Srp Arh Celok Lek Nov-Dec;138(11-12): ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE DOI: /SARH L 783 Показатељи здравља породице и ути

Srp Arh Celok Lek. 2010 Nov-Dec;138(11-12):783-789 ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ / REVIEW ARTICLE DOI: 10.2298/SARH1012783L 783 Показатељи здравља породице и утицај породичног лекара на превенцију употребе психоактивних супстанци Мирјана Лапчевић 1, Иван Димитријевић 2 1 Дом здравља Вождовац, Београд, Србија; 2 Клиника за психијатрију, Клинички центар Србије, Београд, Србија KRATAK SADRŽAJ Poro di ca, kao osnov na so ci jal na je di ni ca, ima od lu ču ju ću ulo gu u zdra vqu i bo le sti svo jih čla nova. Ona je pri mar na je di ni ca u ko joj se zdrav stve ne po tre be for mi ra ju i re ša va ju. Po ro di ca sa mos t a l n o, so p s t v e n i m r e s u r s i m a, r e š a v a o ko 75% u k u p n i h z d r a v s t v e n i h p o t r e b a. U r a d u au t o r i r a z m a t r aj u o d l i ke p o r o d i c e ko j e u t i č u n a z d r a v q e i b o l e s t w e n i h č l a n o v a, i n d i k a t o r e z d r a v q a p o r o d i ce, kao i ska lu ži vot nih vred no sti. Raz ma tra ni su i so ci jal ni či ni o ci, ko mu ni ka ci ja i uti caj upot r e b e p s i ho a k t i v n i h s u p s t a n c i n a z d r a v q e p o r o d i c e i k v a l i t e t p o r o d ič n o g ž i v o t a. Z a f o r m i r a w e lič no sti deteta naj va žni ja su tri fak to ra: qu bav, ose ćaj si gur no sti i harmonični odnosi između rod it e q a. Usk l a đ e n o s t ž i v o t a u p o r o d i c i z a v i s i i o d k v a l i t e t a s t ru k t u r n i h ko m p o n e n a t a l ič n o s t i i i nt e r a k c i j e m o t i v a w e n i h č l a n o v a. Ra n o d e t i w s t v o o d r e đu j e k a k v a ć e b i t i l ič n o s t o d r a s l e o so b e. U tom pe ri o du se sti ču na vi ke i de li mič no iz gra đu ju sta vo vi. Va žnu ulo gu ima stav pre ma po tre bama i zah te vi ma de ce. U har mo nič nim po ro dič nim od no si ma ro di te qi su uzor de ci. Ver bal no i nev e r b a l n o ko m u n i c i r a w e o b o g a ću j e o d n o se m e đu qu d i m a i o p l e m e wu j e n a p o r e d a se s p o r a z u m e v a w e m p o d s t a k n u r a z u m e v a w e, s a o se ć a w e i b r i g a z a d ru ge. N a sk a l i ž i v o t n i h v r e d n o s t i g r a đ a n i m a Sr b i j e zdra vqe je na pr vom me stu. Od mah iza zdra vqa je do bar od nos u po ro di ci. Ka ko bri ga o zdra vqu ni je sa mo za da tak zdrav stve ne slu žbe već sva kog po je din ca, po ro di ce i dru štva u ce li ni, na zdrav stven i m r a d n i c i m a j e d a ko n t i n u i r a n i m z d r a v s t v e n o v a s p i t n i m r a d o m n a u č e g r a đ a n e k a ko d a s a č u v a j u i u n a p r e d e so p s t v e n o i z d r a v q e s v o j e p o r o d i c e. To se, p r e s v e g a, o d n o s i n a i z b e g a v a w e l o š i h n a v i k a, kao što su pu še we, ne u me re no kon zu mi ra we al ko ho la, zlo u po tre ba dro ga, fi zič ka ne ak tiv nost, hip e r k a l o r ij sk a i s h r a n a i d r. Ta ko đ e j e v a ž n o r a n o p r e p o z n a v a w e s i m p t o m a b o l e s t i i b l a go v r e m e n o o b r a ć a w e i z a b r a n o m l e k a ru z a p o m oć. P o r o d ič n a m e d i c i n a i p o r o d ič n i l e k a r m o g u n a n aj b o qi n a č i n d a s v e o bu h v a t n o i ko n t i n u i r a n o s p r e č e i i z l e č e m n o ge b o l e s t i ko j e n a s t a j u k a o p r o i z v o d p o r o dič ne disfunkcionalnosti uz aktivno učešće pojedinca, porodice, zdravstvene službe i zajednice. Kquč ne re či: po ro di ca; zdra vqe po ro di ce; psihoaktivne supstance; pu še we; al ko hol; dro ga UVOD Po sle Dru gog svet skog ra ta, najpre po stepe no, a za tim ubr za no, do šlo je do dez in tegra ci je zdrav stve ne za šti te po ro di ce i poje din ca, što se ob ja šwa va lo (i da nas se to či ni) raz vo jem me di cin ske na u ke. Me đu tim, is ku stvo de ce ni ja ma po sle to ga po tvr di lo je da je neo p hod na re in te gra ci ja zdrav stvene za šti te po ro di ce. Po ro di ca, kao osnovna so ci jal na je di ni ca, ima od lu ču ju ću ulogu u zdra vqu i bo le sti svo jih čla no va. Ona je pri mar na je di ni ca u ko joj se zdrav stve ne po tre be for mi ra ju i re ša va ju. Po ro di ca sa mo stal no, sop stve nim re sur si ma, re šava oko 75% ukup nih zdrav stve nih po tre ba. Po ro dič na di jag no za ni je prost zbir dijag no za po je di nih we nih čla no va. Ona podra zu me va pre po zna va we onih od li ka po rodi ce za ko je se zna da su zna čaj ne za zdravqe i bo lest. To su: po ro dič na struk tu ra i kom po zi ci ja, iz vr ša va we ulo ge u po ro dici, me đu sob ni od no si, po na ša we u ve zi sa zdra vqem, ma te ri jal no sta we po ro di ce i ko ri šće we ma te ri jal nih re sur sa i wi hova ras po de la. Na ana li tič kom ni vou po rodič na di jag no za pod ra zu me va na čin na ko ji zdra vqe čla na po ro di ce mo že bi ti ugro ženo od stra ne osta lih čla no va i ukup ne poro dič ne si tu a ci je. Po ro dič na di jag no za se ne mo že sa zna ti sa mo na osno vu kva li te ta zdra vqa sva kog čla na po na o sob, već se obja šwe we tra ži po mo ću spe ci fič nih indi ka to ra zdra vqa po ro di ce i in ter ak ci je na ge net skom, fi zič kom, psi ho so ci jal nom i emo ci o nal nom ni vou. POKAZATEQI ZDRAVQA PORODICE Pokazateqi zdra vqa po ro di ce se mo gu pode li ti u se dam gru pa: 1. od li ke po ro di ce (ve li či na i struk tu ra); 2. do ga đa ji u po ro di ci (skla pa we bra ka, raz vod, smrt); 3. oblast funk ci o ni sa wa (ko mu ni ka ci je, po de la po sla, ak tiv no sti); 4. in di ka to ri ri zi ka (ge net ski, is hra na, sta no va we, so ci jal ni, eko nom ski); 5. in di ka to ri zdra vqa (rast i raz voj de ce, po zi tiv ni in di ka to ri zdra vqa, si stemat ska kon tro la zdra vqa); 6. in di ka to ri bo le sti (in ci den ci ja i preva len ci ja po je di nih bo le sti, ko ri šće we Correspondence to: Mirjana LAPČEVIĆ Dom zdravlja Voždovac Krivolačka 4-6, 11000 Beograd Srbija m.lapcevic@sbb.rs

784 Лапчевић М. и Димитријевић И. Показатељи здравља породице и утицај породичног лекара на превенцију употребе психоактивних супстанци zdrav stve ne slu žbe, od su stvo s po sla ili iz škole, in va li di tet); 7. in di ka to ri pla ni ra wa po ro di ce (broj de ce, razmak iz me đu trud no ća). Zbog na pred na ve de nog, zdrav stve na slu žba tre ba da usme ri de lo va we i pri la go di or ga ni za ci ju ra da zdrav stve noj za šti ti po ro di ce kao ce li ne. UTICAJ IZABRANOG I PORODIČNOG LEKARA NA ZDRAVQE PORODICE Iza bra ni, od no sno po ro dič ni le kar ne mo ra da le či sve čla no ve po ro di ce, ali gra đa ne ko ji se opre de le da se le če kod we ga po sma tra u kon tek stu wi ho ve poro di ce. On o če stim pro ble mi ma zna vi še, na ro či to hro nič nim ne za ra znim bo le sti ma: zna o raz vo ju ovih obo qe wa u pre kli nič koj fa zi, oce wu je bo lest i bole snost bo le sni ka, zna gde da do bi je sa vre me ne po datke i kri tič ki ih pro ce ni. Iza bra ni, od no sno po rodič ni le kar mi sli na po ro di cu, shva ta uti caj ve likih pro me na (ra đa we, smrt, bo lest, raz vod itd.), ose ti ne iz go vo re ne po ro dič ne stre so ve, vi še vre me na posve ti po ro di ci u stre su, pre po zna je po ro dič ne trau me, raz u me od no se me đu čla no vi ma po ro di ce, pla nira rad ka ko bi po mo gao po ro di ci [1]. Gra đa ni Re pu bli ke Sr bi je ova ko ran gi ra ju 12 ponu đe nih ži vot nih vred no sti (re zul ta ti an ke te 14.801 slu čaj no iza bra nog gra đa ni na 1996. go di ne): 1. zdravqe; 2. do bar od nos u po ro di ci; 3. do bar ma te ri jalni po lo žaj; 4. ži vot u mi ru; 5. pri ja teq stvo; 6. sreća u qu ba vi; 7. slo bo da; 8. za ni mqiv po sao; 9. uspeh u dru štvu; 10. do bra za ba va; 11. la ko bo ga će we; i 12. bavqe we po li ti kom. Gra đa ni ima ju po zi ti van stav o zdra vqu kao naj većoj qud skoj vred no sti. Ka ko bri ga o zdra vqu ni je samo za da tak zdrav stve ne slu žbe već sva kog po je din ca, po ro di ce i dru štva u ce li ni, na zdrav stve nim radni ci ma je da kon ti nu i ra nim zdrav stve no va spit nim ra dom na u če gra đa ne ka ko da sa ču va ju i una pre de sopstve no i zdra vqe svo je po ro di ce. Na dru gom me stu je do bar od nos iz me đu čla no va po ro di ce. Har mo ni čan od nos u po ro di ci pred u slov je za ne sme tan raz voj svih we nih čla no va. Qud ske vred no sti ni su sa mo ge net ski od re đe ne, već su pod uti ca jem so ci ja li za ci je lič nosti. Na kva li tet for mi ra wa qud skih vred no sti utiče, pre sve ga, po ro di ca, ali i ško la. U ka sni jem peri o du na si stem vred no sti zna čaj no uti če so ci jal na sre di na. Uskla đe nost hte wa i mo guć no sti po je din ca s op štim vred no sti ma je osno va za zdrav ži vot [2]. Iza bra ni, od no sno po ro dič ni le kar mo že na najbo qi na čin da sve o bu hvat no i kon ti nu i ra no spre či i iz le či mno ge bo le sti ko je na sta ju kao pro iz vod poro dič ne dis funk ci o nal no sti. Spe ci ja li sti op šte me di ci ne se, bez ob zi ra na du ži nu sta ža, u od no su na le ka re op šte me di ci ne, vi so ko sta ti stič ki značaj no iz ja šwa va ju da bi se ba vi li po ro dič nom me dici nom. Po ro dič ni le kar bri ne ka ko o po je din cu, tako i o čla no vi ma we go ve po ro di ce i lo kal noj i široj za jed ni ci, ču va ju ći i una pre đu ju ći wi ho vo zdravqe, spre ča va ju ći na sta nak bo lesti i le če ći ih kvali tet no, efi ka sno i eko no mič no. Po ro dič ni le kar u okvi ru svo ga ra da in te gri še fi zič ke, psi ho lo ške, so ci jal ne, kul tu ro lo ške i eg zi sten ci jal ne od li ke bo le sni ka, ko ri ste ći svo je zna we i uka za no po ve rewe uslo vqe no ne pre sta nom bri gom o zdra vqu i bo lesti gra đa na ko ji su ga iza bra li [3]. Stu den ti me di ci ne u Slo ve ni ji su to kom de se to godi šweg pe ri o da (1997-2007. go di ne) po ste pe no shva tili zna čaj po ro dič nog le ka ra u ne go va wu zdra vih stilo va ži vo ta i funk ci o ni sa wu po ro di ce, ta ko da se in te re so va we za pred met Po ro dič na me di ci na značaj no po ve ća lo [4]. SOCIJALNI ČINIOCI RAZVOJA LIČNOSTI Ne za ne ma ru ju ći zna čaj i uti caj na sle đa i bi o lo ških fak to ra uka zu je se na de lo va we so ci jal nih či ni la ca na raz voj i pro me ne lič no sti. Po je di ne vr ste po treba, od bi o lo ških do kul tur nih, ja vqa ju se u ši ro kom ra spo nu, te se, u tom po gle du, qu di me đu sob no znat no raz li ku ju. Ra zno vr snost po tre ba i wi hov raz li či ti in ten zi tet ne ogra ni ča va ju se sa mo na ne ko od usmere wa lič no sti (na u ka, kul tur ni ži vot, eg zi sten ci ja, pro fe si ja), jer je qud sko bi će slo žen si stem ko ji je iz gra đen od bi o lo ških, psi hič kih, dru štve nih, kultur nih i dru gih po tre ba. Čo vek se ne ra đa s po tre ba ma ko je su ti pič ne za wego vo dru štve no i kul tur no bi će, jer u ra nom de tiwstvu po sto je sa mo bi o lo ške po tre be, a raz vo jem lično sti u za jed ni ci for mi ra ju se i dru ge. U ob li ko vawu po tre ba vi šeg ran ga po seb nu ulo gu ima po ro di ca, a is hod uti ca ja po ro di ce za vi si i od lič nih oso bina de te ta, od no sno ado le scen ta. Zna ča jan uti caj imaju men tal na struk tu ra čla no va po ro di ce, vr sta i inten zi tet op štih po tre ba u woj. Uskla đe nost ži vo ta u po ro di ci za vi si i od kva li te ta struk tur nih kompo ne na ta lič no sti i in ter ak ci je mo ti va we nih člano va. Ra no de tiw stvo od re đu je ka kva će bi ti lič nost od ra sle oso be. U tom pe ri o du se sti ču na vi ke i de limič no iz gra đu ju sta vo vi. Va žnu ulo gu ima stav prema po tre ba ma i zah te vi ma de ce. De te for mi ra po trebu raz li či te sna ge ko ju ro di te qi oce wu ju i če sto supri mi ra ju, te do la zi do po re me ća ja rav no te že iz me đu mo ti va i ne mo guć no sti za do vo qe wa. Na sta la fru straci ja (osu je će we) mo že da osta vi tra ga u psi hi de te ta. Stro ga di sci pli na stva ra ne pri ja teq ski stav prema ro di te qi ma i sre di ni. Ne ga tiv ne po sle di ce ima i su pro tan stav ro di te qa s ne do voq nom i ne do slednom di sci pli nom, ka da se raz vi ju oso bi ne po put kole bqi vo sti, ne si gur no sti i sla be sa mo kon tro le. Nagla še na bri ga i ma že we mo gu stvo ri ti se bič nost, ose tqi vost i lo še pod no še we ne u spe ha. Po se siv nost ro di te qa, na ro či to maj ke, ko ja se is po qa va pre te ranom bri gom i na me ta wem at mos fe re ti pa do zvo qeno za bra we no, stva ra kod de te ta ne do sta tak ini cija ti ve i za vi snost od dru gih. doi: 10.2298/SARH1012783L

Srp Arh Celok Lek. 2010;138(11-12):783-789 785 Ve ći na psi ho lo ga je sa gla sna da su za for mi ra we lič no sti de te ta naj va žni ja tri fak to ra: qu bav, osećaj si gur no sti i har mo nič ni od no si iz me đu ro di teqa. Od no si me đu ro di te qi ma ima ju glav nu ulo gu, jer kon flik te me đu wi ma de te do ži vqa va kao kon flik te u se bi, ne ma do voq no qu ba vi i raz vi ja se ose ćaj ne sigur no sti. U raz vo ju lič no sti de te ta va žnu ulo gu ima ose ćaj si gur no sti, kao i ose ća we da po sto je qu bav i bri ga ro di te qa. Po sto ji ve li ka ve ro vat no ća da će budu ći brač ni ži vot de ce za vi si ti od kva li te ta braka wi ho vih ro di te qa. Po zi tiv ni po ro dič ni od nosi prot ka ni qu ba vqu, pa žwom, uva ža va wem i po vere wem osnov su u for mi ra wu lič no sti de te ta: po zitiv na obe lež ja, emo tiv na urav no te že nost, si gur nost i adap tiv nost. U har mo nič nim po ro dič nim od no si ma ro di te qi su uzor de ci. Uko li ko od no si ni su sklad ni i pro že ti po zi tiv nom ener gi jom, de te ne že li da sledi ta kav uzor i ne iden ti fi ku je se s ro di te qi ma [5]. UTICAJ UPOTREBE PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI NA ZDRAVQE PORODICE Upo tre ba psi ho ak tiv nih sup stan ci je ve li ki problem po je din ca, po ro di ce i dru štva. Mla di qu di poči wu da ko ri ste ove sup stan ce u sve ra ni jem uz ra stu, a če sto i sa ma po ro di ca sti mu li še kon zu mi ra we alko ho la, pu še we ci ga re ta, pa čak i ko ri šće we dro ga. Evrop ski škol ski pro je kat o al ko ho lu i dru gim droga ma (Euro pean School Sur vey Pro ject on Al co hol and Ot her Drugs ESPAD) uka zu je na ozbiq nost pro ble ma prime ne psi ho ak tiv nih sup stan ci me đu mla di ma. Naj novi ja, če tvr ta po re du, stu di ja ESPAD iz ve de na je 2007. go di ne u 35 ze ma qa Evro pe. We ni re zul ta ti su po kaza li da je u pro se ku 58% uče ni ka iz ja vi lo da je bar jed nom u ži vo tu pu ši lo ci ga re te, a 29% is pi ta ni ka je pu ši lo u po sled wih me sec da na. Ze mqe s vi so kom pre va len ci jom (40-45%) upo tre be ci ga re ta u po sledwih me sec da na bile su Austri ja, Bu gar ska, Če ška i Le to ni ja, dok su Jer me ni ja, Island, Nor ve ška i Portu gal ze mqe s ni skom pre va len ci jom (7-19%). Ve li ku upo tre bu du va na pra ti i sve ra ni ji po če tak pu še wa. U pro se ku, 7% uče ni ka je iz ja vi lo da je već sa 13 go dina sva ko dnev no pu ši lo ci ga re te, a naj ve ća pre va lenci ja bila je u Če škoj, Esto ni ji, Le to ni ji i Slo vač koj (13%), dok je naj ma wa za be le že na u Grč koj i Ru mu niji (3%). Gle da no u ce li ni, raz li ke me đu po lo vi ma su za ne mar qi ve, ali me đu po je di nim ze mqa ma ja sno uočqi ve. Ta ko su npr. u Jer me ni ji de ča ci za 16% vi še puši li od de voj či ca, dok je u Mo na ku si tu a ci ja su protna, i to za 19% u ko rist de voj či ca [6]. Pro seč no 90% svih uče ni ka pro ba lo je al ko hol makar jed nom u ži vo tu, i to u sva koj ze mqi naj ma we dve tre ći ne po pu la ci je uče ni ka. To kom jed no go di šweg pe ri o da (do po čet ka is tra ži va wa) al ko hol na pi ća je kon zu mi ra lo 82% uče ni ka, a to kom po sled wih me sec da na 61% uče ni ka. Po da ci o go di šwoj upo tre bi alko ho la ni su se mno go pro me ni li od 1995. go di ne, kada je ura đe na pr va stu di ja ESPAD, ali je na me seč nom ni vou pri me ćen trend po ve ća wa od 1995. do 2003. godi ne, a za tim bla go sma we we do po sled weg is tra ži vawa 2007. go di ne, na ro či to me đu de ča ci ma ko ji su pili pi vo i vi no. Pi jan stva (opijawa) u po sled wih me sec da na bi la su naj če šća u Dan skoj, Ve li koj Bri ta ni ji, Austri ji i na ostr vu Man (31-49%). Posmatrano u ce li ni, raz like me đu po lo vi ma ni je bi lo, ma da su se u ve ći ni ze maqa če šće opi ja li de ča ci. U pro se ku, 43% uče ni ka je iz ja vi lo da su se po vre me no opi ja li u pro te klih mesec da na; uče sta lost pi jan stva je bi la 47% kod de čaka, dok je kod de voj či ca bi la 39%. U Nor ve škoj, me đutim, uče sta lost pi jan stva me đu de voj ka ma bi la je 42%, a kod de ča ka 35%. Broj po vre me nih opi ja wa se u pro seku po ve ćao od 1995. do 1999. go di ne, ali se i na sta vio u pe ri o du 2003-2007. go di ne, na ro či to me đu de voj čica ma (sa 35% na 42%). Ovo po ve ća we je za be le že no u vi še od po lo vi ne ze ma qa, ali je bi lo naj i zra že ni je u Por tu ga lu, gde je za be le žen skok za 31% (sa 25% na 56%) opi ja wa u po sled wih me sec da na. Osta le ze mqe sa zna čaj nim po ve ća wem uče sta lo sti opi ja wa mla dih su: Poq ska (16%), Fran cu ska (15%), Hr vat ska (14%) i Bu gar ska (12%). Zbog upo tre be al ko ho la, ozbiq nih pro ble ma s rodi te qi ma ima lo je u pro se ku 15% uče ni ka; 13% is pita ni ka je po pu sti lo u ško li ili ima lo pro ble ma s pri ja te qi ma, od no sno ula zi lo u fi zič ke ob ra ču ne. Ovi pro ble mi su po seb no na gla še ni u Bu gar skoj, na ostr vu Man, u Ve li koj Bri ta ni ji i Le to ni ji, a naj više pro ble ma ima li su de ča ci, na ro či to ka da su u pita wu fi zič ki su ko bi i pro ble mi s po li ci jom [6]. Kao i u pret hod nim stu di ja ma ESPAD, i u ovoj je ispi ti va no ko ri šće we ne do zvo qe nih dro ga me đu mladi ma: ma ri hu a na, am fe ta mi ni, ko kain, ek sta zi, LSD, he roin i krek. U pro se ku, 23% de ča ka i 17% de voj či ca pro ba lo je dro gu ma kar jed nom u ži vo tu, sa zna čaj nim po je di nač nim raz li ka ma me đu ze mqa ma. Ma le pre valen ci je su če šće u nor dij skim ze mqa ma i Is toč noj Evro pi, dok je u Če škoj sko ro po lo vi na, a u Fran cuskoj, Slo vač koj, Švaj car skoj i na ostr vu Man tre ći na uče ni ka pri ja vi la da po vre me no ko ri sti opojne droge. Naj če šće se ko ri sti ma ri hu a na (19%), ko ja je, kako sma tra tre ći na is pi ta ni ka, vr lo do stup na, za razli ku od am fe ta mi na i ek sta zi ja. Na dru gom me stu su ek sta zi, ko kain i am fe ta mi ni (po 3%), dok se naj re đe upo tre bqa va ju LSD, he roin i krek (1-2%). Ko ri šćewe ma ri hu a ne na go di šwem ni vou pri ja vi lo je 14%, a na me seč nom ni vou 9% uče ni ka. Uglav nom je u Za padnoj Evro pi vi so ka pre va len ci ja upo tre be ma ri hu a ne, a naj vi ša je u Če škoj i na ostr vu Man, gde je od šest uče ni ka je dan iz ja vio da je ko ri stio ma ri hu a nu tokom pro te klog me se ca. Ka da je u pi ta wu ek sta zi, naj viša pre va len ci ja upo tre be ove droge (6-7%) je u Bu garskoj, Esto ni ji, na ostr vu Man, u Le to ni ji i Slo vač koj. Sto pa zlo u po tre be le ko va, kao što su se da ti vi koji ni su do bi je ni na re cept, ni je se po ve ća va la od 1995. do 2007. go di ne, ali je u pro se ku vi še de voj či ca (8%) ne go de ča ka (5%) ko ri sti lo ove sup stan ce. Ze mqe s naj ve ćom pre va len ci jom bi le su Poq ska, Li tva ni ja, http://srpskiarhiv.sld.org.rs

786 Лапчевић М. и Димитријевић И. Показатељи здравља породице и утицај породичног лекара на превенцију употребе психоактивних супстанци Fran cu ska i Mo na ko (15%), a s naj ma wom Jer me ni ja, Austri ja, Ru si ja i Ve li ka Bri ta ni ja (0-2%). Naj ve ća pre va len ci ja kon zu mi ra wa al ko ho la s table ta ma (sedativi, analgetici, trankvilizeri,...) zabe le že na je u Če škoj (18%), a naj ma wa u Jer me ni ji i Ukra ji ni (1%). Naj no vi ji po da ci o upo tre bi ci ga re ta, al ko ho la i dru gih sup stan ci me đu mla di ma Sr bi je do bi je ni su 2008. go di ne u okvi ru če tvr te stu di je ESPAD, ka da je Sr bi ja za jed no s još če ti ri ze mqe (Re pu bli ka Srpska, Fe de ra ci ja Bo sne i Her ce go vi ne, Ma ke do ni ja i Mol da vi ja) bi la do dat no ob u hva će na is tra ži va wem [6]. Pre ma me to do lo gi ji ESPAD, pri ku pi li su se poda ci od 6.553 uče ni ka pr vog raz re da sred wih ško la (gim na zi je, sred we struč ne i sred we za nat ske ško le) u grad skim i se o skim na se qi ma Re pu bli ke Sr bi je [7]. Re zul ta ti stu di je u Sr bi ji po ka zu ju da je 46% is pita ni ka po pu ši lo bar jed nu ci ga re tu u ži vo tu, s tim da je gim na zi ja la ca bi lo u ma wem pro cen tu u od no su na uče ni ke osta lih sred wih ško la. Ta ko se iz ja snilo naj vi še mla dih iz Voj vo di ne (50,4%), za tim uče nici iz Be o gra da (48,2%) i na kra ju uče ni ci iz cen tralnih de lo va Sr bi je (43,5%). Zna čaj no vi še mla di ća nego de vo ja ka je pu ši lo 40 ili vi še pu ta (14,6% pre ma 11,8%), u pro se ku 13,1% uče ni ka. Pre ma po da ci ma studi je, sva ki pe ti uče nik tre nut no pu ši, tj. po pu šio je bar jed nu ci ga re tu u pro te klih me sec da na, i to nešto vi še de vo ja ka (21,4%) ne go mla di ća (20,6%). Svako dnev no naj ma we jed nu ci ga re tu dnev no pu ši lo je 13,9% uče ni ka. Mla di ći po či wu da pu še ne što rani je od de vo ja ka, a 26,6% wih za pa li pr vu ci ga re tu s na vr še nih 14 go di na ili ra ni je, dok 16,8% pro ba da pu ši sa 13 go di na ili ma we (19,5% mla di ća i 14,5% de vo ja ka) [7]. Re zul ta ti stu di je ta ko đe po ka zu ju da je de vet od deset uče ni ka bar jed nom to kom ži vo ta po pi lo ne ko alko hol no pi će (89,9% mla di ća i 88,3% de vo ja ka). Oko 25% is pi ta ni ka re dov no kon zu mi ra al ko hol (40 ili vi še pu ta), ali mla di ći to zna čaj no če šće či ne nego de voj ke (36,7% pre ma 14,7%). Uče ni ci ko ji ži ve u gra do vi ma če šće pr o ba ju al ko hol od uče ni ka iz se oskih sre di na [26]. Pre ma po da ci ma, 42,2% uče ni ka se bar jed nom u ži vo tu na pi lo, i to zna čaj no vi še mladi ća (51,8%) ne go de vo ja ka (33,8%) [7]. Ka da je u pi ta wu upo tre ba psi ho ak tiv nih sup stan ci i dro ga (ma ri hu a na, am fe ta mi ni, LSD, ko kain, he roin, ek sta zi), al ko ho la u kom bi na ci ji s le ko vi ma i se da tiva bez le kar skog re cep ta, čak 15,1% uče ni ka na vo di da je ima lo bar je dan kon takt to kom ži vo ta s ovim supstan ca ma, i to ne što vi še de vo ja ka (15,3%) ne go mladi ća (14,8%). Uče ni ci iz ur ba nih sre di na, a po seb no Be o gra da, u ve ći ni su na ve li da su bar jed nom pro bali ma ri hu a nu. Ek sta zi je pro ba lo 1,6% uče ni ka, al kohol s le ko vi ma je kon zu mi ra lo 2,7% is pi ta ni ka, 2,9% je ko ri sti lo in ha lan se (le pak, ben zin, plin, bron za, la ko vi), dok je se da ti ve bez le kar skog re cep ta uzi ma lo čak 7,6% mla dih (10,0% de vo ja ka i 4,8% mla di ća) [7]. Za jed nič ko is tra ži va we en gle skih i fran cu skih auto ra ko je je ob u hva ti lo 5.192 uče ni ka uz ra sta 15-16 go di na upo re đi va lo je gru pe is pi ta ni ka u En gle skoj i Fran cu skoj i wi ho vo ko ri šće we al ko ho la, du va na i dro ga po ve za no s raz li či tim struk tu ra ma po ro dice i od no si ma me đu we nim čla no vi ma [8]. Ne za vi sno od ze mqe u ko joj je vr še no, is tra ži va we je po ka za lo da su de ca ko ja ni su bi la za do voq na od no si ma s ro dite qi ma, kao i de ca ko ji ma ni je bi lo po sve će no do voqno pa žwe, če šće ko ri sti la psi ho ak tiv ne sup stan ce i te ške dro ge od de ce ko joj se po sve ći va lo vi še quba vi i pa žwe. Me to dom lo gi stič ke re gre si je je poka za no da je naj ve ći uti caj na ova kav trend ima lo nezna we ro di te qa o to me gde se wi ho va de ca na la ze i gde iz la ze to kom slo bod nog vre me na, pri če mu je usta novqe no da je naj ve ći uti caj na ova kva de ša va wa imao iz la zak vi ken di ma. Re zul ta ti stu di je iz ve de ne u Ma đar skoj 2000. go di ne na 1.039 uče ni ka sred wih ško la ra di pro ce ne uti ca ja so ci o de mo graf skih i psi ho lo ških fak to ra, po ro dice i dru štva na po če tak pu še wa, kon zu mi ra we al kohol nih pi ća i upo tre be dro ga u ado le scen ci ji po ka zali su da je za zlo u po tre bu sup stan ci kqu čan so ci o demo graf ski uti caj, pri če mu ni je do ka zan ve li ki uticaj maj ke i dru štva, dok je otac imao ma wi uti caj na bu du ću zlo u po tre bu svih sup stan ci kod svo je de ce [9]. Do ka za no je i da mno gi bi o lo ški fak to ri i na čin po na ša wa oso be ko ji su po ve za ni s ne u ro lo škim i pol nim sa zre va wem ima ju uti ca ja na raz voj zlo u potre be sup stan ci kod po je di na ca. Stu di je su po ka za le i da je kod de ce kod ko je se is po qa va po re me ćaj in hibi ci je po ve ća na ve ro vat no ća za ka sni ji raz voj zlo upo tre be sup stan ci [10]. Sma tra se da je naj če šći predi spo zi ci o ni fak tor kod mla dih za ka sni ju zlo u potre bu sup stan ci za stu pqe nost an ti so ci jal nog, im pulsiv nog i agre siv nog po na ša wa [11]. Mno ga is tra živa wa su ta ko đe po ka za la da je za po če tak zlo u po tre be sup stan ci od go vor na u ve li koj me ri in ter ak ci ja izme đu po je din ca i oko li ne [12]. Sa zna we o za stu pqe no sti fak to ra ri zi ka i hro ničnih ne za ra znih obo qe wa u Sr bi ji bio je raz log iz vođe wa ne ko li ko pro spek tiv nih in ter vent nih mul ticen trič nih stu di ja u or ga ni za ci ji Sek ci je op šte medi ci ne Srp skog le kar skog dru štva ra di ot kla wa wa ili su zbi ja wa fak to ra ri zi ka za ova obo qe wa [13, 14, 15]. Ciq ovih is tra ži va wa je bio da stil ra da u studi ja ma pre ra ste u uobi ča je ni rad le ka ra op šte me dici ne, jer pro me ne u prav cu for mi ra wa po ro dič nog leka ra pod ra zu me va ju kon ti nu i tet zdrav stve ne za štite kroz znat no vi še pre ven tiv nih ak tiv no sti, ka ko in di vi du al no, ta ko i na ni vou po ro di ce, kao i oba veznu oce nu po stig nu tih re zul ta ta. Re zul ta ti stu di je iz 2004. go di ne [14] po tvr đu ju da naj vi ši ukr šte ni odnos (odds ratio) s osta lim fak to ri ma ri zi ka za po ja vu an gi ne pek to ris, di ja be tes me li tu sa tip 2, a na ro čito in fark ta mi o kar da i ce re bro va sku lar nog in sulta, ima pu še we ci ga re ta. Još jed na pro spek tiv na inter vent na stu di ja u Sr bi ji po tvr di la je da naj vi ši ri zik ukr šte nog od no sa za in farkt mi o kar da i ce rebro va sku lar nog in sul ta ima pu še we ci ga re ta, a vi soko sta ti stič ki zna čaj ni su hi per ten zi ja i po zi tivdoi: 10.2298/SARH1012783L

Srp Arh Celok Lek. 2010;138(11-12):783-789 787 na po ro dič na anam ne za. Mno gi auto ri sma tra ju da je pre sta nak pu še wa od lu ču ju ći u pre ven ci ji ce re brova sku lar nih i kar di o va sku lar nih obo qe wa. Pu šewe je vo de ći fak tor ri zi ka za ko ro nar nu bo lest, naro či to kod oso ba obo le lih od di ja be te sa, jer ubr za va ok si da ci ju LDL-ho le ste ro la, po ve ća va ad he zi ju trombo ci ta, iza zi va ko ro nar nu va zo kon strik ci ju uzro kova nu ni ko ti nom i do vo di do hi pok se mi je usled udisa wa ugqen-mo nok si da. Sto ga je pri do bi ti bo le snika da pre ki ne s pu še wem bar pre 65. go di ne ve ro vatno naj e fi ka sni ji na čin za le ka ra da spre či kli ničke po sle di ce ate ro skle ro ze [15]. ZNAČAJ KOMUNIKACIJE ZA ZDRAVQE PORODICE Ži vot qu di se ne mo že za mi sli ti bez raz go vo ra. Verbal no i ne ver bal no ko mu ni ci ra we obo ga ću je od nose me đu qu di ma i ople me wu je na po re da se spo ra zume va wem pod stak nu raz u me va we, sa o se ća we i bri ga za dru ge. Po seb no je va žno uva ža va we lič no sti sago vor ni ka i we go vog mi šqe wa bez ob zi ra na go di ne, ni vo obra zo va wa i dru ge raz li ke. Mno gi ne u spe si i neo če ki va no lo ši re zul ta ti na sta ju zbog po vr šnosti i gre ša ka u ko mu ni ci ra wu, iz o stan ka em pa tičkog sta va i ne po sto ja wa part ner skog od no sa. Ve šti na ko mu ni ci ra wa ni je ge net ski uslo vqe na, već se sti če kroz du go tra jan pro ces so ci ja li za ci je de te ta i od rasle oso be. Uko li ko se sva ko dnev no pri dr ža va mo odre đe nih pra vi la ko mu ni ka ci je, si gur no će mo po boqša ti kva li tet po ro dič nog ži vo ta. Da bi smo us pe li u us po sta vqa wu bo qih od no sa i s od ra sli ma i sa decom, tre ba da sa vla da mo de vet ve šti na ko mu ni ci rawa: 1. bi ti efi ka san; 2. pre po zna ti pre pre ke; 3. biti ja san; 4. iza bra ti me tod; 5. bri ga o de ci, raz u me vawe i pa žwa; 6. raz u me ti go vor te la; 7. efi ka sno sluša ti; 8. po sta vi ti pi ta wa; 9. zna ti ko mu ni ci ra ti s te škim sa go vor ni kom. Od svih na bro ja nih ve ština ko mu ni ci ra wa naj va žni ja je ona ko ja se od no si na efi ka sno slu ša we [16]. Sva ki ro di teq stre pi od to ga da mu de te ne prihva ti ne ke od ri zič nih sti lo va po na ša wa, kao npr. da ne po sta ne nar ko man. Ta bri ga je na ro či to iz raže na u pe ri o du ado le scen ci je, ka da de te po vre me no, a po tom sve če šće na pu šta ro di teq ski dom u po tra zi za no vim kon tak ti ma i za do voq stvi ma. Vr šwa ci su tzv. se kun dar no uto či šte s po ten ci jal nim ri zič nim po na ša wem. Al ko hol, ci ga re te i dro ga čak i kao prvi eks pe ri ment mla dih mo gu bi ti uvod ni ko rak u zavi snost. Ro di te qi naj če šće op tu žu ju de cu zbog konzu mi ra wa psi ho ak tiv nih sup stan ci, ne pri hva ta ju ći či we ni cu da je wi ho va ne za in te re so va nost za otvo renu ko mu ni ka ci ju i sta lan rad na pre ven ci ji bo le sti za vi sno sti u osno vi pro ble ma. Ro di te qi, da kle, nisu do voq no upo zna li svo ju de cu, ni ti su raz go va ra li o dro ga ma i wi ho vom štet nom de lo va wu [17]. Po sto ji po ve za nost iz me đu na stan ka zlo u po tre be sup stan ci kod mla dih qu di i po sto ja wa ne u ro bi hej vio ral ne in hi bi ci je, upo tre be psi ho ak tiv nih sup stanci od stra ne ro di te qa i uti ca ja de mo graf skih od lika. Ve o ma je zna čaj no pra ti ti so ci jal ni raz voj de te ta to kom pre la ska iz ra ne u ka sni ju fa zu de tiw stva, ka ko bi se na vre me ot kri li po ten ci jal ni fak to ri i prome ne po na ša wa ko ji bi mo gli uti ca ti na raz voj zlou po tre be sup stan ci kod wih u ka sni jem ži vo tu [18]. Od naj ra ni jeg de tiw stva ro di te qi tre ba da usme rava ju de cu na zdra ve ob li ke ži vqe wa i uka zu ju na izazo ve s ko ji ma će se mla da oso ba sre sti to kom ži vo ta. Ako že le da obez be de do bar raz voj svo je de ce, ro di teqi bi tre ba lo da sle de sle de će: 1. Ne upo tre bqa va ju ci ga re te, al ko hol i dro ge, jer se de ca uče na pri me ru, a ne re či ma; 2. Ne da ju de ci al ko hol, ci ga re te ili dru ge sup stance i ne is ti ču mu škost, sna gu, po ro dič nu tradi ci ju i slič ne si ste me vred no sti; 3. Ne pre pu šta ju de cu uli ci ili dru gim neo r ga ni zova nim ak tiv no sti ma, već da na sto je da ih upu te da svo je slo bod no vre me is ko ri ste kroz sport ske, kultur ne, re kre a tiv ne, rad ne i dru ge ak tiv no sti, kroz ko je će mo ći da sa gle da ju i iz me re wi hov na pre dak; 4. Ne za me wu ju svo je pri su stvo i po sve će nost deci usme ra va ju ći ih da sa ti ma igra ju na kom pju teru vi deo-igri ce, to je štet no i mo že do ve sti do za vi sno sti; 5. Ne iz be ga va ju pri če o po ro dič nim pro ble mi ma i wi ho vom re ša va wu, kao ni te me zna čaj ne za mlade, kao što su za qu bqi va we, qu bav, sek su al ni odno si itd; 6. Ne spre ča va ju de cu da iz no se svo ja mi šqe wa i predlo ge o svim po ro dič nim pi ta wi ma s ob ja šwe wem da su još ma li, ne do ra sli i sl; 7. Ne tra že da de ca re ša va ju wi ho ve pro ble me ili budu pred met ma ni pu la ci je u re ša va wu ne kih bračno-po ro dič nih pi ta wa; 8. Ne fa vo ri zu ju jed no de te na šte tu dru gog de te ta (dru ge de ce); 9. Ne ka žwa va ju de cu fi zič ki; 10. Ne na me ću in te re so va wa i pro fe si o nal na usmera va wa de ce pre ma svo jim neo stva re nim am bi cija ma [17]. Kod de ce či ji ro di te qi ko ri ste ne do zvo qe ne supstan ce ve ća je ve ro vat no ća za raz voj po re me ća ja inhi bi ci ja, što u ka sni jem ži vo tu mo že da bu de raz log po čet ka zlo u po tre be sup stan ci. Is tra ži va wa su poka za la da je ostva ri va we ve li kog sko ra na te stu koji ot kri va po sto ja we po re me ća ja kon tro le po na ša wa kod de ce uz ra sta 10-12 go di na ve li ki in di ka tor razvo ja po ten ci jal ne upo tre be dro ga u uz ra stu od 19 godi na [19]. U uz ra stu od 16 go di na ne u ro bi hej vi o ralna de zin hi bi ci ja je ve ći po ka za teq ka sni jeg po ve ćava wa in ci den ci je zlo u po tre be sup stan ci ne go po stoja we do ka za za in di vi du al no po vre me no ko ri šće we psi ho ak tiv nih sup stan ci u tom uz ra stu. Kog ni tiv ne dis tor zi je po boq ša va ju po ve za nost iz me đu ne u ro bihej vi o ral ne de zin hi bi ci je to kom de tiw stva i ko rišće wa ma ri hu a ne u pe ri o du ado le scen ci je, što predi spo ni ra mla du oso bu za ko ri šće we i te žih droga u da qem ži vo tu. Ne u ro bi hej vi o ral na de zin hi bi http://srpskiarhiv.sld.org.rs

788 Лапчевић М. и Димитријевић И. Показатељи здравља породице и утицај породичног лекара на превенцију употребе психоактивних супстанци ci ja ta ko đe po ve ća va ve ro vat no ću te ško će za uklapa we u dru štvo u sta ri jem uz ra stu, što za jed no pove ća va ve ro vat no ću za raz voj po re me ća ja zlo u po trebe sup stan ci [20]. Fak to ri u ve zi s al ko ho li zmom u po ro di ci ob u hvata ju od nos ro di te qa ili sta ra te qa pre ma al ko ho lu i kon zu mi ra we al ko ho la od stra ne ro di te qa ko ji de ca za pa ža ju i mo gu da usvo je. Re li gi o zni sta vo vi po rodi ce mo gu da uti ču na bu du ću kon zu ma ci ju al ko ho la kod de ce. Ele men ti po ro dič nih ak tiv no sti ko ji mo gu da do ve du do po ve ća wa in ci den ci je men tal nih proble ma i al ko ho li zma kod de ce ob u hva ta ju: psi ho pa tolo gi ju ro di te qa, po ro dič ni so ci o e ko nom ski sta tus i op štu po ro dič nu psi ho pa to lo gi ju. Od no si čla nova po ro di ce i po ro dič no okru že we u ve li koj me ri do pri no se da se kod de ce iz ova kvih sre di na raz vi ju pro ble mi u ve zi sa zlo u po tre bom al ko ho la, kao i razni pro ble mi men tal nog zdra vqa [21]. Is tra ži va či i le ka ri kli ni ča ri su po tvr di li da de ca u či joj poro di ci po sto ji al ko ho li zam po ka zu ju po ve ća ne ni voe psi ho pa to lo gi je. Kod ove de ce je od če ti ri do šest puta ve ća ve ro vat no ća da će se raz vi ti za vi snost od alko ho la u od no su na op štu po pu la ci ju [22]. Ne ka is tra ži va wa su po ka za la da su ank si o znost, de pre si ja i po re me ća ji po na ša wa po ja ve s ve ćom učesta lo šću u po ro di ca ma u ko ji ma po sto ji al ko ho li zam ne go u dru gim po ro di ca ma op šte po pu la ci je [23, 24]. I u le če wu za vi sno sti po ro di ca je od iz u zet ne va žno sti. To je slo žen pro ces i ukqu ču je raz li čite bi o lo ške, psi ho lo ške i so ci jal ne fak to re. Tzv. te ra pi ja če ti ri oslon ca iz dva ja kao po seb no va žne za vi sni ka, far ma ko te ra pi ju, po ro di cu i so ci jal nu mre žu, kao i te ra pij ski tim sa struk tu ri ra nim progra mom le če wa, ko ji su u ne pre kid noj in ter ak ci ji i ima ju pro men qiv zna čaj u za vi sno sti od po je di nih fa za le če wa. Za vi snik je osnov ni oslo nac u le če wu. On ne ma mo ti va ci ju ili je ona ve o ma ma la i ne dovoq na za ostva re we osnov nog ci qa odr ža va we apsti nen ci je, kao i po boq ša wa po ro dič nog, pro fe sio nal nog i so ci jal nog funk ci o ni sa wa. Uspeh u le čewu i kod naj te že za vi sno sti pred sta vqa ne pre sta no ja ča we vo qe bo le sni ka, ko ja je do ži vot ni oslo nac u le če wu. Po red za vi sni ka, we go ve vo qe i mo ti va cije, po ro dič na i so ci jal na mre ža su ta ko đe do ži votni oslo nac u le če wu. Po sto je spe ci fič ne te ra pijske me to de ra da s po ro dič nom i so ci jal nom mre žom ko ja je ve o ma va žna, na ro či to u pre ven ci ji re ci diva za vi sno sti [25]. ZAKQUČAK Po ro di ca, kao osnov na so ci jal na je di ni ca, ima od luču ju ću ulo gu u zdra vqu i bo le sti svo jih čla no va. Ona je pri mar na je di ni ca u ko joj se zdrav stve ne po tre be for mi ra ju i re ša va ju. Po ro di ca sa mo stal no, sop stvenim re sur si ma, re ša va oko 75% ukup nih zdrav stve nih po tre ba. Za for mi ra we lič no sti de te ta naj va žni ja su tri fak to ra: qu bav, ose ćaj si gur no sti i har mo nič ni od no si iz me đu ro di te qa. U har mo nič nim po ro dičnim od no si ma ro di te qi su uzor de ci. Ver bal no i never bal no ko mu ni ci ra we obo ga ću je od no se me đu qu dima i ople me wu je na po re da se spo ra zu me va wem pod stiču raz u me va we, sa o se ća we i bri ga za dru ge. Iza bra ni, od no sno po ro dič ni le kar mo že na naj bo qi na čin da sve o bu hvat no i kon ti nu i ra no spre či i iz le či mnoge bo le sti ko je na sta ju kao pro iz vod po ro dič ne disfunk ci o nal no sti, kao što su bo le sti za vi sno sti, uz ak tiv no uče šće po je din ca, po ro di ce, zdrav stve ne službe i či ta ve za jed ni ce. ЛИТЕРАТУРА 1. Lapčević M, Bešević D, Harhai M, Palić G, Žigić D. Porodična medicina porodični lekar. Opšta medicina. 1998; 4(2-3):125-49. 2. Lapčević M, Dimitrijević I, Ristić J, Vuković M. Rangiranje po skali životnih vrednosti. Srp Arh Celok Lek. 2006; 134(9-10):432-8. 3. Lapčević M, Dimitrijević I, Ristić J. Faktori koji utiču na to da se lekari i specijalisti opšte medicine afirmativno izjasne o prihvatanju da postanu porodični lekari. Srp Arh Celok Lek. 2006; 134(Suppl 2):128-35. 4. Švab I, Petek-Šter M. Long-term evaluation of undergraduate family medicine curriculum in Slovenia. Srp Arh Celok Lek. 2008; 136(5-6):274-9. 5. Lapčević M, Ivanković D, Žigić D. Ličnost, zdravlje i zdravstveno vaspitanje. Beograd: Sekcija opšte medicine Srpskog lekarskog društva; 2001. 6. The 2007 ESPAD Report: Substance Use Among Students in 35 European Countries. Stockholm, February 2009. 7. Četvrta ESPAD studija dodatno istraživanje 2008. godine: Rezultati istraživanja o upotrebi cigareta, alkohola i drugih droga među mladima u Srbiji. Beograd, 2008. Available from: www.batut. org.rs. 8. Ledoux S, Miller P, Choquet M, Plant M. Family structure, parent child relationships, and alcohol and other drug use among teenagers in France and the United Kingdom. Alcohol Alcohol. 2002; 37:52-60. 9. Piko B. Perceived social support from parents and peers: which is the stronger predictor of adolescent substance use? Subst Use Misuse. 2000; 35:617-30. 10. Spear L. The adolescent brain and age-related behavioral manifestations. Neurosci Biobehav Rev. 2000; 24:417-63. 11. Blackson T. Temperament: a salient correlate of risk factors for drug abuse. Drug Alcohol Depend. 1994; 36:205-14. 12. Wills TA, Stoolmiller M. The role of self-control in early escalation of substance use: a time-varying analysis. J Consult Clin Psychol. 2002; 70:986-97. 13. Konstantinović D, Žigić D. Multicentrična studija prevalence faktora rizika i hroničnih oboljenja (MCS). Opšta medicina. 1996; 2(2-3):83-127. 14. Lapčević M, Vuković M. Faktori rizika za hronična nezarazna oboljenja: dvanaestonedeljna prospektivna studija. Srp Arh Celok Lek. 2004; 132(11-12):415-21. 15. Lapčević M, Vuković M, Dimitrijević I, Kalezić N, Ristić J. Uticaj medikamentnog i nemedikamentnog lečenja na smanjenje faktora rizika za kardiovaskularne i cerebrovaskularne događaje u interventnoj studiji. Srp Arh Celok Lek. 2007; 135(9-10):554-62. 16. Lapčević M, Žigić D, Kovačeva K, Šukrijev Lj, Ivanković D. Veština komuniciranja. Beograd: Sekcija opšte medicine Srpskog lekarskog društva i Združenije lekara po opšta medicina MLD; 2005. 17. Dimitrijević I. U veku droge: priručnik za porodicu i školu. Petrovac na Mlavi: Stojadinović; 2007. 18. Kirisci L, Vanyukov M, Tarter R. Detection of youth at high risk for substance use disorders: a longitudinal study. Psychol Addict Behav. 2005; 3:243-52. 19. Tarter R, Kirisci L, Mezzich A, Cornelius J, Pajer K, Vanyukov M, et al. Neurobehavioral disinhibition in childhood predicts early age at doi: 10.2298/SARH1012783L

Srp Arh Celok Lek. 2010;138(11-12):783-789 789 onset of substance use disorder. Am J Psychiatry. 2003; 160:1078-85. 20. Kirisci L, Tarter R, Vanyukov M, Reynolds M, Habeych M. Relation between cognitive distortions and neurobehaviour disinhibition on the development of substance use during adolescence and substance use disorder by young adulthood: a prospective study. Drug Alcohol Depend. 2004; 76:125-33. 21. Ellis DA, Zucker RA, Fitzgerald HE. The role of family influences in development and risk. Alcohol Health Res World. 1997; 21:218-26. 22. Russell M. Prevalence of alcoholism among children of alcoholics. In: Windle M, Searles J, editors. Children of Alcoholics: Critical Perspectives. New York: Guilford Press; 1990. p.9-38. 23. West M, Prinz R. Parental alcoholism and childhood psychopathology. Psychol Bull. 1987; 102:204-18. 24. Seilhamer RA, Jacob T. Family factors and adjustment of children of alcoholics. In: Windle M, Searles J, editors. Children of Alcoholics: Critical Perspectives. New York: Guilford Press; 1990. p.168-186. 25. Dimitrijević I. Bolesti zavisnosti dijagnostika, lečenje, prevencija. Beograd: KIZ Centar; 2004. Family Health and Family Physician s Influence on Prevention of Psychoactive Substances Abuse Mirjana Lapčević 1, Ivan Dimitrijević 2 1 Healthcare Centre Voždovac, Belgrade, Serbia; 2 Hospital of Psychiatry, Clinical Centre of Serbia, Belgrade, Serbia SUMMARY The family, as the basic social unit, has a decisive role in the health and disease of its members. It is the primary unit where health needs are formed and solved. By its own resources the family independently resolves about 75% of the total health requirements. In the paper the authors study family characteristics which influence family health and diseases, indicators of family health and the scale of life values. Also, the study evaluates social factors, communication and the influence of the usage of psychoactive substances on family health and the quality of family life. To form the personality of a child three factors are most significant: love, the feeling of safety and the presence of harmonious relationship between the parents. Life harmony in a family also depends on the quality of structural components of the personality and the interaction of motivation of its members. Early childhood determines the future personality of the adult person. At that period, habits and partially attitudes are formed. In harmonious family relationships the parents are the role model to children. Verbal and non-verbal communication enrich the relationship among people and enable efforts in supporting understanding, compassion and care for others by mutual agreement. On the scale of life values of Serbian citizens health holds the first position. Immediately following the health issue is good relationship in the family. As healthcare is not only the task of healthcare services, but also of each individual, family and the society as a whole, it is on healthcare personnel to educate the citizens how to preserve and improve their own health and the health of their family by a continual healthcare and education. Above all, this concerns avoidance of bad habits, such as smoking, immoderate alcohol consumption, narcotic abuse, physical inactivity, hypercaloric nutrition, etc. Also, it is significant to make an early recognition of disease symptoms and to turn for help to the chosen doctor on time. Family medicine and family doctors can in the best way, entirely and continually, prevent and treat numerous diseases occurring as the result of family dysfunction, with active participation of each individual, family, healthcare services and the community. Keywords: family; family health; psychoactive substances; smoking; alcohol; narcotics Примљен Received: 10/11/2009 Прихваћен Accepted: 01/04/2010 http://srpskiarhiv.sld.org.rs