Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo Qeveria - Vlada - Government MINISTRIA E TREGTISË DHE INDUSTRISË MINISTARSTVO ZA TRGOVINU I INDUSTRIJU MINISTRY OF TRADE AND INDUSTRY Prikaz INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME 2016.
Prikaz Industrije Plastike i Gume Sektor sa obećavajućim izgledima 2016.
Izjave zahvalnosti i priznanja Ovaj izveštaj finansira Ministarstvo za inostrane poslove Finske, u okviru projekta Pomoć trgovini, a implementira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Autor: Artane Rizvanolli Istraživanje sproveo UBO Consulting Garancija kvaliteta: Odeljenje za industriju, Ministarstvo za trgovinu i industriju Osoblje projekta Pomoć trgovini UNDP Dizajn: Studio InDesign, Priština Posebna zahvalnost ide takođe svim ispitanicima ankete. Za ovaj dokument ne postoji autorsko pravo, stoga njegov sadržaj može biti delimično ili u celini korišćen bez prethodne saglasnosti UNDP-ja. Njegov izvor, međutim, mora biti naveden. Stavovi iskazani u ovom izveštaju pripadaju autoru i ne predstavljaju zvaničnu poziciju Ministarstva za trgovinu i industriju, UNDP-ja ili Ministarstva za inostrane poslove Finske.
Uvod Ovaj profil sektora pruža osnovne informacije o nedavnom razvoju sektora za plastiku i gumu na Kosovu. Shodno tome, profil sektora obuhvata firme koje su registrovane pod šifrom 22 NACE Rev. 2 klasifikacija (Nomenclature des Activités Économiquesdans la Communauté Européenne). Profil se uglavnom oslanja na zvanične izvore podataka; istraživanje o preduzećima koje je sproveo UNDP za potrebe ovog izveštaja; i detaljan intervju sa rukovodstvom jedne od najuspešnijih kompanija u sektoru, Ferplast (Uroševac). Diskusija o opštim karakteristikama sektora, uključujući veličinu i sastav sektora, se zasniva na podacima iz Poreske administracije Kosova (PAK) i Kosovske agencije za registraciju biznisa (KARB). Trgovinski bilans sektora je izveden na osnovu podataka koje pruža Carina Kosova. Svi pokazatelji na nivou firme o karakteristikama i učinku ovog sektora su bazirani na osnovu podataka iz istraživanja koje je naručio UNDP, i koje je sprovedeno u oktobru i novembru 2015. godine. Za potrebe ovog istraživanja, ispitane su 230 od ukupno 526 privatnih firmi registrovanih pod šifrom 22 u bazi podataka PAK-a za 2015. S obzirom da se sektor pretežno sastoji od firmi na mikro nivou, istraživanje je trebalo da pokrije sva mala i srednja preduzeća i slučajno uzorkovanje mikro preduzeća. Međutim, zbog neodgovaranja na zahtev, ispitano je samo 24 od ukupno 37 malih i srednjih preduzeća. Dalje, tokom ispitivanja utvrđeno je da neka preduzeća, iako registrovana pod šifrom 22, u stvari, ne proizvode gumu/plastiku (među svojim glavnim proizvodima) i stoga su isključena iz uzorka. Shodno tome, krajnji uzorak upotrebljen u ovoj analizi se sastoji od 225 firmi. Za potrebe ove analize, rezultati su razvrstani samo u dva sektora: proizvodnja građevinskih predmeta od plastike i drugi plastični i gumeni proizvodi, koji uključuju preduzeća koja spadaju pod drugim iznad navedenim NACE šiframa, i u kojima dominiraju plastični (više nego gumeni) proizvodi. Ovaj nivo razvrstavanja je izabran zbog koncentracije preduzeća u izradi građevinskih predmeta od plastike, što ostavlja ostale podsektore sa uzorcima koji su suviše mali da bi bili reprezentativni; i teškoće u određivanju mnogih preduzeća koja proizvode kombinaciju proizvoda koja spada u raznim podsektorima NACE-a. Postoji izvesna geografska koncentracija proizvodnih preduzeća za plastiku i gumu na Kosovu: Priština i Prizren čine skoro polovinu kompanija u tom sektoru. Ogromna većina kompanija proizvodi plastične proizvode, i među proizvodima dominiraju proizvođači građevinskih predmeta od plastike (kao što su vrata, prozori, roletne), a zatim drugi proizvodi (kao što su stolni pribor i kuhinjsko posuđe), ambalaža za robu, i cevi, ploče i profili. Raspodela zaposlenosti sledi sličan obrazac u širem smislu, sa proizvodnjom građevinskih predmeta od plastike računajući oko polovinu (registrovane) zaposlenosti. PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME 5
U 2015, sektor plastike i gume je formalno zaposlio više od 1,700 radnika, iako postoji šansa da je značajan broj neformalno zaposlen. Prema podacima istraživanja, dve trećine zaposlenih u sektoru je starosti između 30 i 49 godina. Udeo zaposlenih žena je nizak, ali je doživeo brzo povećanje tokom zadnje godine (tokom 5% do 16%). Svojina žena u ovom sektoru je neznatna, pošto je strano vlasništvo. 6 PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME U 2014, više od polovine preduzeća je prijavilo godišnju proizvodnju u rasponu između 10,000 i 100,000 evra, dok je u drugom izveštaju kvartala nivo rezultata veći. Oko 40% preduzeća tvrdi da je njihova proizvodnja doživela povećanje u odnosu na prethodnu 2014. godinu, i prosečni opseg povećanja je veći u proizvodnji drugih plastičnih (i gumenih) proizvoda, u odnosu na zreliji podsektor proizvođača građevinskih predmeta od plastike. Anketirane kompanije takođe imaju tendenciju da prijave da su povećale svoju radnu snagu tokom poslednjih godina (za 2% u odnosu na prethodnu 2014. godinu, a zatim 11% u oktobru i novembru u odnosu na 2014), i stvaranje zaposlenosti nije bilo koncentrisano u nekoliko uspešnih preduzeća. Perspektiva sektora izgleda svetla: preduzeća imaju tendenciju da prijave očekivanja povećane prodaje i zapošljavanje u njihovim preduzećima u odnosu na prethodnu godinu, i procenu da njihov sektor raste. U skladu sa nalazima iz prethodne godine, proizvođači drugih plastičnih (i gumenih) proizvoda prijavljuju relativno pozitivan stav, u odnosu na proizvođače građevinskih predmeta od plastike.
Osnovni podaci i karakteristike industrije Prema bazi podataka (PAK), u 2015, većina od 531. preduzeća su mikro preduzeća (Slika 1). Samo 1% preduzeća u ovom sektoru je zaposlio 50 ili više zaposlenih. Međutim, nijedno nije veliko preduzeće (npr. 250 ili više zaposlenih). Slika 1: Veličina preduzeća u hemijskoj industriji 1% 6% 93 % Proizvodnja građevinskih predmeta od plastike (koja obuhvata vrata, prozore itd) je najčešća aktivnost preduzeća u ovom sektoru, što čini 59% preduzeća (Slika 2). Ostali podsektori uključuju proizvodnju drugih plastičnih proizvoda (što obuhvata stolno i kuhinjsko posuđe itd), proizvodnju plastičnih ambalaža (flaše, kese itd.), i proizvodnju plastičnih ploča, cevi i profila. Slika 2: Struktura preduzeća prema aktivnosti Proizvodnja gradevinskih proizvoda od plastike Proizvodnja ostalih proizvoda od plastike Proizvodnja plastične ambalaže za robu Proizvodnja plastičnih tanjira, ploča, cevi i profila Proizvodnja pleumatika, cevi i drugih proizvoda, protektiranje pneumatika Mikro ( 9 zaposlenih) Mala (10-49 zaposlenih) Srednja (50-249 zaposlenih) 3 % 10 % 9 % 19 % Izvor: PAK (2015.) Izvor: PAK (2015.) 59 % PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME 7
Proizvodnja građevinskih predmeta od plastike vodi u pogledu osnivanja firmi, što čini 61% broja novo registrovanih preduzeća u periodu od januara 2012. do septembra 2015. godine, dok ambalaža i drugi proizvodi čine ostalih 32% (Slika 3). Slika 3: Struktura novoosnovanih preduzeća za period 2012-2015 Proizvodnja građevinskih proizvoda od plastike Proizvodnja plastične ambalaže za robu Proizvodnja ostalih proizvoda od plastike Ostalo 8 PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME 3 6 9 42 Postoji geografska koncentracija preduzeća u sektoru gume i plastike.priština ima najveći udeo firmi u ovom sektoru, zatim Prizren, Gnjilane i Uroševac(Slika 4). Slika 4: Geografski položaj preduzeća u hemijskoj industriji. 4 4 9 25 2012 2013 2014 Jan-Sep 2015 Priština Prizren Gnjilane Uroševac Đakovica Peć Mitrovica 7% 9% 11% 4 13 13 39 14% 14% 19% 4 7 6 24 Izvor: KARB (2015.) Izvor: PAK (2015.) 27%
Prema podacima PAK-a, 77% preduzeća u sektoru gume i plastike su registrovana kao pojedinačna preduzeća. Rezultati istraživanja ukazuju da su vlasnici preduzeća u ovom sektoru pretežno Albanci i muškarci. Strano vlasništvo i vlasništvo žena je neznatno (oko 3% svako). Od stranih vlasnika, polovina su iz dijaspore. Većina vlasnika firmi (85%), uključujući i žene vlasnike, ima završenu srednju školu kao svoj najviši nivo obrazovanja; ostatak uglavnom ima završeno visoko obrazovanje. PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME 9
Ulazne vrednosti¹ i izlazne vrednosti² industrije/firme Firme za proizvodnju proizvoda od plastike i gume uglavnom uvoze repromaterijal i sirovine. Pedeset i devet posto ispitanih firmi uvoze svoje sirovine i repromaterijal, dok 18% kupuje lokalno proizvedene ulazne vrednosti (Tabela 1). Uvezene sirovine i repromaterijal su uglavnom dopremljene od strane lokalnih trgovaca. Tabela 1: Struktura sirovina i repromaterijala 10 PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME Izvori repromaterijala i sirovina Izvor: Istraživanje UNDP-ja (2015.) Najviše uvezeni elementi proizvodnje su polietilen visoke gustine (HDPE), polivinil hlorid (PVC) i polipropilen (PP) granule, PVC profili i folije, staklo³ itd. Uvezeni elementi proizvodnje su pretežno iz Nemačke (čine gotovo dve trećine vrednosti uvoza), zatim iz Mađarske, Makedonije, Austrije, Turske i Srbije. 4 Od preduzeća koja su izvestila svoju proizvodnju, oko tri trećine je izvestilo proizvodnju između 10,000 i 100,000 evra (Slika 5). Među preduzećima koja su izvestila o svojoj proizvodnjiza obe godine, skoro 40% je izvestilo povećanje vrednosti proizvodnje u 2014, ostalih 40% je izjavilo da nema promene u proizvodnji, dok je 20% izvestilo smanjenje. 1 2 3 4 Na engleskomjeziku: inputs Na engleskomjeziku: outputs Imajte u vidu da su prozori jedan od najčešćih proizvoda u sektoru. 143 u 2013.i 152 u 2014. Udeo firmi (%) Isključivo lokalno proizvedeni od kojih 18 Sopstvena proizvodnja ili mešavina sopstvene ili druge proizvodnje 4 Lokalni proizvođači 14 Mešavina lokalno proizvedenih i uvezenih Isključivo uvezene od kojih 59 Lokalni trgovci Međunarodni trgovci ili proizvođači 40 10 Mešavina navedenih izvora uvoza 9 23
Slika 5: Godišnja vrednost proizvodnje, 2013. i 2014. 250,001-500,000 Evra 100,001-250,000 Evra 12% 11% 13% 14% 50,001-100,000 Evra 25,001-50, 000 Evra 16% 15% 28% 27% 2014 2013 10,001-25,000 Evra 18% 22% Do 10,000 Evra Generalno, u ovoj grupi firmi, proizvodnja je povećana za oko 3% u odnosu na prethodnu godinu. Razvrstavanje brojeva po podsektorima, ukazuje da je porast građevinskih proizvoda od plastike iznosio 1%, dok je proizvodnja proizvoda od plastike i gume porasla za 7,5%, što ukazuje na trend diversifikacije sektora. Izgled Industrije Izgled sektora se smatra prilično pozitivnim, sa 40% firmi koje su izvestile da njihov sektor raste (Slika 6). Proizvođači ostalih proizvoda od plastike imaju veće šanse da prijave pozitivnu perspektivu. Slika 6: Percepcije izgleda učinka sektora 12% 10% 10% 13% 0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 48% 53% 38% 40% 37% Sveukupno Građevinski proizvodi od plastike Izvor: Istraživanje UNDP-ja (2015.) 16% 46% Ostali proizvodi Smanjenje Insti nivo Povećanje Izvor: Istraživanje UNDP-ja (2015.) PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME 11
Međunarodna trgovina Izvozi sektora su povećani tokom poslednjih godina. U 2014. godini, izvoz plastičnih i gumenih proizvoda je povećan za 22% u odnosu na prošlogodišnji period (Slika 7). Od prvog do trećeg kvartala 2015. godine, izvoz je porastao za 4% u odnosu na isti period prethodne godine. Slika 7: Trgovinski bilans sektora (u milionima evra) 12 PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME 50 40 30 20 10 0-10 -20-30 -40-50 K1 K2 K3 K4 K1 K2 K3 Trgovinski bilans Izvoz Uvoz Izvor: Carina Kosova (2015.) Udeo izvoza preduzeća u ovom sektoru je oko 25% a izvoz obično iznosi 10%-20% proizvodnje izvoznih preduzeća (13% u proseku). Broj izvoznih firmi je značajno povećan (za 25%) u 2014. godini u odnosu na prethodnu godinu. Prema podacima iz istraživanja, glavni izvoz sektora su vrata i prozori, zatim roletne, cevi i profili, kuhinjski nameštaj itd, a glavna izvozna odredišta su Nemačka i Švajcarska, zatim Makedonija, Albanija, Crna Gora, Austrija i neke druge zemlje EU. K4 K1 K2 K3
Kutija 1: Dokumenti potrebni za prekograničnu trgovinu Dokumenti potrebni za izvoz: Jedinstveni carinski dokument (tj. carinska deklaracija) Trgovačka faktura Dokumenti potrebni za uvoz: Jedinstveni carinski dokument (tj. carinska deklaracija) Trgovačka faktura Uverenje o poreklu robe (za zemlje sa kojima je Kosovo potpisalo sporazum o slobodnoj trgovini ili bilo koji drugi sporazum koji obuhvata olakšice na osnovu pravila o poreklu). Slika 8. u nastavku prikazuje intenzitet prepreka koje su prijavile firme koje se trenutno bave izvozom u okviru sektora. Prepreke sa najvećim intenzitetom za izvoz se smatraju: ograničena mogućnost za umrežavanje sa stranim firmama, visoka cena bankarskih garancija, carinske procedure i nepostojanje kredita za izvoz. Slika 8: Prepreke za izvoz Ograničene mogučnosti za povezivanje sa inostranim firmama Troškovi bankarskih garancija Carinske procedure Nedostatak kredita za izvoz Ispunjavanje medunarodnih standarda za kvalitet Politički odnosi sa zemljom uvoznicom Efikasnost carinskih službenika u zemljama uvoznicama/tranzitnim zemljana Troškovi transporta Efikasnost kosovskih carinskih službenika/posrednika Infrastruktura zemalja uvoznica/tranzitnih zemalja 0 10 20 30 40 Izvor: Istraživanje UNDP-ja (2015.) Imajte u vidu da su troškovi prevoza identifikovani kao jedna od vodećih barijera u sličnom istraživanju sektora tekstila sprovedenom u 2013. godini, ali je intenzitet ove barijere znatno niži u ovom istraživanju sektora plastike, što može biti zbog nedavnih investicija u drumskoj infrastrukturi. 40 54 57 62 60 62 68 68 71 71 50 60 70 80 PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME 13
Kutija 2: Trgovinski propisi i sporazumi o slobodnoj trgovini Kosovo ima generalnu fiksnu stopu od 10% za uvoz i 0% za izvoz. Ne naplaćuje se carina na uvoz tehnologije ili na repromaterijale koji se ponovo uvoze (nakon obrade). U 2014. godini, na snagu je stupio Zakon br. 04/L-163 o robi izuzetoj od plaćanja poreza i robi sa nultom stopom carine, u skladu sa kojim se neki od inputa za ovaj sektor (kao što je plastika i guma u primarnom obliku, plastični profili, neki artikli koji služe za pakovanje itd) tretiraju kao proizvodi sa nultom stopom carine. 14 PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME Kosovo je član CEFTA-e i uživa bescarinski pristup EU-u prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, i SAD-u prema Generalnom sistemu preferencijala (GSP). Kosovo je, takođe, potpisalo Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, ali on još uvek nije stupio na snagu. Pored toga, Kosovo ima koristi od trgovinskih povlastica sa Japanom i Norveškom, u koje su uključene samo neka ograničenja.
Ljudski resursi Prema zvaničnoj statistici (PAK, 2015.), u 2015, u sektoru plastike i gume je zaposleno oko 1,734 radnika. Firme obuhvaćene u ovoj studiji teže prijavljuju povećanje zaposlenosti u poslednjih nekoliko godina. U firmama uključenim u uzorak, u 2014. godini zaposlenost je porasla za 2% u odnosu na prethodnu godinu, a zatim ponovo od 11% u 2015. godini u vreme istraživanja u odnosu na 2014. Ne postoji nijedan razlog da se veruje da drugi broj odražava sezonske efekte: istraživanje je sprovedeno tokom oktobra i novembra 2015. godine, dok bi se neki sezonski uticaji u ovom sektoru očekivali početkom aktivnosti izgradnje, a samim tim očekuje se dostizanje vrhunca u prethodnim mesecima u godini. Dalje, stvaranje zaposlenosti nije koncentrisano u nekoliko uspešnih firmi: 31% preduzeća prijavilo je porast zaposlenosti u 2015. godini (a 48% nije prijavilo nikakvu promenu). Dinamika zapošljavanja ukazuje na to da se sektori konsoliduju kao i nova radna mesta koja su stvorena u malim (i srednjim) preduzećima, dok se mikro preduzeća smanjuju (Tabela 2). Tabela 2: Neto stvaranje novih radnih mesta u zavisnosti od veličine firme Veličina firme 2014 2015 Male i srednje (10-249 zaposlenih) 13% 27% Mikro ( 9 zaposlenih) -9% -5% Ukupno 2% 11% Izvor: Istraživanje UNDP-ja (2015.) U skladu sa nalazima porasta izlaznih vrednosti, kada su podaci razvrstani po podsektorima, znatno veća stopa rasta zaposlenosti se nalazi u proizvodnji drugih plastičnih i gumenih proizvoda u odnosu na građevinske proizvode od plastike (Tabela 3). Tabela 3: Neto stvaranje novih radnih mesta u zavisnosti od podsektora Podsektor 2014 2015 Građevinski proizvodi od plastike 0% 4% Drugi proizvodi od plastik 6% 12% Ukupno 2% 11% Izvor: Istraživanje UNDP-ja (2015.) PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME 15
Oko tri četvrtine radne snage, u sektoru plastike i gume, ima srednju školu kao svoj najviši nivo stručne spreme, a 14% imaju visoko obrazovanje (Slika 9). Slika 9: Struktura zaposlenih prema nivou obrazovanja 15% 9% 16 PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME 76% Osnovno obrazovanje Srednje obrazovanje Visoko obrazovanje Izvor: Istraživanje UNDP-ja (2015.) Jedno od pet ispitanih preduzeća, identifikovalo je dostupnost i troškove kvalifikovanih radnika kao problem. Nedostatak stručnog obrazovanja i diplomaca sa visokim obrazovanjem u relevantnim oblastima, posebno se identifikuje kao problem za oko 1. od 4. preduzeća. Sektorska specifična zanimanja koja se najčešće navode da nedostaju su: inženjeri/tehnolozi za plastične materijale, operateri na mašinama za proizvodnju i obradu proizvoda od plastike, montažeri plastičnih proizvoda i hemičari za plastične materijale. Ostala (opšta) zanimanja prijavljena kao nedostatak adekvatne radne snage su referent za marketing i odnose sa javnošću i referent kontrole kvaliteta. Firme u sektoru, okreću se nedostatku pružanja obuke za kompenzaciju stručnih veština. Jedna od pet firmi prijavila je da je investirala u razvoj radne snage putem pružanja obuke u 2014. godini. Obuka je uglavnom fokusirana na razvoj određenih proizvodnih veština (ili na poslu, ili putem kurseva, radionica i sl). Sa druge strane, zanemarljivo je pružanje obuke za opšte veštine (npr. prezentacija, upravljanje vremenom itd.).
Kutija 3: Propisi tržišta rada Kosovo ima veoma fleksibilno tržište rada sa niskim stepenom oporezivanja plata i rigidnosti u pogledu zapošljavanja i otpuštanja radnika. Lični sistem stope poreza na dohodak je progresivni poreski sistem sa poreskom stopom od 0-10%. Pored toga, poslodavac plaća samo penzijski doprinos od 5% od ukupne plate (dok još 5 % zarade plaća radnik). Od 2011, minimalna plata na Kosovu je 170 evra, ili 130 evra za pojedince mlađe od 35 godina. Radni odnosi su regulisani Zakonom o radu (br.03/l-212) koji uzima u obzir konvencije MOR-a, zakone EU-a i osnovne principe slobodnog tržišta rada i ekonomije. Od 2013. godine, zaštita na radu i zdravlje zaposlenih su regulisani Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu (br. 04/L-161). PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME 17
Sredstva i ulaganja Ukupna vrednost imovine ispitanih preduzeća je ostala manje-više ista između 2013. i 2014. godine. U celini, udeo zemljišta u ukupnoj imovini je sličan u svim firmama različitih veličina, dok udeo mašina i opreme u ukupnoj imovini raste sa veličinom firme (Slika 10). Od firmi koje su prijavile imovinu, u proseku, mikro firme imaju vrednost imovine od 56,000 evra, dok male firme imaju vrednost imovine od 860,000 evra. Slika 10: Struktura sredstava u zavisnosti od veličine firme 18 PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% 34% 30% 29% 34% 37% 37% Mala i srednja Mikro Mašinerija i oprema Zgrade Zemljište Izvor: Istraživanje UNDP-ja (2015.) Petnaest procenata ispitanih preduzeća je prijavilo ulaganje u 2014. godini. Ukupna vrednost ovih ulaganja je bila oko 1,7 miliona evra, i ova ulaganja su uglavnom bila fokusirana na nabavku novih mašina i opreme. Oko 10% formi je prijavilo ulaganje u inovacija: uglavnom za poboljšanje metoda proizvodnje ili uvođenje novih proizvoda, zatim uvođenje novog dizajna ambalaže/tehnike. Manje od 3% ispitanih firmi je saopštilo da su registrovale patent na Kosovu. Ispitanici ne smatraju da proces registracije patenta predstavlja prepreku razvoju poslovanja. Slično tome, nivo zaštite prava intelektualne svojine (PIS) ne smatra se relevantnim faktorom za razvoj sektora.
Kutija 4: Industrijska svojina i patentiranje na Kosovu Trgovačke marke su regulisane Zakonom o trgovačkim markama (br. 02/L-54). Trgovačke marke su registrovane u Agenciji za industrijsku svojinu Kosova. Vlasnik registrovane trgovačke marke, nakon registracije, će imati isključiva prava u vezi proizvodâ ili/i uslugâ koje su pokrivene registracijom. Ova prava su: korišćenje trgovačke marke, ovlašćenje drugog lica za korišćenje trgovačke marke ili dobijanje pravnog leka u slučaju povrede trgovačke marke. Trgovačka marka je registrovana na period od 10 godina i može se obnoviti na neograničeno vreme. Industrijski dizajn je regulisan Zakonom o industrijskom dizajnu (br. 04/L-038). Zaštićen je zakonom do tačke da je to novina i da ima poseban karakter. Zaštita industrijskog dizajna traje pet godina i može se produžiti na najviše 25 godina. Patentiranje je regulisano Zakonom o patentima (br. 2004/49). Pronalazak će biti patentiran ako je nov, uključuje inventivni nivo i ako je industrijski primenljiv. Patent se odobrava u trajanju od 20 godina. Standardizacija je regulisana Zakonom o standardizaciji (br. 03/L-144). Dodeljivanje sertifikata za proizvode, preradu, usluge, kvalitet i kadrovski sistem je regulisano Zakonom o standardizaciji, a institucija odgovorna za izdavanje, primenu i utvrđivanje standarda je Kosovska agencija za standardizaciju (KAS). Ispitana preduzeća smatraju da su procedure patentiranja jednostavne. PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME 19
Poslovno okruženje Korupcija je rangirana od strane preduzeća kao najveća prepreka, a zatim nivo poreza i neefikasnost poreske administracije, konkurencija iz neformalnog sektora, dostupnost i troškovi energije i neefikasnost sudova (Slika 11). Dobijanje dozvola za poslovanje, pristup zemljištu, neadekvatna lokalna infrastruktura i troškovi rada su među najnižim klasifikovanim preprekama. Slika 11: Prepreke za razvoj poslovanja 20 PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME Korupcija Nivo poreza Neefikasnost Poreske administracije Konkurencija iz neformalnog sektora Dostupnost i troškovi energije Neefikasnost sudova Troškovi sirovina i reprometerijala Niska kupovna moć na domaćem tržištu Pristup finansijama Neefikasnost carine Pristup tehnologiji/opremi Veštine radne snage Kvalitet sirovina i repromaterijala Troškovi rada Pristup odgovarajućem zemljištu Lokalna infrastruktura (putevi, voda, kanalizacija itd) Dobijanje dozvole za rad 0 10 20 30 40 50 60 70 37 36 40 39 41 44 46 49 48 51 51 54 54 53 55 57 Izvor: Istraživanje UNDP-ja (2015.) 64
Kada se podaci razvrstavaju po veličini, pojavljuju se neke razlike u prijavljenom intenzitetu nekih prepreka za razvoj poslovanja (Slika 12). Uopšteno, mala i srednja preduzeća prijavljuju veći intenzitet prepreka. Mala i srednja preduzeća daju veći intenzitet preprekama, kao što su pristup finansijama, dobijanje dozvole za poslovanje, neefikasnost carina, pristup tehnologiji, nivo poreza, troškovi unosa (uključujući rad) i u manjoj meri, kvalitet ulaznih vrednosti (isključujući rad). Ovo se može objasniti, barem delimično, kombinacijom kontekstualnih faktora. U poređenju sa njihovim sličnim mikro-preduzećima, koja su uglavnom porodična preduzeća, mala i srednja preduzeća su po svojoj prilici ambicioznijau svojim planovima za proširenje i izvoz, a samim tim i pod većim uticajem pristupa finansijama i tehnologiji, cene (i kvaliteta) ulaznih vrednosti i neefikasnosti carina. Razlika u visini poreza može biti zbog različitih poreza kojima preduzeća podležu; tj. one relativno veće verovatno prelaze prag prodaje za plaćanje PDV-a. Mikro-preduzeća, sa druge strane, daju veći intenzitet korupciji, neefikasnosti sudova kao i dostupnosti i troškovima energije. Slika12: Prepreke za razvoj poslovanja prema veličini preduzeća Lokalna infrastruktura (putevi, voda, kanalizacija itd) Slaba kupovna moć na domaćem tržištu Kvalitet sirovina i repromaterijala Troškovi sirovina i repromaterijala Troškovi rada Pristup tehnologiji/opremi Nivo poreza Mikro ( 9 zaposlenih) Pristup finansijama 70 60 50 40 30 20 10 0 Neefikasnost Poreske administracije Pristup odgovarajućem zemljištu Dobijanje dozvole za rad Korupcija Mala i srednja (10-249 zaposlenih) Neefikasnost sudova Neefikasnost carine Dostupnost i troškovi energije Kvalifikovanost radne snage Konkurencija iz neformalnog sektora Izvor: Istraživanje UNDP-ja (2015.) PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME 21
Razlike u intenzitetu prepreka između podsektora su manje izražene (Slika 13). Gde postoje razlike, intenzitet prijavljenih prepreka teži da bude veći u proizvodnji ostalih proizvoda od plastike i gume. Na primer, ovo je slučaj dobijanja dozvola za poslovanje, dostupnost i troškove energije, pristup finansijama, zemljištu i tehnologiji/opremi kao i kvalitetu sirovina i repromaterijala. Ovo bi moglo biti zbog nižeg nivoa razvoja preduzeća u ovom podsektoru, za razliku od podsektora za građevinske proizvode od plastike koji ima više iskustva. Slika 13: Prepreke za razvoj poslovanja prema podsektoru 22 PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME Lokalna infrastruktura (putevi, voda, kanalizacija itd) Slaba kupovna moć na domaćem tržištu Kvalitet sirovina i repromaterijala Troškovi sirovina i repromaterijala Troškovi rada Pristup tehnologiji/opremi Nivo poreza Pristup finansijama 70 60 50 40 30 20 10 0 Neefikasnost Poreske administracije Građevinski proizvodi od plastike Pristup odgovarajućem zemljištu Dobijanje dozvole za rad Korupcija Neefikasnost sudova Neefikasnost carine Dostupnost i troškovi energije Kvalifikovanost radne snage Konkurencija iz neformalnog sektora Ostali proizvodi od plastike ili gume Izvor: Istraživanje UNDP-ja (2015.)
Kutija 5: Nadležne institucije Kosovska agencija za registraciju biznisa (registracija biznisa),http://www.arbk.org/ Agencija za promociju investicija na Kosovu (zaštita i promocija investicija, podrška u primeni javnih politika i programa za mikro, mala i srednja preduzeća), http://www.invest-ks.org/ Poreska administracija Kosova (plaćanje poreza), http://www.atk-ks.org/ Uslužni centri u opštinama (izvori informacija i savetovališta) Carina Kosova (informacije o carinskim dažbinama i postupcima), https://dogana.rks-gov.net Poslovna udruženja (poslovne mreže, sajmovi, trgovačke misije, zastupanja itd): Privredna komora; Američka privredna komora; Poslovni savez Kosova. Kutija 6: Spisak odgovarajućih dozvola i sertifikata Poslovni sertifikat Registracija u Poreskoj administraciji Kosova Registracija zaposlenih u penzionoj šemi u Poreskoj administraciji Odobrenje za zaštitu protiv požara Odobrenje za vodu Građevinska dozvola Priključivanje na elektroenergetski sistem PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME 23
Priča o uspehu: Ferplast Ferplast je proizvođač plastičnih cevi sa sedištem u Uroševcu. Njegovi proizvodi uključuju cevi za vodovod, kanalizaciju i drenažu i zaštitu kablova. Ferplast je osnovan 1996. godine od strane domaćih investitora i trenutno zapošljava 41. radnika. Osnovni kapital, kao i rast kompanije, su finansirani od strane sopstvenog kapitala. Kompanija nije uzimala bankarske kredite, a tokom 20 godina svog rada je primila skroman donatorski grant za sufinansiranje početnih troškova uvođenja ISO standarda u 2007. godini. 24 PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME Glavno tržište Ferplast-a je Kosovo, zatim Albanija; druga izvozna odredišta su: Makedonija, Bugarska, Crna Gora, Srbija i Švajcarska. Kompanija je počela sa izvozom od 2009. godine i od tada je uspela da stalno povećava svoj izvoz, dostižući 1,4 miliona evra u 2015. godini (od samo 77.000 evra u 2009. godini). Navedeno je da su izvozne mogućnosti kompanije svetle kao i rezultat: (i) nedavna investicija u novu proizvodnu liniju, uvođenje cevi Ø2000 koja se ne proizvodi u regionu i (ii) izuzeće plaćanja PDV-aza mašine i ulazne vrednosti(na granici) od 2015. godine. Rukovodstvo kompanije pripisuje svoj uspeh stalnim investicijama u nove tehnologije. Sertifikacija prema ISO standardima se takođe smatra imperativom za kompanije u sektoru koje nameravaju da izvoze. Na pitanje zašto veći broj kosovskih kompanija ne usvoji ove standarde, uprava FERPLAST-a napominje da je skupo - ne toliko sertifikacija koliko troškovi stalnog poštovanja ovih standarda. Ključne prepreke, sa kojima se sektor susreće su raznoliki. Jedan od njih je nabavka i troškovi za energetiku, naročito visoke tarife tokom zime, što duplira troškove električne energije i primorava kompaniju da radi sa znatno smanjenim kapacitetom tokom zimskih meseci;a kao rezultat, određen broj radnika ostaje bez posla na određen period (nekoliko meseci), i kompanija ne može da akumulira zalihe koje joj omogućavaju da ima fleksibilnije cene proizvoda i samim tim bude konkurentnija na regionalnom tržištu. Konkurencija jeftinih, ali nisko kvalitetnih uvoznih proizvoda (proizvodi koji su ispod industrijskih standarda, na primer zbog neodgovarajućih ulaznih vrednosti ili težine), koji nisu testirani na granici, predstavlja jedan ključni faktor koji otežava konkurentnost domaćih kompanija (i ne samo u ovom sektoru) prema Ferplast-u. Sa druge strane, vlasti u zemljama regiona, ne samo da ne dozvoljavaju uvoz nekvalitetnih proizvoda, već su usvojili duge birokratske procedure koje obeshrabruju uvoz. Dostupnost i kvalitet kvalifikovanih radnika za sektor se ne smatra zadovoljavajućim, ali se kompanija izborila sa ovim problemom pomoću iskustva i stalne obuke: svaki put kada se uvodi nova mašina, dobavljač mašina je u obavezi da obezbedi dvomesečnu specijalizovanu obuku i to je dovoljno da se obuči osoblje u proizvodnji, dok je osoblje kompanije u laboratoriji za testiranje poslato na obuku u inostranstvo.
Na kraju, veruje se da je prepreka za ovaj sektor, kao i za privatni sektor uopšteno, nedostatak tržišnih informacija i inovativnih ideje o tome gde investirati. Kao rezultat toga, umesto investiranja u inovativne konkurentske proizvode, preduzeća ponekad jednostavno kopiraju službenike i tako pogrešno ulažu u zasićeno tržište. Objavljivanje tržišnih podataka, kao što su kretanje uvoza za određene proizvode, se smatra jednostavnim ali smislenim naporom koji preduzimaju institucije u tom pogledu. PRIKAZ INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME 25
MINISTARSTVO ZA TRGOVINU I INDUSTRIJU www.mti-ks.org