из ло жба је уникат на на ни воу Евро пе, с об зи ром на зна чај ове вој но-спорт ске д и сц и п л и не з а По љ а ке. Да т и р а од с р ед њ ег в е к а, к а да с у г р а до ви би ли за шти ће ни од брам бе ним зи динама. Њихови браниоци су били гра ђа ни, тр гов ци и за на тли је. Сва ко је бра нио свој део зи ди на, зак љу ч но са к ап ија ма. Та к а в си с т ем од бра не з а х т е в а о је ш колов ањ е у вла да њу лу ком и стре лом, а од XVI ве ка ва тре ним оруж јем. Ве жба ло се г а ђа њем д р ве ног пе тла. О т уд пе т а о к а о за ш т и тн и зна к Ст ре љач ког брат с т ва. По бед н и к т а к м и че ња у с т ре ља ш т ву назива н је стре љач ки краљ. То ком свог кра ље ва ња имао је од ре ђе не обав е з е и п ри ви ле г и је. Сви ве ћи гра до ви у Пољ ској су у пе ри о ду од XI II и XIV ве ка има ли Стре љач ка брат ства. Кра ков га је осно вао у вре ме вла да вине к р а љ а Б о ле с л а в а С т и д љи в ог. Ве ж б е с у с е од ви ја ле и з ме ђу д в а пр сте на зи ди на, у бли зи ни Ми ко лај ске ка пи је, где се на ла зи ло и с е д иш т е б р а тс т в а. Пос ле п р оп ас т и Кош ћу ш ко в ог ус т а н к а 179 4. г о д и не с е д и ш т е је и з г о р е ло у по ж а ру и б р ат с т в о је п р е к и н у ло с ра дом. Го ди не 1831. је об но вље но под на зи вом Кра ков ско стрељачко дру штво, чи ји за да так је био осло бо ђе ње и ује ди ње ње Пољ ске по с ле т р е ће по де ле д р ж а в е, до ко је је дош ло к р аје м X V II I в ек а. Ку п и ло је з е м љи ш т е н а ме с т у д а н а ш њ е у л и це Лу би ч, о сно в а ло с т р е л и ш т е, на ко ме с е в е ж ба ло и т а к м и ч и ло. По с ле о с ло б о ђе њ а и у јед и њ е њ а Пољске 1918. т рад иц ија је на с т ав љ ена св е до Д руг ог све т ског ра т а. То ком ра т а н и је по с т о ја ло, а л и је на кон ње г о вог завр шет ка об но вље но, де лу ју ћи од 1945. до 1951. го ди не, ка да је из по л и т и ч к и х ра злога у к ин у то, а његову и мовин у је одузела д ржава. По но в о је о б но в љ е но 1957, на с т а ви в ш и с а р а дом на в ој н и м т е р е ни ма, док су пред ме ти ве зани за ње гово посто ја ње пре да ти Истори ј ском м уз еју у Кра ко ву. У ко лек ц и ји с е по с е б но ис т ич у медаљ е и с р ебр н и пет а о, з а ш т и т н и зна к Кра ков ског с т р е љ ач ког брат с т в а, укра шен дра гим ка ме њем. О све му ово ме не бих пи са ла да на у ру ч и в а њу т и т у ле По ча сн и г р а ђа н и н К р а ко в а у п р в ом р е д у н и с у с е д е л и ч л а но в и С т р е љ ач ког д р уш т в а, с а п о м е н у т и м с р е б р н и м пе тлом у п ри р од ној в е л и ч ин и, исп р ед њи хо в ог к ра љ а, оде в е ног у ти пич ну пле мић ку но шњу. У Ку ћ и Шол ајс к и х, једн ој од з г р ад а к р а ко в с ко г Н а р од н о г м у з е ја на Шчепа њ ском т р г у, о т в о р е на је и з ло ж ба Кра ков 19 0 0. На њ ој с у п ри к а з а не с л и ке, ск ул п т у р е, п л а к а т и, г р а фи к а, ке р а м и к а, т к а н и не, оде ћ а, ф о т о г р а фи је, де л а по зн а т и х пољ ск и х у ме т н и к а с п р е ло ма X I X и X X в е к а: Те о до р а А к с ен т о ви ча, Ол г е Б о зна њ ске, Ју л ија на Фа лата, Јацека Ма лчевског, Казимјежа Ши хул ског, Пјо т ра 263

С т а хе ви ч а, Ја н а С т а н и с л а в ског, Вло ђи м је ж а Те т м а је р а, В ој ће х а Вајса, Ви тол да Вој ткје ви ча, Ста ни сла ва И г на ци ја Вит кје ви ча, Ле о на Ви чул ков ског, Кон стан ти ја Лашчке, чи ја де ла го во ре о гра ду на пре ло му ве ко ва, о умет ни ци ма бо е ми ма, де ка ден ти ма, кон зер ват и в ц има и аван га р д и ст и ма, о но ви м спор то ви ма, о се љакоман ији, о ве о ма бо га том и ра зно род ном дру штве ном жи во ту тог вре ме на. У Кра ко ву, на Ви сли, на спрам кра љев ског двор ца Ва вел, на лази се Ја пан ск и м у зеј Ман га, на зван п ре ма бо га тој ко лек ци ји ја пан ске у ме т но ст и Фе л и к са Ја сјењ ског Ман ге, ко ју је по к ло н ио к раковском Н а р од ном м у з е ју, где је о т в ор ен а и зло ж б а о с л и к а н и х п а р а в а н а ја па н ског у ме т н и к а Ју т а И ке х а р а, и з у з е т не о ри г и на л но с т и. И з ис т ог ра з ло г а в а љ а по мен ут и и и злож бу у Међунар одном кул тур ном цен тру на Ве ли ком тр гу Ист а нбул. Дв а с вет а, једа н град, у окви ру ко је се др же и број на пре да ва ња о исто ри ји Тур ске. Мно го шта се до га ђа ло и на ма њим тр го ви ма, ули ца ма, по пар ко ви ма, ре ци мо као Пра зник хле ба на Тр гу Вот њи ца, или дводнев ни ва шар ста рих књи га на Тр гу Ма ри је Маг да ле не, ко ји се на ла зи пре ко пу та Цр кве Св. Пе тра и Па вла, на ко ме сам про на шла д ве зна чај не а н т о ло г и је, Ан т о ло г и ју је вреј ске п о е з и је и Ант олог ију с т аре п ољ с ке п о е з и је д о ба р о ка, ко је у св о јој би бл и о т е ц и до с а д ни сам има ла. Од 15. до 17. ју на одр жа вао се де ве ти Су срет љу би те ља ма ги је у ви ду хе пе нин га при ка зу је се Кра ков XVI или Злат ног ве ка. Изме ђу оста лог, на Чер вењ ском бу ле ва ру сре шће се Јо хан Ге орг Фа уст, који је тобож ст у д и рао на Ја ге лон ском у н и вер зи те т у и ск лоп ио пак т с ђа во лом, с ни шта ма ње по зна тим пољ ским мај сто ром ма ги је Ја ном Тв а р д ов ск и м, ко ји је н а мо л бу к р аљ а З и гм у нт а Ауг ус т а д оз в а о д у ха ње го ве у м р ле же не, обо жава не к раљице Барбаре Рађивил у вне, као и са Ми ха лом Сен ђи во јем, јед ним од нај по зна ти јих ал хе ми чара сво га вре ме на, по зна тог и ван Пољ ске, по себ но у Пра гу у вре ме вла да ви не ца ра Ру дол фа II. Ше сна е стог јуна одржана је Ноћ по зо ри шта, за ко ју су зван и ч на и не за ви сна по зо ри ш т а п рип ре м ила 70 п редс т ава за одрасле и де цу, као и из ло жбе по зо ри шних ко сти ма и сце но гра фи је. Се дам на е стог ју на одр жа на је пр ви пут Ноћ пле са, у из во ђе њу п р о ф е си о на лн и х и а мат е рск и х и г р а ча, на чет ири к р аковск а т рг а, на Ма лом тр гу, на Под гур ском тр гу, на тр гу ис пред Но во хут ског к ул т у р ног цен т р а и Бја ло п р он д њи ц ког д в о р ца, је р је по с лед њи х годи на по ред д р жав не Ба ле т ске шко ле осно ва но низ п лесни х школа, за од ра сле, ом ла д и н у и де ц у, ко је ове г о д и не по ка зу ју ш т а њи хо ви ак те ри зна ју и уме ју. 264 У Бе о гра ду, 16 18. ју на 2018.