Šest godina tranzicije rezultati i izazovi Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije Beograd, 17. oktobar 26.
Monetarna politika funkcioniše e i u Srbiji/na Balkanu! Kamatna stopa na dvonedeljne repo operacije iznosi 18% p.a, a iznos koji banke mogu da kupe nije ograničen; Koridor kamatnih stopa kreće se ±4% referentne kamatne stope; Od novembra će početi emisija šestomesečnih hartija od vrednosti čiji će iznos biti ograničen, a kamatna stopa neograničena, kako bi se zamenile dvomesečne hartije od vrednosti; Dnevne oscilacije kursa postaju uobičajene i u Srbiji. Posmatrano na srednji/duži rok, domaća valuta služi kao termometar ekonomije!
Vraćanje anje na naš dinar nije trenutna stvar, već proces Tri decenije inflacije, tradicionalnog lobiranja izvoznika, visokog stepena evroizacije/dolarizacije, naviknutosti na stranu valutu... nije nešto što se može promeniti preko noći; Fizička lica/preduzeća su nezaštićena, zaštita centralne banke ne može nestati preko noći; Na čelu NBS svojevremeno bio je guverner koji je jednom rekao Inflacija ne može da raste onoliko brzo koliko ja mogu da štampam novac... pogodite šta se desilo posle; Što pre fizička lica, preduzeća, pa čak i država, shvate značaj i vrednost dinara platiće manju cenu; Lako je uveriti strance, naši ljudi su tvrd orah; Kratkoročni cilj: znatno povećati državne štedne depozite/depozite u dinarima u narednih 12 meseci.
Tokom 26. stopa inflacije je stavljena pod kontrolu Mesečna i međugodišnja inflacija (%) Godišnje stope inflacije (%) 2.5 2. 1.5 1..5. -.5 1.2 1.1 Sept 1.7 2.1 1.3 1.2 Indeks cena na malo 2.2 1.4.9.8.8.7.5.6.6.4.4.3. Bazna inflacija 1.8 1.6.7.4 -.1 -.2 Okt Nov Dec Jan. Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sept 25 26.6 Međugodišnje stope rasta cena na malo 19 18 17 16 15 14 13 12 11 1 9 8 7 2 18 16 14 12 1 8 6 4 2 17.7 14,8 13,7 11,6 7,8 22 23 24 25 Sept 26 Inflacija u periodu januar-septembar 26. godine iznosi: bazna 5,5%, ukupna 6,1%; Na kraju 26. godine bazna inflacija bi trebalo da iznosi između 7 i 9% na godišnjem nivou, a ciljna inflacija za 27. je 4-8%; Iako je međugodišnja stopa inflacije niska, bazna inflacija je još uvek prilično visoka; Devizni kurs više nije instrument, već samo indikator transmisije monetarne politike; NBS će koristiti sve raspložive instrumente kako bi postigla svoj cilj!
NBS i dalje vrši i sterilizaciju na deviznom tržištu tu otkupom deviza od menjača EUR mln. 15 Intervencije NBS na MDT-u u periodu jun-septembar 26. i kretanje kursa dinara prema evru 12.3 88 87 Total 1 86 prodaja 5 22.6 85 84 172.1 11. 18.2 83 kupovina -5 Jun Jul Aug Sept -4.1-1. -2.5 82 81 8-87.8-1 -8.2 79 78 Mesečni neto otkup od menjača 154.4 126.6 162.1 148.5-591.6 Ukupan iznos sterilizacije od strane NBS za 4 meseca EUR 57,3 miliona
Devizno tržište te između poslovnih banaka se značajno ajno produbilo u poslednja četiri meseca USD mln. 14 12 1,252.2 1 883.7 973.7 8 6 Promet devizama između poslovnih banaka van MDT* 4 42.8 2 56.1 3.1 31.9 16.7 Jun Jul Avgust Septembar Promet devizama između poslovnih banaka na MDT* Veliki promet između poslovnih banaka je najbolji dokaz da se tržište značajno produbilo i da je kurs realan; NBS namerno preusmerava menjače ka bankama kako bi se kurs formirao isključivo između poslovnih banaka. * Međubankarsko devizno tržište
Kreditni rast je priličan, ali po glavi stanovnika znatno ispod zemalja sa sličnim BDP po stanovniku CSD mlrd. Rast kredita u periodu 22-26 16 141.3 14 147.8 12 1 9.5 81.2 7. 1 Pravna lica Učešće kredita nemonetarnom sektoru u BDP (%) u 25.: 8 6 4 2 54.7 24.2 6.1 77.7 11.8 35.8 12.5 23 24 25 26* Fizička lica Srbija 22,6% Rumunija 21,7% Bugarska 44,5% Hrvatska 66,12% CSD mlrd. 6 Ukupan iznos kredita kao % BDP 22.6% % BDP 25 544.1 5 4 3 2 14.% 164.5 17.8% 255 396.3 2 15 1 1 5 23 24 25 26* * Aproksimacija zasnovana na podacima za prvih 8 meseci
Glavni izazovi u pogledu kreditnog rasta Krediti u stranoj valuti u prvom redu u EUR i CHF, koje najčešće uzimaju nezaštićeni zajmoprimci; Krediti nerestrukturiranim velikim državnim preduzećima, koji se smatraju kvazidržavnim dugom; Transparentnost bankarskih usluga i edukacija klijenata; Kreditni rejting zemlje je BB-, što znači da treba da uradimo još dosta toga na putu tranzicije.
DinaCard sistem uspešna priča! Oktobar 26: Sve banke koje posluju na teritoriji Srbije članice su DinaCard sistema; 2,5 miliona izdatih kartica, od kojih je 33% aktivno; 37.5 POS terminala; 1.11 bankomata; U prva tri kvartala 26. ostvareno je 12,4 miliona transakcija DinaCard karticama i 32,2 mlrd. ukupnog prometa. 3 2 1 Broj izdatih DinaCard kartica u milionima 2.5 2. 1.1 23 24 25 Okt. 26.
Promet debitnim i kreditnim DinaCard karticama je više e nego udvostručen tokom poslednjih 12 meseci Broj izdatih DinaCard kartica Ukupni promet DinaCard karticama u 3, CSD mln. 4,5 2,5 4, 3,5 2, 3, 1,5 2,5 2, 1, 1,5 5 1, 5 Sept. Dec. Mart Jun Sept. Sept. Dec. Mart Jun Sept. 25. 26. 25. 26. Kreditne kartice Debitne kartice
DinaCard sistem učvru vršćuje svoju poziciju na tržištu tu Učešće DinaCard sistema u ukupnom broju transakcija, po kvartalima 1% 5% 75% 71% 66% 68% 65% % 25% 29% 34% 32% 35% III/5 IV/5 I/6 II/6 III/6 Učešće DinaCard sistema u međubankarskim transakcijama, po kvartalima 1% 66% 6% 58% 55% 56% 5% 34% 4% 42% 45% 44% % III/5 IV/5 I/6 II/6 III/6 DinaCard Ostali kartični sistemi
Stabilan ekonomski razvoj stavlja na pleća političara još veću u odgovornost Rezultati u 26.godini: rekordno visok nivo stranih direktnih investicija, ~6% rast BDP, jednocifrena inflacija krajem godine, suficit budžeta, uspešna privatizacija, naročito u bankarskom sektoru Ali šta je sa izgledima za ulazak u Evropsku Uniju? Šta je sa sledećom fazom reformi? (uloga države u privredi, penzijski sistem, državni službenici...)