Microsoft Word - Godisnji izves zemlj Pozarevac 2009.doc

Транскрипт

1 GRADSKI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE BEOGRAD Februar godine

2 INVESTITOR: REPUBLIKA SRBIJA GRAD PO AREVAC GRADSKA UPRAVA FOND ZA ZA TITU IVOTNE SREDINE GRADA PO AREVCA, Drinska 2 IZRADA IZVE TAJA: GRADSKI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE BEOGRAD, Bulevar despota Stefana 54-a DIREKTOR ZAVODA: Prim. dr SLOBODAN TO OVI, mr sc RUKOVODILAC CENTRA ZA HIGIJENU I HUMANU EKOLOGIJU: Prim. dr SNE ANA MATI -BESARABI NA ELNIK JEDINICE ZA ISPITIVANJE KVALITETA I UNAPRE ENJE STANJA IVOTNE SREDINE: Dr SLAVI A MLADENOVI, spec. higijene AUTOR: Dr DRAGAN PAJI, spec. higijene SARADNICI: Mr sc DRAGAN CRNKOVI, dipl.ing.tehn. Darko Jankovi, vi i sanitarni tehni ar Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 2

3 S A D R A J Strana 1.0. UVOD CILJ ISPITIVANJA ZAGA ENOSTI ZEMLJI TA METODOLOGIJA ISPITIVANJA PODRU JE ISPITIVANJA REZULTATI ISPITIVANJA ZAKLJU NE KONSTATACIJE PREDLOG MERA PRILOZI Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 3

4 1.0. U V O D Program ispitivanja zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca se sprovodi na osnovu Ugovora (Broj: /09-03, odnosno II-3 broj: 5495/5 od 30. oktobra godine), zaklju enog izme u Fonda za za titu ivotne sredine grada Po arevca i Gradskog zavoda za javno zdravlje, Beograd. Zakonske osnove uspostavljenog Programa ispitivanja zaga enosti zemlji ta su sadr ane u Zakonu o za titi ivotne sredine (»Slu beni glasnik Republike Srbije«, br. 135/04 i 36/09), Pravilniku o na inu odre ivanja i odr avanja zona i pojaseva sanitarne za tite izvori ta vodosnabdevanja (»Slu beni glasnik RS«, br. 92/08), Pravilniku o dozvoljenim koli inama opasnih i tetnih materija u zemlji tu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (»Slu beni glasnik R. S.«, br. 23/94) i drugim zakonskim odredbama. Ugovorom je predvi eno da se u toku godine uzorkuje i laboratorijski ispita ukupno 60 uzoraka zemlji ta sa 30 lokacija na iroj teritoriji grada Po arevca CILJ ISPITIVANJA ZAGA ENOSTI ZEMLJI TA Program sistematskog ispitivanja zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca omogu ava ostvarivanje slede ih ciljeva: - odre ivanje koncentracije opasnih i tetnih materija u zemlji tu; - pra enje stanja zaga enosti zemlji ta u zoni sanitarne za tite izvori ta centralnih i lokalnih vodovoda; - obradu informacija i formiranje baze podataka o stepenu zaga enja i karakteristikama zemlji ta; - davanje predloga mera za smanjenje tetnih uticaja i zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca; - ostvarivanje polazne osnove za integralno upravljanje ivotnom sredinom na posmatranom podru ju. Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 4

5 3.0. METODOLOGIJA ISPITIVANJA Laboratorijsko ispitivanje i tuma enje rezultata je izvr eno u skladu sa odredbama Pravilnika o dozvoljenim koli inama opasnih i tetnih materija u zemlji tu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (»Slu beni glasnik R. S.«, br. 23/94). Za parametre ispitivanja ije vrednosti nisu normirane navedenim Pravilnikom u tuma enju su kori eni standardi zemalja Evropske Unije: Holandski standard za zemlji ta (Netherlands Ministry of Housing, Spatial Planning and Environment, Circular on target values and intervention values for soil remediation, 2000 The Hague) i Italijanska regulativa za kvalitet zemlji ta (Italian legislation D Lgs 152/06 Table 1 soil quality). Tokom analiti kog procesa utvr ivanja sadr aja hemijskih paramatara primenjene su slede e tehnike laboratorijskog ispitivanja zemlji ta: - ph vrednost: ph metrija - vlaga %: gravimetrijski - ukupni azot: po Kjeldalu - ukuni fosfor: ICP - OES - rastvorljivi sulfati: turbidimetrijski - pesticidi: metoda GC-MSD - PAU (policikli ni aromati ni ugljovodonici): metoda GC-MSD - PCB (polihlorovani bifenili): metoda GC-MSD - ukupni ugljovodonici C 10 -C 40 : GC - iva: metoda AAS (atomsko-apsorpciona spektrofotometrija) plamena tehnika - kadmijum: metoda AAS plamena tehnika ili ICP - arsen: metoda AAS hidridna tehnika - olovo: metoda AAS metoda hladnih para ili ICP - cink, nikl i hrom: metoda AAS plamena tehnika ili ICP Na svim lokacijama uzorkovanje je obavljeno sa dubina 0,10 i 0,50 m. U prilogu Izve taja su dostavljeni: Mapa podru ja grada Po arevca sa unetim mestima uzorkovanja i Tabela sa podacima o lokacijama, GPS koordinatama, dubini uzorkovanja i registrovanim odstupanjima po parametrima ispitivanja. Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 5

6 4.0. PODRU JE ISPITIVANJA U skladu sa odredbama predmetnog Ugovora, a imaju i u vidu ciljeve ispitivanja, Fond za za titu ivotne sredine grada Po arevca je odredio lokacije na kojima je izvr eno uzorkovanje zemlji te za ispitivanje. Program ispitivanja zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini, u skladu sa namenom i na inom kori enja zemlji ta, orijentisao se na slede a podru ja ispitivanja: I Zemlji te u zoni sanitarne za tite izvori ta vodovoda obra eni su uzorci zemlji ta sa 12 lokacija i to: 1. Po areva ko vodoizvori te Meminac 1 Meminac 2 Klju 1 Klju 2 Klju 3 Klju II 2. Kostola ko vodoizvori te Lovac 1 Lovac 2 Elektrana 3. Lokalna seoska vodoizvori ta Bradarac Babu inac Bare II Zemlji te u blizini prometnih saobra ajnica na 5 lokacija pored saobra ajnica na kojima se odvija intenzivan saobra aj i to: 1. M24 - naspram Jugopetrolove benzinske stanice 3 2. R103 kod '' abaljske petlje'' 3. R103 kod ulaza u Kostolac 4. M25.1 obilaznica na mestu ukr tanja sa R107.b (put za Zabelu) i 5. R105 kod Kli evca Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 6

7 III Zemlji te u okviru komunalne sredine 8 lokacija i to: 1. Po arevac Trg Oslobo enja 2. Po arevac Busije 3. Po arevac deponija ''Jeremino polje'' 4. Petka 5. Bre ane '' ivica'' kod Bre anskog kanala 6. Kostolac naselje ''Kanal'' 7. Poljana ''Crepara'', 8. Kasidol IV Zemlji te u blizini industrijskih objekata 5 lokacija i to: 1. Po arevac industrijska zona '' ura akovi '' 2. Po arevac ind. zona ''Moravska'' 3. Stari Kostolac pepeli te 4. Drmno trafo polje i 5. Kop irikovac Na grafikonu 1 je prikazan broj lokacijama na kojima je obavljeno uzorkovanje u skladu sa dominantnom namenom zemlji ta. Grafikon 1. Broj lokacija uzorkovanja prema zonama namene zemlji ta Industrija 5 komunalna sredina 8 12 zona sanitarne za tite izvori ta 5 prometne saobra ajnice Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 7

8 5.0. REZULTATI ISPITIVANJA Tokom godine, u cilju realizacije Programa ispitivanja zaga enosti zemlji ta na teritoriji grada Po arevca, uzorkovano je i laboratorijski ispitano ukupno 60 uzoraka zemlji ta na 30 lokacija. Rezultati sprovedenog laboratorijskog ispitivanja zaga enosti zemlji ta pokazuju da u povr nom sloju zemlji ta (do 50 cm), na pojedinim lokacijama, postoji pove anje koncentracije nekog od parametra ispitivanja i to: I U okviru zone sanitarne za tite izvori ta - U 15 od 24 uzorka zemlji ta uzetih u okviru zone sanitarne za tite izvori ta vodovoda, registrovano je pove anje sadr aja nikla (Ni), u odnosu na norme predvi ene va e im Pravilnikom. Koncentracija nikla u ispitanim uzorcima zemlji ta se kretala u rasponu mg/kg Ni 1. Sadr aj drugih te kih metala nije bio pove an ni u jednom ispitanom uzorku. - U 2 uzorka zemlji ta uzeta sa dubine od 10 i 50 cm na lokaciji Lovac 1, registrovano je prisustvo organskih polutanata - indeksa ugljovodonika (C10-C40), u koncentracijama preko 50 mg/kg (67.4 i 88.0 mg/kg) 2. Navedena vrednost od 50 mg/kg je prema referentnim normativima Holandskog i Italijanskog standarda za zemlji te, grani na vrednost za nezaga ena zemlji ta u okviru ''Zelenih (neindustrijskih) podru ja''. Lokacije uzorkovanja u okviru zone sanitarne za tite izvori ta vodovoda Slika 1. Lokacija Lovac 1 Lokacija Elektrana 1 MDK za nikl 50 mg/kg 2 MDK za indeks uglj. C10-C40 nije dat u doma em Pravilniku Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 8

9 Pored ovoga, u oba uzorka zemlji ta na lokaciji Elektrana, u okviru zone za tite izvori ta Kostola kog vodovoda, konstatovana je pove ana vrednost policikli nih aromatri nih ugljovonika (PAU), prema navedenim propisima Holandije i Italije. Registrovane koncentracije od g/kg (h= 10 cm) i g/kg (h=50cm), prekora uju vrednost od 1000 g/kg, koja je prema gore navedenim normativima grani na vrednost za nezaga ena zemlji ta. II Zemlji te u blizini prometnih saobra ajnica - U 6 od 10 ispitanih uzoraka zemlji ta, uzetih na udaljenosti od 5 do 20 m od frekventnih saobra ajnih koridora, pove an je sadr aj nikla. Koncentracija nikla u ispitanim uzorcima zemlji ta se kretala u rasponu mg/kg Ni. - U 2 uzorka zemlji ta su registrovane pove ane koncentracija parametra indeks ugljovodonika (C10-C40), koje su iznosile 54.0 (lokacija R103 ulaz u Kostolac) i 255 mg/kg (lokacija M24 benzinska stanica Jugopetrol 3). Lokacije uzorkovanja zemlji ta pored prometnih saobra ajnica Slika 2. Lokacija M25.1 ukr tanje sa P107.b Lokacija M24 benz. stanica Jugopetrol 3 III Zemlji te sa komunalnih povr ina - U 13 od 16 uzoraka zemlji ta je konstatovano prekora enje maksimalno dozvoljenih vrednosti za nikl. Koncentracija nikla u ispitanim uzorcima zemlji ta se kretala u rasponu mg/kg Ni. Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 9

10 - U 3 uzorka zemlji ta su registrovne pove ane koncentracije indeksa ugljovodonika (C10- C40), koje su iznosile 84.3 mg/kg (lokacija Po arevac Busije), 85.4 mg/kg (lokacija Bre ane '' ivica'' kod Bre anskog kanala) i mg/kg (lokacija Poljana ''Crepana''). Lokacije uzorkovanja zemlji ta na komunalnim povr inama Slika 3. Lokacija Poljana ''Crepana'' Lokacija Bre ane '' ivica'' IV Zemlji te u blizini industrijskih objekata - U 7 od 10 uzoraka zemlji ta, uzetih u blizini industrijskih objekata, konstatovan je pove an sadr aj nikla. Koncentracija nikla u ispitanim uzorcima zemlji ta se kretala u rasponu mg/kg Ni. Lokacije uzorkovanja zemlji ta u blizini industrijskih objekata Slika 4. Lokacija Po arevac '' ura akovi '' Lokacija Stari Kostolac - pepeli te Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 10

11 6.0 TUMA ENJE REZULTATA Na osnovu sprovedenog istra ivanja zaga enosti zemlji ta u okviru 4 prikazane zone na podru ju grada Po arevca u godini, mo emo konstatovati da na ve em broju lokacija postoje odstupanja u pogledu sadr aja opasnih i tetnih materija u povr nom sloju zemlji ta u odnosu na merodavnu doma u i me unarodnu regulativu. Naj e e registrovano odstupanje odnosi se na prisustvo pove ane koncentracije nikla u zemlji tu. U ak 41 od 60 ispitanih uzoraka konstatovano je prekora enje koncentracije nikla u odnosu na MDK (maksimalno dozvoljena koncentracija), koja iznosi 50 mg/kg. Lokacije na kojima nije registrovana pove ana koncentracija nikla su: Kasidol, Bare, Babu inac, Bradarac, Kli evac i Drmno, dok je na ostalim lokacijama u jednom ili oba uzorka konstatovano prekora enje. S obzirom na u estalost pojave u odnosu na ukupan broj ispitanih uzoraka i obuhvat teritorije, mo emo predpostaviti da je ista najverovatnije posledica specifi nog geohemijskog sastava tla na posmatranom podru ju. Imaju i u vidu injenicu da je kontaminacija zemlji ta niklom mogu a usled uticaja industrije, termo-energetskih kompleksa i dr., ne mo emo u potpunosti isklju iti doprinos antropogenog uticaja. Kada su u pitanju odstupanja drugih ispitivanih tetnih i opasnih materija, iz grupe organskih zaga iva a - indeksa ugljovodonika (C10-C40) u 7 uzoraka i PAU (policilki ni aromati ni ugljovodonici) u 2 uzorka, mo emo konstatovati da su se njihove vrednosti nalazile uglavnom neposredno iznad normiranih vrednosti za nezaga ena zemlji ta prema me unarodno referentnim Standardima. Najve e izmerene vrednosti indeksa ugljovodonika (C10-C40) su registrovane na lokacijama Poljana ''Crepana'' (319,0 g/kg) i M24 benzinska stanica Jugopetrol 3. Uzroke pove anih koncentracija navedenog polutanta u zemlji tu na ovim lokacijama, treba tra iti u aktivnostima i uticajima povezanim sa namenom i na inom kori enja prostora u neposrednom i/ili irem okru enju mesta uzorkovanja. Jedina lokacija sa utvr enim pove anim sadr ajem PAU tokom sprovedene serije ispitivanja je lokacija Elektrana - u Kostolcu. Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 11

12 Policikli ni aromati ni ugljovodionici (PAU) su ina e grupa jedinjenja koji nastaju sagorevanjem organske materije, pri emu su najzna ajniji izvori emisije PAU u atmosferu termo-energetska postrojenja (toplane, kotlarnice, ku na lo i ta) i saobra aj. Zna aj PAU je u tome to pojedina jedinjenja iz ove grupe imaju kancerogeni efekat ili su suspektni kancerogeni (najzna ajnije jedinjenje iz ove grupe i predstavnik PAU je benzo (a) piren). Pore enjem vrednosti pojedinih organskih jedinjenja dobijenih analiti kim postupkom u ispitanim uzorcima zemlji ta (indeks ugljovodonika i PAU), sa referentnim me unarodnim Standardima, mo emo zaklju iti da je stepen kontaminacije u konkretnom slu aju nizak i da je koncentracija navedenih zaga uju ih materija zna ajno ispod onih koje bi zahtevale primenu postupaka remedijacije zemlji ta. Treba ista i i podatak da ni u jednom ispitanom uzorku nije konstatovano prisustvo (ispod granice detekcije) drugih potencijalno tetnih i opasnih zaga uju ih materija iz grupe organskih polutanata, kao to su polihlorovani bifenili (PCB) i pesticidi. Imaju i u vidu gore iznete podatke, kada je u pitanju zaga enost zemlji ta u okviru podru ja grada Po arevca, treba ista i da registrovana odstupanja tetnih i opasnih materija zahtevaju dalje pra enje i obradu prikupljenih i dopunu postoje ih podatka, procenu mogu ih uticaja na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, kao i preduzimanje odgovaraju ih prevetivnih mera za smanjenje ili neutralizaciju tetnog dejstva zaga iva a i popravljanje stanja kvaliteta zemlji ta ZAKLJU NE KONSTATACIJE Na osnovu rezultata sprovedenog ispitivanja zaga enosti zemlji ta na teritoriji grada Po arevca godini i stru nog razmatranja mo emo konstatovati slede e: - Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd je tokom realizacije Programa ispitivanja zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini, uzorkovao i laboratorijski ispitao ukupno 60 uzoraka zemlji ta sa 30 lokacija. - Na osnovu istra ivanja zaga enosti zemlji ta u godini, koje je obuhvatilo podru ja u okviru zona sanitarne za tite izvori ta vodovoda, pored prometnih saobra ajnica, u okviru komunalnih povr ina i pored industijskih objekata, mo emo konstatovati da na odre enom broju lokacija postoje odstupanja u pogledu sadr aja opasnih i tetnih materija u zemlji tu, u odnosu na merodavnu doma u i me unarodnu regulativu. Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 12

13 - Naj e e odstupanje registrovano tokom sprovedenog ispitivanja, odnosilo se na pove anje sadr aja te kog metala nikla u zemlji tu, dok su u manjem broju uzoraka bile pove ane vrednosti pojedinih organskih polutanata (indeks ugljovodonika i policikli ni aromati ni ugljovodonici). - Vrednosti navedenih zaga uju ih materija po pravilu su se nalazile neposredno iznad referentnih grani nih vrednosti propisanih za nezaga ena zemlji ta, to ukazuje na nizak stepen kontaminacije koji ne zahteva primenu remedijacionih postupaka za sanaciju. - Pove ani sadr aj nikla u velikom broju uzoraka zemlji ta (41 od 60 ispitanih uzoraka), najverovatnije ukazuje na specifi nost u geohemijskom sastavu povr inskog sloja tla na posmatranom podru ju, mada se ne mo e isklju iti ni potencijalni antropogeni uticaj, to zateva dalje pra enje, obradu i dopunu postoje ih podataka. - Nalaz pove anih koncentracija pojedinih organskih parametara (indeks uglovodonika i PAU) u zemlji tu na odre enim lokacijama, treba dovesti u vezu sa aktivnostima i uticajima, kao i namenom prostora u okru enju predmetnih lokacija. - Prisustvo drugih opasnih i tetnih materija (PCB i pesticidi) nije registrovano ili su oni bili u okviru propisnih vrednosti (ostali te ki metali). - Pra enje prisustva tetnih i opasnih materija (polutanata) u zemlji tu na teritoriji grada Po arevca, zahteva nastavak pra enja sadr aja ovih materija u zemlji tu imaju i u vidu njihove ekotoksikolo ke karakteristike i potrebu procene mogu ih tetnih uticaja na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, kao i predlaganje i preduzimanje neophodnih mera prevencije i sanacije PREDLOG MERA Imaju i u vidu zadatke i ciljeve definisane Programom i rezultate ispitivanja zaga enosti zemlji ta na teritoriji grada Po arevca, predla emo slede e mere za smanjenje zaga enja i popravljanje stanja zemlji ta: 1. Sagledati zna aj i udeo pojedinih zaga iva a u pogledu tetnih uticaja na stanje zemlji ta i ivotnu sredinu u celini, kao i zdravlje ljudi, 2. Obezbediti sprovo enje zakonom propisanog monitoringa emisije tetnih i opasnih materija od starne svih postoje ih, a pre svega najve ih emitera. 3. Sprovoditi mere usmerene na otklanjanje (minimiziranje) nepovoljnih uticaja zaga iva a na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. 4. Pojedine zone na teritoriji grada, od posebnog interesa za integralno upravljanje ivotnom sredinom i zdravlje stanovni tva, obraditi zasebnim ekotoksikolo kim istra ivanjima. Ovo se pre svega odnosi na prostor u okviru zone sanitarne za tite izvori ta vodovoda, prostor Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 13

14 komunalnih deponija, industrijske komplekse, zemlji te pored magistralnih saobra ajnica, zemlji te u okviru gradskih parkova i zona rekreacije, poljoprivredne povr ine na kojima se uzgajaju ivotne namirnice za ishranu stanovni tva i dr. 5. Primeniti mere za tite zemlji ta pored saobra ajnica, ure enjem i odr avanjem sistema za sakupljanje i tretman voda sa kolovoza (kanali pored puta, ahtovi za sakupljanje i talo enje splavina). 6. Nastaviti prikupljanje podataka o prisustvu zaga uju ih materija u zemlji tu, u cilju izrade mape podru ja u koju e se uneti podaci o zaga enosti zemlji ta, posebno osetljivim zonama i zonama koje su posebno optere ene zaga iva ima specifi nog porekla (industrijsko zaga enje, zaga enje poreklom od saobra aja i poljoprivrednih aktivnosti, zaga enje unutar zona sanitarne za tite objekata i izvori ta vodosnabdevanja). 7. U cilju definisanja uslova nastanka i irenja zaga enja, utvr ivanja zone kontaminacije, odnosno granice zdravog zemlji ta, dopuniti ispitivanja zaga enosti zemlji ta na onim lokacijama gde je tokom ispitivanja utvr eno zna ajnije prisustvo tetnih i opasnih materija. Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 14

15 P R I L O Z I Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 15

16 ISPITIVANJE ZAGA ENOSTI ZEMLJI TA NA TERITORIJI PO AREVCA U GODINI Lokacija Br ID broj dubina Parametar koji odstupa GPS koordinate Poljana - Crepana 10 cm C 10 -C , o 33' 15'' - 21 o 11' 67'' 50 cm Ni R 103 abaljska petlja , o 35' 53'' - 20 o 10' 82'' 50 cm Ni Meminac , o 35' 70'' - 21 o 10' 29'' 50 cm Ni Klju , o 35' 28'' - 21 o 09' 06'' 50 cm Ni M24 Jugopetrolova BS, C 10 -C , o 36' 20'' - 21 o 07' 76'' 50 cm Ni Klju , o 34' 75'' - 21 o 08' 35'' 50 cm Ni Klju , o 35' 26'' - 21 o 06' 27'' 50 cm Ni Meminac , o 36' 01'' - 21 o 09' 70'' 50 cm Ni Po arevac Industr. zona '' ure akovi '' , o 36' 56'' - 21 o 10' 26'' 50 cm Ni Kop irikovac , o 40' 60'' - 21 o 11' 14'' 50 cm Ni Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 16

17 Br Lokacija dubina Parametar koji odstupa 11. R103 na ulazu u Kostolac 10 cm C 10 -C , o 42' 27'' - 21 o 10' 87'' 50 cm / 12. Lovac , , C 10 -C o 43' 16'' - 21 o 10' 35.4'' 50 cm C 10 -C Prostor gde vrsta podloga prestaje i po inje zemlja-elektrana , o 43' 22.7'' - 21 o 10' 36.3'', PAH 50 cm PAH Lovac 2 10 cm / , o 43' 09.6'' - 21 o 10' 31.5'' 50 cm Ni Kasidol 10 cm / , o 38' 45.4'' - 21 o 19' 63'' 50 cm / Bare 10 cm / , o 38' 84.8'' - 21 o 19' 37'' 50 cm / Bubu inac 10 cm / , o 40' '' - 21 o 13' 98.8'' 50 cm / Bradarac 10 cm / , o 41' 66.9'' - 21 o 14' 05.1'' 50 cm / R 105 kod Kli evca (kod trafo polja) 10 cm / , o 42' 76.5'' - 21 o 15' 35.3'' 50 cm / Drmno (kod trafo polja) 10 cm / , o 43' 64.1'' - 21 o 12' 48.3'' 50 cm / Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 17

18 Br Lokacija dubina Parametar koji odstupa Stari Kostolac-pepeli te 10 cm / , o 44' 51.1'' - 21 o 11' 43.1'' 50 cm Ni Kostolac naselje Kanal , o 44' 09'' - 21 o 09' 41.1'' 50 cm Ni 23. M 25.1obilaznica na mestu ukr tanja sa R107 (put za Zabelu) , o 38' 66.8'' - 21 o 09' 47.5'' 50 cm Ni Petka , o 41' 11.5'' - 21 o 08' 70.5'' 50 cm Ni Bre ane- ivica kod Bre anskog kanala, C 10 -C , o 38' 14.1'' - 21 o 06' 04.9'' 50 cm Ni Po arevac-deponija Jeremino polje , o 38' 77.7'' - 21 o 10' 54.5'' 50 cm Ni Po arevac-zona Moravska , o 37' 28.8'' - 21 o 09' 40.4'' 50 cm Ni Klju II , o 35' 53.4'' - 21 o 07' 17.6'' 50 cm Ni Po arevac-busije-kod O..D.Maksimovi, C 10 -C , o 36' 29.3'' - 21 o 11' 56.3'' 50 cm Ni Po arevac-dit , o 37' 31.4'' - 21 o 11' 05.8'' 50 cm Ni PROGRAM ISPITIVANJA ZAGA ENOSTI ZEMLJI TA NA TERITORIJI PO AREVCA U GODINI Broj lokacija 30 Broj uzoraka 60 Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 18

19

20 Izve taj o ispitivanju zaga enosti zemlji ta na teritoriji Po arevca u godini 20