20-20 Slobodan Katic.vp

Транскрипт

1 Originalni nau~ni rad Orig i nal sci en tific paper OSOBINE SORTI LUCERKE KAO REZULTAT RAZLI^ITIH CILJEVA I METODA OPLEMENJIVANJA Slobodan Kati}, Dragan Mili}, Vojislav Mihailovi}, \ura Karagi}, Sanja Vasiljevi} Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Izvod: U radu su analizirane sli~nosti i razlike izme u 11 ispitivanih sorti lucerke kao rezultat primenjenih ciljeva i metoda oplemenjivanja. U poljskim uslovima ( ) analizirani su prinosi zelene krme i suve materije, od morfolo{kih osobina udeo lista u prinosu, visina biljaka, broj i du`ina inter - nodija i brzina regeneracije posle ko{enja. Sorte Begej, NS Mediana ZMS V i Novosa anka H-11 isti~u se prinosima zelene krme i suve materije, a ve}im udelom lista, odnosno boljim kvalitetom sorte Danka i NS Alfa. Brzom regeneracijom posle ko{enja isti~u se NS Banat ZMS II i NS Mediana ZMS V. Kratke internodije, stoga i ve}u otpornost na poleganje imaju sorte NS Banat ZMS II, Banat VS, NS Ba~ka ZMS I i Slavija. Analizom grupisanja sorte su se rasporedile u dve grupe povezane na razli - ~itim nivoima u okviru dendograma. U okviru druge (ve}e) grupe sorti nalaze se tri podgrupe sorti. Paleta od 14 sorti stvorenih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dobra su geneti~ka osnova za oplemenjivanje i stvaranje sorti, kako za klasi~ne tako i za nove na~ine upotrebe lucerke. Klju~ne re~i: lucerka, sorte prinos, morfolo{ke osobine Uvod Lucerka je zna~ajna krmna biljka koju su gajili jo{ stari narodi Persijanci, Grci, Rimljani (Barnes et al., 1988). Oplemenjivanje lucerke sa elementima nau~ne (geneti~ke) osnove u svetu po~inje u prvim godinama XX veka (1901.) (Lamb et al., 2006). U na{oj zemlji rad na oplemenjivanju lucerke zapo~et je pedesetih godina pro{log veka, a prve doma}e sorte priznate su godine (Lazi} M. i Lazi} Z., 1964). Na po~etku, cilj oplemenjivanja bilo je stvaranje visokoprinosnih sorti i zamena postoje}e gajene lokalne sorte populacije Panonska lucerka. Kori{}en je autohtoni materijal (ekotip panonske lucerke), primenom metoda masovne i individualne selekcije, stvorene su prve doma}e sorte Banat ZMS II, NS Ba~ka ZMS I, a kasnije i NS Vr{ac ZMS IV (Kati} i sar., 2002). Po~etkom sedamdesetih godina pro{log veka iskristalisao se novi cilj, oplemenjivanje i stvaranje sorti lucerke pogodnih za gajenje u lo{ijim zemlji - {nim uslovima, ali prinos i kvalitet ostaju isti. Da bi se ovaj cilj ostvario, primenjena su me uvrsna ukr{tanja u okviru Medicago sativa kompleksa (M. sativa ssp. sativa x M. sativa ssp. falcata) (Mihailovi} i sar., 2007). Stvaranje semi hibrida lucerke (sorti sa ve}im udelom gena M. sativa ssp. falcata) je metod oplemenjivanja sa ciljem delimi~nog iskori{}avanja heterozisa kod lucerke (Riday and Brummer, 2005). Individualnom selekcijom iz lokalnih populacija 163

2 164 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad plave i `ute lucerke, i interspecies hibridizacijom nastale su sorte NS Mediana ZMS V, Novosa anka H-11 i ne{to kasnije sorta Danka (Mihailovi} i sar., 2007). U me uvremenu javlja se potreba o promeni jo{ nekih osobina lucerke. Tako se defini{u novi ciljevi oplemenjivanja lucerke koji pored prinosa biomase kao glavni cilj imaju hranljivu vrednost i otpornost prema poleganju. Menjaju se i metode oplemenjivanja. Primenjuje se metod individualne selekcije, ukr{tanje i umno`avanje u polikrosu, odnosno stvaranje sinteti~kih sorti; K-syn n, k-broj roditeljskih komponenti, a n broj generacija umno`avanja od sintetisanja. Ovakvim na~inom nastao je najve}i broj sorti lucerke u svetu (Row and Hill 1999; Wood field and Brummer, 2001) i u na{oj zemlji. Kod nas su nastale sorte NS Slavija, Rasinka, Tisa i Begej (\uki} i sar., 2007). Pe riod kraja XX i po~etka XXI veka predstavlja iskorak u oplemenjivanju lucerke u Novom Sadu, jer se ciljevi oplemenjivanja kao {to je prinos biomase i hranljiva vrednost lucerke pro{iruju radom na popravci otpornosti na domi nant - ne bolesti lucerke, otpornosti na poleganje, kao i podizanju nivoa tolerant no sti na niske tem per a ture i su{u (Mihailovi} i sar., 2007). Kori{}enjem individu alne selekcije, samooplodnje, te dobijanjem polusrodnih porodica i njihovim sintetisanjem u novu sortu nastale su nove sorte Banat VS, NS Alfa, Nijagara i Nera. U svetu su se tako e menjali ciljevi i metode {to je dalo kontradiktorne rezultate o doprinosu oplemenjivanja pove}anju prinosa lucerke (Hill et al., 1988; Hol land and Bingham, 1994). Lamb et al. (2006) pokazuju da je sporiji napredak u oplemenjivanju lucerke vezan za vi{egodi{nji `ivot biljaka, {to pro - du `ava vreme ispitivanja u selekciji. Ote`avaju}a okolnost je i to {to se prome - nom `etvenog indeksa ne mo`e pove}ati prinos, po{to se u proizvodnji koristi cela nadzemna masa (Hill et al., 1988). ^injenica da je lucerka autote traplodina, stranooplodna, entomofilna vrsta tako e ote`ava oplemenjivanje ove krmne biljke (Brummer, 2004). Pove}anje prinosa krme (biomase), uz pove}anje trajnosti i popravku kvali - teta sorti lucerke je i dalje aktuelno (Volenec et al., 2002). Uzrok tome je i novi cilj gajenja lucerke za proizvodnju biomase, koja se koristi kao biogorivo za dobijanje energije (McCaslin, 2007). Upotreba metoda multivarijacione analize kao jedne od statisti~ih metoda u oplemenjivanju biljaka veoma je ~esta. Analiza grupisanja (klaster analiza) iz grupe multivarijacionih analiza ~esto se koristi prilikom utvr ivanja stepena razli ~itosti, raznovrsnosti izme u biolo{kih populacija, genotipova, sorti (Gvoz - danovi}-varga, 2005). Julier et al. (1996) koriste klaster analizu prilikom ispitivanja geneti~ke bli - s kosti i udaljenosti u okviru M. sativa kompleksa (izme u sorti i populacija M. sativa ssp. sativa i M. sativa ssp. falcata ) lucerki. Dendogram jasno ukazuje na postojanje geneti~ke udaljenosti izme u M. sativa i M. falcata populacija lucerki. Jenczewski et al. (1999) ispituju}i odnose izme u i unutar divljih i gajenih populacija lucerke u [paniji primenom analize grupisanja dobijaju kako razdva - janje gajenih i divljih populacija lucerke, tako i podelu na osnovu kvantitativnih osobina unutar gajenih {panskih populacija lucerke. Mili} i sar. (2007) analiziraju}i divergentnost genotipova lucerke iz razli~itih geografskih rejona u svetu, izvr{ili su grupisanje na osnovu agronomskih i morfolo{kih osobina. Dobijen je znà~ajan uticaj geografskog porekla na grupi -

3 Zbornik radova, Sveska 45, sanje genotipova u dendogramu, kao i uticaj minimalnih i maksimalnih vrednosti na raspored genotipova u grupe i podgrupe. Cilj rada je bio da se u poljskim uslovima ( ) analizira prinos i morfolo{ke osobine, te odrede sli~nosti i razlike na osnovu analize grupisanja izme u jedanaest NS sorti lucerke, nastale kao rezultat kori{}enja razli~itih ciljeva i metoda oplemenjivanja. Materijal i metod U poljskom ogledu u i godini ispitivano je jedanaest NS sorti lucerke, koje su predstavnici razli~itih ciljeva i metoda oplemenjivanja. Sorte predstavnici oplemenjivanja na ve}i prinos biomase su NS Banat ZMS II, NS Ba~ka ZMS I, Begej i Tisa, sorte ~iji je cilj stvaranja bio pove}anje otpornosti na nepovoljne ekolo{ke uslove predstavljaju NS Mediana ZMS V i Novosa anka H-11. Sorte ve}e hranljive vrednosti i boljeg kvaliteta su Rasinka, Danka i NS Alfa. Banat VS i Slavija predstavljaju sortiment stvoren u cilju smanjenja polegljivosti biljaka lucerke. Ogled je postavljen po slu~ajnom blok sistemu u pet ponav - ljanja. Veli~ina osnovne parcele je bila 20 m 2, a upotrebljena koli~ina semena za setvu 15 kg/ha. U prvoj godini ogled je ko{en tri puta, u drugoj ~etiri puta. Na parceli je meren prinos zelene krme i uziman uzorak od 0,5 kg za odre ivanje sadr`aja suve materije radi obra~una prinosa. Na posebnom uzorku od 20 izdanaka po ponavljanju odre ena je prose~na visina biljaka broj i du`ina internodija. Odvajanjem lista od stabljika, su{enjem i merenjem odre en je odnos lista i stabljika. Brzina kretanja po~etkom vegeta - cije merena je 15 dana posle ravnodnevnice, a brzina regeneracije merenjem visine biljaka 15 dana posle ko{enja. Statisti~kom analizom dobijene su srednje vrednosti, a analizom varijanse i LSD testom odre ena je zna~ajnost razlika izme u srednjih vrednosti ispitivanih sorti. Za sagledavanje geneti~kih sli~nosti i razlika izme u NS sorti lucerke primenjena je analiza grupisanja (kluster analiza). Ovaj metod multivarijacione analize se upotrebljava za grupisanje objekata u grupe po bliskosti (Kova~i}, 1994). Upotrebljen je metod jednostrukog povezivanja iz grupe hijerarhijskih metoda grupisanja, a kao mera odstojanja uzeta je Euklidska mera odstojanja (Eu clid ean Ge om e try) kao parametar koji najbolje odra`ava o~ekivane razlike (Kend all, 1980). Rezultati istra`ivanja Raznolikost sorti predstavljaju zna~ajne razlike u prinosu i morfolo{kim osobinama izme u ispitivanih sorti lucerke (Tab. 1). Visokim prinosima zelene krme odlikuju se sorte Begej, Novosa anka H-11, NS Mediana ZMS V i Banat VS. Me utim, u prinosu suve materije isti~e se sorta NS Banat ZMS II. Manje prinose zelene krme i sena dale su sorte Rasinka i NS Ba~ka ZMS I. Ove sorte razlikuju se po primenjenoj metodi oplemenjivanja, vremenu nastanka i cilju oplemenjivanja (\uki} i sar., 2007). NS Ba~ka ZMS I, jedna je od prvih sorti lucerke stvorenih u Institutu (Mihailovi} i sar., 2007), dok je Rasinka nastala u programu pobolj{anja kvaliteta krme (\uki} i sar., 2007).

4 166 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Tab. 1. Prinosi i morfolo{ke osobine NS sorti lucerke u (prosek) Tab. 1. Yields and mor pho log i cal traits of NS lu cerne cultivars dur ing (av er age) Sorta Cultivar Zelena krma Green forage (t/ha) Suva mat. Dry mat ter (t/ha) Visina Height (cm) Udeo lista Portion of leaves (%) Broj Internodija Internode num ber Du`ina internodija Internode lenght (cm) Reg. Reg. rate (cm) NS Banat ZMS II 87,3 23,5 54,2 53,4 12 4,6 33,3 NS Mediana ZMS V 94,3 22,1 61,5 49,4 13 4,9 33,0 Novosa anka H-11 95,2 22,7 62,9 49,9 12 5,2 30,8 Begej 95,4 22,4 58,0 45,5 10 5,8 29,2 NS Alfa 86,9 21,3 60,3 53,0 12 4,9 27,7 Rasinka 81,4 21,1 58,2 51,9 11 5,2 28,0 Danka 88,3 22,5 59,4 54,6 12 4,8 25,4 Tisa 87,8 22,1 58,3 52,0 11 5,3 30,3 Banat VS 90,1 21,9 57,4 51,1 12 4,7 32,1 NS Ba~ka ZMS I 86,2 22,3 56,6 51,5 12 4,7 32,1 Slavija 89,2 22,7 56,6 50,8 12 4,7 32,3 Prosek (Av er age) 89,3 22,2 58,5 51,2 11,8 4,9 30,4 CV % 10,0 10,5 4,0 1,0 6,4 7,6 6,5 NZR LSD 0,05 0,01 8,9 11,2 2,3 3,1 2,3 3,1 Zna~ajno ni`e biljke od svih ispitivanih sorti imala je sorta NS Banat ZMS II. Visokim biljkama odlikuju se Novosa anka H-11, NS Mediana ZMS V i NS Alfa. Novosa anka H-11 i NS Mediana ZMS V stvorene su istim metodom (interspe cies hibridizacijom) i sa istim ciljem oplemenjivanja ve}oj adaptabilnosti nepovolj - nim ekolo{kim uslovima (Kati} i sar., 2002). NS Alfa je nova NS sorta lucerke stvo rena u tre}em ciklusu oplemenjivanja sa ciljem pove}anja hranljive vred - nosti krme. Najmanji udeo lista u prinosu imala je najprinosnija sorta Begej (45,6 %), a ostale ispitivane sorte imale su zna~ajno ve}i udeo lista u prinosu. Udeo lista u prinosu je indirektni pokazatelj kvaliteta, a najve}i udeo lista imale su sorte Danka, NS Banat ZMS II i NS Alfa. Najmanji broj internodija imala je sorta Begej, a najve}i NS Mediana ZMS V. Brzinom regeneracije isti~u se NS Banat ZMS II, NS Mediana ZMS V, Slavija, Tisa i Banat VS. Zbog preplitanja metoda oplemenjivanja i variranja u ciljevima opleme - njivanja nema zna~ajnih razlika u prinosu i morfolo{kim osobinama izme u sorti nastalih u razli~itim ciklusima oplemenjivanja. Sorte NS Banat ZMS II i NS Mediana ZMS V stvorene u razli~itim ciklusima, metodama i razli~itog cilja oplemenjivanja karakteri{u se visokim prinosima biomase (Mihailovi} i sar., 2007). Obja{njenje za to mo`da se mo`e tra`iti i u tome {to je tokom godina iskori{}avanja ovih sorti ra eno na njihovom odr`avanju i usavr{avanju, dok je sorta NS Ba~ka ZMS I nastala istom metodom i ciljem oplemenjivanja, u isto vreme i od istog autora (Mihailovi} i sar., 2007) ni`ih prinosa od NS Banata ZMS II, upravo zbog izostanka rada na odr`avanju i dodatnom oplemenjivanju tokom umno`avanja ove sorte. Devedesete godine XX veka predstavljaju zaokret u oplemenjivanju lucer - ke. Promena metoda i ciljeva oplemenjivanja uslovljena je minimalnim gene - 0,5 0,7 0,7 1,0 0,4 0,5 2,0 2,6

5 Zbornik radova, Sveska 45, ti~kim progresom u oplemenjivanju na ve}e prinose biomase, {to je saglasno sa istra`ivanjima u svetu (Row and Hill, 1999; Volenec et al., 2002; Brummer, 2004; Lamb et al., 2006). Upravo zato, limitirano geneti~kom strukturom, opleme - njivanje lucerke dobija novu dimenziju: pove}anje hranljive vrednosti (kvaliteta), kao i pove}anje otpornosti na bolesti i poleganje. Zahvaljuju}i ovakvoj orijen - taciji promenom po~etnog materijala, metoda i cilja oplemenjivanja, stvorene su sorte visokih prinosa oplemenjene za pojedine osobine, te prilago ene speci - fi~nim uslovima uspevanja, gajenja i iskori{}avanja (Tab. 1). Promena meto da oplemenjivanja karakteri{e intenzivirano stvaranje sinteti~kih sorti lucerke, {to je u skladu sa svetskim rezultatima da su skoro sve komercijalne sorte lucerke sintetici (Row and Hill 1999; Wood field and Brummer, 2001). Raznolikost sorti lucerke u mnogim osobinama zavisno od cilja i metoda oplemenjivanja jasno se vidi iz konstruisanog dendograma (graf. 1.). Graf. 1. Dendogram fenotipskih razlika ispitivanih sorti lucerke za sve ispitivane osobine Graph. 1. Dendogram of phenotypic dif fer ences among the stud ied lu cerne cultivars Uo~ljivo je da su se sorte grupisale u dve grupe. Prvu grupu ~ine NS Mediana ZMS V i Novosa anka H-11 koje su na dendogramu vezane na bliskom odstojanju, dok se Begej sa ovom grupom vezuje na velikoj udaljenosti. Ove tri sorte bi se mogle okarakterisati kao sorte ve}ih prinosa biomase. Drugu grupu ~ine ostale sorte svrstanih u vi{e podgrupa i Rasinka koja se izdvaja i vezuje na velikoj udaljenosti sa drugom grupom. U okviru ove ve}e grupe sorti nalazi se blisko vezana podgrupa koju ~ine sorte Banat VS i Slavija. Obe sorte su nastale kori{}enjem germplazme iz razli~itih izvora, Banat VS od sorti NS Banat ZMS II i zapadnoevropskih Vertus i Verko, dok je Slavija nastala ukr{tanjem francuskog i ruskog materijala i umno`avanjem u polikrosu. Me u - tim, obe sorte su stvorene sa istim ciljem da se stvori sorta otporna na poleganje i bude prilago ena za humidne uslove uspevanja i intenzivno iskori{}avanje (navodnjavanje, ubrenje i sl). Tako e, sorte Banat VS i NS Banat ZMS II su na dendogramu veoma udaljene {to je o~ekivano, jer NS Banat ZMS II bio samo jedan od izvora koji je upotrebljen prilikom stvaranja sorte Banat VS. Na udaljenosti od jedne euklidske dis tance povezuju se Tisa i Ba~ka, sorte stvorene iz panonskih ekotipova lucerke (Kati} i sar., 2002). Tako e, veoma blisko u klasteru (jedna euklidska distanca) povezane su sorte NS Alfa i Danka. Obe sorte

6 168 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad su nastale sa ciljem stvaranja sorti ve}e nutritivne vrednosti, odnosno to su sorte izuzetnog kvaliteta (Kati} i sar., 2007). Me utim, izvori i metode oplemenjivanja ovih sorti su razli~iti (Mihailovi} i sar., 2007; \uki} i sar., 2007). Ove tri podgrupe sorti u okviru druge grupe konstruisanog dendograma vezuju se na ve}oj uda lje - nosti i moglo bi se re}i da su to sorte sa kombinovanim osobinama prinosa i kvaliteta. Me utim, Danka i NS Alfa mogu se smatrati kvalitetnim sortama, odnosno sa ve}im sadr`ajem sirovih proteina. To bi jo{ vi{e do{lo do izra`aja da nije kori{}en indirektan pokazatelj kvaliteta (udeo lista u prinosu), nego da su ura ene hemijske analize kao {to saop{tavaju Kati} i sar. (2007). Tokom vi{e od pet decenija rada na oplemenjivanju lucerke u Novom Sadu stvoreno je 14 sorti lucerke koje se razlikuju po prinosu i morfolo{kim osobi - nama. \uki} i sar. (2007) razlikuju tri faze ciklusa oplemenjivanja. U toku rada na oplemenjivanju menjao se izvorni materijal, metode i ciljevi opleme njivanja lucerke u Institutu. Zahvaljuju}i tome stvorene su sorte koje se zna~ajno razlikuju po mnogim proizvodnim i morfolo{kim osobinama, pa su pogodne za gajenje u razli~itim ekolo{kim uslovima gajenja, na~inima iskori{}avanja i intenzitetu gajenja. Tako e, one su dobra osnova za dalji rad u oplemenjivanju i stvaranje sorti za nove na~ine upotrebe lucerke. Zbog novih na~ina upotrebe lucerke, za proizvodnju energije (biogoriva), cilj oplemenjivanja se ponovo usmerava ka pove}anju biomase. Me utim, do sada se samo pratio sadr`aj proteina u cilju pove}anja kvaliteta, dok je sadr`aj celuloze bio indikator slabog kvaliteta. U budu}nosti se ne}e poklanjati pa`nja samo prinosu proteina ve} i sadr`aju celuloze (}elijskog zida) u prinosu bioma - se, jer se o~ekuje da }e u budu}nosti glavni izvor obnovljive energije biti energija dobijena iz celuloze (McCaslin, 2007). Drugi novi na~in upotrebe je proizvodnja luteina, koji se koristi kao vredan sastojak hrane u cilju spre~avanja deformacije o~nog so~iva. Zatim proizvodnja proteina Rubisco (Fralupo pro jects 2000), koji bi se koristio u ishrani ljudi kao i farmaceutskoj i kozmeti~koj industriji. Lucerka sadr`i fitoestrogena jedinjenja koja imaju pozitivan efekat na zdravlje ljudi (Seguin et al., 2004). Proizvodnja preparata na bazi estrogene aktivnosti lucerke koristi se za ubla`avanje problema osteoporoze, menopauze, sr~anih tegoba i kancera. Novi pravac oplemenjivanja lucerke je i stvaranje genotipova sa razvijenim korenovim sistemom za pobolj{anu fitoremedijaciju (Schwab et al., 2006), odnosno za kultivaciju jalovi{ta oko rudnika ili uop{te za rekultivaciju zemlji{ta. Kolekcija od 14 sorti lucerke stvorenih u Institutu ~ini dobru geneti~ku osnovu za klasi~ne, ali i za moderne ciljeve oplemenjivanja i stvaranje sorti za nove na~ine upotrebe lucerke. Zaklju~ak Raznolikosti ispitivanih NS sorti lucerke nastale su kao rezultat cilja ople - me njivanja, primenjene metode selekcije, kao i kori{}enja razli~itog izvornog materijala. Prinosima zelene krme i suve materije isti~u se sorte Begej, NS Mediana ZMS V i Novosa anka H-11, a ve}im udelom lista, odnosno boljim kvalitetom

7 Zbornik radova, Sveska 45, sorte Danka i NS Alfa. Brzom regeneracijom posle ko{enja isti~u se NS Banat ZMS II i NS Mediana ZMS V. Kratke internodije, stoga i ve}u otpornost na poleganje imaju sorte NS Banat ZMS II, Banat VS, NS Ba~ka ZMS I i Slavija. Analizom grupisanja sorte su se rasporedile u dve grupe povezane na razli~itim nivoima u okviru dendograma. Prvu grupu ~ine sorte sa visokim prinosom biomase, a drugu sorte koje kombinuju prinos biomase i kvalitet krme. Paleta od 14 sorti stvorenih u Institutu dobra su osnova za oplemenjivanje i stvaranje sorti lucerke kako za klasi~ne tako i za nove na~ine upotrebe. Literatura Barnes D.K.,Goplen B. P. and Baylor J. E. (1988): High lights in the USA and Can ada In A.A. Hanson et al. (ed.): Al falfa and al falfa im prove ment. ASA-CSSA-SSSA, Mad i son, Wisconsin. Brummer E. C. (2004): Ap ply ing Genomics to Al falfa Breed ing Pro grams. Crop Sci. 44, \uki} D., Lugi} Z., Vasiljevi} S. Radovi} J., Kati} S. i Stojanovi} I. (2007): Doma}e sorte vi{egodi{njih leguminoza-nastanak i kvantitativna svojstva. Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 44, Fralupo pro jects (2000): New op por tu ni ties for lu cerne. RTD info. Mag a zine for Eu ro pean re search, 28, search/rtdinfo/en/28/alimentation1.html Gvozdanovi}-Varga J. (2005): Analiza stabilnosti komponenata prinosa prole}nog belog luka (Allium sativum L.). Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 120. Jenczewski E., Prosperi J. M. and Ronfort J. (1999): Ev i dence for gene flow be tween wild and cultivated Medicago sativa (Leguminosae) based on allozyme mark ers and quan ti ta tive traits. Am. J. Bot. 86, Hol land J. B. and Bingham E. T. (1994): Ge netic im prove ment for yield and fer til ity of al falfa cultivars rep re sent ing dif fer ent eras of breed ing. Crop Sci. 34, Hill R.R., Jr., Shenk J.S. and Barnes R. F.(1988): Breed ing for yield and qual ity In A.A. Hanson et al. (ed.): Al falfa and al falfa im prove ment. ASA-CSSA-SSSA, Mad i son, Wisconsin. Julier B. Huyghe, Ch. Guy, P. and Crochemore M. L. (1996): Ge netic vari a tion in Medicago sativa com plex. Ca hiers Op tions Méditerranéennes, 18, Kati} S., Luki} D., i \uki} D. (2002): Morfolo{ke osobine, prinos i hranljiva vrednost lucerke. Zbornik radova Nau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 36, Kati} S., Mihailovi} V., Mili} D., Karagi} \., Glamo~i} D., Jaji} I. (2007): Ge netic and sea - sonal vari a tions of fi bre con tent in lu cerne. Ab stract Book of the XXVIIth EUCARPIA Sym po sium on Im prove ment of Fod der Crops and Ame nity Grasses, Co pen ha gen, Den mark, Au gust 2007, 43. Lamb F. S. J., Schaeffer C. C., Rhodes H. L., Sulc R. M., Undersander J. D. and Brummer E. C. (2006): Five de cades of al falfa cultivar im prove ment: Im pact on for age yield, per - sis tence, and nu tri tive value. Crop Sci. 46, Kend all, M Multivariate anal y sis. 2nd ed. MacMillan, New York, 210. Kova~i} Z. (1994): Multivariaciona analiza. Univerzitet u Beogradu. Ekonomski fakultet. Lazi} M. i Lazi} Z. (1964): Lazi} M., Lazi} Zora (1964): Nova doma}a sorta lucerke - Ba~ka ZMS I i nova doma}a sorta lucerke Banat ZMS II, Institut za poljoprivredna istra`ivanja i Agrocoop Novi Sad. McCaslin M. (2007): Al falfa as a po ten tial en ergy crop. Oklahoma Biofuel Con fer ence Oc to ber. Oklahoma City. Mihailovi} V., Kati} S., Vasiljevi} S., Pataki I., Miki} A., Mili} D. (2007): Doprinos NS sorti krmnih biljaka proizvodnji sto~ne hrane. Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 43,

8 170 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Mili} D., Kati} S., Gvozdanovi}-Varga J., Miki} A., Karagi} \. i Vasiljevi} S. (2007): Divergentnost genotipova lucerke (Medicago sativa L.) za komponente prinosa. Arhiv za poljoprivredne nauke, 68, 242, Riday Heathcliffe and Brummer E. Charles (2005): Heterosis in a Broad Range of Al falfa germplasm. Crop Sci. 45, Rowe D. E. and Hill R. R. Jr. (1999): Breed ing The ory and the De vel op ment of Al falfa. The Al - falfa Ge nome. Schwab P., Banks M. K. and Kyle W. A. (2006): Heritability of phytoremediation po ten tial for the al falfa cultivar Riley in pe tro leum con tam i nated soil. Wa ter, Air, and Soil Pol lu tion 177, Seguin P., Zheng W. and Souleimanov A. (2004): Al falfa Phytoestrogen Con tent: Im pact of Plant Ma tu rity and Herb age Com po nents. J. Agron omy & Crop Sci ence 190, Wood field D. and Brummer. E.C. (2001): In te grat ing mo lec u lar tech niques to maxi mise the ge netic po ten tial of for age le gumes In: G. Spangenberg (ed.) Mo lec u lar Breed ing of For age Crops: Proc. 2nd Int l Symp., Mo lec u lar Breed ing of For age Crops, Lorne and Ham il ton, Vic to ria, Aus tra lia, Nov , Kluwer, Dordrecht, The Netherlands. Volenec J.J., Cunningham S. M., Haagenson D.M., Berg W.K., Joern B. C. and Wiersma D.W. (2002): Physiological genetics of alfalfa improvement: past failures future prospects. Field Crops Re search, 75, PROPERTIES OF LUCERNE CULTIVARS AS A RESULT OF DIFFERENT BREEDING GOALS AND METHODS Slobodan Kati}, Dragan Mili}, Vojislav Mihailovi}, \ura Karagi}, Sanja Vasiljevi} In sti tute of Field and Veg e ta ble Crops, Novi Sad Sum mary: Lu cerne yields and mor pho log i cal traits were mon i tored in 2006/2007 un der field con di tions. Eleven NS cultivars of lu cerne were stud ied by anal y sis of vari ance and clus ter anal y sis in or der to de ter mine their sim i lar i ties and dif fer ences re sult ing from the use of dif fer ent breed ing goals and meth ods dur ing cultivar de vel op ment. High bio - mass yields were found in the cultivars Begej, NS Mediana ZMS V and Novosa anka H-11, while the cultivars Danka, NS Alfa and NS Banat ZMS II were char ac ter ized by a higher pro - por tion of leaves, i.e. better qual ity (Tab. 1). Us ing clus ter anal y sis, the cultivars were di - vided into two groups in ter con nected at dif fer ent lev els within the dendrogram. The sec - ond, larger group was fur ther di vided into three sub groups. The first group com prised cultivars with a high bio mass yield, while the sec ond in volved a com bi na tion of bio mass yield and for age qual ity (Graph. 1). The 14-piece col lec tion of lu cerne cultivars de vel oped at In sti tute of Field and Veg e - ta ble Crops pro vides a good ge netic ba sis for fur ther breed ing work aimed at de vel op ing va ri et ies for both clas sic and new uses of this crop. Key words: cultivars, lu cerne, mor pho log i cal char ac ter is tics, yield