UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU Biološka aktivnost i varijabilnost hemijskog sastava etarskog ulja

Величина: px
Почињати приказ од странице:

Download "UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU Biološka aktivnost i varijabilnost hemijskog sastava etarskog ulja"

Транскрипт

1 UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU Biološka aktivnost i varijabilnost hemijskog sastava etarskog ulja Pinus mugo (Pinaceae) MASTER RAD Kandidat: 185 Mentor: Dr Zorica S. Mitić Niš, 2017.

2 UNIVERSITY OF NIŠ FACULTY OF SCIENCE AND MATHEMATICS DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY Biological activity and variability of chemical composition of the essential oil of Pinus mugo (Pinaceae) MASTER THESIS Candidate: 185 Mentor: Dr. Zorica S. Mitić Niš, 2017.

3 BIOGRAFIJA KANDIDATA rođena je 18. oktobra godine u Vranju, gde godine završava osnovnu, a godine gimnaziju Bora Stanković sa odličnim uspehom. Prirodno-matematički fakultet u Nišu upisuje godine na Departmanu za biologiju i ekologiju. Osnovne akademske studije završava godine i iste godine upisuje Master akademske studije, smer Biologija, koje u predviđenom roku završava.

4 ZAHVALNICA Najsrdačnije se zahvaljujem svom mentoru doc. dr Zorici Mitić na razumevanju, strpljenju, nesebičnoj pomoći i savetima koje mi je pružila tokom izrade i pisanja master rada. Takođe, najlepše se zahvaljujem i članovima Komisije za ocenu master rada prof. dr Gordani Stojanović i prof. dr Petru Marinu. Veliku zahvalnost dugujem i prof. dr Bojanu Zlatkoviću na dragocenoj pomoći u sakupljanju biljnog materijala kao i doc. dr Snežani Jovanović na pomoći u realizaciji hemijskih analiza. Zahvaljujem se i prof. dr Vladimiru Ranđeloviću na izradi geografske karte distribucije koja prati ovaj master rad. Na kraju, posebnu zahvalnost dugujem dragim ljudima oko sebe bez kojih ne bih mogla da ostvarim svoje zamisli, a posebno sam zahvalna svojoj porodici i prijateljima na pruženoj podršci, motivaciji i ljubavi. životu. Beskrajnu zahvalnost dugujem svojoj majci, osobi koja mi je bila najveća podrška u Veliko Hvala!

5 SAŽETAK U master radu je analiziran hemijski sastav etarskog ulja izolovanog hidrodestilacijom iz četina Pinus mugo sa područja Kosova i Metohije (Šar-planina). Rezultati su upoređeni sa literaturnim podacima o sastavu ulja krivulja poreklom iz različitih organa biljke. Etarsko ulje četina P. mugo sa pomenutog područja odlikuje dominacija monoterpena (75.7%) sa δ-3-karenom (21.3%) i α-pinenom (18.0%) kao glavnim komponentama. Sledeći najzastupljeniji monoterpeni, limonen + β-felandren, terpinolen i bornil-acetat, detektovani su u umerenim koncentracijama (7.6, 5.5 i 5.1%, respektivno). Sa druge strane, germakren D (5.6%) i (E)-kariofilen (5.0%) predstavljaju najznačajnije metabolite u okviru seskviterpenske frakcije koja čini 21.9% ulja. Manoil-oksid je jedina diterpenska komponenta detektovana u koncentraciji manjoj od 1%. Na osnovu dosadašnjih istraživanja možemo konstatovati da postoji velika varijabilnost hemijskog sastava ulja koje potiče iz različitih organa, ali istovremeno i iz različitih delova areala pomenute vrste. Međutim, u većini dosadašnjih istraživanja utvrđeno je da monoterpeni predstavljaju dominantnu grupu jedinjenja u etarskom ulju krivulja, bez obzira na tip organa iz kojeg je ulje izolovano (četine, izdanci ili šišarke) ili poreklo biljnog materijala (populacija iz prirode ili botanička bašta). U odnosu na ostale vrste borova, prema dostupnim literaturnim podacima, etarsko ulje P. mugo je relativno slabo ispitivano sa aspekta bioloških aktivnosti. Do sada je utvrđeno da poseduje značajan antibakterijski (naročito protiv Streptococcus pneumoniae, Streptococcus pyogenes i Streptococcus agalactiae) i antioksidativni potencijal, dok se sa druge strane odlikuje potpunim odsustvom larvicidne aktivnosti protiv moljca duvana Spodoptera litura. Ključne reči: Pinus mugo, etarsko ulje, varijabilnost, biološka aktivnost

6 ABSTRACT This master paper includes analysis of chemical composition of essential oils isolated from needles of Pinus mugo from the territory of Kosovo and Metohija (Šar-planina) by hydrodistillation. The results were compared to literature data on composition of P. mugo essential oils collected from different plant organs. The essential oil of P. mugo needles from the study area was characterized by dominance of monoterpenes (75.7%) with δ-3-carene (21.3%) and α-pinene (18.0%) as the main components. The next group of the most abundant monoterpenes, limonene + β-phellandrene, terpinolene and bornyl acetate, was detected in moderate concentrations (7.6, 5.5 and 5.1%, respectively). On the other hand, germacrene D (5.6%) and (E)-caryophyllene (5.0%) represent the most important metabolites within the sesquiterpene fraction which forms 21.9% of studied oil. Manoyl oxide was the only diterpene component, detected in concentration lower than 1%. According to the existing studies it may be concluded that there is high variability in chemical composition of oils collected from different organs, but also from different parts of range of P. mugo. However, the results of most previous studies indicated that monoterpenes are the dominant group of compounds in the essential oil of P. mugo, regardless of the type of organ from which the oil was extracted (needles, twigs or cones) or origin of plant material (wild population or from botanical garden). In comparison to other pine species, available literature data indicate that essential oil of P. mugo was relatively poorly studied from the aspect of biological activity. So far there is evidence of significant antibacterial (especially against Streptococcus pneumoniae, Streptococcus pyogenes and Streptococcus agalactiae) and antioxidant potential, while on the other hand there was a complete absence of any larvicide activity against tobacco cutworm Spodoptera litura. Keywords: Pinus mugo, essential oil, variability, biological activity

7 SADRŽAJ 1. UVOD Opšte karakterisitke vrste Pinus mugo Habitus i anatomija Stanište i distribucija Privredni značaj Opšte karakteristike etarskog ulja Fizičke osobine Hemijski sastav Varijabilnost sadržaja i sastava etarskog ulja Upotreba i biološke aktivnosti etarskog ulja borova CILJEVI RADA MATERIJAL I METODE Biljni materijal Izolacija etarskog ulja (hidro-destilacija) GC-FID i GC-MS analiza etarskog ulja Identifikacija komponenti REZULTATI I DISKUSIJA Hemijski sastav etarskog ulja P. mugo Etarsko ulje četina Etarsko ulje izdanaka Etarsko ulje četina i izdanaka Etarsko ulje šišarki Biološka aktivnost etarskog ulja P. mugo Antimikrobna aktivnost Insekticidna aktivnost Antioksidativna aktivnost ZAKLJUČCI LITERATURA... 35

8 1. UVOD 1.1. Opšte karakterisitke vrste Pinus mugo Habitus i anatomija Pinus mugo Turra (Pinaceae) - krivulj, planinski bor, klekovina je žbun retko viši od 3 (-4) m, sa krivim, ukošenim deblom, jednim ili više (slika 1.1). Kora je sivosmeđa, sa nepravilnim ljuspama. Mlade grančice gole, svetlozelene, kasnije smeđe do crnkastosive. Pupoljci su jako smolasti, dugi do 6 mm, sa kratkim vrhom. Četine po dve, traju 3-6 godina, gusto stojeće, povijene na grani, malo uvrnute, tamnozelene, duge 3-8 cm, široke 2 mm. Smoni kanali subepidermalno, 2-6 na preseku. Epidermalne ćelije palisadnog oblika, dva puta više nego što su široke. Muške resolike šišarke (mikrostrobilusi) duge do 15 mm, na prošlogodišnjem izbojku. Ženske šišarke (makro-, megastrobilusi) su jajolike do jajolikokonične, duge 2-6 cm, široke cm. Apofize rombične do kvadratne, piramidalne ili ravne. Grbica (umbo) izrazita, uokvirena tamnim prstenom. Zreli semeni zameci dugi do 5 mm, sa 2-3 puta dužim krilastim dodatkom. Oprašivanje je anemofilno, muški i ženski strobilusi se pojavljuju VI-VII meseca, semeni zameci sazrevaju krajem druge godine (Jovanović, 1992) Stanište i distribucija Habitus krivulja odražava teške, u prvom redu klimatske, uslove pod kojima on živi; to su granični uslovi za život šumskog drveća, sa kratkim vegetacionim periodom (3-4 meseca) (slika 1.1). Na Suvoj planini se javlja u fitocenozi Sorbo-Pinetum mugo B. Jov., Na Prokletijama (Koprivnik, Streočke planine) krivulj raste u fitocenozi Wulfenio- Pinetum mugo M. Jank. et Bog., na kiselom humusno-silikatnom zemljištu, Pinetum mugo serpentinicum M. Jank., i nekim drugim (Jovanović, 1992). 1

9 Slika 1.1. P. mugo sa Kosova i Metohije (Šar-planina, Ostrovica; foto: Zlatković, 2016). 2

10 Prema Flori Evrope (Gaussen et al., 1993) i Atlasu Flore Evrope (Jalas i Suominen, 1972), P. mugo je endemičan za Evropski kontinent i može se naći na planinama srednje Evrope, Balkanskog poluostrva, i centralnog dela Apeninskog poluostrva. Pripadnost flornom elementu: Srednjo-južnoevropski planinski (temp-submerid) subalp-alp (Jovanović, 1992). Na slici 1.2 je prikazana distribucija žbunastih taksona P. mugo kompleksa prema Hamerník i Musil (2007): P. mugo sensu stricto (=var. mugo) i P. x pseudopumilio (=var. pumilio). Slika 1.2. Distribucija žbunastih taksona P. mugo kompleksa: mu (tamno zelena površina) P. mugo Turra (sensu stricto); pp (ljubičasta površina) Pinus x pseudopumilio; svetlo zelena površina predstavlja nesigurni deo areala (Hamerník i Musil, 2007). Za područje Srbije, Jovanović (1992) navodi sledeće lokalitete: istočna Srbija - Suva planina (Trem), Stara planina (Tri čuke, Tri kladenca); Metohija Prokletije (Koprivnik, Lumbardska planina, Nedžinat, Derviš kom, Đaravica, Juničke planine), Žljeb, Hajla, Maja Rusolija, Mokra planina, Paštrik, Koritnik, Ošljak, Kodža Balkan; Kosovo Šar-planina (ispod Jažinačkog jezera, Jelovarnik), Ostrovica Privredni značaj S obzirom na to da raste i na staništima gde druge drvenaste vrste ne uspevaju, veoma je značajan kao pionirska vrsta i čuvar zemljišta na starim, visokim planinskim terenima. Kao "armatura" snežnih masa služi kao zaštita od lavina (zaštitne šume). Drvo sa crvenkastosmeđom srčevinom i žućkastom beljikom, tvrdo i teško pogodno je za rezbarstvo i 3

11 gorivo (na planinskim pašnjacima). Iz četina se dobija etarsko ulje, koje se koristi u kozmetičkoj industriji. Krivulj je korišćen u protiverozionim radovima i hortikulturi (Jovanović, 1992) Opšte karakteristike etarskog ulja Etarska ulja predstavljaju specifične, najčešće tečne produkte biljnih tkiva. To su više ili manje složene smeše isparljivih monoterpena, seskiviterpena i fenilpropanska jedinjenja (Kovačević, 2004). Etarska ulja su uglavnom lako pokretljive, mirisne tečnosti; pojedina su na sobnoj temperaturi viskozna ili čvrste konzistencije. Glavni sastojci etarskih ulja su monoterpeni, seskviterpeni i u manjoj meri derivati fenilpropana. To su različiti ugljovodonici (zasićeni ili nezasićeni), alkoholi, fenoli, estri, aldehidi, ketoni, epoksidi ili karboksilne kiseline. Etarska ulja su smeše oko sastojaka. Ovi sastojci su, na osnovu koncentracije u etarskom ulju, podeljeni na: glavne (20-95%), sporedne (1-20%) i zastupljene u tragovima (ispod 1%). Etarska ulja su uglavnom produkti kopnenih biljaka (Embryophyta). Biljke koje sadrže etarska ulja nazivaju se aromatičnim biljkama. Ove biljke su raspoređene u preko pedeset familija, a najpoznatije su aromatične biljke familija Pinaceae, Cupressaceae, Lauraceae, Zingiberaceae, Myrtaceae, Rutaceae, Lamiaceae, Apiaceae i Asteraceae. Etarska ulja su lokalizovana u različitim delovima biljaka (korenu, rizomu, stablu, kori, semenu, listovima, cvetovima i plodovima). Interensantno je da za jednu istu vrstu sastav etarskih ulja varijabilan za različite organe, što zavisi od uslova sredine. Prinosi etarskih ulja se obično kreću između 0.2 i 2.0%, mada postoje znatna odstupanja. U zavisnosti od sadržaja etarskog ulja koji može da varira (prinos izuzetno cenjenog ružinog ulja često ne prelazi 0.03%, dok prinos nekih drugih ulja može dostizati i do 20%, npr. etarsko ulje karanfilića) biljke su podeljene u red bogatih ili siromašnih uljem (Gašić, 1985). Ove mirisne tečnosti nastaju u biljkama aktivnošću endogenih i egzogenih sekretornih tkiva, koja se mogu javiti u obliku pojedinačnih ćelija u parenhimskim tkivima, žlezdanog epitela šupljina ili kanala. Mada sekretorne ćelije nekada mogu biti organizovane i u specijalne strukture, žlezde i žlezdane dlake. 4

12 Biološka funkcija etarskih ulja povezana je sa atraktantnim delovanjem na insekte, čime je obezbeđeno prenošenje polena i oprašivanje biljaka. Sa druge strane, veoma je značajna i uloga etarskih ulja u zaštiti biljaka od napada insekata i životinja, herbivora. Takođe, gotovo sva ulja više ili manje intenzivno sprečavaju razvoj mikroorganizama, i tako suzbijaju širenje infekcija na biljkama u kojima nastaju. Interesantni su i podaci o specifičnim efektima ulja jedne biljke, koje prelazi u podlogu i inhibira klijanje semena drugih biljaka (alelopatija). Neka etarska ulja sprečavaju klijanje sopstvenih semena i obezbuđuju životni prostor svake individue. Stara je teorija, koja samo delimično može biti prihvaćena, da biljke sintezom i odavanjem ovih isparljivih produkata stvaraju specifičnu mikroklimu, koja ih štiti od prekomerne transpiracije u različitim nepovoljnim uslovima (Kovačević, 2004) Fizičke osobine Na sobnoj temperaturi, etarska ulja su najčešće tečnosti, ređe imaju viskoznu ili polučvrstu konzistenciju (Kovačević, 2004). Lako su pokretljiva, bezbojna, žuta ili žutozelena; pojedina su specifično obojena (npr. etarsko ulje cimeta i karanfilića smeđecrveno). Droge sa proazulenima daju destilacijom vodenom parom plavo ili zeleno obojena etarska ulja (npr. plava etarska ulja daju Matricariae flos, Absinthii herba i Millefolii herba). Miris etarskih ulja potiče od sastojaka sa kiseoničnim funkcionalnim grupama. On je intenzivan čak i kada su ovi sastojci zastupljeni u niskom procentu (etarsko ulje limuna) (Petrović et al., 2009). Etarska ulja su lipofilna, rastvaraju se u nepolarnim organskim rastvaračima, etanolu, mastima i masnim uljima. Generalno, etarska ulja se ne rastvaraju u vodi. U stvari, samo mali broj sastojaka ulja je rastvorljiv; ovakvi proizvodi nazivaju se aromatične vode. Kao tečnosti, etarska ulja su definisana nekim fizičkim konstantama. Relativna gustina ulja može biti manja ili veća od 1; ipak neuporedivo je manji broj etarskih ulja čija je relativna gustina veća od 1. Kao parametar kvaliteta, značajne su vrednosti indeksa refrakcije i ugla skretanja ravni polarizovane svetlosti. Kao specifična karakteristika definisana je i rastvorljivost etarskog ulja u etanolu određenog razblaženja. Specifičnost ove grupe biljnih proizvoda je da nemaju tačno definisanu temperaturu ključanja. Pošto su to smeše različitih jedinjenja, svako od njih isparava na svojoj temperaturi ključanja. Tako, etarska ulja frakciono ključaju u intervalu od C (Kovačević, 2004). 5

13 Hemijski sastav Etarska ulja su složene mešavine dve različite klase jedinjenja: terpena i fenilpropanskih derivata. U okviru terpenske frakcije, zastupljeni su isparljivi mono- i seskviterpeni. Monoterpeni se javljaju u obliku acikličnih (linearnih), mono- i bicikličnih, alifatičnih i aromatičnih struktura. Na osnovu uvedenih funkcionalnih grupa, sastojci ulja mogu biti ugljovodonici, alkoholi, aldehidi, ketoni, kiseline, estri, fenoli, etri, oksidi, peroksidi, epoksidi. U okviru frakcije seskviterpena, formirane su još raznovrsnije strukture osnovnog skeleta; zbog dužine lanaca C atoma veća je mogućnost različitih ciklizacija. I ova grupa terpena javlja se u obliku ugljovodonika, oksida, alkohola, ketona i estara. U etarskim uljima su aromatični, fenilpropanski sastojci (C6-C3) zastupljeni u manjim količinama. Postoje i izuzeci, kada glavninu ulja čine upravo ovakva jedinjenja. Najčešće su to aril- ili propenilfenoli (eugenol, anetol) i aldehidi (cimetni aldehid). Ovakva jedinjenja su uglavnom prisutna u etarskom ulju biljaka iz familija Apiaceae i Myrtaceae. Kao sastojci etarskih ulja sreću se i C6-C1 jedinjenja, kao što je vanilin i derivati antranilne kiseline. Tokom destilacije, iz biljne sirovine mogu predestilisati i različita alifatična jedinjenja manje molekulske mase (zasićeni i nezasićeni ugljovodonici, alkoholi, aldehidi, estri, laktoni) koji se rastvaraju u etarskom ulju i postaju njegov sastavni deo. Takođe, kod nekih droga koje su izložene fermentaciji ili torefakciji, na primer, male količine prisutnog etarskog ulja postaju obogaćene sumpornim i azotnim jedinjenjima koja nastaju tokom tih specifičnih procesa; time se formira specifična aroma ovakvih droga (seme kafe, kakaovca; Kovačević, 2004) Varijabilnost sadržaja i sastava etarskog ulja Kao što je slučaj i s drugim sekundarnim metabolitima biljaka, i produkcija etarskih ulja je genetski definisana. Samo do nekih granica, genetska kontrola je podložna uticajima endogenih i egzogenih faktora. Ne postoje opšta pravila, tako da neke biljne vrste u različitim klimatskim uslovima i različitim delovima sveta proizvode približne količine etarskog ulja, gotovo identičnog sastava. S druge strane, pojedinačne jedinke u okviru iste populacije 6

14 biljaka mogu sintetisati međusobno različita etarska ulja. Ovakva varijabilnost biljnog genoma, omogućava pojavu različitih hemijskih rasa (hemotipova biljaka), kao i mogućnost izdvajanja visokoproduktivnih linija, i njihovo vegetativno kloniranje. Najvažniji faktori koji mogu uticati na sastav etarskog ulja neke vrste (jedinke) su: genotip, fenofaza ontogenetskog razvoja, što je veoma značajno za definisanje optimalnog vremena prikupljanja biljnog materijala, ekološki faktori (faktori sredine), način obrade biljne sirovine, način izolacije etarskog ulja. Temperatura, vlažnost i aeracija zemljišta, mineralne soli u podlozi, nadmorska visina, dužina izloženosti svetlu i kvalitet svetlosti, vlažnost vazduha i vazdušna strujanja, mogu da utiču na promenljivost količine etarskog ulja u biljnom materijalu. Svaka obrada aromatične sirovine (sušenje, usitnjavanje, ekstrakcija) uslovljava delimičan gubitak etarskog ulja i promene njegovog sastava. Procesom industrijske ekstrakcije uvek se dobija oko 20% manje ulja nego u laboratorijskim uslovima (Kovačević, 2004) Upotreba i biološke aktivnosti etarskog ulja borova Prema Dervendzi (1992), etarsko ulje borova (Pini aetheroleum) najviše se koristi u narodnoj medicini za lečenje respiratornih infekcija praćenih kašljem, bronhitisom, bronhijalnom astom, efizemom, traheitisom, sinuzitisom, laringitisom, faringitisom i influencom. Pored toga, etarska ulja borova široko se koriste kao aditivi u prehrambenoj i industriji alkoholnih pića. U mnogim proizvodima namenjenim za čišćenje, ulja borova poznata su kao osvežavajuća i dezinfekciona sredstva. Takođe, ova ulja intenzivno se koriste u farmaceutskoj, kozmetičkoj i parfimerijskoj industriji. Na osnovu pregleda literaturnih podataka, možemo reći da etarsko ulje borova poseduje čitav niz bioloških aktivnosti: 7

15 antibakterijsku i antifungalnu (Toroglu, 2007; Kolayli et al., 2009; Politeo et al., 2011; Karapandzova et al., 2011; Šarac et al., 2014); akaricidnu (Macchioni et al., 2002); larvicidnu i repelentnu aktivnost protiv Diptera (Culicidae): Aedes albopictus (Koutsaviti et al., 2015), Aedes aegypti i Culex quinquefasciatus (Fayemiwo et al., 2014); herbicidnu aktivnost protiv Phalaris canariensis, Trifolium campestre i Sinapis arvesis (Amri et al., 2014). antiagregantnu (antitrombocitnu; Tognolini et al., 2006); antikancerogenu (Hoai et al., 2015); antioksidativnu (Ustun et al., 2012). 8

16 2. CILJEVI RADA Osnovni naučni ciljevi ovog istraživanja mogu se predstaviti u nekoliko teza: 1. Određivanje hemijskog sastava etarskog ulja četina poreklom iz jedne autohtone populacije P. mugo sa područja Kosova i Metohije (Šar-planina) 2. Poređenje dobijenih rezultata sa literaturnim podacima o hemijskom sastavu etarskog ulja P. mugo poreklom iz različitih organa biljke: četine, izdanci i šišarke 3. Određivanje varijabilnosti sastava etarskog ulja P. mugo 4. Upoznavanje sa biološkim aktivnostima etarskog ulja P. mugo 9

17 3. MATERIJAL I METODE 3.1. Biljni materijal Biljni materijal (sveže četine) P. mugo sakupljen je u jednoj autohtonoj populaciji na području Kosova i Metohije (Šar-planina, Ostrovica; tabela 3.1). Geografski položaj populacije određen je uz pomoć GPS uređaja (GPS Garmin etrex Vista C). Orografske karakteristike staništa, pre svega nadmorska visina i ekspozicija su preuzeti iz SRTM (Shuttle Radar Topography Mission) (Reuter et al., 2007) digitalnog elevacionog modela rezolucije 90 x 90 m (Farr et al., 2007) pomoću softvera ArcGIS 10 (ESRI, 2011) (tabela 3.1). Herbarski primerak je deponovan u Herbarijumu Departmana za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu ( Herbarijum Moesiacum Niš - HMN). U odabranoj populaciji krivulja izvršeno je sakupljanje četina sa većeg broja odraslih stabala. U ručnom frižideru materijal je sa mesta sakupljanja prenesen do zamrzivača (-20 C) na skladištenje do momenta upotrebe. Tabela 3.1. Geografski položaj i stanišne karakteristike odabrane populacije P. mugo. Takson Lokalitet Geografska širina (N) P. sylvestris Šar-planina (Ostrovica) 42 14'12.80" Geografska dužina (E) 20 55'13.53" Nadmorska visina (m a.s.l.) 1734 Ekspozicija jugozapad Geološka podloga serpentinit Datum sakupljanja Vaučer broj HMN 10

18 3.2. Izolacija etarskog ulja (hidro-destilacija) Iz 335 g svežih i iseckanih četina P. mugo destilovano je etarsko ulje u aparatu tipa Clavenger u toku 2.5 h. Ulje je ekstrahovano etrom, a etarski ekstrakt sušen anhidrovanim Mg2SO4 (European Pharmacopoeia, 1983). Posle odvajanja sredstva za sušenje filtracijom, etar je uklonjen destilacijom na rotacionom-vakuum uparivaču bez zagrevanja, a etarsko ulje čuvano u zatvorenim hromatografskim vijalama na 4 C do analize. Prinos etarskog ulja je izražen preko zapreminskih procenata (%) tj. w/w, obračunato u odnosu na 100 g biljnog materijala. 40 µl svakog ulja razblaženo je etrom do 1mL za dalje hromatografske analize GC-FID i GC-MS analiza etarskog ulja Hemijski sastav etarskog ulja određen je pomoću GC-FID (gasna hromatografija sa plameno jonizacionim detektorom) i GC-MS (gasna hromatografija-masena spektrometrija) tehnika analize. Uzorak etarskog ulja koji je rastvoren u etru sniman je u triplikatu na 7890/7000B gasnom hromatografu (Agilent Technologies, USA) sa Combi PAL autosemplerom i HP-5 MS kolonom (5% fenil metil siloksan, 30 m x 0.25 mm i.d. i 0.25 µm debljina filma) kuplovan sa plamenim jonizacionim detektorom 7890A (FID) i masenim detektorom 5977A (MS). Temperaturni program: izotermalno prvih 2.25 minuta 50 C, zatim linearni porast temperature (gradijent 4 C/min) od 50 do 290 C. Temperatura injektora 250 C, interfejsa 300 C; protok nosećeg gasa helijuma 1.0 ml/min. Injektovana zapremina ulja 1µL, split 40:1. Bekfleš 1.89 min, na 280 C, sa helijumom pod pritiskom od 50 psi. MS uslovi (EI): jonizacija -70 ev, opseg masa amu (3 skena u sekundi), vreme skenova 0.2 sekunde. GC-FID analiza je izvedena pod istim eksperimentalnim uslovima kao što je već navedeno za GC-MS analizu. Procentni sastav je preračunat na osnovu površine GC-FID pikova sa hromatograma snimljenih pod istim uslovima kao GC-MS, bez korekcionih faktora. 11

19 3.4. Identifikacija komponenti Komponente etarskog ulja identifikovane su pomoću AMDIS softvera (Automated Mass Spectral Deconvolution and Identification System, Ver. 2.1, DTRA/NIST, 2011) na osnovu lineranih retencionih indeksa (RI), koji su određeni na osnovu retencionih vremena standardne serije n-alkana (C8-C40), snimljene na istom aparatu i pod istim uslovima kao i uzorak ulja. RI su upoređivani sa literaturnim vrednostima (Adams, 2007 i NIST Chemistry WebBook). 12

20 4. REZULTATI I DISKUSIJA 4.1. Hemijski sastav etarskog ulja P. mugo Etarsko ulje četina Biljni materijal P. mugo prikupljen je na Šar-planini (Ostrovica) sredinom avgusta meseca godine (tabela 3.1). Iz svežih četina postupkom hidro-destilacije u aparatu po Clevenger-u izolovano je etarsko ulje svetlo žute boje sa prinosom od 0.30% (w/w). Kombinacijom GC-FID i GC-MS analize u etarskom ulju krivulja identifikovana je 71 komponenta čije su relativne koncentracije date u tabeli 4.1, a dobijeni hromatogram prikazan je na slici 4.1. U cilju poređenja dobijenih rezultata sa literaturnim podacima u tabeli 4.1. je, takođe, dat uporedni pregled pet studija sa sastavom etarskih ulja četina P. mugo, koja su izolovana postupkom hidro-destilacije kao i u ovom radu (Kubeczka i Schultze, 1987; Tsitsimpikou et al., 2001; Venditti et al., 2013; Ioannou et al., 2014; Hajdari et al., 2015). Etarsko ulje P. mugo, sa područja Šar-planine (ova studija), odlikuje dominacija monoterpena (75.7%) sa δ-3-karenom (21.3%) i α-pinenom (18.0%) kao glavnim komponentama. Sledeći najzastupljeniji monoterpeni, limonen + β-felandren, terpinolen i bornil-acetat, detektovani su u umerenim koncentracijama (7.6, 5.5 i 5.1%, respektivno). Sa druge strane, germakren D (5.6%) i (E)-kariofilen (5.0%) predstavljaju najznačajnije metabolite u okviru seskviterpenske frakcije koja čini 21.9% ulja. Manoil-oksid je jedina diterpenska komponenta detektovana u koncentraciji manjoj od 1%. Na ovaj način, prosečan hemijski profil glavnih terpenskih komponenti (preko 5%) u etarskom ulju P. mugo možemo predstaviti na sledeći način: δ-3-karen > α-pinen >> limonen + β-felandren > germakren D = terpinolen = bornil-acetat = (E)-kariofilen (>> označava razliku od %, > razliku od %, = razliku od %, prema Petrakis et al., 2001). 13

21 α-pinen δ-3-karen limonen + β-felandren terpinolen bornil-acetat (E)-kariofilen germakren D Slika 4.1. Hromatogram etarskog ulja četina P. mugo sa Šar-planine (Ostrovica). 14

22 R. br. Takson Poreklo biljnog materijala Referenca Tabela 4.1. Hemijski sastav etarskog ulja četina P. mugo izolovanog hidro-destilacijom. P. mugo Kosovo, Šarplanina, Ostrovica ova studija P. mugo subsp. mugo Kosovo, Šarplanina, različiti sublokaliteti a ) Hajdari et al. (2015) P. mugo subsp. mugo Kosovo, Prokletije, različiti sublokaliteti a ) Hajdari et al. (2015) P. mugo Velika Britanija, Botanička bašta Univerziteta u Kembridžu Ioannou et al. (2014) P. mugo var. rostrata Velika Britanija, Botanička bašta Univerziteta u Kembridžu Ioannou et al. (2014) Komponente Sadržaj (%) P. mugo var. pumilio Velika Britanija, Botanička bašta Univerziteta u Kembridžu Ioannou et al. (2014) P. mugo subsp. mugo Italija, Nacionalni park Majela Venditti et al. (2013) P. mugo Velika Britanija, Kraljevska Botanička bašta u Edinburgu Tsitsimpikou et al. (2001) P. mugo subsp. pumilio Komercijalni uzorak min maks min maks 1. (Z)-2-Penten-1-ol tr n-heksanal (E)-2-Heksen-1-al (Z)-3-Heksen-1-ol (Z)-2-Heksen-1-ol tr n-heksanol Triciklen α-tujen tr α-pinen tr α-fenhen Kamfen Tuja-2,4(10)-dien - tr 0.2 tr Sabinen β-pinen β-mircen α-felandren 0.4 tr tr 0.6 tr tr δ-3-karen α-terpinen tr p-cimen tr Limonen + β-felandren Kubeczka i Schultze (1987) 15

23 21. Silvestren (Z)-β-Ocimen tr tr tr (E)-β-Ocimen 0.5 tr γ-terpinen p-menta-2,4(8)-dien 0.1 tr tr tr tr Terpinolen Linalool 0.2 tr 0.3 tr tr α-pinen-oksid n-nonanal tr α-tujon endo-fenhol cis-p-ment-2-en-1-ol trans-pinokarvol - tr tr trans-p-ment-2-en-1-ol Kamfor tr tr Kamfen-hidrat tr cis-hrizantenol Izoborneol trans-pinokamfon tr Borneol tr p-menta-1,5-dien-8-ol Terpinen-4-ol 0.9 tr tr tr tr tr m-cimen-8-ol - tr 0.2 tr tr Kripton p-cimen-8-ol tr tr tr tr tr α-terpineol tr Metil-salicilat - tr tr tr tr cis-piperitol Mirtenol tr trans-piperitol trans-karveol Vinil-3-metil-anizol cis-karveol Citronelol Timol-metil-etar tr 0.2 tr tr tr Karvon tr Karen-2-on Piperiton Felandral

24 60. Pregeijeren B Linalil-acetat Bornil-acetat Izobornil-acetat p-cimen-7-ol Undekanon Karvakrol izo-dihidrokarveol-acetat Bicikloelemen δ-terpinil-acetat tr α-kubeben tr α-terpinil-acetat β-terpinil acetat Citronelil-acetat α-longipinen α-kopaen 0.1 tr 1.5 tr tr tr 76. β-burbonen 0.1 tr 0.2 tr β-kubeben tr β-elemen Geranil-acetat tr Longifolen - tr 0.5 tr tr Junipen tr (E)-Kariofilen β-kopaen Gvaja-6,9-diene Aromadendren tr 0.3 tr 0.1 tr cis-muurola-3,5-dien trans-muurola-3,5-dien α-humulen 0.8 tr cis-kadina-1(6),4-dien Seskvisabinen epi-(E)-Kariofilen (E)-β-Farnezen trans-kadina-1(6),4-dien cis-muurola-4(14),5-dien 0.2 tr 0.2 tr β-hamigran γ-gurjunen - tr tr tr tr γ-muurolen tr - tr Germakren D

25 99. β-selinen tr trans-muurola-4(14),5- dien tr Biciklogermakren γ-amorfen tr α-muurolen Germakren A δ-amorfen tr Bornil-izovalerat γ-kadinen Izobornil-izovalerat Kubebol δ-kadinen Zonaren trans-kadina-1,4-diene 0.1 tr tr tr α-kadinen tr tr Furopelargon A (E)-Nerolidol Germakren D-4-ol Spatulenol Kariofilen-oksid Humulen-oksid II β-oplopenon Heksadekan tr Juneol - tr tr tr tr ,10-di-epi-Kubenol tr tr 0.1 tr epi-Kubenol tr tr Kariofila-4(12),8(13)- dien-5-ol epi-α-kadinol tr 127. epi-α-muurolol tr 128. α-muurolol 0.1 tr 0.2 tr tr α-kadinol tr Hidroksi-9-epi-(E)- kariofilen Amorfa-4,9-dien-2-ol - tr tr tr tr Heptadekan Oplopanon Benzil-benzoat

26 135. Oktadekan Izopimara-9(11),15-dien Nonadekan Pimaradien Sandarakopimaradien Manoil-oksid 0.1 tr 0.2 tr tr epi-Manoil-oksid Abietatrien tr Abietadien - tr tr tr tr - tr Abieta-8(14),13(15)-dien tr tr Abienol Keto-manoil-oksid Sandarakopimarinal Okso-manoil-oksid Abieta-6,8(14)-dien-18- al Dehidroabietal Abietal ,13-Abietadien-18-ol Metil-dehidroabietat Dehidroabietol Abieta-8,13(15)-dien-18- al Ukupno Monoterpeni Seskviterpeni Diterpeni tr Ostalo tr detektovano u tragu (<0.1%), - nije detektovano a ) Hajdari et al. (2015) su istraživali sastav etarskog ulja P. mugo sa po tri raličita lokaliteta na području Šar-planine i Prokletija; u ovom radu su prikazane samo minimalne i maksimalne vrednosti sadržaja identifikovanih komponenti 19

27 Hemijski sastav etarskog ulja izolovanog hidro-destilacijom iz četina krivulja ispitivao je veliki broj autora i u većini studija je pokazana dominacija α-pinena i δ-3-karena kao i u ovom radu (tabela 4.1, slika 4.2). Sa druge strane, poznato je da u etarskom ulju srodne vrste, P. uncinata, koja pripada P. mugo kompleksu (Hamernik i Musil, 2007) dominiraju bornil-acetat (30.2%) i α-pinen (12.2%), a u ulju P. uliginosa (bor tresavskih močvara koji ima veoma kontraverzan taksonomski status) α-pinen (8.1%), bornil-acetat (7.9%) i δ-3-karen (6.9%) (Bonikowski et al., 2015). Naime, prema mnogim autorima, bor tresavskih močvara je hibrid između P. mugo i P. uncinata: hibrid na nivou vrste (Holubičková, 1965) ili podvrste (Christensen, 1987a; 1987b; 1987c); ili hibrid između P. mugo i P. sylvestris (Staszkiewicz i Tyszkiewicz, 1969). Iako se navedeni taksoni P. mugo kompleksa razlikuju po svom fenotipu, geografskoj distribuciji i ekologiji (Hamernik i Musil, 2007), prethodna istraživanja na osnovu RAPD (Random Amplified Polymorphic DNA) markera, molekularne citogenetike i protočne citometrije ukazala su na konzervativnu organizaciju genoma i odsustvo genetičke diferencijacije između njih (Monteleone et al., 2006; Bogunić et al., 2011). Ipak, poređenjem dominantnih komponenti ulja P. mugo, P. uncinata i P. uliginosa, možemo zaključiti da se svaki takson odlikuje posebnim hemotipom, kao i da se terpenski profil P. uliginosa nalazi između P. mugo i P. uncinata, što ide u prilog hipotezi da je reč o taksonu hibridnog porekla između ove dve bliske Pinus vrste. Pored sastava etarskih ulja taksona P. mugo kompleksa dobijenih hidro-destilacijim, Celiński et al. (2015) objavili su sastav terpena u četinama P. mugo, P. unicanata i P. uliginosa na osnovu izolacije HS-SPME (headspace solid-phase microextraction). Autori su potvrdili da se isparljive komponente četina mogu koristiti kao pouzdani taksonomski markeri u identifikaciji ovih srodnih taksona. Utvrđeno je da su α-pinen (20.0%) i δ-3-karen (18.1%) glavne isparljive komponente u četinama P. mugo, δ-3-karen (21.5%) i α-pinen (16.1%) u četinama P. uliginosa, a α-pinen (28.4%) i bornil-acetat (10.8%) u četinama P. uncinata. Dosadašnja istraživanja sastava etarskog ulja P. sylvestris (vrsta koja se smatra najbližom P. mugo kompleksu) ukazala su, generalno, na dominaciju α-pinena i mogu se podeliti u dva hemotipa (grupe): hemotip bez ili sa niskom koncentracijom δ-3-karena i hemotip sa visokom koncetracijom δ-3-karena (Thoss et al., 2007). Prema tome, drugi opisani hemotip P. sylvestris odlikuje dominacija istih komponenti kao i P. mugo, što takođe 20

28 može da ukazuje na određeni stepen filogenetske sličnosti između ove dve vrste Dyploxlon borova. Iako je u većini dosadašnjih studija pokazana dominacija α-pinena i δ-3-karena u četinama krivulja (tabela 4.1.), Ioannou et al. (2014) su objavili bornil-acetat i α-pinen kao glavne komponente ulja P. mugo var. rostrata. Međutim, prema "The Plant List" (2013), P. mugo var. rostrata je zapravo sinonim vrste P. uncinata, što bi se na osnovu dominantnih komponenti ulja, takođe, moglo pretpostaviti. Ipak, veoma neobičan terpenski profil objavljen je za P. mugo subsp. mugo iz Nacionalnog parka Majela u Italiji (Venditti et al., 2013), u kome su bornil-acetat i terpineol glavne monoterpenske komponente ulja, dok su α- pinen i δ-3-karen detektovani u koncentraciji manjoj od 1%. Ovo etarsko ulje se, takođe, odlikuje neuobičajeno visokom količinom diterpena i to abietanskih derivata koji čine čak 25.8% ulja. Ovako visoka koncentracija diterpenskih jedinjenja nije utvrđena u nijednom dosadašnjem istraživanju P. mugo. Prema Venditti et al. (2013), prisustvo više aldehidnih diterpena kao što su abieta-6,8(14)-dien-18-al (8.7%), dehidroabietal (4.3%), abietal (0.8%) i abieta-8,13(15)-dien-18-al (0.7%) u četinama P. mugo ima i taksonomski značaj, s obzirom da su aldehidni diterpeni detektovani isključivo kod Pinus vrsta (npr. P. contorta, P. elliotti, P. hunneywelli, P. ponderosa, P. rhaetica), a odsustvuju kod ostalih rodova familije Pinaceae (Lambert et al., 2007). U svakom slučaju, u potpunosti drugačiji terpenski profil P. mugo subsp. mugo sa Apeninskog poluostrva u odnosu na balkanski, može se objasniti i veoma dugom izolacijom populacija krivulja iz ova dva evropska refugijuma. 21

29 Slika 4.2. Varijabilnost dominantnih terpena (>5%) u etarskom ulju četina P. mugo. 22

30 Etarsko ulje izdanaka Prema našim istraživanjima u literaturi postoji samo jedan rad u kome je ispitavan hemijski sastav etarskog ulja izolovanog hidro-destilacijom iz izdanaka P. mugo - populacije sa Šar-planine i Prokletija (tabela 4.2, slika 4.3). U populacijama sa oba planinska masiva utvrđena je prosečna dominacija monoterpena (83.4 i 79.6%, resp.) sa δ-3-karenom (31.7 i 34.9%, resp.) i limonenom + β-felandrenom (18.3 i 19.5%, resp.) kao glavnim komponentama. U okviru monoterpenske frakcije, u populacijama sa Šar-planine, sledeće najzastupljenije komponente su β-pinen (11.8%) i α-pinen (8.8%), dok je u populacijama sa Prokletija samo α-pinen utvrđen u umerenoj (6.6%), a β-pinen je detektvan u niskoj koncentraciji (2.8%). Seskviterpenska frakcija je zastupljena sa svega 13.2 i 15.8%, resp., sa (E)-kariofilenom kao glavnim metabolitom (6.4 i 7.2%, resp.). Dve diterpenske komponente, manoil-oksid i 3-okso-manoil-oksid, detektovane su u većini populacija samo u tragovima (Hajdari et al., 2015) Etarsko ulje četina i izdanaka Hemijski sastav etarskog ulja izolovanog iz zajedno samlevenih četina i izdanaka P. mugo ispitivan je manje u odnosu na ulja koja su dobijena isključivo iz četina (tabela 4.2, slika 4.3). Bojović et al. (2016) su publikovali sastav etarskog ulja dobijenog hidrodestilacijom iz četina i izdanaka četiri populacije P. mugo sa područja Julijskih Alpa. Dominantnu grupu jedinjenja predstavljaju monoterpeni (79.7%), a glavne komponente su δ- 3-karen (20.7%), β-felandren (16.4%) i α-pinen (15.0%). Za ovakav rezultat možemo reći da je u potpunosti i očekivan, ako uzmemo u obzir da su dominantne komponente etarskog ulja četina α-pinen i δ-3-karen, a ulja izdanaka δ-3-karen i limonen + β-felandren (tabele 4.1 i 4.2). Sledeći najzastupljeniji monoterpeni, β-mircen i β-pinen, detektovani su u umerenim koncentracijama (7.8 i 5.8%, resp.). (E)-Kariofilen (5.3%) je najzastupljeniji metabolit u okviru seskviterpenske frakcije koja čini 19.0% ulja. Manoil-oksid i 3-okso-manoil-oksid su jedine identifikovane diterpenske komponente prisutne u koncentraciji manjoj od 1%. Sa druge strane, Stevanovic et al. (2005) su objavili sastav ulja izolovanog destilacijom vodenom parom iz četina i izdanaka P. mugo sa Šar-planine (Ostrovica). Utvrđeno je da su δ-3-karen (23.9%), α-pinen (17.9%) i limonen + β-felandren (11.1%) glavne komponente ulja, a pored njih samo je još β-pinen detektovan u koncentraciji većoj od 23

31 5%. Iako je u pitanju druga tehnika izolacije etarskog ulja (destilacija vodenom parom), kao i činjenica da je da je u ovom radu analiziran materijal sa područja Balkanskog poluostrva (Šar-planina), možemo primetiti sličnost u hemijskom sastavu sa uljem koje je izolovano metodom hidro-destilacije iz četina i izdanaka populacija krivulja sa Julijskih Alpa (Hajdari et al., 2015; Bojović et al., 2016) Etarsko ulje šišarki Hajdari et al. (2015) su, takođe, objavili hemijski sastav etarskog ulja šišarki P. mugo u populacijama sa Šar-planine i Prokletija (tabela 4.2, slika 4.3). Monoterpeni predstavljaju glavnu terpensku klasu jedinjenja u populacijama sa oba planinska masiva (prosečni sadržaj 40.3 i 44.8%, resp.), zatim slede seskviterpeni (31.2 i 39.8%, resp.), dok su diterpeni utvrđeni u niskoj koncentraciji (0.9 i 1.9%, resp.). Dominantne komponente ulja, na oba planinska masiva, su δ-3-karen (15.8 i 23.4%, resp.) i (E)-kariofilen (16.7 i 21.8%, resp.). Sledeći najzastupljeniji metaboliti u ulju šišarki populacija sa Šar-planine su β-pinen (6.3%) i α-pinen (4.2%), a u ulju populacija sa Prokletija α-pinen (5.1%) i germakren D (6.9%). Primenom hijerarhijske klaster analize - HCA (hierarchical cluster analysis), Hajdari et al. (2015) ukazuju na jasno izdvajanje tri grupe P. mugo ulja koje odgovaraju sastavu tri biljna organa iz kojih su ulja izolovana: prva grupa uključila je ulja iz izdanaka, druga grupa ulja četina i treća ulja šišarki. HCA je, takođe, ukazala na sličniji sastav ulja četina i šišarki u odnosu na ulja izdanaka. Analiza glavnih komponenti - PCA (principal component analysis) potvrdila je grupisanje P. mugo ulja u odnosu na biljni organ iz kojeg su izolovana. Na grupisanje ulja iz četina uticao je veći sadržaj kamfena (3.0%), α-tujena (1.0%), biciklogermakrena (2.7%), bornil-acetata (5.3%), δ-kadinena (2.5), γ-kadinena (1.0%) i germakrena D (6.5%) u odnosu na preostale dve grupe. Ulja izdanaka odlikuje veći sadržaj δ- 3-karena (33.3%), sabinena (1.4%), limonena + β-felandrena (18.9%) i β-pinena (7.3%), dok ulja šišarki imaju veći sadržaj β-kariofilena (18.7%), aromadendrena (1.5%) i linaloola (1.1%), a manji sadržaj α-pinena (4.6%). Ovako velike razlike u hemijskom sastavu etarskog ulja iz različitih biljnih organa su i očekivane, s obzirom da se različiti organi odlikuju potpuno drugačijom ekspresijom gena koja je prilagođena funkciji datog ograna. 24

32 Slika 4.3. Varijabilnost dominantnih terpena (>5%) u etarskom ulju P. mugo poreklom iz različitih delova biljke (četine i izdanci; izdanci; šišarke). 25

33 Tabela Hemijski sastav etarskog ulja P. mugo poreklom iz različitih delova biljke (četine i izdanci; izdanci; šišarke). Takson P. mugo P. mugo P. mugo subsp. P. mugo subsp. P. mugo. subsp. P. mugo subsp. mugo mugo mugo mugo Poreklo biljnog Kosovo, Šarplanina (Ostrovica) planina a Kosovo, Prokletije Kosovo, Šar- Julijski Alpi materijala ) Kosovo, Šarplanina ) ) Kosovo, Prokletije a ) Organ Četine i izdanci Četine i izdanci Izdanci Izdanci Šišarke Šišarke Način izolacije Hidrodestilacija vodenom parom Destilacija Hidro-destilacija Hidro-destilacija Hidro-destilacija Hidro-destilacija Referenca Bojović et al. Stevanovic et al. (2016) (2005) Hajdari et al. (2015) Hajdari et al. (2015) Hajdari et al. (2015) Hajdari et al. (2015) R.br. Komponente Sadržaj (%) min maks min maks min maks min maks 1. Triciklen tr 0.2 tr 0.2 tr tr tr tr 2. α-tujen tr 0.2 tr 0.2 tr α-pinen Kamfen Tuja-2,4(10)-dien Sabinen β-pinen β-mircen α-felandren tr 0.2 tr tr 10. δ-3-karen α-terpinen tr 0.2 tr tr 12. p-cimen Limonen + β- Felandren (E)-β-Ocimen tr tr tr tr tr 0.6 tr 0.2 tr γ-terpinen p-menta-2,4(8)-dien tr tr tr 0.2 tr tr tr tr 17. Terpinolen Linalool tr 0.2 tr tr tr 3.6 tr tr 19. cis-p-ment-2-en-1-ol tr trans-pinokarveol - - tr tr 0.3 tr trans-p-ment-2-en-1-ol tr Kamfor tr tr tr 0.5 tr tr 23. Dekan-2-on

34 24. Borneol tr Terpinen-4-ol tr tr tr m-cimen-8-ol tr 0.3 tr tr tr Kripton p-cimen-8-ol tr tr tr α-terpineol tr tr tr tr 0.8 tr tr 30. Metil-salicilat - - tr 0.3 tr 0.2 tr 0.2 tr tr 31. Mirtenol tr Timol-metil-etar tr 0.2 tr 1.1 tr tr 33. Kumin-aldehid Linalil-acetat tr 0.2 tr tr tr 1.2 tr (E)-2-Decenal Bornil-acetat Undekanon tr p-vinilgvajakol Piperitenon α-terpinil-acetat β-terpinil-acetat - - tr tr tr tr tr tr tr tr 42. Citronelil-acetat tr α-kopaen tr 0.4 tr tr tr 0.2 tr tr 44. β-burbonen - - tr tr tr tr tr 45. β-elemen Longifolen - - tr 0.4 tr tr tr 2.8 tr tr 47. (E)-Kariofilen β-kopaen tr tr tr tr tr 1.1 tr tr 49. Aromadendren - - tr 1.2 tr 0.6 tr 3.3 tr α-humulen tr 1.8 tr trans-kadina-1(6),4- dien cis-muurola-4(14),5- dien - - tr tr tr tr tr 0.2 tr tr 53. β-hamigren - - tr tr γ-gurjunen - - tr tr tr tr tr tr tr tr 55. γ-muurolen tr tr tr 0.6 tr 1.1 tr Germakren D tr β-selinen tr - tr 0.2 tr tr tr tr tr tr 58. Biciklogermakren tr 0.5 tr γ-amorfen - - tr tr tr 0.2 tr 0.4 tr α-muurolen tr 0.2 tr tr tr 0.3 tr

35 61. γ-kadinen tr 0.6 tr δ-kadinen tr trans-kadina-1,4-dien - - tr tr tr tr tr 0.5 tr α-kadinen tr - tr tr tr tr (E)-Nerolidol - - tr 0.2 tr 0.2 tr 0.4 tr tr 66. Germakren D-4-ol Spatulenol tr 0.2 tr 0.3 tr Kariofilen-oksid Juneol - - tr tr tr tr epi-Kubenol - - tr tr tr tr tr tr tr tr 71. epi-α-kadinol tr epi-α-murrolol α-murrolol tr α-kadinol Amorfa-4,9-dien-2-ol - - tr tr tr tr Heksadekanal tr Manoil-oksid tr tr tr 0.2 tr Okso-manoil-oksid tr Abietadien - - tr tr tr Ukupno Monoterpeni Seskviterpeni Diterpeni Ostalo tr detektovano u tragu (<0.1%), - nije detektovano a ) Hajdari et al. (2015) su istraživali sastav etarskog ulja P. mugo sa po tri raličita lokaliteta na području Šar-planine i Prokletija; u ovom radu su prikazane samo minimalne i maksimalne vrednosti sadržaja identifikovanih komponenti 28

36 Sa druge strane, utvrđeno je da razlike između ispitivanih populacija P. mugo (tri populacije sa Šar-planine i tri populacije sa Prokletija) nisu toliko velike, kao razlike između organa (Hajdari et al., 2015). S obzirom na izolovanost i udaljenost (oko 100 km) ispitivanih planina, autori su očekivali postojanje dve distinktne grupe (Šar-planina i Prokletije) na osnovu sastava etarskih ulja iz četina, izdanaka i/ili šišarki. Multivarijantne statističke analize nisu podržale ovu hipotezu, s obzirom da su se neki uzorci sa Šar-planine i Prokletija grupisali zajedno. Odsustvo diferencijacije između ispitivanih populacija P. mugo može se objasniti činjenicom da je ova vrsta imala znatno širu i kontinuiranu distribuciju na ovim prostorima u prošlosti. Naime, sadašnji areal P. mugo predstavlja samo ostatak nekadašnjeg većeg areala koji je značajno redukovan tokom ledenih doba u Pleistocenu. S obzirom da su populacije sa Šar-planine i Prokletija verovatno ostaci jedne veće, stare populacije do čijeg je razdvajanja došlo u skorijoj prošlosti, odsustvo njihove trenutne diferencijacije (na osnovu terpenskih markera) donekle je i očekivano. Pored toga, poznato je da se četinarske vrste, generalno, odlikuju niskim stepenom genetičke diferencijacije populacija usled efektivnog protoka gena putem rasejavanja polena i semena (Hamrick et al., 1979). 29

ПРЕДАВАЊЕ ЕКОКЛИМАТОЛОГИЈА

ПРЕДАВАЊЕ ЕКОКЛИМАТОЛОГИЈА ПРЕДАВАЊА ИЗ ЕКОКЛИМАТОЛОГИЈЕ ИСПАРАВАЊЕ Проф. др Бранислав Драшковић Испаравање је једна од основних компоненти водног и топлотног биланса активне површине са које се врши испаравање У природним условима

Више

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU Varijabilnost terpena u prirodnim populacijama Pinus nigra Arnold:

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU Varijabilnost terpena u prirodnim populacijama Pinus nigra Arnold: UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU Varijabilnost terpena u prirodnim populacijama Pinus nigra Arnold: uticaj ekoloških parametara i načina izolacije MASTER

Више

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU Obrazac varijabilnosti i diferencijacijа prirodnih populacija Pinu

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU Obrazac varijabilnosti i diferencijacijа prirodnih populacija Pinu UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU Obrazac varijabilnosti i diferencijacijа prirodnih populacija Pinus mugo srednje Evrope i Balkanskog poluostrva u odnosu

Више

Pravilnik referntni uslovi avgust

Pravilnik referntni uslovi avgust 30/10), На основу члана 7. став 5. Закона о водама ( Службени гласник РС, број Министар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде доноси ПРАВИЛНИК О ОДРЕЂИВАЊУ РЕФЕРЕНТНИХ УСЛОВА ЗА ТИПОВЕ ПОВРШИНСКИХ

Више

Slide 1

Slide 1 EKOLOGIJA Ekologija proučava odnose između živih organizama (biljaka i životinja) i životnih zajednica prema uslovima spoljašnje sredine, kao i uzajamne odnose živih bića oikos grč. dom, stanište logos

Више

Microsoft PowerPoint - gaf nis kartiranje rizika od poplava.ppt

Microsoft PowerPoint - gaf  nis kartiranje rizika od poplava.ppt Дипломски рад + рад на пракси у ЈВП Србијаводе Ниш = основа за Мастер рад Тема: Картирање ризика од поплава Студент : Јелица Ђурђановић МРГ 28/2009 Скуп студената хидротехнике Београд, 16. 12. 2011.год.

Више

Kvadrupolni maseni analizator, princip i primena u kvali/kvanti hromatografiji

Kvadrupolni maseni analizator, princip i primena u kvali/kvanti hromatografiji Kvadrupolni maseni analizator, princip i primena u kvali/kvanti hromatografiji doc dr Nenad Vuković, Institut za hemiju, Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu JONIZACIJA ELEKTRONSKIM UDAROM Joni u

Више

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО- МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА БИОЛОГИЈУ И ЕКОЛОГИЈУ Невена Ђорђевић Хемијски састав и антимикробна активност етарског

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО- МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА БИОЛОГИЈУ И ЕКОЛОГИЈУ Невена Ђорђевић Хемијски састав и антимикробна активност етарског УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО- МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА БИОЛОГИЈУ И ЕКОЛОГИЈУ Невена Ђорђевић Хемијски састав и антимикробна активност етарског уља Оtanthus maritimus Мастер рад Ментор: др Зорица

Више

Prilog 3 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za oplemenjivače zemljišta

Prilog 3 - Kriterijumi za dodelu Eko znaka za oplemenjivače zemljišta Прилог 3 КРИТЕРИЈУМИ ЗА ДОДЕЛУ ЕКО ЗНАКА ЗА ОПЛЕМЕЊИВАЧЕ ЗЕМЉИШТА Критеријуми за доделу Еко знака за оплемењиваче земљишта имају за циљ: 1) употребу обновљивих материјала и/или рециклажу органских материја

Више

Agrostemin

Agrostemin AGROSTEMIN Bioregulator Bioaktuator Agrostemin Prirodni preparat kojim se utiče na regulaciju rasta kulturnih gajenih biljaka u metaboličkim procesima na bazi alelopatsko-hemijskog dejstva radi povećanja

Више

Slide 1

Slide 1 Utjecaj ciljane gnojidbe na povećanje randmana i kvalitativna svojstva maslinovog ulja. 4. FESTIVAL MASLINA Zagreb, 23.-24. veljače 2019. Autorica: mr.sc. Sanja Biškup MINERALNA GNOJIVA nastaju od prirodnih

Више

Weishaupt monarch (WM) serija

Weishaupt monarch (WM) serija Gorionici - uštede energije primenom O2 i frekventne regulacije Emisije štetnih materija u produktima sagorevanja Budva, 23.09.2016. Gorionici Uštede energije O 2 regulacija ušteda minimum 2% goriva vraćanje

Више

Министарство просвете, науке и технолошког развоја ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ 22. април године ТЕСТ ЗА 8. РАЗРЕД Шифра ученика Српско хемијско

Министарство просвете, науке и технолошког развоја ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ 22. април године ТЕСТ ЗА 8. РАЗРЕД Шифра ученика Српско хемијско Министарство просвете, науке и технолошког развоја ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ 22. април 2018. године ТЕСТ ЗА 8. РАЗРЕД Шифра ученика Српско хемијско друштво (три слова и три броја) УПИШИ Х ПОРЕД НАВЕДЕНЕ

Више

ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНО - ПРЕХРАМБЕНА ШКОЛА ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНО-ПРЕХРАМБЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА Ћирила и Методија 1, Прокупље,

ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНО - ПРЕХРАМБЕНА ШКОЛА ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНО-ПРЕХРАМБЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА Ћирила и Методија 1, Прокупље, ПОЉОПРИВРЕДНО-ПРЕХРАМБЕНА ШКОЛА ПРОГРАМ НAСТАВЕ ( ЕСПБ) Одсек: Прехрамбена технологија, Сточарство; Година студија: III; Семестар: V; Фонд часова: 2+1; Школска година: 201/201 Недеља 1. 04.1 1 18.1 Редни

Више

IPPC zahtev[1] [Compatibility Mode]

IPPC zahtev[1] [Compatibility Mode] ПРИМЕНА IPPC ДИРЕКТИВЕ У СРБИЈИ ЗАХТЕВ ЗА ИЗДАВАЊЕ ИНТЕГРИСАНЕ ДОЗВОЛЕ qзакон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине (Сл. Гласник РС, број 135/2004) Уређује услове и поступак издавања

Више

Regionalno_test_VIII_2013_hemija

Regionalno_test_VIII_2013_hemija РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО РЕГИОНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ (7. април 2013. године) ТЕСТ ЗНАЊА ЗА VIII РАЗРЕД Шифра ученика: Пажљиво прочитај

Више

GENETSKI TREND PRINOSA MLEKA I MLEČNE MASTI U PROGENOM TESTU BIKOVA ZA VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE

GENETSKI TREND PRINOSA MLEKA I MLEČNE MASTI U PROGENOM TESTU BIKOVA ZA VEŠTAČKO OSEMENJAVANJE IV SEMINAR ODGAJIVAČKIH ORGANIZACIJA U STOČARSTVU REPUBLIKE SRBIJE HOTEL ĐERDAP TURIST 01.- 04. April 2018. Procena oplemenjivačkih vrednosti u stočarstvu ES( G) h 2 i L r IH Prof. dr Snežana Trivunović,

Више

Primena instrumentalnih metoda na analizu uzoraka vode Zoran Simi ć, master inženjer tehnologije Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beograd

Primena instrumentalnih metoda na analizu uzoraka vode Zoran Simi ć, master inženjer tehnologije Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beograd Primena instrumentalnih metoda na analizu uzoraka vode Zoran Simi ć, master inženjer tehnologije Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 1 Uredba o granicnim vrednostima emisije

Више

505

505 505. На основу члана 11 став 3 Закона о заштити ваздуха ( Службени лист ЦГ", број 25/10), Влада Црне Горе на сједници од 8.јула 2010. године, донијела је УРЕДБУ О УСПОСТАВЉАЊУ МРЕЖЕ МЈЕРНИХ МЈЕСТА ЗА ПРАЋЕЊЕ

Више

Slide 1

Slide 1 Gymnospermae I Milan Gavrilović Katedra za morfologiju i sistematiku biljaka Univerzitet u Beogradu Biološki fakultet GYMNOSPERMAE - GOLOSEMENICE Cikasi (Cycadophyta) Ginko (Ginkgophyta) Četinari (Pinophyta,

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation Prečišćavanje otpadnih gasova Pregled SISTEMI ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH GASOVA SISTEMI ZA UKLANJANJE ČESTICA SISTEMI ZA UKLANJANJE GASOVITIH POLUTANATA 10 Emisija u svetu (Mt/god) CO VOCs SOx NOx ČESTICE

Више

Microsoft PowerPoint - NDVI_atsr_25dec_18_Misko.pptx

Microsoft PowerPoint - NDVI_atsr_25dec_18_Misko.pptx Примена оптималног количника вегетационог индекса у анализи вегетације (Normalized Difference Vegetation Index NDVI) Проф. др Мишко М. Милановић Универзитет у Београду, Географски факултет Одсек за геопросторне

Више

Microsoft Word - Test 2009 I.doc

Microsoft Word - Test 2009 I.doc Ime i prezime (ŠTAMPANIM SLOVIMA!!!) jedinstveni matični broj građana (prepisati iz lične karte) broj prijave Test za prijemni ispit iz hemije 1. Hemijska promena je: a) rastvaranje NaCl b) sublimacija

Више

Правилник o допунама Правилника о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија Члан 1. У Правилнику о ограничењима и

Правилник o допунама Правилника о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија Члан 1. У Правилнику о ограничењима и Правилник o допунама Правилника о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија Члан 1. У Правилнику о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења

Више

На основу члана 22. став 1. и члана 24. став 2. Закона о признавању новостворених, одобравању увођења у производњу страних и заштити сорти пољопривред

На основу члана 22. став 1. и члана 24. став 2. Закона о признавању новостворених, одобравању увођења у производњу страних и заштити сорти пољопривред На основу члана 22. став 1. и члана 24. став 2. Закона о признавању новостворених, одобравању увођења у производњу страних и заштити сорти пољопривредног и шумског биља ( Службени лист СФРЈ, бр 38/80),

Више

Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Departman za hemiju Hemijska analiza isparljivih komponenti biljne vrste Anthriscus cerefolium L. -Ma

Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Departman za hemiju Hemijska analiza isparljivih komponenti biljne vrste Anthriscus cerefolium L. -Ma Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultet Departman za hemiju Hemijska analiza isparljivih komponenti biljne vrste Anthriscus cerefolium L. -Master rad- Mentor Prof.dr Goran Petrović Student Milan

Више

PowerPoint-Präsentation

PowerPoint-Präsentation 3 Predavanje 3 Mart 2017. FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU Predavanje 3. 1 Prof. dr Milan Đ. Blagojević 3 Faze razvoja požara, razvoj u zatvorenom prostoru Mart 2017. FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU Predavanje

Више

Raspored polaganja ispita 2019

Raspored polaganja ispita 2019 TЕРМИНИ ИСПИТA ЗА ШКОЛСКУ 2018/2019. годину ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ БИОЛОГИЈЕ И ЕКОЛОГИЈЕ (* предмети по старом студијском програму) I ГОДИНА ЈУНСКИ 17.06. 12.07.2019. АВГУСТОВСКИ 26.08. СЕПТЕМБАРСКИ

Више

Прилог 7. Граничне вредности концентрације опасних компоненти у отпаду на основу којих се одређују карактеристике отпада (својства отпада која га кара

Прилог 7. Граничне вредности концентрације опасних компоненти у отпаду на основу којих се одређују карактеристике отпада (својства отпада која га кара Прилог 7. Граничне вредности концентрације опасних компоненти у отпаду на основу којих се одређују карактеристике отпада (својства отпада која га карактеришу као опасан отпад) H1 Експлозиван : Отпад класификован

Више

Правилник o производима сличним чоколади, крем производима и бомбонским производима Члан 1. Овим правилником ближе се прописују услови у погледу квали

Правилник o производима сличним чоколади, крем производима и бомбонским производима Члан 1. Овим правилником ближе се прописују услови у погледу квали Правилник o производима сличним чоколади, крем производима и бомбонским производима Члан 1. Овим правилником ближе се прописују услови у погледу квалитета производа који су слични чоколади, крем производа

Више

untitled

untitled С А Д Р Ж А Ј Предговор...1 I II ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ДЕФИНИЦИЈЕ...3 1. Предмет и метод термодинамике... 3 2. Термодинамички систем... 4 3. Величине (параметри) стања... 6 3.1. Специфична запремина и густина...

Више

Slide 1

Slide 1 Magnoliophyta Milan Gavrilović Katedra za morfologiju i sistematiku biljaka Univerzitet u Beogradu Biološki fakultet Nymphaea alba L. (Nymphaeaceae) Cvetovi su beli, krupni, ugledni, 10 20 cm u prečniku.

Више

OKFH2-10

OKFH2-10 KOLOIDI DISPERZNI SISTEMI Disperzni sistemi sistemi u kojima je jedna ili više supstancija (disperzna faza) u većoj ili manjoj meri usitnjena i ravnomerno raspoređena u okružujućoj sredini (disperzno sredstvo).

Више

Crni Luk,Šargarepa,Krompir

Crni Luk,Šargarepa,Krompir Crni Luk Crni Luk poreklo Zeljasta dvogodišnja biljka poreklom iz južne Azije. Spada među najotpornije i najstarije vrste baštenskog povrća. Ne raste u divljini već se selektivno gaji već skoro 7000 godina,

Више

На основу члана 53. став 1. тачка 1. Закона о високом образовању ( Служени гласник Републике Србије број 76/2005, 100/2007 аутентично тумачење, 97/200

На основу члана 53. став 1. тачка 1. Закона о високом образовању ( Служени гласник Републике Србије број 76/2005, 100/2007 аутентично тумачење, 97/200 На основу члана 53. став 1. тачка 1. Закона о високом образовању ( Служени гласник Републике Србије број 76/2005, 100/2007 аутентично тумачење, 97/2008 и 44/2010, 93/2012, 89/2013 и 99/2014, 47/2015 аутентично

Више

Универзитет у Београду Фармацеутски факултет ЦЕНТАР ЗА НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИ РАД СТУДЕНАТА На основу члана 6. Правилника о раду, Центар за научно-истраж

Универзитет у Београду Фармацеутски факултет ЦЕНТАР ЗА НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИ РАД СТУДЕНАТА На основу члана 6. Правилника о раду, Центар за научно-истраж Универзитет у Београду Фармацеутски факултет ЦЕНТАР ЗА НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИ РАД СТУДЕНАТА На основу члана 6. Правилника о раду, Центар за научно-истраживачки рад студената објављујe: К О Н К У Р С ЗА ИЗРАДУ

Више

На основу члана 36. став 2. и члана 39. став 4. Закона о здрављу биља ( Службени гласник РС, број 41/09), Mинистар пољопривреде, трговине, шумарства и

На основу члана 36. став 2. и члана 39. став 4. Закона о здрављу биља ( Службени гласник РС, број 41/09), Mинистар пољопривреде, трговине, шумарства и На основу члана 36. став 2. и члана 39. став 4. Закона о здрављу биља ( Службени гласник РС, број 41/09), Mинистар пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде, доноси НАРЕДБУ о спровођењу посебних

Више

ОПШТА И НЕОРГАНСКА ХЕМИЈА ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФАРМАЦИЈЕ ПРВА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2015/2016.

ОПШТА И НЕОРГАНСКА ХЕМИЈА ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФАРМАЦИЈЕ ПРВА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2015/2016. ОПШТА И НЕОРГАНСКА ХЕМИЈА ИНТЕГРИСАНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ ФАРМАЦИЈЕ ПРВА ГОДИНА СТУДИЈА школска 2015/2016. Предмет: ОПШТА И НЕОРГАНСКА ХЕМИЈА Предмет се вреднује са 9 ЕСПБ. Недељно има 6 часова активне

Више

РЕПУБЛИКА СРПСКА МИНИСТАРСТВО ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ ПРАВИЛНИК О ИЗГЛЕДУ ЗНАКА ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ, ПОСТУПКУ И УСЛОВИМА ЗА ЊЕГОВ

РЕПУБЛИКА СРПСКА МИНИСТАРСТВО ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ ПРАВИЛНИК О ИЗГЛЕДУ ЗНАКА ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ, ПОСТУПКУ И УСЛОВИМА ЗА ЊЕГОВ РЕПУБЛИКА СРПСКА МИНИСТАРСТВО ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ ПРАВИЛНИК О ИЗГЛЕДУ ЗНАКА ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ, ПОСТУПКУ И УСЛОВИМА ЗА ЊЕГОВО КОРИШЋЕЊЕ Бања Лука, мај 2016. године На основу члана

Више

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ Цара Душана 34, Чачак Тел: 032/ ; Факс: 032/ е-пошта: kg.ac.rs РАС

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ Цара Душана 34, Чачак Тел: 032/ ; Факс: 032/ е-пошта: kg.ac.rs РАС УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ Цара Душана 34, 32000 Чачак Тел: 032/303 405; Факс: 032/303 401 е-пошта: ssluzba.af@ kg.ac.rs РАСПОРЕД ПОЛАГАЊА ИСПИТА НА ОСНОВНИМ АКАДЕМСКИМ СТУДИЈАМА

Више

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ Цара Душана 34, Чачак Тел: 032/ ; Факс: 032/ е-пошта: kg.ac.rs РАС

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ Цара Душана 34, Чачак Тел: 032/ ; Факс: 032/ е-пошта: kg.ac.rs РАС УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ АГРОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У ЧАЧКУ Цара Душана 34, 32000 Чачак Тел: 032/303 405; Факс: 032/303 401 е-пошта: ssluzba.af@ kg.ac.rs РАСПОРЕД ПОЛАГАЊА ИСПИТА НА ОСНОВНИМ АКАДЕМСКИМ СТУДИЈАМА

Више

broj 043.indd - show_docs.jsf

broj 043.indd - show_docs.jsf ПРИЛОГ 1. Ширина заштитног појаса зграда, индивидуалних стамбених објеката и индивидуалних стамбено-пословних објеката зависно од притиска и пречника гасовода Пречник гасовода од 16 barа до 50 barа M >

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation ДЕЦЕМБАР 2016. Већи део месеца децембра 2016. било је стабилно и суво време уз честу појаву магле у нижим пределима, док је на планинама и југу било сунчаније. Падавина је било врло мало, у већини предела

Више

Slide 1

Slide 1 Radionica Dan III SVEOBUHVATNA DVODIMENZIONALNA GASNA HROMATOGRAFIJA SA MASENIM SPEKTROMETROM (GCXGC-MS) Marija Lješević, Istraživač pripravnik, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta

Више

РЕПУБЛИКА СРБИЈА АП ВОЈВОДИНА Завод за јавно здравље Панчево Пастерова 2, Панчево Тел.Фаx. 013/ , е-маил: ЦЕНТАР ЗА ХИГИ

РЕПУБЛИКА СРБИЈА АП ВОЈВОДИНА Завод за јавно здравље Панчево Пастерова 2, Панчево Тел.Фаx. 013/ , е-маил: ЦЕНТАР ЗА ХИГИ РЕПУБЛИКА СРБИЈА АП ВОЈВОДИНА Завод за јавно здравље Панчево Пастерова 2, 26000 Панчево Тел.Фаx. 013/322-965, е-маил: info@zjzpa.org.rs ЦЕНТАР ЗА ХИГИЈЕНУ И ХУМАНУ ЕКОЛОГИЈУ ИЗВЕШТАЈ О РЕЗУЛТАТИМА МЕРЕЊА

Више

ANALITIČKE OSOBINE Floristički sastav Brojnost individua (abundancija) Gustina zastupljenosti svake vrste posebno Združenost ili socijalnost Disperzij

ANALITIČKE OSOBINE Floristički sastav Brojnost individua (abundancija) Gustina zastupljenosti svake vrste posebno Združenost ili socijalnost Disperzij ANALITIČKE OSOBINE Floristički sastav Brojnost individua (abundancija) Gustina zastupljenosti svake vrste posebno Združenost ili socijalnost Disperzija Pokrovnost Učestalost (frekvencija) Spratovnost Periodičnost

Више

Министарство просветe и спортa Републике Србије

Министарство просветe и спортa Републике Србије Министарство просветe и спортa Републике Србије Српско хемијско друштво Републичко такмичење из хемије 21.05.2005. Тест за I разред средње школе Име и презиме Место и школа Разред Не отварајте добијени

Више

Slide 1

Slide 1 Dvadeset četvrto predavanje 1 CILJEVI PREDAVANJA Pojačan efekat staklene bašte H 2 O i CO 2 kao apsorberi radijacije sa Zemlje radijaciono forsiranje Posledice globalnog zagrevanja Izvori i potrošnja gasova

Више

Microsoft Word - Vezba 3_Stilometrija-uputstvo za vezbu (Repaired).doc

Microsoft Word - Vezba 3_Stilometrija-uputstvo za vezbu (Repaired).doc СПЕКТРОСКОПСКО ОДРЕЂИВАЊЕ САСТАВА ЛЕГУРЕ Табела 1: Области таласних дужина у видљивом делу спектра за сваку боју појединачно Боја Област таласних дужина nm Љубичаста 400 420 Индиго 420 440 Плава 440 490

Више

MP_Ocena hleba bodovanjem

MP_Ocena hleba bodovanjem Izveštaj o rezultatima međulaboratorijskog poređenja Određivanje kvaliteta ocena osnovne vrste pšeničnog hleba sistemom bodovanja Avgust 2013. godine 1 Organizator međulaboratorijskog poređenja: NAUČNI

Више

Medicinski glasnik - Prelom 57.indd

Medicinski glasnik - Prelom 57.indd KOLIČINA MASNOG TKIVA, INDEKS TELESNE MASE I KOLIČINA VODE... 15 Snežana Marinković 1 KOLIČINA MASNOG TKIVA, INDEKS TELESNE MASE I KOLIČINA VODE KOD NOVOOTKRIVENE I EUTIREOIDNE HIPOTIREOZE Uvod: Telesna

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation Бања Лука фебруар, 2019. године Мјесечни агрометеоролошки билтен јануар 2019. год НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ У ЈАНУАРУ Јануар 2019. у Републици Српској био је нешто хладнији од просјечних вриједности. * Током јануара

Више

HAСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ХЕМИЈСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ На редовној седници Наставно-научног већа Хемијског факултета Универзитета у Београд

HAСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ХЕМИЈСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ На редовној седници Наставно-научног већа Хемијског факултета Универзитета у Београд HAСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ХЕМИЈСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ На редовној седници Наставно-научног већа Хемијског факултета Универзитета у Београду, одржаној 30.06.2016., број: 61206-3019/2-16, одређени

Више

ЈАНУАР 2019.

ЈАНУАР 2019. Јануар месец је био променљив уз честе падавине, поготово у брдскопланинским пределима где је пало пуно снега уз даљи пораст снежног покривача. На крајњем северу било је знатно мање снега. У Херцеговини

Више

Privreda

Privreda Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Republike Srpske, BDP u prvom polugodištu 2018. godine, u odnosu na isti period 2017. godine, ima pozitivnu stopu rasta od 3,4% (Q1 = 3,1% i Q2 = 3,6%).

Више

OBIM AKREDITACIJE

OBIM AKREDITACIJE АКРЕДИТАЦИОНО ТЕЛО СРБИЈЕ Accreditation No: Датум прве акредитације/ Date of initial accreditation: 23.10.2009. Ознака предмета/file Ref. No.: 2-05-010 Важи од/ Valid from: Замењује Обим од: Replaces Scope

Више

Z-16-32

Z-16-32 САВЕЗНА РЕПУБЛИКА ЈУГОСЛАВИЈА САВЕЗНО МИНИСТАРСТВО ПР ИВРЕДЕ И УНУТРАШЊЕ ТРГОВИНЕ САВЕЗНИ ЗАВОД ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, поштански фах 384 телефон: (011) 3282-736, телефакс:

Више

Microsoft Word - Casopis 1_jun_09

Microsoft Word - Casopis 1_jun_09 Naučni rad ISSN-1840-054X UDK 542.48:543.63 UTICAJ PARAMETARA PROCESA NA EKSTRAKCIJU SA SUPERKRITIČNIM UGLJENDIOKSIDOM Mićić Vladan 1, Žika Lepojević 2, Milovan Jotanović 1, Goran Tadić 1, Slavko Smiljanić

Више

ЈАНУАР 2019.

ЈАНУАР 2019. Време у мају је било променљиво уз честе и обилне падавине које су изазвале поплаве на северу и западу у периоду од 12. до 15. маја, а у другом делу месеца понегде су се јављале бујичне поплаве на мањим

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation Бања Лука јул, 2019. године Мјесечни агрометеоролошки билтен јун 2019. год НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ У ЈУНУ Јун 2019. у Републици Српској био је знатно топлији од вишегодишњег просјека * Током јуна падавине су биле

Више

Ekoloske mreze NATURA 2000 MNE October 2009 DDimovic

Ekoloske mreze NATURA 2000 MNE October 2009 DDimovic NATURA 2000 i zaštićena područja 11.-12. oktobar 2010.godine, Podgorica Pojam ekoloških mreža i NATURA 2000 Duška Dimović, WWF Ova prezentacija će pokušati da objasni sledeće pojmove... Pristupi zaštiti

Више

ТЕСТ ИЗ ФИЗИКЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ 1. У основне величине у физици, по Међународном систему јединица, спадају и следеће три величине : а) маса, температура,

ТЕСТ ИЗ ФИЗИКЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ 1. У основне величине у физици, по Међународном систему јединица, спадају и следеће три величине : а) маса, температура, ТЕСТ ИЗ ФИЗИКЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ 1. У основне величине у физици, по Међународном систему јединица, спадају и следеће три величине : а) маса, температура, електрични отпор б) сила, запремина, дужина г) маса,

Више

Универзитет у Београду Хемијски факултет Наставно-научном већу Хемијског факултета Предмет: Извештај Комисије за преглед и оцену докторске дисертације

Универзитет у Београду Хемијски факултет Наставно-научном већу Хемијског факултета Предмет: Извештај Комисије за преглед и оцену докторске дисертације Универзитет у Београду Хемијски факултет Наставно-научном већу Хемијског факултета Предмет: Извештај Комисије за преглед и оцену докторске дисертације Нине С. Божиновић, асистента запосленог на Хемијском

Више

Microsoft PowerPoint - IR-Raman1 [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - IR-Raman1 [Compatibility Mode] Spektar elektromagnetnoga t zračenja 10 5 10 3 10 1 10-1 10-3 10-5 10-7 E(kJ/mol) 10-6 10-4 10-2 1 10 2 10 4 10-8,cm X UV zrake zrake prijelazi elektrona IR mikrovalovi radiovalovi vibracije rotacije prijelazi

Више

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ 1. Одлука Наставно - научног већа Факултета медицинских наука Универзитета у

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ 1. Одлука Наставно - научног већа Факултета медицинских наука Универзитета у УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ 1. Одлука Наставно - научног већа Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу На седници Наставно-научног већа Факултета

Више

LAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_

LAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_ UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET STUDIJSKI PROGRAM: ELEKTRONIKA, TELEKOMUNIKACIJE I RAČUNARI PREDMET: OSNOVE RAČUNARSTVA 1 FOND ČASOVA: 2+1+1 LABORATORIJSKA VJEŽBA BROJ 1 NAZIV: REALIZACIJA

Више

6. sluzba transfuzije 2012

6. sluzba transfuzije 2012 ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА РАДА СЛУЖБИ ЗА ТРАНСФУЗИЈУ КРВИ У БОЛНИЦАМА У БЕОГРАДУ ЗА ПЕРИОД 1.1.. ГОДИНЕ Показатељи квалитета које прате службе за трансфузију крви су: 1) Просечан број давања крви добровољних

Више

Upravljanje kvalitetom Osnove za izradu projektnog zadatka

Upravljanje kvalitetom Osnove za izradu projektnog zadatka Upravljanje kvalitetom Procesi definisanja i utvrđivanja kvaliteta produkata Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2019. Procesi definisanja i utvrđivanja kvaliteta produkata 2.3 Definisati i specificirati

Више

UNAPREĐENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI GRADSKOG SISTEMA ZA UPRAVLJANJE ČVRSTIM OTPADOM

UNAPREĐENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI GRADSKOG SISTEMA ZA UPRAVLJANJE ČVRSTIM OTPADOM Univerzitet u Kragujevcu Mašinski fakultet Kragujevac University of Kragujevac Faculty of Mechanical Engineering Kragujevac IMPROVING MUNICIPAL SYSTEM FOR SOLID WASTE MANAGEMENT USING GIS-TEHNIQUES AND

Више

PARCIJALNO MOLARNE VELIČINE

PARCIJALNO MOLARNE VELIČINE PARCIJALNE MOLARNE VELIČINE ZATVOREN TERMODINAMIČKI SISTEM-konstantan sastav sistema Posmatra se neka termodinamička ekstenzivna veličina X X (V, U, H, G, A, S) X je u funkciji bilo kog para intenzivnih

Више

Microsoft Word - Elektrijada_V2_2014_final.doc

Microsoft Word - Elektrijada_V2_2014_final.doc I област. У колу сталне струје са слике када је и = V, амперметар показује I =. Одредити показивање амперметра I када је = 3V и = 4,5V. Решење: а) I = ) I =,5 c) I =,5 d) I = 7,5 3 3 Слика. I област. Дата

Више

Slide 1

Slide 1 Катедра за управљање системима ТЕОРИЈА СИСТЕМА Предавањe 2: Основни појмови - систем, модел система, улаз и излаз UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF ORGANIZATIONAL SCIENCES План предавања 2018/2019. 1.

Више

GV-2-35

GV-2-35 РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11 000 Београд, Мике Аласа 14, пошт. преградак 34, ПАК 105305 телефон: (011) 32 82 736, телефакс: (011)

Више

ЕКОКЛИМАТОЛОГИЈА

ЕКОКЛИМАТОЛОГИЈА ПРЕДАВАЊА ИЗ ЕКОКЛИМАТОЛОГИЈЕ НЕПОВОЉНЕ ВРЕМЕНСКЕ ПОЈАВЕ ЗА РАЗВОЈ БИЉАКА - СУША - Проф. др Бранислав Драшковић Суша је једна од најштетнијих временских појава која широм свијета угрожава људе и привреду

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation ПТИЦЕ НЕЛЕТАЧИЦЕ ЈЕВДОСИЋ НИКОЛА 6/2 О ПТИЦАМА НЕЛЕТАЧИЦАМА ПТИЦЕ НЕЛЕТАЧИЦЕ (ИЛИ ТРКАЧИЦЕ) СУ ПТИЦЕ КОЈЕ НЕМАЈУ СПОСОБНОСТ ЛЕТА. ОВИМ ПТИЦАМА СУ КРИЛА ТОКОМ ЕВОЛУЦИЈЕ ЗАКРЖЉАЛА ИЛИ ПОТПУНО НЕСТАЛА. ЈАКО

Више

Универзитет у Београду- Хемијски факултет Наставно-научно веће ПРЕДМЕТ: Извештај Комисије за преглед и оцену докторске дисертације мр Александре Д. Ра

Универзитет у Београду- Хемијски факултет Наставно-научно веће ПРЕДМЕТ: Извештај Комисије за преглед и оцену докторске дисертације мр Александре Д. Ра Универзитет у Београду- Хемијски факултет Наставно-научно веће ПРЕДМЕТ: Извештај Комисије за преглед и оцену докторске дисертације мр Александре Д. Радоичић, дипломираног хемичара, истраживача-сарадника

Више

Chapter 23

Chapter 23 Poglavlje 23: Estarski enolati i Claisen-ova kondenzacija Podsećanje: aldolna kondenzacija Claisen-ova kondenzacija Kiseo proton Mehanizam: Adicija-eliminacija 1. korak: formiranje estarskog enolata Alkoksid

Више

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ Лесковац, 31. мај и 1. јун

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ Лесковац, 31. мај и 1. јун РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ Лесковац, 31. мај и 1. јун 2014. године ТЕСТ ЗНАЊА ЗА VII РАЗРЕД Шифра ученика

Више

Gasna-MisaRistic

Gasna-MisaRistic Нове физичкохемијске методе Мирослав Ристић Мај 2019 1 Увод Хроматографија: Михаил Цвет, 1903. године раздвојио смешу биљних пигмената испирајући их петрол етром низ цев (колону) густо пуњену са CaCO 3.

Више

Microsoft PowerPoint - 32-Procesing- MPetrovic.ppt [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - 32-Procesing- MPetrovic.ppt [Compatibility Mode] NUMERIČKO ISTRAŽIVANJE MEHANIZAMA RAZMENE TOPLOTEI KLJUČANJA U VELIKOJ ZAPREMINI TEČNOSTI Milan M. Petrović 1), Vladimir Stevanović 1), Milica Ilić 2), Sanja Milivojević 1) 1) Mašinski fakultet Univerziteta

Више

Slide 1

Slide 1 EVROPSKA UNIJA VLADA RUMUNIJE VLADA REPUBLIKE SRBIJE Strukturni fondovi 2007-2013 Logo projekta / Logo Vodećeg partnera ЕВРОПСКА ТЕХНОЛОШКА ПЛАТФОРМА ЗА БУДУЋНОСТ ТЕКСТИЛА И ОДЕЋЕ ВИЗИЈА ЗА 2020 Будући

Више

Geometrija molekula

Geometrija molekula Geometrija molekula Oblik molekula predstavlja trodimenzionalni raspored atoma u okviru molekula. Geometrija molekula je veoma važan faktor koji određuje fizička i hemijska svojstva nekog jedinjenja, kao

Више

Z-15-68

Z-15-68 СРБИЈА И ЦРНА ГОРА МИНИСТАРСТВО ЗА УНУТРАШЊЕ ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ ЗАВОД ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11000 Београд, Мике Аласа 14, поштански фах 384 телефон: (011) 3282-736, телефакс: (011) 2181-668 На основу

Више

NovaFerm Agrotehnologija Žitarice U proizvodnji žitarica NovaFerm proizvodi pozitivno utiču na mikrobiološke procese i živi svet u oraničnom sloju zem

NovaFerm Agrotehnologija Žitarice U proizvodnji žitarica NovaFerm proizvodi pozitivno utiču na mikrobiološke procese i živi svet u oraničnom sloju zem NovaFerm Agrotehnologija Žitarice U proizvodnji žitarica NovaFerm proizvodi pozitivno utiču na mikrobiološke procese i živi svet u oraničnom sloju zemljišta. Sadrži asocijativne bakterije koje posebno

Више

Microsoft PowerPoint - Presentation_Todor Janic_Polj biomasa_ Read-Only

Microsoft PowerPoint - Presentation_Todor Janic_Polj biomasa_ Read-Only BILANS POLJOPRIVREDNE BIOMASE Opis metodologije i uputstva za korišćenje Еxcel aplikacije, uključujući prikaz rezultata bilansa biomase na opštinskom nivou za 2017. godinu Dr Todor Janić, red.prof. Univerzitet

Више

ЕКОКЛИМАТОЛОГИЈА

ЕКОКЛИМАТОЛОГИЈА ПРЕДАВАЊА ИЗ ЕКОКЛИМАТОЛОГИЈЕ УТИЦАЈ ШУМА НА ШИРУ ОКОЛИНУ Проф. др Бранислав Драшковић Пошумљено подручје генерално има блажу климу од непошумљеног Прекомјерна сјеча шума утиче не само на климатске него

Више

NAUČNO-NASTAVNOM VEĆU

NAUČNO-NASTAVNOM VEĆU НАУЧНО-НАСТАВНОМ ВЕЋУ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ Комисија за припрему извештаја у саставу: 1. Проф. др Слободан Јанковић редовни професор Медицинског факултета у Крагујевцу, 2. Проф. др Милица

Више

NEŽELJENE REAKCIJE NA MLEKO

NEŽELJENE REAKCIJE NA MLEKO NEŽELJENE REAKCIJE NA MLEKO prof. dr Snežana Bulajić Katedra za higijenu i tehnologijunamirnica animalnog porekla NEŽELJENE REAKCIJE NA MLEKO 1. PREOSETLJIVOST (ALERGIJE) imunološki posredovane 2. AUTOIMUNE

Више

РАСПОРЕД ПРЕДАВАЊА И ВЕЖБИ ЗА I ГОДИНУ ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА БИОЛОГИЈЕ ЗА ЛЕТЊИ СЕМЕСТАР ШКОЛСКЕ 2018/2019 ГОДИНЕ ДАН ВРЕМЕ ПРЕДМЕТ Понедељак Ут

РАСПОРЕД ПРЕДАВАЊА И ВЕЖБИ ЗА I ГОДИНУ ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА БИОЛОГИЈЕ ЗА ЛЕТЊИ СЕМЕСТАР ШКОЛСКЕ 2018/2019 ГОДИНЕ ДАН ВРЕМЕ ПРЕДМЕТ Понедељак Ут РАСПОРЕД ПРЕДАВАЊА И ВЕЖБИ ЗА I ГОДИНУ ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА БИОЛОГИЈЕ 11.15-14.00 08.15-09.00 09.15-11.00 14.00-15.30 15.45-17.15 11.15-13.00 Зоологија бескичмењака 2 Зоологија бескичмењака 2 Енглески

Више

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ Лесковац, 31. мај и 1. јун

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ Лесковац, 31. мај и 1. јун РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА СРПСКО ХЕМИЈСКО ДРУШТВО РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ ХЕМИЈЕ Лесковац, 31. мај и 1. јун 2014. године ТЕСТ ЗНАЊА ЗА VIII РАЗРЕД Шифра ученика

Више

Bar

Bar CENTAR ZA EKOTOKSIKOLOŠKA ISPITIVANJA D.O.O. 81000 PODGORICA, PUT RADOMIRA IVANOVIĆA 2 CENTER FOR ECOTOXICOLOGICAL RESEARCH CETI ++382 (0)20 658-090; 658-091; Fax: ++382 (0)20 658-092; E-mail: info@ceti.co.me

Више

ФЕБРУАР 2015 Фебруар је био променљив уз честе падавине, поготово у првој и трећој декади месеца. Од почетка месеца до 11. фебруара и поново од

ФЕБРУАР 2015 Фебруар је био променљив уз честе падавине, поготово у првој и трећој декади месеца. Од почетка месеца до 11. фебруара и поново од ФЕБРУАР 2015 Фебруар 2015. је био променљив уз честе падавине, поготово у првој и трећој декади месеца. Од почетка месеца до 11. фебруара и поново од 22. до краја месеца сваког дана је било падавина. Почетком

Више

PowerPoint Presentation

PowerPoint Presentation Бања Лука Јануар, 2019. године год НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ У ДЕЦЕМБРУ Децембар је у Републици Српској је у погледу температуре био у границама пројечних вриједности. * Током децембра било је углавном нестабилно

Више

Microsoft Word - ????????_??????? ?????????

Microsoft Word - ????????_??????? ????????? Наставно-научном већу Хемијског факултета Универзитета у Београду Поштоване колеге, На седници Наставно-научног већа Хемијског факултета, одржаној 10. марта 2016. године, изабрани смо у Комисију за оцену

Више

Microsoft PowerPoint - TOR GENERATOR - prezentacija [Compatibility Mode]

Microsoft PowerPoint - TOR GENERATOR - prezentacija [Compatibility Mode] TEHNOLOGIJA HIDROSTABILIZACIJE TEČNIH GORIVA NA BAZI UGLJOVODONIKA Manje mazuta Više čistog vazduha Manje mazuta Više profita NAJVEĆI ZAGAĐIVAČI VAZDUHA Saobraćaj Termoelektrane Industrija (posebno hemijska)

Више

ANALIZE MASENOM SPEKTROMETRIJOM SEKUNDARNIH MOLEKULARNIH IONA ZA PRIMJENE U FORENZICI

ANALIZE MASENOM SPEKTROMETRIJOM SEKUNDARNIH MOLEKULARNIH IONA ZA PRIMJENE U FORENZICI ANALIZE MASENOM SPEKTROMETRIJOM SEKUNDARNIH MOLEKULARNIH IONA ZA PRIMJENE U FORENZICI Marko Crnac Fizički odsjek, PMF Mentor: dr. sc. Iva Bogdanović Radović Laboratorij za interakcije ionskih snopova Institut

Више

Zadaci

Zadaci Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu Prijemni ispit, 30. jun 2013. godine Test iz hemije Ime i prezime:. Redni broj prijave:. Napomena: Test raditi isključivo plavom ili crnom hemijskom olovkom. Vreme

Више

ORGANSKA POLJOPRIVREDA DOBRA ZA TEBE DOBRA ZA PRIRODU! ZAŠTO ORGANSKA POLJOPRIVREDA? Novi Novi Sad, Sad,

ORGANSKA POLJOPRIVREDA DOBRA ZA TEBE DOBRA ZA PRIRODU! ZAŠTO ORGANSKA POLJOPRIVREDA? Novi Novi Sad, Sad, ORGANSKA POLJOPRIVREDA DOBRA ZA TEBE DOBRA ZA PRIRODU! ZAŠTO ORGANSKA POLJOPRIVREDA? Novi Novi Sad, Sad, 2010. 2010. 2 Šta je organska poljoprivreda? Organska proizvodnja je celovit sistem upravljanja

Више

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Адреса: Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 3. Телефон: 021/ Факс: 021/ Студентска служба, телефон: 02

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Адреса: Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 3. Телефон: 021/ Факс: 021/ Студентска служба, телефон: 02 ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ Адреса: 21000 Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 3. Телефон: 021/455-630 Факс: 021/455-662 Студентска служба, телефон: 021-485-2711; 485-2712; 455-643 Жиро рачун: 840-1711666-19

Више

АНАЛИЗА ПРОБЛЕМА ТЕРМИЧКЕ ДИЛАТАЦИЈЕ L КОМПЕНЗАТОРА ПРЕМА СТАНДАРДУ AD 2000 И ДРУГИМ МЕТОДАМА Милан Травица Иновациони центар Машински факултет Универ

АНАЛИЗА ПРОБЛЕМА ТЕРМИЧКЕ ДИЛАТАЦИЈЕ L КОМПЕНЗАТОРА ПРЕМА СТАНДАРДУ AD 2000 И ДРУГИМ МЕТОДАМА Милан Травица Иновациони центар Машински факултет Универ АНАЛИЗА ПРОБЛЕМА ТЕРМИЧКЕ ДИЛАТАЦИЈЕ L КОМПЕНЗАТОРА ПРЕМА СТАНДАРДУ AD 2000 И ДРУГИМ МЕТОДАМА Милан Травица Иновациони центар Машински факултет Универзитет у Београду Краљице Марије 16, 11000 Београд mtravica@mas.bg.ac.rs

Више