Juznoslovenski filolog 73-1_Layout 1

Транскрипт

1 ISSN x, LXXIII, св. 1 2 (2017) UDK: COBISS.SR-ID: DOI: Примљено: 30. септембра Прихваћено: 31. јануара Оригинални научни рад ГОРДАНА Р. ШТРБАЦ* Универзитет у Новом Саду** Филозофски факултет Одсек за српски језик и лингвистику ФРАЗЕОЛОШКИ ПОТЕНЦИЈАЛ СОМАТСКЕ ЛЕКСИКЕ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ (НА ПРИМЕРУ СОМАТИЗАМА ЈЕЗИК, УХО/УВО, МОЗАК И ОБРАЗ) У раду се испитује фразеолошки потенцијал соматизама језик, ухо/уво, мозак и образ, под којим се подразумева њихова продуктивност у формирању фразеологизама и улога у развоју фразеолошких значења. Циљ је да се покаже уграђеност њиховог појмовно-асоцијативног и семантичко-деривационог потенцијала у фразеолошки. У семантичкој анализи примера користе се методе концептуалне анализе, у првом реду појмовна метонимија и метафора, у оквирима које су поставили Џ. Лејкоф, М. Џонсон и З. Кевечеш. Истраживање показује да у семантичко језгро фразеологизама, попут имати дугачак језик, наћулити уши, имати мозга у глави, имати образ као ђон и сл., улазе они који означавају активности датих делова тела или особине које се преко њих испољавају, због чега се метонимија издваја као доминантан механизам развоја фразеолошког значења, и то у формули: ДЕО ТЕЛА ЗА СВОЈУ ФУНКЦИЈУ. Она се, даље, комбинује с различитим метафоричним обрасцима. Кључне речи: соматизам, фразеологизам, фразеолошки потенцијал, метонимија, метафора 1. Увод предмет истраживања и корпус Ово истраживање бави се фразеолошким потенцијалом соматске лексике, која представља један од најзначајнијих слојева лексичког * strbacsn@eunet.rs ** Истраживање је рађено у оквиру пројекта Стандардни српски језик: синтаксичка, семантичка и прагматичка истраживања (бр ), ко ји фи нан - сира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

2 84 Јужнословенски филолог LXXIII, св. 1 2 (2017) система сваког језика. Оно је наставак ширег истраживања фразеолошког фонда са соматизмима у лексичком саставу, које је започето испитивањем фразеологизама с компонентама глава и око у српском језику (ШТРБАЦ 2012а; ШТРБАЦ 2012б), а циљ му је да покаже улогу соматске лексике у формирању фразеолошких јединица и учешће нашег телесног искуства у концептуализацији одређених домена људске стварности. Пошто су слична истраживања спроведена и на корпусу европских и неевропских језика, упоређивање с добијеним резултатима показаће сличности између српског и других језика, али и могућности утврђивања универзалних законитости функционисања не само језичког система већ и људског ума, који се помоћу тог система манифестује. Називи за делове људског тела чине једну од најважнијих лексичко-семантичких скупина и као такви улазе у базични фонд сваког лексикона, због чега се често користе као потврда генетских веза међу сродним језицима (МИХАЈЛОВИЋ 1970: 7). Њихова стабилност у лексичком систему резултат је њихове референцијалне вредности јер су појмови које именују од суштинског значаја за људску егзистенцију. Из тога даље произилази веома изражена способност полисемије и деривације, као и богат фразеолошки потенцијал, који се огледа у бројности фразеолошких израза са соматизмима, природи њиховог значења и механизама помоћу којих се та значења развијају. У овом раду биће испитан фразеолошки потенцијал лексема језик, ухо/уво, мозак, образ, које припадају прасловенском корпусу речи у српском језику (SKOK ), што потврђује њихову старину и стабилност у систему. Оне улазе у састав знатног броја фразеологизама, какви су говорити с пола језика, претворити се у ухо, имати пилећи мозак, човек црна образа итд. Под фразеолошким потенцијалом соматизама у овом раду подразумеваће се: 1. њихова фразеолошка продуктивност, тј. способност да учествују у формирању што већег броја фразеолошких јединица, као и 2. улога коју соматизам има у развоју фразеолошког значења односно у концептуализацији одређених домена стварности, нарочито оних који се тичу телесних активности и функција из истог концептуалног поља којем припада дати соматизам. Укупан корпус обухвата 211 фразеолошких јединица, од којих с компонентом језик има 88, с компонентом ухо/уво 46, с компонентом мозак 43 и с компонентом образ Грађа је прикупљена 1 То су мање-више сви фразеологизми с наведеним соматизмима који су пронађени у одговарајућим изворима. Изостали су примери као што су езоповски језик,

3 Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику 85 из Frazeološkog rječnika hrvatskoga ili srpskog jezika (MATEŠIĆ 1982), из Фразеолошког речника српског језика (ОТАШЕВИЋ 2012) и једнојезичних речника савременог српског језика: Речника српскохрватскога књижевног језика у издању Матице српске, Речника српскохрватског књижевног и народног језика у издању Српске академије наука и уметности и Речника српскога језика у издању Матице српске. 2 Заједно с фразеологизмима из наведених извора преузета су и њихова значења на основу којих је извршена семантичка класификација према доменима стварности на које се односе. Пошто је анализа усмерена првенствено на фразеолошка значења, а не на њихову прагматичку и дискурсну функцију, у истраживање неће бити укључен контекст у којем се употребљавају. 2. Теоријско-методолошки оквир истраживања Примарно искуство које човек стиче у вези је с телом, његовим изгледом, деловима и разноврсним телесним активностима и функцијама. Телесно искуство обезбеђује физичку егзистенцију, али у исто време обликује нашу свест и утиче на наше когнитивне способности. Идеја о неодвојивости тела и ума, која провејава скоро три деценије у разматрањима истраживача у многим дисциплинама (JOHNSON 2007: 1), потврђена је и бројним истраживањима језичког корпуса, нарочито у области когнитивне лингвистике. Ова истраживања, која су усмерена на језик као манифестацију нашег појмовног система, показују да човек многе домене концептуализује преко реалија из телесног искуства, тј. да многе концепте разуме управо преко делова тела и функција које они обављају. Како ову врсту концептуализације налазимо у многим језицима света, она се може сматрати универзалном, а објашњава се историјским развојем људске цивилизације делови тела већ су имали своје називе у тренутку када је требало обележити нове концепте, због чега, сасвим очекивано, постају изворни домен у тим процесима (в. KRASKA- SZLENK 2014: 16). М. Џонсон истиче да у знатној мери наше појмовно немушти језик и сл., за које се тешко може тврдити да припадају фразеолошком слоју. 2 У даљем тексту за коришћене речнике употребљаваће се следеће скраћенице: Реч ник срп ско хр ват ско га књи жев ног је зи ка Ма ти це срп ске РМС, Реч ник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ РСА НУ, Речник српског је зи ка Ма ти це срп ске РСЈ, Се ман тич ко-де ри ва ци о ни реч ник. Св 1, 2 СДР1, СДР2, Асоцијативни речник српскога језика АРСЈ, Обратни асоцијативни речник српскога језика ОАРСЈ.

4 86 Јужнословенски филолог LXXIII, св. 1 2 (2017) знање потиче од кретања односно од телесних покрета и интеракције с објектима који се крећу. Према мишљењу овог аутора, на основу кретања стичемо искуства у вези са садржавањем, тј. могућношћу да предмете стављамо у посуде и вадимо их из њих, затим у вези с линеарношћу, тј. путањом кретања, потом у вези с напетошћу мишића односно са снагом коју треба да уложимо у покретање тела и његово деловање, у вези с амплитудом кретања, као и у вези са одређивањем степена снаге и брзине којом ће се покрети изводити. На основу тога формирају се обрасци мишљења, па се одређене категорије, као што је на пример време, поимају преко метафоре кретања. Два су основна типа спацијализације времена: 1. време се разуме као кретање објеката према посматрачу који стоји, најпре испред њега, а потом као промицање поред и на крају иза њега; 2. време се доживљава као кретање посматрача кроз простор (JOHNSON 2007: 19 32). На другој страни, поимање емоција такође је засновано на нашем телесном искуству, што потврђују различити метонимијски и метафорични обрасци. У првом случају емоције се исказују преко телесних манифестација, а у другом случају поимају се помоћу метафоре садрживача и силе у људском телу су садржане емоције, а изазивају их одређени узроци, као што и емоције проузрокују одговарајуће реакције (KÖVECSES 2010: ). Упоредна експериментална истраживања енглеског и португалског (који се говори у Бразилу) потврђују постојање метафоре ЖЕЉА ЈЕ ГЛАД у оба језика (GIBBS et al. 2004: ). Наиме, експеримент спроведен над одређеном групом говорника обају језика показује да су у неким аспектима изједначени телесни симптоми глади и жеље те да се ова апстрактна категорија описује изразима типичним за конкретну. За разумевање метафоричног језика значајно је телесно искуство као изворни домен структуриран у виду сликовних шема, при чему тзв. примарне метафоре омогућавају пресликавање само неких аспеката изворног домена на циљни (GIBBS et al. 2004: ). Помоћу назива за делове тела исказују се и други концепти (в. KRASKA- SZLENK 2014: 15 39), а они, такође, имају важну улогу и у граматичком систему. Наиме, соматизми учествују у граматикализацији спацијалне оријентације, која се даље може проширити и на домен времена (KRASKA-SZLENK 2014: 19 23). Због особених лексичко-семантичких и структурно-граматичких карактеристика фразеологизми су добри показатељи функционисања нашег когнитивног система. Наиме, то су сложене језичке јединице окамењене структуре које настају као резултат специфичних фразеологизационих процеса. Оне у језику функционишу као

5 Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику 87 средства секундарне номинације (МРШЕВИЋ РАДОВИЋ 1987: 16), јер фразеолошко значење не одговара збиру значења елемената који га сачињавају. 3 Иако веза између полазне, нефразеолошке и циљне, фразеолошке структуре може бити различита, фразеологизми чувају сликовитост изворног облика, на основу које се развија експресивност као стална конотативна компонента фразеолошког значења. Емоционална и експресивна функција језика остварују се тако што се при означавању појава и предмета изражавају различите емоције говорника као што су одобравање, неслагање, ублажавање, преувеличавање, иронија, неверовање, хумор и сл. (МРШЕВИЋ РАДОВИЋ 1987: 16). Семантички однос соматизма као самосталне лексеме и фразеологизма веома је специфичан. Као фразеолошки конституенти називи за делове тела углавном уносе у фразеологизам целокупан семантичко-асоцијативни садржај или бар један његов део подстичући развој одређених фразеолошких значења. Тако се многи домени, а нарочито они који се односе на примарне људске активности, поимају помоћу делова тела, који се због тога могу сматрати основним средствима концептуализације. Стога фразеолошки изрази који садрже називе за делове људског тела пружају сасвим поуздана сазнања о улози телесног искуства у разумевању стварности. У овом истраживању полази се од хипотезе о постојању несумњиве везе између семантичко-деривационог и појмовно-асоцијативног потенцијала соматизама и њиховог фразеолошког потенцијала односно о њиховој уграђености у фразеолошки фонд српског језика. Наиме, претпоставља се да лексеме са развијеном полисемијом и богатом деривационом мрежом показују тенденцију ка формирању знатног броја фразеологизама, те да углавном мотивишу фразеолошка значења која су у вези с њиховим основним појмовно -асоцијативним садржајем. Ова претпоставка подстакнута је ранијим истраживањима мањег обима спроведеним на фразеологизмима са соматизмима глава и око. Према РСАНУ, лексема глава има веома богату полисемантичку структуру, која је обрађена чак у деветнаест тачака. У исто време ова лексема окупља око себе више од триста деривата (СДР1 2003: 114) и налази се на петом месту према броју асоцијација у којима се јавља (РАЗДОБУДКО 2003: 103). 4 Учествује у 3 Због тога неки аутори инсистирају на компонентном саставу ових јединица као њиховом битном обележју у састав фразеологизама не улазе речи, већ компоненте које су изгубиле лексичка и граматичка обележја речи (МОЛОТКОВ 1977: 26). 4 Према учесталости јављања у асоцијацијама на првом месту је соматизам рука, за тим сле де: око, коса и нога (РАЗДОБУДКО 2003: ).

6 88 Јужнословенски филолог LXXIII, св. 1 2 (2017) формирању више од триста фразеолошких јединица (РАЗДОБУДКО 2003: 77; ШТРБАЦ 2012а: 106) па се према учесталости јављања у фразеологизмима међу осталим соматизмима налази на првом месту (РАЗДОБУДКО 2003: 77). Међу фразеологизмима с компонентом глава најбројнији су они чија се значења односе на домен мишљења (ШТРБАЦ 2012а: 115), што је у сагласности с асоцијативним потенцијалом ове лексеме 26% од укупног броја одговора на овај стимулус из домена је менталног (АРСЈ 2005: ). Што се тиче соматизма око, у РСАНУ је издвојено девет значења и знатан број подзначења ове лексеме. Она има сто четрдесет пет деривата (СДР1 2003: 242) и на другом је месту према броју асоцијација које побуђује (РАЗДОБУДКО 2003: 97 98). Конституише преко двеста фразеологизама (РАЗДОБУДКО 2003: 77; ШТРБАЦ 2012б: 324) те се међу осталим соматизмима налази на другом месту према броју јављања у њима (РАЗДОБУДКО 2003: 97 98). Око 40% од укупног броја ових фразеологизама односи се на неки од аспеката визуелне перцепције (ШТРБАЦ 2012б: 333), што одговара асоцијативном потенцијалу лексеме око највећи број одговора испитаника (25%) на овај стимулус тиче се визуелног процеса (АРСЈ 2005: 355). Полазећи од ових резултата, покушаћемо да покажемо да се и посматрани соматизми (језик, ухо/уво, мозак и образ) у погледу фразеолошког потенцијала понашају на исти начин. Потврда полазне хипотезе на ширем корпусу и поређење са истраживањима других језика обезбедиће валидност резултата и омогућити да се донесу општији закључци. У анализи која следи сваки соматизам размотрен је појединачно. Најпре су описане његове семантичко-деривационе и асоцијативне могућности, а потом је размотрен његов фразеолошки потенцијал: 1. утврђен је број фразеологизама које конституише, 2. затим су фразеологизми систематизовани према значењу и направљена је хијерархија значења, 3. потом су установљени механизми транспоновања примарних, нефразеолошких значења у секундарна, фразеолошка и улога коју соматизам има у тим процесима. При описивању фразеологизационих процеса примењене су методе концептуалне анализе, у првом реду појмовна метонимија и метафора, у оквирима које су поставили Џ. Лејкоф, М. Џонсон (LАKOFF 1987; LAKOFF, JOHNSON 2003) и З. Кевечеш (KÖVECSES 2010). Испитивања у домену когнитивне лингвистике упућују на веома важну улогу појмовне метафоре и метонимије у формирању и разумевању значења фразеологизама. Експериментална истраживања показују да је говорниково познавање фразеолошког значења засновано на

7 Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику 89 менталним сликама мотивисано ограниченим бројем појмовних метафора. Иако се исто значење, нпр. открити тајну, може исказати различитим типовима фразеологизама, нпр. spill the beans и let the cat out of the bag, менталне слике на којима они почивају подударне су и кохерентне јер им је у основи иста појмовна метафора: УМ ЈЕ САДРЖИВАЧ и ИДЕЈЕ СУ ЕНТИТЕТИ (GIBBS, O BRIEN 1990). 3. Концептуална анализа фразеологизама 3.1. Језик Лексема језик има разуђену семантичку и деривациону мрежу: развија седам значења и у оквиру њих десетак подзначења (РСАНУ) 5 те има 49 деривата (СДР1 2003: 152). Налази се на дванаестом месту према броју асоцијација у којима учествује (РАЗДОБУДКО 2003: 113) и на петом месту према броју фразеолошких јединица које конституише, иза лексема глава, око, рука и нога (РАЗДОБУДКО 2003: 77). Прикупљена грађа показује да лексема језик улази у састав скоро деведесет фразеологизама, од којих се 95% односи на говорну активност односно на вербалну комуникацију, што је у сагласности с њеним укупним асоцијативним потенцијалом 48% испитаника на стимулус језик дало је одговоре који су у вези с говорном активношћу и споразумевањем. Најчешћи одговор гласи говор и њега је дало 80 од 780 испитаника. Затим следе придеви: српски са 66 одговора, енглески и матерњи са 30 итд. (АРСЈ 2005: ). 6 Свега су четири фразеолошка израза која се не односе непосредно на комуникацију, већ на друге домене стварности: а. психофизиолошка стања умор (исплазити језик) и болест односно стање пред смрт (душа је коме на језику); б. стања свести немогућност субјекта да се сети нечега што му је добро познато (бити коме на врху језика); в. однос међу људима, који се испољава као узајамно разумевање и слога (имати [наћи] заједнички језик с неким). Када је реч о говорној активности, фразеологизмима с компонентом језик обележавају се сви елементи овог сложеног концепта: говорник, процес говорења, порука и одсуство говора. 7 5 Семантички обим соматизама наводи се према РСАНУ, осим у случају лексеме ухо/уво, где се да је пре ма РМС. 6 На стимулус језик добијена је 221 врста различитих одговора, од чега 45 припада домену комуникације. 7 Концепт говорења је веома сложен те може бити обележен и фразеолошким јединицама другачијег лексичког састава од овде обрађеног, тј. јединицама чија су

8 90 Јужнословенски филолог LXXIII, св. 1 2 (2017) ГОВОРНИК је један од учесника комуникационог догађаја и вршилац говорне активности. Разматраним фразеологизмима квалификује се с обзиром на своје говорничке способности и с обзиром на карактерне црте личности које се манифестују преко говора. У том смислу истичу се: а. говорникова речитост и умеће говора па се он одређује као добар, ваљан вршилац дате радње бити вешт (јак) на језику, имати језик; б. одсуство речитости, неспособност лепог и умешног изражавања бити везана језика, бити слаб на језику; в. боља способност писања него говорења бити јачи на перу него на језику. На другој страни, преко говорне активности указује се и на одређене карактерне црте личности говорника као што су: а. склоности ка прекомерном говорењу, без устезања, због чега се говорнику приписује својство брбљивости бити дуга језика / имати дугачак језик, бити проливен на језику, имати добар језик, имати језик као крава; б. брзоплетост, непромишљеност у говору, испољене у изношењу садржаја који не треба саопштити бити брз на језику, доћи (долазити, налетети, пасти и сл.) коме на језик, омаћи се (откинути се, утећи и сл.) коме с језика, како на језик налети, језик је коме утекао, језик се коме омакао (залетео), не држати узла на језику; в. опрезност, уздржаности у говору чувати језик, глава без језика; г. искреност, отвореност, одлучност бити оштар на језику / имати оштар језик, немати длаке на језику / без длаке на језику, на језику је коме што му је и на срцу; д. склоност ка оговарању и изношењу негативног садржаја зли језици, поган (зао) језик, бити зла (погана) језика / имати зао (поган) језик; ђ. слаткоречивост, лицемерје бити сладак на језику; е. благост тече коме мед с језика; ж. разметљивост бити велик на језику; з. заједљивост брусити језик. ПРОЦЕС ГОВОРЕЊА односи се на саму реализацију говорне активности која се састоји у преношењу одређеног садржаја. Фразеологизмима с компонентом језик квалификују се различити аспекти тог процеса: а. фаза, пре свега почетак реализације радње преврнути језик, преломити језик, помолити језик; б. садржај који се фразеолошка значења заснована на другим изворним доменима, нпр. млатити празну сламу, говорити у ветар, дерати исту (стару, своју) козу итд. (в. ШТР- БАЦ 2009: ). У енглеском језику метафоре за обележавање језичке активности могу још бити засноване на изворним доменима с артикулаторима (нпр. језик, уста, усне и сл.) у неговорној функцији (нпр. дисање, једење, гутање), као и с другим деловима тела, који учествују у невербалној комуникацији, перцепцији итд. (в. де таљ ни је о то ме у: PAUWELS, SIMON-VANDENEBERGEN 1995: 35 69).

9 Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику 91 износи и који се одређује као бесмислен млатити језиком, млети језиком; в. говорни тон, одређен као низак говорити/рећи с пола језика; г. начин остваривања радње говорења, која се изводи отежано или с лакоћом језик је коме отежао, ломити језик, преваљивати (заваљивати) језиком, запиње коме језик, превалити (претурити) шта преко језика, језик коме лети (иде) као по лоју; д. мера у којој се говорење остварује језик се коме развезао (одрешио), развезати (одвезати, одрешити језик), пружити (пружати, пустити, пуштати) језик; ђ. сврха ради које се дата радња предузима тупити језик узалуд, трошити језик, чешљати језик; е. намера с којом говорник спроводи радњу говорења, а која се испољава као својеврсно деловање на саговорника, тј. као грдња оплести кога језиком, оштар напад шибати кога језиком, подстицање или присиљавање саговорника на говорну делатност односно на изношење садржаја који не жели да саопшти истерати коме реч на језик, развезати (одрешити) коме језик, (по)вући (потегнути, потезати кога за језик), бити кога по језику. ПОРУКА је изражена у виду предмета или теме о којој се говори. Разматраним фразеолошким изразима не саопштава се садржај који се преноси, већ се њима указује на то да је персонални појам, исказан речју или синтагмом ван фразеологизма, тема поводом које се покреће говорна активност. Ови примери обједињени су општим значењем бити, постати предмет, тема разговора : бити коме на језику. Уколико је однос говорника према предмету негативан тако да о њему износи лоше садржаје, чин говора може се назвати оговарањем. Са значењем оговарати забележени су изрази (по)чешати језик о кога, оштрити језик, разнети (разносити) кога на бабље језике, узети (узимати) кога на језик. У случајевима када се жели нагласити да је неки садржај говорнику посебно драг па се често јавља у његовом говору, користи се фразеологизам прирасти коме за језик. Ситуације у којима говорник успева да предухитри саговорника, тј. да саопшти садржај који је саговорник намеравао да изнесе описане су изразом отети с језика. ОДСУСТВО ГОВОРА подразумева пасиван однос говорника према датој радњи. Оно некад настаје несвесно, услед појачаних емоција или поремећеног стања свести, када се спонтано изгуби способност говора, а некада говорник намерно избегава да говори како би постигао одређени циљ. И овде се може издвојити неколико различитих аспеката: а. губитак говорне способности као невољна активност: немати језик, изгубити језик, језик се коме завезао (свезао, заузлао,

10 92 Јужнословенски филолог LXXIII, св. 1 2 (2017) прилепио, слепио, поткратио); б. вољно, свесно уздржавање од говора, које се у неким случајевим одвија уз велике напоре: држати језик на узици, држати језик за зубима, имати рибљи језик, утоплити језик, увући (увлачити) језик, (за)везати језик, сврби кога језик; в. савладавање у говору уз свођење активности на минималну меру: обузда(ва)ти језик, притегнути језик, скратити (поткратити, подрезати) језик; 8 г. нагло прекидање говора да би се избегло изношење неког садржаја: угристи се (ујести се) за језик; д. чување тајне: имати тајну под језиком Због доминације говорне активности као циљног домена код фразеологизама с компонентом језик, у даљој анализи биће размотрени само они појмовни обрасци који омогућавају развој значења из тог домена. Према РСАНУ примарно значење лексеме језик гласи: пљоснати, покретљиви мишићни орган у усној дупљи код код човека и виших животиња, углавном код кичмењака, који служи као орган за укус, преметање хране у устима, гутање и др., а код човека и као говорни орган. Осим сема облика из којих се индукују различита метафорична значења, изразиту продуктивност испољава сема намене ГОВОРНИ ОРГАН, на основу које се развијају следећа метонимијска значења: 3. систем артикулисаних гласовних облика, који функционише према одређеним граматичким правилима и који служи људима, припадницима одређене људске заједнице као главно и најсавршеније средство споразумевања, као средство за изражавање мисли и осећања ; 4. а. начин изражавања, исказивања мисли и осећања звучним, вербалним средствима, речима, говор; речи; разноликост речи, речник, лексика ; 4. б. дијалекат, наречје; жаргон ; 4. в. моћ, способност говорења ; 4. г. начин изражавања уопште, средства за изражавање уопште (РСАНУ). Иста сема показала се као веома продуктивна и када је реч о развоју фразеолошких значења, јер већина фразеологизама припада истом концептуалном пољу као и наведена лексема, због чега се доминантним механизмом може сматрати метонимијски образац ГОВОРНИ ОРГАН ГОВОРНА АКТИВНОСТ. 9 Његова посебна реализација гласи: ПОКРЕТИ ГОВОРНОГ ОРГАНА ГОВОРНА АКТИВНОСТ и она је својствена примерима превр- 8 Са истом сликом у основи јесте и пример с каузативном семантиком који ре фе ри ше о спре ча ва њу са го вор ни ка да оба вља го вор ну ак тив ност: скра ти ти (поткратити, подрезати) ко ме језик. 9 Ово је појединачна реализација универзалног метонимијског обрасца ДЕО ТЕЛА ЗА СВОЈУ ФУНКЦИЈУ. Више о његовој функцији у енглеским и српским фразеологизмима в. у: ХАЛАС 2012.

11 Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику 93 нути језик, преломити језик, помолити језик са значењем отпочињања радње говорења, односно увући (увлачити) језик, држати језик за зубима, са значењем (за)ћутати, будући да је мотивационим синтагмама описан покрет артикулационих органа помоћу којих се остварује говорна активност. Удружен са метафором или синегдохом описани образац омогућава развој читавог низа значења из домена комуникативне активности. Могуће је издвојити неколико верзија овог, основног модела. 10 А. Фразелогизми у функцији квалификације говорника на основу склоности које испољава у погледу говорне активности најчешће развијају значења непосредном или посредном атрибуцијом соматизма који улази у њихов састав, по моделу ПРИДЕВ + ЈЕЗИК / ИМАТИ + ПРИДЕВ + ЈЕЗИК / БИТИ + ПРИДЕВ + ЈЕЗИКА / БИТИ + ПРИДЕВ + НА ЈЕЗИКУ. У овим случајевима поменути метонимијски образац испољава се у форми: ГОВОРНИ ОРГАН С ОДРЕЂЕНОМ ОСОБИНОМ ОДРЕ- ЂЕНА ОСОБИНА ГОВОРНИКА. Придевска компонента својом примарном или секундарном семантиком мотивише развој одговарајућег значења којим се реферише о особинама испољеним преко радње говорења, нпр. бити ДУГА језика бити брбљив, много говорити. На тај начин концептуализују се особине као што су склоност ка оговарању (бити ЗЛА [ПОГАНА] језика / имати ЗАО [ПОГАН] језик), 11 речитост (бити ВЕШТ [ЈАК] на језику), одсуство речитости (бити ВЕЗА- НА језика, бити СЛАБ на језику), склоност ка прекомерном говорењу (бити ДУГА језика / имати ДУГАЧАК језик, имати ДОБАР језик), брзоплетост, непромишљеност у говору (бити БРЗ на језику), отвореност 10 У когнитивној лингвистици, у првом реду оној којој је у фокусу енглески језик, говорна активност била је предмет многих истраживања (в. нпр. VANPARYS 1995: 2 5). Највећи утицај на испитивања ове врсте имала је теорија М. Редија о метафори ПРОВОДНИКУ, по ко јој су иде је или ми сли схва ће не као објек ти, а ре чи и друга језичка средства садрживачи: говорник ставља идеје у речи и преноси их по мо ћу про вод ни ка до слу ша о ца, ко ји ва ди иде је из ре чи (пре ма: VANPARYS 1995: 2). У ду ху Ре ди је ве иде је о је зи ку про вод ни ку, за кор пус срп ског је зи ка Д. Кликовац издваја следеће метафоре: ГОВОР ЈЕ МАТЕРИЈА (ТЕЧНОСТ У ПОКРЕТУ), а ГО - ВОРЕЊЕ ЈЕ ЕМИТОВАЊЕ МАТЕРИЈЕ, ГОВОР ЈЕ САДРЖАТЕЉ (за своје делове и њихова значења), РЕЧИ СУ ПРЕДМЕТИ, ГОВОР ЈЕ РЕЂАЊЕ КОМУНИКАЦИЈСКИХ ЈЕДИНИЦА (ПРЕДМЕ- ТА) итд. (KLIKOVAC 2000: ). О ме та фо ри ПРОВОДНИКУ у српском у поређењу с ен гле ским в. још: ЖИВАНОВИЋ Даља истраживања метафора говора у енглеском језику показују постојање и знатно ширих могућности од оних које је констатовао М. Реди (VANPARYS 1995: 1 34). 11 У примеру зли језици, поган [зао] језик метонимија делује удружено са синегдохом.

12 94 Јужнословенски филолог LXXIII, св. 1 2 (2017) (бити ОШТАР на језику / имати ОШТАР језик), слаткоречивост (бити СЛАДАК на језику) итд. 12 Б. Језик се, такође, поима као објекат над којим говорник обавља разне врсте физичке делатности, на основу чега произилазе две метафоре: ГОВОРНИ ОРГАН ЈЕ ОБЈЕКАТ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ и ГОВОРЕЊЕ ЈЕ ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ СПРОВЕДЕНА НАД ДАТИМ ОБЈЕКТОМ. Фразеолошка значења мотивисана су семом покретљивости језика као говорног органа (МРШЕВИЋ РАДОВИЋ 2002: 235). У примарној, нефразеолошкој структури именица језик је у акузативу беспредлошког објекта уз активан, транзитиван глагол, док је субјекатски појам вршилац дате радње. По овом обрасцу реализују се фразеолошка значења која се тичу самог процеса, као што је отежано или узалудно говорење (ломити језик, тупити језик узалуд, трошити језик, чешљати језик), оговарање (оштрити језик), као и она која се односе на особину заједљивости (брусити језик). Последња два примера указују на метафору ЈЕЗИК ЈЕ ОШТАР ПРЕДМЕТ, за коју се потврде могу наћи и у другим, устаљеним спојевима речи, нпр. Језик горе може посјећи него мач (Караџић 1969: 113). У зависности од сегмента говорног догађаја који се жели саопштити, у концептуализацији учествују глаголи различите семантике. Ако се циљним, фразеолошким доменом указује на настојање субјекта да се суздржи од говорне активности односно да је ограничи, сведе на минималну меру, у мотивационој бази биће употребљене глаголске лексеме којима се сугерише нека врста спутавања говорног органа: чувати језик, држати језик на узици, (за)везати језик, 13 обузда(ва)ти језик, притегнути језик, скратити (поткратити, подрезати) језик. Насупрот томе, одсуство жеље за уздржаношћу у фразеолошким синтагамама, сугеришу глаголи с општом семантиком осолобађања органа говора: развезати (одвезати, одрешити језик), пружити (пружати, пустити, пуштати) језик. 14 Иста метафора уочава се и у примеру (по)вући (потегнути, потезати кога за језик), којим се обележава подстицање на говорну делатност. 12 Овде се могу сврстати и примери: немати длаке на језику / би ти без дла - ке на је зи ку, има ти је зик као кра ва, иако су другачије граматичке структуре. 13 О ма гиј ској функ ци ји ве зи ва ња чво ро ва в. у: МРШЕВИЋ РАДОВИЋ 2002: Са истом сликом у основи јесу и примери с каузативном семантиком који ре фе ри шу о спре ча ва њу са го вор ни ка да оба вља го вор ну ак тив ност: скра ти ти (поткратити, подрезати) ко ме језик односно о подстицању саговорника на њу: развезати (одрешити) ко ме језик.

13 Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику 95 В. Исте менталне слике својствене су изразима у којима се језик схвата као вршилац физичке радње. Овде је, дакле, реч о метафорама ЈЕЗИК ЈЕ СУБЈЕКАТ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ и ГОВОРЕЊЕ ЈЕ ФИЗИЧКА АК- ТИВНОСТ КОЈУ ОБАВЉА ДАТИ СУБЈЕКАТ. Непромишљеност, брзоплетост и неумереност у говору, као и лакоћа с којом се дата активност реализује концептуализују се помоћу кретања језика, тако да се у полазној основи јавља радња кретања коју обавља језик као субјект: језик је коме утекао, језик се коме омакао (залетео), језик коме лети (иде) као по лоју, или као својеврсно ослобађање говорног органа језик се коме развезао (одрешио). С друге стране, семантичке вредности које се тичу губитка говорне способности и отежаног говорења мотивисане су представама о спутавању говорног органа као субјекта језик се коме завезао (свезао, заузлао, прилепио, слепио, поткратио), језик је коме отежао, запиње коме језик. Г. У ограниченом броју примера јављају се метафоре ЈЕЗИК ЈЕ СРЕДСТВО и ГОВОРЕЊЕ ЈЕ ФИЗИЧКА РАДЊА ОСТВАРЕНА ПОМОЋУ ДАТОГ СРЕДСТВА. Оне су видљиве у изразима с глаголима са значењем ударања: млатити језиком и млети језиком, где мотивациону улогу у формирању компоненте фразеолошког значења бесмислен, непотребан садржај у првом реду има глаголска лексема, јер глаголи којима се изражава прављење буке, лупе или је бука само пропратни ефекат какве радње (лупати, дробити, млатити, млети, дрндати, врндати и сл.) и кад су метафорично употребљени са значењем говорења, могу да изразе ово значење само као бесмислено, бесадржајно, глупо (МРШЕВИЋ РАДОВИЋ 2002: 238). 15 Помоћу метафоре ЈЕЗИК ЈЕ УБОЈИТО СРЕДСТВО реализује се фразеологизам са значењем грдити, нападати шибати кога језиком. Д. Метафоре ЈЕЗИК ЈЕ ПРОСТОР, РЕЧИ СУ ОБЈЕКТИ КОЈИ У ЊЕМУ БО- РАВЕ, а ГОВОРЕЊЕ ЈЕ ЛОКАЛИЗАЦИЈА ОБЈЕКАТА У ТОМ ПРОСТОРУ 16 илуструју примери с предлошким конструкцијама спацијалног типа у полазној структури: бити коме на језику, на језику је коме што му је и на срцу. Помоћу метафоре која подразумева смештање речи у одговарајући простор, што је сигнализирано предлошким акузативом, или напуштање тог простора, на шта упућује предлошки генитив аблативног типа, концептуализују се следећи облици говорне 15 За фразеологизацију синтагми с глаголима са значењем ударања важно је постојање терминолошких синтагми с примарним значењима која се односе на свакодневне људске активности (МРШЕВИЋ РАДОВИЋ 2002: 239). 16 Метафора РЕЧИ СУ ПРЕДМЕТИ и РЕЧИ СУ ПРЕДМЕТИ У ПОКРЕТУ својствена је вербалној комуникацији уопште, в. KLIKOVAC 2000: 183.

14 96 Јужнословенски филолог LXXIII, св. 1 2 (2017) активности: непромишљено изношење садржаја доћи (долазити, налетети, пасти и сл.) коме на језик, како на језик налети, омаћи се (откинути се, утећи и сл.) коме с језика; подстицање саговорника на говорну активност истерати коме реч на језик; изношење садржаја који је саговорник намеравао саопштити отети с језика; оговарање разнети (разносити) кога на бабље језике, узети (узимати) кога на језик. Просторна метафора видљива је и у следећим примерима: превалити (претурити) шта преко језика, прирасти коме за језик Ухо/уво Соматизам ухо/уво има шест значења (РМС) и седамдесет један дериват (СДР1 2003: 343). Према броју асоцијација у којима учествује заузима седамнаесто место међу осталим соматизмима (РАЗДОБУДКО 2003: 120). Улази у састав скоро педесет фразеологизама, међу којима доминирају они са значењем аудитивне перцепције (50%), што одговара асоцијативном потенцијалу посматраног соматизма 37% одговора на стимулус ухо/уво припада управо датом домену и односи се на ухо као орган примања аудитивних дражи и способности њиховог регистровања. Од 782 одговора најбројнија је лексема слух, која је забележена 102 пута, затим чути 72, слушати 36 итд. (АРСЈ 2005: ). Уз множинску форму уши такође су најучесталији одговори који се тичу аудитивне перцепције и они се јављају у 31% случајева. И овде је најфреквентнија реч слух, која се јавља у 106 од 721 одговора, затим чути у 27 одговора итд. (АРСЈ 2005: 500). На основу фразеолошког значења може се одредити структура концепта који се односи на примање спољашњих утицаја чулом слуха, а њоме су обухваћени следећи конституенти: перципијент или прималац аудитивних дражи, процес примања, предмет ка којем је процес усмерен и одсуство аудитивног перципирања. ПЕРЦИПИЈЕНТ је у фокусу, пре свега, као прималац спољашњих утисака чулом слуха па се фразеологизмима с компонентом ухо/уво издвајају особине које се тичу управо таквих способности. Њима се указује на: а. изражену способност примања звучних информација бити танких ушију, имати (добро) ухо, имати зечје уши; б. 17 Де таљ ни је о ме та фо ра ма у мо ти ва ци ји зна че ња го вор не де лат но сти код фразеологизама с компонентом језик у српском и енглеском језику в. у: ДРАГИЋ 2015: 9 20.

15 Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику 97 ослабљену способност регистровања звучних сигнала бити зачепљених ушију, бити тврд на ушима. ПРОЦЕС ПРИМАЊА АУДИТИВНИХ ДРАЖИ квалификује се с аспекта а. заинтересованости слушаоца за спољашње информације те се одређује као пажљиво, напрегнуто слушање, уз посебно усмеравање пажње на дати предмет: наћулити (наперити, напети, напињати и сл.) уши, претворити се (претварати се) (сав) у ухо, пригнути ухо, приклонити коме, чему ухо, отворити добро уши, односно као равнодушно, расејано и незаинтересовано перципирање поруке на једно ухо чути, на друго пустити, не мрднути ни увом, слушати једним ухом (на једно ухо), 18 слушати крајем (напо, на пола) уха, седети на ушима; б. начина на који се перципирање остварује те се оно описује као радња која се одвија потајно, кришом слушати једним ухом (на једно ухо), или непосредно чути својим ушима; в. мере у којој се одвија примање поруке истог садржаја, а која се одређује као претерана уши су коме пуне чега; г. реакције перципијента која се описује као неверица, изненађење не веровати својим ушима. ПРЕДМЕТ АУДИТИВНЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ односи се на садржај поруке који на различите начине делује на перципијента. Фразеологзмима се описује да садржај поруке: а. постаје познат перципијенту, да га је његов когнитивни систем регистровао доћи коме до ушију; б. звучи грубо, неугодно или да делује непријатно на слух парати (пропарати) коме уши; в. не буди никакво интересовање код перципијента на (кроз) једно ухо улазити (ући, унутра), на (кроз) друго излазити (изаћи, ван), не бити коме ни у уху. ОДСУСТВО АУДИТИВНОГ ПЕРЦИПИРАЊА настаје као резултат свесног, планираног понашања перципијента да избегне примања информација или да их занемари запушити (зачепити, затварати и сл.) уши. Концептуално блиски пољу аудитивне перцепције јесу домени комуникације и емоција или душевних стања и расположења, иако је фразеологизама којима се они обележавају знатно мање у обе групе по 4% од укупног броја. Примарна функција органа чула слуха не односи се само на примање различитих звукова из окружења, што омогућава човеку да испољава одговарајуће реакције, већ и на перципирање садржаја који настају као резултат говорне активности, што је нужан услов за успостављање вербалне комуникације 18 Због вишезначности овај израз ће се јавити и у наредној тематској групи.

16 98 Јужнословенски филолог LXXIII, св. 1 2 (2017) као најсавршенијег вида социјалне интеракције међу људима. Тачније, аудитивна перцепција вербалног садржаја део је ширег система вербалне комуникације. С друге стране, примање спољашњих информација, у првом реду вербалних, непосредно је повезано с човековим унутрашњим стањима и расположењима, на чије промене могу утицати. Фразеолошким изразима с компонентом ухо/уво квалификује се говорна делатност спроведена с намером да се делује на саговорника. Она се остварује као а. прекоревање, грдња извући (ишчупати, натегнути) коме уши, опрати коме уши; б. наговарање (на)пунити (набити) коме уши; изношење обавештења с намером да саговорник делује у правцу у којем говорник жели провући (провлачити) коме шта кроз уши, пустити коме шта у ухо (уши); узалудно говорење говорити глувим ушима; досађивање проби(ја)ти коме уши. У домену емоција издвајају се следећа стања и расположења: а. заљубљеност заљубити се (бити заљубљен) до ушију; б. радост, задовољство, уживање смејати се (церити се, исцерити се и сл.) од уха до уха; в. сталоженост, спокојство, сигурност спавати на оба уха; 19 г. опрезност спавати на једно ухо (напола уха); д. немир, неспокојство, сумњичавост бацити (ставити, стављати, метати, метнути, уденути, пустити) коме бубу (буву) у ухо (у главу); 20 ђ. постиђеност покрити се ушима; е. презасићеност имати кога, шта преко ушију; ж. недоумица, непријатност, збуњеност (по)чешати се иза увета. Преосталим фразеологизмима квалификују се а. положај махати ушима остати у безизлазном положају, претрпети штету, дошла коме вода до ушију (до носа) наћи се у тешком, опасном положају, држати вука за уши излагати се опасности ; б. телесне карактеристике у виду промене висине расте као да га ђаволи за уши вуку расте необично брзо или боје лица поцрвенети (поруменети) до ушију облити се црвенилом преко целог лица ; в. интелектуалне активности ући коме у уши обузети неког, записати себи за ухо добро запамтити Како показује грађа, семантичко језгро фразеологизама с компонентом ухо/уво чини домен аудитивне перцепције, што значи да мотивациону улогу у развоју фразеолошког значења има компонента семантичког садржаја соматизма која се тиче функције датог говорног органа: ОРГАН ЧУЛА СЛУХА код човека и животиња; његов 19 Може значити и мирно спавати. 20 Овај израз у свом значењу садржи каузативну компоненту, која подразумева иницирање стања или расположења у персоналном објекатском појму.

17 Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику 99 спољни део (РМС). 21 Она утиче и на семантичко варирање соматизма индукујући секундарно значење слух, које се реализује у примеру: Пођосмо обазриво, ослањајући се више на уво. Јак. (РМС). Стога се с правом може рећи да су фразеолошка значења из наведеног концептуалног поља и овде углавном заснована на општем метонимијском обрасцу СЛУШНИ ОРГАН СЛУШАЊЕ (нпр. претворити се [претварати се] [сав] у ухо). Овај општи образац јавља се у два специфична лика УЧЕШЋЕ СЛУШНИХ ОРГАНА СЛУШАЊЕ и ПОКРЕ- ТИ СЛУШНИХ ОРГАНА СЛУШАЊЕ, који указују на различите видове ангажованости слушних органа у зависности од заинтересованости перципијента за примање спољашњих информација. Првим моделом обухваћени су компонентни фразеологизми које конституише глагол слушања као управни члан и соматизам као зависни: слушати једним ухом (на једно ухо), слушати крајем (напо, на пола) уха, чути својим ушима. У њима је фразеолошко значење слушати незаинтересовано односно чути непосредно мотивисано детерминативним конструкцијама са значењем недовољне, половичне или потпуне ангажованости слушног органа (једним ухом, на једно ухо, крајем уха, на пола уха, својим ушима). Други образац односи се на примере с опречном семантиком: слушати пажљиво / не бити заинтересован за аудитивни садржај : наћулити (наперити, напети, напињати и сл.) уши, пригнути ухо, приклонити коме, чему ухо односно не мрднути ни увом. Полазним синтагмама описују се покрети које слушалац остварује у ситуацијама када испољава (не)заинтересованост за одређени вербални садржај. 22 Описани метонимијски модел комбинује се с различитим типовима метафора. А. Као и у примерима с компонентом језик, и овде се квалификација перципијентових аудитивних способности обавља преко органа чула слуха тако да фразеологизми настају детерминацијом соматизма по моделу: БИТИ + ПРИДЕВ + УШИЈУ / ИМАТИ + ПРИДЕВ + УШИ / БИТИ + ПРИДЕВ + НА УШИМА, те примарни метонимијски образац СЛУШНИ ОРГАН СЛУШАЊЕ има своју специфичну реализацију: СЛУШНИ ОРГАН С ОДРЕЂЕНОМ ОСОБИНОМ ОДРЕЂЕНА ОСОБИНА ПЕРЦИПИЈЕНТА: бити танких ушију, имати (добро) ухо, имати зечје уши, бити зачепљених 21 Врло су ретки примери мотивисани секундарним значењем соматизма отвор на игли кроз ко ји се про вла чи ко нац : провући се (као) кроз игле не уши. 22 По метонимијском обрасцу настају и примери: отворити добро уши пажљиво слушати односно запушити (зачепити, затварати и сл.) уши не хтети чути.

18 100 Јужнословенски филолог LXXIII, св. 1 2 (2017) ушију, бити тврд на ушима. Дакле, у формирању фразеолошког значења мотивациону улогу има придевска саставница израза, која регулише његово остваривање у позитивним или негативним вредностима. Б. Метафора УХО/УВО ЈЕ ОБЈЕКАТ, а СЛУШАЊЕ ЈЕ ФИЗИЧКА РАДЊА СПРОВЕДЕНА НАД ОБЈЕКТОМ остварује се у примеру парати (пропарати) коме уши, којим се обележава непријатно дејство гласовног или другог звука на перципијента. Овако концептуализована аудитивна перцепција подразумева активно деловање говорног или уопште звучног садржаја на слушни орган, због чега појам у овој улози у реченици с наведеним фразеологизмом попуњава позицију граматичког субјекта, в. пр. Уши је парала циганска свирка (Андрић, 5, 23). Артиљерија грми, авиони урлају, сирене за узбуну парају нам уши (Стев. В. 1, 200). (РСАНУ). В. У оквиру домена аудитивне перцепције среће се метафора УХО/УВО ЈЕ ПРОСТОР, а СЛУШАЊЕ ЈЕ ИСПУЊАВАЊЕ ТОГ ПРОСТОРА. Она даље упућује на закључак да се ВЕРБАЛНИ САДРЖАЈ, перципиран чулом слуха, поима као ПРЕДМЕТ (KLIKOVAC 2000: 183), који улази у дати простор или га напушта у зависности од заинтересованости перципијента за њега: на једно ухо чути, на друго пустити, на (кроз) једно ухо улазити (ући, унутра), на (кроз) друго излазити (изаћи, ван). За ову метафору релевантна је, дакле, опозиција испуњеност простора / празнина у простору, која рефлектује различита значења: уши су коме пуне чега наслушати се нечега / не бити коме ни у уху не будити интересовање у некоме. Слушни органи су уједно и циљна тачка до које вербални садржај допире, о чему сведочи израз с глаголом кретања адлативног типа: доћи коме до ушију постати некоме познат. У исто време, продор информација онемогућен је уколико се улаз у дати простор блокира на одређени начин: седети на ушима. Као што је речено, примање информација чулом слуха део је ширег комуникационог догађаја, па не чуди учешће домена аудитивне перцепције у разумевању комуникације, због чега се може говорити о општем метонимијском обрасцу СЛУШНИ ОРГАНИ КОМУНИКАЦИ- ЈА, додатно проширеном метафоричним трансформацијама. И овде је доминантна просторна метафора по којој се различити видови говорне активности поимају као испуњавање слушног простора: (на)пунити коме уши, провући (провлачити) коме шта кроз уши, пустити коме шта у ухо (уши). Осим тога, слушни орган је и овде схваћен као објекат који трпи насилну радњу субјекта у случајевима

19 Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику 101 када вербална активност негативно делује на перципијента проби(ја)ти коме уши досадити, досађивати коме стално говорећи о коме или чему. Свега је један пример с наведеним циљним доменом који није мотивисан семом функције у семантичком садржају соматизма извући (ишчупати, натегнути) коме уши укорити, казнити кога и он настаје по метонимијском обрасцу РАДЊА КОЈА ПРА- ТИ КОМУНИКАЦИЈУ КОМУНИКАЦИЈА. Ни фразеолошка значења усмерена на емоционална стања и расположења, такође, нису мотивисана семом функције, већ се развијају на више начина. Први обухвата метонимијски образац РАДЊА КОЈА ПРАТИ ЕМОЦИЈУ, СТАЊЕ ЕМОЦИЈА, а илуструје га пример (по)чешати се иза увета, који има два значења: 1. бити у недоумици; 2. доживљавати нешто непријатно, тешко, збунити се. Изрази којима се описују емоционална стања и расположења углавном су компонентног типа, што значи да је носилац фразеолошког значења зависни синтагматски члан са соматизмом као ознаком мере до које се остварује глаголска радња: заљубити се (бити заљубљен) до ушију јако се заљубити, смејати се (церити се, исцерити се и сл.) од уха до уха широко, весело се смејати, имати кога, шта преко ушију бити презасићен, кога или чега. Детерминацијом квалификативног типа добијени су и фразеологизми спавати на оба уха и спавати на једно ухо (напола уха), који најпре развијају значења мирно спавати односно спавати лако и опрезно, а потом уопштавањем квалификативне компоненте настале под утицајем соматизма и секундаран семантички садржај бити безбрижан, спокојан, сигуран и бити пажљив. На бази просторне метафоре развијен је израз бацити (ставити, стављати, метати, метнути, уденути, пустити) коме бубу (буву) у ухо (у главу) изазвати немир, неспокојство, побудити сумњу Мозак Ова лексема има три значења и шест подзначења (РСАНУ), а њена деривациона мрежа обухвата двадесет девет деривата (СДР2 2006: 405). 23 Конституент је четрдесетак фразеологизама, међу којима су доминантни изрази из менталне сфере човековог постојања 75%, што је у сагласности с асоцијативним пољем датог соматизма на 23 У одговарајућем извору (РАЗДОБУДКО 2003) нема података о асоцијативном потенцијалу датог соматизма.

20 102 Јужнословенски филолог LXXIII, св. 1 2 (2017) стимулус мозак 39% одговора из домена је менталног, пре свега интелигенције и мишљења. 24 Најчешћи одговор гласи памет и он је забележен у 147 случајева, затим следе паметан 23, интелигенција 16 итд. (АРСЈ 2005: 296). Фразеолошки изрази с датим соматизмом у свом саставу структурирају домен менталног уводећи следеће елементе: носиоца менталног процеса, ментални процес и предмет обухваћен менталним активностима. НОСИЛАЦ МЕНТАЛНОГ ПРОЦЕСА је субјекат који свесно и вољно, а понекад и под принудом предузима одређене интелектуалне активности, али у исто време и објекат квалификације, којем се приписују својства и способности с обзиром на успешност обављања тих активности. С једне стране, фразеологизмима се описују способности које се тичу примања и разумевања спољашњих информација па се носилац менталног процеса одређује као а. паметан, интелигентан и мудар имати мозга у глави, није коме (ваљда) сврака мозак попила, труст мозгова, односно као б. умно ограничен, неинтелигентан, неспособан за логично расуђивање немати мозга у глави, немати малога мозга, имати птичји (сврачји, кокошји, пилећи) мозак, пасти на мозак, уцрвао се коме мозак, врана (сврака) је коме мозак попила (испила). На другој страни, фразеологизмима се осликавају стања свести као што су а. лудост, шашавост бити ударен у мозак, кокош је коме мозак позобала, б. занесењаштво усијани мозак, в. извитопереност, искривљеност маште, психе болесни мозак. МЕНТАЛНИ ПРОЦЕС је најсложенији део концепта мишљења и обухвата следеће активности: а. разумевање, схватање преко мозга превалити; б. интензивно размишљање, често у изналажењу решења каквог проблема: мућнути мозгом (промућнути мозак), разбијати мозак, трти мозак; в. одсуство, немогућност или престанак размишљања пустити (пуштати) мозак на пашу, стане му (ми и сл.) мозак, закључа(ва)ти (заклопити, заклапати) мозак; г. ускомешаност мисли и неспособност јасног расуђивања мозак му (ми и сл.) ври (гори и сл.), пуши се коме мозак, врти (заврти, заврну) се коме мозак, односно иницирање таквих стања у другоме завртети (заврнути, закренути, помутити, преврнути, изврнути) коме мозак, (по)пити (испијати, испити) коме мозак; д. изненадну појаву какве мисли, идеје синула коме светлост у мозгу; ђ. навођење на исправно расуђивање промућкати некоме мозак; е. (присилно) 24 Од 223 различита одговора 40 се односи на умне активности.

21 Фразеолошки потенцијал соматске лексике у српском језику 103 наметање какве мисли, схватања или уверења пунити коме мозак, испрати (испирати, прати) некоме мозак, прање мозга (мозгова). ПРЕДМЕТ обухваћен менталним активностима није непосредно саопштен фразеологизмом, већ се о њему реферише посредно на основу граматичке структуре исказа у који је фразеологизам интегрисан. Наиме, предмет је исказан субјекатским аргументом, док се предикатска радња преноси фразеолошким изразом којим се указује на одређену врсту менталне активности као што је схватање, разумевање, немогућност схватања, опседнутост каквом мишљу, памћење итд.: допрло је некоме нешто до мозга, не иде ми (му и сл.) у мозак, седети коме на мозгу, урезало се (усекло се, упило се) коме шта у мозак. Преостали малобројни фразеолошки изрази припадају следећим доменима: а. комуникацији тући у мозак (речима, говором) говорити некоме нешто на неугодан начин, размећући се, проби(ја)ти мозак (виком, галамом) веома неугодно, несносно узнемирити, узнемиравати неког буком, виком, кљуцати некога у мозак досађивати некоме, гњавити некога непрестаним саветима, обично сувишним, беспотребним, (по)солити коме мозак да(ва)ти коме досадне, непожељне савете (обично погрешне), из малог мозга (говорити и сл.) без правог знања (говорити); присећати се, домишљати се ; б. унутрашњим стањима (по)пити (испијати, испити) коме мозак зада(ва)ти коме бриге и тешкоће, (на)мучити кога ; в. међуљудским односима пробити (просвирати, просути) коме мозак убити, устрелити кога ; г. физиолошким стањима мозак му (ми и сл.) ври (гори и сл.) неподношљиво му (ми и сл.) је вруће ; д. ситуативним околностима мозак да стане изванредно, дивно; ужасно, непојмљиво Фразеолошка значења из домена менталних активности мотивисана су соматском саставницом, тачније њеном компонентом у семантичком садржају која указује на функцију датог органа: главни део централног живчаног система код човека и других кичмењака, који је смештен у лубањи у виду сиве и беле мекане супстанције омотане опнама, овојницама, СЕДИШТЕ МИШЉЕЊА, СВЕСТИ и др. (РСАНУ). Продуктивност истакнуте семе видљива је, у првом реду, у њеној способности активирања секундарних значења управо из датог домена: 1. б. памет, разум, ум; мисли, свест ; 3. а. човек као умно биће; паметна, надарена особа ; 3. б. паметна, способна особа, главна личност која руководи, управља нечим ; 3. в. скуп људи који по својим особинама предводе, предњаче; организовани