ЉУ БИ Ш А Д Е С ПО ТО ВИ Ћ СИ СТ ЕМ СК И АУ ТО ШО ВИ Н И ЗА М И П РО Ц Е СИ Ц И ВИ Л И ЗА Ц И Ј СК Е КОН ВЕР ЗИ Ј Е Н а ш а в е л и к а о с е ћ ај н о

Транскрипт

1 ЉУ БИ Ш А Д Е С ПО ТО ВИ Ћ СИ СТ ЕМ СК И АУ ТО ШО ВИ Н И ЗА М И П РО Ц Е СИ Ц И ВИ Л И ЗА Ц И Ј СК Е КОН ВЕР ЗИ Ј Е Н а ш а в е л и к а о с е ћ ај н о с т, п од г р е в а н а д у г и м с т р а д а њ е м, би ла је ве о ма не по де сна за јед ну ре ал ну по ли ти ку. С л о б о д а н Јо в а н о в и ћ СА ЖЕ ТАК: У ра ду ће мо се бавити системским облицима аутошо ви ни зма код Ср ба, фа за ма ње го вог си стем ског на ме та ња и полит и ч к и м и де о ло г и ја ма ко је су иза ње га ста ја ле. Та ко ђе, де фи н и са ће мо усло ве ко ји су ис по ста вља н и за ње го во усва ја ње, а л и и ма н и фестн и м об лицима његовог препознава ња. А у завршној фази рада обрадиће мо и ге о по ли тич ке аспек те његовог дело ва ња у кон тек сту по куш а ја т з в. ц и в и л и з а ц и ј с ке ко нв е р ез ије о с о б и т о у а к т у е л н ој ф а з и е в р о а т л а н с к и х и н т е г р а ц и ја С р б ије, и м о д е л у р а с т р о је н е д р ж а в е као ње ном крај њем ис хо ду. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: си с т ем ск и ау т о шо ви н и за м, ко смо по л и т и за м, и де о ло г и је, ц и ви л и з а ц и ј ск а кон в е р зи ја, р а с т р о је н а д р ж а в а. За по тре бе овог ра да, си стем ски ау то шо ви ни зам ће мо од ред и т и к а о пат оло ш к у пол ит и ч к и и нд у ков ан у с о ц и ја л н у по ја ву и з а ко је је, у р а з л и ч и т и м фа з а ма мо де р не по л и т и ч ке ис т о ри је Ср ба, с т а ја ла зв а н и ч на д р ж а в на пол ит и к а т а даш њи х пол ит и чк и х е л ит а, ко ја је и ма л а в е л и к у по д р ш к у до б р ог де л а на ц и о на л но од р о ђе не с рп ске и н т е л и г ен ц и је. Св а к а од по ме н у т и х е л и т а во ђе на је сво ји м и н т е р е си ма, а л и у у к у п ном з би ру в е о ма по г у б на по д ру ш т в е н и, еко ном ски, по ли тич ки и кул турни раз вој српског друштва. Системск и ау т о шо вин и з а м, и а ко и н сп и ри с а н и и н д у ко в а н р а зл ич ит и м пол и т и ч к и м и н т е р е си м а и и деолог ијам а, у в е к је и м а о н екол ико важних и карактеристичних обележја. Као пр во, зна чио је пот пу но 67

2 о д р и ц а њ е о д с рп с ко г с т а н о в и ш т а, од по ли ти ке у ко јој би прим а р н и бил и с рп ск и н а ц и о н а л н и и н т е р е си и д а в а њ е а п с о л у т ног п р е и м ућ с т в а и н т е р е си ма р е г и о на л н и х и гло ба л н и х си ла, од но сно њи хо ви х са т е л и т а на т е ре н у. Ка о д руг о, си с т ем ск и ау т о шо ви н и за м с е и спољ а в а о к р о з по л и т и к у о д у с т а ја њ а о д оч у в а њ а и р а з в о ја с рп с ке д р ж а в н о с т и, и оку пља ња Ср ба у је дан срп ски др жав но- -прав ни оквир. Као тре ће, од у с т а ја ње од иде је срп ске с у ве ре но с т и и е ко н ом с ко г р а з в о ја. Као че твр то, о д у с т а ја ње о д с рп с ке д е м о г ра ф с ке о б н о в е. Као пе то, од у с т а ја ње од кон с о л и да ц и је с рп с ког н а ц и о н а л н ог и де т и т е т а и и н т е г ра л не с рп с ке к ул т у р не п о л и т и ке. Као ше сто, од у с т а ја ње од на с у ш не п о л и т и ке од бране српс т в а ка ко на про сто ри ма ма ти це Ср би је, та ко и у остат ку срп ских з е м а ља ко је су оста ле из ван ње них др жав них гра ни ца. М и смо и ден т и фи ко в а л и не ко л и ко фа з а њ е г о в ог си с т ем ског намета ња и де ло ва ња, иза ко јег су ста ја ли дру ги и дру гачији идеоло ш ко -по л и т и ч к и и н т е р е си, а л и св а к а ко јед на ко ма л и г н и п р е ма с рп ској н а ц и о н а л ној и де ји. У св а кој од ови х ф а з а ја сно с е може и ден т и фи кова т и не ко л и ко би тни х ц иљева, односно ус лова за та кву по ли тику. Прво, одустајање од српске др жав но сти, ње ну др жавно п р а в н у де в а с т а ц и ју и л и св о ђе њ е на н и в о с у р о г ат -д р ж а в но с т и, а са мим тим и на те ри то ри јал но са жи ма ње срп ства. Дру го, ћу та ње о ра т н ом ге н о ц и д у а л и и м ир н од опс к и м з л оч ин им а тзв. бра ће као и њи хо ви х и но с т ра н и х г о сподара. Треће, п рис т ајање на е кономск и ге но ц и д, успо ре ни раз вој и си гу ран пут у си ро ма штво и ег зи стенци јал ну оску ди цу. Че твр то, де мо граф ско са ти ра ње српства, нам е т а њ е з а п а дн и х с т ил ов а ж и в от а и б р ој н и х о б л и к а с о ц и ја л н е па то ло ги је ко ји са њим до ла зе у па кет-аран жма ну. Пе то, де монта жа без бед но сних си сте ма и си сте ма од бра не, као бит ног услов а ус п ос т ав љ ањ а е ф ик ас н е и н о с т р ан е ко н т р о л е н а д з е м љ о м и гра ђа ни ма уз срам но са слу жи вање српских олош-елита. И на крају, п р и с т а јање н а к улт у рн и геноц и д, декомпозиц ију нац иона лног и ден т и т е т а, т р а д и ц и је, и о т и м а њ е је зи к а. Н а де л у је к у лт у рн и г е но ц и д, а са мо м р зе ћ и Ср би сп рово де п ревредновање к улт у рн и х в р ед но с т и, с т в а ра њ е но вог нар ода и но вог мен т а л и т е т а, ко ји не ма ни шта за јед нич ко са срп ским. 1 Си с т е м с к и а у т о ш о в и н и з а м у ок р и љу К ра ље в и не Ј у го с л а в и је П р а в а ф а з а ја сно де фи н и с аног сис т е мског аут ошов ин из м а код С р б а поч и њ е и н т ен зи вн и м п р оцесим а н амет ањ а п ол ит и чке Ми лан Да мја нац, Самомрзећи Срби, Цент ар а кадемске реч и, Шаба ц 2015, 68

3 иде о логије југосло вен ства, ко ја је у ра зним др жав но прав ним оквири ма ег зи сти ра ла нај пре у Кра ље ви ни Ју го сла ви ји, а ка сни је, реде фи н и с а н а и з а ч и њ е н а ком ун ис т и ч к и м а р ом ам а, и у Тит ов ој Ју г ос ла ви ји. У о б е ов е в а ри ја н т е ју г о с ло в ен ск и и ден т ит е т г рађен је сред стви ма сна жног иде о ло шког ин же ње рин га иза ко јег је стаја л а д р ж а в а и п о к у ш а ји м а с т в ар ањ а н ов е с и нт ет и чке н ац ије у Кра ље ви ни. И по ред мно го за јед нич ких име ни те ља, раз ли ке нису би ле ма ле. У Кра ље ви ни је про је кат тзв. и н т е г ра л н ог ј у го с л о в е н с т в а под р а з у ме в а о к улт у рно -пол ит и чк и концеп т з аснов а н на и з в е сн и м је зи ч ко -к ул т у р о ло ш к и м и о р г а н и ц и с т и ч к и сх в а ће н и м с р од н и м о с о б е но с т и ма т зв. т р о и ме ног на р о да, ко ји ће на кон фа з е за једнич ког фузионисања постати једна југословенска, напомињ е м о с и н т е т и ч к а н а ц и ја. У Б р о з о в о м с л у ч а ј у т о је б и о с у р о в и ком у н и с т и ч к и д и к т ат, п ре т очен у парол у о бра тс т в у и јединс т в у, ко ји је т р е б а ло д а сн а г ом св ог и де о ло ш ког ау т о р и т е т а и л и ч не вла сти при кри је и по кри је све зло чи не на вод не бра ће пре ма српском на ро д у у ток у Д ру гог све т ског ра та, и обез бе д и конт рол исан у фа зу кон со ли да ци је ко му ни стич ког ре жи ма без ве ћих на ци о налних тр за ви ца и тр ве ња. У др жав но прав ним окви ри ма Кра ље ви не СХС, од но сно касн и је К р а љ е ви не Ју г о с л а ви је и Бр о з о в е Ју г о с л а ви је, о т по че л и с у про це си на ме та ња иде о ло ги је ју го сло вен ства. Упра во је употреба ови х и де о ло г и ја од и г р а л а уло г у оног ч и н и о ца ко ји је т р е ба ло да не у т ра л и ше и по с т е пе но по н и ш т и св а к у з а м и с а о о с рпском ста но виш т у. Тако је било од са мог настанка ју го сло вен ске д р жа ве. 2 С т в а р а њ е но в е ју г о с ло в ен ске на ц и је г у р а л а је с рп ск а по л и т и ч к а е л и т а, ш т е д р о по м а г а н а од с т р а не с рп ске и н т е лек т уа лне е л ит е. Кон цеп т но в е си н т е т и ч ке на ц и је, ко ји је био д р ж а в н и п р о је к ат и по к у шај с т в а р ног у је д и њ е њ а, од би ја л и с у да п ри х в а т е х р в ат ск и и сло ве нач ки поли ти ча ри, као и ин те лек ту ал ци. Сма трали су југос ло в ен ск у д рж аву п рив р е меном пол ит и чком т в о р е ви ном, у ч и јем је окри љу олак ша на фа за ства ра ња и кон со ли да ци је њи хо вих синт е т и ч к и х н ац ио н а лн и х и ден т и т ет а, а не југ ос лов енског који и м се ну дио, уз ја сно де фи ни сан став да Ју го сла ви ју тре ба по сва ку це ну раз би ти већ пр вом при ли ком, а усло ви за то су се сте кли на са мом по чет ку Дру гог свет ског ра та на па дом на зе мљу и су ро вом ше с т о а п ри л ском б ом ба р до в а њу Б е о г р а да. Ве ћи на виђе ни јих срп ских ин те лек ту а ла ца отво ре но је и гот о в о ен т у зи ја с т и ч к и по д р ж а ла де фи н и с а н и кон цеп т и н т е г ра л ног ју го сло вен ства, на ив но ве ру ју ћи да је оства рив, и да за рад но вог 2 Ми ло Лом пар, Ми сао о срп ском ста но ви шту, Ка срп ском с т а но в и ш т у, збор ник, Евро ђун ти, Бе о град 2014,

4 д р ж а в ног и по л и т и ч ког је д и н с т в а мо же би т и ж р т в о в а н к а ко с рпск и д р ж а в н и ок ви р, т а ко и н ац и он а лн и и ден т и т е т. К а ко ис т и че Зо ран Авра мо вић, као да су Ср би би ли сле пи за уо ча ва ње раз ли ка из међу по л и т и ч к и х и де а ла и с т вар ног по л и т и ч ког ж и во т а. Л и с т ом су по др жа ва ли кра љев кон цепт ин те грал ног ју го сло вен ства. Влад им и р Ћор ови ћ, А лекса ндар Бе л и ћ, Ст а н и сла в Ви на ве р, Д ра г и ша Ва си ћ, Бра н и сла в Ну ш и ћ, И во А н д ри ћ, Иси до ра Се к ул и ћ, М ила н Грол, Си ма Пан ду ро вић, Пе тар Ко њо вић, Јо ван Цви јић, Јо ван Дучић, Нико лај Ве ли ми ро вић и мно ги дру ги срп ски ви ђени интелект у а л ц и под рж ав ал и с у ов ај п р ојек а т. Н а р а в но д а он и н и с у би л и т зв. с а мо м р з е ћ и Ср би, да ле ко од т о г а, а л и с у по л и т и ч к и на и в но и крај ње до бро на мер но по др жа ва ли по ли ти ку ко ја је има ла по губне по сле д и це по с рп ск и на р од и д ржа ву. И змеђу д в а све тск а рат а, ме ђу српским интелектуалцима те шко је наћи име са јасним прос рп ск и м с т а но ви ш т ем. Ју г о сло вен с т во је би ло в р хов на пол ит и чк а и к ул т у р на в р ед но с т. С јед не с т ра не, у з д и з а л и с у ју г ос лов енс т в о, а с д ру г е, к ри т и ко в а л и ис т и ца њ е с рп с т в а, од но сно ис т и ск и в а л и срп ско име. 3 А в р а мо ви ћ ов ак а в пол и т и ч к и и си с т ем ск и ау т о шо ви н и за м оце њу је као нео бја ш њи ви с рп ск и по л и т и ч к и мазох иза м. Али га за то Ми лош Цр њан ски про фет ски на ја вљу је као но ви српски на ци о нал ни и де мо граф ски слом, на стао као по сле ди ца овак в ог на ц и о на л ног с ле п и л а и на и в но с т и с рп ске на ц и о на л не е л и т е из ме ђу два ра та. 70 Цр њан ски пи ше: Сло вен ци хо ће да бу ду за се бан свет ко ји на с (Срб е) к ри т и к у ју; Хр в а т и опериш у з а хт евима з а с епарат измом. Вре ме је, кон ста ту је Цр њан ски, да се Ср би окре ну вла сти тим инт е ре сима, са ре а л н и м гле д и ш т и ма, а не о се ћ ај н и м и на д зе ма љ ск и м. И н а ч е, т р а ј а ћ е и д а љ е о в а д о с а д н а ко м е д и ј а и з а в р ш и ћ е с е ј о ш јед ном као срп ска тра ге ди ја. Ми лош Цр њан ски ово пи ше 1934, а са мо се дам го ди на ка сни је до шло је до те срп ске тра ге ди је у Не зави сној д р ж а ви Х р в а т ској. 4 Али да до да мо и на раз ва ли на ма це лог про сто ра бив ше ју г о с ло в ен ске д р ж а в е. Н и ма ло сл учај но, он је био з локобна ком би на ц и ја по л и т и ч к и х ин те реса ди на сти је Ка ра ђор ђе ви ћа, али и ге о по ли тич ких интереса си ла Ан тан те и Ва ти ка на, ко ји ма је Кра ље ви на СХС тре ба ло да по слу жи као са ни тар ни кор дон пре ма со вјет ској опа сно сти, а л и и да бараж ира евент уа лн и по вратак Не мач ке ка ње н и м ста л н и м 3 З ор а н А в р а мови ћ, Род ољу пц и и р од ом р с ц и, Сл у ж б е н и гл а сн и к, Б е о г р а д 2013, Исто, 189.

5 г е о по л и т и ч к и м т е ж њ а ма ис ко р а к а п р е ма с р е до з е м љу и Б л и ском ис т о к у. Н и је с е з г о р е г н а ов ом мес т у п р ис ет ит и и у поз ор ав ајућ и х р е ч и п р о с л а в љ е ног в ој в о де Ж и в о ји н а М и ш и ћ а, ко ји је в ој н и ч к и пре цизно, политич ки ре ал но а очин ски са ве то дав но упозорио рег ен т а А лек с а н д р а К а р а ђо р ђе ви ћ а, а п р е ко њ е г а и це о по л и т и ч к и врх Ср би је, да не ула зе у ту по ли тич ку аван ту ру и др жав ну по гибељ ко ја је већ у стар ту ми ри са ла на из да ју и тра ге ди ју, а на кон по врат ка са по ли тич ке ми си је на ко ју га је по слао ре гент лич но да из ве ст и ка к во је ста ње и рас по ло же ње на те ре н у та да ш ње Хр ват ске. Из све га што сам чуо и ви део, ја сам ду бо ко за жа лио што смо се ми на си лу Бо га об ма њи ва ли не ка квом иде јом брат ства и за једни це. Го то во они сви јед но ми сле, то је свет за се бе, ма са ка квим пред ло гом да се по ја виш, ствар је про па ла. Ни шта се не ће мо ћи учи ни ти. То ни су љу ди на чи ју се реч мо жеш осло ни ти. (...) Ја сам с а т и м н а ч и с т о. (...) Д а т и и м д р ж а ву, не з а ви сн у с а моуп р а вн у п а не ка ло ме гла ву ка ко зна ју. (...) Гра ни це ће би ти та мо где их ми по ву че мо. А м и ће мо и х по ву ћ и не он де где на ше а м би ц и је и з бија ју на по в р ш и н у, не г о он де где ис т о ри ја и е т но г р а фи ја к а ж у: где ка жу је зик и оби ча ји, тра ди ци ја, и где се сам на род по сло бод ној во љи опре де ли, па ће то пра во би ти и Бо гу дра го. На опа ску рег ен т а да би т о Ит а л и ја н и јед в а п рих в ат ил и, М и ш и ћ је од г о в о рио: Не ка им је са сре ћом. Не ка се они Хр ва ти ма усре ће. Ја сам ду боко уве рен да се ми њи ма не ће мо усре ћи ти. То су љу ди од ре да прозир ни као ча ша, не за ја жљи ви, и у то ли кој ме ри ла жни и дво лич ни да сум њам да на ку гли зе маљ ској има ве ћих по дла ца, пре ва ра на та и с а мо ж и ви х љу д и. Не з а б о ра ви т е Ве л и ко Ви с о ча н с т в о мо је р е ч и. А ко ов а ко не пос т уп ит е сиг у р но д а ћет е с е љут о к ајат и. 5 К ако ис тиче Радослав Гаћиновић, краљ Александар ни је до жи вео прили ку за сво је ка ја ње јер је био бру тал но ли кви ди ран упра во од злочиначке руке екс по не на та оних по ли тич ких сна га на чи је једин ство је не кри тич ки ра чу нао и на ив но им ве ро вао. Си с т е м с к и а у т о ш о в и н и з а м у кон т е к с т у Б р о з о в е Ј у го с л а в и је Ако је у Кра ље ви ни Ју го сла ви ји био на де лу иде о ло шки проје кат ства ра ња ју го сло вен ске синте тичке на ци је, у Бро зо вој Ју госла ви ји се и н си с т и ра ло да се под и де о ло ш ком фор м у лом брат с т в а и јединства доврши другачији пројекат ства ра ња ви ше но вих син 5 Ра д о с л а в Га ћ и н о в и ћ, На с и љ е н а д С р б и м а у 20 в е к у, Е в р о бу к, Б е о г р а д 2017,

6 т е т и ч к и х н а ц и ја, п р е св е г а Х рв ат а, Ц рног ор ац а, М акед он ац а и Му с л и ма на. Ра д и ло с е о до б р о о см и ш љ е ном на с т а в к у п р о г р а ма ге о по лити ке иден ти те та, ко ји је сме рао да од за ка сне лих на ционал них про је ка та фо ми ра ња син те тич ких на ци ја као де ло ва ре ги о на лн и х и ден т и те та, а у исто риј ском кон тек ст у две ју ју го сло вен ск и х д рж ав а, ко нач но у д ру г ој по ло ви н и д в а де с е т ог в е к а конс т ит уише свој но ви синтетички нацио нални иден ти тет, и из гра ди на ци о на лн у д р ж а ву коју н ис у и мал и п р е тход н и х х и љ а д у г о д и на. То би и з в р ш и л и о т м а њ е м ш т о в иш е н ац и о н а лн и х т ер ит ор ија С рб а у кон тек сту ко му ни стич ке др жа ве, јер су но ве гра ни це социјалис т и ч к и х р е п у бл и к а по в л а че не в о л у н т а ри с т и ч к и, а л и св а к а ко на ш т е т у в е ков н и х с рп ск и на ц и о на л н и х т е ри т о ри ја. 6 Н а ру к у ов а ко кон ци пи раног про јек та титоизма ишла је прет ход но већ де фин и с а на по л и т и к а ко ју је Ко м и н т е р на в о д и л а још од Д р е зден ског конг р е с а, а која је подр аз у ме в ал а б ор бу п р от и в нав одног с рпског хе г е м о н и з м а. До л а с ко м н а в л а с т Ти т о в и х ко м у н и с т а, т а к в а п о с рп ске н а ц и о н а л не и н т е р ес е дес т ру к т и вн а и пог у бн а пол ит ик а тра жи ла је ак тив ну и бес ком про ми сну са рад њу срп ских ау то шови ни ста чла но ва КПЈ, ко ји су ин те ре си ма Ти то вог ре жи ма и ко мун ис т и чке па рт ије п р е тпос т ав љ а л и а ма ба ш св а к и и н т е р е с с рп ске д р ж а в е и н а р о д а. П р о с т о с у с е у т р к и в а л и у з а т о м љ а в а њу м а и најмањ ег по к у ша ја ис по љ а в а њ а с рп ског и ден т и т е т а и л и т ражењ а пра ва за срп ски на род у окри љу ти то и зма. По ли ти ка ти ти о зма, си сте мат ски спро во ђе на и ши ро ко прих в а ће на од с т р а не с рп ск и х ау т о шо ви н и с т а -ко м у н и с т а, о с т а ви л а је ка т а с т ро фа л не по сле д и це по с рп ск и на род и д р жа ву, ка ко у м и ну лом пе ри о ду, та ко и у де це ни ја ма ко је су пред на ма. Опи са ну по л и т и к у ко м у н и с т и ч ке но менк л ат ур е сп р ов од ил и с у а и дан а с сп р о в о де но в е г е не р а ц и је њи хо ви х на с лед н и к а. 7 Ми ло Лом пар је ти то и зам од ре дио као спој три бит на ан ти де мо крат ска и ан тис рп ск а ч и н и о ца: Не де мо к р ат ско с т а њ е, п р о т и в с рп ско к р е т а њ е и п ри ви д сло б о де. Ти т о и з а м је на ме т н уо кон цеп т фе дерал изов ањ а српског на ро да к роз диктат у ру, а то је во ди ло дез ин те г ра ци ји срп ске на ци је. Чи ње ни ца је да су под ти то и змом ство ре на три но ва на рода, че т и ри но в е д р ж а в е и д в е к в а зи д р ж а в е у р е п у бл и ц и Ср би ји. То је оно НО ВО што ни је по сто ја ло у Кра ље ви ни СХС. 8 Већ на са мом по чет ку ства ра ња ФНРЈ, срп ски ко му ни сти су и с к а з а л и с а в м а л и г н и п о т е н ц и ј а л с и с т е м с к о г а у т о ш о в и н и з м а. 6 Ши ре ви ди у: Љу би ша Де спо то вић, Гло ба ли за ци ја и ге о по ли ти ка идент и т е т а, Ка и рос, Срем ски Кар лов ци 2017, Ви д и к њи г у: Зо ра н Пе т ро ви ћ П и ро ћа на ц, No men cla t u ra Ser bi ca , Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град З. Авра мо вић, нав. де ло,

7 При ста ли су да се СР Ср би ја кон сти ту и ше као по след ња у ни зу та да шњих соција ли стич ких ре пу бли ка, фе де ра ли зо вана и државно д ис фу н к ц и о на л на. Ср би ма и з б е гл и м од з ло ч и на а р ба на ш к и х ба л и с т а и фа ш и с т а с а Ко с о в а и Ме т о х и је з а бра њ ен је пов рат а к на в л а с т и т а ог њи ш т а, а у Ср би ји је з а в л а да о п р о це с и н т ен зи в не т и то и стич ке про па ган де и про го на. Од мах на кон ула ска у Бе о град, од стра не Броза, ор га ни зо ва на су хап ше ња и зло чи ни. А настављено је с а си с т ематск и м з ат и ра њ ем с рпске г рађа нске к лас е и св аког о бл и к а с рп ске на ц и о на л не св е с т и. Тек ће но ви ја ис т о ри о г р а ф ск а ис т ра ж и в а њ а з а сно в а на на р е ле в а н т н и м и че с т о до бр о ск ри в а н и м до ку мен ти ма по ка за ти пра ви карактер и степен наводне укорењености комуни стич ког по кре та у Ср би ји. На су прот ши ро ко расп р о с т р а њ е ном у в е р е њу, ко је је би ло по с ле д и ца сна ж не па р т и ј ске п р о па г а н де и пот ребе нак на дног пол ит и ч ког у т е ме ље њ а Бр о зо вог ре жи ма у срп ском дру штву, по ка за ло се да је број па р ти зан ских је д и н и ца то ком це лог ра та у Ср би ји био ви ше не го ск рома н, готово сим бо ли чан, као и број ко му ни ста при пад ни ка пар ти је. То се особит о ја сно по к а з а ло у в р е ме н у Бр о з о в е п ри п р е ме по д р ш ке з а ула з а к со вјет ских тру па у Ср би ју и на кон осло бо ђе ња Бе о гра да, ка да је Ти то по ку ша вао да уко ре ни свој ре жим вла сти у Ср би ји. 9 Зо ран Авра мо вић је у пра ву ка да на тра гу До бри це Ћо си ћа твр ди и до ка зу је да је ко му ни зам у јед ном де лу срп ског дру штва, а н а р о ч и т о и нт е л и г е н ц и је, у в е д е н ко р у п ц и јом и к а р и је р и з м ом ве ли ког бро ја ње них при пад ни ка. До бар део до ма ће ин те ли генци је, ко рум пи ран ла ким ка ри је ра ма и би ро крат ским при ви ле гија ма, ла год но је жи вео, огре зао у по да ни штву и кон фор ми зму. (...) Од Ђиласа до Ла т и нке Перо ви ћ од ви јало се такм ичење у верба лном и к р и в и ч ном к а ж њ а в а њу по д и г н у т и х с р п с к и х гл а в а, св е у и ме од б р а не ју г о с ло в ен с т в а и ко м у н и зма З а и л у с т р а ц и ј у е в о н е ко л и ко в а ж н и х п о д а т а к а о с т а њу ко м у н и с т и ч ко г по кре та у Ср би ји. У из ве шта ју од 15. ав гу ста го ди не упу ће ног Ти то вом Централном ко ми тету на Вису стоји: Ста ње у нашим партијским и народноослобод и лач к и м ор г а н и з а ц и ја ма је в р ло с ла б о. Го р е је не г о ш т о је би ло п р о ш ле г о д и не. С а д а ш њ а ру ко в одс т в а с у м л а д а, не и с к у с н а и че с т о с а с т а в љ е н а од не с по с о б н и х љу ди. Она че сто ни су у ста њу да пре не су и обич ну на шу ди рек ти ву, а још ма ње да је оства ре... Та да је у цен трал ној Ср би ји укуп но би ло 890 пар ти за на: 75 у околи ни По жа рев ца, 25 у ча чан ском кра ју, 70 у Ти моч кој кра ји ни, 40 у ни шком округу, 430 на ју гу Ср би је, у Ва љев ском од ре ду 40, Шу ма ди ји 70, на Ко сма ју 60 и у кру ше вач кој обла сти 80. И углав ном су би ли сла бо вој нич ки об у че ни. Ови по даци на при лич но ја сан на чин по ка зу ју да је ути цај Ти то вих ко му ни ста и ње гов лич но у Ср би ји био ви ше не го сим бо ли чан. Он ће на кнад ним пар тиј ским фалс и ф и к а т и м а б и т и п р и к а з а н к а о в е л и к и, и н а в од н о о п ш т е п р и х в а ћ е н од с р п с ко г н а р о д а. Ви д и: Пер о С и м и ћ, Т и т о, т а ј н а в е к а, С л у ж б е н и г л а с н и к Нов ос т и, Бе о град 2009, З. Авра мо вић, нав. де ло,

8 Ци в и л и з а ц и ј с ка кон в е р з и ја и с и с т е м с к и а у т о ш о в и н и з а м У мо де р ној с рпској пол ит и чкој ис т о ри ји, на ро ч и т о од по че т ка два де се тог ве ка, тра јао је је дан те жак, му чан и тра ги чан про цес, ко ји у ве ли кој ме ри об ја шња ва ге о по ли тич ке раз ло ге срп ског поср ну ћа и стагнације, који је био споља ин ду ко ван, из ну тра при хваћ е н и н а м е т а н к р о з п р о ц е с е и н ф и л т р а ц и је с т р а н и х и нт ер ес а у срп ску по ли ти ку и дру штво. Тај про цес је ште дро по др жан од стране в е ћег де л а с рп ске по л и т и ч ке е л и т е и и н т е л и г ен ц и је, п р а в да н и по кри ван по тре бом ци ви ли за циј ског раз во ја Ср би је ко ја би прати ла и ко пи ра ла за пад но е вроп ске уз о ре. Упра во су до ма ће сна ге усме ра ва ле си стем ски ау то шо ви ни зам да де лу је у правцу тзв. циви ли за циј ске кон вер зи је. Ови про це си ни да нас не гу бе на тем пу и ин тен зи те ту, на про тив, тек са да су се за хук та ли и ма ски ра ју се н а в од н и м по т р е б а м а з е м љ е з а е в р оа т л а н т с к и м и н т е г р а ц и ја м а. На и ме, ра ди се о п р о ц е с у п ок уш аја с п р ов ођ ењ а ц ив ил из ац и јс ке кон ве рз ије, ко ји вла да ју ћи де ло ви срп ске по ли тич ке ели те и ин тел и ген ц и је по на ло г у спо ља вр ше ви ше од јед ног ве ка. Под ок риљем оп ра в да н и х по т ре ба за по л и т и ч ком и све у к у п ном мо де рн изац ијом Ср би је, к а о к у к а ви ч и је ја је под ме т а ло с е п и т а ње ц и в и л и з а ц и ј с ке кон верзије Срба и Србије у зап ад ни ци в и ли за циј ск и круг. 11 Но ов де се по ста вља сле де ће ва жно пи та ње, да ли су ови на жа лост не довр ше н и п ро це си по л и т и ч ке и д ру ш т вене модерн изац ије Србије ( јер је срп ска по ли тич ка ели та у ви ше на вра та у 20. ве ку уз по др шку стра них ути ца ја, раз гра ђи ва ла те шко сте че ну др жав ност, независно с т и у к у па н до с т и г н у т и с т е пен р а з в о ја д р ж а в е), ис т о в р е ме но зна ч и л и и њ е но к ул т у р о ло ш ко и кон ф е си о на л но п р е о б р а ће њ е и п р е ла з а к и з јед ног ц и ви л и з ац и јског к ру г а у д ру г и? И а ко је с т е, да ли је та кав ра ди ка лан за о крет заиста био неопходан, јер објективна по т р е ба з а мо де р н и з а ц и јом Ср би је н и је мо ра ла н у ж но да зна ч и и про ме ну њеног ци вилизацијског кода и пра во слав ног иден тите та. Уо ста лом, он је већ хи ља ду го ди на хри шћан ски у и том сегмен ту ни је био у ве ли ком не са гла сју са остат ком Евро пе. Да кле, и з в е сне р а з л и ке у ц и ви л и з а ц и ј ском ко д у-и ден т и т е т у н ис у биле пре суд не, чак и ка да се у об зир узму кон фе си о нал не спе ци фичн о с т и у н у т а р х р и ш ћ а н с т в а и р а з л и ч и т и и н т е р е с и који и з њи х п ро изилазе. Суш т и нска ра зл ика по нама с тога не долази из поља европ ске ц и ви л и за ц иј ске п ри па д но с т и и хри ш ћа н ског и ден т и т е т а (она је исто риј ски ге не ри са на нај ви ше на дог мат ском и кон фе сио 11 Шире видет и у: Љубиша Деспотови ћ, Срп ска по ли т ич ка мо дер на, Ст и лос, Но ви Сад

9 н а л ном п л ан у, д а к ле п р е в а с ход но је ек л и си о ло ш ког к ар а кт ер а), већ из кру га е кс к л у з и в н и х ге о п о л и т и ч к и х и с п о љ н о п о л и т и ч к и х ин те ре са по је ди них за пад них им пе ри ја (Ве ли ка Бри та ни ја, Францу ска, Не мач ка и САД). У ак ту ел ном слу ча ју то је Европ ска уни ја, као ти пи чан про је кат САД и атлан ти зма, пре ко ко га они уз по моћ НА ТО - а ефи ка сно кон тро ли шу и усме ра ва ју сво је на водне европске па р т не р е и с а в е зн и ке. О н и в е ш т о ко ри с т е ис т о ри ј ск и нас т але спе ци фич но сти уну тар хришћанског цивили за циј ског кру га Европе, да би г а поде л ил и по л ин ији конфесиона лне п рипа днос т и, где с е на јед ном к ра ју на ш ла ри мо к а т о л и ч к а и п р о т е с т а н тск а Ев р опа, а на дру гом пра во слав ни хри шћа ни. 12 За све то вре ме, вазалне олош-елите у Ср би ји, ма ски ра не приви ди ма мо дер ни за ци је зе мље, не кри тич ки и не се лек тив но су нас т ојале да је наси лно п оз ап адња че, з ар а д и нт ер ес а св оји х спољн и х ме нт ор а, а л и и с оп с т в е не по л и т и ч ке и фи н а н си ј ске ко ри с т и. Н ис у се оба зи ра ли на су ро ву исто риј ску чи ње ни цу да на тзв. За па ду ника да до са да у по след ња два ве ка срп ске евро стра ди је ни је по стоја ла истин ска на ме ра да је ин те гри шу у свој кул ту ро ло шки, економ ск и и по л и т и ч к и по р е д а к, м а ш т а он у по је д и н и м пе ри о д и м а мо де р не по л и т и ч ке ис т о ри је кон к р е т но зн а ч ио. 13 К а о по с ле д и ца ов а ко в о ђе не по л и т и ке у јед ном де л у с рпског н ар о д а до ш ло је до и н т е р иориз ац и је по л ит и ч ког с т р а х а, т о је с т по у н у т ри в а њ а о с ећ ањ а у н ут ра ш њ е ок упац ије зем љ е, и нд уков ане с т р а хом и и н т ен зи в ном ме д и ј ском ма н и п у л а ц и јом. Та ко западне силе које ми називамо за пад ни при ја те љи прес т а ју д а бу д у спо љ а ш њи р е г у л а т о р по н а ш а њ а ко ји к а ж њ а в а и по с т а ју у н у т р а ш њи р е г у л а т о р пон аш ањ а. О н и с е с а д а н а л а з е у н у т а р 12 По чи њу ћи на се ве ру, она иде дуж оно га што су са да гра ни це из ме ђу Ф и н ске и Р у си је и ба л т и ч к и х д р ж а в а ( Е с т о н и је, Ле т о н и је и Л и т в а н и је) и Р у си је, к р оз з а па д н у Б е ло ру си ју, Ук ра ји н у, ра зд в аја јућ и у н ија т е од п равосла вног ист ок а, Ру му ни ју из ме ђу Тран сил ва ни је са њеним католичким мађарским становниш т в о м и о с т а т ко м з е м љ е и п р е т ход н у Ју г о с л а в и ј у д у ж г р а н и ц е ко ја р а з д в а ја Сло ве н и ју и Хра в т ск у од ос та л и х ре п у бл и ка. На ра в но, на Ба л ка н у ова г ра н и ца се по д у да ра са ис т о риј ском по де лом из ме ђу Ау с т ро у гар ског и О т о ма н ског цар с т ва. То је кул тур на гра ни ца Евро пе и у пост хлад но ра тов ском све ту то је, та ко ђе, пол и т и ч к а и е к о н о м с к а г р а н и ц а Е в р о п е и З а п а д а, С е м ј у е л Х а н т и н г т о н, Су коб ц и в и л и з а ц и ја, ЦИД, Под го ри ца 1998, Љу биш а Де спо т о ви ћ, Д у г о п у т о в а њ е у Је в р о п у, Х а н т и н г т о нов моде л ра с т р о јене д ржаве сл учај Србије, Гло бал изац ија и г локал изац ија, међунар одн и т е мат ск и збор н и к, Срп ско со ц и о лош ко д руш т во И н с т ит у т за пол ит и чке с т уд ије Фи ло зоф ски фа кул тет Уни вер зи те та у При шти ни, Бе о град Ко совска Митрови ца 2017,

10 нас, те ми са ми вр ши мо уло гу оку па то ра не тре ба нам да оку па тор бу де фи зи ч к и п ри с у т а н. 14 Упр кос једно ве ков ном упи рању и за ла га њу срп ских олош- елит а да и з в р ше ц и ви л и з а ц и ј ск у кон в е р зи ју, на сву с р е ћу, по к а з а ло се, за хва љу ју ћи упор ном от по ру срп ског на ро да и јед ног де ла патри от ских ин те лек ту а ла ца, да је по сао ци ви ли за циј ске кон вер зије за лу дан и не у спе шан. О то ме ди рект но све до че и на во ди са мог С е м ју е л а Х а н т и н г т о на, ко ји не ск ри в е но по ру ч у је с ле де ће: По л и т и ч ке в о ђе ис п у њ е не а р о г а н т н и м по но с ом ко је м и с ле да м о г у фу нд ам е н т а л н о д а п р еоб л ик у ј у к у л т у р у с в о ји х д р у ш т а в а, о с у ђ е не с у н а не у спе х. М а д а мо г у д а у в е д у е ле ме н т е з а п а д не к у л ту ре, они нису у стању да трајно потисну или ели ми ни шу нај ва жније еле мен т е сво ји х до ма ћ и х к ул т у ра. Обр н у т о, ка да је за па д н и ви рус јед ном уне сен у дру го дру штво, те шко га је из ба ци ти. Ви рус је о т по ра н, а л и н и је фа т а ла н; па ц и јен т п ре ж и в љ а ва, а л и н и к а да н и је као што је био. По ли тич ке во ђе мо гу да пра ве исто ри ју, али не мо гу да јој у т екн у. Он и с т варају поцепане зем ље; он и не с т варају запа дна д ру ш т в а. О н и и н фи ц и р а ју св о ју з е м љу к ул т у р н ом с х и з о фр е н и јом ко ја по с т а је њ е н а с т а л н а к а р а к т е ри с т и к а. 15 Да кле, Ср би ја у нај бо љем слу ча ју мо же да по ста не п ра вос лав ни аут сај дер у западном ци вилизацијском и геополитичком круг у, а ко јед но г а да на бу де п рим ље на у ок ри ље за не мо ћа ле Европ ске уни је. Јед на ко бес ко ри сно и штет но по соп стве не на ционалне инте ре се, као што су то, уо ста лом већ по ста ле Грч ка, Ки пар, Ру муни ја и Бу гар ска, на при мер. И ка ко то кре а тив но и ду хо ви то ре че је дан наш драм ски пи сац, Ср би ја ће на свом ду гом пу то ва њу у Је в р о п у, х а н т и н г т о нов ск и м р еч н и ком р е че но, по с т а т и по це па на и ра ст ро је на д р жа ва, т ра г и чно подељена и у д у го роч ном не са гла сју с а св о ји м на ц и о на л н и м и н т е р е си ма. За к љу ч а к Си с т е мс к и а у т о ш о в и н и з а м пос т а о је в л а д а ју ћ а по л и т и ч к а м а т ри ц а де ло в а њ а н а ц и о н а л но од р о ђ е н и х с рп ск и х е л ит а која је в р е ме ном мењ ал а и деолош ке си с т еме моћ и, п рил аг ођ ав ајућ и с е т р е н у т н и м конк р е тно ис т ори јск и м и д р ж а в но п ра в н и м ок ви ри ма. Фор си ра на од стра не срп ске по ли тич ке ели те и ње них интелек М. Да мја нац, нав. де ло, С. Хан тинг тон, нав. де ло, 172.

11 ту алних тра баната који су вођени сва ко сво јим интересима и разлози ма, си с т е мат ск и су де с т ру и са л и с рп ске на ц и о на л не и н т е ре се, ево већ ви ше од јед ног ве ка. На жа лост, ка ко не ка да, та ко и да нас. Да кле, ов де ни је би ло ре чи о ау то шо ви ни стич ким ис па ди ма појед и на ца ко ји с у не здо в ољ н и св о ји м л и ч н и м по ло ж а јем у сис т ем у в ла с т и и в ла да ју ћ и х к ул т у рн и х образ аца о тпо ч и њ а л и са ру же њем вла сти тог на ро да, а био је не ма ли број и та квих при ме ра, већ о сис т е м ском, п олит ич ком п ро јек т у, ко ји се п ри ла г о ђа ва о пос т ојећ и м вла да ју ћим иде о ло шким обра сци ма, прво интегралном југословенс т в у, он да т и т о и з м у, а да н а с г л о ба л и з м у, на но с е ћ и не с а гле д и ву штету свеукупним ин те ре си ма сво га на ро да, ње го ве др жав не творе ви не и кул ту ре. На да мо се да ће у бу дућ но сти по ја ча ним де лов а њ ем па т ри о т ск и од г о в ор н и х и н т е лек т у а ла ца и у п р ко с бр ој н и м ис к у ше њи ма оч уваном д уху с рп с т ва код већег дела с рпског народа ко нач но са зре ти свест о по тре би ре ви та ли за ци је срп ског ста нови шта и њ е г о в е у к у п не д р ж а в но -и ден т и т е т ске о б но в е. Др Љу би ша М. Де спо то вић Н а у ч н и с а в е т н и к И н с т и т у т з а по л и т и ч ке с т у д и је Б е о г р а д de ble.ne t 77