18-45 Ubavic.vp

Транскрипт

1 NAU^NI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD "Zbornik radova", Sveska 42, Originalni nau~ni rad - Original scientific paper SADR@AJ PRISTUPA^NOG MAGNEZIJUMA U ZEMLJI[TIMA VOJVODINE Ubavi}, M. 1, Dozet, D. 2 IZVOD Na uzorcima nekoliko reprezentativnih tipova zemlji{ta (~ernozem, humoglej, eutri~ni kambisol i solon~ak) Vojvodine uzetih sa osam lokaliteta odre en je pristupa~ni magnezijum, kori{}enjem dva ekstrakciona sredstva (0,1 M HCl u 0,025 M CaCl 2 ) i op{te hemijske osobine zemlji{ta. Utvr eno je da je koli~ina u prvom ekstrakcionom sredstvu bila u proseku za oko ~etiri puta ve}a. Najve}i sadràj izmeren je u humogleju, zatim u eutri~nom kambisolu, u solon~aku, a najniì u ~ernozemu. Izraènog uticaja dubine na sadràj nije bilo. Hemijske osobine pokazuju da sadràj CaCO 3 raste sa dubinom kod svih zemlji{ta. Reakcija zemlji{ta kretala se od blago alkalne kod ~ernozema do kisele kod humogleja. Najve}a pristupa~nost Mg bila je u ph od 6,5 do 7,5. Sadràj humusa, ukupnog azota te lakopristupa~nog fosfora i kalijuma bio je varijabilan kod ispitivanih tipova zemlji{ta. KLJU^NE REÎ: zemlji{te, ekstrakciono sredstvo, azot, lakopristupa~ni fosfor, kalijum i magnezijum Uvod Savremena poljoprivredna proizvodnja nalazi se danas pred ozbiljnim problemom obezbe ivanja dovoljno hrane za narastaju}e svetsko stanovni{tvo. Re{enjem ovog problema bave se ve} duè vremena stru~njaci raznih nau~nih oblasti. Me u njima su i agrohemi~ari, koji uglavnom svoja pitanja upu}uju zemlji{tu tj. njegovoj plodnosti, jer je ono sredina u kojoj biljka ìvi, raste i razvija se, i iz njega usvaja vodu i neophodne hranljive elemente. Jedan od tih elemenata 1 Dr Mom~ilo Ubavi}, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet i Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 2 Dipl. in`. Du{an Dozet, vi{i stru~i saradnik, Nau~ni institut za ratarsvo i povrtarstvo, Novi Sad 163

2 je i magnezijum, elemenat kome se u poslednje vreme sve vi{e poklanja pa`nja. Razlog za to je i ~injenica da se sa pove}anjem prinosa magnezijum sve vi{e iznosi iz zemlji{ta {to moè dovesti do njegovog nedostatka u ishrani biljaka. Magnezijum se smatra va`nim za ishranu biljaka koliko i N, P, K i Ca. Po nekim istraìvanjima biljke iz zemlji{ta magnezijum usvajaju u koli~ini pribli`no jednakoj fosforu (Kali und Salz, 1981). Zbog toga, kao i zbog ~injenice da ima veliki uticaj na rast, prinos i kvalitet biljnih proizvoda, Mg se slobodno moè smatrati petim glavnim elementom biljne ishrane. Brojni su primeri o uticaju Mg na prinos poljoprivrednih useva. Tako, Krsti} (1981), navodi primer da su u upotrebljene koli~ine MgO od 16 i 32 kg ha -1, pove}ale prinos krtola krompira za 10,6 odnosno 99% o odnosu na kontrolu. Po podacima Kali und Salz (1980), koli~ina od 100 kg MgO ha -1 pove}ala je prinos ozime p{enice za 5%, a {e}erne repe za 7%, dok je prinos {e}era bio ve}i za 5,8%. Kiss (1990), smatra da je efikasnost primene Mg petostruko ve}a od efikasnosti upotrebe K, i dodaje da je Mg u pogledu uticaja na visinu prinosa izme u makro i mikroelemenata. Razvojem Sistema kontrole plodnosti zemlji{ta i upotrebe ubriva stvoreni su kod nas uslovi za kori{}enje poljoprivrednog zemlji{ta na nau~noj osnovi. Sistem pruà mogu}nosti za o~uvanje prirodne plodnosti zemlji{ta i njegovo eventualno podizanje na vi{i nivo, kao i za adekvatnu i racionalnu primenu mineralnih ubriva. Uklju~ivanjem Mg u ovaj sistem i redovna kontrola njegovog sadràja na nivou parcele predstavlja potrebu koju name}u uslovi savremene poljoprivredne proizvodnje. Cilj rada bio je da se ispita sadràj pristupa~nog magnezijuma u nekim tipovima zemlji{ta Vojvodine kako bi se u slu~aju njegovog nedostatka mogle preduzeti odgovaraju}e agrotehni~ke mere za otklanjanje istog. Materijal i metod rada U cilju utvr ivanja sadràja pristupa~nog magnezijuma uzeti su uzorci zemlji{ta iz razli~itih lokaliteta zna~ajnih za ratarsku proizvodnju Vojvodine. Uzorci sa ~ernozema uzeti su iz lokaliteta: Elemira, Nadalja i Iriga, ritske crnice Zrenjanina i Be~eja, gajnja~e Leìmira i Be{enova~kog Prnjavora te solon~aka iz Kumana. Uzorci su uzimani sa dubina od 30cm, 30-60cm i cm. Uzeti uzorci su vazdu{no osu{eni, samleveni i prosejani kroz sita sa otvorom pre~nika 2 mm. Analize zemlji{ta ura ene su u laboratoriji Zavoda za zemlji{te, agroekologiju i ubriva, Nau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo - Novi Sad slede}im metodama: reakcija zemlji{ta u H 2 O i 1M KCl na ph-metru " Radiometar", %CaCO 3 odre en je volumetrijski na Scheiblerovom kalcimetru, % humusa je odre ivan metodom Tjurin-a, % ukupnog N ra~unski je izra~unat iz sadràja humusa, 164 Sadràj lakopristupa~nog fosfora i kalijuma Al- metodom Egnera i Riehma Sadràj pristupa~nog Mg ekstrahovanog sa 0,1 M HCl po Durmanu i sar., a ekstrahovan sa 0,025 M CaCl 2 po metodi Schachtschabela i isti o~itavan na AAS Varian AA 600, na talasnoj duìni 202,5 nm

3 Rezultati istraìvanja i diskusija Osnovna hemijska svojstva zemlji{ta Rezultati op{tih hemijskih svojstava zemlji{ta Vojvodine prikazani su u tab. 1 a pristupa~nog Mg ekstrahovanog sa 0,1 M HCl i 0,025 M CaCl 2 u tab. 2, te grafikonima 1. i 2. Tip zemlji{ta Type of soil ph % mg/100g zemlji{ta H2O 1MKCl CaCO 3 Ukupan N humus P 2 O 5 K 2 O êrnozem 7,89 7,39 17,46 0,17 2,51 19,34 18,57 Ritska crnica 7,21 6,15 0,19 0,18 2,75 8,67 21,42 Gajnja~a 7,45 6,56 7,93 0,09 1,34 6,99 12,97 Solon~ak 8,03 7,20 10,06 0,07 1,10 6,53 14,57 Kao {to se iz tab. 1 vidi ph - vrednost ispitivanih zemlji{ta u 1 M KlCl kretala se prose~no u intervalu od 6,15 do 7,39. Reakcija posmatranih tipova zemlji{ta u korelaciji je sa sadràjem karbonata u njima. Tako je ~ernozem imao najvi{u phvrednost kao i najve}e sadràj CaCO 3, dok ritska crnica sa najniìm sadràjem karbonata ima i najniù phvrednost (6,15). Prema dobijenim rezultatima sadràj humusa bio je najve}i u ritskoj crnici i u proseku je iznosio 2,75% {to se odnosi i na ukupni N, a najniì bio je u solon~aku (1,10%). Dobijeni rezultati ukazuju da su ritska crnica i ~ernozem u klasi srednje obezbe enosti u humusu i ukupnom N, a solon~ak i gajnja~a u klasi siroma{nih u ova dva parametra. [to se ti~e sadràja lakopristupa~nog fosfora i kalijuma u ispitivanim zemlji{tima uo~ava se da u proseku izme u ispitivanih tipova zemlji{ta postoje razlike. Tako su zemlji{ta u pogledu sadràja lakopristupa~nog fosfora kod ritske crnice, gajnja~e i solon~aka bila u klasi siroma{nih (6,53-8,67 mg/100gr), a ~ernozem u klasi srednje do dobre obezbe enosti (19,34 mg/100g). [to se ti~e sadràja lakopristupa~nog kalijuma prime}uje se njegova ujedna~enost kod ispitivanih tipova zemlji{ta, pa na osnovu dobijenih rezultata, ~ernozem, gajnja~a i solon~ak imaju srednju obezbe enost, a ritska crnica dobru obezbe enost (Ubavi}, 1993; Bogdanovi} i sar. 1993). Sadràj pristupa~nog magnezijuma Pristupa~ni magnezijum u ispitivanim zemlji{tima Vojvodine odre ivan je u dva ekstrakciona sredstva i to u 0,025 M CaCl 2 i 0,1 M HCl. Dobijene rezultate dajemo u tab. 2. Ispitivani tipovi zemlji{ta Vojvodine na sadràj pristupa~nog Mg ekstrahovanog u 0,025 M CaCl 2 pokazuju u proseku da im sadràj Mg prelazi granicu od 12 mg 100g -1 {to ih svrstava u dobro obezbe enja zemlji{ta u pristupa~nom magnezijumu (Schachtschabel, 1979). Iako je sadràj Mg u svim ispitivanim zemlji{tima bio visok me u njima ipak postoje izvesne razlike. Najve}i sadràj Mg zabeleèn je u ritskoj crnici, koja u odnosu na zajedni~ki prosek ostalih ispitivanih tipova zemlji{ta pokazuje statisti~ki zna~ajnu razliku. Solon~ak je u nivou proseka a ~ernozem i gajnja~a su imali zna~ajno niì sadraàj od proseka. 165

4 Odre ivan u - Extracted Tip zemlji{ta Type of soil 0,1 M HCl 0,025 M CaCl 2 mg/100g -1 zemlji{ta êrnozem 88,53 17,66 Ritska crnica 103,98 36,05 Gajnja~a 100,38 16,94 Solon~ak 110,94 24,20 Posmatraju}i sadràj Mg po dubini profila, uo~eno je da se uticaj dubine nije zna~ajno ispoljavao ni kod jednog ispitivanog tipa zemlji{ta. Posmatraju}i dobijene vrednosti sadràja pristupa~nog Mg ekstrahovanog u 0,1 M HCl, i upore ivanjem istih sa grani~nim vrednostima koje daje Durman (1987), moè se zaklju~iti na osnovu zajedni~kog proseka da su ritska crnica, gajnja~a i solon~ak imali ekstremno visok nivo obezbe enosti u Mg (preko 100 mg Mg 100g -1 ), dok je ~ernozem bio u klasi visoke obezbe enosti u Mg. Navedeni rezultati se podudaraju sa rezultatima Sekuli}a i sar. (1999), koji ispituju~i sadràj ukupno zamenjivog Mg, odnosno mobilnu rezervu Mg, zaklju- ~uju da zemlji{ta Vojvodine pripadaju klasi visokog, vrlo visokog i ekstremno visokog nivoa obezbe enosti. Kretanje sadràja Mg odre enog u 0,1 M HCl, po dubini ispitivanih tipova zemlji{ta, pokazuju, u proseku, trend blagog smanjenja, tako da izme u posmatranih dubina nema zna~ajnih razlika. Graf. 2. Na osnovu dobijenih rezultata u sadràju pristupa~nog Mg u nekim tipovima zemlji{ta Vojvodine kori{}enjem ekstrakcionih sredstava 0,025 M CaCl 2 i 0,1 M HCl, moè se zaklju~iti da su ispitivana zemlji{ta dobro obezbe ena pristupa~nim Mg te za sada nema potrebe za pove}anim uno{enjem ovog elementa. 166

5 ZAKLJUÂK Na osnovu rezultata ispitivanja pristupa~nog Mg u nekim tipovima zemlji{ta Vojvodine kori{tenjem dva ekstrakciona sredstva (0,025 M CaCl 2 i 0,1 M HCl) mogu se izvu}i slede}i zaklju~ci: kori{}enjem 0,025 M CaCl 2 za ekstrakciju biljkama pristupa~nog Mg, pokazalo se da su sva ispitivana zemlji{ta dobro obezbe ena ovim elementom; zna~ajno vi{i uticaj tipa zemlji{ta ispoljen je kod ritske crnice, dok se uticaj dubine zemlji{ta na sadràj pristupa~nog Mg nije zna~ajno ispoljavao ni kod jednog ispitivanog tipa zemlji{ta; kori{}enjem 0,1 M HCl kao ekstrakcionog sredstva dobijene su znatno ve}e koli~ine pristupa~nog Mg, pa se po dobijenim vrednostima ritska crnica, gajnja~a i solon~ak nalaze u klasi ekstremno visokog sadràja a ~ernozem u klasi visoke obezbe enosti ovin elementom; ni u ovom slu~aju nije bilo zna~ajnog uticaja dubine na njihov sadràj. LITERATURA Bogdanovi}, Darinka, Ubavi}, M., Dozet, D., (1993): Hemijska svojstva i obezbe- enost zemlji{ta Vojvodine neophodnim makroelementima, Te{ki metali i pesticidi u zemlji{tima Vojvodine, Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Durman, P. (1986): Magnezij i magnezijeva gnojiva. Fakultet poljoprivrednih znanosti sveu~ili{ta u Zagrebu, Zavod za ishranu bilja, 5-6. Durman, P., Radanovi}, D. (1987): Studija: Integralna kontrola plodnosti tla VUPIK Vukovar I deo, Zagreb,

6 Egner, H., Riehm, H., (1958): Untersuchungen über die chemische Bodenanalyse als grundlage für die Beurteilung des Nährstoffzustandes der Boden II. Chemische Extraktionsmethoden zur Phospor und Kaliumbestimmung. Kungl. Lantbrukshägskolons Annaler, Vol. 26,57-63 Kali und Salz. (1980): Magnesium- stärker Beachten. Kali und Salz AG, Kassel. Kali und Salz. (1981): Kieserit Kali und Salz AG, Germani, 3 HanpverI, Pob 3209 Kiss, A.S. (1990): Borsodi Vegyi Kombinat H 3702 Kazinebarcika Hungary,35-42 (1981): Uticaj koli~ina magnezijuma i oblika kalijuma na prinos i kvalitet krompira. Agrohemija, Na 1-2, 25-26, Beograd Schachtschabel, P. (1979): Bodenkunde Ferd Enke. Verl. Stuttgart, Sekuli}, P., Bogdanovi}, Darinka, Ubavi}, M., (1999): Magnezijum u zemlji{tima Vojvodine "Zbornik radova", Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, sveska 31, Ubavi}, M., Petrovi}, N., Bogdanovi}, Darinka, Kastori, R., (1993): Zna~aj ubrenja magnezijumom., Savetovanje H.I. " Zorka"- Subotica, Ubavi}, M. (1996): \ubriva i njihova primena., Feljton-Novi Sad. AVAILABLE MAGNESIUM CONTENT OF SOILS IN VOJVODINA PROVINCE Ubavi}, M. 1, Dozet, D. 2 1 Faculty of Agriculture and Institute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad 2 Institute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad SUMMARY Samples of several representative soil types (chernozem, humogley, eutric cambisol and solonchak) typical of the Vojvodina province were taken from eight locations and analyzed for available magnesium (Mg) using two extraction techniques (0.1 M HCl and M CaCl 2 ) as well as for general chemical properties. The Mg content measured using the first technique was on average four times larger than that determined by the second. The highest contents were measured in the humogley, followed by the eutric cambisol and solonchak, while the lowest was found in the chernozem. No pronounced effect of soil depth on the Mg content was observed. Analysis of the chemical properties showed that the CACO 3 content increased with depth in all of the soils. Soil reaction ranged from slightly alkaline in chernozem to acidic in humogley. The greatest Mg availability was in the ph range. The humus content and levels of total nitrogen and readily available phosphorus and potassium varied depending on the soil type. KEY WORDS: soil, extraction technique, nitrogen, readily available phosphorus, potassium and magnesium 168