Antika u izdanjima Balkanskog i Balkanoloskog inatituta

Транскрипт

1 АН ТИ КА У ИЗ ДА ЊИ МА БАЛКАНСКОГ И БАЛ КА НО ЛО ШКОГ ИН СТИ ТУ ТА Revue in ter na ti o na le des étu des bal ka ni qu es I, 1935, т. 1 З а хва љу ју ћи угле ду по кре та ча Revue, у но вом ча со пи су су уче ство ва ли нај и стак ну ти ји са вре ме ни ис тра жи ва чи. Ка ко се ви ди из пи са ма упу ће них уред ни штву, ре ви ја по све ће на Бал ка ну при мље на је то пло, оце ње на као до бар по ду хват и иде ја на чи је се оства ри ва ње ду го че ка ло. Би ло је нео п ход но нај пре фор му ли са ти про грам и циљ бал кано ло ги је. То су уред ни ци и учи ни ли, пред ста вља ју ћи но ви ча со пис на уч ној јав но сти (P. Skok еt M. Budimir, But et sig ni fi ca ti ons des étu des bal ca ni qu es, 1 28). Као те мељ на на у ка, на пр вом ме сту у про у ча ва њу Бал ка на ће би ти исто ри ја, и то од нај ста ри јих до нај но ви јих вре ме на. При том се ука зу је на оне по ли тич ке фор ма ци је ко је су, као Рим ска им пе ри ја, до при но си ле по ве зи ва њу бал кан ских на ро да и њи хо вих култу ра. Дру га ве ли ка др жа ва чи ји је ути цај и то не увек не га ти ван на ове про сто ре био тра јан је сте Тур ска ца ре ви на; њен ути цај у обла сти је зи ка, на при мер, јед но је од ве ли ких ис тра жи вач ких по ља. У свим обла сти ма, на гла ша ва ју про мо то ри но ве на у ке и по кре та чи ча со пи са, пи та ња из обла сти бал ка ни сти ке тре ба по сма тра ти ком па ра тив но, а не изо ло ва но, са мо у јед ном на ро ду. Но ва на у ка за сни ва се на три из во ра: исто ри ји, ан тро по ло ги ји и ком па ра тив ној лин гви сти ци. Ре зул та ти ових ис тра жи ва ња тре ба да по ка жу до при нос Бал ка на европ ској ци ви ли заци ји ко ја је бар до вре ме на по ја ве Revue са сво је стра не по ка зи ва ла un mépris général de to ut ce qui est bal ca ni que (19). Ауто ри су би ли ми шље ња да бал ка но ло ги ја не тре ба да бу де са мо те о риј ска, већ и прак тич на на у ка бар у до ме ну са вре ме не соци о ло ги је ко ја ће, об ја шња ва ју ћи мен та ли тет Бал ка на ца по мо ћи љу ди ма да се раз у ме ју и да са ра ђу ју (24). На uti lité на у ке у овом сми слу ве ро ват но би се да нас дру га чи је гле да ло. Ори ги нал ни при ло зи ис тра жи ва ча из це ле Евро пе у пр вом го ди шту Revue по кри ва ју раз ли чи те те ме из свих глав них ди сципли на кла сич не фи ло ло ги је и на у ке о ста ри ни уоп ште. Осим ва жне те мат ске сту ди је Т. Же лин ског (уп. даље, Књи га о Бал ка ну), ве ћи ну по ме ну тих чла на ка чи не ре ла тив но крат ке син те зе. Но и оне, бу ду ћи 29 29

2 де ло вр хун ских ауто ри те та, има ју ва жност и те жи ну. Та ко је кључне ка рак те ри сти ке грч ке ре ли ги је и њен исто риј ски пре глед дао, на све га не ко ли ко стра на, ве ли ки по зна ва лац ове обла сти M. Nil sson (70 75), а о при вред ном жи во ту Бал ка на у ан ти ци, на ро чи то у римско до ба, по у зда ну син те зу је са чи нио чу ве ни M. Ro stov cev (49 58). У ча со пи су се на ла зи и ре зи ме и да нас ак ту ел ног де ла фран цу ског на уч ни ка J. Ze il le r-a о хри сти ја ни за ци ји Бал ка на (76 81) и су ма ран пре глед исто ри је Бал ка на под рим ском вла шћу G. Fer re r-a (98 102). Пот пу ни ји при каз исто ри ја та по ду нав ског ли ме са, од I ве ка до кра ја ан ти ке, по ти че из пе ра C. Patsch-a, ис тра жи ва ча ко ји је по зна ва ње ове обла сти бит но уна пре дио. Кад се зна да су и Бу ди мир и Скок би ли пре вас ход но лин гвисти-ети мо ло зи, не из не на ђу је што по себ но ме сто у ча со пи су има ком па ра тив на лин гви сти ка; иду ћи од пра ин до е вроп ског до кла сич них је зи ка, она их по ве зу је са са вре ме ним бал кан ским је зи ци ма, пре свега ал бан ским и ру мун ским. Глав ни пред став ни ци ове тре ће скупине та да су би ли К. Сан фелд, чи ји се чла нак на ла зи у пр вој све сци RI EB (No te de synta xe com parée des lan gu es bal ca ni qu es, ), по том P. Kretschmer (Sprac hlic he Vor geschic hte des Bal kans, 41 48) и V. Pi sa ni (са бе ле шком о ма ке дон ском по ре клу грч ке ре чи ma ge i ros, ). Ан тич кој фи ло со фи ји по све ћен је са мо је дан при лог (F. Novotny, La phi lo sop hie an ci en ne dans les Bal kans avant J. Chr., 59 69), у ко јем је, ра зу мљи во, по ред Грч ке, на шла ме сто још са мо ју жна Траки ја, са по ме ном Зал мок си да, ле ген дар ног трач ког за ко но дав ца. Re v u e in t e r n a t i o n a l e d e s ét u d e s b a l k a n i q u e s II, 1936, т. 3 [до не ла је ви ше зна чај них при ло га по све ће них (пре)кла сич ној ста ри ни] Наш нај бо љи оно вре ме ни исто ри чар ан ти ке Н. Ву лић (Le se di dei Tri ba li, ) на осно ву Стра бо на, Пли ни ја, Ди о на Ка си ја, Пто ло ме ја ко ји све до че да су Три ба ли жи ве ли из ме ђу Мо ра ве и Ис ке ра по би ја та да шње хи по те зе и за кљу чу је да не ма раз ло га за прет по став ку о њи хо вој се о би на ис ток. Слав ни лин гви ста и ми то лог K. Kerényi, у члан ку Vom he u tigen Stand der Illyri er for schung (13 30), на ла зи и ана ли зи ра илир ске је зич ке тра го ве у Ита ли ји и на Бал ка ну. До да нас се у овој обла сти гле ди ште о рас про стра ње но сти Или ра до ста из ме ни ло, у сми слу сужа ва ња илир ског про сто ра и њи хо вог ути ца ја на окол на пле ме на. N. Jokl у обим ној сту ди ји Bal kan la te i nische Un ter suc hun gen (44 82) из но си лин гви стич ка ком па ра тив на ис тра жи ва ња ве за латин ских ре чи са ал бан ским. При ло ге у овој све сци за кљу чу је М. Бу ди мир, оно ма стич ким испи ти ва њем пре грч ког ет нич ког суп стра та (Vor gri ec hischer Ur sprung der ho me rischen Ha up thel den, ). 30

3 Re v u e in t e r n a t i o n a l e d e s ét u d e s b a l k a n i q u e s II, т. 4 [је нај скром ни ја све ска с аспек та кла си ча ра. У њој се на ла зе три су мар на, крат ка пре гле да] Ch. Pi card, La vie pu bli que et privée dans les Bal kans à l épo que an ti que ( ). Овај на црт дат је од пра и сто ри је, а по том углавном пре ма грч ким исто ри ча ри ма, и по обла сти ма и пле ме ни ма јер, ка ко ис ти че аутор, ни Бал кан у ан ти ци ни је био је дин ствен. Сле де ће две оп ште бе ле шке су: T. Sin ko, La littéra tu re grec que ( ), и R. Eg ger, Der Bal kan un ter Rom ( ). Revue in ter na ti o na le des Étu des bal ka ni qu es III, 1937, т. 5 У овом бро ју на ла зе се два члан ка из обла сти лин гви сти ке: V. Pi sa ni, La po si zi o ne lin gu i sti ca del ma ce do ne (8 32) где ита лијан ски на уч ник де фи ни ше по ло жај ста рог ма ке дон ског из ме ђу грчког, илир ског и трач ког је зи ка, ука зу ју ћи на фо нет ске раз ли ке ко је раз два ја ју ма ке дон ски и грч ки, и П. Скок, De l im por tan ce des li stes to po no ma sti qu es de Pro co pe po ur la con na is san ce de la la ti nité bal kani que (47 58). Дру ги при лог пред ста вља по че так фи ло ло шког ис пити ва ња Про ко пи је вих то по ни ма у ци љу утвр ђи ва ња њи хо вог об ли ка ка ко су се из го ва ра ли на те ре ну да би се по том иден ти фи ко ва ли са од го ва ра ју ћим ла тин ским. По ред на ве де ног ци ља, ти ме се до би ја ју са зна ња о ка рак те ри сти ка ма го вор ног ла тин ског у По ду на вљу и прати пре у зи ма ње то по ни ма у ка сни јим је зи ци ма, пре све га ру мун ском. По ме ни мо Про ко пи јев об лик Za nes, што од го ва ра лат. Di a nae, ка ко је мно го по сле Ско ка и епи граф ски по твр ђе но. Од трај ног зна ча ја је и исто риј ски при лог из пе ра бу ду ћег вели ког знал ца рим ске исто ри је R. Syme-a, Augu stus and the So uth Slav Lands (33 46) по све ћен хро но ло ги ји рим ског осва ја ња цен трал ног Бал ка на и нај ва жни јим до га ђа ји ма ра не рим ске исто ри је на овом тлу, тзв. bellum Pannonicum и bellum Batonianum. Због оскуд но сти и фраг мен тар но сти из во ра, ту ма че ња су до да нас мо гу ћа са мо у глав ним ли ни ја ма. И да нас нам се чи ни тачним и зна чај ним Сај мо во раз у ме ва ње Стра бо но вих и Апи ја но вих по да та ка о бал кан ским пле ме ни ма. На и ме, пре ма овим ауто ри ма, па нон ска пле ме на се про те жу од Ја по да па све до Дар да на ца (App. Ill. 22), од но сно у овој гру пи на бро ја ни су и Ma e za ei, Di ti o nes, De siti a tes, Pe i ru stae (Страб. 314), да кле пле ме на да ле ко ју жни је од Са ве. То, по на шем ми шље њу, зна чи да па нон ска пле ме на (у рим ско до ба) не тре ба одва ја ти од илир ских (одн. или рич ких), ни ти ме ђу њи ма по ста вља ти оштру гра ни цу. Ма ли ку ри о зи тет пред ста вља и то што је ово пр ви при лог на ен гле ском је зи ку у Revue, ча со пи су на та да пре сти жном фран цу ском је зи ку

4 Re v u e in t e r n a t i o n a l e d e s ét u d e s b a l k a n i q u e s 1938, т. 6 У овој све сци је ан тич ки пе ри од сла би је за сту пљен, али заслу жу ју па жњу два члан ка: Пи о нир ски рад O. Da vi es-a (Bel fast), An ci ent mi ning in the cen tral Bal kans (avec 6 fi gu res) ( ). Аутор је те рен ски об и шао Ср би ју и Бу гар ску и утвр дио тра го ве рим ских руд ни ка. На и ла зио је на ко ма де згу ре гво зде не ру де, у ко ји ма чак на во ди про це нат гво жђа. Дру ги је K. Kerényi, Tra si tus und Se da tus. Über eine ver me in tliche und eine pro ble ma tische an ti ke Got the it ( ).Ово је је дан од ори ги нал них ис тра жи вач ких ра до ва, по све ћен ре ше њу кон крет них пи та ња, до тле по гре шно по ста вље них (1). Tra si tus ни је па нон ско божан ство ка ко се по гре шно прет по ста вља ло на осно ву јед не по све те, већ ла тин ско, Tra(n)si tus, по твр ђе но и дру где (2). Бо жан ство Se da tus бли зак је по функ ци ји са Хе фе стом, али га аутор ети мо ло шки ве зу је за етрур ски, што је слу чај и са бо гом Вул ка ном. Пре ма то ме, ни ово ни је па нон ско бо жан ство (ка ко се прет по ста вља ло по епи граф ским на ла зи ма, већ се ње гов култ из сред ње Ита ли је про ши рио на Ре ти ју (где је по твр ђен) и на Па но ни ју. Књи га о Бал ка ну I, 1936 За раз ли ку од RI EB, Књи га о Бал ка ну на ме ње на је ши рем кругу обра зо ва них чи та ла ца. При ло зи су углав ном они из RI EB I, али пре ве де ни на срп ски је зик. Ту су се на шла нај круп ни ја европ ска име на по зна ва ла ца ан ти ке. Та ко су сво је при ло ге да ли: П. Креч мер, Пре и сто ри ја Бал ка на у огле да лу је зи ка (21 27);Ш. Пи кар, Јав ни и при ват ни жи вот на Бал ка ну у ан тич ко до ба (28 41); М. Ро стов цев, Еко ном ски жи вот Бал ка на у ста ром ве ку (42 51); Н. Ву лић, Најста ри је кул ту ре у Ју го сла ви ји (52 69); Г. Фе ре ро, Рим ска им пе ри ја и Бал кан (70 74); Ж. Зе јер, Ши ре ње хри шћан ства на Бал ка ну од I до V ве ка (75 81). Као што се ви ди из на ве де них на сло ва, овим, иако ве ћи ном са же тим члан ци ма, чи та о цу се пру жа хро но ло шки при каз пра и стори је и ра не исто ри је и кул ту ре Бал ка на, пре ко рим ске епо хе на ко ју се по том на ста вља чла нак Зла тар ског о до се ља ва њу Сло ве на на Бал кан. Иако пи са ни по пу лар но, ови ра до ви има ју да нас исто риј ску вред ност, као све до чан ства вред но ва ња епо ха и те ма ко је об ра ђу ју, али и ме ста Бал ка на кроз исто ри ју. Ра зу мљи во, и на сре ћу, то ком ми ну лих шест де це ни ја, до шло се до но вих от кри ћа да спо ме не мо са мо де ши фро ва ње ли не а ра Б ко ја су по ме ну тим ауто ри ма би ла још увек не по зна та, а ко ја су бит но уна пре ди ла на ше по зна ва ње неких на уч них обла сти. По себ ну вред ност и да нас има увод на сту ди ја у Књи зи о Балка ну, из ван ред но на пи сан фи ло зоф ски есеј Т. Же лин ског, Ан ти ка, Евро па и Бал кан, (1 20). Раз ма тра ња ве ли ког на уч ни ка о зна ча ју ан ти ке 32

5 за европ ску ци ви ли за ци ју из ни клу на те ме љи ма пре све га кла сич не грч ке учи ни ће ја сни јом и јед ну и дру гу кул ту ру сви ма ко ји се за њу ин те ре су ју или њом ба ве. Пре ци зи ра ју ћи да је по ме ну ти ути цај био би тан у обла сти на у ке и умет но сти, док су ве ра и мо рал ве за ни за хришћан ство, пољ ски на уч ник ука зу је на ре не сан су ан ти ке, ко ја се од и грала већ три пу та у исто ри ји: по ред ка ро лин шке и ре не сан се ве ка, то је и про цват на у ке и умет но сти у Ен гле ској и Не мач кој дру ге пол. 18 пр ве пол. 19. ве ка. Сва три пу та, на гла ша ва Же лин ски, пре по род на за па ду је олак шан упо тре бом ла тин ског је зи ка у Ри мо ка то лич кој цр кви. За раз ли ку од то га, на ис то ку, грч ки је зик ни је имао то ли ки зна чај, јер се у пра во слав ним по ме сним цр ква ма ко ри сте сло вен ски одн. дру ги на ци о нал ни је зи ци. Кад је реч о пр вој тре ћи ни два де се тог ве ка, аутор под се ћа на (он да као и да нас) ак ту ал но су прот ста вља ње ути ли тар них на у ка не ко ри сним и на опа сност да ове дру ге по но во бу ду по ти сну те од пр вих. Да је на у ка ра ди ње са ме та ко ђе нео п ход на љу ди ма, али на дру ги на чин, чи ње ни ца је ко ју он на гла ша ва, упу ћу јући и на Ци це ро но ву кон ста та ци ју да је cu ri o si tas, тра га ње за исти ном, уро ђе но људ ском ду ху. Но, ако се и де си да опет пре вла да ју тех нич ке на у ке, Же лин ски пред ви ђа да ће то са мо до ве сти до но вог, че твр тог пре по ро да. Гле да ју ћи из пер спек ти ве вре ме на по сле Пр вог свет ског ра та, овај пре по род би по ње го вом пред ви ђа њу но сио обе леж је управо сло вен ских на ро да, а чо ве чанство ће се пе ри о дич но вра ћа ти вре лу кла сич не ми сли и кул ту ре. Европ ска ци ви ли за ци ја, на и ме, пре ма мишље њу ауто ра, има об лик му зич ке ком по зи ци је рон да. Бе о г р а д Н. М. Га ври ло вић, С. Пан ду ро вић, Р. Па ре жа нин, Бе о град 1940 Ова књи га за ми шље на је као une synthese des données sci en ti fiqu es, на ме ње на је не са мо уском кру гу на уч ни ка, већ и обра зо ва ној пу бли ци и au pe u ple to ut en ti er. Исто ри ја два де сет ве ко ва срп ске и ју го сло вен ске пре сто ни це за по че та је пр вим по ме ни ма пле ме на ко је је жи ве ло на овој те ри то ри ји и пр вим по ме ни ма гра да, ко ме су Кел ти да ли име Син ги ду нум. Сле ди са жет пре глед пе ри о да рим ске вла сти илу стро ван фо то гра фи ја ма ва жни јих спо ме ни ка ис ко па них на тлу гра да. Пре глед се за вр ша ва ра но хри шћан ским пе ри о дом у Син ги дуну му ока ра к те ри саним при хва та њем ари јан ске је ре си, и на је зда ма Ху на и Ава ра, ко је су учи ни ле крај ан тич ке кул ту ре и та ко те мељ но је уништиле да је не ста ло и до та да шње име гра да (22 28). *** Но ви ча со пис Bal ca ni ca, ко ји је по кре нуо об но вље ни Бал ка ноло шки ин сти тут год., на пр ви по глед по све ћу је ма ње про сто ра кла сич ној ста ри ни. Кла сич ни фи ло ло зи из Ин сти ту та по све ти ли су се про бле ми ма кул тур не исто ри је доц ни јих пе ри о да за ко је је нео п 33 33

6 ход но по зна ва ње грч ког (ла тин ског знат но ма ње). Та ко се Д. Дра гојло вић ба вио из у ча ва њем бо гу мил ства, М. Сто ја но вић и М. Ву ке лић ан тич ким на сле ђем и ком па ра тив ним бал кан ским пи та њи ма но ви јег до ба (исто ри ја на у ке), Д. То до ро вић грч ком и ви зан тиј ском књи жевношћу. То не зна чи да у но вом ча со пи су не ма ис тра жи ва чих при ло га о ан ти ци, из пе ра на ших и стра них углед них на уч ни ка. У бр. II (1971) на и ла зи мо на сту ди ју Љ. Зо то вић, Пу те ви ши ре ња ми тра и зма на тлу ју го и сточ не Евро пе (69 84). Аутор је, на осно ву ли ков них во тив них спо ме ни ка кон ста то вао две ка рак тери стич не гру пе, ис точ ну и за пад ну. Гра ни ца из ме ђу њих се (гру бо узев) спу шта од Осје ка на југ до ли на ма Бо сне и Не ре тве. За пад ни пут ши ре ња ишао је од Акви ле је Емо на Си сциа (одн. Celeia Poetovio-Carnuntum), док се ис точ ни нај ве ро ват ни је по ду да рао са по ду нав ским ли ме сом. У бр. IV (1973) на ла зи се чла нак Зеф Мир ди те, Das Chri sten tum und se i ne Ver bre i tung in Dar da nien (83 93). Аутор је ми шље ња да је до хри сти ја ни за ци је ове обла сти до шло још у апо стол ско до ба. Од та да по сто ји кон ти ну и тет, пре ко II III в. (ма да су за тај пе ри од из во ри вр ло оскуд ни) до IV ве ка, ко ји је до бро по твр ђен (пи сма Хи је ро ни мо ва, ак та цр кве них са бо ра, па три сти ка, ви за нтиј ски пи сци цр кве не исто ри је) и да ље, кроз пе ри од се о бе на ро да. Аутор сма тра ва жним да ис так не (мо жда не до вољ но за сно ва но уве ре ње)...bli eb die gan ze kir chlic he Hi e rar chie, trotz ze it we i li gen Ab we ic hun gen, me hr for ma len als wir klic hen... und Druck se i tens byzan ti nischer Ka i ser, dem apo sto lischen Sitz in Rom treu. Бр. VI II (1977) об ја вљу је чла нак Ф. Па па зо глу, Ет нич ка структу ра ан тич ке Ма ке до ни је у све тло сти но ви јих оно ма стич ких ис тражи ва ња (65 82). Ова дра го це на сту ди ја у ко јој се ука зу је на то по ни ме ко ји све до че о пред ма кедон ском ет нич ком суп стра ту, као и о ет нич кој при пад но сти ма ке дон ских пле ме на, одн. њи хо вој гра ни ци пре ма Тра чани ма и Или ри ма. По том се ана ли зи ра ју ан тро по ни ми (са епи граф ских спо ме ни ка) и из два ја ју епи хор ска име на ко ја по свом по ре клу ни су ма ке дон ско-грч ка, али ни трач ка ка ко се ра ни је сма тра ло (74 80). Код оних где да ља лин гви стич ка ана ли за ни је мо гу ћа, аре ал на ко ме се срећу ова име на ука зу је на њи хо во мо гу ће по ре кло (уп. та бе лу име на, 78 стр.). Пре ма ауто ру ови ан тро по ни ми при па да ју пле ме ни ма Пе о на ца, Бри га и Едо на ца што је у скла ду с ан тич ким пи са ним све до чан стви ма о Ма ке до ни ји и че сто су ја сно по ве за ни са ма ло а зиј ским. XVI II XIX ( ). Пр ви део овог дво бро ја по све ћен је ра до ви ма са Пе тог ме ђу на род ног кон гре са за про у ча ва ње ју го и сточне Евро пе. У окви ру то га на шао се до бар број при ло га у ко ји ма се, са ра зних аспе ка та, об ра ђу је ан тич ки пе ри од на Бал ка ну. Ту су преглед ни члан ци Z. Mir di te, Die Wirtscha ftlic hen und Ge sellscha ftlic hen Verhältnisse des zen tral ge bi e tes Dar da ni ens in der an ti ke (89 102), одно сно В. Јур кић Ги рар ди, O Ис три као гра нич ној обла сти Рим ског цар ства ( ). П. Ми јо вић ре ша ва је дан тек сто ло шки про блем ( ), пред ла жу ћи ло гич ну до пу ну јед не ла ку не у Псе у до-ски 34

7 лак су (ц.24): ем по ри он [O ul ki ni on]. Ре ше ње је при хва тљи во и пре ма кон тек сту (пут Бут хуа Епи дам но) и јер је прет ход но и ар хе о ло шки уби ци ра но утвр ђе ње ко је аутор иден ти фи ку је као Ol ci ni um. Ар хи тек ту ру Ро му ли ја не (Гам зи гра да), при ка зао је као иде о лошки те трар хиј ски спо ме ник њен ис тра жи вач Д. Сре јо вић ( ). Де та љан чла нак Р. Бра то жа по све ћен је до тада не до вољ но об ра ђе ном пи та њу цр кве них и кул тур них од но са из ме ђу Акви ле је и Сир ми ју ма ( ). XXVI (1995). У овом бро ју за ни мљив је при лог A. Fo la, Orphism and the Arts ( ). Аутор пра ти раз вој ор фи зма, ње го ве про ме не под грч ким ути ца јем и про ду же ње ор фич ких прин ци па за хва љу ју ћи Пи та го ри. Аутор про на ла зи ре флек се ор фи зма и у не ким оби ча ји ма данашње Бу гар ске (про сла ва св. Ата на си ја у се лу Етро по ни је, пре зо ре, с узви ци ма Са бо, Са бо што се по ве зу је са Са ба зи јем). У ис тој све сци је и при лог мла дог са рад ни ка Ин сти ту та, С. Фер јан чић, New Epi grap hic Finds ne ar Čačak ( ) ко ји об ра ђује ве ћи број фраг мен тар но са чу ва них епи граф ских спо ме ни ка, ме ђу ко ји ма и је дан бе не фи ци јар ног кон зу ла ра и не ко ли ко од ло ма ка са ра но хри шћан ским нат пи си ма. Но ви број Balcanica XXVI II (1998) до но си чла нак Ми ле не Ми лин, по све ћен пи та њу раз ло га смрт не казне из ре че не Те о до си ју Ста ри јем, оцу ца ра Те о до си ја ( ). Као по себ но из да ње Бал ка но ло шког ин сти ту та (књ. 27, 1986, за јед но са Ин сти ту том за исто ри ју Фи ло зоф ског фа кул те та у Но вом Са ду) иза шла је мо но гра фи ја Ми ле не Ду ша нић (Ми лин), Ге о графско-ет но граф ски екс кур си у де лу Ами ја на Мар це ли на (131 стр., рези ме на ен гле ском језику The ge o grap hic-et hno grap hic di gres si ons in Am mi a nus Mar cel li nus). Исто ри ја по след њег ве ли ког рим ског исто рио гра фа, по све ће на до га ђа ји ма IV ве ка, са др жи и до ста ге о граф ских, то по граф ских и ет но граф ских опи са обла сти и пле ме на у Рим ском цар ству или ван ње га. По сле оп штег пре гле да ди гре си ја у ан тич кој исто ри о гра фи ји, аутор ана ли зи ра по ме ну те екс кур се (има их 10), испи ту ју ћи из во ре, из бор по да та ка и уло гу ових оде ља ка у Исто ри ји. Не ки од њих, екс курс о пре во ју Succi (XXI 10, 2 у дан. Бу гар ској), о Тра ки ји (XXVII 4) и о Ху ни ма (XXXI 2) пру жа ју ва жне по дат ке о ге о гра фи ји, ад ми ни стра тив ном уре ђе њу и оби ча ји ма и та ко знат но до при но се по зна ва њу Бал ка на у ан ти ци. Ан т и Ч к е с ту д и Је у Ср ба (Збор ник ра до ва на уч ног ску па одр жа ног ју на 1987, уре дио М. Сто ја но вић, Посебна издања, књ. 37) 1989 У књи зи су за сту пље не до сад за не ма ре не ра зно вр сне те ме из исто ри је кла сич не на у ке. По сле оп штих по гле да о ути ца ју ан ти ке на на шу књи жев ност и кул ту ру, сле де при ло зи о ре цеп ци ји ан тич ких 35 35

8 ауто ра у нас, од Хо ме ра до рим ских исто ри о гра фа. Та ко ђе су вред ни ра до ви о ан ти ци и ње ном ути ца ју у про шлом ве ку: по себ но при лог на шег ве ли ког по зна ва о ца кла сич не и на ци о нал не књи жев но сти М. Фла ша ра, О Сте ри ји ном пре во ђе њу и при ла го ђа ва њу Хо ра ци је ве по е зи је (55 81). Ти пич но рим ску иди лу Сте ри ја пре ба цу је у окру же ње свог чи та о ца, ка ко по из бо ру ре а ли ја, та ко и из ра за ( ин тов ) и име на (уме сто сла бо по зна тог Сир та Си бир). Фла шар овај по сту пак оправ да ва, јер се њи ме по сти же аде кватан учи нак на чи та о ца. Ком па ра ци је су на чи ње не и из ме ђу ан тич ке и срп ске епи сто ло гра фи је као и из ме ђу на ших и ла тин ских књи жевних тер ми на у Реч ни ку Д. Исај ло ви ћа. По себ но су об ра ђе на пи та ња из тзв. струч не ли те ра ту ре, ви зан тиј ске и по зни је: Ари сто те ло ви тер ми ни у срп ском сред њем ве ку, ту ма че ње јед ног не ја сног ме ста из Кон стан ти на Фи ло зо фа, прав не (пр ви пре вод Ју сти ни ја но вих Инсти ту ци ја) и при род не на у ке (Р. Бо шко вић), грч ка ра на фи ло зо фи ја и Ла за Ко стић, ан ти ка у ли ков ној умет но сти сред њег ве ка. Ту су и два ра да из Хр ват ске (Срп ско-хр ват ски до ди ри у те о ри ји и прак си класич не ме три ке) и Сло ве ни је (Sovretovo delovanje in bivanje v Srbiji). При ло зи о на шим нај зна чај ни јим но ви јим ис тра жи ва чи ма ан ти ке (М. Бу ди ми ру, М. Ђу ри ћу, А. Са вић-ре бац) и пр вим ар хе о ло зи ма у нас, упот пу њу ју овај Збор ник. Ми ле на Ми лин 36