I.Zorici6, Vrijedno akcentolosko djelo, FILOLOGIJA 12. IV AN ZORICIC, Pula VRIJEDNO AKCENTOLOSKO DJELO (Stjepan Vukusi6: Usporedbe dvaju novostokavski
|
|
- Симо Зорић
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 I.Zorici6, Vrijedno akcentolosko djelo, FILOLOGIJA 12. IV AN ZORICIC, Pula VRIJEDNO AKCENTOLOSKO DJELO (Stjepan Vukusi6: Usporedbe dvaju novostokavskih naglasavanja - stinickog i Daniciceva, Prilog za uporabnu normu hrvatskoga knjizevnog jezika, Gradski muzej Senj, Senjsko muzejsko drustvo, Se~j, 1982) Potkraj godine u Senju se pojavila nova knjiga Stjepana Vukusi6a koja je prvotno tiskana u cijelosti u najnovijem, desetom svesku Senjskog zbornika, a potom i kao poseban otisak iz te edicije. Stjepan Vukusic, prozaist i pjesnik, autor vise zbirki proze i pjesarna, znanstvenoj je lingvistickoj javnosti poznat kao jezikoslovac koji je u raznim publikacijama objavio brojne studije, rasprave i clanke pretezito s akcentoloskoga podrucja. Ovom knjigom predstavljen je njegov visegodisnji jezikoslovni rad u potpunijem ozracju. U knjizi je nekoliko cjelina nejednakih opsegom. Nakon kratkog uvoda u kojemu autor razlaze svoj odnos sprarn kodificirane i uporabne naglasne norme hrvatskoga knjizevnog jezika (str ) dolazi najopsezniji dio pod nazivom "Naglasni opis stinickog govora" (str ). Potom slijede "Usporedbe stinickog naglasavanja s Danicicevim naglasavanjem" (str ), pa dio koji je aut9r naslovio "Zapadno novostokavsko naglasava je ikavaca u odabranim izvorima" (str ) i napo~ljetku zakljucna razmatranja (str ). Tu su dakako i dodaci: b!ljeske, popis literature, popis kratica i znakova, sazetak na njemackom jeziku, bibliografska opaska i karta stinickog govora i njemu susjednih govora, starigrackog i prizanjskog. ~teta je jedino sto ne nalazimo jos i koje kazalo, pred- 205
2 .. I.Zoricic, Vrijedno akcentolosko djelo, FILOLOGIJA 12. metno primjerice, jer bi se s njim citatelj namjernik sigurno lakse i brze snalazio u djelu, pogotovu u prilici kada traga za kakvim naglasnim podatkom. Knjiga poput ove Vukusiceve u kojoj se uspored\.l~ u dva novostokavska naglasavanja u obzoru potreba normativne akcentologije vec l samim predmetom svojim izaziva pozornost. Posljedica je to jednim dijelom stanja u nasoj akcentologiji i ortoepiji. Izmedu svih jezicnih disciplina te su dvije u nas najmanje istrazivane, izuzme li se donekle semanticko podrucje. Njima se (akcentologijom i ortoepijom) jos i danas bavi nevelik broj strucnjaka, stranih (sto je do neke mjere shvatljivo jer se tesko maze ocekivati od stranih lingvista da ce temeljitije studiratl osob!tosti nasega pravogovora i naglasnog sustava) i domacih (cemu je tesko naci valjana obrazlozenja). Stoga su temeljitije rasprave s akcentoloskoga podrucja, pogotovu one koje sire obzorja i donose nove spoznaje i malobrojne i odvec rijetke. A na drugoj strani ziva komunikacijska stvarnost skoro danomice sve jace kazuje koliko nam manjkaju upravo takvi radovi. I Stjepan Vukusic u ovom svom djelu polazi od zive jezicne stvarnosti, od danasnjeg stanja u hrvatskom knjizevnom jeziku u kojem supostoje dvije naglasne norme. Jedna je kodificirana (zapisana, klasicna, Karadzic-Daniciceva), a druga je uporabna (uzusna) norma. Prvu je sustavno opisao D. Danicic na temelju naglasaka iz Karadziceva Srpskog rjecnika iz 1852, pa se cesto zove Danicicevim naglasavanjern, kako je imenuje i S.Vukusic u svojoj knjizi. Od tada, a tome je vise od poldrug stoljeca, u zapisanoj se naglasnoj normi malo sto izmijenilo. Na prijelazu iz 19. u 20. stoljece Karadzic-Danicicevu.akcentuaciju unijeli su hrvatski vukovci (T.Maretic, I.Broz, F.Ivekovic) u svoje prirucnike. Sva kasnija lingvisticka 1 prirucnicka literatura preuzima bez izmjena naglaske zapisane norme, sve do Pravopisa iz koji u rjecniku biljezi uz sustavne i "tzv. analogijske naglaske. Tako je zapisana jezicna teorija predugo ostala gluhom za govornu praksu, pa su sve ocitijima bivale suprotnosti izmed\.l dviju norma. Stoga s.vukusic kaze: "Nasa su 206
3 I.Zorici6, Vrijedno akcentolosko djelo, FILOLOGIJA 12. se stoljetna normativnoakcentoloska gledista oslanjala na dva uvjerenja: prvo, da su Danici6evo naglasavanje i novostokavsko naglasavanje isto ili gotovo isto i, drugo, da jezicna zajednica kodificirane naglaske uci iz knjiga. I jedno se i drugo pokazalo kao fikcija" (str. 356). Posto je tako odredio svoj odnos spram kodificirane naglasne norme, S.Vukusi6 se zaputio "na izvore uporabne norme hrvatskoga knjizevnog jezika". "Ta norma", tvrdi on, "nije IJIOgla nastati ni iz cega. Budu6i da je i ona novostokavska kao i kodificirana norma, bilo je najprirodnije potraziti joj jezgru u onim novostokavskim govorirna u Socijalistickoj Republici Hrvatskoj i njima susjednim govorima sto pripadaju istorn dijalektu, i to µpravo onom koji je naglasna kodifikacija kao ikavski i neistocnohercegovacki rnimoisla" (str. 284). Svi ti govori pripadaju ve6oj jezicnoj cjelini koja se u nasem jezikoslovlju obicno zove zapadni (mladi ikavski) dijalekt. Kake je taj dij~lekt do danas slabo opisan, autor bira jedan njegov idiom: stinicki govor i temeljito opisuje njegov naglasni sustav. "Stinicki je govor", pojasnjava s.vukusi6, "jedan od podgorskih govora, tj. jedan od govora Podgorja, a ti su govori onaj dio zapadne ikavske novostokavstine koji zauzirna prostor prirnorske padine Velebita od Senja i Senjske Drage na sjeverozapadu do Novigradskog mora na jugoistoku" (str. 286). Sve svoje prosudbe u ovoj knjizi S.Vukusi6 ternelji na postavci da se jezicni fenomeni rnogu valjano i iscrpno sagledati jedino s pomo6u zakonitosti koje vladaju u samorne jeziku, na postavci, dakle, koja je u biti svekolike rnoderne lingvistike, napose one strukturalisticke provenijencije. Istina je da takav sud autor nigdje nije izrijekorn iskazao, ali.ga je svejedno dosta lako iscitati iz triju kljucnih pitanja kojima se vukusi6 potanje bavi u ovoj knjizi : prvo, iz nacina kako utvrdu-. ', je sto je stinicko naglasavanje kao posebna naglasna stvarnost (i sire: sto je bit individualnosti zapadnoga novostokavskog naglasavanja ikavaca), drugo, iz pristupa naglasnoj tipologiji, i, tre6e, iz gledanja na plodnost naglasnog sustava. I odmah recimo: na svakome od tih triju podrucja S.Vukusi6 razmice gra- 20i
4 ...I.Zorici6, Vrijedno akcentolosko djelo, FILOLOGIJA 12. nice nasih doskorasnjih spoznaja, pa 6erno se ukratko osvrnuti na svako od njih. To sto uposebljuje stinicko naglasavanje i, na visoj razini apstrakcije, naglasavanje u zapadnorn dijalektu, 'tra'zi ~ nalazi s. Vukusi6 jedino u sarnoj zapadnoj novostokavstini kao jezicnom ustrojstvu i u njenirn razvojnirn tendencijarna. Fonetske i morfolosk~ znacajke stinickoga govora i zapadnoga dijalekta poput ikavizrna, odsutnosti fonerna h gubljenja docetnog =.!. u infinitivu, alternacije -1/-a na kraju rijeci, prijelaza ~ u -ni- i dr. bitno odreduju jezicno ustrojstvo tih idioma, pa, prema tome, i njihpvo naglasavanje. Upravo od njih, od fonetskih i morfoloskih razlika sto izviru iz razlicitih dijalekatskih ustrojstava polazi s. Vukusi6 u tumacenju uistinu brojnih razlika dvaju novostokavskih naglasnih sustava: stinickoga i Danici6eva. Najpotpunije se one ocituju u glagola. Evo ovdje tek po primjer - dva. Pokrata infinitiva u stinickorn govoru dovela je do razlika u naglasavanju kakve su ove: te6, pote6 (stinicko naglasavanje, dalje: SN), nasprarn te6i, pote6i (Danici6evo naglasavanje, dalje: DN), zatim trest, potrest (SN) prema tresti, potresti (DN). Otuda naglasne razlike i u glagolskom pridjevu radnom. SN: teka, tekla, teklo prema DN: tekao, tekla, teklo. I dalje: u SN je poteka, potekla, poteklo, a u DN - potekao, potekla, poteklo 1 u SN je tresa, tresla, treslo; potresa, potresla, potreslo, a u DN: tresao, tresla, treslo; potresao, potresla, potreslo. Ikavski izgovor, prijelaz ~ u ~ i Odsutnost fonema h UCinili SU da Se U stinickorn govoru potpuno oblicno i naglasno izjednace sva lica jednine aorista : dozlvl (za sva tri lica jednine u SN), au DN: dozfvjeh (1.1.jd.) i dozfvje (2. i jd.) ; zazeli (SN~, zazelje (ON). Razlike izmedu dvaj~ a zazeljeh, naglasnih sustava koje proizlaze iz razlicitosti njihovih jezicnih ustrojstava brojne su i u prezentu. Najocitije je to u glagola tre6e i cetvrte vrste po standardnoj podjeli. Ni stinicki govor ni zapadni dijalekt nema (zbog ikavizrna) parova glagola koji bi se razlikovali smjerom svoje radnje, pa isti oblik pokriva dva znacenja. Tako pri- 208
5 I.Zorici6, Vrijedno akcentolo ko djelo, FILOLOGIJA 12. mjerice glagol pocrvenit znaci 'postati crven' i 'ne to obojiti crveno'. Stoga u ikavskim idiomima glagoli: poletit, zadrzat, pozelenit, pozivit, polomit pripadaju istoj (cetvrtoj) vrsti. Kada se. usporede naglasci infinitiva i prezenta tih prefigiranih glagola, zapazaju se sustavne razlike izrnedu dvaju naglasavanja. u stinickom nagla avanju svi oni imaju u prezentu spori naglasak na prvom slogu, a u Danic~6evu nagla avanju u prezentu je isti naglasak kao i u infinitivu, dakako, ako ne znace radnju usmjerenu prema objektu i nisu na -iti; u SN je pozlvit, pozivin; zazelit, zazelin; zatrubit, zatrubln, a u DN: poz{vjeti, pozivim; zazeljeti, zazelim; zatrubiti, zatr<mim. Pitanje nag~asne tipologije, receno je ve6, drugo je podrucje na kojem s. Vukusi6 daje nova rjesenja, mada mu je ono, po vlastitorn priznanju, bilo podredeno glavnoj zada6i. 0 tome elementu naglasnog sustava (o tipologiji) zasigurno se do sada u nas najvi e raspravljalo i iz znanstvenih i iz pedago kih razloga. Zapoceo je jos D. Danici6, nastavili su brojni drugi izmedu kojih su znatnija poboljsanja predlozili S.Babi6 i B. Finka. Ta je dugotrajna rasprava otkrila nekoliko korisnih spoznaja, izmedu kojih )e sigurno najvaznija ona da sam akcenat mora biti osnovnim mjerilom podjele na naglasne tipove i podtipove. Upravo od nje polazi i S.Vuku i6. qn pise: "U ovom radu polazimo od prozodijskih razlikovnih obiljezja (PRO) i uzimljemo kao glavno tipolosko mjerilo za razvrstavanje svih vrsta rijeci u naglasne tipove razdiobu PRO i njihove preinake (alternacije) u paradigmama (str. 295). Po tom se mjerilu sve rijeci razvrstavaju u jedan od dva osnovna naglasna tipa: nepromjenljivi tip (u koji idu sve nepromjenljive rijeci i od promjenljivih sve one koje su bez preinaka u paradigmama) i promjenljivi tip (kojem pripadaju sve promjenljive rijeci koje imaju bilo kakve preinake naglaska). Preinake koje su uvjetovane morfolo~ki ili fonetski, dakle su pretkazive, autor zove prpzodi~skim sastojcima koji ne odreduju tip" i navodi ih zasebno prije obradbe odredene vrste rijeci. Dalja je dioba osnovnih naglasnih tipova uistinu logicna i jednostavna. Nepromjenljivi se tip najprije dijeli u dva podtipa: podtip s uzlaz- ' 209
6 I.Zorici6, Vrijedno akcentolosko djelo, FILOLOGIJA 12. nom intonacijom (~, bati6) 1 podtip s odsutnos6u uzlazne intonacije (jarbol, jablan), pa se prvi podtip dijeli u dvije skupine jedinica: skup u kojem su jedinice s duzinom naglase ~ nog sloga (~, n~qodba) 1 skup jedinica u kojima je ta duzina odsutna (selo). Na kraju SU diobenog lanca same jedinice prema mjestu naglaska na odredenom slogu: ~. Bun~rcan, 2 : brov6ljac. I drugi je tip dvodioban jer se grana na podtip s preinakama u istom slogu (endosilabicne preinake) 1 podtip s preinakama u razlicitim slogovima (intersilabican). U istom " ' ~ ~ slogu alterniraju ton (rob, roba), trajanje (blizne, blizneta) 111 oba (stolac, stoci), au razlicitim slogovima mijenja se mjesto (zivot, zivota), mjesto i ton (j~zero, NAV mn. jezera), mjesto i trajanje (kovac, kov~ca) ili pak i mjesto i ton i trajanje (vr.fme, vrlmena, vrimena). Kako se takva tipologija primjenjuje, pokazao je s. vu~ kusi6 na primjeru opisa naglaska svih vrsta rijeci u stinickom govoru. I jos nesto: lako je opaziti da je u naglasnu tipologiju sto je nudi Vukusi6 ugradeno u velikoj mjeri nacelo dvodiobe, nacelo tako milo strukturalistickom jezikoslovlju, posebice njegovu binaristickom ogranku. Usporedba dvaju novostokavskih naglasnih sustava otkriva 1 razlicitu rasprostranjenost istih naglasnih mogu6nosti u jednom 1 u drugom. Time se otvara problem plodn?sti naglasnog sustava. Od vi e 1110CJU6ih pristupa toj jezicnoj pojavi s. Vukusic bira onaj koji otkriva vidik razvoja, tj. omogucuje "otkrivanje novih tendencija u naglasnom sustavu: ekspanziju jednih naglasnih ponasanja, uzmicanje ili 'ugrozenost' drugih" (str. 315). Takav je vidik podloga objasnjenju druge velike skupine razlika izmedu stinickog i Daniciceva naglasavanja. "Medu tim su razlikama. na prvom mjestu one sto proizlaze iz nesklonosti stinickog naglasavanja prema alternacijama, napose intersilabicnim (str. 345). Jedne su od tih razlika ods~tne i u komunikacijskom i u stilistickom ustrojstvu. Tu pojavu autor opaza u imenica, pridjeva neodredenog lika i u zamjenica. Evo za svaku od tih vrsta rijeci po nekoliko primjera medu kojima je uvijek na prvom mjestu naglasni lik stinickoga govora. U G mn. je 210..
7 I.Zoricic, Vrijedno akcentolosko djelo, FILOLOGIJA 12. ovaj odnos: krajeva, krajeva1 nokata, nokata1 govora, gov6ra; prijatelja, prijatelja; dinara, - dinara. u L jd. je ovako: govo- ~ govoru; obicaju, obicaju; dogovoru, dogovoru itd. u neod-. redenom pridjevskom liku razlikuju se valjan, valjana, valjano ' \\ - -. ' od valjan, valjana, valjano1 podmuka, podmukla, podmuklo od podmukao, podmlikla, podmliklo. u SN licne zamjenice imaju samo preinaku trajanja: ~' mene; tl, tebe, a u DN mijenj~ju se trajanje i ton: j, mene i ti, tebe. Brojni su primjeri u kojima se alternacije napustaju u komunikacijskom ustrojstvu, ali ostaju u stilistickom, mahom u starijih osoba: u p~meti i u pameti prema u pameti, zatim pleten, pletena i pletena prema pleten, pletena 1 sl. Alternacije se u SN izbjegavaju i tamo gdje bi se mogle razviti (SN: jorgovan, DN: jorgovan). s. Vukusic ne ostaje, medutim, samo na podacima sto ih je dobio u radu s informantima vec se okrece 1 prema odabranim lingvistickim izvorima. A njih je nazalost malo, 1 malo bogatih naglasnim podacima. Nesta podataka sto se moze naci po njima potvrd'uje zakljucke dobivene u radu s informantima. Stoga s. Vukusic na/ kraju svojih usporedbi izvodi ovakav temeljni zakljucak: "Poslije svega sto smo kazali, ne moze se odrzati uvrijezena misao da se unutar novostokavskog naglasavanja radi samo o razlicitom rasporedu rijeci u jednake naglasne tipove, dakle o razlikama u korpusu u okviru iste tipologije 1 istoga naglasnoga sustava. Naprotiv, radi se o razlicitoj raspodjeli prozodijskih razlikovnih obiljezja koja dovodi do razlicitih tipova, razlicitih tipologija i razlicitih naglasnih sustava" (str. 351). To znaci da SU stinicko naglasavanje 1 Danicicevo naglasavanje dva razlicita naglasna sustava. Istodobno to znaci da smo stigli do odredista s kojeg pucaju jasniji vidici duboko niz (normativno) akcentolosko polje. Na taj se nacin odnos izrne~ zapisane 1.uporabne naglasne norme pokazuje u druga~ijem ozracju. s. Vukusic kaze: "Ono sto je samo Danicicevo naglasavarije, postalo je kodificiranom normom jednako kao 1 ono sto je u dijelu zajednickog novostokavskog preklapanja, ali je u hrvatskoj normi taj dio koji je samo Danicicevo nagla- 211
8 .. I.Zori~i6, Vrijedno akcentolosko djelo, FILOLOGIJA 12. savanje, bio oduvijek uglavnom mrtva norma, a mjesto toga zivjelo je u hrvatskoj uporabnoj normi samo ono sto je tipitno za zapadno novostokavsko naglasavanje ikavaca, sto ga upravo i konstituira (str. 356)., Idu6i tako za razlikama izme<hl kodificirane i uporabne naglasne norme, autor je dospio u sam centar nase normativnonaglasne problematike. I kako se nasi jezikoslovci skoro beziznimno slazu da valja srediti stanje u naglasnoj normativistici, ali nema suglasja oko toga sto bi i kako bi valjalo mijenjati, Vukusi6evi 6e pogledi posve sigurno naci me<hl stru~njacima brojne zagovornike, ali i oponente. Ali to su ionako pitanja koja nadmasuju okvir jedne knjige i snage pojedinca. Jedno je ipak izvan svake sumnje: nasa je jezikoslovna znanost dobila potpun naglasni opis stini~koga govora. To je ujedno prvi zapadnonovostokavski idiom koji je cjelovito opisan u obzoru potreba normativne akcentologije hrvatskoga knjizevnog jezika. Na dugu putu koji se zove temeljito naglasno istrazivanje zapadnoga dijalekta savladana je evo prva i ne bas mala dionica. 212
Elementi praćenja i ocjenjivanja za nastavni predmet Hrvatski jezik u 4. razredu Elementi praćenja i ocjenjivanja za nastavni predmet Hrvatski jezik u
Elementi praćenja i ocjenjivanja za nastavni predmet Hrvatski jezik u 4. razredu ODLIČAN (5) zaključuje o rodu i broju imenica u zadanoj rečenici osmišljava rečenice u kojima su zadani rod i broj imenice
ВишеMicrosoft Word - vopr.doc
Теоретическая грамматика сербского языка. Вопросы к экзамену 1. Систем вокала. Класификације. Особености артикулације. 2. Систем консонаната. Прави сугласници. Сонанти. 3. Алтернације. 4. Српска ћирилица
ВишеR. FILIPOVIĆ: Neposredni jezični dodiri u hrvatskim... Senjzb 18(1991),31-40 RUDOLF FILIPOVIĆ NEPOSREDNI JEZIČNI DODIRI U HRVATSKIM DIJALEKTIMA U SAD
RUDOLF FILIPOVIĆ NEPOSREDNI JEZIČNI DODIRI U HRVATSKIM DIJALEKTIMA U SAD Ribnjak 42 HR 41000 Zagreb Izvorni znanstveni rad UDC:800.874:808.62(73) Ur.: 1991-09-08 U teoriji jezičnih dodira razlikuju se
ВишеNaziv studija
Naziv studija Preddiplomski prevoditeljski studij talijanistike Naziv kolegija Hrvatski jezik Status kolegija obvezni Godina 2018./2019. Semestar zimski ECTS bodovi 3 Nastavnik doc.dr.sc. Andrijana Jusup
ВишеУниверзитет у Београду Филолошки факултет Извештај Kомисије за преглед и оцену докторске дисертације На основу члана 127 Статута Филолошког факултета
Универзитет у Београду Филолошки факултет Извештај Kомисије за преглед и оцену докторске дисертације На основу члана 127 Статута Филолошког факултета Универзитета у Београду и члана 128 Закона о високом
ВишеPowerPoint Presentation
Etika u donošenju odluka: problemi etičkih prosudba u praksi odnosa s javnošću Hrvatski studiji, 25. 11. 2017. Andreja Pavlović, predsjednica Suda časti Public relations is arguably the communication discipline
ВишеUPUTE ZA OBLIKOVANJE DOKTORSKE DISERTACIJE Doktorska disertacija se piše na hrvatskom standardnom jeziku. Disertacija može biti napisana na nekom od s
UPUTE ZA OBLIKOVANJE DOKTORSKE DISERTACIJE Doktorska disertacija se piše na hrvatskom standardnom jeziku. Disertacija može biti napisana na nekom od svjetskih jezika (engleski, njemački itd.). Tekst disertacije
Више2-Jezik indd
Sažetak Stjepan Vukušić, sveučilišni profesor u miru, Pula UDK 801.612, izvorni znanstveni rad primljen 28. veljače 2012., prihvaćen za tisak 14. listopada 2014. Standardisation d accentuation croate Dans
ВишеJezik, 63., S. Vukušić, Naglasno usavršavanje hrvatskoga jezika, VI. NAGLASNO USAVRŠAVANJE HRVATSKOGA JEZIKA, VI. Dug odrazu jata i novoštokavštini St
NAGLASNO USAVRŠAVANJE HRVATSKOGA JEZIKA, VI. Dug odrazu jata i novoštokavštini Stjepan Vukušić kavski je odraz jata, premda je iznimno bogato zastupljen u hrvatskoj pismenosti i književnosti, da spomenemo
ВишеNa temelju članka 277. i 279. Zakona o trgovačkim društvima, Uprava društva Terra Firma d.d. za ulaganje u nekretnine, Pula, Mletačka 12 (nastavno: Dr
Na temelju članka 277. i 279. Zakona o trgovačkim društvima, Uprava društva Terra Firma d.d. za ulaganje u nekretnine, Pula, Mletačka 12 (nastavno: Društvo), upućuje dioničarima POZIV ZA GLAVNU SKUPŠTINU
Више30-Findak.indd
Vladimir Findak KINEZIOLOŠKA PARADIGMA PRIMJENE ODGOJNO-OBRAZOVNE TEHNOLOGIJE U PODRUČJU KINEZIOLOŠKE EDUKACIJE 1. UVOD Ekspanzija znanstvenih i tehnoloških otkrića, ubrzana globalizacija i informatizacija
ВишеSlide 1
OSNOVNI POJMOVI Naredba je uputa računalu za obavljanje određene radnje. Program je niz naredbi razumljivih računalu koje rješavaju neki problem. Pisanje programa zovemo programiranje. Programski jezik
ВишеKvantna enkripcija
19. studenog 2018. QKD = Quantum Key Distribution Protokoli enkriptirane komunikacije koji koriste tzv. tajni ključ zahtijevaju da on bude poznat isključivo dvjema strankama (pošiljatelju i primatelju
Вишеslika grada grad kao slika
slika grada grad kao slika Izložba likovnih radova studenata Odjela za nastavničke studije u Gospiću slika grada - grad kao slika 26. travanj 10. svibanj 2017. Mali salon Muzeja Like Gospić Osim sigurnosti,
ВишеCRNOGORSKI SRPSKI, BOSANSKI, HRVATSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST EKSTERNA PROVJERA ZNANJA NA KRAJU III CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE MAJ, ŠKOLSKA 2018/2019. GODINA U
CROGORSKI SRPSKI, BOSASKI, HRVASKI JEZIK I KJIŽEVOS EKSERA PROVJERA ZAJA A KRAJU III CIKLUSA OSOVE ŠKOLE MAJ, ŠKOLSKA 2018/2019. GODIA UPUSVO ZA BODOVAJE APOMEA: Gramatičke i pravopisne greške treba zanemariti,
ВишеСХЕМАТСКИ ПРИКАЗИ У НАСТАВИ ГРАМАТИКЕ (НА ПРИМЕРУ ОБЛИКА ПРИСВОЈНИХ ЗАМЕНИЦА)
СХЕМАТСКИ ПРИКАЗИ У НАСТАВИ ГРАМАТИКЕ (НА ПРИМЕРУ ОБЛИКА ПРИСВОЈНИХ ЗАМЕНИЦА) ДАНИЛО АЛЕКСИЋ daniloaleksic01@gmail.com СТРУКТУРА ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ 1. ТЕОРИЈА 2. ПРОБЛЕМИ 3. РЕШЕЊА СЛУЧАЈЕВИ И ВАРИЈАНТЕ ИЗАЗОВИ
ВишеMicrosoft Word - os_preko_susa_2011
SUŠA 2011.g. UČENICE: Ema Sorić, Doris Blaslov, Mare Vidaković ŠKOLA: OŠ Valentin Klarin Preko MENTOR : Jasminka Dubravica jdubravi@gmail.com 023/492-498 OŠ VALENTIN KLARIN PREKO Istraživačko pitanje/hipoteza:
ВишеJezička politika, jezičko planiranje i standardizacija jezika.
Jezička politika, jezičko planiranje i standardizacija jezika PhDs Ljatif Demir Univerzitet Zagreb Jezička politika kao definicija Tipično sociolingvistički pojam jezička politika u lingvistickoj literaturi
ВишеSVEUČILIŠTE U ZADRU KLASA: /16-03/20 Odjel za francuske i iberoromanske studije URBROJ: /16-13 Šifra predmeta RED PREDAVANJA za I. (
Odjel za francuske i iberoromanske studije URBROJ: 2198-1-79-29/16-13 za I. (prvi) semestar dvopredmetnog preddiplomskog sveučilišnog studija Ime i prezime nastavnika Naziv FRP 116 Barbara Vodanović Uvod
ВишеODSJEK: ENGLESKI JEZIK I KNJIŽEVNOST ISPITNI TERMINI 2018/19 PREDMET (zimski semestar) redovni ispitni termin ) popravni ispit (
ODSJEK: ENGLESKI JEZIK I KNJIŽEVNOST ISPITNI TERMINI 2018/19 ni termin ANTIČKA FILOZOFIJA 16.1.2019. 8.00 2/5/2019 8.00 4/10/2019 8.00 6/4/2019 8.00 8.7.2019 8.00 8/20/2019 8.00 10.9.2019 8.00 UVOD U FILOZOFIJU
ВишеMicrosoft Word - DraganaJovanovic.doc
1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ Драгане Јовановић КОМПАРАТИВНА И КОНТРАСТИВНА АНАЛИЗА ГЛАГОЛА У МОПАСАНОВОЈ ПРИПОВЕЦИ ГОСПОЂИЦА ФИФИ И У ЊЕНИМ СРПСКИМ ПРЕВОДИМА
ВишеAlgoritmi SŠ P1
Državno natjecanje iz informatike Srednja škola Prvi dan natjecanja 2. ožujka 219. ime zadatka BADMINTON SJEME MANIPULATOR vremensko ograničenje 1 sekunda 1 sekunda 3 sekunde memorijsko ograničenje 512
ВишеKnjižnice i knjižnična djelatnost
Diplomski studij hrvatskoga jezika i književnosti opći kroatistički / knjižničarski smjer Knjižnice i knjižnična djelatnost tipologija, obilježja Senka Tomljanović, dipl. knjiž. Sadržaj Knjižnica Knjižnična
ВишеИСТОРИЈСКА ПОТРАГА СЛОБОДАН СТАНИШИЋ
ИСТОРИЈСКА ПОТРАГА СЛОБОДАН СТАНИШИЋ Слободан Станишић Трагом Стефана Немање Copyright Слободан Станишић Copyright 2018 за ово издање Вулкан издаваштво Издавач: Вулкан издаваштво Суиздавач: Ружно паче
ВишеUredba (EZ) br. 1006/2009 Europskog parlamenta i Vijeća od 16. rujna o izmjeni Uredbe (EZ) br. 808/2004 o statistici Zajednice o informacijskom
16/Sv. 2 Službeni list Europske unije 147 32009R1006 31.10.2009. SLUŽBENI LIST EUROPSKE UNIJE L 286/31 UREDBA (EZ) br. 1006/2009 EUROPSKOG PARLAMENTA I VIJEĆA od 16. rujna 2009. o izmjeni Uredbe (EZ) br.
ВишеMicrosoft Word - 6ms001
Zadatak 001 (Anela, ekonomska škola) Riješi sustav jednadžbi: 5 z = 0 + + z = 14 4 + + z = 16 Rješenje 001 Sustav rješavamo Gaussovom metodom eliminacije (isključivanja). Gaussova metoda provodi se pomoću
ВишеGDPR Uvodna razmatranja Ljubimko Šimičić, dipl.ing.el. Stariji konzultant (50+)
GDPR Uvodna razmatranja Ljubimko Šimičić, dipl.ing.el. Stariji konzultant (50+) 2 Razvoj digitalnog poslovanja Povezivanje digitalnog i stvarnog svijeta Jeftiniji načini povezivanja Pokretačke tehnologije
ВишеALIP1_udzb_2019.indb
Razmislimo Kako u memoriji računala prikazujemo tekst, brojeve, slike? Gdje se spremaju svi ti podatci? Kako uopće izgleda memorija računala i koji ju elektronički sklopovi čine? Kako biste znali odgovoriti
ВишеNaš jezik
0027-8084 ШК 808.61./.62 ИНСТИТУТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ НАШ ЈЕЗИК ХХХУ/1-4 БЕОГРАД 2004 Прикази СРПСКИ ЈЕЗИЧКИ ПРИРУЧНИК Српски језички приручник је поновљено издање књиге коју је, под називом Језички приручник,
ВишеBojenje karti iliti poučak o četiri boje Petar Mladinić, Zagreb Moj djed volio je igrati šah. Uvijek mi je znao zadati neki zanimljiv zadatak povezan
Bojenje karti iliti poučak o četiri boje Petar Mladinić, Zagreb Moj djed volio je igrati šah. Uvijek mi je znao zadati neki zanimljiv zadatak povezan sa šahom. Tako mi je postavio sljedeći problem. Problem.
ВишеPodaci i znanje o nanomaterijalima- Obrada društveno važnih znanstvenih činjenica Baza znanja Nanomaterijali Zadnji rezultati ist
Podaci i znanje o nanomaterijalima- Obrada društveno važnih znanstvenih činjenica Baza znanja Nanomaterijali Zadnji rezultati istraživanja o učincima nanomaterijala na ljude i okoliš Znanstveno utemeljeni
ВишеMicrosoft Word - tumacenje rezultata za sajt - Lektorisan tekst1
ПРИЛОГ ЗА ТУМАЧЕЊЕ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА TIMSS 2015 У међународном испитивању постигнућа TIMSS 2015 по други пут је у нашој земљи испитивано постигнуће ученика четвртог разреда у области математике и природних
ВишеPREDGOVOR Do donošenja Zakona o nabavi roba, usluga i ustupanju radova (Nar. nov., br, 142/97), područje javne nabave bilo je regulirano podzakonskim
PREDGOVOR Do donošenja Zakona o nabavi roba, usluga i ustupanju radova (Nar. nov., br, 142/97), područje javne nabave bilo je regulirano podzakonskim propisima. Usprkos nedostacima taj je Zakon značio
Више????????? ?????? ???????? ? ??????? ??????????????
ДРУШТВЕНИ УСЛОВИ НАСТАНКА И РАЗВОЈА КОМУНИКОЛОГИЈЕ КОМУНИКОЛОГИЈА 2. ТЕМА САДРЖАЈ ПРЕДАВАЊА Друштвени услови настанка и развоја комуникологије Комуникологија наука са интердисциплинарним истраживачким
ВишеRazred: sedmi
Osnovna škola Ivan Goran Kovačić, Slavonski Brod Učitelji: Marija Matić, prof., Blanka Rajšić, dipl. knjižničar Razred: sedmi Nastavno područje: jezično izražavanje Nastavna tema: Bilješka i natuknica
ВишеЈАНУАР 2019.
Јануар месец је био променљив уз честе падавине, поготово у брдскопланинским пределима где је пало пуно снега уз даљи пораст снежног покривача. На крајњем северу било је знатно мање снега. У Херцеговини
Више/ 1 HRVATSKI SABOR Klub zastupnika HDZ-a Klasa: / Urbroj: Zagreb, 12. prosinca PREDSJEDNIKU HRVATSKOGA SABORA gospodi
/ 1 HRVATSKI SABOR Klub zastupnika HDZ-a Klasa: 012-02/13-01103 Urbroj: 6532-1-13-01 Zagreb, 12. prosinca 2013. PREDSJEDNIKU HRVATSKOGA SABORA gospodinu Josipu Leki Predmet: Amandmani na Prijedlog nacrta
ВишеKonkurs za izbor
Na osnovu odlukâ Vijeća Fakulteta, broj:02-01/377, 02-01/381, 02-01/382, 02-01/388, 02-01/389, 02-01/390, 02-01/396, 02-01/397 i 02-01/407 od 20. 11. 2017. godine i saglasnosti Senata Univerziteta u Sarajevu,
ВишеMatematika 1 - izborna
3.3. NELINEARNE DIOFANTSKE JEDNADŽBE Navest ćemo sada neke metode rješavanja diofantskih jednadžbi koje su drugog i viših stupnjeva. Sve su te metode zapravo posebni oblici jedne opće metode, koja se naziva
Више1/28/2018 Dnevni list Danas Društvo Čelnici lokalnih samouprava za jačanje sistema delovanja u vanrednim situacijama Blagovremeno informisanje o eleme
Čelnici lokalnih samouprava za jačanje sistema delovanja u vanrednim situacijama Blagovremeno informisanje o elementarnim nepogodama Na današnjem sastanku koji je organizovao Nebojša Simović, Načelnik
ВишеINFORMACIJE INFORMACIJE O STUDIJU TEORIJSKE I PRIMIJENJENE FONETIKE Treba odmah na početku naglasiti da je studij Teorijske i primijenjene fonetike na
INFORMACIJE INFORMACIJE O STUDIJU TEORIJSKE I PRIMIJENJENE FONETIKE Treba odmah na početku naglasiti da je studij Teorijske i primijenjene fonetike na Filozofskom fakultetu u Zagrebu jedinstven u našoj
ВишеStandard Eurobarometar 76 JAVNO MNIJENJE U EUROPSKOJ UNIJI Jesen NACIONALNI IZVJEŠTAJ HRVATSKA Ovo je istraživanje zatražila i uskladila Europsk
Standard Eurobarometar 76 JAVNO MNIJENJE U ROPSKOJ UNIJI Jesen 2011. NACIONALNI IZVJEŠTAJ HRVATSKA Ovo je istraživanje zatražila i uskladila Europska komisija, Opća uprava za komunikacije. Ovaj je izvještaj
ВишеНАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА БЕОГРАД ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао Комиси
НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА БЕОГРАД ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао Комисију: Комисију је именовало Наставно-научно веће Филолошког
ВишеУНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 11 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Кандидаткиња: Гордана Ристић Тема: Соматизми у немачк
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 11 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Кандидаткиња: Гордана Ристић Тема: Соматизми у немачкој и српској фразеологији (контрастивна истраживања)
ВишеSveučilište u Zagrebu
SVEUČILIŠTE U ZAGREBU FAKULTET ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA RAČUNALNA FORENZIKA SEMINAR VoIP enkripcija Ivan Laznibat Zagreb, siječanj, 2017. Sadržaj 1. Uvod... 1 2. VoIP enkripcija... 3 2.1 PKI (eng.
ВишеPowerPoint Presentation
Sveučilište u Rijeci Filozofski fakultet u Rijeci Doktorska konferencija za doktorande poslijediplomskih doktorskih studija pedagogije i obrazovnih znanosti, DOKON 2017. Profesionalna socijalizacija mladih
ВишеБрој: 510/11 Бања Лука, године На основу члана 9. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста Универзитета, Научн
Број: 510/11 Бања Лука, 26.04.2011. године На основу члана 9. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста Универзитета, Научно-наставно вијеће Архитектонско-грађевинског факултета
ВишеОрт колоквијум
II колоквијум из Основа рачунарске технике I - 27/28 (.6.28.) Р е ш е њ е Задатак На улазе x, x 2, x 3, x 4 комбинационе мреже, са излазом z, долази четворобитни BCD број. Ако број са улаза при дељењу
ВишеOŠ DRAGUTINA DOMJANIĆA SVETI IVAN ZELINA ŠK. GOD /2018. RASPORED PISANIH ZADAĆA, TEHNIČKIH I DRUGIH PROGRAMA I OSTALIH UČENIČKIH RADOVA ZA PRVO
OŠ DRAGUTINA DOMJANIĆA SVETI IVAN ZELINA ŠK. GOD. 2017./2018. RASPORED PISANIH ZADAĆA, TEHNIČKIH I DRUGIH PROGRAMA I OSTALIH UČENIČKIH RADOVA ZA PRVO POLUGODIŠTE/ e-dnevnik Crvenom bojom su označene kratke
ВишеIII. OŠ ČAKOVEC Učiteljica glazbene kulture: Marina Korunek, prof. (učitelj mentor) KRITERIJI VREDNOVANJA ZA GLAZBENU KULTURU Elementi ocjenjivanja su
III. OŠ ČAKOVEC Učiteljica glazbene kulture: Marina Korunek, prof. (učitelj mentor) KRITERIJI VREDNOVANJA ZA GLAZBENU KULTURU Elementi ocjenjivanja su u svim razredima isti: 1. Izvođenje glazbe (pjevanje,
ВишеREPUBLIKA HRVATSKA ISTARSKA ŽUPANIJA OSNOVNA ŠKOLA JOŽE ŠURANA VIŠNJAN Istarska 2, Višnjan Tel/fax.(052) / OIB: mail
1. razred MŠ Višnjan OKVIRNI VREMENIK PISANIH PROVJERA ZNANJA -Prvo polugodište šk.2018./19 I II 2. razred MŠ Višnjan OKVIRNI VREMENIK PISANIH PROVJERA ZNANJA -Prvo polugodište šk.2018./19 Književnost:
ВишеУниверзитет у Новом Саду Филозофски факултет Наставни план 15МД - Методика наставе Година студија: 1 РБ Акроним Назив Фонд часова Семестар
Година студија: 1 Обавезни предмети у 1. семестру 1. 15МД001 Докторска дисертација - избор теме и преглед литературе (0+0+6) 1 10 Укупно обавезних предмета у 1. семестру: 1 Страна 1 од 6 Изборни предмети
ВишеMišljenje 3/2019 o pitanjima i odgovorima o međudjelovanju Uredbe o kliničkim ispitivanjima i Opće uredbe o zaštiti podataka (GDPR) (članak 70. stavak
Mišljenje 3/2019 o pitanjima i odgovorima o međudjelovanju Uredbe o kliničkim ispitivanjima i Opće uredbe o zaštiti podataka (GDPR) (članak 70. stavak 1. točka (b)) Doneseno 23. siječnja 2019. 1 Sadržaj
ВишеУпутство за пријављивање испита путем интернета Да би студент могао да пријави испит путем интернета мора прво да се пријави. Пријављивање се врши у п
Упутство за пријављивање испита путем интернета Да би студент могао да пријави испит путем интернета мора прво да се пријави. Пријављивање се врши у посебном дијалог-прозору до кога се долази линком есервис
ВишеOSNOVE MENADŽMENTA
FAKULTET ZA KULTURU I MEDIJE I FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE 2018/2019. PREDMET: OSNOVI MENADŽMENTA IG. NAČIN POLAGANJA ISPITA PREKO KOLOKVIJUMA PREDMETNI PROFESOR: DOC. DR SNEŽANA BERIĆ EMAIL: SBERIC@MEGATREND.EDU.RS
ВишеMicrosoft Word - Statut Slatinska banka doc
SLATINSKA BANKA D.D. NADZORNI ODBOR S T A T U T TRGOVAČKOG DRUŠTVA SLATINSKA BANKA d.d. (u daljnjem tekstu Banka) pročišćeni tekst Broj: 027 / 2007 srpanj, 2007. S T A T U T TRGOVAČKOG DRUŠTVA SLATINSKA
ВишеЈАНУАР 2019.
Време у мају је било променљиво уз честе и обилне падавине које су изазвале поплаве на северу и западу у периоду од 12. до 15. маја, а у другом делу месеца понегде су се јављале бујичне поплаве на мањим
Више3b70dbff-879f eb-b067963c01b9.pdf
Osnovna škola Benkovac LMNT KRTR OCNN U NST TLNSKOG ZK od 4. do 8. razreda lementi ocjenjivanja: 1. Razumijevanje - podrazumijeva brzinu i točnost usvajanja i razumijevanja različitih pojmova i tekstualnih
Више1 Konusni preseci (drugim rečima: kružnica, elipsa, hiperbola i parabola) Definicija 0.1 Algebarska kriva drugog reda u ravni jeste skup tačaka opisan
1 Konusni preseci (drugim rečima: kružnica, elipsa, hiperbola i parabola) Definicija 0.1 Algebarska kriva drugog reda u ravni jeste skup tačaka opisan jednačinom oblika: a 11 x 2 + 2a 12 xy + a 22 y 2
ВишеУНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Кандидаткиња: МА Ивана Јањић Тема: Фонетска и морфолошка анализа г
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Кандидаткиња: МА Ивана Јањић Тема: Фонетска и морфолошка анализа грешака у учењу румунског језика као страног језика
Више21-Prijedlog izmj. i dop. Pravilnika Kabineta
REPUBLIKA HRVATSKA ISTARSKA ŽUPANIJA Kabinet župana Pula, Flanatička 29, p.p. 198 tel.052/372-101, fax: 052/372-104 KLASA: 023-01/13-01/44 URBROJ: 2163/1-02/6-14-3 Pula, 23. siječnja 2014. ŽUPANU ISTARSKE
ВишеJEDINSTVENI UPRAVNI ODJEL KLASA: /17-01/24 URBROJ: 2125/11-02/ Korenica, DOPUNA IZVJEŠĆA O JAVNOJ RASPRAVI O PRIJEDLOGU URBA
JEDINSTVENI UPRAVNI ODJEL KLASA: 350-02/17-01/24 URBROJ: 2125/11-02/01-18-70 Korenica, 29.10.2018. DOPUNA IZVJEŠĆA O JAVNOJ RASPRAVI O PRIJEDLOGU URBANISTIČKOG PLANA UREĐENJA RASTOVAČA 3 (R/T3) Sukladno
ВишеФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ CURRICULUM VITAE ОСНОВНИ ПОДАЦИ Име и презиме Година и место рођења Звање е-mail/we
ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ CURRICULUM VITAE ОСНОВНИ ПОДАЦИ Име и презиме Година и место рођења Звање е-mail/web site Универзитет, факултет, организациона јединица
ВишеФЕБРУАР 2015 Фебруар је био променљив уз честе падавине, поготово у првој и трећој декади месеца. Од почетка месеца до 11. фебруара и поново од
ФЕБРУАР 2015 Фебруар 2015. је био променљив уз честе падавине, поготово у првој и трећој декади месеца. Од почетка месеца до 11. фебруара и поново од 22. до краја месеца сваког дана је било падавина. Почетком
ВишеП РА В И Л Н И К
Београд, 08.06.2017. год. 02-10 Број: 06-2179/3-17 На основу члана 7. Правилника о раду етичких комисија и Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду (''Гласник Универзитета у Београду'', број
ВишеMicrosoft Word - Natjecaj_RAZMJENA_Finska.doc
ZAKLADA SVEUČILIŠTA U RIJECI u suradnji s LIONS KLUBOM RIJEKA raspisuje N A T J E Č A J ZA MEĐUNARODNU RAZMJENU ZA STUDENTE - FINSKA - Natječaj se raspisuje s ciljem odabira jednog(e) studenta(ice) Sveučilišta
ВишеThoriumSoftware d.o.o. Izvrsni inženjeri koriste izvrstan alat! Mobile: +385 (0) Kontakt: Dario Ilija Rendulić
PRAVILNIK O KONTROLI ENERGETSKOG CERTIFIKATA ZGRADE I IZVJEŠĆA O REDOVITOM PREGLEDU SUSTAVA GRIJANJA I SUSTAVA HLAĐENJA ILI KLIMATIZACIJE U ZGRADI (NN 73/15, 09.07.2015) 1/13 I. OPĆE ODREDBE... 4 Članak
ВишеSINDKALNA ORGANIZACIJA SUDOVA ZA PREKRŠAJE CRNE GORE PRAVILNIK O RADU NADZORNOG ODBORA PREDLOG SINDIKALNA ORGANIZACIJA SUDOVA ZA PREKRŠAJE Djel.br. /1
PREDLOG SINDIKALNA ORGANIZACIJA SUDOVA ZA PREKRŠAJE Djel.br. /17 Podgorica, 2017. godine POSLOVNIK O RADU NADZORNOG ODBORA I OPŠTE ODREDBE Član 1 Ovim poslovnikom bliže se uređuju pravila i načina rada
ВишеPowerPoint Presentation
ЈАНУАР 2016 После 35 дана 2. јануара је нарушен утицај антициклона који је доносио суво време од краја новембра прошле године. Почетак јануара је био у знаку правог зимског времена. Падао је снег уз брзи
ВишеMicrosoft Word - X-Lite_EUnetUputstvo_Mart11.doc
VOIP Sadržaj: 1 COUNTERPATH X-LITE... 3 1.1 Preuzimanje programa... 3 1.2 Instalacija CounterPath X-Lite -a... 3 1.3 Podešavanje korisničkog naloga... 3 1.4 Upućivanje poziva... 5 1.4.1 Pozivanje korisnika
ВишеVerovatnoća - kolokvijum 17. decembar Profesor daje dva tipa ispita,,,težak ispit i,,lak ispit. Verovatnoća da student dobije težak ispit je
Verovatnoća - kolokvijum 17. decembar 2016. 1. Profesor daje dva tipa ispita,,,težak ispit i,,lak ispit. Verovatnoća da student dobije težak ispit je 0.8. Ako je ispit težak, verovatnoća da se prvo pitanje
ВишеMetode psihologije
Metode psihologije opažanje, samoopažanje, korelacijska metoda, eksperiment Metode služe za istraživanja... Bez znanstvenih istraživanja i znanstvene potvrde, spoznaje i objašnjenja ne mogu postati dio
ВишеRecuva CERT.hr-PUBDOC
Recuva CERT.hr-PUBDOC-2019-5-379 Sadržaj 1 UVOD... 3 2 INSTALACIJA ALATA RECUVA... 4 3 KORIŠTENJE ALATA RECUVA... 7 4 ZAKLJUČAK... 13 Ovaj dokument izradio je Laboratorij za sustave i signale Zavoda za
ВишеLjetni državni seminar – VII. Dani Josipa Roglića Sveučilište u Zadru, Karta – medij komunikacije u prostoru i o prostoru 4. srpnja 2014.
Josip Faričić Odjel za geografiju Sveučilišta u Zadru e-mail: jfaricic@unizd.hr Kartu je, pojednostavljeno, Međunarodno kartografsko društvo definiralo kao kodiranu sliku geografske stvarnosti. Ta definicija
ВишеLIRIKA pregled pojmova
LIRSKO PJESNIŠTVO (lirika) Naziv dolazi od grčke riječi lyra što je označavalo žičani instrument. LIRSKA PJESMA je književna vrsta u stihu ili prozi koja se u antičko doba pjevala uz pratnju lire. Izražava
ВишеMicrosoft PowerPoint - DS-1-16 [Compatibility Mode]
Ekonometrija 1-D Analiza vremenskih serija Predavač: Zorica Mladenović, zorima@eunet.rs, http://avs.ekof.bg.ac.rs kabinet: 414 1 Struktura predmeta Izučavaju se dve oblasti: Analiza vremenskih serija Analiza
ВишеВежбе из српског језика
Вежбе из српског језика Основни ниво Број питања 1. Допуни реченице У српском језику постоји врста речи. Оне су, с обзиром на променљивост, подељене на и речи. 2. Наброј све променљиве врсте речи: 3. Наброј
ВишеERSTE PLAVA LIGA Organizator: AK PRO SPORT
ERSTE PLAVA LIGA 2018. Organizator: AK PRO SPORT 1. BROJ SUDIONIKA EPL 2018. U kvalifikacijama Erste Plave lige 2018. sudjelovalo je ukupno 3.407 učenika i učenica 3. do 6. razreda hrvatskih osnovnih škola.
ВишеREPUBLIKA HRVATSKA VARAŽDINSKA ŽUPANIJA GRAD VARAŽDIN VI. osnovna škola Varaždin Dimitrija Demetra 13 Varaždin, OBRAZAC ZA WEB Informacije
REPUBLIKA HRVATSKA VARAŽDINSKA ŽUPANIJA GRAD VARAŽDIN VI. osnovna škola Varaždin Dimitrija Demetra 13 Varaždin, 20.09.2018. OBRAZAC ZA WEB Informacije o predmetu Ime i prezime učitelja: Vesna Gašparić,
ВишеMJERILA VREDNOVANJA U NASTAVI HRVATSKOGA JEZIKA (2017./2018.) Pribor: Čitanka, udžbenik i radna bilježnica Velika bilježnica s linijama Zadaćnica Trgo
MJERILA VREDNOVANJA U NASTAVI HRVATSKOGA JEZIKA (2017./2018.) Pribor: Čitanka, udžbenik i radna bilježnica Velika bilježnica s linijama Zadaćnica Trgovački papir za lektiru U pravilu je sat književnosti
ВишеPopularna matematika
6. lipnja 2009. Russellov paradoks Russellov paradoks Bertrand Arthur William Russell (1872. - 1970.), engleski filozof, matematičar i društveni reformator. Russellov paradoks Bertrand Arthur William Russell
ВишеREPUBLIKA HRVATSKA SISAČKO-MOSLAVAČKA ŽUPANIJA OPĆINA TOPUSKO OPĆINSKO VIJEĆE Topusko, Z A P I S N I K sa 3. redovne sjednice Općinskog vi
REPUBLIKA HRVATSKA SISAČKO-MOSLAVAČKA ŽUPANIJA OPĆINA TOPUSKO OPĆINSKO VIJEĆE Topusko, 28.11.2017. Z A P I S N I K sa 3. redovne sjednice Općinskog vijeća Općine Topusko održane 28.11.2017. u vijećnici
ВишеФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ CURRICULUM VITAE ОСНОВНИ ЛИЧНИ ПОДАЦИ Име и презиме Милана Додиг Година и место рођ
ФИЛОЛОШКО-УМЕТНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ CURRICULUM VITAE ОСНОВНИ ЛИЧНИ ПОДАЦИ Име и презиме Милана Додиг Година и место рођења Наставно-научно звање; научно звање 1985. Кикинда
ВишеRJEŠENJA I BODOVANJE UČENIČKIH ODGOVORA II. RAZRED XVII. NATJECANJE IZ HRVATSKOGA JEZIKA (2012.) DRŽAVNA RAZINA Test ima 40 zadataka. Točni odgovori v
RJEŠENJA I BODOVANJE UČENIČKIH ODGOVORA II. RAZRED XVII. NATJECANJE IZ HRVATSKOGA JEZIKA (2012.) DRŽAVNA RAZINA Test ima 40 zadataka. Točni odgovori vrijede ukupno 100 bodova. Bodovna vrijednost zadatka
ВишеУПУТСТВО ЗА КОРИСНИКА Приступ локацији часописа Српски архив за целокупно лекарство добија се преко internet adrese: Након
УПУТСТВО ЗА КОРИСНИКА Приступ локацији часописа Српски архив за целокупно лекарство добија се преко internet adrese: http://www.srpskiarhiv.rs/ Након тога се на екрану појављује форма за пријаву на часопис
ВишеŠifra kolegija O / I ECTS Radno opterećenje studenta Vrsta nastave Broj grupa Broj sati VELEUČILIŠTE U ŠIBENIKU IZVEDBENI PLAN NASTAVE Oznaka: PK-10 D
Šifra kolegija O / I ECTS Radno opterećenje studenta Vrsta nastave Broj grupa Broj sati Stranica: 1 od 4 Studij: Studijska godina: Preddiplomski stručni studij Promet II. Smjer: Cestovni i poštanski promet
Више(Microsoft Word - Dr\236avna matura - kolovoz ni\236a razina - rje\232enja)
1. C. Imamo redom: I. ZADATCI VIŠESTRUKOGA IZBORA. B. Imamo redom: 0.3 0. 8 7 8 19 ( 3) 4 : = 9 4 = 9 4 = 9 = =. 0. 0.3 3 3 3 3 0 1 3 + 1 + 4 8 5 5 = = = = = = 0 1 3 0 1 3 0 1+ 3 ( : ) ( : ) 5 5 4 0 3.
ВишеРЕПУБЛИКА СРПСКА
РЕПУБЛИКА СРПСКА МИНИСТАРСТВО ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ ПРАВИЛНИК О УПИСУ У РЕГИСТАР ЗАЈЕДНИЦА ЗГРАДА СА ОБРАСЦИМА АКАТА ЗА ЈЕДИНСТВЕНУ ПРИМЈЕНУ ЗАКОНА О ОДРЖАВАЊУ ЗГРАДА Бања Лука,
ВишеMicrosoft Word - HJ_SKOL_2015_TEST_1. razred
XX. školsko Natjecanje iz hrvatskoga jezika. veljače 0. prvi ( I.) razred zaporka (peteroznamenkasti broj i riječ) broj bodova: 80 Upute natjecateljima. Test se piše 90 minuta.. Prije rješavanja testa
ВишеMicrosoft Word - 3. KODEKS SAVJETOVANJA SA ZAINTERESIRANOM JAVNOŠĆU U POSTUPCIMA DONOŠENJA ZAKONA, DRUGIH PROPISA I AKATA
VLADA REPUBLIKE HRVATSKE 3402 Na temelju članka 30. stavka 3. Zakona o Vladi Republike Hrvatske (»Narodne novine«, br. 101/98, 15/2000, 117/2001, 199/2003, 30/2004 i 77/2009), Vlada Republike Hrvatske
ВишеОСНИВАЊЕ ЈЕДИНСТВЕНОГ ФАКУЛТЕТА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ УЧИТЕЉА И ВАСПИТАЧА
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ В О Д И Ч за студенте Учитељског факултета који су завршили Вишу школу за образовање васпитача Београд 2010. УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ www.uf.bg.ac.rs Краљице
Више(Microsoft Word - Dr\236avna matura - studeni osnovna razina - rje\232enja)
1. C. Imamo redom: I. ZADATCI VIŠESTRUKOGA IZBORA 9 + 7 6 9 + 4 51 = = = 5.1 18 4 18 8 10. B. Pomoću kalkulatora nalazimo 10 1.5 = 63.45553. Četvrta decimala je očito jednaka 5, pa se zaokruživanje vrši
ВишеTehnički list o održivosti Sto-Ecoshapes Prethodno konstruirani elementi žbuke za individualno oblikovanje fasade Za opis proizvoda vidi Tehnički list
Prethodno konstruirani elementi žbuke za individualno oblikovanje fasade Za opis proizvoda vidi Tehnički list (ukoliko je dostupan) Podaci za certifikaciju graďevina prema udruzi (verzija 2012.) Stupanj
ВишеGrafovi 1. Posmatrajmo graf prikazan na slici sa desne strane. a) Odrediti skup čvorova V i skup grana E posmatranog grafa. Za svaku granu posebno odr
Grafovi 1. Posmatrajmo graf prikazan na slici sa desne strane. a) Odrediti skup čvorova V i skup grana E posmatranog grafa. Za svaku granu posebno odrediti njene krajeve. b) Odrediti sledeće skupove: -
ВишеEU projekt MedCycleTour Započeo drugi krug županijskih radionica u 7 priobalnih županija Hrvatske Dubrovačko-neretvanska županija i grad Dubrovnik ukl
EU projekt MedCycleTour Započeo drugi krug županijskih radionica u 7 priobalnih županija Hrvatske Dubrovačko-neretvanska županija i grad Dubrovnik uključuju se u razvoj EuroVelo 8 - Mediteranske biciklističke
ВишеDani psihologije u Zadru, svibnja 2012.
Dani psihologije u Zadru, 19. 21. svibnja, 2016. Valjanost Testa uvjetovanog rezoniranja za agresivnost u predviđanju nepoželjnog organizacijskog ponašanja Željko Jerneić 1, Zvonimir Galić 1 i Maša Tonković
Више5S prezentacija - za printati bez videa i igre (3)
Lean 5S Anja Štefanić, mag.oec. copyright Što je 5S? Alat Lean menadžmenta Alat koji se čini jednostavan, no mnoga poduzeća ignoriraju baš te osnovne principe Baza uspješne implementacije Fokusira se
ВишеMicrosoft Word II semestar Procedura april 2017.docx
II SEMESTAR PRIJAVA, IZRADA I ODBRANA MAGISTARSKOG RADA Nakon upisa II semestra, kandidat prijavljuje temu magistarskog rada. Svaka prijavljena tema prolazi kroz tri faze (tri Vijeća): FAZA 1-Vijeće Fakulteta
ВишеCARNET: Upute za korisnike Sadržaj uputa 1. Što je CARNET? Tko ima pravo na CARNET uslugu? CARNET APN Uvjeti korištenja usluge
CARNET: Upute za korisnike Sadržaj uputa 1. Što je CARNET?... 2 2. Tko ima pravo na CARNET uslugu?... 2 3. CARNET APN... 3 4. Uvjeti korištenja usluge CARNET... 5 1. Što je CARNET? CARNET usluga omogućava
ВишеNa temelju čl. 13. Odluke o kriterijima, mjerilima i postupku dodjele na uporabu poslovnih prostora Grada Pule (Službene novine Grada Pule br. 07/16 i
Na temelju čl. 13. Odluke o kriterijima, mjerilima i postupku dodjele na uporabu poslovnih prostora Grada Pule (Službene novine Grada Pule br. 07/16 i 01/17), a u svezi s čl. 48. Zakona o lokalnoj i područnoj
Више