ISNN 1452-9165
Ap ROjHC(\4R UJ~W~& Ap ROJHC(\4R UJ~W~& A<J)~PA XPTKORUH H YCTAlUKA KYPKA HATAlUA KAHAHTl XAUJKO HHCTPY M~HTAt\H30RAtb~ t\atkhhx CR~AOKA cpncl\t\ Pt\AHKMHt\ OPt\HI\t\ 6(;Orpt\A 2001 ~~~;J cpnckt\ Pt\AHKMHt\ CTPt\HI\t\ ~ ~~~... 6(;Orpt\A 2007
Osniva~ i izdava~ Prof. dr Vojislav [e{eq Glavni i odgovorni urednik Elena Bo`i}-Talijan Zamenici glavnog i odgovornog urednika Marina Toman, Jadranka Joksimovi} Pomo}nik glavnog i odgovornog urednika Momir Markovi} Redakcija Ivan Nini}, Boris Aleksi}, Du{an Mari}, dr Nikola @uti}, Sla an Mijaqevi}, mr Dejan Mirovi}, mr Aleksandar Martinovi}, Budimir Ni~i}, Amyad Migati, Ogwen Mihajlovi} Unos teksta Vesna Mari}, Zlatija Sevi}, Qubinka Bo`ovi}, Dragica Tomi} i Biqana Mi~i} Lektura i korektura Lazar Macura Predsednik Izdava~kog saveta Dr \or e Nikoli} Zamenik predsednika Izdava~kog saveta Dr Branko Nadoveza Izdava~ki savet Prof. dr Vojislav [e{eq, Tomislav Nikoli}, Milorad Mir~i}, Gordana Pop-Lazi}, Aleksandar Vu~i}, Dragan Todorovi}, Mirko Blagojevi}, Du{ko Sekuli}, Zoran Krasi}, Paja Mom~ilov, Nata{a Jovanovi}, Goran Cvetanovi} [tampa DOO Dragi}, Zrewanin \or a Joanovi}a 20, 23000, Zrewanin, tel. 023/535-491 Redakcija prima po{tu na adresu Velika Srbija, Trg pobede 3, 11080 Zemun; rukopisi se ne vra}aju Novine Velika Srbija upisane su u Registar sredstava javnog informisawa Ministarstva za informacije pod brojem 1104. od 5. juna 1991. godine. CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 329(497.11) VELIKA Srbija : novine Srpske radikalne stranke / glavni i odgovorni urednik Elena Bo`i} Talijan. - God. 1, br. 1 (jul 1990)- - Beograd : Vojislav [e{eq, 1990)- (Zrewanin : Dragi}). - 30 cm Mese~no ISBN 1452-9165 = Velika Srbija COBISS.SR-ID 19291650 Uvodnik Predsedni~ki izbori ovoga 20. januara odlu~i}e kojim }e putem Srbija nastaviti da ide. Sa jedne strane je Tomislav Nikoli}, predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke, a sa druge Boris Tadi}, kandidat aktuelnog re`ima, barem jednog wegovog dela. Dakle, dva najozbiqnija kandidata istovremeno predstavqaju i dve vizije budu}nosti Srbije. Ta~nije, kandidatutra Borisa Tadi}a za ponovni predsedni~ki mandat ponuda je za nastavak politike uni{tavawa svega {to u Srbiji vredi od zaborava nacionalne istorije i tradicije, poniznog prihvatawa komadawa teritorije Srbije otimawem Kosova i Metohije, beskrupuloznog hvatawa i isporu~ivawa Hagu srpskih heroja koji su branili dr- `avu i narod od pogroma, i u tom ciqu istovremenog uni{tavawa najzna~ajnijih institucija srpske politi~ke ba{tine, uni{tavawa sistema odbrane i vojske, do potpisivawa kapitulantskih sporazuma kojim se ameri~kim vojnicima daje pravo da po Srbiji rade {ta ho}e. Boris Tadi} nudi kontinuitet politike besprizornog udvori{tva stranim nalogodavcima iz NATO-a, EU i SAD, koje Tadi} svakodnevno glorifikuje i ube uje gra ane Srbije da saradwi i integraciji sa wima nema alternative. On gra anima Srbije nudi spoqnu politiku koja se ulizuje, koja poslu{ni~ki izvr{ava instrukcije koje uglavnom idu na {tetu srpskih dr`avnih i nacionalnih interesa, spoqnu politiku za koju ceo svet predstavqaju SAD i weni evroatlantski saveznici. Boris Tadi} nudi spoqnu politiku koja zanemaruje i podsmehuje se politi~kim, ekonomskim i vojnim potencijalima Ruske Federacije i wenim ponudama saradwe sa Srbijom. To je politika koja ne priznaje ni Kinu, Indiju, ceo latinoameri~ki, arapski i afri~ki svet, to je politika koja Srbiju i wene gra ane vodi u du`ni~ko, moralno i svako drugo ropstvo evroatlnatskih integracija koje nam cepaju zemqu, jure na{e gra ane da ih strpaju u ha{ki kamazat. Iza svih parola koje gra anima Srbije {aqe Boris Tadi}, ne stoji niti jedan ozbiqan argument. Sve su samo `ute la`i za koje je Tadi} dobio zeleno svetlo iz Pentagona, Va{ingtona i Brisela. Boris Tadi} je time pokazao da je pravi primer udvorice koji li~no poni`ewe smatra vrlinom, a kada je na vlasti dr`avni~kom mudro{}u. Boris Tadi} svoj narod smatra mentalno dezorijentisanim, nesposobnim za racionalno pona{awe, koji nikako da nau~i da se izvini onima koji su ga ubijali, progonili i bombardovali. Najboqa prilika da ra`alujemo ovog NATO pe{adinca su januarski predsedni~ki izbori. ^ovek koji mo`e da pobedi Tadi}a i spase Srbiju je svakako Tomislav Nikoli}. Zbog svega ovoga, a najpre zbog budu}nosti na{e dece, svoje poverewe moramo pokloniti kandidatu Srpske radikalne stranke. BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 1
Za{to ne treba glasati za Borisa Tadi}a? Politika razarawa dr`ave i nacije Politika la`nih obe}awa, praznih floskula, politika sunovrata, kriminala, korupcije, raspar~avawa dr`ave i razarawa nacije, politika grqewa i rukovawa sa neprijateqima i koqa- ~ima srpskog naroda ne sme da dobije novu {ansu koja bi mogla da potraje narednih pet godina Pi{e: Ivan Nini} U ovim trenucima od izuzetne va`nosti za budu}nost na{e dr`ave name}e nam se pitawe za{to na predstoje}im predsedni~kim izborima ne treba glasati za Borisa Tadi}a, kandidata re`ima i kandidata rekonstruisanog DOS-a. Ako se temeqno i sistemati~no osvrnemo na proteklu sedmogodi{wu politiku, ali i aktuelnu koju u svakom trenutku najboqe reprezentuje lik i delo Borisa Tadi}a, onda i nije te{ko do}i do odgovora na ovo pitawe. To je politika koja karakteri{e wega li~no, ali i wegove strana~ke saborce koji mu pru`aju nesebi~nu podr{ku. Svi su oni danas okupqeni oko istog ciqa i ideologije koja se zove novac. Oko istog ciqa okupqa ih i strah, jer padom wihovog faraona Tadi}a, padaju i svi oni zajedno, piramida im se ru{i, profitabilni biznis nestaje i onda im u zatvorskoj }eliji jedino preostaje pisawe memoara u kojima }e poku{avati da me usobnim optu`ivawem i zastupawem teze da su svi oni `rtve jedne surove hajke politi~kih neistomi{qenika, okaju svoje grehe. Svakako da je boqe {etati Terazijama jo{ pet godina, nego se do`ivotno baviti neprofitabilnim izdava{tvom iz Zabele. ^ovek koji se sa pozicije predsednika Republike ponovo kandiduje za istu funkciju, tra`e}i novo poverewe i podr{ku gra ana Srbije, a da pri tom svojim rezultatima nije opravdao ni poverewe dobijeno na prethodnim izborima, jednostavno ne zaslu`uje novu {ansu i podr{ku za ostanak na istoj poziciji. To mu ne dopu{ta ~ak ni parola wegove stranke sa pro{lih parlamentarnih izbora koja glasi: Zato {to `ivot ne mo`e da ~eka!. Upravo u tome je i su{tina ovih predsedni~kih izbora `ivot gra ana Srbije ne mo`e da ~eka da Tadi} nau~i kako se vodi jedna dr`ava, kako se razdvajaju strana~ki i li~ni od dr`avnih i nacionalnih interesa. Upravo zbog toga, po{tovani gra ani Srbije i bira~i, stara i nemoralna politika jahawa popa ne sme ponovo da pobedi u na{oj dr`avi. Namerna gre{ka ili slu~ajna oma{ka? [ta je to {to gra anima Srbije svojom predizbornom podvalom nudi Boris Tadi}? Programski ciqevi Borisa Tadi}a ogledaju se u pet ta~aka, ili pet prostih re~enica sa konstrukcijom od niza floskula koje ujedno i najboqe reprezentuju ispraznu politiku Demokratske stranke. Neverovatno i neprihvatqivo, ali od la`nih demokrata i o~ekivano jeste to {to se u Tadi}evom predizbornom programu od pet ta~aka nijednom re~ju ne spomiwe Kosovo i Metohija. Koncept {arene la`e glasio ovako: 1) Posao za Srbiju; 2) Izgradwa i razvoj; 3) Le~ewe dostupno svima; 4) Znawe koje se ceni; i 5) @ivot bez korupcije. Dakle, namerna gre{ka ili slu~ajna oma{ka? U programskim na~elima ~oveka koji ponovo pretenduje na mesto predsednika Srbije, nema definisanog ciqa o~uvawa Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije! To je unekoliko i logi~no, jer se Tadi}ev interes podudara sa stavovima biv{eg dosovskog ministra inostranih poslova Gorana Svilanovi}a, koji je, za razliku od Tadi}a, barem smeo javno da izlo`i svoje stavove da demokratska vlast treba da bude oslobo ena Kosova i Metohije, naravno u smislu davawa nezavisnosti ovoj srpskoj pokrajini. Za razliku od wega, Boris Tadi} ipak mora da se pred bira~ima pretvara, znaju}i da bi situacija u kojoj bi se predsednik Republike javno odrekao sredi{ta kulturnog i nacionalnog identiteta i kolevke svoje zemqe bila pozicija ~istog izdajni{tva. Izostavqawe iz predizbornih programskih na~ela Borisa Tadi}a najva`nijeg nacionalnog i dr`avnog pitawa aktuelnog politi~kog trenutka u Srbiji, kao ~oveka koji se nalazi na ~elu dr`ave i koji tra`i podr{ku bira~a da na toj funkciji ostane i narednih pet godina, na najboqi na~in izra`ava wegov pravi stav prema tom pitawu. Kada ve} govorimo o ovoj skandaloznoj predizbornoj odluci koja reprezentuje Tadi}ev odnos prema Kosovu i Me- 2 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
tohiji, treba spomenuti jo{ jednu zna~ajnu ~iwenicu. Predsednik Republike nije polo`io ni zakletvu pred Narodnom skup{tinom, na {ta ga obavezuje novi Ustav. Zakliwem se da }u sve svoje snage posvetiti o~uvawu suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ukqu~uju}i i Kosovo i Metohiju kao wen sastavni deo, kao i ostvarivawu qudskih i mawinskih prava i sloboda, po{tovawu i odbrani Ustava i zakona, o~uvawu mira i blagostawa svih gra ana Republike Srbije i da }u savesno i odgovorno ispuwavati sve svoje du`nosti ovako glasi tekst zakletve iz ~lana 114 Ustava, koju Boris Tadi} nije polo`io. Mo`e li ~ovek koji se nije zakleo na vernost svojoj dr`avi iskreno i svim srcem da brani interese svog naroda i te`i o~uvawu i napretku svoje dr`ave? Ne mo`e. Me utim, kod Borisa Tadi- }a sve mo`e. Mo`e, jer je mu je razlika izme u ona od cipela i obraza jako mala, i meri se u evrima. Tr`i{na cena cipela diktira tvrdo}u ona, a tvrdo}a ona diktira tvrdo}u obraza. Mo`e li takav ~ovek da bude predsednik Republike Srbiji? Naravno da ne mo`e. Nova radna mesta ili `uta la`a? Evo pregleda i ostalih (i jedinih) pet principa kojima Boris Tadi} poku{ava da pridobije bira~e. Prvi princip se odnosi na zaposlenost gra ana. Zalagawe da svaki gra- anin Srbije mora da ima posao od koga mo`e pristojno da se `ivi, dobro je poznato glasa~ima, ali im je poznato i da Demokratska stranka u nekoliko prethodnih godina prakti~no ni{ta nije uradila po tom pitawu. Prvi talasi masovnog otpu{tawa radnika koji i dan-danas traju, po~eli su za vreme dosmanlijske vladavine, kada je u toj vlasti sto`er okupqawa bila upravo Demokratska stranka, a i sam Tadi} je participirao iz pozicije ministra telekomunikacija, odnosno ministra odbrane. Koliko je zarazna epidemija dosmanlijske vlasti doprinela nezaposlenosti u Srbiji najboqe govore statisti~ki podaci: tokom 2000. godine stopa nezaposlenosti u Srbiji je iznosila 13,26 odsto, da bi broj nezaposlenih iz godine u godinu rastao i krajem 2006. godine dostigao stopu od preko 21 odsto, {to predstavqa broj od oko 700.000 qudi. Posmatraju}i period od 2002. pa sve do 2005. godine, sa posla je na silu i uz poni`avaju}e otpremnine oti{lo oko 130.000 qudi. Ko je za to kriv? Ko je tada, a ko i sada participira u podeli kola~a vlasti? Radi se o istim qudima koji se danas nalaze u okru`ewu Borisa Tadi}a i pru`aju mu podr{ku. Danas je procenat nezaposlenosti ne{to ve}i, a izra`eno u brojkama to zna~i da se oko milion gra ana Srbije vodi kao nezaposleno na evidenciji Slu`be za nacionalno zapo{qavawe. Me utim, procewuje se da je realno broj nezaposlenih prema{io milion, a da bi do zavr{etka procesa tranzicije, bez posla u Srbiji moglo da ostane jo{ 150.000 qudi?! Da li su ovo pravi rezultati vladavine DOS-a, Demokratske stranke i Borisa Tadi}a? Naravno da jesu, i to je svakom gra aninu ove zemqe jasno. Ne smemo zaboraviti ni doprinos Tadi}evih podupira~a, odnosno {prajceva iz G17 plus. Svoju nesebi~nu podr{ku Borisu Tadi- }u javnim urlikawem na mitinzima daje i Mla an Dinki}, lider G17 plus, tj. stranke koja je najve}i grobar javnih finansija i bankarskog sektora u Srbiji, i gde su na desetine hiqada radnika ostavili bez kore hleba. Lider ove politi~ke ili finansijske organizacije ustrojene na principu sekte, svojevremeno je govorio da se ni{ta ne posti`e ukidawem poreza na kupovinu prvog stana, {to su, ina~e, bila predizborna obe}awa Demokratske stranke. Sukob mi{qewa je brzo izgla en i Dinki} sada podupire Borisa Tadi- }a tako {to demago{ki nastupa na predizbornim skupovima Demokratske stranke. Sva sre}a je {to se Dinki} izuzetno visoko kotira kod gra ana Srbije i {to }e wegova podr{ka nemerqivo doprineti porazu Borisa Tadi}a. Konstatacija iz prve ta~ke Tadi}evog programa glasi da je nama danas potrebno najmawe 500.000 novih radnih mesta, a da bismo obezbedili investirawe u na{u zemqu, razvoj preduzetni{tva i zapo{qavawe, Srbija mora da bude sigurna i stabilna dr`ava. Tadi} ovo smatra prvim i najva`nijim uslovom da bi `ivotni standard gra ana mogao da raste. Sve ovo je ta~no, ne mo`e se osporiti, ali se name- }e pitawe da li je Boris Tadi} sposoban za tako ne{to. Da li je on politi~ar takvog kalibra da obezbedi najmawe 500.000 novih radnih mesta? Naravno da nije, niti je Demokratska stranka, sto`er DOS-a, sposobna za tako ne{to. Me utim, ovo nisu samo Tadi}eve autorske inovacije. Pre wega je i wegov koalicioni partner i {prajc, Mla an Dinki}, izjavqivao ne{to sli~no tome. Naime, on je u kampawi za parlamentarne izbore izjavio da }e ako wegova stranka bude ~lan nove Vlade, u narednih pet godina prepoloviti stopu nezaposlenosti u Srbiji. Ali, verovali ili ne, ima i gorih egzibicionista i iluzionista. Planovi Izvr{nog ve}a Vojvodine (u kome tako e participira DS) su da u narednih pet godina smawe stopu nezaposlenosti u Vojvodini na nivo sredwe razvijenih regiona u EU. O~igledno da se Tadi} rukovodi Dinki}evim patentima i obe}awima i da upravo u wemu vidi realizatora koji }e obezbediti 500.000 novih radnih mesta u Srbiji. Nedavno je i Dinki}ev najbli`i saradnik Vladimir Ili} izjavio da }e zbog zavr{etka privatizacije u 2008. godini, veliki broj radnika ostati bez posla. Zar nije o~igledno o kakvim nemoralnim qudima i la`nim obe}awima je, zapravo, re~? Nevidqivi mostovi u Beogradu Druga ta~ka Tadi}evih principa odnosi se na izgradwu i razvoj zemqe. Bez jake infrastrukture nema ni jake privrede. Bez jake privrede nema ni novih radnih mesta. Moramo u slede}ih nekoliko godina da izgradimo evropsku putnu mre`u, najmawe pet velikih mostova, telekomunikacije kao u razvijenim zemqama i krenemo u projekat gasifikacije cele Srbije, navodi demagog i politikant Boris Tadi}. Impresivno zvu~i, ali ostaje nejasno ko }e to sve da sprovede. Da ne}e mo`da realizatori da budu Demokratska stranka i Boris Tadi}? Sigurno ne}e, a i da ho}e ne mogu. Demokratska stranka je, koriste}i se la`nim obe}awima, u Beogradu ve} propustila {ansu da na delu doka`e svoj mostograditeqski potencijal. Ali, ono {to je najgori potez demokrata je gurawe prsta u oko Rusiji po pitawu wihovog interesa za gasifikaciju u Srbiji preko Dinki}a, Tadi}evog partnera i istomi{qenika. Daqe, postavqa se pitawe koji to rezultati stoje iza rada Demokratske stranke u izgradwi sistema telekomunikacija po ugledu na razvijene zemqe. O tim dometima najboqe govori primer biv{e ministarke za saobra}aj i telekomunikacije, Marije Ra{ete-Vukosavqevi}, naravno, stru~nog kadra Demokratske stranke. Protiv ove gospo- e, ali i jo{ 11 lica, Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu je podiglo optu`nicu u martu 2007. godine. Javnost je bila zgro`ena ovom uobi~ajenom i klasi~nom dosmanlijskom lopovskom aferom, {to je rezultiralo podizawem optu`nice zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja. Kadar Demokratske stranke, ~lan Vlade Zorana \in i}a, odnosno Zorana @ivkovi}a i saradnica i koleginica Borisa Tadi- }a, uhva}ena je na delu. Prema tada{wem saop{tewu MUPa, Ra{eta i wenih 11 saradnika su od marta 2003. godine pa sve do aprila 2004. godine, prilikom rekonstrukcije VIP salona i projektovawa Terminala 2 Aerodroma Beograd, o{tetili ovu firmu, u do tada utvr enom iznosu od oko 220 miliona dinara. MUP je tvrdio da je pomenuta dosovska ekipa za sebe i svoja preduze}a pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 60 miliona dinara. Vred- BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 3
nost radova je tenderom bila projektovana na 18 miliona evra, ali je brojnim aneksima narasla ~ak na 47 miliona evra. A kako je do{lo do toga? Jednostavno i lako u stilu DOS-ove politike. Umetni~ke slike vrednosti oko 700.000 dinara pla}ene su 3,7 miliona dinara, dr`a~ za salvete 12,342 dinara, ~etvorosed koji vredi 35.000 dinara pla}en je 982.000 dinara, dok je tepih ko{tao celih 400.000 dinara. Kanta za sme}e je ko{tala 12.342 dinara, dok je {oqica za kafu pla}ena 3.137 dinara, ka{i~ica 627 dinara, a ve{alice za ode}u 123.500 dinara. Da li je Tadi} mislio na ovakav razvoj sistema telekomunikacija? Mada, on je tu zaista pozvan da ka`e koju re~, obzirom da ba{tini stru~nost jo{ iz vremena ministrovawa resorom telekomunikacija. Iza wega, wegove Vlade i stranke stoje ovakve, na me{etarski na~in, unapre ene telekomunikacije! Program Tadi}eve izgradwe i razvoja obe}ava u slede- }ih nekoliko godina izgradwu najmawe pet velikih mostova! Ambiciozan plan, ali baziran na politici `ute la- `e. Korisno je podsetiti gra ane kako to Demokratska stranka ve} u dva vezana mandata stalno obe}ava i zapo~iwe izgradwu mostova po Beogradu. Ako se dr`imo one narodne: O pokojniku sve najboqe, onda se ne}emo doticati lika i dela Nenada Bogdanovi}a, ali se moramo dota}i wegovih predizbornih obe}awa i obe}awa Demokratske stranke kada je re~ o velikoj beogradskoj mostogradwi. Ne treba se mnogo prise}ati, nekoliko godina slu{amo predizbornu poeziju o neimarskoj gradwi mostova u na{em glavnom gradu. U svojoj predizbornoj kampawi prilikom izbora za gradona~elnika, Demokratska stranka je gra anima obe}avala ekspresnu izgradwu nekoliko mostova. Pre svega obe}avali su stelt do dana dana{weg nevidqivi most preko Save i isti takav preko Dunava. U intervjuu dnevniku Danas koji datira iz maja 2003. godine, tada{wi gradona~elnik Beograda Nenad Bogdanovi} je obe}ao da }e u narednih nekoliko meseci biti zapo~eta izgradwa novog mosta na Dunavu kod Vi{wice i podvodnog tunela ili mosta preko Ade Ciganlije. On je daqe naveo da su, pored ova dva mosta, predvi ena jo{ dva mosta na Dunavu i to jedan u blizini sada{weg Pan~eva~kog mosta, a drugi, tako e na Dunavu, ne{to pre Zemuna. Od 2003. godine, do danas, Beogra ani nisu imali priliku da uo~e ove mostove, a sto`er gradske vlasti je upravo Demokratska stranka! U prilici smo bili da slu{amo predizborna obe}awa Demokratske stranke, ali i po novinama da gledamo makete kako bi to trebalo da izgledaju budu}i mostovi. Stvarno je ~udo da te makete DS nije stavio i na bilborde po Beogradu, kako bi se gra ani divili gradskoj vladi i wenoj kreativnosti. Nedavno je i v. d. gradona~elnika Beograda Zoran Alimpi} najavio mostogradwu re~ima da bi izgradwa projekta mosta koji }e povezivati ^ukaricu i Novi Beograd trebalo da po~ne 2008. godine, uz nadu da }e u istoj godini po~eti i izgradwa jo{ jednog mosta preko Dunava. Da li Boris Tadi} u svom predizbornom programu upravo misli na ove nevidqive mostove koje godinama gradi Demokratska stranka? I to najmawe pet komada? Ipak je ovo opasno obe}awe koje zahteva hitnu hospitalizaciju i ozbiqno le~ewe od amnezije, jer tra`iti novu {ansu za ne{to {to do sada nije ura eno, a obe}avano je stotinu puta, stvarno je suludo. Projekat gasifikacije Srbije koji tako e u svom predsedni~kom programu najavquje Boris Tadi}, projekat je koji apsolutno ne zavisi od wega. Da zavisi od wega, kroz Srbiju nikada ne bi ni pro{ao ruski gasovod. Wemu vi{e prija onaj finansijski, evro-atlantski gasovod koji greje Demokratsku stranku. [tavi{e, Demokratska stranka u svom feudalnom posedu ne dr`i resor energetike. Bilo bi dobro, kako za Srbiju tako i za sve wene gra ane, da je Boris Tadi} u protekle ~etiri godine boqe shvatao zna~aj i snagu Ruske Federacije, a ne kao {to sada to radi u predizborne svrhe. Da je projekat gasifikacije na koji se Tadi} poziva i koji Srbiji postavqa kao prioritet, zapravo, veliki predizborni trik, dokazuje i talasawe wegovog podupira~a Mla ana Dinki}a. Naime, svi ministri iz G17 plus na nedavno odr`anoj sednici Vlade Republike Srbije, glasali su protiv platforme energetskog sporazuma Srbije i Rusije. To su uradili po izri~itom nalogu svog strana~kog {erifa Mla ana Dinki}a, koji se ozbiqno usprotivio energetskoj saradwi Rusije i Srbije, ocewuju}i je kao veoma nepovoqnu za na{u zemqu. Tim povodom Dinki} je ~ak podneo i ostavku, ali na`alost, ne na ministarsku funkciju, ve} samo na funkciju ~lana radne grupe za pregovore sa Rusijom. Srpski mediji su optu`ili Dinki}a da upravo on na sve na~ine poku{ava da spre~i da NIS bude prodat Rusima. Prema izvorima bliskim vladi Srbije, Dinki} po svaku cenu lobira da kupac NIS-a umesto Rusa bude austrijski OMV, a poznato je da je jedan od vlasnika te kompanije i {iptarski biznismen Beyet Pacoli! Ove medijske navode Dinki} nije demantovao. S razlogom se jasno mo`e postaviti pitawe Za{to Boris Tadi} nije smirio Dinki}a, obzirom da su koalicioni partneri i da Dinki} podr`ava wegovu kandidaturu? Odgovor je krajwe jasan. Ni Tadi}a ni Dinki}a ne interesuje nacionalna, kao ni ekonomska saradwa sa Ruskom Federacijom. Oni imaju svoje centre mo}i, svoje provizije i procente, wihova ideologija je evro-atlantskog kalibra i oni se time ponose. Neka se Primeri kriminala i korupcije Demokratske stranke Ovom prilikom, nave{}emo tri primera koja na najboqi mogu}i na~in reprezentuju politiku kriminala i korupcije, a koji se direktno ti~u Demokratske stranke, ~iji se lider deklari{e kao borac protiv ove zaraze. Kao primer institucionalnog kriminala i korupcije, afera Bodrum je pravo ogledalo politike Demokratske stranke. Kao primer nacionalne, privredne i istorijske pqa~ke nevi enih razmera u Srbiji, treba spomenuti prodaju smederevskog Sartida. I na kraju, ako uop{te kraja ima, kao primer korupcije i kriminala na op{tinskom, odnosno lokalnom novou, mo`e se uzeti Op{tina Zrewanin, na ~ijem ~elu se nalazi demokrata Goran Kne`evi}. 4 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
ponose, ali nemoj da za nos vuku bira~e, odnosno gra ane Srbije, svojim predizbornim poezijama o interesu na{e zemqe da se sprovede gasifikacija. Taj projekat }e se realizovati u saradwi sa Ruskom Federacijom bez obzira da li za to postoji saglasnost Dinki}a i Tadi}a, a naravno, tome }e posebno doprineti pobeda Tomislava Nikoli}a na predsedni~kim izborima. @utica bolest prqavih ruku Tre}i princip Tadi}eveog predizbornog programa odnosi se na le~ewe dostupno svima. Ovde se u dve re~enice konstatuje: Kvalitetno le~ewe mora da bude neotu ivo pravo svakog, a ne privilegija. Dr`ava mora da obezbedi da i najugro`eniji gra anin Srbije uvek mo`e da ra~una na dobru i efikasnu zdravstvenu negu. Poznato je da Demokratska stranka u posledwih sedam godina nije posedovala zdravstveni feud. Ovaj resor je uvek (u proteklih sedam godina) bio u rukama stranke G17 plus, ta~nije u rukama Tomice Milosavqevi}a. Me utim, ne ba{ uvek. Bilo je perioda kada je Tomica podnosio ostavku na funkciju ministra, jer je bio nezadovoqan svojim radom, odnosno radom celokupne Vlade ~iji je sastavni deo. Nakon formirawa nove Vlade, Tomica je ponovo bio biran za ministra zdravqa, {to je svakako rado i oberu~ke prihvatao. O wegovim rezultatima i haosu u kome se zdravstvo nalazi, redakcija na- {eg lista u svakom broju Velike Srbije redovno i argumentovano izve{tava javnost. Upravo stranka G17 plus, ~iji je potpredsednik Tomica Milosavqevi}, u potpunosti podr`ava kandidaturu Borisa Tadi}a za predsednika Srbije. Onda je sasvim jasno kako }e dr`ava obezbediti dobru i efikasnu zdravstvenu negu, naravno zakazuju}i vam operaciju za pet godina! Ako Boris Tadi} bira~ima i gra anima Srbije nudi zdravstvenu politiku koju realizuje G17 plus, onda je to stvarno tragi~no. Name}e se pitawe zaslu- `uje li takva zdravstvena politika podr{ku bira~a. ^iwenica da Demokratska stranka ne poseduje resor, odnosno Ministarstvo zdravqa, ne abolira je krivice za pojavu `utice u Domu zdravqa Milutin Ivkovi} na beogradskoj op{tini Palilula. Ovde nije re~ o klasi~noj bolesti prqavih ruku, ve} se radi o `utici koju u zdravstvu seje Demokratska stranka Borisa Tadi}a, sa svojim qudskim, odnosno upravqa~kim resursima. Naime, Jasminka Jeli} iz redova Demokratske stranke, direktorka DZ Milutin Ivkovi} i odbornik SO Palilula, gura drugi mandat u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Kako doktorka Jeli} realizuje svoja direktorska ovla{}ewa najboqe govori mukotrpna i bezuspe{na borba Sindikalne organizacije DZ Milutin Ivkovi}. Prijave za sanaciju epidemije prqavih ruku u ovoj zdravstvenoj ustanovi, koje nadle`nim organima redovno podnose zaposleni, zavr{avaju u fiokama ili kantama za sme}e. Naravno, u ~emu bi se ogledala su{tina `utice kadrova Demokratske stranke nego u finansijskim malverzacijama. Na novac su najslabiji. Za samo ~etiri meseca 2003. godine, Jeli}ka je utro{ila vi{e od 200.000 dinara iz buyeta na ime kafanskih krkanluka, dok Dom zdravqa radi u katastrofalnim uslovima. Kako navode zaposleni u ovoj ustanovi, direktorka Jeli} je, bez odluke Upravnog odbora, ispumpala buyet za 195.000 dinara na ime li~nih tro{kova u~e{}a na kongresu u Kopenhagenu. Naravno, tu je i 40 mobilnih telefona koji su kupqeni za potrebe Doma zdravqa, ali i telefon u vrednosti od 300 evra koji je dobila glavna sestra navodi se u dopisima sindikalne organizacije zdravstvenih radnika ove ustanove. Dana 21. oktobra 2006. godine, direktorka Jasminka Jeli} je koristila vozilo Doma zdravqa u strana~ke svrhe. Naime, ona je sa grupom kolega u Padinskoj Skeli, na promociji resornog strana~kog odbora za zdravstvo Demokratske stranke, merila gra anima pritisak i {e}er u krvi, a sve zarad prikupqawa politi~kih poena svojoj partiji. Ovo sanitetsko vozilo, DZ Milutin Ivkovi} je dobio kao donaciju Evropske unije. Naravno, zaposleni su prvom op{tinskom tu`iocu podneli i krivi~nu prijavu zbog zloupotreba slu`benog polo`aja direktorke Jeli}. Sve malverzacije su prijavili i Buyetskoj inspekciji, ali `utica je neuni{tiva. Ako ovako funkcioni{e jedan obi~an dom zdravqa na ~elu sa direktorom iz Demokratske stranke, kakva je to onda dobra i efikasna zdravstvena nega koju obe}ava Boris Tadi}? Kako }e je onda obezbediti Boris Tadi}, ~ovek koji se nalazi na vrhu piramide, faraon demokratske `utice? Da li je odliv mozgova beg od prakti~ne demokratije? ^etvrti princip koncepta predizborne obmane nosi naziv: Znawe koje se ceni, u kome se ka`e: Obrazovawe mora da bude dostupno svima, pod jednakim uslovima. A najboqim u~enicima i studentima dr`ava treba da omogu}i da svoje dragocene sposobnosti primene u svojoj zemqi, na dobrobit svih. Znawe moramo da po{tujemo mnogo vi{e i da nagra ujemo mnogo boqe. Zar obrazovawe u dana{woj Srbiji nije privilegija bogatih u~enika, odnosno roditeqa? Zar tome nisu doprinele dosmanlijske reforme koje je inicirala Demokratska stranka? O ~emu Tadi} to govori? Procewuje se da je u proteklih 17 godina u inostranstvo iz na{e zemqe oti{lo oko 500.000 mladih qudi. Tako e se procewuje da je od te cifre 22 odsto stru~waka sa zvawem magistra napustilo Srbiju. [ta su demokratske vlasti u~inile kako bi spre~ile odliv mozgova? Ni{ta. Iz Srbije svake godine ode oko 4000 mladih qudi i to sa fakultetskim diplomama. Ne tako davno, na Drugoj konferenciji javnih slu`bi za zapo{qavawe Jugoisto~ne Evrope, dr`avni sekretar Ministarstva ekonomije i Dinki}ev saradnik Vladimir Ili}, izneo je zabriwavaju}e podatke. On je, zapravo, u tri osnovne grupe svrstao razloge migracije iz Srbije. To su: migracije usled pada standarda i nedovoqne ponude poslova, politi~ke nestabilnosti i korupcije i eti~ke tranzicije u zemqi. Kako govore zvani~ni podaci dr`avnog sektora Srbije, u periodu od 2003. godine, pa sve do 2004. godine, iz na{e zemqe u SAD je emigriralo oko 3000 mladi}a i devojaka. Samo me u wima je bilo 205 eksperata iz oblasti tehni~kih nauka, kao {to su in`eweri informacionih tehnologija, ali i 75 menayera. Godinu dana kasnije, ta~nije u periodu od 2004. pa do 2005. godine, na{u zemqu je napustilo ~ak 800 vrhunskih stru~waka. Ovi mla- BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 5
di qudi otaybinu napu{taju zbog toga {to su mahom razo- ~arani u demokratske promene koje su im donele ose}aj gubitnika tranzicije. Odlaze u potrazi za br`im zapo{qewem, sigurnom i solidnom zaradom i ve}im `ivotnim standardom. [ta dr`ava radi po tom pitawu? [ta aktuelni re- `im preduzima da bi spre~io odliv mozgova? Ni{ta. Svojom prakti~nom politikom tera ih iz otaybine. Pametni im ne trebaju, jer mogu da smetaju ~uvawu foteqa. DS i Boris Tadi} sto`eri kriminala i korupcije u Srbiji Kona~no, Tadi}ev predizborni program na petom mestu defini{e: @ivot bez korupcije. Da nije `alosno bilo bi sme{no, jer se ka`e da u Srbiji mora i mo`e da se `ivi bez korupcije u zdravstvu, sudstvu, {kolstvu. Bez korupcije u op{tini i dr`avi. Borba protiv korupcije i kriminala je najva`niji zadatak, jer od ostvarewa tog ciqa presudno zavisi razvoj na{e zemqe navodi Boris Tadi}. ^itaju}i ove redove, jasno je da se radi o demagogiji najgore vrste, obzirom da je jasno da su Demokratska stranka i Boris Tadi} sto`eri kriminala i korupcije u Srbiji. Koliko je samo primera koji to potvr uju? Toliko da ne mogu stati ni na hiqade strana na{eg lista. Aferu Bodrum smo u ovom broju detaqno analizirali, pa }emo se osvrnuti na najve}u pqa~ku u novijoj istoriji na{e zemqe, a u kojoj su u~estvovali ~elnici Demokratske stranke. Radi se o prodaji smederevske `elezare Sartid. Kao akteri ove afere spomiwu se Zoran \in i}, Aleksandar Vlahovi}, Nemawa Kolesar i drugi. Preduze}e Sartid je krajem marta 2003. godine, zajedno sa svojih {est zavisnih preduze}a, prodato Ju- Es stilu za 21,3 miliona dolara, iako je samo vrednost mati~nog preduze}a procewena na 57,62 miliona dolara. Procewuje se da se ukupna tr`i{na vrednost kompanije u momentu prodaje kretala izme u 200 i 300 miliona dolara. Uz sve to, dr`ava je na sebe preuzela izmirewe ogromnih dugova Sartida, umesto da tu obavezu ostavi kupcu. Mediji danas neprestano pi{u o ovoj gigantskoj pqa~ki veka, ali niko od nadle`nih organa ne reaguje. Postavqa se pitawe za- {to tu`ilac ne sme da podigne optu`nicu ako je istraga ve} zavr{ena. Demokratska stranka nije reagovala na ovu aferu, a Vlahovi} je poslanik DS u Narodnoj skup{tini. Da li }e krivci odgovarati, ili }e slu~aj i daqe ostati zata{kan, ostaje nam samo da naga amo. U svakom slu~aju, afera Sartid je kapitalno delo pqa~ka{ke privatizacije ~iji je sto`er bila Demokratska stranka. Kada je re~ o korupciji i kriminalu na lokalnom nivou, a ~iji je kreator Demokratska stranka i weni kadrovi, kao najboqi primer mo`e se uzeti Op{tina Zrewanin. Buyetska inspekcija je kontrolom utvrdila pravi finansijski haos u radu Op{tine Zrewanin, na ~ijem se ~elu nalazi Goran Kne`evi}, funkcioner Demokratske stranke. Ovaj Tadi}ev kadar je nezakonitim uve}awem osnovica i koeficijenata zarada op{tinskim radnicima, o{tetio buyet op- {tine za 48,723.870 dinara. Buyet op{tine je tokom 2006. godine probio za vi{e od 70 miliona dinara. Buyetske rezerve koje su bile predvi ene za finansirawe eventualnih elementarnih nepogoda u iznosu od 15 miliona dinara, Kne- `evi} je nenamenski utro{io, mahom na donacije i transfere. Op{tinu je zadu`io po osnovu kredita za 70,255.147 dinara, dok je mawak op{tinskog buyeta na ime pozajmica zabele`en u iznosu od 6,020.000 dinara. Kona~no, dug dobavqa~ima Op{tine Zrewanin na kraju 2006. godine je iznosio ~itavih 11,751,286 dinara. Ovi parametri su ujedno i najboqi pokazateq korupcijske su{tine vladavine Demokratske stranke na lokalnom nivou. Uz sve to, Kne`evi} se nalazio na visokoj poziciji u Demokratskoj stranci sve vreme dok je realizovao ovo lopovsko me{etarewe. U jednom momentu bio je ~ak i ozbiqan kandidat za ministra za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, ali se na vreme odustalo od toga. Posle svega ovoga, mo`e li Boris Tadi} da govori o borbi protiv korupcije ako je stranka na ~ijem se ~elu on nalazi ujedno osnovni i najve}i sto`er korupcije u Srbiji? Mo`e li takav ~ovek da se obra~una sa korupcijom? Naravno da ne mo`e. Boris Tadi} kontinuitet politike gliba i blata I pored svih ovih argumenata, Boris Tadi} izjavquje: Na{a politika je stvarawe budu}nosti, a ne uni{tavawe budu}nosti. Na{a politika je `ivot, a ne razarawa. Evropska budu}nost Srbije jedini je siguran put do boqeg `ivota za sve! Borise, stavi nao~are pa se onda javi i odgovori da li je evropska budu}nost Srbije budu}nost bez Kosova i Metohije! Vi{e je nego o~igledno da je politika koju nudi Boris Tadi}, politika gliba i blata. Ovaj predizborni program, koji je bazirao na pet principa, on nema kredibilitet da realizuje. Taj program vi{e li~i na jedan prihvatqiv referat o ciqevima, ali izvodqivim od strane drugih i neukaqanih realizatora. Tadi}ev program vi{e li~i na pismeni zadatak iz srpskog jezika koji je u su{tini lepo napisan, ali ne mo`e dobiti ocenu pet, jer ga nije on pisao. Pisala ga je armija iz bekstejya, kao {to mu pi{e i sve ostalo, a na teretu poreskih obveznika ove dr`ave. Nikada vi{e ne smemo dozvoliti da svedoci saradnici prave sastav nove Vlade u Srbiji i da se predsednik dr`ave krije iza takve politike. Vi{e nikada ne smemo dozvoliti da kriminalci asfaltiraju puteve demokratije ja~e, uspe{nije i prosperitetnije Srbije. Osim olovke i izbornog listi- }a sa imenima kandidata, neophodno je u pomo} pozvati i razum. Neka ovog puta pobedi politika argumenata i politika razuma, jer samo takva nova politika mo`e da zaustavi daqi sunovrat na{e dr`ave. Neka Boris Tadi} i politika Demokratske stranke budu samo jedna ru`na epizoda u na- {em `ivotu. Licemerje Borisa Tadi}a Ne mo`e Boris Tadi} da govori o moralu ako je na ~elu stranke koja je izvor nemorala. Ne mo`e on da govori o Kosovu i Metohiji, a da pri tom u svom predizbornom programu nema ta~ku koja defini{e o~uvawe Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Ne mo`e on da govori o zapo{qavawu, a da je pri tom rezultat wegove politike i politike wegovih saboraca milion nezaposlenih. Ne mo`e on da govori o razvoju infrastrukture i mostogradwe ako se realizacija toga ogleda u lopovluku i la`ima. Ne mo`e on da govori o efikasnom zdravstvu ako bolest prqavih ruku wegovih kadrova razara zdravstvo. Ne mo`e on da govori o znawu i omladini ako zbog rezultata wegove demokratije mladi be`e iz zemqe u inostranstvo. I na kraju, ne mo`e on da govori o suzbijawu kriminala i korupcije ako je li~no sto`er kriminala i korupcije na svim nivoima, u svim institucijama sistema. 6 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
Nato pe{adinac Pi{e: Boris Aleksi} Tadi}: Moj gazda je u Pentagonu pe{adinac I ako se javno deklari{e kao prozapadni politi~ar, Boris Tadi} sve ove godine koje je proveo na vlasti nije uspeo da Srbiji obezbedi makar jedan strate{ki sporazum u bilo kojoj oblasti sa najmo}nijim dr`avama zapadnog sveta. On ~ak nije uspeo da sa svim svojim saradnicima organizuje prijem kod predsednika SAD Yorya Bu{a. Za jednog prozapadnog politi~ara, prizna}ete jadan u~inak. Kao svog najbli`eg saradnika-eksperta izabrao je Vuka Jeremi}a koji je, kao {to smo ve} pisali, u no}i brojawa glasova na predsedni~kim izborima u SAD podr`ao pobedu Kerija nad Bu{om i izjavio da je Demokratska stranka zadovoqna takvim ishodom. Prethodno je, kao Tadi}ev ~ovek od najve}eg poverewa i specijalista za Sjediwene Dr- `ave, u centralu svoje stranke poslao informaciju da }e Bu{ izgubiti u svim dr`avama SAD! Zbog ~ega onda Zapad, ukqu~uju}i tu i Va{ington, podr`ava Borisa Tadi}a na srpskoj politi~koj sceni? Tadi}a pre svih prote`ira Pentagon, jer im je omogu}io da ostvare ciqeve koje nisu mogli da dostignu ~ak ni 1999. godine prilikom agresije na SRJ. Kao {to je poznato, NATO ma{inerija smrti nije uspela da porazi Vojsku Jugoslavije. Ono {to oni nisu mogli da urade 1999. godine, uradio je ne{to kasnije Boris Tadi} kao ministar odbrane. Taj ~ovek je bukvalno rasturio oru`ane snage SCG (danas Srbije). On je toliko o{tetio sistem bezbednosti na{e zemqe da su danas {iptarske teroristi~ke jedinice boqe naoru`ane, opremqene i obu~ene od na{ih formacija. Pri tom, one imaju ~ak i iskusniji oficirski kadar. Sve to im je omogu}io Boris Tadi} pod firmom reforme vojske. Po nalogu vojnoindustrijskog lobija SAD i Pentagona, on je protivzakonito penzionisao najsposobnije i najiskusnije oficire Vojske. Pentagon je `eleo da se osveti qudima koji su ponizili wegov NATO 1999. godine. Me utim, ni to im nije bilo dosta, pa su generale koji su komandovali trupama na Kosovu i Metohiji, gde je razbijena wihova vazdu{no-kopnena agresija, preko Tadi}a poslali u Hag. Tadi} uni{titeq srpskih oru`anih snaga General Bo`idar Deli}, komandant herojske 549. motorizovane brigade, poja{wava te doga aje: Vojska je iz rata iza{la, iako sa poru{enom infrastrukturom, veoma jaka i ~vrsta. Takva je ostala otprilike do 2003. godine. Me utim, dolaskom DOS-a, ono {to Amerikanci nisu uspeli ratom, dakle da uni{te na{u vojsku, uspevaju sa mnogo mawe para, uz pomo} nekih politi~ara. Istina, do 2003, ta~nije do dolaska Tadi}a, vojska nije poklekla. Od Tadi}evog mandata na mestu ministra odbrane po~iwe potpuno razarawe vojske i to pod izgovorom reformi. Penzioni{u se najsposobniji oficiri, gase se jedinice, dok se istovremeno uni{tava naoru`awe i vojna oprema. Celu stvar sprovode i neki generali koji nisu u~estvovali u ratu, iako su bili aktivni u to vreme. Boris Tadi} je samo u jednoj godini ojadio srpske oru`ane snage za 500 miliona dolara dok su wegovi qudi tenkove koji su se pokazali kao odli~ni tokom 1999. godine prodavali za 94 evra po toni. General Deli} na slede}i na~in obja{wava tu ~iwenicu: Uklawali su svakog ko se ispre~io planiranom razbijawu VSCG. Dakle, prvo su po~eli da potpuno uni{tavaju funkcionalne tenkove T 55. Prodavali su ih na kilo. Najve}a cena za tako ise~ene tenkove je bila 94 evra po toni. Zna~i, za prvih 200 uni{tenih tenkova nisu mogli da kupe ni ~etvrtinu jednog modernog tenka. Tu nisu stali jer su nameravali sve tenkove T 55 da iseku. Ako to urade, onda }e borbenu mo} na{ih motorizovanih brigada, koje su sve u svom sastavu imale po jedan oklopni bataqon, smawiti za najmawe 30 posto. Zatim je uni{ten veliki broj artiqerijskih brigada. Uni{ten je i jedan broj PVO sredstava, posebno ru~nih raketnih sistema strela 2m, a po nalogu SAD nastoje da uni{te sve rakete tog tipa pod izgovorom da su navodno pogodne za teroristi~ke napade. Jedna strela 2m sa lansirnim mehanizmom ko{ta 100 hiqada dolara, dok sama raketa u cevi staje 60 hiqada dolara. Ove godine planiraju da uni{te 5 hiqada komada. To je 300 do 500 miliona dolara! Davini} je nastavio gde je Tadi} stao i on je penzionisao veliki broj najsposobnijih oficira i to pukovnika i generala, kao i profesora i doktora nauka. Otpustili su ve}i broj civilnih lica i na taj na~in stvorili nove socijalne probleme. Zatim razaraju institucije poput elitnog Vojno-tehni~kog instituta, Vojnoistorijskog arhiva itd. Ratne heroje u penziju, a najgore na ~elo Vojske Tadi} je promovisao najgori mogu}i kadar u oru`anim snagama, dok je u isto vreme kao ministar odbrane progawao ratne heroje. U mojoj 549. brigadi je bilo dobrovoqaca iz RSK i BiH. Juna~ki su se borili. Mnogi su i poginuli. Danas, wihovi krstovi na grobqima trule jer ih niko ne odr- `ava. Nemaju ni spomenik. Takav je odnos ove dr`ave prema istinskim patriotama i rodoqubima koji su dali svoj `ivot u odbrani otaybine. To svakako ne mo`e da slu`i na ~ast nikome u na{oj zemqi, bez obzira na politi~ko opredeqewe. Takav odnos nije zabele`en nigde u svetu. Istakao bih i to da su se pripadnici nacionalnih mawina izuzetno sr~ano borili u mojoj brigadi. U mojoj jedinici je poginuo ve}i broj Ma ara koji su se od prvog dana hrabro borili. Imao sam ~etu koja se sastojala od muslimana. U woj je bio samo jedan Srbin. Imali smo i jedinicu sastavqenu iskqu- ~ivo od Turaka u kojoj je i komandant bio Tur~in. Tako e sam imao jedinicu sastavqenu iskqu~ivo od Albanaca. Ona BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 7
Kako iko mo`e da glasa za Borisa Tadi}a na predsedni~kim izborima u Srbiji kada je uradio slede}e : Ovaj NATO pe{adinac je najpre rasturio oru`ane snage na{e dr`ave, da bi ubrzo nastavio daqe. Najelitnije srpske oficire je izru~ivao Tribunalu u Hagu, zanemaruju}i ~iwenicu da su upravo ti qudi svojom sposobno{}u sa~uvali `ivote na{ih gra ana i vojnika u agresiji SAD i EU na Srbiju 1999. godine. Takvu nagradu im je pripremio Tadi}. Wega okru`uju neonacisti koji poput Tu mana smawuju broj `rtava genocida u Drugom svetskom ratu. Oni se pri tome javno izja{wavaju kao rusofobi. Najbli`i prijateq u svetu mu je Stjepan Mesi} koji se di~i priznawem NDH, koja je samo u logoru Jasenovac na najsvirepiji na~in ubila 19.432 dece, {to je do sada poimence utvr eno i dokumentovano. Wegov gazda jeste u Pentagonu. Boris Tadi} misiju koju je dobio u Pentagonu nikad ne}e prekinuti jer ne sme da je prekine. Svima je jasno da }e Tadi} overiti nezavisnost Kosova ukoliko bude na vlasti pod izgovorom ulaska u Evropsku uniju, on i wegova stranka }e naknadno priznati nezavisnost druge albanske dr`ave. Zato Tadi}a treba spre~iti da rasturi i rasproda ono {to je ostalo od Srbije. Najboqa prilika da ra`alujemo ovog NATO pe{adinca su januarski predsedni~ki izbori. ^ovek koji mo`e da pobedi Tadi}a i spase Srbiju je svakako Tomislav Nikoli}. Zbog svega ovoga, a najpre zbog budu}nosti na{e dece, svoje poverewe moramo pokloniti kandidatu Srpske radikalne stranke. nije bila borbena, ali se tako e nalazila na prvoj liniji. Dobrovoqce smo imali iz vi{e zemaqa. Svi oni su junaci odbrane Kosova i Metohije, obja{wava general Bo`idar Deli}. O Tadi}evom secirawu srpskih oru`anih snaga govorili su i drugi generali. General Radovan Radinovi} je me u prvima upozoravao na wegovu pogubnu strategiju. Uzmite primer generala Qubi{e Stojimirovi}a, jednog od najelitnijih oficira na{e vojske. Smewen je samo zato {to je bio na~elnik {taba Tre}e armije u vreme NATO agresije. To je oficir na kojem bi nam pozavidela svaka vojska ovoga sveta. Niti ~ovek ima dovoqno godina, niti ima dovoqno radnog sta`a da bi bio penzionisan. Ako je NATO naredio da mi moramo da uklonimo sve {to vredi, a mi mislimo da to nare ewe treba da izvr{imo, neka se to ka`e javno. Na ovaj na~in vlast pravi krpe od generala. NATO naprosto ne}e svedoke svoje nemo}i u napadu na Srbiju. Da se ne zavaravamo to je pre svega bio napad na Srbiju, na Crnu Goru su fingirali napad. Napad kojim se `elela oteti celokupna teritorija, napad kojim se ona gazila jer nije htela da udovoqi diktatima i kojim se `elelo uni{tewe jednog sistema koji nije po voqi Zapada. Ta tri ciqa je imao NATO. Kako je pro{ao u tom sukobu zna se. Na vojnom poqu nije dobio ni{ta. Zbog toga je krenuo drugim putem. Oni ne `ele svedoke te svoje nemo}i. Ne mo`e Alijansa da trpi generala Lazarevi}a koji ih je ponizio na Kosovu. Kako mogu oni da sara uju sa wim, kada svi ti koji vode NATO, a vodili su ga i onda kada su napadali Srbiju, moraju da gledaju Lazarevi}a, a znaju da je on superiorniji od svih wih u svakom pogledu. To je dokazao jo{ onda kada su bili protivnici u ratu, isticao je general Radinovi} u doma}im medijima. On je otvoreno govorio i o nesposobnosti Borisa Tadi}a kao ministra odbrane i isticao da wemu i stru~wacima koje je on birao nisu poznati najosnovniji pojmovi vezani za dr`avu i wene oru`ane snage. Bilo ko da vodi odbranu i vojsku, ne mo`e je voditi na takav na- ~in. Potpuno je neta~no da postoji strategija nacionalne bezbednosti. Ona se ~ak ni po Ustavnoj poveqi (SCG) ne mo`e usvojiti. Nigde ne stoji da je Dr`avna zajednica obavezna do donese strategiju nacionalne bezbednosti. Ona mora da usvoji samo strategiju odbrane. Strategija nacionalne bezbednosti je stariji i hijerarhijski vi{i dokument. Jedino na osnovu tog dokumenta se i mo`e reformisati vojska. U toj strategiji, a ne strategiji odbrane, se utvr uje u kojim integracijama }e se na}i na{a zemqa. U SCG strategiju nacionalne bezbednosti donose dr`ave ~lanice, a ne dr`avna zajednica. Treba da republike donesu dokument koji je po hijerarhiji iznad onoga koji mo`e da usvoji zajedni~ka dr`ava. To je potpuni apsurd. Ispira~ mozga po pentagonskom receptu Boris Tadi} je kao ministar odbrane otvoreno kr{io zakon i tada{wu Povequ Dr`avne zajednice SCG. General Radinovi} poja{wava podmuklu strategiju koju su tada primewivali Boris Tadi} kao ministar odbrane i wegovi qudi: Vidite da ministar smewuje generale, iako za to nije ovla{}en. Po Ustavnoj poveqi on Vrhovnom savetu odbrane predla`e lica za imenovawa. Ako ih predla`e za imenovawa, ne mo`e da ih smewuje. Nakon nesre}e u kasarni Jovan Kursula u Kraqevu, kada je eksplodirao ru~ni raketni baca~, ministar odbrane je smenio komandanta korpusa, iako nigde za to nije ovla{}en. To mo`e da uradi samo VSO. Ako je smewen po objektivnoj odgovornosti, za- {to se onda lanac komandovawa zavr{io na komandantu korpusa? Nije on izvodio obuku. Po tom kriterijumu i ministar je odgovoran. Me utim, komandant korpusa je smewen jer je bio a utant Slobodana Milo{evi}a. Radi se, ina~e, o jo{ jednom elitnom oficiru, generalu Milivoju Bojovi}u, oficiru sa velikim znawem. To znam jer sam mu bio profesor. Smewen je samo zato {to je bio a utant vrhovnog komandanta. Bio je u prilici da prima ambasadore i da se pojavquje na tim ceremonijama, {to je uobi~ajeno svuda u svetu. Jedva su do~ekali da ga smene. Dobijen je nalog za wegovu smenu jo{ ranije, a nesre}a u kasarni je bila samo zgodan povod za to. Kada nema potrebnog starosnog cenzusa, niti godina sta`a da se neko po{aqe u penziju, onda se ka- `e da stupa na snagu ~lan koji navodi da su nastupile posebne potrebe za prestanak slu`be, napomiwao je general Radovan Radinovi} u srpskim medijima. U vreme pre nego je Boris Tadi} posto ministar odbrane, Vojska Jugoslavije (SCG) je u`ivala najve}e poverewe u narodu preko 80 odsto. Nakon wegovog mandata, poverewe je palo ispod 50 odsto. Ta ~iwenica govori sasvim dovoqno o Tadi}evom rasturawu srpskih oru`anih snaga. Boris Tadi} se kao ministar odbrane bavio i prevaspitavawem Srba. Godine 2003, nakon povratka iz SAD, on je u intervjuu za list koji izdaju na{e oru`ane snage istakao da treba promeniti na~in razmi{qawa Srba. Tadi}u su u Pentagonu preporu~ili nove tehnike kako da neposlu{ne Srbe dovede u red. Jednostavno treba da im ispere mozak. Ni{ta naro~ito, Pentagon to radi svojim vojnicima ve} odavno. Ovde bi mogli da se prisetimo i re~i Nikole Te- 8 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
sle: Ukoliko `elite da porobite jedan narod zamenite mu paradigmu. To je upravo bio i ostao Tadi}ev zadatak u Srbiji da promeni sistem vrednosti srpskog naroda. Po- ~eo je od vojske koju je o{tetio te`e nego NATO. Slede}a na spisku Pentagona je Srpska pravoslavna crkva.. Tadi} je kao ministar vojni kao mantru ponavqao da bi trebalo drasti~no smawiti brojni sastav vojske. Iste re~i su prethodno izgovarali drugi Montenegrini Svetozar Marovi}, tada predsednik Saveta ministara SCG, i wegov savetnik general Blagoje Grahovac. Po wima, vojsku treba svesti na oko 20 hiqada qudi. Svima je poznato da su i Marovi} i Grahovac u medijima izjavqivali kako su Srbi odgovorni za rat u biv{oj SFRJ i kako zajedni~ku dr`avu treba {to pre raspustiti. Boris Tadi} je, slede}i ovu ideologiju, kako prenosi Borba od 11. juna 2003. godine, izjavio: Vojska Srbije i Crne Gore }e li~iti na sve ostale evropske reformisane armije, {to zna~i da }e biti visoko profesionalna, da }e u svom sastavu imati izme u 30 i 40 hiqada vojnika. Naravno, Boris Tadi} je zaboravio da napomene da evropske armije smawuju broj svojih vojnika, ali pri tom pove}avaju vatrenu mo} svojih jedinica, tj. nabavqaju novo savremenije naoru`awe. Kao {to smo videli, pod Tadi}em srpska vojska je ostajala i bez vojnika i bez oru`ja. Nikad kraja Tadi}evim izviwewima ubicama srpskog naroda Budu}i da nije rado vi en gost kod Yorya Bu{a zbog idiotskih izjava svog pulena Vuka Jeremi}a, Tadi}ev glavni spoqnopoliti~ki partner je Stjepan Mesi}. Wemu se i vi{e puta izviwavao u ime gra ana Srbije koje predstavqa kao predsednik. Me utim, Mesi} je poznat kao ~ovek koji je javno podr`ao stvarawe usta{ke NDH. Naime, jo{ 1992. godine, prilikom boravka u Australiji, Stjepan Mesi} je najpre 30. maja 1992. godine, na proslavi hrvatskog dana dr`avnosti u sportskom centru Houmbu{ u Sidneju, a zatim 2. juna, u najve}em hrvatskom klubu Pan~boul, tako e u Sidneju, izjavio slede}e: Mi smo stvorili dr`avu nakon 900 godina, ali nisu tih 900 godina Hrvati mirovali. Uporni su uvek bili za hrvatsku stvar i hrvatsku dr`avu. Pa, u Drugom svetskom ratu Hrvati su dva puta pobedili, i to moramo re}i svima, na{im prijateqima i na{im neprijateqima. Hrvati su pobedili 1941. godine kada su 10. travwa (aprila) proglasili hrvatsku dr`avu. Hrvati nisu tu dr`avu proglasili zato {to su fa{isti, nego zato {to su imali prirodno i istorijsko pravo na dr`avu. Rezultati Drugog svetskog rata su poznati, ali poznato je i to da su Hrvati i drugi put pobedili u tom ratu, jer su se na{li zajedno sa saveznicima za pobedni~kim stolom. Da podsetimo 10. aprila 1941. progla{ena je monstruozna NDH u kojoj su Srbi, Jevreji i Romi bili progoweni i istrebqivani kao ni- `a rasa. U drugom govoru Mesi}, poput nekada Gebelsa, tvrdi: Oni koji su terali Hrvate iz domovine upravo su imali ciq stvarawe Velike Srbije. Taj program za Veliku Srbiju, koji se stvorio za vreme Dra`e Mihailovi}a, upravo se sada ostvaruje... Oslobodili smo dve tre}ine hrvatske teritorije, a bogami oslobodi}emo i ostalu tre}inu Hrvatske. Ne samo tu jednu, nego zajedno sa muslimanima oslobodi}emo i Bosnu i Hercegovinu, jer Hrvatska ne mo`e bez Bosne i Hercegovine, niti Bosna i Hercegovine mo`e bez Hrvatske... Vidite, to je rat koji mnogi ne razumeju me unarodna zajednica ga zove gra anskim ratom a to nije gra anski rat. Kod nas je samo agresija. Agresija Srbije i wihove armije protiv Hrvatske i BiH, i to moramo svima re}i. Radi se o jednom zlo~inu, agresiji, uni{tewu nesrpskih naroda da bi se stvorio novi prostor za wihovu Veliku Srbiju. Milo{evi}u sam rekao Ja se sa zlo~incima ne rukujem... ^etni~ke horde iz Srbije i Crne Gore pqa~kaju. Uvek misle da su u pravu ako ho}e tu e. Mi se borimo za svoje teritorije, a oni se bore za tu e. Jo{ nemamo dovoqno oru`ja da se borimo protiv Srba. Mi }emo rat dobiti do kraja. Oni sada pucaju, izazivaju na{u vojsku... Ako se Srbi ne povla~e uprkos svetskim silama, tra`i}emo svetske sile. Dotle }emo se mi naoru`ati. Nemojte misliti da mi po{tujemo embargo. Mi }emo u tom slu~aju krenuti kad mi odlu~imo. U Drugom svetskom ratu Hrvati su dva puta pobedili i mi nemamo razloga nikom se izviwavati. Ovo {to tra`e od Hrvata Hajde, idite kleknuti u Jasenovac, kleknite ovde, mi nemamo pred kim kle~ati. Mi smo dva puta pobedili, a svi drugi samo jednom. Mi smo pobedili 10. aprila, kada su sile osovine priznale hrvatsku dr`avu, i pobedili smo jer smo se na{li posle rata opet za pobedni~kim stolom... Eto, takvog prijateqa je na{ao Boris Tadi}. Takvom neonacisti se on izviwavao. Me utim, Boris Tadi} je oti{ao i korak daqe, jer su wemu najbli`i funkcioneri Demokratske stranke podr- `ali monstruozan stav Frawe Tu mana i Stjepana Mesi}a prema kojem je broj `rtava u usta{koj NDH vi{estruko mawi od onog broja koji se navodi u srpskoj i svetskoj nau~noj literaturi! Po wima, ta cifra je izme u 30 i 50 hiqada! Naime, Desimir To{i}, ~lan Politi~kog saveta DS je u vi{e navrata, najpre u predgovoru kwige Bogoquba Ko~ovi}a @rtve Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, a zatim i na skupu posve}enom Ko~ovi}u i wegovom delu, odr`anom 2007. godine u Beogradu u Domu omladine, podr`ao nakaradni koncept ovog kvaziistori~ara koji vi{estruko smawuje broj `rtava u NDH. Desimir To{i} je 1985. godine napisao predgovor za kwigu Bogoquba Ko~ovi}a @rtve Drugog svetskog rata u Jugoslaviji (Biblioteka Na{e delo, London, 1985. godine). U predgovoru To{i} kritikuje srpsku pogibeqomaniju u preuveli~avawu `rtava Drugog svetskog rata, istovremeno hvale}i Ko~ovi}evo delo. To{i} na strani 12 kwige navodi: Ali sa druge strane ta pogibeqomanija je delimi~no i megalomanska `eqa da se sa {to ve}im brojem sopstvenih `rtava u e u krug velikih naroda. Me utim, veliki narodi se ne hvale, i ne mogu da se hvale bar izvesni relativno visokim brojem `rtava, ~ak i ne kriju da su imali mawe `rtava, i apsolutno i relativno u odnosu na male narode. Od velikih naroda, u Drugom svetskom ratu imali su izuzetno visoke brojeve `rtava: Rusi, Nemci, Kinezi, Japanci, Poqaci, i na drugoj strani Jevreji. Istina, pogibeqomanija postoji kao strast i kod nekih velikih, po broju, naroda, ali po politi~koj civilizaciji malih naroda, kao {to su, na primer, Rusi. To{i} je oti{ao toliko daleko da je u ovoj re~enici izneo jedan rasisti~ki stav uperen protiv Rusa, naroda koji je, ipak, po svim nau~nim i zdravorazumskim analizama najvi{e doprineo porazu Hitlera. Iz ovoga vidimo da je za svoje najbli- `e saradnike Boris Tadi} izabrao qude koji slede Tu manovu ideologiju i koji seju otvorenu mr`wu prema Rusima i Srbima. Za wih mi smo mali i necivilizovani narodi. BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 9
Za Borisa Tadi}a dileme nema evropske i evroatlantske integracije, tj. ulazak u EU i NATO, va`nije su mu od o~uvawa Kosova i Metohije u sastavu Srbije Posle mene potop Sva su{tina Tadi}eve podani~ke politike koja otvara vrata stranom faktoru da upravqa svim segmentima srpske dr`ave najboqe je izra`ena u izjavi koju je Tadi} dao neposredno nakon licemernog poziva kosmetskim Srbima da iza u na izbore 2004. godine, a koja je nai{la na osudu doma}e javnosti. Ovo je, gra ani Srbije, politika koju vam nudi Boris Tadi}: @elim samo ovoj javnosti da uka`em na ~iwenicu da sam imao velike pritiske iznutra. Imao sam pritiske koji dolaze iz raznih institucija, i od univerziteta, i od crkve i od odre enih nosilaca dru{tvenih funkcija, ali moram da ka`em i to da mi iz inostranstva danas vi{e nismo u situaciji ~ak ni da imamo pritiske. Iz inostranstva mi dobijemo principe. Ili }ete ih uzeti u obzir i pona{ati se po principima me unarodne politike koju vam svet odre uje, ili }ete biti trajno zapostavqena dr`ava. Kada ja donosim odluku u ime ove dr`ave, u ime funkcije predsednika Republike, moram da uzmem sve u obzir. Dakle, ne postoji samo jedna dimenzija stvarnosti, doma}a stvarnost. Postoji i ne{to {to se zove okru`ewe ili svet u kojem mi postojimo, u kojem `ivimo i deo smo Ujediwenih nacija. I ja te principe, koji se u me unarodnoj politici danas nama ispostavqaju, kao da li }emo ih mi prihvatiti ili ne moram da uzmem u obzir. To va`i za Ha{ki tribunal, to va`i za Kosovo i Metohiju, to va`i i za privredu, to va`i i za me unarodne kredite, to va`i i za investicije u na{a radna mesta, na~in na koji }emo komunicirati sa drugim zemqama, to va`i za regionalnu politiku, to va`i apsolutno za sve. (Utisak nedeqe, 10. oktobar 2004. godine) B oris Tadi} je tokom svoje politi~ke evolucije od ministra telekomunikacija preko ministra odbrane, pa sve do nesre}nog po Srbiju predsednikovawa, nebrojeno puta pokazao da je za wega jedini relevantan nacionalni interes manijakalna potreba za o~uvawem vlasti. Koristio je svaku priliku i svaki povod da upozori gra ane Srbije na opasnost navodnog sloma demokratije u Srbiji. Ako mu se mo`e i oprostiti politikanstvo na sitnim stvarima, zloupotreba egzodusa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji ne mo`e se oprostiti predsedniku Srbije. Naime, u nekoliko navrata, Boris Tadi} je, komentari{u}i doga aje na i oko Kosova i Metohije, jasno iskazao potpunu indiferentnost prema stradawima Srba i spremnost na zloupotrebu i politizaciju srpskih `rtava za svoje strana~ke interese, kao i svoje li~ne. Tako, na primer, u Utisku nedeqe 6. juna 2004. godine, Boris Tadi} ka`e : Moj najja~i utisak je ubistvo sedamnaestogodi{weg mladi}a u Gra~anici i to je ne{to {to me neodoqivo podse}a na poku{aj ubistva u ^aglavici, u martu mesecu. Mislim da je to bilo 14. marta, posle toga je krenulo etni~ko ~i{}ewe. Ima dovoqno informacija da albanski ekstremisti imaju sli~ne planove i daqe, i ja sam na to upozorio predstavnike me unarodne zajednice, i ju~e ambasadore 50 zemaqa koji su bili na skupu sa mnom. To je opasnost koja se nadvija nad nama i mislim da bi jedan novi egzodus Srba sa Kosova i Metohije zna~io slom demokratije u Srbiji i jednu trajnu destabilizaciju ~itavog ovog jugoisto~nog predela Evrope. Dakle, za predsednika Srbije opasnost se ogleda samo u mogu}nosti da on li~no i wegova stranka izgube vlast! To potvr uje i oktobra 2004. : U martu, nakon nereda na Kosovu bili smo blizu sloma demokratije u Srbiji. Bilo bi potrebno mnogo godina da se to obnovi. Dakle, nasiqe i poku{aj pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji od 17. marta za Tadi}a predstavqa opasnost po sopstvenu fotequ. Ni dve godine kasnije, kada su poku{aji otimawa Kosova i Metohije intenzivirani od strane {iptarskih separatista i terorista i wihovih zapadnih partnera, Tadi}, iz pozicije predsednika Srbije, nije promenio svoju listu 10 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
prioriteta. I daqe mu je o~uvawe vlasti va`nije od o~uvawa Kosova i Metohije u sastavu Srbije. To je jasno rekao i u Va{ingtonu 7. septembra 2006. godine (prenela Beta): Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je danas u Va- {ingtonu da bi nametawe re{ewa za status Kosova ugrozilo izgradwu demokratije na Balkanu i dovelo u pitawe opstanak multietni~kih zemaqa u regionu i svetu. U govoru u Heritix fondaciji, on je rekao da mnogi u me- unarodnoj zajednici smatraju da pregovori o budu}em statusu Kosova ne mogu biti uspe{ni i da je najboqi na~in da se to pitawe re{i nametawem re{ewa, odnosno nezavisnosti Kosova. Istina je da proces pregovora do sada nije ulio veliko poverewe. Ali moram re}i to bi bila velika gre{ka, jer je nametnuto re{ewe o~igledna i prisutna opasnost za demokratsku konsolidaciju regiona. To bi moglo da postane su- {tinski izazov za vrednosti koje smo kao zemqa usvojili onog dana kada smo zbacili (biv{eg predsednika Srbije Slobodana) Milo{evi}a, rekao je Tadi}. Samo mesec dana kasnije, Boris Tadi} je jo{ jednom dokazao da mu je li~ni interes iznad op{teg dr`avnog i nacionalnog interesa. 6. oktobra 2006. godine, Glas javnosti je preneo stav predsednika Srbije o neophodnosti odr`avawa izbora do kraja 2006. godine, i kao argument za to naveo: Najboqe bi bilo kada bi izbori bili organizovani pre dono{ewa odluke o kona~nom statusu Kosova i Metohije. Pa da, najboqe bi bilo da on, kao predsednik dr`ave, nikakvu odgovornost ne snosi za komadawe dr`avne teritorije, da na vreme, dok je zemqa jo{ cela, poku{a da obnovi mandat, a posle wega i potop! Politika bespogovornog poslu{ni{tva zapadnim mentorima Naravno, to je samo mali deo antidr`avne retorike koju je Tadi} za svog mandata promovisao, sve u nadi da ga pohvale wegovi mentori i gospodari sa Zapada. Zbog toga je i bio glavni zagovornik izlaska kosmetskih Srba na izbore 23. oktobra 2004. godine, uz navodni zahtev koji je on izneo da se u roku od 90 dana uspostave me unarodno priznate lokalne srpske vlasti na prostoru gde `ivi srpski narod, {to podrazumeva srpsku policiju, sudstvo, zdravstvo, prosvetu i {kolstvo. Samo dan kasnije, iz EU stigla mu je ~estitka od svih evropskih ~inovnika i ~inovni~i}a koji komanduju mislima i delima Borisa Tadi}a za pravi potez u pravi ~as, kako je rekao Erhard Busek, koordinator Pakta za stabilnost jugoisto~ne Evrope. Da je Tadi}ev poziv kosmetskim Srbima da iza u na izbore bio samo sprovo ewe naloga zapadnih mentora, dokazala je Kristina Gaqak, portparol visokog predstavnika EU za bezbednost Havijera Solane, koja je ve} 7. oktobra 2004. godine demantovala Tadi}evu najavu ispuwewa zahteva u roku od 90 dana, otvoreno rekav{i da od toga nema ni{ta. Ne mogu da ka`em da li }e u roku od 90 dana, koji je predsednik Tadi} dao, biti stvorene srpske policijske, sudske, zdravstvene i obrazovne mre`e, ali postoji veoma ~vrst stav EU da }e u~initi sve da obezbedi da Srbi na Kosovu mogu da u~estvuju u normalnom `ivotu rekla je Gaqak i dodala da je Solana zadovoqan ~iwenicom da je predsednik Tadi} iza{ao sa jasnim stavom kojim poziva Srbe da u~estvuju na izborima, jer bi bez Srba izgradwa institucija posle izbora bila mnogo komplikovanija. Solana i Tadi} razgovarali su sino} u Briselu. (Blic, 7. oktobar 2004.) Nakon burnih reakcija u doma}oj javnosti povodom ovog Tadi}evog poteza koji na direktan na~in ugro`ava status Srba na Kosovu i Metohiji, on se odlu~io da dâ poja{wewe razloga zbog koji je ovaj poziv uputio. Tako on u Utisku nedeqe, 10. oktobra 2004. godine, na pitawe Oqe Be}kovi} kako se ose}ao kada je primio pismo patrijarha SPC gospodina Pavla, upu}eno i wemu i premijeru Srbije Vojislavu Ko{tunici, i da li ga je pismo zbunilo, Tadi}, izme u ostalog, ka`e: Ne, ja samo obavqam funkciju predsednika dr`ave. Na to me obavezuju Ustav i zakon. Na to me obavezuju gra ani koji su glasali na posledwim predsedni~kim izborima. Ja sam dobijao mnoga pisma i mnoge sugestije da ne pozivam gra ane na Kosovu i Metohiji da iza u na izbore. Ta argumentacija je veoma sna`na i ja tu argumentaciju tako e imam u sebi. Oni koji misle da ja ne razmi{qam i o ~iwenici da su Srbi u vrlo te{kom polo`aju, da je posle na{eg u~e{}a na prethodnim izborima bilo nastavka nasiqa nad Srbima na Kosovu i Metohiji, paqewa ku}a, 17. mart, ubistava, veoma se varaju. Problem jeste u slede}em nije na{e u~e{}e na pro- {lim izborima na Kosovu i Metohiji uslovilo 17. mart, paqewe i ubijawe, nego je to istorija koja traje decenijama i da nismo u~estvovali pro{li put... Da li bi nas neu~e- {}e na izborima u~inilo sigurnijima na Kosovu? Ne, prosto nas ne ~ini sigurnijima. Nijednog na{eg gra anina i sunarodnika na Kosovu, apstinencija ili neu~e{}e na izborima ne osigurava ni u ~emu. Bilo bi opet ubijawa Srba, paqewa ku}a i bilo bi opet 17. marta. Ovakvom argumentacijom Boris Tadi} je uporno {irio defetizam u srpskoj javnosti, inauguri{u}i stav da ~itav savremeni svet ima interes da Kosovo i Metohija postane nezavisno, iako je jasno da NATO, SAD i EU ne predstavqaju ceo svet. Ali, gospodar je gospodar. Me utim, vrhunac Tadi}evog beskrupuloznog licemerja i nebrige za na{e sunarodnike na Kosovu i Metohiji jeste slede}a izjava u istoj emisiji kojom on obja{wava svoj poziv za izlazak na izbore: Moj odgovor je vrlo jednostavan. Ja nikada ne}u pozvati nijednog gra anina na{e zemqe da u~estvuje u ne~emu {to ugro`ava wegov `ivot i ja ovim pozivom uop{te nisam pozvao one koji time ugro`avaju svoj `ivot, da idu na glasawe. Ja sam pozvao one koji mogu sasvim sigurno da glasaju. Oni to treba da urade i za one koji to ne mogu da u~ine. Dakle, evo primera vrhunskog cinizma predsedni~kog kandidata Borisa Tadi}a on se oglu{uje o ~iwenicu da su Srbi na Kosovu i Metohiji ve} godinama zatvorenici u sopstvenoj zemqi, da su taoci {iptarskog nasiqa i da nemaju elementarne slobode, me u wima ni slobodu kretawa. Ali, on ih poziva da pro{etaju do bira~kih mesta, mo`da budu imali sre}e pa im glava ostane na ramenima. Bitno je da demokratskim pona{awem daju legitimitet {iptarskim teroristima da postanu legitimni predstavnici svog naroda! U tom duhu je i slede}a izjava, data u istoj emisiji, kojom Tadi} pokazuje da su {iptarske institucije za wega svet : Mi u~e{}em pokazujemo da nismo protiv sveta i da `elimo da vodimo odgovornu politiku i da po{tujemo me unarodne institucije. Pa onda: Ja, me utim, moram da ka`em da se Srbi za svoje interese mogu boriti samo kroz institucije, preko legalno izabranih predstavnika. (Dnevnik, 26. oktobar 2004. godine) Samo dva meseca kasnije Tadi} }e, u ciqu povratka poquqanog politi~kog rejtinga, demantovati samog sebe i priznati da ranije u~e{}e u kosovskim institucijama Srbima nije donelo ni{ta dobro. Potpuno se sla`em da trogodi{we u~e{}e u prethodnom sazivu privremene kosmetske skup{tine nije srpskoj zajednici donelo ni{ta zna~ajno. Naprotiv, nasiqe nad BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 11
wima je kulminiralo u martu ove godine i time se jo{ jednom potvrdilo koliko je lo{e vo ena misija UN na KiM. I kada sam pozivao Srbe da uzmu u~e{}a na izborima suo- ~avao sam se sa realno{}u, ne vode}i ra~una o tome da su istra`ivawa javnog mwewa pokazivala da je takav poziv lo{ za moj politi~ki rejting. Nisam postao predsednik Republike da bih u~vr{}ivao sopstvenu popularnost, ve} da bih zemqu vodio ka boqem sutra, da bih u saradwi sa drugim institucijama re{avao probleme ove zemqe i usmeravao je wenoj evropskoj i stabilnoj budu}nosti. Na kraju celog tog procesa Tadi} je slede}om svojom izjavom na najboqi mogu}i na~in raskrinkao samog sebe i razloge zbog kojih je uporno pozivao Srbe sa Kosova i Metohije da u~estvuju na izborima. Danas niko ne mo`e da uputi poruku i da ka`e da je Beograd odgovoran za neizlazak Srba na kosovske izbore jer sam ih ja kao predsednik Srbije pozvao da iza u na wih, izjavio je Tadi} i naglasio da }e o u~e{}u u kosovskim institucijama razgovarati naknadno sa predstavnicima kosovskih Srba. (Danas, 30 31. oktobar 2004. godine) Boris Tadi} je ovom izjavom nedvosmisleno priznao da su instrukcije i naredbe Zapada jedino merilo kojim se rukovodi u vo ewu dr`ave. Zato }e takvu politiku gra ani Srbije kazniti na ovim januarskim predsedni~kim izborima i izabrati Tomislava Nikoli}a kao jedinog ~oveka koji danas u Srbiji mo`e, ho}e i sme da vodi dr`avotvornu politiku o~uvawa i promocije srpskih nacionalnih i dr`avnih interesa. Za Tadi}a su Srbi isprovocirali nasiqe na Kosovu i Metohiji i oterali ga u zagrqaj nezavisnosti Boris Tadi} neprestano dokazuje koliki je poslu{nik i poltron u slu`bi zapadnih interesa u Srbiji. On svakodnevno gra anima Srbije mantrira o neophodnosti ulaska u evropske i evtroatlantske strukture po svaku cenu, jer je to proces kome nema alternative. Otuda se za wega ne postavqa dilema da li je prioritet o~uvati celovitost dr- `ave Srbije o~uvawem Kosova i Metohije u wenom sastavu, ili postati deo tih integracija. Ta dilema je za wega morbidna, kako re~e u emisiji Ka`iprst, 9. maja 2005. godine. Danica Vu~eni}: Ali, kakav je Va{ utisak, da li }emo mi ikada biti pred tom dilemom Kosovo ili EU? Da li }emo morati da se opredequjemo? Boris Tadi}: Mislim da se takva stravi~na dilema, mislim pomalo i morbidna dilema, ne}e postavqati pred Srbiju. Ali, mi da bismo se izborili za tu poziciju, moramo neprekidno svakog dana da radimo da iz te opasnosti iza emo. A kako se on to bori za boqu poziciju Srbije? Tako {to promovi{e la`nu strategiju za borbu za o~uvawe srpskih nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, amnestiraju- }i teroristi~ku aktivnost OVK, postavqaju}i zamenu teza da su Srbi isprovocirali nasiqe {iptarskih terorista. Tako je Tadi} u Wujorku, 14. februara 2006. godine, rekao: Srpska mawina je u te{koj situaciji, `ivi u enklavama. U pro{losti se mnogo toga lo{eg dogodilo, Albanci su imali mnogo `rtava, ali su Srbi danas u te{koj situaciji i pregovori su kqu~ni, ocenio je on, ~ime je implicirao krivicu srpskog naroda za sve {to se danas Srbima na Kosovu i Metohiji doga a! Za Borisa Tadi}a ni Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 nema veliki zna~aj, i ne mo`e da otrgne Kosovo i Metohiju iz zagrqaja nezavisnosti! On je u septembru mesecu 2006. godine dao slede}u sramnu i pre svega neta~nu izjavu: Od samog po~etka pregovora na{ tim se trudi da povrati Kosovo iz zagrqaja nezavisnosti. Niko nam, od po~etka, nije garantovao suverenitet nad Kosovom, a mi smo se borili da nezavisnost spre~imo. Izjava ne samo da je neta~na, ve} je i izraz vrhunskog bezobrazluka Borisa Tadi}a koji negira herojsku borbu pripadnika vojske koji su svojim juna~kim otporom NATO ubicama uspeli da stvore preduslove za dono{ewe Rezolucije 1244 kojom se na kakav-takav na~in odbranio suverenitet Srbije i wena celovitost. Ali, pri~a o Tadi}evoj antidr`avnoj politici vrhunac dobija susretom Borisa Tadi}a u svojstvu predsednika Srbije i Alfreda Mojsijua predsednika Albanije, koji je pred Tadi}em naglasio da je albanski stav jasan nezavisnost. Tako su Novosti, 17. oktobar 2006. godine, prenele ovakvu vest: Albanski novinari najvi{e su se interesovali kako predsednik Srbije Boris Tadi} i wegov kolega iz Albanije Alfred Mojsiju vide budu}i status Kosova i Metohije. Obojica su prvo navela da status KiM nije bio tema samita, a prvi ~ovek Srbije je naglasio da se wegov stav dijametralno razlikuje od albanskog. Kosmet mora da postane podru~je mira, a do re{ewa se mora do}i putem kompromisa. Mojsiju je ponovio da je albanski stav poznat odranije i da je to samo nezavisnost. Mi smo za brzo re{ewe, ali i za kompromise. Ipak, krajwe re{ewe je nezavisnost naveo je albanski predsednik koji je ju~e prvi put u toj ulozi posetio Srbiju. Nijedan ozbiqan predsednik ne bi sebi dozvolio da kompromituje svoju dr`avu i wene interese tako {to sedi za istim stolom i boravi u istoj prostoriji sa predsednikom druge dr`ave koji direktno pred wim govori o cepawu srpske dr`ave i wegovoj podr{ci onima koji, da bi taj ciq ostvarili, ubijaju srpske civile. Ali nije se ni ~uditi ovakvom stavu Borisa Tadi}a, ako imamo u vidu i slede}u wegovu izjavu, kojom on ~ak izjedna~ava ugro`enost prava Srba i Albanaca: Veoma vodimo ra~una ne samo o Srbima, nego i o Albancima i na taj na~in manifestujemo evropske vrednosti. (Dnevnik, 3. decembar 2006 godine). Toliko o Borisu Tadi}u i wegovoj dr`avotvornoj politici o~uvawa celovitosti i suvereniteta Srbije. 12 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
Srbija bira izme u dva puta... Tadi}ev izbor je stabilan prozapadni, evropski put Srbije! O Tadi}u i wegovim prijateqima K ako Srbija da prihvati to na {to ih nagovara Boris Tadi} bezuslovne evroatlantske integracije kada ih tamo ~ekaju Solana, Ahtisari i svi drugi zapadni prijateqi Srbije? Gra ani imaju da se odlu~e izme u dva puta. Tadi}ev izbor je prozapadni, evropski put Srbije. E, pa lepo... O Tadi}u, tom prozapadnom, reformskom itd. politi~aru i wegovim prijateqima sa Zapada ( Samo sa jednim ~ovekom Srbija ima siguran i stabilan put: Boris Tadi}!) o tome }emo ovde koju re~ re}i... Naravno, samo uz jednu napomenu: da, vaqda, ne treba tro{iti re~i da je globalizacija kojoj je okrenut Boris Tadi} sistem vladawa SAD svetom. Uz znana ustavna ovla{}ewa, u spoqnoj politici i odbrani aktuelni predsednik Srbije Boris Tadi} je na insistirawe Zapada posledweg dana maja pro{le godine dobio jo{ jedno: da kontroli{e rad bezbednosnih slu`bi... Ja }u kontrolisati rad bezbednosnih slu`bi, nametati poseban ritam, tra`iti izve{taje o radu..., obja{wavao je Tadi}. U Savetu za nacionalnu bezbednost svako }e morati da vr{i svoj posao, a u suprotnom }e biti velikih politi~kih problema, {to ja kao predsednik Srbije ne}u dozvoliti, nagla{avao je on. I tako, {apu nad bezbedno{}u dr- `i Boris Tadi}, koji preko Dragana [utanovca i generala Zdravka Pono{a dr`i i Vojsku Srbije, a preko Vuka Jeremi}a Ministarstvo spoqnih poslova. Demokratskoj stranci je, dakle, pripalo da vodi spoqnu politiku i kr- ~i put NATO-u u Srbiji. U Centralnom domu Vojske Srbije letos je odr`ana sve~anost povodom otvarawa beogradske Kancelarije za saradwu u oblasti odbrane Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. Samo sa jednim ~ovekom Srbija ima siguran i stabilan put: Boris Tadi}! Solanin kaplar Evropska unija je ~ista marionetska tvorevina SAD-a General De Gol je (1954. godine) pitao kakav smisao ima NATO pakt, za{to je automatski ameri~ka komanda. NA- TO je nekada bio samo vojna organizacija, a sada je politi~ka. Sva kqu~na vojna lica su ameri~ki generali. A Evropska unija? Ona je ameri~ka ispostava u Evropi. U Briselu su ameri~ki izvr{ioci. U stvari, Unija nije ni{ta; to nije unija, nego fikcija, jer politi~ka unija ne postoji. Francuski parlament je u 80 odsto slu~ajeva glasao protiv odluka Brisela. Ovde se ne pri~a kako glasaju nacionalni parlamenti po evropskim dr`avama. Bio je poku{aj da bude jedan ministar spoqnih poslova u EU, pa je to odbijeno... U EU je jako bitno da li ste mala ili velika zemqa. U EU dobro funkcioni{e saobra}aj i tome sli~no. Evropom, dakle, diriguju SAD. Na male zemqe vr{i se konstantan pritisak. Na mig iz Va{ingtona stavqa se u pogon diplomatska ma{inerija. Diplomate se maksimalno trude da doka`u da su SAD vrlo prijateqski nastrojene... Zlo nad narodima lako je po~initi, koliko dlanom o dlan udari{, ali istoriju ne zbuwuju ni ispadi ni prepadi... Da li su SAD i weni zapadni saveznici okupatori ili saveznici? Istorija radi na duge rokove, i neka se niko ne uzdaje suvi{e u kratkoro~ne trikove. Zlo nad narodima lako je po~initi, koliko dlanom o dlan udari{, ali istoriju ne zbuwuju ni ispadi ni prepadi. Tako je Isidora Sekuli} 1951. godine, kada su po na{oj zemqi gruvali gromovi brkatog prijateqa sa Istoka, iznela svoj sud o zemqama i narodima. Sad grme na{i zapadni prijateqi. Ankete pokazuju da ve}ina gra ana Srbije ose}a netrpeqivost prema Americi, ba{ jednako kao prema Josifu Visarionovi~u u re~eno vreme, ali je setimo se doskora{wi ameri~ki ambasador Majkl Polt ipak tvrdio: Diplomatskim poslom bavim se 30 godina i retko mi se de{avalo da u nekoj zemqi budem primqen sa toliko topline i prijateqstva kao u Srbiji. Konstruktivne vlasti Srbije Nesumwivo, uzdaju}i se u kratkoro~ne trikove, Majkl Polt je sa svoja dva pomo}nika, britanskim ambasadorom Vordsvortom i nema~kim Cobelom (u me uvremenu i on je zavr{io misiju u Srbiji), postigao kratkoro~ni uspeh. BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 13
Demokratske i reformske vlasti u Srbiji su konstruktivne. Dovoqno. Konstruktivnost, u naj{irem smislu, zna~i da Srbija ne bude u konfliktu sa me unarodnom zajednicom. U detaqima, zasad to zna~i uhapsiti Mladi}a, priznati nezavisno Kosovo i Metohiju. Ameri~ki ambasador Majkl Polt zahteva od Vlade Srbije i predsednika Republike Srbije: Ho}emo konkretne rezultate, to jest hap{ewe Ratka Mladi}a ; Srbija mora da prizna nezavisno Kosovo ukoliko `eli da postane ~lanica Evropske unije, jer i hap{ewe Mladi}a i nezavisnost Kosova moglo bi doneti trajnu stabilnost u regionu. U me uvremenu, vidimo kako se ovi na{i i oni tap{u i uzajamno hvale. Nade`da Petrovi} je, kad je trebalo, obukla uniformu bolni~arke, Milan Raki} je oti{ao da slu`buje na Kosovu, a Isidora Sekuli} je odbila da slu`i nema~kom okupatoru. Wihovi primeri gotovo ni{ta ne zna~e konstruktivnoj eliti koju predvode Tadi} i Ko{tunica. Strate{ke igre SAD u Evropi Konstruktivne vlasti u Srbiji moraju znati {ta se doga a, kome daju podr{ku i na ~ijoj su strani. Na delu su strate{ke igre u Evropi, odnosno preuzimawe dominacije nad Balkanom. Onaj ko kontroli{e Balkan, kontroli{e puteve nafte i gasa ne samo iz Arabije, Iraka i Kuvajta, ve} potencijalno i one iz Kaspijskog mora i Kazahstana. Name}e se i problem dominacije nad Isto~nom Evropom koja obiluje sirovinama i jeftinom radnom snagom, i predstavqa dobro tr`i{te koje }e uskoro primati svaku vrstu robe izvezene sa Zapada. Rusija se protivi strate{kim igrama Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Evropi, ~iji je ciq da ni iz ~ega stvori konfrontacioni potencijal, a evropska politika se formira na podelama na svoje i tu e. Upravo tome vodi realizacija planova instalirawa elemenata ameri~ke protivraketne odbrane u ^e{koj i Poqskoj; ti planovi mora}e se odraziti na odnose Moskve i Severnoatlantskog saveza. Nove rakete u Evropi, to je ve} vi eno, sa potpuno predvidivim posledicama modela sa po~etka osamdesetih godina', upozorio je {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov, upitav{i u ~emu je su{tina saradwe NATO-a i Rusije ako se Alijansa pretvara u '{tit za jednostrane mere' koje nanose {tetu ruskoj bezbednosti iako nije organizacija za kolektivnu bezbednost. Alternativa jednostranim ameri~kim planovima, prema re~ima ruskog ministra, upravo je kolektivni pristup, uz mogu}e u~e{}e NATO-a i Rusije i u okviru projekta upotrebe nestrate{ke protivvazdu{ne odbrane u snagama za brza dejstva, koji su Moskva i Brisel razradili pre nekoliko godina. Mnogi svetski autoriteti su saglasni oko elementarnih geostrate{kih igara Zapada koje se nastavqaju nakon sloma Var{avskog bloka i raspada SSSR-a. Jednog }emo ovde citirati, a re~ je o Francuzu Vladimiru Volkofu: Od posebnog je zna~aja za izvesne sile, posebno SAD i Nema~ku, da okru`e Rusiju, da je opkole uspostavqawem zelene (islamske) transverzale, da postepeno oslabe ugled Rusije i, koliko god je mogu}no, parali{u wenu aktivnost. NATO, pozvan da postane svetski policajac, ima potrebu da se uve`ba i isproba svoje oru`je i opremu (po`eqno je da to bude na teritoriji unapred osu enoj na ka`wavawe, na kojoj }e op{ta pobeda unapred biti obezbe ena, a ka- `wavawe slu`iti za primer svakome ko se ne pot~iwava)... Dunav je prirodni put koji povezuje istok i zapad Evrope... Sjediwene Ameri~ke Dr`ave `ele da se Evropska zajednica u~vrsti, kako bi oslabile evropske nacije, ali da se u~vrsti na lo{ na~in i, po mogu}nosti, na ra~un Rusije. Imaju}i u vidu ovaj kontekst, konstruktivnost vlasti Srbije prema zahtevima Zapada nije samo na {tetu Srbije, nego i Rusije, od koje se o~ekuje da vetom spre~i odvajawe Kosova i Metohije od Srbije. Za Rusiju je neprihvatqiva rezolucija o Kosovu koju su u Savetu bezbednosti UN predlo`ile zapadne zemqe, jer to zna~i ukidawe postoje}e Rezolucije 1244 koja garantuje Srbiji dr`avni integritet i suverenitet. U bilo kom konfliktu, ma gde da se desio, stabilno, dugoro~no re{ewe mo`e biti samo ono koje se bazira na saglasnosti dve strane. [ta je s principom o nepovredivosti dr`avnih granica iz Zavr{nog akta iz Helsinkija koji se ne mo`e kr{iti osim po obostranoj saglasnosti zainteresovanih strana. Svako re{ewe koje se usvoji za Kosovo i Metohiju uz kr- {ewe normi me unarodnog prava, nezavisno od ne~ije `eqe, neizbe`no bi postalo presedan... jer }e i drugi mali narodi koji `ude za nezavisno{}u pitati za{to se u jednom slu~aju mo`e kr{iti me unarodno pravo a u drugom ne mo- `e, i za{to se u jednom slu~aju po{tuje princip samoopredeqewa a u drugom princip teritorijalne celovitosti. Umesto principijelnog stava, Va{ington drsko insistira da se Albancima pomogne u otimawu srpske teritorije. Neumorno ponavqawe: Kosovo i Metohija mora biti nezavisno Vilijam Montgomeri, biv{i ambasador SAD u Srbiji, tvrdio je da je sudbina Kosova zape~a}ena 1999. godine, jer su tada milioni kosovskih Albanaca bili prinu eni da napuste ku}e i be`e iz svoje ku}e. To je tada uverilo zapadne lidere da Kosovo treba da postane nezavisno. Na ovaj na~in se opravdava intervencija me unarodne zajednice u kosovskom sukobu, kosovski Albanci se predstavqaju kao potpuno nevini u ovom moralisti~kom dobu koje voli `rtve. Albanci }e izgledati utoliko simpati~niji ukoliko se okrutni Milo{evi}ev re`im i Srbi predstave kao antipati~ni. Ambasadori Polt, Vordsfort i Cobel nastavili su, sasvim je o~igledno, tim avoqim tragom u postizawu generalnog ciqa: otimawa Kosova i Metohije i okupacije Srbije. Po{to su se i{kolovali za manipulacije, znaju da se 14 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
najve}i efekti posti`u kad se koristi me{avina istine i la`i. Evo primera. Govori ambasador Polt koji je u{ao u na- {u zemqu nasmejan. Razume se, javnost je bila radoznala: da li }e biti boqi ili gori od Montgomerija, a on je svoj zadatak formulisao na slede}i na~in: SAD `ele da nastave da sara uju s vama i va{im vo stvom u ciqu ostvarewa demokratskih principa iz oktobra 2000. godine. Nikad ranije nisam bio u Srbiji i nisam ovde do{ao sa neprijatnim ose}ajem, ali sam o~ekivao da qudi, kao pojedinci, u direktnom kontaktu sa ameri~kim ambasadorom, prihvate istinu sa malo vi{e razumevawa. Na to nisam nai{ao. Ali kako sam boqe upoznavao qude, shvatio sam da su wihove `eqe iskrene i da je ta op{ta kritika Amerike, kao dr`ave i dru{tva, tako e iskrena. Ne ka`em da se sa wom sla`em, ali sam u stawu da shvatim odakle poti~e. Nisam slep za stvarnost. Kada krenem niz ulicu u kojoj je na- {a ambasada, vidim zgrade koje su bombardovane, koje stoje kao ru{evine. Nije ovo apologija akcije NATO, bila je to ispravna akcija i bila je dobro obavqena. To, me utim, ne zna~i da ja ignori{em ~iwenicu da je ona prouzrokovala patwu qudi u Srbiji. Ali NATO je u~inio pravu stvar, SAD su u~inile pravu stvar. I {to je jo{ va`nije, narod Srbije i Crne Gore je u~inio pravu stvar, jer ste vi sami odlu~ili da je vreme da Milo{evi} ode. Dakle, vi ste doneli svoju odluku i ona nije imala ni{ta sa na{om odlukom. Zatim je Tadi}ev zapadni prijateq saop{tio jo{ jednu pravu stvar, nagla{avaju}i da je prva u nizu koje }e slediti: Nakon pune dve decenije, za oficire iz Srbije ponovo }e biti otvorena vrata ~uvenog 'Vest Pointa', najpresti- `nije vojne akademije na svetu. Majkl Polt je ambasador SAD u Srbiji od maja 2004. godine. Ro en je u Austriji, a u Americi je odrastao, u Tenesiju. Wegova supruga Hali je specijalista za menayment u informacijama u Stejt departmentu. Imaju dvoje dece, Nikolasa i Lindzi. Pre Beograda, Majkl Polt je obavqao diplomatske du- `nosti u ambasadama u Berlinu i Bernu. Bio je na vi{im funkcijama u Stejt departmentu, a dobitnik je predsedni~ke nagrade za zasluge u slu`bi i brojnih drugih zahvalnica i odlikovawa za istaknuto politi~ko rukovo ewe, kao i nagrade Tomas Yeferson koju dodequje Udru`ewe ameri~kih gra ana u inostranstvu. Ambasador SAD Majkl Polt govori ono {to Pri{tina `eli da ~uje. Izra`ava uverewe kako daqe pregovore o statusu Kosova ne treba o~ekivati, jer je proces odre ivawa kona~nog statusa zapo~eo i ide u pravcu nadgledane nezavisnosti, te ne}e biti odlagan. Uveren je da }e Srbija u jednom trenutku morati da prizna nezavisno Kosovo ukoliko `eli da postane ~lanica Evropske unije. Nastupaju}i zajedno sa britanskim ambasadorom Vordsvortom na RTS-u, wih dvojica su bili krajwe jasni rekav{i da se zala`u za nezavisnost pokrajine zbog svega onog {to se tamo de{avalo 1999, a i zato {to ve}ina gra ana Kosova `eli nezavisnost. Na direktno pitawe da li bi prihvatio sli~no re- {ewe da je wegova zemqa u pitawu, Polt je izbegao odgovor, rekav{i da SAD nisu u konfliktu sa me unarodnom zajednicom. Iguman manastira Bawska, sekretar Ra{ko-prizrenske eparhije, otac Simeon je rekao: Wima nikad nije verovati. Da su Amerikanci druk~ije razmi{qali i radili, ne bismo imali dve stotine hiqada prognanih Srba, niti bi bile razru{ene na{e ku}e i svetiwe. Kondoliza Rajs je, tako e, rekla i da Kosovo i Metohija vi{e nikada ne}e biti u sastavu Srbije, tako da i na tome temeqim svoju sumwu. Samo nam Bog mo`e pomo}i. Prizna}e nezavisnost Kosova i Metohije Zapadni prijateqi Srbije, Tadi}evi prijateqi na ~elu sa SAD, kao {to smo do sada videli, razvaquju pregovara~ki proces o budu}em statusu Kosova i Metohije... Uo~i sastanka trojke sa predstavnicima Srbije i Kosova 18. i 19. septembra i direktnih pregovora rukovodstva Srbije sa delegacijom kosovskih Albanaca u Wujorku 28. septembra, a posle dogovora u Be~u da se dve strane uzdr`e od provokativnih izjava koje bi mogle da ometu pregovara~ki proces, plasirana je izjava Kurta Vokera, predstavnika Stejt departmenta, da su SAD spremne da priznaju nezavisnost Kosova ako Savet bezbednosti Ujediwenih nacija ne postigne konsenzus o wegovom statusu. Brzo se za wim izrekao posrednik Evropske unije Volfgang I{inger da postizawe konsenzusa izme u srpske i albanske strane nije verovatno.... A to je zna~ilo ohrabrewe Albancima da se pripreme za jednostrano progla{ewe nezavisnosti. ^eka se rasplet... A dotle: dolaze vesti, pa i ova: I{ingerov biv{i pretpostavqeni, nekada{wi nema~ki kancelar Gerhard [reder upozorio je vaqda Amerikance i Evropqane da sa re{ewem pitawa o statusu Kosova ne bi smeli da `ure... Koja je kona~na re~ Va{ingtona? Oni koji se iz nekih razloga `ure, Sjediwene Dr`ave i Evropska unija, u Savetu bezbednosti UN predstavili su novu verziju rezolucije kojom se razmatrawe plana za nezavisnost Kosova odla`e na ~etiri meseca. A Marti Ahtisari, izaslanik generalnog sekretara Ujediwenih nacija za Kosovo i Metohiju, izjavio je da veruje da }e Rusija upotrebiti svoje pravo na veto u Savetu bezbednosti UN kako bi blokirala dono{ewe rezolucije koja se zasniva na wegovom planu nadgledane nezavisnosti Pokrajine. To bi moglo zna~iti ocenio je Ahtisari da }e re{ewe za Kosovo biti postignuto izvan UN, uz podr{ku SAD i Evropske unije. Ovo je, zar ne, bio poziv na ru{ewe sistema Ujediwenih nacija. On je, tako e, ocenio da }e, mimo odluke Ujediwenih nacija, Kosovu nezavisnost, najverovatnije priznati SAD i... pojedine dr`ave Evropske unije. Kosovo }e biti nezavisno podvukao je Tadi}ev zapadni prijateq, Ahtisari, i dodao: Ako Kosovo ne dobije nezavisnost preko Ujediwenih nacija, treba da po~ne da sprovodi plan koji sam predstavio. Na istom zadatku: Solana, Ta~i i Tadi} BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 15
Karlita i Solana i wihove NATO bebe Ko prote`ira Martija Ahtisarija, ko stoji iza wega? Ko mu je dao ovu dana{wu, mo}nu poziciju? Ko? Naravno, Sjediwene Dr`ave... koje se protive da re{ewe kosovskog problema mora biti zasnovano samo na me unarodnom pravu. To podrazumeva neophodnost odluke Saveta bezbednosti, a i to da se takva odluka mo`e doneti iskqu~ivo onda kada se dve strane dogovore me u sobom. Sve vode}e evropske dr`ave, a naro~ito Francuska i Velika Britanija, pa i Nema~ka, u su{tini se u stavu ne razlikuju od Va{ingtona. Izuzetak su samo nekoliko malih zemaqa i donekle [panijae, koje apeluju da se re{ewe mora verifikovati u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija. Kako se moglo i o~ekivati, ma{ina za pritiske je proradila... Meta je ko bi drugi nego: Srbija! Neposredno pred prve direktne pregovore, u Ujediwenim nacijama, o budu}em statusu Kosova i Metohije izme u delegacije Dr- `avnog tima Srbije i delegacije kosovskih Albanaca, najve}a svetska agencija, Rojters, dobila je, u Wujorku, izjavu ameri~kog dr`avnog sekretara Kondolize Rajs. [efica Stejt departmenta je, govore}i o budu}em statusu Kosova i Metohije, i pregovorima koji, su{tinski, tek treba da krenu, rekla: Kosovo }e biti nezavisno. Mi smo tome privr- `eni. Rajsova je kao jedini argument stava Sjediwenih Dr`ava istakla: To je jedino re{ewe koje }e potencijalno stabilizovati Balkan, a ne destabilizovati ga. I, naravno dodala je Rajsova Evropa bi trebalo da se pridru`i administraciji u Va{ingtonu u podr{ci davawa dr`avnosti Kosovu. Ukqu~ili su se vode}i listovi na Zapadu, radio i TV stanice, kako bi ISTAKLE neminovnost davawa nezavisnosti Kosovu. Po~ev od uticajnog Wujork tajms-a pa nadaqe... Wujork tajms danas pi{e da }e Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i ve}ina u Evropskoj uniji priznati Kosovo ako ova balkanska provincija proglasi nezavisnost od Srbije po~etkom decembra, po isteku pregovora, saop{tili su zvani~nici SAD i Evropske unije. Navodi iste argumente kao i Kondoliza Rajs, naravno sve u ciqu stabilizacije Balkana... Ameri~ki ambasador pri UN Zalmaj Halilzad je i sam potvrdio da je bilo nekih izmena, ali da je su{tina ove rezolucije da }e Kosovo u}i u novu fazu na putu ka nezavisnosti, objavqeno je na sajtu UN. Ameri~ko-evropski predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji koji je podnet Savetu bezbednosti, a koji odra`ava plan Martija Ahtisarija i omogu}ava nadgledanu nezavisnost Kosova, uz obrazlo`ewe da je od su{tinske va`nosti kako za stabilnost regiona tako i za evroatlantske integracije Srbije i Kosova, nije postigao nikakav efekat jer ga je Rusija, kako se i o~ekivalo, odlu~no odbacila. Ruski ambasador Vitalij ^urkin nagovestio je da bi Rusija u slu- ~aju da SAD budu insistirale na glasawu, mogla da iskoristi pravo veta, jer se u nacrtu rezolucije eksplicitno navodi da je zbog istorije Kosovo specijalan slu~aj i da Savet bezbednosti ne}e mo}i da ga tretira kao presedan. U su{tini, ostala je generalna namera zapadnih zemaqa da prilikom glasawa u Savetu bezbednosti Rusija, ukoliko se ne saglasi sa Ahtisarijevim planom, na kojem je zasnovan predlog rezolucije, ostane usamqena. Ambasador Velike Britanije u OUN Kerin Pirs izjavila je da }e u slu~aju primene veta Moskva iskomplikovati svoj odnos prema Evropskoj uniji i naru{iti ugled Saveta bezbednosti. 16 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
U slu~aju davawa nezavisnosti Kosovu, na toj teritoriji mogla bi da nastane nova radikalna islamska dr`ava, upozorio je biv{i ruski premijer Jevgenij Primakov. Ta dr`ava bi uzdrmala Evropu. A mi? ^uli smo i Borisa Tadi}a koji ka`e da Srbija ne- }e nikad prihvatiti nezavisnost Kosova, ali u popu{tawu se stiglo dotle da su Albancima ve} prepustili celih 95 odsto vlasti... NATO dr`ava U odnosima sa na{om vladom, kako nala`e diplomatska profesija, i novi ameri~ki ambasador u Srbiji, Kameron Manter, rukovodi}e se interesima svoje zemqe, a ho}e li imati uspeha zavisi od vi~nosti u postizawu tog ciqa. Manter je 16. avgusta izrazio zadovoqstvo sada{wim postavqewem i odlu~nost da radi na ja~awu odnosa SAD i Srbije. Na{ zadatak je da radimo tako da Srbija postane prosperitetna, bezbedna, demokratska zemqa u potpunosti integrisana u evroatlantske institucije. Posve}eni smo ciqu da pomognemo Srbiji da postane deo celovite, slobodne i mirne Evrope, rekao je, kako je navedeno u saop{tewu, ambasador Manter. A {ta govori Yory Bu{? Po~etkom juna, u hotelu Kempinski u Hajligendamu, gde se odr`avao samit G-8, sastali su se o~i u o~i predsednici Rusije i SAD Vladimira Putin i Yory Bu{. Glavna tema planovi Sjediwenih Dr`ava da razmeste elemente svog sistema protivraketne odbrane u Poqskoj i ^e{koj, ~emu se Rusija o{tro protivi. Nije bilo pomaka ni po pitawu Kosova. U stavovima Rusije i SAD oko Kosova nema jedinstva, saop{teno je i nakon kasnijeg susreta Bu{ Putin na privatnom imawu Bu{ovih u dr`avi Mejn. Cirkulisale su razne ideje, da bi se sve zavr{ilo dogovorom da je Kosovo tema za Kondolizu Rajs i Sergeja Lavrova. Kako ve} znamo, Rajsova je ostala tvrda sve do danas. Zakucala je stvar izjavom datom 21. decembra: SAD }e priznati nezavisnost Kosova. Me utim, Tadi} se pravi da to ne ~uje pa i daqe govori o evro-atlantskim integracijama. Samo sa jednim ~ovekom Srbija ima siguran i stabilan put: Boris Tadi}! Tadi}ev susret sa ^ekuom Amerikanci otimaju Kosovo za sebe; Albanci prihvataju okupaciju. Ve}ina evropskih dr`ava nema snage da se suprotstavi ameri~kim stremqewima. Na putu nasiqa nema zastoja, a Albanci uveravaju Evropu i svet da su najodaniji saveznici Amerike. Albanci su bili i najverniji saveznici Josifa Visarionovi~a Staqina. Kad je bilo potrebno, bili su jedini saveznici Mao Ce Tunga u Evropi. U drugom svetskom ratu bili su uz Musolinija i Hitlera, fa{isti~ku Italiju i nacisti~ku Nema~ku. U tursko doba Albanci su Turcima bili uz skute... Bili su im verne sluge. Albanija je uverena da je od svih zemaqa u Evropi najodanija Americi, a verovano i na celom svetu, izjavio je gradona~elnik Tirane Edi Rama. Nigde nema takvog respekta i dobrodo{lice predsedniku Sjediwenih Dr`ava. Ni u Mi~igenu ne mo`e biti boqe do~ekan. Hiqade mladih Albanaca dobilo je imena Bila ili Hilari Klinton u znak zahvalnosti Klintonovoj administraciji {to se stavila na albansku stranu tokom rata na Kosovu. U jednom ameri~kom listu pojavio se duhoviti komentar: Sva{ta smo ~uli, samo ne da ima nekoga u svetu ko bi po`eleo da svom detetu da ime Bil ili Hilari. Nakon Bu- {ove ju~era{we posete Tirani, u mno{tvu eufori~nih informacija na{la se i ova: da se o~ekuje da }e mnogo novoro- enih beba dobiti ime Yory. Odu{evqewe {to im je u poseti Yory Bu{ Albanci su krunisali anketama da bi za tu zemqu bilo najboqe da postane 52. ameri~ka dr`ava. A albanski Parlament pro- {log meseca jednoglasno je usvojio odluku kojom se ameri~kim trupama dozvoqava svaka vrsta operacija, ukqu~uju}i upotrebu sile radi obezbe ewa predsednika SAD. U proameri~koj euforiji izdvojio se naslov sa prve strane jednog lista: Molimo vas, okupirajte nas! Konzervativni nema~ki list Frankfurter Algemeine Zeitung, analiziraju}i korene omiqenosti Amerikanaca, ukazuje: Pod vo stvom Bu{ovog prethodnika Bila Klintona srpska dr`ava je u leto 1999. godine, napadima NATO-a, proterana sa Kosova i od tada je ta pokrajina na putu ka nezavisnosti. List je ocenio da Albanci sa zahvalno{}u priznaju da je Va{ington pre osam godina u~inio odlu~uju}e priprema za nastanak nove dr`ave i da sada nastupa kao vode}i zagovornik kona~ne nezavisnosti Kosova. Nagla{avaju}i da su hiqade qudi sa Kosova do{le u Tiranu zbog ameri~kog predsednika, list pi{e da je Bu{ tamo rekao ono {to su oni hteli da ~uju, iako nije `eleo da se obave`e na ultimatum Savetu bezbednosti UN, ili da odredi dan za dr`avno priznawe Kosova. A pre godinu dana predsednik Srbije Boris Tadi} i kosovski premijer Agim ^eku sreli su se jedne subote slu~ajno u VIP salonu na aerodromu Petrovac u Skopqu. Avioni kojima su putovali Tadi} i ^eku bili su prinu eni da zbog guste magle u Beogradu i Pri{tini slete na skopski aerodrom. Na aerodromu je bio i {ef UNMIK-a Joahim Riker. Razgovor Tadi} - ^eku trajao je pet minuta, nakon ~ega je Tadi} krenuo automobilom za Beograd, a ^eku za Pri{tinu. Predsednik Srbije vra}ao se iz posete Briselu, gde je potpisao Okvirni sporazum o pristupawu Srbije NATO programu Partnerstvo za mir. Agim ^eku se vra}ao iz Budimpe{te. Znaju}i jednog i drugog, a posebno tzv. me unarodnu zajednicu, niko ne veruju da je to bio neplaniran susret. Osvedo~enog ratnog zlo~inca ^ekua Tadi} je nazvao vojnikom. Kasnije su se wih dvojica videli jo{ nekoliko puta na pregovorima pod patronatom Martija Ahtisarija, i uz prisustvo teroriste a danas i premijera Kosova Ha{ima Ta~ija. Tadi}evi prijateqi, sa kojima se qubi, tap{e i grli su i drugi osvedo~eni srpski prijateqi Havijer Solana, Karla del Ponte, Oli Ren, Jap de Hop Shefer, Nikola Sarkozi, Bernar Ku{ner, Toni Bler, Stjepan Mesi} i Milo \ukanovi}. Takvih, na`alost, ima jo{ mnogo. Pitawe je, dakle, mo`e li to Srbija da podnese? Ako su bira~i jednom pogre{ili, ne}e, vaqda, ponovo? Niko ne mo`e biti talac ne~ije politike i u nedogled ostavqati nere{ena pitawa, stavqaju}i na kocku stabilnost ~itavog regiona, re~e Havijer Solana, Tadi}ev prijateq... Onaj koji je kao generalni sekretar NATO-a 1999. godine naredio bombardovawe. Jesenas su nam natovci osve- `ili traumu: dostavili su lokacije gde su sve po Srbiji bacali kasetne bombe sa osiroma{enim uranijumom. Hvala im. Hvala i Tadi}u koji je pomogao da do toga do e. Hvala. A o sudbini Srba na Kosmetu ne treba previ{e da se sekiramo. NATO i Tadi}, i [utanovac i Pono{ obe}avaju da su u stawu da ih za{tite od svake opasnosti. Sli~no obe- }awe NATO i onda{wa srpska vlada dado{e i pred 17. mart 2004. Zar ne? Nata{a Kandi}, kad je boravila u Va{ingtonu, rekla je: Boris Tadi} je zaslu`io da mu date podr{ku! R. V. S. BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 17
Boris Ta~i} Susretima i rukovawem sa teroristi~kim vo ama koji su ubijali srpske civile na Kosovu i Metohiji, Boris Tadi} je ponizio ceo srpski narod. Boris Tadi} je time pokazao da je pravi primer udvorice koji li~no poni`ewe smatra vrlinom, a kada je na vlasti dr`avni~kom mudro{}u B oris Tadi} se u nekoliko navrata zaista nedopustivo narugao srpskim `rtvama i dostojanstvu Srbije kao dr`ave. Pored izviwewa upu}enih gotovo svima koji su u proteklih pola veka ubijali Srbe i nastojali da ih na svaki na~in obesprave, vrhunac su wegovi, {to oficijelni {to slu~ajni, susreti sa zlo~ina~kim {iptarskim dvojcem, ina~e najve}im krvnicima srpskog naroda u posledwih pedesetak godina Agimom ^ekuom i Ha{imom Ta~ijem. Obojica su bili teroristi~ki komandanti, i po brutalnosti ubijawa civilnog stanovni{tva mogu se porediti sa ~e- ~enskim teroristom Basajevim i muslimanskim komandantom Naserom Ori}em. Ali, za Borisa Tadi}a, Ha{im Ta~i i Agim ^eku su legitimni predstavnici albanskog naroda, a Tadi} svoj predsedni~ki legitimitet, koji su mu posledwi put dali gra ani Srbije, srozava na nivo direktnih susreta sa glavose~ama i krvnicima srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Evo kako su agencije prenele neformalni direktni susret Borisa Tadi}a i Ha{ima Ta~ija u Atini 31. januara 2006. godine Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je danas u Atini da su se on i predsednik Demokratske partije Kosova (DPK) Ha{im Ta~i sino} slo`ili da {to pre po~nu direktni pregovori Beograda i Pri{tine o budu}nosti Kosova. Tadi} je dopisnicima beogradskih medija rekao da je sa Ta~ijem imao kratak susret tokom prijema koji je predsednik Gr~ke Karolos Papuqas sino} priredio za u~esnike zasedawa Saveta Socijalisti~ke internacionale (SI). Ta~i je zasedawu koje se danas zavr{ava prisustvovao kao gost, a Tadi} kao predsednik Demokratske stranke koja je konsultativna ~lanica SI. Tadi} je izjavio da kratak susret (sa Ta~ijem) nije bio nikakav sastanak, nego vidqiv susret pred vi{e od 200 gostiju na prijemu. Na`alost, nije bilo sastanka, ve} je razmeweno nekoliko re~enica u prisustvu nekoliko desetina qudi u jednom krugu, rekao je Tadi}. Govore}i o sadr`ini razgovora, Tadi} je rekao da je va- `na novost i dobra okolnost sa kojom se u razgovoru sa Ta- ~ijem... slo`io, to {to je Ta~i u izlagawu (tokom zasedawa SI) rekao da je potrebno {to pre po~eti direktne razgovore (Beograda i Pri{tine o budu}nosti Kosova) i da moramo {to pre ne{to da uradimo za... `ivot svih mawina, a pre svega Srba na Kosovu i Metohiji. Ukazuju}i da u nekim srpskim selima na Kosovu nema struje i vode, Tadi} je rekao da su to stvari koje bih ja `eleo da re{avam nezavisno od toka pregovora, jer `ivot ide iz dana u dan... i to mora da se re{ava iz dana u dan. Ja bih voleo kada bih imao nekoga kome bih se mogao obratiti u kosovskim institucijama, ko bi mogao da re{i taj problem, rekao je predsednik Srbije. Kako je rekao, Ta~iju je preneo da mu je veoma `ao {to albanska strana nije prihvatila da on do e na sahranu predsednika Kosova Ibrahima Rugove, po{to smatram da mi moramo da poka`emo po{tovawe prema onima koji druga~ije misle od nas, da time poka`emo i snagu na{e politike i evropski karakter na{e politike. Tadi} je jo{ naveo da nije bilo posrednika za susret sa Ta~ijem. Niti ima potrebe za posrednicima, evo ja svoja vrata dr`im otvorena za sve legitimne albanske predstavnike od sada pa nadaqe i nemam potrebe ni za kakvim posrednicima u tim razgovorima i pregovorima, dodao je on. (Beta) U tom smislu je i slede}a Tadi}eva izjava: Predsednik Srbije je tako e rekao da nikada nije be- `ao od susreta sa albanskim politi~arima. Kad god sam bio u prilici, u Atini, u Sofiji, ja sam vi ao legitimne predstavnike albanskog naroda, to se doga alo proteklih meseci, dodao je on. (9. juli 2006. godine, Beta) Naravno, ovo je izazvalo buru negodovawa javnosti u Srbiji, koja, i pored vi{egodi{wih poku{aja da joj se u potpunosti amputira nacionalno dostojanstvo i ponos, ipak ne mo`e da pre e preko rukovawa sopstvenog predsednika dr`ave sa teroristi~kim {iptarskim vo om koji je osvedo~eni ubica srpskih civila na Kosovu i Metohiji, i wihovog kurtoaznog }askawa na koktelu. Zato ga je ~ak i Oqa Be}kovi} sa B 92 prore{etala pitawima o tom susretu, u emisiji Utisak nedeqe od 19. februara 2006. godine: Oqa Be}kovi}: Je li prvi pru`io ruku? Boris Tadi}: Ma, on je pri{ao meni dok smo imali jedan koktel na kom je bilo 200 qudi i 200 novinara kod predsednika Gr~ke Papuqasa. I onda je Ta~i pri{ao s predsednikom Socijalisti~ke partije Albanije i otvorio dijalog i rekao {ta mo`e da uradi. Za mene je to va`na poruka, ja sam rekao na to Mo`ete mnogo da uradite... Oqa Be}kovi}: Pri{ao na koktelu i pitao {ta mo`e da uradi? Boris Tadi}: Tako je vrlo sam voqan da pomognem da ne{to uradim. Pazite, iza takve re~enice stoji interes, postoji interes da Ta~i legitimizuje pregovara~ku poziciju... Oqa Be}kovi}: Na kom jeziku pri~ate vas dvojica? Boris Tadi}: Ja govorim engleski s Ta~ijem, Ha{im Ta- ~i govori engleski jezik sa mnom, ja sam ga pitao Da li govorite srpski jezik, ka`e Razumem, ne govorim. Eto, bilo mi je zanimqivo i to, onda smo se svi malo nasmejali onako u balkanskom dru{tvu. Ali u svakom slu~aju, on obja{wava da dugo nije govorio srpski jezik i da je zato zaboravio. On ka`e Spreman sam da pomognem, ja ka`em Ja to po{tujem. Ja naravno znam da }e u Srbiji postojati mnogo qudi koji }e re}i Aha, razgovarao je s Ta~ijem, bi}e nekih koji }e da ka`u Izdajnik. Jedan medij je napravio montiranu fotografiju u kojoj smo Ta~i i ja, rukujemo se i smejemo se, a u stvari je bio jedan biv{i dr`avnik koji je do{ao u moju kancelariju i sve se de{ava u Predsedni{tvu Srbije i stvar je montirana. Ipak, gra ani na Kosovu i Metohiji 18 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
ka`u Otkud ta srda~nost. Nema srda~nosti, mi radimo svoj posao, on brani interese svog naroda, ja branim interese svog naroda i to je jedna borba. Oqa Be}kovi}: Ali, da se ne bavimo sad tim koji pi{u te naslove Boris Ta~i} i ta vrsta estetike, ali kad se vama, recimo, obrate porodice ubijenih i nestalih, pa vam oni ka`u Gospodine Tadi}u, kako mo`ete da pru`ate ruku toj krvavoj ruci, {ta je onda va{ odgovor wima? Boris Tadi}: Ba{ zbog toga da bih mogao preko nekog ko ima uticaj u albanskom dru{tvu i albanskim institucijama, privremenim, ili kosovskim privremenim institucijama, da obezbedim da se makar jedan taj koji je nestao, da se defini{e wegova sudbina i da se ta neizvesnost u kojoj porodice tih qudi `ive razveje. Ja, dakle, nisam tu da biram svoje sagovornike sa albanske strane, Albanci su ti koji odre uju ko }e biti moj sagovornik. Ako bih ja birao ~itavog `ivota svoje sagovornike, onda bih ja izabrao svoje prijateqe, a ja kao predsednik Srbije moram da prihvatim sagovornike koje mi {aqe druga strana, i to gra ani Srbije moraju da znaju. Ne mo`e... mo`da ni Ha{im Ta~i mene ne bi izabrao za sagovornika, ali mene su gra ani Srbije izabrali na izborima da ih predstavqam u me- unarodnim institucijama i on to mora da uradi To je borba u kojoj mi imamo legitimitet, on ima legitimitet, svako se bori za svoju stvar. Nama je te`e nego wima, hajde da budemo otvoreni, zato {to jedan ve}i deo sveta smatra da im se ipak mora iza}i u susret, ali mi }emo da se borimo do posledweg trenutka. Samo ne}emo da se borimo oru`jem. Postavqa se pitawe otkuda pravo Borisu Tadi}u da tako nedvosmisleno priznaje voqu albanske ve}ine na Kosovu i Metohiji da ih predstavqaju nesumwivi zlo~inci i ubice, a istovremeno nepopustqivo izjavquje da se Mladi} mora na}i u Hagu. O~igledno su za Tadi}a ubice srpskih civila legitimni predstavnici i heroji sopstvenog naroda, u ovom slu~aju albanskog, a srpski generali, kao na primer Ratko Mladi}, koji su branili srpsku neja~ u Republici Srpskoj i na Kosovu i Metohiji su zlikovci koje on jedva ~eka da ekspeduje u Hag i re{i se problema saradwe sa Ha{kim tribunalom koji mu, verovatno po wegovim procenama, umawuje politi~ki rejting i popularnost u narodu. Jedini komentar koji je Tadi} uop{te dao nakon izbora Agima ^ekua za premijera Kosova je ocena da je neumesno da lica koja su osumwi~ena za ratne zlo~ine preuzimaju politi~ke funkcije, i to ne samo na Kosovu, nego u bilo kojoj biv{oj jugoslovenskoj republici. To je signal za odre ene politi~ke ciqeve i vrednosti, koji, strepim, nisu dobri za pregovara~ki proces. Me utim, ~iwenica je da kosovska skup{tina odre uje premijera i pregovara~ku delegaciju, a ne Beograd. Ja priznajem prava Albanaca i pregovara}u o statusu, i ~initi sve da se na Kosovu mogu odr`ati Srbi, poru- ~io je Tadi}. On je dodao da }e insistirati na tome da novi kosovski premijer re{ava probleme svih etni~kih grupa. Na pitawe da li mo`e da zamisli da se jednog dana na e za istim pregovara~kim stolom sa ^ekuom, rekao je da ne mo`e izabrati koga }e Albanci poslati na pregovore. Drugi odlu- ~uju o osobama sa kojima ja kao politi~ar moram da re{avam probleme. (11. mart 2006. godine, Beta) Slu~ajni partneri Boris Tadi} i Agim ^eku Jedan od najodvratnijih Tadi}evih poteza svakako je bio navodno slu~ajni susret sa Agimom ^ekuom decembra 2006. godine u VIP salonu skopskog aerodroma, kada se Tadi} vra}ao iz instruktivne posete Briselu, gde je usput potpisao i Okvirni sporazum o pristupawu Srbije NATO programu Partnerstvo za mir, a privremeni premijer Kosova Agim ^eku se vra}ao iz posete Budimpe{ti. Ba{ simboli~no Boris Tadi} je, potpisav{i BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 19
sporazum o pristupawu jednom NATO programu, odmah pojurio da se susretne sa predstavnikom onih separatisti~kih i teroristi~kih {iptarskih snaga kojima je ba{ NA- TO najbli`i partner i pomaga~ u projektu otimawa Kosova i Metohije od Srbije i stvarawa nove teroristi~ke dr- `ave na tlu Evrope. Jer, ne treba zaboraviti da je prvi put kompletna struktura Alijanse bila u savezu sa jednom teroristi~kom organizacijom i zajedno sa wom ratovala po istom operativnom planu i u ime istih ciqeva. Pregovori u Rambujeu su vo eni izme u predstavnika jugoslovenske dr`ave i zajedni~kog tima predstavnika NA- TO-a i {iptarske teroristi~ke organizacije; natovski oficiri su obu~avali {iptarske vojne teroristi~ke formacije; NATO im je pru`ao obave{tajnu, propagandnu i logisti~ku podr{ku; zajedno su dva puta neuspe{no poku{ali izvo ewe kopnene operacije sa prostora Albanije, i kao kruna savezni{tva objavqena je fotografija pri{tinskog susreta Solane, Klarka i Yeksona sa teroristi~kim vo ama Ta~ijem i ^ekuom. Dakle, Boris Tadi}, kao najvatreniji i najuporniji zagovornik Srbije u NATO-u, logi~no ima i korektne odnose sa NATO teroristi~kim partnerima. Politi~ki savetnik kosovskog premijera Arben ^erenzi, koji je prisustvovao susretu, rekao je agenciji Beta da su se Tadi} i ^eku slu~ajno sreli u VIP salonu aerodroma i da su razmenili nekoliko kurtoaznih re~i. Predsednik Srbije vra}ao se iz posete Briselu, gde je ju~e potpisao Okvirni sporazum o pristupawu Srbije NATO programu Partnerstvo za mir. Agim ^eku se vra}ao iz Budimpe- {te. ( Dnevnik, 16. decembar 2006. godine) Posebno je jadan poku{aj opravdawa ovog susreta od strane Borisa Tadi}a kojim on optu`uje la`ne patriote i du{ebri`nike u Srbiji da ne `ele da pregovaraju sa ^ekuom jer je optu`en za ratne zlo~ine. A u koliko navrata je Tadi} samo znao da se distancira od svih generala i visokih oficira nekada{we JNA jer ih je prqavi Ha{ki tribunal stavio na svoje falsifikovane optu`nice? Tada su mu, navodno po~iweni a nikada dokazani zlo~ini gra ana Srbije, stvarali moralnu zapreku da o wima uop{te misli kao o mogu}e nevinim qudima. Op{te je poznato kakva je uloga Agima ^ekua u stravi~nim zlo~inima po~iwenim u Meda~kom yepu. Ali, ni to nije dovoqno lo{e da Tadi} ne bi razgovarao i pregovarao sa wim, jer im je nalogodavac isti NATO. Uostalom, onda bi i Noama ^omskog, nesporno najve}eg svetskog intelektualca antiglobalisti~ke orijentacije, trebalo nazvati la`nim patriotom i du{ebri`nikom, jer je i on ^ekua jasno nazvao zlo~incem. [to se ti~e slu~ajnog susreta sa predsednikom Privremene vlade Kosova Agimom ^ekuom u Makedoniji, Tadi} je prokomentarisao da to nije wihov prvi susret i da ne razume la`ne patriote i du{ebri`nike koji ne `ele da pregovaraju sa wim zbog toga {to je optu`en za ratne zlo- ~ine. ( Politika, 17. decembar 2006. godine) Tadi} o~igledno ne shvata da mi du{ebri`nici koji ga pozivamo da ne pregovara sa ubicama srpskih civila, brinemo i za spas wegove du{e. Ali, Borisu Tadi}u ni sve ovo nije bilo dovoqno. Ne znaju}i kako da objasni ono {to je zaista te{ko objasniti, Tadi} je pribegao najglupqem mogu}em opravdawu. Naime, on navodno nije smeo da ispadne kukavica i da be`i od ^ekua po aerodromu, jer on kao Dor}olac mo`e svakome da iza e na crtu! [teta je {to tako hrabar kakav je, nije na crtu izlazio ^ekuu i Ta~iju onda kada su ovi masakrirali srpske civile po Kosovu i Metohiji. Ovako bedan komentar prili~i nekom vlasniku lokalnog dor}olskog kafi}a, a ne predsedniku dr`ave. A mo`da je Tadi} zaista proma- {io profesiju. U suprotnom bi znao da predsednik jedne dr`ave bira dru{tvo. Pa, {ta je trebalo, da be`im od ^ekua po aerodromu? Da ispadnem kukavica? Pa, {ta bi mislili gra ani, kakvog predsednika imaju! [ta bi mislili u Albaniji i Makedoniji? Ja sam Dor}olac, a tamo je mnogo puta moralo da se iza e na crtu. ( Pres, 20. decembar 2006. godine) Naravno, Srpska radikalna stranka ga je javno prozvala i kritikovala wegov sraman susret sa ^ekuom, {to uvek ima posebnu te`inu, jer najve}a stranka u Srbiji predstavqa i interese i stavove najve}eg dela gra ana Srbije. Ali, Tadi}a malo interesuje mi{qewe naroda, on po svoje mi- {qewe ide u Va{ington i Brisel. Zato i ka`e: Ti qudi iz SRS koji mi postavqaju pitawa, ne znam kako zami{qaju posao predsednika Srbije. Verovatno misle da predsednik Srbije na skopskom aerodromu, gde sleti zbog magle, treba da be`i od Agima ^ekua ako ovaj ho}e da se susretne sa wim. A ja mislim da bi bio veliki kukavi~luk za Srbiju i velika sramota da wen predsednik be`i od susreta sa nekim ~ovekom, ma ko da je on. ( Novosti, 20. decembar 2006. godine) Politi~ki istomi{qenici Tadi} i ^eku Posebno je interesantno bilo pogledati jednu emisiju na HTV-u koju vodi Aleksandar Stankovi} (isti onaj u ~ijoj se emisiji Tadi} javno izviwavao Hrvatima i usta{ama), a u kojoj je gost bio Agim ^eku. Naime, tada se moglo jasno razaznati u kojoj meri su stavovi koje je tom prilikom izrekao ^eku bliski stavovima koje promovi{e jo{ Boris Tadi}. Naime, i ^eku je govorio o dve Srbije Tadi}evoj demokratskoj i drugoj nazadnoj i agresivnoj ({to }e re}i, ponosnoj i patriotskoj). ^eku je sa sigurno{}u rekao da demokratske snage u Srbiji ne}e dozvoliti da se Rusija me{a u probleme na Balkanu, {to mu je verovatno Boris do{apnuo u kratkom slu~ajnom susretu na skopskom aerodromu. Daqe, ^eku je svestan, kao i demokratske snage u Srbiji da su upravo Srbi krivi za sve i da zbog toga moraju, hteli-ne hteli da budu ka`weni, a sve {to iznesu demokrate u javnosti, samo je u funkciji dnevno-politi~ke propagande, a nije wihov pravi stav. Zaista duboko boli kada Agim ^eku javno govori o svojim prijateqima koji su danas na ~elu Srbije. Na pitawe voditeqa te emisije da li voli Srbe, imaju}i u vidu da je protiv wih ratovao na svim frontovima (Bosna, Hrvatska, Kosovo), zlo~inac ^eku je doslovce rekao: Da, volim ih! Toliko ih volim da sam ih ubijao po svim boji{tima, a voditeq je smehom propratio ovu duhovitost okorelog koqa~a. ^eku je na kraju poru~io: Nema te cene koju nisam spreman platiti za nezavisnost Kosova. Zemqa je svetiwa i dati `ivot za svoju zemqu je ne{to {to se podrazumeva. Dakle, ^eku i Tadi} se politi~ki skoro u svemu sla`u, osim u ovom posledwem, jer je Boris Tadi} spreman da uradi sve samo za interese gospodara iz Va{ingtona i Brisela, a interesi Srbije i wenih gra ana malo ga zanimaju. 20 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
Borisovi rukoqubi upu}eni predsedniku SAD Dragi i Yory Dok le`im u bolni~koj sobi oporavqaju}i se od lake bolesti, molim se da Sjediwene Dr`ave nastave da budu predvodnik ovog rata za brisawe teroristi~ke po{asti sa lica zemqe. Tako- e vam izra`avam nadu da }e na{e dve zemqe iskovati jo{ bli`e veze tokom meseci i godina koji su pred nama, i da }emo nas dvojica lideri na{ih naroda stajati zajedno protiv sila koje te`e uni{tewu svih nas, isti~e Tadi} u pismu upu}enom predsedniku SAD Yoryu Bu{u Pi{e: mr Dejan Mirovi} U septembru 2004. godine beogradski dnevni list Kurir objavio je pismo koje je tada novoizabrani predsednik Srbije Tadi} uputio predsedniku SAD Yoryu Bu{u. ^italac tog pisma }e uvideti da je ono obilovalo (najbla`e re~eno) neprikladnim i nediplomatskim frazama, neprimerenim polo`aju predsednika jedne zemqe. Na primer, iz Beograda je poru~eno dragom Yoryu da: Sudbina ameri~kog iskustva oblikuje dana{wi svet i zato to mora da je veliki teret, ali wega ~ini lak{im Va{a odlu~nost. Tadi} ili nepoznati autori ovog pisma su oti{li jo{ daqe u svom nediplomatskom re~niku, pa su konstatovali... Gospodine predsedni~e, Va{e re~i i dela... okupile su mu{karce i `ene u Va{oj zemqi kao i u celom svetu... Tako e Vam izra`avam nadu... da }emo nas dvojica, lideri na{ih naroda, stajati zajedno protiv sila koje te`e uni- {tewu svih nas... Zari~em Vam se, gospodine predsedni~e, na ovu tu`nu godi{wicu... dok napredujemo u pregovorima koji se ti~u budu}eg statusa Kosova i Metohije... Narod Amerike ima sre}u da ste Vi na wegovom ~elu.... Skoro srceparaju}e! ^italac }e uvideti i da se pomiwe tada{we zdravstveno stawe Tadi}a, ko{arka{i u NBA i jo{ mnogo toga. Dakle, to je jedan od glavnih argumenata u na{oj borbi za Kosovo i Metohiju. Ali, kakve veze ima igrawe na{ih ko- {arka{a u NBA sa statusom Kosova i Metohije? To verovatno nije jasno ni autorima ovog tragikomi~nog pisma. Naravno, ovo pismo nema nikakav ozbiqan efekat (osim verovatno zabavqa~kog) u Va{ingtonu. SAD se konstantno i agresivno tokom celog Tadi}evog mandata zala`u za nezavisnost Kosova i Metohije. Na primer, po~etkom 2006. godine, prilikom poseta Beogradu Frenka Viznera i Yona Sojersa, bilo je jasno da su SAD i wen satelit Velika Britanija bile i ostale glavni pokroviteqi ideje o nezavisnom Kosovu i Metohiji. Donedavni ameri~ki ambasador u Beogradu Polt je neprestano davao izjave o potrebi da se prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Dragi Yory je posebno bio nadahnut prilikom posete Albaniji u drugoj polovini 2007. godine kada je sve~ano obe}ao nezavisnost Kosova i Metohije. Me utim, prilikom te posete jedan nezahvalnik je oteo sat sa ruke dragom Yoryu. Da li je to bila prilika za jo{ jedno pismo? Mo`da je trebalo da se kabinet predsednika oglasi tim povodom? Da li bi to poboq{alo na{u pregovara~ku poziciju kod dragog Yorya? Da li to pitawe treba da razmotri predsednik zajedno sa novoosnovanim politi~kim savetom pri ministarstvu inostranih poslova? Da li tom otima~inom sata treba da se pozabavi i da na adekvatan na~in u ime gra ana Srbije i dragog nam predsednika reaguje srpski kokus u Kongresu SAD? Naravno, kada ozbiqno razmatramo ovaj kontekst jasno je da bi san dragog Yorya ' o nezavisnom Kosovu i Metohiji bio odavno ostvaren, uprkos argumentima iz Tadi}evog pisma, da nije bilo principijelne podr{ke ruskog predsednika Srbiji, zasnovane na me unarodnom pravu i istorijskim vezama Srba i Rusa. Pismo upu}eno Bu{u u septembru 2004. godine jasno pokazuje i kakva neverovatna konfuzija i neznawe vlada u vrhovima Tadi}eve vlasti kada se radi o spoqnoj politici. Tadi} i dosovski re`im su, izgleda, ube eni da u SAD vlada nekakav potpuni sklad izme u odredaba ustava donetog jo{ pre 200 godina (dakle potpuno zastarelog) i monopolski privatizovane privrede i dru{tva 21. veka (sa kompanijama i bankama koje vrede i po nekoliko stotina milijardi dolara i koje su, ukupno gledano, finansijski ja~e od ameri~kog buyeta). Mislili su da je dovoqno da po{aqu jedno neozbiqno i udvori~ko pismo i tako re{e sve probleme. Slede}a analiza pokazuju koliko je bilo neprimereno, tragikomi~no i neozbiqno pismo upu}eno iz Beograda ameri~kom predsedniku u septembru 2004. godine, kao i uverewe da }e uz pomo} desetak neprikladnih re~enica promeniti globalni pravac ameri~ke politike. Ali, sve je mogu- }e kad je Tadi} u pitawu, pa i ovakvi neverovatni diplomatski poduhvati. Kakva je stvarna uloga predsednika u ameri~kom sistemu? Da li je famozno Tadi}evo pismo uop{te oti{lo na BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 21
Iskreno obra}awe predsednika Tadi}a predsedniku Bu{u Dragi predsedni~e Bu{, Pi{em vam na tre}u godi{wicu stra{nih doga aja koje svet nikada ne}e zaboraviti, u `eqi da izrazim duboku solidarnost Srbije sa ameri~kim narodom koji sna`no i odlu~no vodite ve} gotovo ~etiri godine. Sudbina ameri~kog iskustva odlikuje dana{wi svet. To mora da je veliki teret, ali wega ~ini lak{im va{a odlu~nost, kao i molitve svih koji streme ka onome {to je u svetu dobro i pravedno. Tog dana bio sam u Beogradu i sedeo sa prijateqem, biv{om zvezdom Majami Hita i Dalas Maveriksa, Sa{om Danilovi}em, kada nas je Vlade Divac, tada igra~ Sakramento Kingsa i najve}a ko{arka{ka legenda Srbije, pozvao da nam saop{ti vest o tragediji. Bilo je, po na{em vremenu, rano popodne, i Sa{a i ja smo potom oti{li u moju parohijsku crkvu da se pridru`imo vernicima i sa wima zapalimo sve}u za nevine heroje koji su nestali u aktu besmislenog terora. Ovaj ~in rata, pomislio sam, ne}e pro}i neka`weno. Pomislio sam da }e qudi koji su ovo u~inili i oni koji su ih podr`ali ubrzo ~uti vesti od Amerike i wenih prijateqa. I tako je i bilo, i tako }e i biti sve dok posao ne bude zavr{en. Gospodine predsedni~e, va{e re~i i dela, od tog u`asnog jutra pre tri godine, okupili su mu{karce i `ene u va{oj zemqi, kao i u celom svetu, oko pravednog ciqa: vo ewa rata protiv terora. Amerika se nije sama odlu~ila za ovaj rat, on je iznu en. Ili }emo poraziti sile tame ili }e one uspeti u ga{ewu plamena sve}e civilizacije. Kao {to nas je vrlo jasno podsetio teroristi~ki napad na decu u Beslanu u Rusiji, teroristi ne po{tuju granice, niti starosnu grupu ili versku pripadnost. Dok le`im u bolni~koj sobi oporavqaju}i se od lake bolesti, molim se da Sjediwene Dr`ave nastave da budu predvodnik ovog rata za brisawe teroristi~ke po{asti sa lica zemqe. Tako e vam izra`avam nadu da }e na{e dve zemqe iskovati jo{ bli`e veze tokom meseci i godina koji su pred nama, i da }emo nas dvojica lideri na{ih naroda stajati zajedno protiv sila koje te`e uni{tewu svih nas. Mi smo obojica qudi koji `ele da osna`e ruku pravde na ovome svetu. Zari~em vam se, gospodine predsedni~e, na ovu najtu`niju godi{wicu, da }u u~initi sve {to je u mojoj mo}i da oja~am snage slobode, tako da svi imaju vi{e mogu}nosti da tragaju za svojom sre}om u miru i bezbednosti. Srbija se suo~ava sa vi{e izazova koje `elimo da prevazi emo najbr`e {to mo`emo. Ovi izazovi ukqu- ~uju locirawe i privo ewe Ratka Mladi}a, koji je optu`en za ratne zlo~ine. Ovo moramo u~initi ne samo zato {to je to na{a me unarodna obaveza, ve} zato {to, ako `elimo da na{e dru{tvo krene napred, moramo preuzeti odgovornost za na{u pro{lost. Ako je Mladi} u Srbiji, uhvati}emo ga! Pa ipak, na{ najve}i izazov ostaje pitawe srpske ju`ne pokrajine, Kosova i Metohije, kojim, prema mandatu UN, od juna 1999. upravqa me unarodna zajednica. [irom ove pokrajine, gospodine predsedni~e, hri- {}anska sveta mesta su u smrtnoj opasnosti, kao i oni koji `ele da se mole u wima. Zaista, u martu ove godine, tokom samo tri stra{na dana i uprkos prisustvu vi{e hiqada pripadnika me unarodnih bezbednosnih snaga, ekstremni pripadnici kosovskih Albanaca spalili su 35 crkava i manastira i hiqade srpskih domova. Ovi ~inovi terora mogli su biti jo{ gori da nije bilo blistavog vo stva admirala Gregorija G. Yonsona, komandanta zdru`enih snaga NATO pakta u ju`noj Evropi, ~ije prijateqstvo veoma cenim i koji je li~no intervenisao u nastojawu da NATO kopnene snage energi~no deluju na zaustavqawu organizovanih teroristi~kih napada na Srbe i ostale nealbance. Verujem da niste neosetqivi na stradawa mog naroda i wegovih crkava na kosovu i Metohiji. Mi zajedno mo`emo preduzeti konkretne mere kako bismo im pomogli da obnove svoje `ivote i zajednice, kao {to su Amerikanci, a naro~ito `iteqi Wujorka, obnovili svoje `ivote i zajednice tokom tri godine otkad su zli qudi odlu~ili da napadnu va{u domovinu. I mi se mo`emo pobrinuti da orkestriranom nasiqu bude uskra}ena bilo kakva politi~ka nagrada. Zaista, dok napredujemo u razgovorima koji se ti~u budu}eg statusa Kosova i Metohije, verujem da }emo zajedno i konstruktivno raditi na trajnom i pravednom re{ewu ovog slo`enog izazova. Moja julska poseta Va{ingtonu, svega nekoliko dana nakon {to sam izabran za prvog srpskog nekomunisti~kog predsednika, u~vrstila me je u uverewu da nas vezuju spone zajedni~ke sudbine. Moji razgovori sa potpredsednikom ^ejnijem, dr`avnim sekretarom Pauelom, sekretarom odbrane Ramsfeldom, kao i brojnim senatorima i kongresmenima (kao {to su senatori Frist, Lugar, Braunbek, Liberman i Vojnovi}, i ~lanovi Predstavni~kog doma Hastert, Blant, Gos, Hajd, Barton, Tankredo i Emanuel) bili su iskreni, produktivni i korisni. Nadam se da }u se uskoro vratiti u Ameriku da jo{ jednom uka`em mom narodu da je blisko prijateqstvo sa Amerikom na{ nacionalni interes kao {to je to slu~aj i sa na{im eventualnim ~lanstvom u NATO-u i da se ono sla`e sa na{im vrednostima i snovima o boqem `ivotu za na{u decu. Narod Amerike ima sre}u da ste vi na wegovom ~elu, kao {to je i narod Srbije sre}an zbog va{e podr{ke i prijateqstva, kao i podr{ke i prijateqstva va{e zemqe. Boris Tadi}, predsednik 22 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
pravu adresu? Da li dragi Yory fakti~ki kreira ameri~ku spoqnu i unutra{wu politiku? Po ustavu iz 1797. godine on ima velika ovla{}ewa. Postavqa 15 dr`avnih sekretara (ministara), ima pravo veta na odluke Kongresa, postavqa sudije Vrhovnog suda. Ali wegov biv{i ministar finansija Pol O Nil opisuje kako je Yory Bu{ vodio sastanke svog kabineta: Bio je kao slepac u sobi punoj gluvih qudi. 1) Pol O Nil ka`e da je wegov prvi sastanak sa Bu{om bio monolog. Bu{ mu nije postavio nijedno pitawe, niti se zanimao za program rada Trezora SAD, samo je slu{ao. Bu{izmi op~inili Tadi}a Bu{ovo nepoznavawe spoqne politike je predmet podsmeha svetske javnosti. Mo`e li on, onda, da bude uzor predsedniku Srbije? Kada je Tadi} u pitawu, po svemu sude}i, mo`e? Na slede}im primerima ilustrova}emo kakvim znawem raspola`e Tadi}ev idol dragi Yory. Na konferenciji za {tampu u julu 2004. godine, Bu{ je izjavio da se Palestina grani~i sa Irakom. 2) Palestinskog premijera Mahmuda Abasa je nazvao Abu Abas vi{e puta tokom februara 2005. godine. 3) Poqskog predsednika je degradirao u polo`aj premijera. 4) Prilikom posete Slova~koj, surovi rat koji bukti u Iraku je uporedio sa pli{anom revolucijom, a slovena~kog premijera je zamenio sa slovena~kim ministrom inostranih poslova u izjavi medijima 1999. godine. Tako e, prema odredbama Ustava SAD, predsednik bi trebalo da ima mnogo ve}u mo} od ~lanova svog kabineta. On ih postavqa i odre uje im smernice za rad. Ali, u takozvanoj Bu{ovoj administraciji, nije tako u praksi. Va- `an zakon koji je trebalo da reguli{e rad obave{tajnih slu`bi imao je 2004. godine podr{ku predsednika SAD i Kongresa. Jedan ~lan Kongresa je obrazlo`io za{to zakon nije usvojen: Predsednik kao vrhovni komandant nije uspeo da ubedi sekretara za odbranu da prestane da se protivi zakonu... To se de{ava ve} mesecima. 5) Bu{ nije znao za doga aje u Ukrajini dok ih nije video na televiziji, iako je takozvana revolucija vo ena iz ^ejnijevog kabineta, navodi Obrad Kesi}. Pojedini zapadni mediji, kao britanski Independent, idu toliko daleko da dovode u pitawe Bu{ovu sposobnost za du`u pa`wu 6). Gejl [ihi, poznata novinarka, je ~ak napisala u Vanity Fair da Bu{ pati od nedijagnosticirane disleksije. Dana Milbank iz Va{ington posta je iznela mi{qewe da Bu{ mo`da ima bla`i oblik apraksije, Jakob Vajzberg, saradnik ~asopisa New York Times Magazine, je u ironi~nom stilu napisao da... mogu}nost da }e neko identifikovati predsednikovu patologiju ostaje otvorena.... Vajzberg je i autor poznate humoristi~ke zbirke Bu{izmi. Kada sagledamo ove ~iwenice, name}e se pitawe da li je dragi Yory uop{te pro~itao Tadi}evo pismo. Ako jeste, da li su eksperti iz Tadi}evog kabineta i sam predsednik sigurni da ih dragi Yory nije zamenio sa predstavnicima Slova~ke ili Slovenije? Naravno, ne}emo donositi ishitrene zakqu~ke o ulozi predsednika u savremenom ameri~kom sistemu. Izneli smo podatke koji govore, pre svega, o potrebi studioznog prou- ~avawa funkcionisawa politi~ko-ekonomskog sistema u Americi. Mi danas malo znamo kako se donose odluke u SAD. Kada bismo uspeli da makar malo razbistrimo oblak nejasno}e koji prati ovaj sistem, znali bismo kako da usmerimo svoju politiku. Male zemqe kao {to je na{a, uvek moraju ra~unati sa uplitawem Sjediwenih Dr`ava u wihovu unutra{wu i spoqnu politiku. zato prou~avawe ameri~kog sistema nema apstraktnu svrhu. To nije teorijsko pitawe, ve} prakti~an problem. Jedno je sigurno, ameri~ki sistem ima malo sli~nosti sa naivnim predstavama iz pisma predsednika Tadi}a dragom Yoryu. Na`alost, neprestani neuspesi (i blama`e) u spoqnoj i unutra{woj politici dosovske vlasti na ~elu sa Tadi}em, od kojih je verovatno najve}i i najzna~ajniji onaj u slu~aju Kosova i Metohije, kada je postalo jasno da su najve}i zagovornici wegove nezavisnosti upravo wihovi prijateqi iz SAD i EU, na ~elu sa dragim Yoryom, ta~nije sa onima koji stoje iza wega, nisu pokolebali prozapadne Tadi}eve dosovske vizionare. Tadi} i wegovi ideolo{ki saborci i daqe, bez ikakve samokritike, nadmeno optu`uju svoje politi~ke protivnike u Srbiji za sopstvene gre{ke i blama`e, istovremeno pi{u}i raznorazna pisma na adrese u SAD za koje misle da ne{to zna~e u toj zemqi. U aktuelnoj predsedni~koj kampawi izmi{qaju opasnost od nekakve nove izolacije, {ire defetizam u svim oblastima spoqne politike i pre}utkuju izjavu dragog Sarkozija od 14. decembra 2007. godine u kojoj se otvoreno ka`e da Srbija ne}e mo}i da u e u obe}ani evropski raj ako se ne odrekne Kosova i Metohije. Zato }e mo`da jednog dana hroni~ari ovog tragikomi~nog Tadi}evog re`ima koristiti Aristofanove stihove kada budu opisivali Tadi}a i wegove eksperte: Naduvenost, osionost nije ba{ na mestu sada, u ovom trenutku kada sva je zemqa na milosti morskih vala, da vas ne bi i budu}nost jednog dana nerazumnim proglasila. 7) Napomene: 1) Vidi Suskind R. The Price of Loyalty Simon Schuster, New York, 2004, BBC, 10. 1. 2004. i Rojters, 9. 1. 2004. 2) Politika, 26. 6. 2004. 3) Politika, 11. 2. 2005. 4) Politika, 11. 2. 2005. 5) VOA, 24. 11. 2004. Kesi} O.: NIN, 12. 5. 2005. 6) Independent, 21.2.2005., Vajzberg J, Bu{izmi, ETC, Beograd, 2003, str. 4 i 10 7) Aristofan, @abe, Matica srpska, Novi Sad, 1978, str. 172. BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 23
Tadi} Visoki predstavnik NATO-a Rasturio srpsku vojsku Boris Tadi} je predano i godinama radio na razbijawu sistema odbrane i vojske Srbije posao je zapo~eo jo{ sa mesta ministra odbrane, a nastavio da dokraj~uje vojsku kao predsednik dr- `ave i vrhovni komandant oru`anih snaga Srbije S ve pri~e koje gra ani Srbije ve} godinama od 5. oktobra naovamo slu{aju o reformi sistema odbrane, evroatlantskim integracijama, potrebi da pripadnici na{e vojske u~estvuju u raznim mirovnim operacijama, raznim strategijama, belim kwigama, doktrinama, projektima i ko zna ~emu jo{, bile su samo sredstvo za odvra}awe pa`we javnosti u Srbiji sa glavnog ciqa razbijawa Vojske Srbije kao glavnog preduslova za otimawe teritorije Kosova i Metohije iz sastava Srbije. Glavni protagonista svih ovih destruktivnih poteza unutar sistema odbrane i vojske je Boris Tadi}. Tadi} je predano i godinama radio na razbijawu sistema odbrane i vojske Srbije posao je zapo~eo jo{ sa mesta ministra odbrane, a nastavio da dokraj~uje vojsku kao predsednik dr`ave i vrhovni komandant oru`anih snaga Srbije. On je glavni stub aktuelnog re`ima koji je spreman da u~ini ono {to se nijedan re`im do sada, ~ak ni u uslovima klasi~ne vojne okupacije, nije usu ivao da u~ini, bar {to se ti~e odnosa prema nacionalnim institucijama. Ovo se posebno odnosi na Vojsku, koja po du`ini trajawa, nau~nom potencijalu, ugledu koji u`iva u srpskom narodu predstavqa svakako jednu od najzna~ajnijih srpskih nacionalnih institucija. NATO vojnik Boris Tadi} Cela pri~a oko reformi sistema odbrane i vojske nije ni{ta drugo ve} eufemisti~ki izraz za podani~ko i bezuslovno promovisawe NATO bezbednosnog koncepta i imputirawe gra anima Srbije u svest neophodnosti, kojoj nema alternative, ~lanstva Srbije u NATO-u. Za taj, obzirom na blisko istorijsko iskustvo gra ana Srbije sa bezbedno- {}u koju proizvodu NATO vojna alijansa, veoma te`ak posao, Tadi}evi mentori sa Zapada poslali su mu savetnike za razbijawe vojske, odredili su ~itave timove visokih i ni- `ih oficira, prevashodno iz Velike Britanije koja je je u ime Severnoatlantskog saveta (NATO) zadu`ena za reforme u odbrambenom sistemu tada{we SCG. Vojsku su nam rasturali i savetnici iz Izraela, [panije, Litvanije itd. To najboqe ilustruje Tadi}eva izjava data sa funkcije ministra odbrane 2003. godine: Imam lagodan problem, jer veliki broj zemaqa nudi nam savjetodavnu ulogu. [panija, SAD, Slova~ka, Norve- {ka, Izrael... Sklon sam formirawu internacionalnog borda savjetnika, koji }e imati korektivnu ulogu u procesu na{ih reformi. Treba biti krajwe otvoren i re}i da postoji samo jedna respektabilna vojna alijansa, to je NATO i mi kao dr`ava imamo vrhunski bezbjednosni interes da budemo u partnerskom odnosu prema NATO dr`avama. ( Publika, 30. april? 02. maj 2003. godine). Glas javnosti od 6. maja prenosi ovaj stav Tadi}a 2003. godine Govore}i o kadrovskim re{ewima u Ministarstvu odbrane, Tadi} je rekao da }e biti oformqen me unarodni bord savetnika i da je wegova `eqa da pomo} obezbedimo usmeravawem savetnika u pojedine oblasti u Ministarstvu : Za Borisa Tadi}a, dakle, ne postoji alternativa vojnom partnerstvu Srbije sa onima koji su pre 8 godina kasetnim bombama ubijali na{u decu, koji su uni{tavali srpske civile, privredne objekte, koji su zatrovali Srbiju toliko da niko ne sme ni da objavi te zastra{uju}e podatke koji bi sigurno izazvali paniku i jedinstven otpor prema samom pomenu imena ovog, pre svega, ameri~kog vojnog saveza. Naravno, u svim dosada{wim reformskim zahvatima unutar sistema odbrane i vojske koje je najdoslednije sprovodio Boris Tadi} li~no, uz pomo} stranog borda savetnika, a kasnije i nedozrelog general~i}a Zdravka Pono{a ~iji je jedini kvalitet srodstvo sa Borisom Tadi}em i bezuslovno sprovo ewe londonskih instrukcija, ne smemo zanemariti 24 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
ni element osvete NATO-a prema srpskom narodu i wegovoj vojsci koja je puna tri meseca pru`ala herojski otpor i razbila predstavu o nadqudskim sposobnostima NATO vojnika i svemo}i wihovih visoko sofisticiranih borbenih sistema. Govore}i o potrebi stru~ne pomo}i iz inostranstva, Tadi} je ocenio da je najboqe da se formira me unarodni tim savetnika. U svakom slu~aju, na svim bitnim pozicijama gde nam treba stru~na pomo} iz inostranstva mi }emo kroz jedan ovakav program i u saradwi sa NATO-om obezbediti ekspertsku pomo}, istakao je on. Odgovaraju}i na pitawe koji su strate{ki pravci reforme Vojske SCG, Tadi} ka`e da na{a osnovna odluka jeste da postanemo deo kolektivnog sistema bezbednosti, {to podrazumeva deo jednog {ireg politi~kog povezivawa koje u sebi ima i ~lanstvo u EU i ~lanstvo u programu Partnerstvo za mir ili neke daqe evroatlantske integracije. ( Blic, 24. avgust 2003. godine) Naravno, ovakav ciq je zahtevao da se prethodno o~isti General{tab i najvi{a komandna tela u Vojsci od svih onih generala i visokih oficira koji bi se suprotstavili potpunom uni{tavawu vojnih struktura, kako u tehni~kom, kadrovskom tako i u moralnom smislu. Evo {ta o tome pi- {e Publika : Od 17. marta kada je izabran Savjet ministara, a Boris Tadi} postavqen na mjesto ministra odbrane, Vrhovni savjet odbrane donio je odluku o smjeni Ace Tomi}a, na~elnika vojne uprave bezbjednosti, a na seminaru SCG nove nade, novi izazovi Tadi} je predstavio Program reforme Vojske i odbrambeno-bezbjednosnog sistema. Po~etkom aprila najavqena je detaqna istraga povodom slu~aja Ratka Mladi}a, anga`ovan je {panski savjetnik kako bi se jo{ prije ulaska u Partnerstvo za mir VSCG pripremila za NATO. Jedanaestog aprila ministar ukida javnosti malo poznatu Komisiju Vojske za saradwu sa Ha{kim tribunalom, a ~etiri dana kasnije Vrhovni savjet odbrane smijenio je predsjednika te komisije general-potpukovnika Zlatoja Terzi}a, jedino aktivno vojno lice u pomenutom tijelu koje je ~inilo 28 penzionisanih generala... Dan kasnije odr`an je sastanak sa kolegijumom General- {taba, na kome je Tadi} rekao da Vojska mora da bude dio vojnih i bezbjednosnih integracija. ( Publika, 30. april, 1 i 2. maj 2003. godine) Tadi} je ~ak u jednom navratu omalova`io pripadnike Vojske Srbije, posebno visoke oficire koji navodno ne sara uju, {to }e re}i ne pot~iwavaju se u dovoqnoj meri NA- TO narednicima koji su bombardovali Srbiju: Veoma sam nezadovoqan na~inom na koji unutra{wa vojna organizacija razume na{u poziciju u svetu, na~inom na koji se vode menayment u Vojsci SCG, izvesnim utiskom da tu vlada ose}aj samodovoqnosti. Najboqa ilustracija za to jesu re~i koje sam ~uo od jednog oficira: Ne}emo dozvoliti da nas engleski narednici u~e kako se vojska vodi. To je stav koji pokazuje nedozvoqenu gordost ka`e Tadi}. ( Novosti, 29. jul 2003. godine) Za Tadi}a su o~igledno zna~ajniji i vredniji NATO narednici nego srpski oficiri. Sintetizovana poruka Borisa Tadi}a o smetwi koju generali i visoki oficiri sa iskustvom iz ratnih sukoba tokom devedesetih godina, ali i herojske odbrane zemqe od NATO agresije, stvaraju procesima reformskog uni{tavawa sistema odbrane i vojske glasi: Radujem se trenutku kada }e neki sada{wi majori, potpukovnici i pukovnici postati generali. To zna~i da }e neki sada{wi generali i}i u penziju. (intervju u Nedeqnom telegrafu, 11. jun 2003. godine) BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 25
Tadi} izvoznik srpskih vojnika Posebnu analizu zaslu`uje propagandna kampawa usmerena na slawe srpskih vojnika u rat koju Boris Tadi} ve} godinama vodi kroz pri~u o mirovnim misijama u koje }e se Vojska Srbije ukqu~iti kao dokaz partnerstva sa NATO ubicama. Otkad se proglasio vrhovnim komandantom srpskih oru`anih snaga, Boris Tadi} se bezrezervno zala`e da Srbija postane izvoznik bezbednosti. U tom izvoznom procesu, proizvo a~ je vojska, posrednici }e biti asocijacije Partnerstvo za mir i NATO, a uvoznici su dr`ave i narodi kao Avganistan, Liban, Irak, kojima je potrebno darovati demokratiju, `eleli to oni ili ne. To je i bio jedan od prioriteta tzv. reforme vojske, {to potvr uje i Boris Tadi}, i ~ak nagla{ava da je ba{ on zagovornik takvog projekta: @elimo vojsku evropskog standarda, reformisanu i modernizovanu, materijalno situiranu, koja je spremna da odgovori na sve izazove i pretwe i da postane deo me unarodnih mirovnih misija, ocenio je Tadi}. ( Novosti, 5. jul 2003. godine) Ministar Tadi} je na pitawe o u~e{}u na{ih snaga u mirovnim misijama u svetu odgovorio: Jo{ nismo doneli odluku o slawu na{ih snaga i jo{ ne znam gde bi bile locirane. Pomiwao se naj~e{}e Avganistan. Sve opcije su u igri za SCG. Ja li~no se zala`em za slawe na{ih snaga. ( Novosti, 16. novembar 2003. godine). Dakle, iza famozne pri~e o proizvodwi bezbednosti krije se propagandna akcija za slawe srpskih vojnika u ratom zahva}ena podru~ja, iako zaista nije jasno kako Boris Tadi} poziva Srbiju i wene vojnike da se suo~avaju sa bezbednosnim pretwama {irom sveta, a istovremeno se sna- `no protivi ozbiqnijem suo~avawu Srbije sa direktnim bezbednosnim pretwama na sopstvenoj teritoriji. Jasno je da se radi o iskqu~ivo ameri~kim interesima, jer su SAD prinu ene da tra`e nove najamnike, ili sve`e topovsko meso, koje ne}e uop{te ili nimalo pla}ati (gra ani Srbije }e najve}im delom snositi te tro{kove). Zato Boris Tadi} i insistira na boqem poznavawu engleskog i nema~kog jezika od strane oficira Vojske Srbije: To je Ministarstvo odbrane u kome 80 odsto oficira mora da govori engleski. To je Ministarstvo odbrane budu}nosti. (intervju, Nedeqni telegraf, 11. jun 2003. godine) Tadi} je prekju~era{wi susret u Berlinu sa nema~kim kolegom Peterom [trukeom ocenio kao veoma uspe{an, jer je sa nema~ke strane pru`ena puna podr{ka na{em pristupawu programu NATO-a Partnerstvo za mir. Tako e su dogovoreni i konkretni oblici saradwe, kao {to je {kolovawe visokih oficira na jednoj od najboqih {kola u svetu, na Genatovoj {koli u Hamburgu. Planirano je i formirawe zajedni~ke sanitetske ekipe za u~e{}e u mirovnim misijama, a na Vojnoj akademiji u Beogradu bi}e otvorena laboratorija za u~ewe nema~kog jezika, zavr{io je ministar Tadi}. ( Borba, 22. maj 2003. godine) Ali, Borisa Tadi}a opasnost gubitka qudskih `ivota gra ana Srbije ne brine, jer za wega ~lanstvo u evroatlantskim bezbednosnim strukturama nema alternativu. Podanik do kraja, nema {ta. Dovoqno je pro~itati slede}i odlomak iz lista Danas, od 17. oktobra 2003. godine: Na pitawe novinara Danas da li je politi~ko-simboli~ki zna~aj slawa na{ih trupa u Avganistan vredan negativnih posledica koje bi ta mirovna operacija mogla da izazove (mogu}i gubitak qudstva), ministar Tadi} je odgovorio da u principu ne odgovara na hipoteti~ka pitawa, ali da bez na{eg u~e{}a u mirovnim operacijama nema boqitka za gra ane na{e zemqe. U razgovoru za Danas britanski general Yejms Bakster, savetnik za rekonstrukciju vojnih snaga makedonske vlade, u~esnik mnogobrojnih mirovnih operacija {irom sveta, prokomentarisao je mogu}- nost slawa na{ih snaga u Avganistan. Bakster misli da je u vojnom smislu to dobra ideja, boravak na{ih trupa u Avganistanu bio bi odli~na priprema za budu}e ~lanstvo vojske SCG u NATO-u. Jedino o ~emu treba voditi ra~una je da to ne dovede u opasnost samu bezbednost u zemqi, na jugu Srbije. Pri~e da }e u Avganistan da ide oko hiqadu na{ih vojnika i `andarma izgleda da nisu ta~ne jer se ovde od ministra Tadi}a ~ulo da je re~ o nekoliko stotina. Postavqa se pitawe ko }e da plati slawe i boravak na- {ih vojnika u Avganistanu. U principu, tro{kovi mirovnih operacija snosi zemqa koja vojnike {aqe. I kad se ima u vidu kontinuitet destrukcije sistema odbrane i vojske koji sprovodi Boris Tadi}, jasna je wegova uloga u ostvarewu interesa savremenih centara mo}i, SAD pre svih, da Kosovo i Metohija postanu wena vojna i sirovinska baza za kontrolu strategijskog pravca nastupawa prema srcu Evroazije i energetskom snopu. U tom planu, Srbiji je pripala uloga malene demilitarizovane dr`ave. I taj plan se, uz najaktivnijeg eksponenta zapadnih interesa Borisa Tadi}a jo{ od vremena kada je bio ministar odbrane, u dobroj meri ostvario. Tadi}, koji je i savezni ministar odbrane, najavio je daqu demilitarizaciju dru{tva. (Novosti, 19. april 2003. godine) Sada je posledwi trenutak da ga u tome zaustavimo. R. V. S. 26 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
Boris Tadi} parafirao kapitulaciju dr`ave SOFA-vojna ~izma SAD nad Srbijom Sporazum SOFA predstavqa legalizaciju boravka ameri~ke vojke u bilo kom trenutku na na- {oj teritoriji, u bilo kom delu Srbije, i to sa maksimalnim naoru`awem uz potpuno nepo{tovawe na{ih zakona Pi{e: Ivan Nini} T rodnevna poseta SAD, odnosno Va{ingtonu, koju je Boris Tadi} realizovao u septembru 2006. godine, bila je tragi~na kako po suverenitet tako i po teritorijalni integritet Srbije. Osim toga, tragi~na je i koli- ~ina gluposti koju je Solanin kaplar tada izgovorio u svojoj besedi upu}enoj va{ingtonskim zvani~nicima. Moja filozofija je veoma jasna. Novo mesto Srbije u svetu usredsre eno je na to da bude sto`er kolektivne i bezbednosne arhitekture NATO-a na Balkanu rekao je Boris Tadi} u svome govoru. Puno sam radio na tome da na{a vlada odobri slawe jednog kontigenta vojske za operaciju NA- TO saveza ISAF u Avganistanu. Tako e smo najavili i da smo spremni da damo svoj doprinos mirovnim snagama u Libanu ponosno je istakao Tadi}. Ovo je, zapravo, prava i iskrena politika koju promovi{e Demokratska stranka i koju na predstoje}im predsedni~kim izborima reprezentuje Boris Tadi}. Upravo za propagirawe ovakve li~ne i dr- `avne politike Tadi} tra`i podr{ku, odnosno legitimitet od bira~a i gra ana Srbije. SOFA razara suverenitet Srbije Otkako je Tadi} sa ameri~kom dr`avnom sekretarkom Kondolizom Rajs parafirao famozni sporazum SOFA, javnost u Srbiji nikada nije imala pristup istom. Zbog toga su se srpski mediji povr{no bavili ovim pitawem i pored ~iwenice da je taj sporazum od izuzetne va`nosti za na{u zemqu. Me utim, svi novinski napisi su izra`avali sumwu da se radi o sporazumu koji ugro`ava suverenitet na{e dr- `ave, ali nisu bili u prilici da to potkrepe ~iwenicama. Na{a redakcija je u decembarskom broju Velike Srbije tu tvrdwu prva potkrepila ~iwenicama kada smo objavili odredbe crnogorskog sporazuma SOFA, za koji se smatra da je gotovo identi~an tekstu srpskog sporazuma. Vojni analiti~ar Milovan Drecun je tada, na na{e pitawe {ta sporazum SOFA prakti~no zna~i za Srbiju, odgovorio da taj sporazum, zapravo, predstavqa legalizaciju boravka ameri~ke vojske u bilo kom trenutku na na{oj teritoriji, u bilo kom delu Srbije, i to sa maksimalnim naoru`awem uz potpuno nepo{tovawe na{ih zakona. Ne vidim kakva korist mo`e da bude od toga, sem da pretrpimo ogromnu {tetu. To je sporazum koji stvara sve uslove za ameri~ko vojno stacionirawe u Srbiji. To je pravni osnov za bilo koju ameri~ku bazu u Srbiji rekao je Milovan Drecun. Ono {to je svakako bila i na{a sumwa, a sa kojom se saglasio i Drecun, jeste to da je sporazum SOFA u tajnosti pripremqen i potpisan, {to samo ukazuje da se ne{to nepovoqno za Srbiju krilo od javnosti. O~igledno je da je Solanin kaplar Boris Tadi} sve resurse na{e dr`ave stavio na raspolagawe agresorima i to samo jednim potpisom, a zauzvrat je od Kondolize Rajs dobio nakiseli osmeh i obe- }awe da }e Kosovo i Metohija biti nezavisno. Osim toga, on je kao predsednik Srbije dao pun legitimitet za ameri~ko vojno stacionirawe na teritoriji na{e zemqe. Cena i posledice sporazuma SOFA Obzirom da se sporazum SOFA smatra tipskim dokumentom, ako napravimo pore ewe sa sadr`ajem crnogorske BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 27
verzije sporazuma koji posedujemo, onda je zaista katastrofalno sve to {to Srbiju o~ekuje zahvaquju}i Borisu Tadi}u. Ameri~ko osobqe (civilno i vojno), moglo bi u svakom trenutku privremeno da boravi na teritoriji Republike Srbije, zajedno sa opremom i sredstvima oru`anih snaga SAD. Tada bi Srbija bila u obavezi da agresorima i okupatorima omogu}i pristup i kori{}ewe svih objekata koje oni po`ele, a to su, izme u ostalog, objekti za prevoz, skladi{tewe i obuku. Naravno, pristup i kori{}ewe ovih objekata bili bi omogu}eni bez naknade, jer to proizilazi kao osnovna obaveza iz sporazuma. Okupatori bi bili oslobo eni od pla}awa poreza i drugih sli~nih da`bina koje se primewuju u na{oj zemqi. Tako e, oni mogu da uvoze, izvoze i koriste u Republici Srbiji predmete za li~nu upotrebu, opremu, sredstva, materijal, tehnologiju, obuku i usluge. Naravno, na{a zemqa je sporazumom obavezana da takav uvoz, izvoz i kori{}ewe izuzme od postupka inspekcije, dozvola, drugih ograni~ewa, pla}awa carina, poreza koji se kod nas primewuju. Plovila i vazduhoplovi kojim bi upravqali agresori iz SAD tako e bi bili oslobo eni od pla}awa aerodromskih i lu~kih taksi, taksi za parkirawe, naknada za lu~ku pilota`u i usluge lu~kih remorkera, ali i drugih lu~kih i sli~nih taksi, naravno za period kada borave u Srbiji. Isti bi u Srbiji bili oslobo eni i pla}awa taksi za navigaciju, prelet i kori{}ewe terminala. U tom slu~aju na{a zemqa bi bila obavezna da iz postupka bilo kakve inspekcije i kontrole izuzme vazduhoplove, vozila i plovila SAD. Tako e, okupatoru }e se omogu}iti da po potrebi koristi radiofrekvencijski spektar. Srbija je u obavezi da to pravo besplatno ustupi. Sporazum SOFA sadr`i i odredbu koja se odnosi na naknadu materijalne {tete ili qudskih gubitaka. Ta odredba u ovom tipskom dokumentu glasi: Osim zahteva za naknadu {tete po ugovoru, strane }e se odre}i prava da tra`e jedna od druge bilo kakvu naknadu za {tetu gubitka ili uni{tewa imovine, povredu ili smrt osobqa bilo koje strane do kojih je do{lo tokom izvr{ewa wihovih zvani~nih du`nosti po ugovoru SOFA. Daqe se navodi da }e zahteve tre- }ih strana za naknadu {tete ili gubitka uzrokovanih od strane osobqa SAD re{avati SAD u skladu sa zakonima i propisima SAD. Zahvaquju}i Borisu Tadi}u i Srbija je tako e prihvatila ove odredbe, koje mogu da nanesu nemerqive qudske `rtve i materijalnu {tetu na{oj zemqi, i to bez ikakve nadoknade. Sve prethodno je ujedno i su{tina sporazuma SOFA koji je Boris Tadi} u ime Srbije parafirao sa Kondolizom Rajs. Na{a redakcija }e u narednom broju informisati javnost o svim detaqima ovog sporazuma. Naravno, pretpostavka je da }e do tada Ministarstvo odbrane Republike Srbije izvr{iti re{ewe poverenika za informacije, kojim je na{em novinaru omogu}eno pravo na pristup kopiji sporazuma. Time bi se napokon okon~ao jednogodi{wi (upravni) postupak potrage za sporazumom SOFA, a javnost bi bila, ekskluzivno i u potpunosti, informisana o detaqima kapitulacije koju je parafirao Boris Tadi}. 28 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
Demokrata Tadi} Ha{ki inkvizitor u Srbiji Saradwa sa Ha{kim tribunalom je za Borisa Tadi}a prioritet svih prioriteta. Na{a budu}nost zavisi od izve{taja koji }e tu`iteqka Karla del Ponte i sudija Teodor Meron podneti Savetu bezbednosti. Zbog toga saradwa ne sme da bude pod znakom pitawa. ( Blic, 17. oktobar 2004. godine). Nesaradwa sa Ha{kim tribunalom za Tadi}a predstavqa propast i kraj srpske dr`ave. Mora se u punom kapacitetu sara ivati sa Ha{kim tribunalom. Sve ostalo zna~i propast zemqe. Zato {to su to standardi koje je propisala me unarodna zajednica. Ko o tome odlu~uje? Ta me unarodna zajednica i mi ne mo`emo suditi o na{oj saradwi sa Tribunalom. ( Danas, 18. oktobar 2004. godine) Pi{e: Marina Toman Mi moramo da izmenimo na{e nacionalno i dr`avno pona{awe i da na vreme ~inimo ono {to moramo da u~inimo, da ne bi neko pla}ao umesto nas kasnije, izjavio je Boris Tadi}, govore}i o Hagu u Utisku nedeqe, 10. oktobra 2004. godine. Ovaj Tadi}ev stav sintetizuje wegov odnos i politiku pretwi i ucena usmerenih prema srpskom narodu zarad podani~kog odnosa prema Ha{kom tribunalu, nelegalnoj tvorevini Saveta bezbednosti. Naime, Me unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju je privremeni i nelegalni sud koji je stvoren suprotno najvi{em pravnom aktu, Poveqi Ujediwenih nacija. Ha{ki tribunal je osnovan rezolucijom Saveta bezbednosti koji je na taj na~in protivpravno uzurpirao zakonodavna ovla{}ewa koja pripadaju Generalnoj skup{tini OUN i dr`avama ~lanicama. Zagovornik politike ~iji su temeqi udareni 2000. godine dolaskom DOS-a i \in i}a na vlast, Tadi} je zarad kolaboracije sa Tribunalom u Hagu spreman da pribegne najcrwim kritikama srpskog naroda, koji nikako da shvati {ta je za wega dobro a {ta nije. Pri tome Tadi}u ne predstavqa ni najmawi problem da prizna da vlast u Srbiji ne odlu~uje ni o ~emu. Ha{ki tribunal podnosi izve{taj Savetu bezbednosti, ne podnosimo mi izve{taj i moramo da budemo svesni te ~iwenice. Tu ocenu daje Ha{ki tribunal a ne mi, i mi smo u situaciji... ne mogu ja da dam sebi ocenu, nego onaj ko je zadu`en da mi da ocenu, ne meni, nego ovoj zemqi, a od te ocene zavisi status ove zemqe u me unarodnim institucijama i sudbina ovog naroda, jer mi mo`emo da mislimo da se spoqna politika vodi tako {to se resursi ili kapaciteti za tu politiku uzimaju sa nebesa. Ne. Vodi se iz ove zemqe (Utisak nedeqe, 10. oktobar 2004. godine). ^iwenica da predsednik Republike {titi interese gra ana BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 29
Srbije i predstavqa Srbiju u svetu Tadi}u ne zna~i ni{ta. Ali zato zna da ceni pohvale koje sti`u sa Zapada. Tadi} je, kako je istakao Oli Ren, bio deo vlasti Zorana \in- i}a koja je uhapsila Slobodana Milo{evi}a. On je i u pro{losti pokazao, a potom i sada, potpunu posve}enost re{avawu ovog problema. Verujem da }e budu}a srpska vlada re{avawu ovog problema pristupiti na najozbiqniji na~in, kazao je komesar ( Blic, 14. oktobar 2006. godine). Usamqenom jaha~u apokalipse ovakve pohvale su uvek predstavqale dragoceni podstrek i stimulans jer borba protiv interesa sopstvenog naroda mo`e biti prili~no iscrpquju}a. Svojom retorikom Tadi} se savr{eno uklapa u sveop{tu sliku rada i delovawa Ha{kog tribunala koji svojim ucenama i pretwama gra ane Srbije dr`i kao taoce. Hag Srbima preti kolektivnom krivicom i brojnim istorijskim falsifikatima. Umesto da se dr`ava oslobodi pomenutih stega, a Tadi} kao predsednik dr`ave za{titi nacionalne i dr`avne interese, de{ava se suprotno. Za Tadi}a stav naroda nije merodavan. On je taj koji procewuje {ta je za ovu dr`avu dobro a {ta ne. ^ak i ako je to u potpunoj koliziji sa javnim mwewem. Ali Tadi} uvek ima re{ewe: Zato i postoje vlade, da u ime gra ana vode politiku. I postoje trenuci kada politi~ari moraju da donesu odluku koja nije uvek podr`ana od ve}ine, ali }e biti posle odre enog vremena podr`ana. Tada politi~ari preuzimaju odgovornost i oni svoj mandat stavqaju na proveru. (Utisak nedeqe, 10. oktobar 2004. godine). Umesto svetlije budu}nosti i boqeg standarda, Tadi} je doneo ucene, poni`ewe i strah. Tako za list Danas 18. oktobra 2004. godine, izazivaju}i ose}aj ugro`enosti, izjavquje: Mora se u punom kapacitetu sara ivati sa Ha{kim tribunalom. Sve ostalo zna~i propast zemqe. Zato {to su to standardi koje je propisala me unarodna zajednica. Ko o tome odlu~uje? Ta me unarodna zajednica i mi ne mo`emo suditi o na{oj saradwi sa Tribunalom. Izmi{qaju}i posledice, Tadi} gra ane upozorava na negativne konsekvence nesaradwe sa Ha{kim tribunalom, prori~u}i im tamnu budu}nost. Ali bitno je i da svaki gra anin ove zemqe zna i konsekvence nesaradwe sa Tribunalom u Hagu. Mi, naravno, mo`emo da odlu~imo da ne sara- ujemo sa tom institucijom, ali moramo biti svesni i da }e posledice nesaradwe biti katastrofalne za nas, ne samo danas, ve} i za budu}nost. A te posledice zna~e tehnolo- {ku, privrednu, bezbednosnu izolaciju Srbije, koja ne mora biti otvorena, {to ne zna~i da ne}e postojati. Nesaradwa sa Ha{kim tribunalom zna~ajno }e nam ote`ati poziciju u aktivnom odlu~ivawu o kona~nom statusu Kosova i Metohije i o sudbini na{ih gra ana koji `ive u Pokrajini ( Ve~erwe novosti, 20. avgust 2004) Name}u}i pri~u o izolacija Srbije, demokrata Tadi} la`ira ~iwenice i nastavqa da preti gra anima Srbije. Tadi} je ukazao na katastrofalne posledice nesaradwe sa Ha{kim tribunalom. Po wegovim re~ima, to je izolacija, koja ne mora uop{te biti zvani~no objavqena, ali mo`e biti primewivana. To je tehnolo{ko zaostajawe, to su bezbednosni problemi sa kojima }emo se suo~avati jer na{a vojska ne}e biti reformisana, jer ne mo`e biti reformisana samo imaju}i u vidu na{e unutra{we privredne potencijale, to je potom pitawe daqih me unarodnih integracija ( Politika, 24. avgust 2004) Me{etarewem ~iwenicama, sakrivaju}i istinu u odbrani Ha{kog tribunala, znaju}i koliko je narod osetqiv po pitawu ostanka Kosova i Metohije u Srbiji, Tadi} ide toliko daleko da u Utisku nedeqe 10. oktobra 2004. izjavquje da ukoliko ne sara ujemo sa Tribunalom, nemamo ni kapacitete da se borimo za ju`nu srpsku pokrajinu. Na{e gra- ane ne smemo obmawivati da je mogu}e ne sara ivati sa Hagom i dobiti pozitivnu ocenu Saveta bezbednosti, a ta ocena je za nas su{tinski va`na, ne samo kad su u pitawu ulagawa u ovu zemqu, ne samo kada je u pitawu na{a te`wa da budemo u Partnerstvu za mir ili da budemo ~lanica Evropske unije, nego kada je u pitawu Kosovo i Metohija. Ako mi ne sara ujemo sa Ha{kim tribunalom, nemamo ni kapacitete da se borimo za Kosovo i Metohiju. I to gra ani moraju da znaju. Zbog ~ega? Zato {to niko ne}e da nas podr`i u tome od onih zemaqa koje }e imati odlu~uju}u re~ u Savetu bezbednosti. Koje su to zemqe? Velike sile. Zbog ~ega? Pa, te zemqe su se obavezale da }e sara ivati sa Srbijom i Srbijom i Crnom Gorom, ukoliko sara ujemo sa Ha{kim tribunalom. Na{i gra ani ne znaju da je u Kongresu Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava izglasan zakon po kom nije mogu}a pomo} na{oj zemqi ukoliko ne sara ujemo sa Ha{kim tribunalom, ukoliko Ratko Mladi} ne bude isporu~en Ha{kom tribunalu. U pomenutoj emisiji Tadi} opstanak dr`avnih interesa dovodi u vezu sa ispuwavawem zahteva Ha{kog tribunala. Ne}e nestati Srbija, ali }e na{i nacionalni interesi, dr`avni interesi, dramati~no biti ugro`eni. Mi }emo biti zapostavqena zemqa. Bi}emo izvan tehnolo- {kog razvoja. Mi }emo se razvijati u usporenom ritmu. Sve zemqe oko nas }e se razvijati i na{i najmla i i najdarovitiji qudi hte}e da idu u razvijenije zemqe. I polako }emo... narod koji je me u najstarijima u svetu, mi smo najstariji narod u Evropi... ostati bez ikakve biolo{ke perspektive za budu}nost. Ja ne}u da budem deo te politike. Ja sam obavezan zakonom da vodim ra~una o interesima zemqe i nacije. Kao i Vlada. Naravno da nekada izru~ewe Ha{kom tribunalu i hap{ewe mo`e da ugrozi nacionalne interese, toga smo potpuno svesni. Ali, mi smo u ovakvoj situaciji jer je to posledica na{e politike. Tadi} tako e obmawuje javnost pre}utkuju}i podatak da velika sila Rusija, ~lan Saveta bezbednosti, itekako ima svoj politi~ki stav o Hagu i to negativan. Me utim, za Tadi}a stav Rusije po pitawu Haga nije merodavan. Predsedniku Srbije, uprkos ~iwenice da veoma veliki procenat gra ana `ivi ispod dowe granice siroma{tva, saradwa sa Hagom predstavqa prioritet. Veoma dobro znamo da je uslov dovr{etka saradwe sa Ha{kim tribuna- 30 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
lom i izru~ewe Ratka Mladi}a. To je moj prvi prioritet budu}e demokratske vlade, jer bez re{ewa tog problema nema evropske budu}nosti Srbije, ( Ve~erwe Novosti, 14 oktobar 2006). Da podsetimo Tadi}a da zvani~ni, dodu{e frizirani podaci, govore da je u Srbiji u 2006. godini bilo 8,8 odsto siroma{nog stanovni{tva, ~ija je potro{wa bila na liniji ispod 6,221,00 dinara mese~no po potro{a~koj jedinici. [ta na sve ovo, ipak, ka`e taj koji zastupa interese gra- ana: Na pitawe da li }e predizbornu kampawu zasnivati na izru~ewu Ratka Mladi}a, Tadi} je odgovorio: Da, na svaki na~in ( Blic, 17. oktobar 2006. godine) Me utim, to i nije tako bitno kada su u pitawu demokratske vlasti. Zadaci koji se name}u sa Zapada su prioritet. Oni se moraju ispuniti po svaku cenu. Sa puno ostra- {}enosti Tadi} o tome govori u emisiji Ka`iprst 9. maja 2005. godine. Zato {to ta rezolucija u procesu, u na~inu na koji se dolazi do EU, nije potpuno jasna. Izme u ostalog, dajem vam samo primer saradwe sa Ha{kim tribunalom. Saradwa s Ha{kim tribunalom mora da bude apsolutno nedvosmislena, potpuna, i nema uop{te mogu}nosti da se prave kompromisi na tu temu. U istoj emisiji, nastavqaju}i da obrazla`e za{to je pogubno ne sara ivati sa Hagom, Tadi} otkriva da se o sudbini Srbije odlu~uje izvan wenih granica. Uop{te se ne pitamo mi, pita se Ha{ki tribunal. Ha{ki tribunal daje pozitivnu ocenu saradwe. I u tom smislu, mora se priznati da je vlada u~inila veliki posao za ovu zemqu. Ali, to nije kraj, mora se nastaviti. Zna~i, nije dovoqno polo`iti nekoliko ispita. Potrebno je polo`iti sve ispite i diplomski ispit, i to je ta~ka. Pri tome on svoju dr`avu predstavqa kao maloletnog aka koji se nalazi u {kolskoj klupi i mora mnogo toga da nau~i da bi polo`io sve ispite Zapada. Saradwa sa Ha{kim tribunalom je uslov svih uslova za predsednika Tadi}a. Na{a budu}nost zavisi od izve{taja koji }e tu`iteqka Karla del Ponte i sudija Teodor Meron podneti Savetu bezbednosti. Zbog toga saradwa ne sme da bude pod znakom pitawa. ( Blic 17. oktobar 2004. godine). Nesaradwa sa Ha{kim tribunalom za Tadi}a predstavqa propast i kraj srpske dr`ave. Mora se u punom kapacitetu sara ivati sa Ha{kim tribunalom. Sve ostalo zna- ~i propast zemqe. Zato {to su to standardi koje je propisala me unarodna zajednica. Ko o tome odlu~uje? Ta me unarodna zajednica i mi ne mo`emo suditi o na{oj saradwi sa Tribunalom ( Danas, 18. oktobar 2004. godine). Na odnosu prema Hagu Tadi} gradi svoj politi~ki imiy, po wemu, uspe{nog politi~ara. Na pitawe kakve garancije Srbija mo`e da ponudi Evropskoj uniji, on je odgovorio da garantuje praksom, jer je, u vreme kada je Demokratska stranka (DS) imala odlu~uju}u ulogu u Vladi, izru~en Slobodan Milo{evi} (Beta, 16. oktobar 2006.) Svoj odnos prema ~asti i moralu Tadi} iskazuje u emisiji Ka`iprst, 23. maja 2003. godine, kada, odgovaraju}i na pitawe novinara da li o~ekuje da }e se Veselin [qivan~anin predati, odgovara: Ja se nadam da ho}e. Odbor za za{titu Veselina [qivan~anina je jedna institucija ~iji rad ja uva`avam i voleo bih kada bi mene neko, ne dao Bog, u nekoj sli~noj situaciji branio. Kada je mene, dodu{e, jurila policija da me uhapsi izme u 1. i 5. oktobra zbog one neverovatne optu`be da sam kr{io ili, vaqda, ugrozio odbrambene mogu}nosti tada{we Jugoslavije, jer sam odr`ao govor pred radnicima u Kolubari, nije bilo nijedne vladine organizacije, niti udru`ewa gra ana koji bi me za{titili. Ali po{to znam kako se ose}aju qudi kojima je namewen zatvor, uva`avam rad svake nevladine organizacije ili gra- anske inicijative koja {titi nekoga ko jeste u takvoj situaciji. Ali taj odbor, s druge strane, mislim da malo remeti stawe svesti gospodinu [qivan~aninu i to izjavama da se srpski oficiri nikada ne predaju, itd.. Tadi} snishodqivo, bez imalo argumenata, upore uje Hag i svoje skrivawe od pet dana. Za wega je, o~igledno, pitawe odbrane ~asti i ugleda Srbije ista stvar kao i odbrana li~nih interesa. Tadi} u svojoj politi~koj misiji ide i korak daqe. Bez obzira {to poku{ava da se gra anima predstavi kao politi~ar za koga su svi gra ani jednaki, odavno je poznat po svom stavu i pri~i o dve Srbije. Kada su u pitawu gra ani Srbije i wihovi interesi, Tadi} se rukovodi principom da je svako ko ne misli kao on nepodoban. Tezu o tome ko je po Tadi}u podoban a ko ne najboqe ilustruje wegov komentar Zakona o pomo}i porodicama ha{kih optu`enika, izre~en u intervjuu za list Blic 5. aprila 2004. godine. Tadi} ka`e: Doneti su zakoni koji dovode u pitawe kredibilitet na{e zemqe u svetu i sa kojima se ni na{i gra ani ne sla`u. Zakon o finansirawu Slobodana Milo{evi}a i wegove siroma{ne porodice, zatim ideja o ukidawu specijalnih sudova pred kojima se sudi za ubistvo Zorana \in i}a su vrhunski skandal. Boris Tadi} ne krije da se zala`e za nehumani progon porodica ha{kih optu`enika. Svoj stav poku- {ava da opravda i ubla`i nametawem pri~e kako su, eto, Amerikanci ba{ odlu~ili da pomognu Srbiji po pitawu Kosova i Metohije, ali da su, zarad dr`avne pomo}i porodicama ha{kih optu`enika, od toga odustali. U to vreme, me utim, Vlada je na{la za shodno da predlo`i zakon o pomo}i porodicama ha{kih optu`enika, ukqu~uju}i i porodicu Slobodana Milo{evi}a. Kad je Vojnovi}, koji je prvi put pridobio na na{u stranu najuticajnije ameri~ke senatore: Bajdena, Libermana, Braunbeka i kongresmena Volfa, ~uo tu vest, hteo je da odustane od predlagawa rezolucije koja {titi na{e nacionalne interese. (NIN, 3. jun 2004. godine). Amerika je, ina~e, jedan od najvatrenijih zagovornika nezavisnosti Kosova i Metohije. Tadi} je za Hagom uvek posezao kad bi se Srbija na{la u krizi. Hag mu je opravdawe za to {to se u Srbiji te{ko `ivi, {to nisu pristigle pare u srpsku privredu, saradwa sa Hagom je za Borisa Tadi}a uslov promene vrednosnog sistema u Srbiji. To zna~i da on `eli Srbiju koja se bez pogovora odri~e svoje istorije i svojih heroja, a slavi podani{tvo i izdajni{tvo. BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 31
Montenegrinstvo Borisa Tadi}a Dr`avotvorna i nacionalna neprincipijelnost Borisa Tadi}a na primeru Crne Gore pokazuje svu wegovu ravnodu{nost prema vitalnim srpskim nacionalnim interesima Pi{e: Danilo Tvrdi{i} Evroatlantisti U ovoj kratkoj analizi poku{a}emo da kroz nekoliko intervjua koje je Boris Tadi} dao u periodu kada se lomila sudbina Crne Gore i dr`avne zajednice, jasno uka`emo na wegovu neverovatnu nedoslednost i gotovo neshvatqivu nezainteresovanost za vitalne srpske nacionalne i dr`avne interese. Ovo je posebno zna~ajno, jer se kroz takav model pona{awa u vezi sa Crnom Gorom mo`e lako predvideti i wegovo budu}e pona{awe po drugim va`nim nacionalnim i dr`avnim pitawima. Sa druge strane, ukaza}emo na wegovu potpunu doslednost i `ivotnu opredeqenost za politi~ke i ekonomske ciqeve centara mo}i van Srbije. Re~ je, na`alost, o ~oveku koji je i svoja li~na i partijska stremqewa potpuno uklopio u interese briselskih i va{ingtonskih centara mo}i, dok je interese naroda i dr- `ave koju reprezentuje stavio na margine svojih dr`avni~kih interesovawa. Dakle, ukaza}emo na konkretnim primerima kako izgleda dr`avotvorna i nacionalna (ne)principijelnost ~oveka koji je trenutno predsednik Srbije i koji pretenduje da ponovo bude izabran na tu funkciju. Tadi} je, rekav{i da je Srbija 'jedan od stubova demokratije u jugoisto~noj Evropi', ukazao da, izme u ostalog, 'po{tuje pravo Crne Gore da sprovede referendum' i pozdravqa anga`ovawe EU u vezi s tom idejom. 'Crnogorska vlada i opozicija moraju u}i u dijalog i posti}i {irok konsenzus oko pravila za referendumski proces', rekao je predsednik Srbije i dodao da podr`ava stav EU, koji je izneo Havijer Solana da se ne mo`e prihvatiti unilateralni ishod. ( Tanjug 8. decembar 2005. ) Koliko samo ironije u jednoj od mnogobrojnih izjava aktuelnog (nadamo se ne zadugo) predsednika Srbije, Borisa Tadi}a, i to u vremenu kada se vodila odsudna bitka za ostanak Crne Gore u zajedni~koj dr`avi Srbija i Crna Gora. Mnogo ironije i mnogo sli~nosti. Sli~nost se ogleda u tome {to se istorija na najtragi~niji na~in ponavqa za Srbiju i srpski narod i danas, u vremenu bitke za opstanak Kosova i Metohije u sastavu Srbije. A ironija se ogleda u tome {to je glavni glumac isti ~ovek iza koga stoji ista pseudodemokratska politi~ka mantra, ista EU retorika... I na`alost, to je ~ovek iza koga o~igledno i nedvosmisleno stoji onaj strate{ki pravac u rastakawu srpskog nacionalnog tkiva i teritorije, kojeg smo svi svedoci. Taj ~ovek je, dakle, autenti~ni predstavnik i produ`etak one iste politike ~ije smo usre}iteqske i blagotvorne efekte imali prilike da osetimo na svojoj ko`i: kroz ha{ko mrcvarewe, milosrdno bombardovawe, pravedne sankcije i kroz nedvosmislenu podr{ku {iptarskom teroristi~kom pokretu... Dakle, celokupna wegova strategija, politi~ka filozofija i program zasnivaju se na bezuslovnom poklowewu briselskom mesiji i Solaninom centralnom komitetu. I to po bilo kojoj politi~koj i dr`avnoj ceni. Zaista, ne treba biti mnogo mudar i dalekovid pa da se predvidi kako }e te}i evolucija stavova pomenutog gospodina kada je u pitawu status Kosova i Metohije. Da bi se dobio kompletan odgovor na ovo pitawe, dovoqno je samo osvrnuti se malo unazad. Jasno je da je Boris Tadi} karika koja prva popu{ta u svakoj geopoliti~koj kombinatorici. To je pokazao i na primeru Crne Gore. To je pokazao i kad je reformisao (~itaj: onesposobio) vojsku. To }e pokazati (ako mu se dozvoli) i na primeru Kosove i Metohije, Vojvodine itd. Jasno je da }e posle prvih priznavawa nezavisnosti Kosova i Metohije od strane partnera iz EU, slediti i pu{tawe niz vodu ovog dela srpske vekovne teritorije od strane pomenutog gospodina. Ako koza la`e rog ne la`e, ka`e se u na{em narodu, jer scenario sa Crnom Go- 32 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
rom je, dakle, ve} oproban. Evo jo{ nekih pikantnih detaqa iz wegovog crnogorskog politi~kog izleta, koji potvr uju pomenutu evoluciju i zaokret politi~kog kursa na {tetu srpskih nacionalnih interesa: Predsednik Srbije rekao je tako e da je osamostaqivawe dr`ave Srbije {ansa da napravi sna`an diskontinuitet sa gre{kama koje je ~inila u pro{losti. Tadi} je upozorio da se ne treba baviti nacionalnim snovima, ve} racionalnim programima koji }e pomo}i da se ostvari ekonomija koja }e svakom gra aninu omogu}iti da kroz tu ~iwenicu dr`avu do`ivqava kao svoju. Moji srpski nacionalni snovi su stavqeni u stranu. Moj nacionalni san danas je ekonomija koja }e omogu}iti svakom gra- aninu da dr`avu do`ivqava kao svoju, rekao je Tadi}. Predsednik Srbije je kazao da je danas do{ao u Crnu Goru zato {to je to korisno za gra ane obe zemqe. On je rekao da nema previ{e emocija u vezi s tim {to su Srbija i Crna Gora postale nezavisne dr`ave. Ja sam Srbin. Nemam problem identiteta. Ne treba da se previ{e zarobqavamo u teme identiteta i pro{losti. (Beta, 26. jun 2006. godine) [ta o~ekivati od ~oveka koji svoje nacionalne snove stavqa u stranu? Pitawe koje logi~no sledi je, ~ije onda nacionalne snove afirmi{e, ako srpske stavqa u stranu? Da li }e onda i tema identiteta i pro{losti u koju se zarobqavamo sutra po toj logici biti Kosovo i Metohija ili Ra{ka oblast? Mnogo je pitawa, a jedini jasan odgovor koji dobijamo je EU bez alternative i weno besklasno dru- {tvo po svaku cenu. Do koje mere mo`e i}i ideolo{ka zaslepqenost i ostra{}enost, kao i politi~ka kratkovidost, pokazuje nekoliko slede}ih istorijskih izjava: Dakle, Evropa s kojom mi `elimo da se ujedinimo o~igledno ne `eli nezavisnu Srbiju, niti nezavisnu Crnu Goru. (Nedeqni telegraf, 11. jun 2003. ) Vjerujete li u budu}nost ove zajednice? Verujem. Ne oslawam se previ{e na istoriju, iako je ne zanemarujem. EU ne `eli daqu fragmentaciju u regionu, jer bi stvarawe novih dr`ava moglo dovesti do bezbednosnih rizika. (Monitor, 13. jun 2003) I tada (dok se odvijao crnogorski rasplet), kao i sada, svedoci smo da je te`wa briselskih centara mo}i dijametralno suprotna na~elu nepovredivosti granica. Jer Evropska unija `eli rascepkanu, podeqenu Srbiju sa bonsai dr`avama kakva je i dana{wa Crna Gora. Naime, i tada je bilo vi{e nego jasno da Evropska unija preko svojih eksponenata u Srbiji igra poznatu licemernu igru. To je igra nepristrasnog i objektivnog sudije koji u prelomnom trenutku podr`ava legitiman rezultat referenduma, a sa wim i crnogorske separatiste. Da ne ulazimo ovom prilikom dubqe u to, da postoji Bela kwiga od nekoliko stotina strana koja pokazuje mnogobrojne zloupotrebe ~iwene tokom referendumskog procesa. I da objektivnog sudiju taj izve{taj nije nimalo zainteresovao. Me utim, simptomati~no je to da je taj i takav sudija uvek tas na vagi kada treba suzbiti srpski nacionalni interes na Balkanu. O~igledno je i u ovom konkretnom primeru iskori{}en oproban recept stvarawa i kontrole krize, koja je u datom trenutku re{ena na isti na~in, na srpsku {tetu. To je u~iweno preko odre enih qudi u najvi{im strukturama vlasti u Srbiji i Crnoj Gori i preko nevladinih organizacija u ove dve dr`ave. Oni koordinirano i beskompromisno ispuwavaju naloge svojih inostranih nalogodavaca, nesumwivo uz solidnu nov~anu nadoknadu. Zvali se oni CEMI ili CESID (kada su u pitawu objektivni posmatra~i izbora) ili Fond za otvoreno dru{tvo i @ene u crnom (kada je u pitawu tobo`we kr{ewe qudskih prava u Srbiji), svejedno je. Va`no je da oni dobijaju obilnu medijsku podr{ku pride kao neutralni i objektivni ~inioci u {irewu progresivnih demokratskih ideja i qudskih prava. Me utim, kada se pomenuti odnos nalogodavca i poslu{nika jasno prepozna kod qudi koji vode srpsku politiku, i to kroz wihove konkretne poteze, onda bi to u svakoj normalnoj dr`avi trebalo da bude ozbiqan znak za uzbunu. Jer sve je ve} vi eno ne samo na primeru Crne Gore, ve} i kroz razna zame{ateqstva vezana za nezavisnost Kosova i Metohije. I laiku je jasno da po sli~nom scenariju u bliskoj budu}nosti sledi demokratska podr{ka otvarawu pitawa Vojvodine, Ra{ke oblasti itd. Dakle, ovde se radi o osobi koja je predsednik Srbije i ~ije se pogre{ne procene de{avaju u du`em vremenskom intervalu, {to ukazuje da se ipak ne radi o pogre{noj politi~koj proceni, ve} o svesnom delovawu i nameri. To u bli- `oj budu}nosti mo`e dovesti (i na`alost, ve} jeste) do nesagledivih posledica po Srbiju i srpski narod u celini. U slede}em intervjuu Tadi} potpuno otkriva svoje karte i opet ukazuje da mu je teritorijalna celovitost dr`ave i nacionalni interes iza interesa koji je stavio na prvo mesto, a to je ulazak u evroatlanske integracije: Tadi} je ocenio da Srbija ne sme dozvoliti da je duga, zamaraju}a i iscrpquju}a diskusija o statusu dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore uspori na putu ka Evropi. Nije prioritetni zadatak Srbije o~uvawe dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore, nego u~lawewe u Evropsku uniju, rekao je Tadi} i dodao da Srbija mora da postavi i pitawe sopstvenih interesa. (Beta, 18. februar 2005) Ne mo`e biti o~iglednije da je ve} tada predsedniku Tadi}u bila pre~a EU od dela dr`avne teritorije! Da li se mo`e doneti druga~iji zakqu~ak od ovog? To da je Tadi}u pre~a EU od dr`ave nije deo politi~kog marketinga, ve} wegova autenti~na izjava! Dakle, na osnovu izre~enih stavova po pitawu teritorijalne celovitosti i suvereniteta dr`ave mo`emo jasno i nedvosmisleno zakqu~iti kako }e Boris Tadi} reagovati na bilo koju vrstu konkretnih teritorijalnih pretenzija u budu}nosti. Taj odgovor je: evroatlanske integracije ispred Kosova i Metohije. Samim tim i: evroatlantske intergacije ispred Srbije. Zavr{i}emo ovu tu`nu pri~u citatom koji jasno govori kako se zaokru`ilo politi~ko kameleonstvo i evolucija dr`avni~kih i politi~kih stavova aktuelnog predsednika, kada je u pitawu Crna Gora: Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je za zagreba~ki Globus da je wegov odlazak u Crnu Goru nakon referenduma bio normalan politi~ki potez i ocenio da se nakon crnogorskog osamostaqewa za Srbiju otvara novi politi~ki prostor i nova prilika. U intervjuu za najnoviji broj tog hrvatskog nedeqnika, Tadi} je pojasnio da osamostaqewem Crne Gore, Srbija ima jedan problem mawe, odnosno nedefinisanu i nedovoqno efikasnu dr`avnu zajednicu, ~ime je nestao i posledwi izgovor i do{ao krajwi rok da se zemqa suo~i sa samom sobom! (Beta, 8. jun 2006.) Osamostaqewem Crne Gore, Srbija ima JEDAN PRO- BLEM MAWE??!! Citata ove vrste ima zaista mnogo u politi~kim biografijama qudi na ~elnim pozicijama u na- {oj dr`avi. Zbog svih onih koji ho}e da ~uju istinu i koje istina zanima pre bilo koje politi~ke mantre, pa makar se ona zvala zemqa dembelija ili Evropska unija, treba svedo- ~iti o Borisu Tadi}u kao predstavniku jedne vrlo opasne politi~ke pojave. Pojave za koju je normalno i politi~ki korektno tra`iti od srpskog naroda razna priznawa, izviwewa, istorijski zaborav i nacionalno otu ewe po meri Wu ejya... BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 33
Iskustvo Borisa Tadi}a sa efikasno{}u dr`avne administracije Dr`avqanin Srbije za jedan dan! T o mo`e samo drug Boris Tadi}. Dokument koji se ~eka mesecima, pa ~ak i godinama, sa mogu}no{}u da se uop- {te i ne dobije, Boris Tadi} dobio je za jedan dan. Da, qudi moji, Boris Tadi} dobio srpsko dr`avqanstvo za jedan dan. Kako na vol{eban na~in postati dr`avqanin Srbije? To mo`e samo oker`uti Boris Forest Gamp Tadi}. Da li ga je sramota? [ta mo`emo da o~ekujemo od ~oveka koji ne po{tuje zakon. Logi~no, samo bezakowe. Ima li kraja `utoj la`i... Samo dan `ivota da ostane meni i wega bih draga poklonio tebi, bio je refren iz popularnog narodwa~kog hita iz devedesetih godina pro{log veka. Pesmu su u duetu pevali tada najpopularniji peva~ i peva~ica, Miroslav Ili} i Lepa Brena. To {to u pesmi g. Miroslav Ili} posledwi dan svog `ivota poklawa Breni, tad je paralo srce mnogobrojnim slu{ateqkama. Lepa je to pesma bila. Velikodu- {na. Zamislite, ostao vam jedan dan i vi ga poklonite drugom. Prosto za neverovawe. Stih natera ~oveka da se upita: [ta sve mo`e da se uradi za jedan dan? Ne posledwi, ne daj Bo`e, ve} za jedan obi~an radni dan. Ponosni vlasnik dr`avqanstva Da li ste se ikad upitali: [ta sve mogu u~initi za jedan dan? Ne za dva ili tri dana, ve} samo za jedan, najobi~niji dan. Hajde da zajedno razmislimo {ta je to {to se mo`e a {ta ne mo`e kako ka`u Srbi za obdanice uraditi. Mo`ete oti}i od Beograda do Ni{a, provesti u wemu dva sata i vratiti se odakle ste po{li. Ako pak `elite da odete do Vrawa, sumrak }e vas uhvatiti na povratku u Beograd. Mo`ete odigrati partiju preferansa, ali ne du`u od 300 bula, ili oti}i sa prijateqima na utakmicu. Mo`ete popraviti elektri~ni {poret ili ve{- ma{inu. Prakti~no mo`ete uraditi u toku jednog dana samo ono {to zavisi od vas samih. Ono {to je posao drugih, a pre svega dr`avnih institucija, ne mo`ete zavr{iti u toku jednog dana. Pod uslovom da niste Boris Tadi}. Mo`ete poku{ati da u domu zdravqa obavite lekarski pregled i da date krv na analizu. Pritisak }e vam izmeriti, ali za rezultate pregleda krvi morate do}i sutradan. O detaqnom pregledu kod specijaliste ne smete ni da pomi- 34 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
slite. Mo`ete umirati, ali u jednom danu preglede ne}ete obaviti. Ako niste Boris Tadi}. Za voza~ku dozvolu, ako `elimo da je regularno izvadimo, treba nam mnogo vi{e od jednog dana. O paso{u i da ne govorimo. Prakti~no, bilo {ta {to morate zavr{iti sa dr`avnom administracijom nemogu}e je zavr{iti za jedan dan. Po{teno re~eno i ne o~ekujete da administrativne poslove za jedan dan obavite. Ima dr`ava ozbiqnija posla, a ne da vas, obi~ne gra ane, uslu`uje. Osim ako niste Boris Tadi}. U slu~aju da ste `uti gra anin, ne obi~an `uta}, ve} onako prave oker`ute boje, pa vam je ime Boris a prezime Tadi}; {ta onda vi radite? Vi tad u`ivate pred uramqenim ogledalom u oker`utim tonovima; divite se sebi, jer kad ne}e drugi da vam se dive, za{to da se vi sami sebi ne divite? Jer, ruku na srce, niko ne ume sa toliko topline, qubavi i ve{tine da se divi vama kao {to vi sami to mo`ete da u~inite. U divqewu prema sebi niko vam nije ravan. ^ak ni mali [ule, va{ omiqeni ministar odbrane. Nije da se mali [ule ne trudi. Trudi se on. ^ak vas ponekad i iznenadi. Izgovori javno ne{to {to vi jo{ niste ni pomislili da ka- `ete. Bistar je mali [ule. Ali nedovoqno. Vi ste neprevazi eni. Jednostavno, vi znate da ste najboqi i {ta se tu mo`e! Dok vi u`ivate u sebi, iznenada sti`e vest sa nekog ran~a iz Teksasa ili iz Va{ingtona, da su oni ba{ vas izabrali da budete nosa~ ameri~ke demokratije i wihovog na~ina `ivota. Uz vest, a be{e to ponedeqak, 24. novembra 2003. godine, ide i naredba da se odmah spremite za budu}eg predsednika Srbije. Kad }e biti odr`ani izbori, javi}e vam naknadno. [ta ima da se spremam, ka`ete vi sebi, dru`e Borise, ja sam ve} ministar vojni Srbije i Crne Gore i sad }u da budem predsednik Srbije. Umem ja sve da radim. Kao ak sam radio preko omladinske zadruge. Nije to ni{ta te{ko. Radi{ ono {ta ti poslovo a ka`e. Tako sam radio kao ministar, tako }u raditi i kao predsednik. ^udna mi ~uda. Kad i kod koga da se prijavim za predsednika pitate vi. Kad, gle ~uda, ima jedna sitnica. Oprezno vam saop{tavaju: Postoji jedna sitnica. Koja pitate vi. Niste dr`avqanin Srbije, zemqe ~iji bi predsednik `eleli da postanete. Pa {ta ka`ete vi. Ne zamarajte me tom sitnicom. Nije sitnica odgovara vam pravnik. Znate, postoji zakonska procedura, dokumentacija, provera, potrebno je vreme... Va{a oker`uta dobija crvenkast preliv, verovatno zbog oksida, saradnici se povla~e i sutradan u utorak, 25. novembra 2003. godine, vam sve~ano uru~uju dokument kojim ste vi postali dr`avqanin Srbije. Sve za jedan dan. Dokument na koji se ~eka godinama, za ~ije je dobijawe zakonom propisana obavezna provera od strane raznih dr`avnih organa. Dokument koji vam garantuje sva prava i za{titu dr`ave ~iji ste dr`avqanin postali. Dokument koji vas ~ini pripadnikom dr`avne zajednice. Dokument za koji je u svim dr`avama sveta propisana najrigoroznija procedura vi sti~ete za jedan jedini dan. Dan nakon va{eg upisa u kwigu dr`avqana Republike Srbije, 26. novembra 2003. godine, Demokratska stranka predala je Republi~koj izbornoj komisiji izbornu listu pod nazivom Demokratska stranka Boris Tadi}. Po{tovani dru`e Tadi}u, Za{to se tako bahato pona{ate? Za{to na vreme niste podneli zahtev za dr`avqanstvo Srbije? Ko vas je u tome spre~avao? Da li ste `eleli da budete dr`avqanin neke druge dr`ave, pa ste se predomislili? [ta mislite kako se ose}aju na{i sugra ani koji vi{e od deset godina ne mogu da dobiju dr`avqanstvo koje ste vi dobili za jedan dan? Da Vam je ostao samo jo{ jedan dan, imao bih razumevawa za nezakonito dobijeno dr`avqanstvo. Ali, po{tovani Borise, pred vama je dug `ivot i to je ono {to obi~ne qude pla{i. Kad se Vi usu ujete da bezo~no kr{ite zakon da bi sebi obezbedili dr`avqanstvo, {ta se od Vas mo`e o~ekivati u budu}nosti? Presu ivawe po kratkom postupku? Bezakowe po hitnom postupku? Zato se pla{im, gra ani Srbije! Ne daj Bo`e da nam Boris ostane neka vlast. Tad }e nam stvarno do}i onaj posledwi dan iz pesme sa po~etka, samo {to ne}emo imati kome da ga poklonimo. BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 35
Da siroma{ni budu siroma{niji, a bogati bogatiji Pi{e: mr Dejan Mirovi} Utisak nedeqe, 19. februar 2006. godine Boris Tadi}:... Ja ka`em nije lako, i onda sam nabrojao ove probleme koje ova zemqa ima, koje sam malopre i ovde rekao, ali rekao sam i da sam ponekad qubomoran na predsednike Slova~ke, ^e{ke, Poqske, koji nemaju te probleme, nego razmi{qaju o tome kuda }e tehnolo{ki zemqa krenuti, na koji na~in oblikovati industriju, koje investicije su povoqnije za te zemqe, koje nisu. Ka`iprst, 9. maj 2005. godine Boris Tadi}: Kampawa? Bilo bi dobro kad bismo mi bili neprekidno u evropskoj kampawi. E, u toj kampawi ho- }u da u~estvujem, o~ekujem da svi u~estvuju u toj kampawi, u evropskoj kampawi, da ube ujemo gra ane da oni mogu, da mewamo svoj na~in pona{awa u pravcu evropskih vrednosti, da mewamo na{e dru{tvo u tom pravcu, ne zbog toga {to je sad, eto, divno i krasno postati deo EU, nego zbog toga {to je to najfunkcionalniji sistem koji obezbe uje najboqi kvalitet `ivota gra anima. [ta je EU? Ja je ne `elim sada pribli`avati gra anima kao jedan lepo zami- {qen politi~ki projekat, ne. EU je sabrala najfunkcionalnije modele za podizawe kvaliteta `ivota gra ana, i zbog toga zemqe koje jesu u Evropi `ele da postanu wihovi ~lanovi, pa i na{a. Novosti, 7. juli 2006. godine Evropski put je glavni zadatak dr`ave Srbije i wenih dr`avqana, i moj ciq kao predsednika Srbije. Utisak nedeqe, 14. januar 2007. godine Mi smo jedina zemqa koja se ne kre}e prema EU, za razliku od svih ostalih zemaqa. Ovi primeri nam pokazuje da Tadi} neprestano glorifikuje EU. Navodno, tamo nas ~eka raj ili re{ewe svih na{ih problema. Me utim, iza tih parola ne stoji niti jedan ozbiqan argument. Na primer, nema odgovora na nekoliko jednostavnih pitawa: Da li Rusija, Norve{ka Belorusija i [vajcarska `ele da u u u EU? Tako e, kakvi su tokovi novca u EU, da li se on kre}e iz siroma{nog dela ka bogatom ili je obrnuto? Bezuslovni EU dogmatici ', ta~nije, Tadi}evi ministri i potpredsednik vlade zadu`en za pribli`avawe EU (nesu eni premijer) nam kao jedini odgovor na ova pitawa iznose podatke o rastu BDP-a (bruto doma}i proizvod) u svim isto~noevropskim zemqama i u Srbiji. U tom kontekstu nam preporu~uju ubrzanu privatizaciju ili prodaju preduze}a po svaku cenu. Naravno, samo ako se ne radi o ruskom kapitalu. Tada se, kao u slu~aju NIS-a i JAT-a, odla`e privatizacija iako su ruske ponude ekonomski najisplativije. Ne vredi ni {to prosta logika ukazuje da treba sara ivati sa ruskim preduze}ima u energetskoj oblasti jer je Rusija najve}i proizvo a~ nafte i gasa u Evropi, a zapadna preduze}a su preprodavci nafte i gasa. Ruska ponuda Tadi}ev evropski put Tadi}ev finansijski stru~wak se mesecima razmatra, formiraju se nekakve radne grupe za pregovore (ta~nije, grupe za odlagawe odgovora ), u javnosti se ~ak i napada ruska ponuda, iako se ona meri stotinama miliona evra, a prodaja Sartida ameri~koj firmi za dvadesetak miliona dolara se predstavqa kao uspe{an posao. Ve}ina politi~ara i medija i ekonomskih eksperata se ne usu uje da protivre~i Tadi}u i wegovim kadrovima. Ne izgovara se ~ak ni pitawe za{to je ba{ samo BDP relevantan kada se govori o na{oj evropskoj budu}nosti, a ne, recimo, platni bilans, spoqnotrgovinski bilans ili BND (bruto nacionalni dohodak). Ne sme se postaviti ni pitawe da li je ba{ svaka prodaja ili investicija zapadnim firmama korisna za na{u privredu. Ali, ve} i sama definicija BDP-a ukazuje da nam taj pokazateq ne mo`e dati jedini odgovor za{to treba da u emo u EU po svaku cenu, kako nas neumorno ube uje Tadi}. Na primer, u kwizi Nacionalna ekonomija koja se koristi na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, BDP se defini{e kao vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih tokom nekog vremenskog perioda (obi~no godinu dana) na teritoriji jedne zemqe. Dakle, u BDP spadaju i vrednosti finalnih dobara i usluga koje proizvedu strane firme na na{oj teritoriji, na primer, ameri~ki Sartid. BND se, o~ito smi{qeno, mnogo re e koristi kada se govori o na{oj evropskoj budu}nosti, iako bi bio prikladniji za analizu opravdanosti EU puta. Po definiciji, BND je vrednost finalnih dobara i usluga proizvede- 36 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
nih unutar ili van granica jedne zemqe, ~ijom prodajom stanovnici te zemqe sti~u dohotke. Istinsko kretawe novca u EU nam mo`e otkriti i analiza stawa spoqnotrgovinskog bilansa i platnog bilansa deset isto~noevropskih zemaqa novih ~lanica EU (po definiciji iz kwige Nacionalni ekonomski ra~uni dr Du- {ana Miqkovi}a: Razlika izme u izvoza i uvoza roba naziva se trgovinski bilans, a ako su u izvoz i uvoz ukqu~ene i usluge, dohoci od rada i svojine i transferi stanovni- {tva i dr`ave, onda se ova razlika naziva platni bilans ). Kada se primeni ovaj metod, rezultati nisu povoqni po na- {e EU dogmatike na ~elu sa Tadi}em. Na primer, ameri~ki dr`avni organi su izneli da je 2006. godine, svih 10 novih isto~noevropskih ~lanica zabele`ilo deficit u svom platnom bilansu. Ukupni deficit je iznosio ogromnih 46 milijardi dolara. Na ~elu ove negativne liste su bili na{i susedi, Ma arska sa 8,3 milijardi dolara i Rumunija sa 12,4 milijardi dolara. Tako e, od 10 isto~noevropskih zemaqa, 9 je zabele`ilo spoqnotrgovinski deficit, jedino je ^e{ka Republika imala suficit u spoqnoj trgovini. Ukupan deficit ovih 9 zemaqa je iznosio 39 milijardi dolara, a na ~elu liste su bile Bugarska sa 7,5 milijardi dolara i Rumunija sa 13,4 milijardi dolara. Tako e, rektor univerziteta u Qubqani, tvorac slovena~kog ekonomskog programa, i biv{i ministar za privredu i potpredsednik slovena~ke vlade Jo`e Mencinger, u izlagawu na skupu ekonomista u Opatiji dao je i odgovor na pitawe {ta se krije iza pojma investicije o kojima Tadi} tako neumorno govori. Najpoznatiji slovena~ki ekonomista iznosi: Ustanovio sam da {to je ve}i udeo stranih investicija u nekoj nacionalnoj ekonomiji to je i ve}i deficit u platnom bilansu. Nedvosmisleno se moglo utvrditi da su zemqe koje su imale veliki udeo stranih investicija u BDP istovremeno imale i velike inostrane dugove.... Zatim Mencinger obja{wava {ta se obi~no krije iza pojma investicija koje koriste Tadi} i wegovi kadrovi: Dva su odgovora. Re~ je o akvizicijama, ne o grinfild investicijama. Drugo je obja{wewe da preduze}e koje je preuzela multinacionalna kompanija postaje wen deo i prekida svoje reproduktivne veze sa doma}om privredom. U principu, prodaja strancima nije dobra, jer ona zna~i isto {to zna~i i za seqaka koji proda zemqu i onda na woj ostaje da radi kao nadni~ar. Vi{e nego jasno obja{wewe. Mencinger iznosi i {ta ~lanstvo u EU donosi u praksi: Zna se da }e od po~etka Slovenija morati vi{e upla}ivati u EU nego {to }e od we dobijati. To je stvarnost. Uostalom, Unija je izgra ena na sebi~nim interesima... Naravno, Tadi} }e nas i daqe neumorno ube ivati da je crno, u stvari, belo, i da nas razum vara. Ipak, podaci nam ukazuju da je EU, u praksi, sistem za finansirawe bogatih dr`ava od strane siroma{nih. To je prava istina o takozvanim evropskim integracijama. Ostalo su dnevnopoliti~ke fraze koje se koriste u zamornim govorima Tadi}a. BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 37
O Borisu Tadi}u kao rodona~elniku demokratskog usre}ivawa Srbije [ampion crveno `ute demagogije P o prirodi stvari politika bi, izme u ostalog, morala biti i mudrost prvoga reda! Na`alost, u Srbiji se sve ubedqivije pokazuje da je to prevara prvoga reda! Jezik la`i i demagogije postao je zvani~ni jezik srpskog re`ima. Kada bi se organizovao svetski {ampionat u poni- `avawu istine, logike i etike, aktuelna vlast bi u toj disciplini sigurno bila prvak sveta. A kada bi se umesto olimpijade, organizovala svetska poltronijada, aktuelni srpski vlastodr{ci bi osvojili sve zlatne medaqe! U podani{tvu, servilnosti i idolopoklonstvu niko ne bi nadma{io samozvane srpske demokrate. U tom smislu oni su titoisti~ku podobnost, kao prvorazrednu ideolo{ku vrednost, samo zamenili za neopodobnost po merilima svetskih mo}nika u Londonu i Va{ingtonu. Na`alost, to je samo jedno od mnogih pora`avaju}ih saznawa i bolnih iskustava sa osmogodi{wom vladavinom DOSOKRATIJE! Oni su, za kratko vreme, poru{ili sve iluzije o demokratiji i grdno razo~arali sve pristalice i borce za istinsku demokratiju. ^ini se da niko u svetu nije vi{e kompromitovao i degradirao sam pojam demokratije kao {to je to svojom praksom, za posledwih osam godina, u~inio srpski politi~ki vrh! Oni su, po ubrzanom postupku kao oblik svoje vladavine uveli MAFIJAKRATIJU u svim oblastima! Oni demokratiju vi{e i ne pomiwu, jer su tu iluziju prebrzo ne samo potro{ili, nego je i ogadili narodu, pa mu sada podme}u iluzije o evropskom blagostawu i takozvanim transantlantskim integracijama. Evo, da se makar ukratko i makar povr{no podsetimo tog wihovog beskrajno dugog inventara tu`nih stvari. Kada su osvajali vlast i kada su je zaposeli, uveravali su narod da }e od wihove demokratije, maltene, i trava br`e rasti, a prinos p{enice, sam po sebi, biti kudikamo ve}i. Humanost, slobode i qudska prava bi}e na svakom koraku! Pravdu i pravednost mo}i }emo i da izvozimo! Izgledalo je da je jedina realna opasnost bila u mogu}nosti da se ne podavimo u tolikom blagostawu! Ceo svet (naravno, napredni i demokratski) }e svoj kapital ulagati u Srbiju, u zemqu raja, u kojoj ne}e biti nezaposlenih, ~ak ni bolesnih! Na{a DOSOKRATIJA }e usre}iti i osna`iti Srbiju toliko da }e iznuditi moralnu obavezu da Ameriku pomogne u ekonomsko-finansijskoj oblasti, a Japan u razvoju najnovijih elektronskih tehnologija! Ma, {ta sve nisu obe}avali!? Ni sam Lewin nije posejao vi{e iluzija i obe}awa u svom nastojawu da, tako e po zapadnim nalozima, usre}i Rusiju! No, da vidimo {ta su sve ostvarili i ko je za toliko i takvo usre}ivawe Srbije najzaslu`niji! Odgovor je, vaqda, jasan, jer je drasti~no o~igledan i nudi se na svakom koraku. Najzaslu`niji za ovakvu usre}enost Srbije svakako je Boris Tadi} kao predsednik stabilne i jake Srbije i kao predsednik Demokratske stranke, koja je najbrojnija i najja- ~a u vladaju}oj DOS-koaliciji! Uostalom, on je osam godina u vrhu vlasti, a na wenom tronu ve} ~etiri godine. Zaista ne postoji nikakvo merilo po kome bi neko drugi bio zaslu`niji za sre}u Srbije od Borisa Tadi}a li~no! Uostalom, on je dosledno ispunio svoje obe}awe dato na zavr- {nom predizbornom mitingu u Kragujevcu juna 2004. godine. Kao promi{qen, odmeren, realan i mudar ~ovek, kakav dr- `avnik i treba da bude, Boris Tadi} je tada, naravno, odmereno i promi{qeno, uzviknuo: Hajde da napravimo fantasti~nu zemqu! Da napravimo sjajnu zemqu! Kada odemo u inostranstvo, da sa ponosom ka`emo da smo iz Srbije! Da 38 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
nas prepoznaju po odli~nim proizvodima, da veruju u na{e vrline, talente, rad, ideje! Prirodno je {to }e mnogi `eleti bar da posete tu Tadi- }evu, ne samo sjajnu, nego fantasti~nu zemqu. Alisina zemqa ~uda je dosadna i nezanimqiva u odnosu na to {ta sve neki stranac mo`e videti u fantasti~noj zemqi koju je ostvario wen predsednik Boris Tadi} i wegova Demokratska stranka. A ostvario je to veoma brzo, u skladu sa svojim glavnim izbornim obe}awima, odnosno parolama Budu}nost, odmah! i @ivot ne mo`e da ~eka! Da vidimo koji i kakav sjaj ~eka posetioca fantasti~ne zemqe Srbije. Prvo, na grani~nom prelazu, na carini ga ne ~eka, kao u drugim zaostalim zemqama, carinska slu`ba, nego ga pri ulasku u Tadi}evu sjajnu i fantasti~nu Srbiju ~eka carinska mafija! Daqe ga na putu ~eka drumska mafija, ne{to {to nema u drugim zemqama, koje nisu ni sjajne ni fantasti~ne, jer nemaju svog Borisa Tadi}a. No, nije to kraj iznena ewa! Radoznali stranac }e pored carinske i drumske, odmah upoznati i auto-mafiju! Sedne li, usput, da popije kafu i zapali cigaretu, mo`e se informisati da je u Srbiji, kao retko gde, razvijena i duvanska mafija! Naravno, iza we, po mo}i i ra{irenosti, ne zaostaje ni narko-mafija! Ukoliko se taj stranac bude raspitivao o kupovini i prodaji preduze}a, sazna}e da je glavna poluga nove politi~ke ekonomije u sjajnoj Srbiji ste~ajna mafija! Ukoliko pomisli da je to samo fantastika, lako }e se uveriti da u Srbiji mo`e i ono {to nigde u svetu ne mo- `e! Jedino se u toj sjajnoj zemqi mo`e kupiti nekoliko velikih i uspe{nih {e}erana za svega nekoliko dolara ili evra! Pa, gde to u svetu ima izuzev u Srbiji! Ali to nije sve. Ukoliko neki Englez, Amerikanac ili Nemac, po`eli da kupi ceo industrijski kompleks, veliku i mo}nu fabriku, neku hiqadu hektara plodne zemqe, najmo}niju novinsku ili izdava~ku ku}u, radio ili TV stanicu, mo`e to u~initi za svega pet do deset odsto realne vrednosti! A da ne bi bio gladan ni `edan, fantasti~na Srbija }e mu budza{to prodati i najmo}nije izvore mineralne vode i, ako treba, i sve pivare! Ne}emo {krtariti ni na mlekarama, ni na mesarama! Jednostavno, Srbija ima, mo`e joj se! A mo`da to ona, poklawaju}i strate{ke resurse, samo mami strance da bi razvila turizam. Srbija ne bi bila fantasti~na zemqa da nema razvijenu i lekarsku i farmako-mafiju! Za to se pobrinuo ekspert iz grupe eksperata pod {ifrom G-17 plus! Za~u eni stranac ve} se pita kako je to Srbija za kratko vreme uspela da razvije toliko specijalizovanih mafija. Pa, naravno, za tako ne{to samo u Srbiji postoje fakulteti i Ministarstvo prosvete koji vode brigu da {koluju visokospecijalizovanu prosvetnu mafiju! Po ubrzanom kupoprodajnom kursu diploma jedan na{ pravni fakultet pro~uo se u celom svetu! A to mu je i bilo lako, po{to ga je svesrdno podr`avalo Ministarstvo prosvete tako {to je za dekana postavilo svog, naravno, demokratski orijentisanog stru~waka i prosvetiteqa. Na tom pravnom fakultetu je, da bi obezbedio {to ve}i autoritet svoje titule, doktorirao i prvi demokratski ministar pravde u tadi}evski sjajnoj zemqi Srbiji! Posle ovih i ovakvih nespornih ~iwenica, pojava i procesa, samo delimi~no pomenutih, mo`emo sa sigurno{}u tvrditi da je Boris Tadi} dosledno ostvario svoju politi~ku fantastiku! I to odmah, brzometno, ekspresno, jer je i obe}ao Budu}nost, odmah!, jer @ivot ne mo`e da ~eka! Guru tre}eg doba DS-a No, rizikuju}i da ga ~ak i povredimo, da malo okrwimo wegov ponos zbog ostvarewa obe}anih rezultata, moramo, istine radi, re}i da nije samo on zaslu`an za brzo ostvarewe snova o sre}noj budu}nosti Srbije. On je, svakako, najzaslu`niji, ali ne zaboravimo ni zasluge wegove Demokratske stranke! Pa tu su i oni koji sa ponosom mogu re}i Ja sam blizak saradnik predsednika Srbije Borisa Tadi}a! Naravno da Boris Tadi} nije sam ni kriv ni zaslu`an za pobrojanu patologiju od koje je Srbija ve} u dubokoj agoniji. Ali wegovo mesto u hijerarhiji vlasti ~ini ga, po svakoj logici, najodgovornijim i najkrivqim za duboku i, reklo bi se, univerzalnu krizu u Srbiji. Da vidimo na ~emu bi Boris Tadi} mogao temeqiti svoje ambicije za jo{ jedan predsedni~ki mandat. Da bi se ti razlozi sagledali, potrebno je prona}i neki ~udesni mikroskop, jer ih normalan ~ovek normalnim okom ne mo`e videti. Ali zato su na svakom koraku o~igledni razlozi koji osporavaju wegovu kandidaturu. Ne}emo navoditi {ta je ko rekao od wegovih neistomi{qenika, ne}emo razmatrati ni one najosnovanije sumwe u wegovu li~nost i vlastodr- `a~ku ulogu, samo }emo navesti ono {to Tadi} sam govori BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 39
i dela, a {to ga samim tim predstavqa u nemilosrdno objektivnom svetlu. Ostavimo po strani i wegovu dokazanu slatkore~ivost, neodemagogiju, ve{tinu manipulisawa javnim mwewem, ostavimo i wegovu dokazanu servilnost pred stranim autoritetima i manekensku, paradnu, o~iglednu narcisoidnost. Da vidimo {ta je radio i {ta je ostvario. Svako normalan se za~udio kada je Tadi} postao ministar telekomunikacija. Pa kako je, kao klini~ki psiholog po zvawu i obrazovawu, mogao prihvatiti tu funkciju za koju ni po kakvom osnovu nije kompetentan? Kako je i o ~emu je mogao razgovarati sa in`ewerima i ekspertima za elektroniku!? Ili su mu nagon za vla{}u i vlastita narcisoidnost toliko suzili svest da je umislio da sve zna i da sve mo`e?! Gde je tu samokriti~ko i analiti~ko posmatrawe stvari?! Ko odgovori na ovo pitawe, jasan mu je i odgovor kako je mogao postati ministar odbrane. Na osnovu ~ega smislenog?! Kako onome ko ga je predlagao i postavqao, ne re~e da o tome nema pojma?! Na osnovu koje i kakve vojne doktrine u koju se on, kao ministar vojni razume, pristade da uni{tava srpsko oru`je u prisustvu ameri~kog ambasadora!? Za- {to je od toga besmisla pravio sebi javnu promociju!? Za- {to je uni{tio srpski sistem vojnog elektronskog izvi awa? Za{to je izraelskim {pijunsko-obave{tajnim agencijama omogu}io dominaciju nad srpskim vazdu{nim prostorom?! Za{to je odlikovao glavnokomanduju}eg NATO alijanse Yorya Robertsona?! Nije, vaqda, zbog wegovih zasluga u razarawu Srbije?! Trebalo bi zbog toga da ga je istinska i neprolazna sramota i stid pred svim srpskim `rtvama! Za{to ne odlikova nekog ko je herojski branio Srbiju?! Ili, mo`da, misli da mu je politi~ki isplativije takve oficire ili borce izru~ivati Hagu?! Na osnovu kojih, kakvih i ~ijih preporuka je za svog savetnika u Ministarstvu odbrane uzeo Vuka Jeremi}a koji tada ni vojsku nije odslu- `io?! U ~emu je video wegovo znawe i iskustvo?! Na osnovu ~ega je on ministar inostranih poslova?! Koji ga to kvaliteti i rezultati preporu~i{e!? Ima li u svetu ijedan {ef diplomatije bez dana diplomatskog iskustva!? Ne mora, vaqda, Tadi} i po tom biti mimo ~itavog normalnog sveta! Kakvi su to Tadi}evi vrednosni i politi~ki kriterijumi kada za ministra vojnog postavqa Dragana [utanovca, ~oveka koji je studirao 12 godina i ~ije je prvo radno mesto u Ministarstvu policije! Nije mu, vaqda, preporuka to {to je bio na tromese~nom {pijunskom kursu u Americi?! Kako je to i sam Boris Tadi} mogao biti ministar odbrane Srbije a da nema ni weno dr`avqanstvo?! Koliko dugo je i zvani~no bio dr`avqanin Srbije pre nego je postao wen predsednik?! Je li tako ne{to ikad i igde u svetu jo{ zabele`eno?! ^emu tolika servilnost i snishodqivost Borisa Tadi- }a prilikom gostovawa na dr`avnoj hrvatskoj televiziji?! Diskutabilno je i wegovo izviwewe Hrvatima koji se nisu izvinili za stotine hiqada `rtava u logoru Jasenovac! A Boris Tadi}, reklo bi se, sa ponosom prima sve diskvalifikacije Srba i Srbije, sve optu`be za nacizam, fa{izam i antisemitizam?! Time, o~igledno, opravdava svako poni- `avawe Srbije pred svetskim mo}nicima i forumima! On bi, o~igledno, kao srpski greh, prihvatio sve zlo~ine koji su se u Evropi desili tokom dvadesetog veka! Odnos Borisa Tadi}a prema Kosovu, prema toj velikoj srpskoj tragediji, izra`ava se samo kroz ispraznu politikantsku retoriku neodogmatskog karaktera, sra~unatu, pre svega, na doma}e tr`i{te izbornih glasova! Wegov ministar odbrane skoro svakodnevno poru~uje Albancima da Srbija ne}e braniti Kosovo, da wena vojska i nije za to da brani wenu teritorijalnu celovitost. Taj Tadi}ev [utanovac skoro svakodnevno izjavquje da pod jugom Srbije ne podrazumeva i Kosovo, nego tu granicu sme{ta odmah ispod Kopaonika, pa prema Medve i, Bujanovcu i Pre{evu! Taj Tadi}ev [utanovac o~igledno smatra da je Vojska Srbije, odnosno Ministarstvo odbrane, obi~na partijska pr}ija u vlasni{tvu Demokratske stranke! Zar sa mesta ministra odbrane taj potpuno nekompetentni [utanovac svakodnevno ne vr{i najbukvalniju partijsku agitaciju?! Joj, joj, joj... gde je kraj tom beskrajnom inventaru tu`nih stvari?! Po{to je Boris Tadi}, kao klini~ki psiholog, diplomirao na temi Seksualnost i politika, mo`da on, kao stru~wak u toj oblasti, samo primewuje svoju ekspertsku politi~ku erotiku nad Srbima i Srbijom! Mo`da se na tom planu mogu na}i wegovi sjajni rezultati. Na nekom drugom smislenom planu, Tadi}evi i tadi}evski rezultati nisu vidqivi. Oni koji uskoro iza u da glasaju na predsedni~kim izborima neka se samo zapitaju gde su to wegovi dosada{wi rezultati na osnovu kojih bi glasali za takvog politi~ara. U antologiju apsurda mo`e u}i podatak da je neko postao {ef jedne dr`ave, a da je samo dan pre raspisivawa predsedni~kih izbora imao dr`avqanstvo druge zemqe! Svaki bira~ koji zna za sve ovo i {to{ta drugo {to se Borisa Tadi}a ti~e, a bude glasao za wega kao takvog, osloba a istog svake krivice. Kriv je onaj koji pristaje da dva puta bude izmanipulisan i prevaren! 40 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
[teto~ina: Nekontrolisano i bahato rasipawe narodnih para Tadi} iscedio milione iz buyeta Aktuelni predsednik Republike Srbije Boris Tadi} samo je u jednoj godini svog mandata, kao truleks krpu, iscedio milione iz buyeta Srbije. Wegovi tro{kovi putovawa u inostranstvo u 2006. godini ko{tali su gra ane 43,329.653 dinara, dok je iste godine samo na usluge komunikacije utro{io 7,331.593 dinara, a na raznorazne krkanluke 3,231.813 dinara. Odmah po stupawu na funkciju predsednika Republike, Boris Tadi} je formirao servis Demokratske stranke, koji je poznat pod nazivom Narodna kancelarija, {to godi{we gra ane Srbije ko{ta vi{e od 30,000.000 dinara Pi{e: Ivan Nini} P o{tovani gra ani, koliko ste se samo puta zapitali ko i kako tro{i novac koji se nalazi u buyetu Republike Srbije, a koji se za svaku buyetsku godinu formira upravo zahvaquju}i vama? Sigurno bezbroj puta, a naro~ito u trenucima kada pla}ate astronomske cifre za porez, struju, vodu, telefon, registraciju automobila i druge mnogobrojne takse i naknade dr`avi Srbiji. Da li ste nekada od nadle`nih dr`avnih organa, odnosno institucija javne vlasti, dobili odgovor na to pitawe? Verovatno niste, ili ako jeste, taj odgovor je uop{tenog tipa i ne}e vam razre{iti ve~itu dilemu, koga i koliko pla}ate. Srpska radikalna stranka i Redakcija Velike Srbije ovom prilikom }e vas upoznati sa jednim od mnogobrojnih negativnih primera nekontrolisanog rasipawa milionskih nov~anih sredstava iz buyeta Republike Srbije. Na- `alost, ovakvih primera je puno, ali je u ovom trenutku najva`nije da steknete pravu sliku o ~oveku koji vam daje la- `nu nadu i obe}ava vam {arenu la`u boqe budu}nosti. Na prethodnim izborima je obe}avao budu}nost odmah, uz parolu da `ivot ne mo`e da ~eka. Me utim, sada ste u prilici da procenite i ocenite vrednost te ostvarene budu}- nosti koja reprezentuje milion nezaposlenih i na stotine hiqada siroma{nih i socijalno ugro`enih va{ih sugra ana. Nije potrebno puno razmi{qawa da bi zakqu~ili o kome se radi o Borisu Tadi}u, jo{ uvek aktuelnom predsedniku Republike Srbije i predsedniku Demokratske stranke. Zavr{ni ra~un za buyetsku 2007. godinu jo{ uvek nije sumiran, ali u prilici smo da vam otkrijemo kako je i za koliko je predsednik Republike Srbije Boris Tadi} iscedio buyet u 2006. godini. Naravno, treba razumeti da je funkcija predsednika Republike slo`ena i izuzetno va`na za funkcionisawe svake zemqe, pa je samim tim i skupa za dr- `avnu kasu. Me utim, svaki predsednik dr`ave funkciju treba da vr{i u interesu svojih gra ana. Po{to je interes gra ana da se wihov novac iz dr`avnog buyeta tro{i racionalno, to bi svakako na prvom mestu trebalo da predsta- BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 41
Preispitivawe tro{ewa predsedni~kog buyeta Aktuelna vlast }e predsedniku Republike Srbije u 2008. godini na raspolagawe staviti 147,463.000 dinara. Na wihovu `alost, a na radost svih gra ana Republike Srbije, Boris Tadi} ne}e imati pristup tom buyetu. Budu}i predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikoli}, izvr{i}e reorganizaciju slu- `be predsednika i racionalizaciju svih tro{kova. Nikoli} i Srpska radikalna stranka insistira}e kod nadle`nih dr`avnih organa, odnosno buyetske inspekcije, da izvr{e kompletnu kontrolu zakonite i namenske upotrebe buyeta od strane Borisa Tadi}a, za period kada je obavqao funkciju predsednika Republike. [ifrovana podr{ka vqa i interes predsednika Republike. Me utim, ovo pravilo ne va`i za Borisa Tadi}a, jer su wegovi apetiti veliki, a glamur i manekenisawe nije nimalo jeftino. To je upravo razlog cene koja se meri u milionima dinara, a koju pla}aju gra ani Srbije, i to mimo svoje voqe. Evroatlantski hot-lajn i krkanluk Sude}i po brojkama, buyetska 2006. godina je za Borisa Tadi}a, predsednika Republike Srbije, bila vi{e nego uspe{na. Verovali ili ne, Boris Tadi} je tokom 2006. godine utro{io ~ak 129,708.186 dinara buyetskih sredstava. S obzirom na socijalne problema sa kojima se susre}u mnogi zaposleni u dr`avnim institucijama, ovom prilikom se mo`e napraviti jedno pore ewe. Tadi} je potro{io toliko novca, da kada bi dr`ava dala jednokratnu pomo} u iznosu od 5000 dinara licima koja su zaposlena, na primer u pravosu u i dr`avnoj upravi, simboli~nu pomo} u tom iznosu bi dobio 25941 slu`benik. Ako u obzir uzmemo ~iwenicu da Ministarstvo prosvete svake {kolske godine odli~nim sredwo{kolcima dodequje oko 11000 stipendija, koje tradicionalno iznose 3.000,00 dinara mese~no, dolazimo do jedne proste ra~unice. Ta ra~unica nam govori da je Boris Tadi} za godinu dana utro{io toliko novca koliko bi 4323 sredwo{kolca u Srbiji dobilo stipendiju od 30.000 dinara, koja se u toku godine ispla}uje u deset mese~nih rata od po 3000 dinara. U 2006. godini, samo su zaposleni u Tadi}evoj administraciji ko{tali ~ak 43,420.914 dinara. U Generalnom sekretarijatu predsednika Republike ima oko 65 zaposlenih. Me u wima se mahom nalaze Tadi}eve strana~ke kolege. Tu je zaposleno i {est savetnika predsednika, koji tako e le- `e na grba~i poreskih obveznika. Samo su tro{kovi prevoza te `ute svite u 2006. godini ko{tali 1,095.150 dinara. U zavr{nom ra~unu predsednika Republike, za klasifikaciju stalni tro{kovi, utro{eno je 8,339.339 dinara. Ova ekonomska klasifikacija obuhvata: tro{kove platnog prometa, usluge komunikacija, tro{kove osigurawa i zakup imovine i opreme. Verovali ili ne, za usluge komunikacija (u koje spadaju tro{kovi mobilnih i fiksnih telefona, po{te i interneta), Boris Tadi} je za samo jednu godinu iz buyeta Srbije utro{io ~itavih 7,331.593 dinara. O~igledno je da se Tadi} nije obazirao na skupe evroatlantske hotlajn razgovore sa mentorima i prijateqima koji su mu poru~ivali i obe}avali da }e Kosovo i Metohija biti nezavisno. ^ovek koji na ovakve tro{kove za godinu dana potro- {i oko 90.000 evra novca iz buyeta gra ana, morao bi pod hitno na le~ewe! Po{tovani gra ani, svi vi koji ste se stotinu puta zapitali koliko ko{ta Tadi}evo rukovawe sa NATO okupatorima i zlo~incima, trebalo bi da znate da su ti tro{kovi samo u 2006. godini, prera~unato u evro valutu, iznosili vi{e od 500.000 evra. Preletawe Atlantskog okeana i topli poqupci Borisa Tadi}a i Kondolize Rajs, za samo jednu godinu ko{tali su gra ane Srbije ~itavih 43,329.653 dinara. U ove letove spadaju i posete evropskim prijateqima, koji se tako e otvoreno zala`u za nezavisno Kosovo i Metohiju. Koji su, onda, rezultati politike Borisa Tadi- }a, ako je wegov transport u inostranstvo toliko ko{tao gra ane Srbije? Rezultati su vidqivi, ali u korist onih koje je pose}ivao. Oni mu sada jasnije nego ikad poru~uju: Br`e do Evropske unije, ali bez Kosova i Metohije!. Kada je re~ o ekonomskoj klasifikaciji usluge po ugovoru, i tu je predsednik Tadi} cedio buyet kao truleks kr- 42 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
pu, a utro{ak iznosi ~ak 15,640.941 dinara. Za administrativne usluge, u 2006. godini, Tadi} je utro{io 2,051.201 dinara, dok su ostale op{te usluge ko{tale gra ane 2,963.631 dinara. Kada je re~ o manekenisawu, predsednik Srbije je za usluge informisawa utro{io 2,098.441 dinara. Jedna od mo`da najzanimqivijih stavki rashoda, za koju se posebno interesuje svaki gra anin, jeste svakako stavka reprezentacija. Samo u 2006. godini, Tadi} je na ime krkanluka potro{io, odnosno pojeo i popio 3,231.813 dinara narodnih para iz buyeta. I na kraju, kada je re~ o uslugama po ugovoru, Tadi} je samo za stru~ne usluge utro{io 4,433.380 dinara. U 2006. godini, ekonomska klasifikacija teku}e popravke i odr`avawe u kabinetu predsednika Srbije, iznosila je 279.246 dinara. Materijal za rad je ko- {tao 1,949.456 dinara, a stavka ma{ine i oprema ~itavih 1,609.427 dinara. Na ovaj na~in, Boris Tadi} je u 2006. godini potro{io buyet u ukupnom iznosu od 129,708.186 dinara, dok su mu saborci iz izvr{ne vlasti za 2007. godinu stavili na raspolagawe 136,733.000 dinara narodnih para. Narodna kancelarija servis Demokratske stranke Drugi primer Tadi}evog rasipawa narodnih para jeste osnivawe tzv. Narodne kancelarije predsednika Republike. Boris Tadi} je odmah po stupawu na funkciju predsednika Republike svojom Odlukom osnovao Narodnu kancelariju i to pozivaju}i se na odredbu ~lana 83, ta~ke 11 tada- {weg Ustava. Me utim, odredba ovog ~lana nikako nije mogla da bude osnov za formirawe jo{ jednog buyetskog korisnika, jer poslovi za koje je propisano da se obavqaju u Narodnoj kancelariji, prema ~lanu 83 tada{weg Ustava, ne spadaju u delokrug rada, niti u nadle`nost predsednika Republike. Pritu`be, predstavke i `albe na rad upravnih i pravosudnih organa iz oblasti socijalne, zdravstvene i porodi~no-pravne za{tite, kao i iz oblasti penzijsko-invalidskog osigurawa, trebalo bi da se re{avaju institucionalno, a ne strana~ki, i to o dr`avnom tro{ku. Me utim, tako ne smatraju ni Demokratska stranka, ni Boris Tadi}, aktuelni predsednik Republike Srbije, ali ne zadugo. Wemu i wegovoj `utoj stranci Narodna kancelarija slu`i kao sredstvo za prikupqawe politi~kih poena i dodvoravawe socijalno ugro`enim gra anima, kojima je bilo kakav vid pomo}i dobro do{ao. Osim toga, Narodna kancelarija ima funkciju da prikupqa informacije o aferama i malverzacijama politi~kih protivnika, kako bi ih Dragan \ilas i Demokratska stranka reprezentovali u javnosti, a prevashodno u predizbornim kampawama. Svemu tome ide u prilog podatak da danas u Srbiji ima 46 lokalnih narodnih kancelarija, i to iskqu~ivo u gradovima gde u lokalnoj vlasti participira Demokratska stranka. Ove paralelne lokalne odbore Demokratske stranke obi~no formira svojom odlukom ili skup{tina op{tine ili predsednik op{tine. Narodna kancelarija je svakako korisnik buyetskih sredstava, i kao takva tro{i novac gra ana Srbije. U 2005. godini, ova izmi{qena institucija je buyet Srbije iscedila za 30,755.501 dinara. U toj godini, samo je za plate zaposlenih oti{lo 17,279.572 dinara narodnih para, a DS i \ilas su sistematizovali, odnosno izmislili 34 radna mesta sa 44 izvr{ioca. Stalni tro{kovi Narodne kancelarije su u 2005. godini ko{tali gra ane 1,859.706 dinara, dok su usluge po ugovoru ove institucije iznosili 4,612.293 dinara. Opremu za rad ove \ilasove svite gra ani su platili 1,759.541 dinara, i to samo u 2005. godini. Saborci iz izvr{ne vlasti, Narodnoj kancelariji su u 2006. godini dodelili 35,936.000 dinara iz buyeta, a od toga je samo za plate zaposlenih dodeqeno 19,464.000 dinara narodnih para. Kako zavr{ni ra~un za 2007. godinu jo{ uvek nije sumiran, ostaje nam nepoznato koliko su \ilas i wegova naslednica Tatjana Pa{i} iscedili novca iz buyeta. Koliko je Narodna kancelarija radila zaista u interesu naroda Boris Tadi} je, iako je to u potpunoj suprotnosti sa nadle`nostima i delokrugom rada predsednika Srbije, osnovao sopstvenu instituciju za li~nu i promociju svoje stranke Narodnu kancelariju predsednika Republike. Tu mu je prvi u pomo} prisko~io `uti marketin{ki milioner Dragan \ilas, vaqda se osetiv{i pozvanim da svojom profiterskom logikom unapredi poslovawe Narodne kancelarije. Lako su se Tadi} i \ilas dogovorili, jer sli~an se sli~nom raduje. Aktuelna vlast je buyetom za 2008. godinu predvidela 33,933.000 dinara za finansirawe rada Narodne kancelarije. Po{to su ta sredstva predvi ena u razdelu predsednika Republike, budu}i predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikoli} }e, po stupawu na du`nost predsednika Republike, doneti odluku o sudbini i daqem radu ove izmi{qene kancelarije koja je ujedno i servis Demokratske stranke. BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 43
Li~nost izbliza: Boris Tadi} Ta{tina praznine S redinom februara 2006. u Wujorku je odr`ana sednica Saveta bezbednosti UN. Na ovom sastanku razmatrana je situacija na Kosovu i Metohiji pred po~etak pregovora u Be~u, 20. februara. Stavove Beograda predstavio je reformator Boris Tadi}, u su{tini visoki predstavnik Atlantskog pakta i ~ovek koji je rasturio srpsku vojsku. Govori u Savetu bezbednosti nameweni su uskom krugu vrhunskih diplomata koji se bave pitawima spoqne politike. Nisu svi oni samo zapadwaci, pa ba{ zbog toga pred tom publikom nije dopu{teno govoriti onako kao {to se ovde govori, na primer na nekom skupu DS-a, u Pe{~aniku B92 ili na nekoj tribini u dru{tvu Sowe Biserko, Nata{e Kandi} ili Vojina Dimitrijevi}a. To je ono o ~emu Tadi} nije vodio ra~una. On, istina, nije za~inio svoje izlagawe onim slavopojkama o me unarodnoj zajednici, na koje se prozapadni politi~ari ovde odazivaju skandirawem `iveo Zapad, ali, ina~e, nije se nimalo potrudio da svoje izlagawe uzdigne na dostojanstveniji nivo. Ipak, re~ je o predsedniku jedne zemqe. Tadi} je tako, s neba pa u rebra, za Kosovo i Metohiju predlo`io prelazno re{ewe : to re{ewe bi bilo me unarodno garantovano i, posle isteka odre enog perioda, od, recimo, 20 godina, ono bi se ponovo na{lo za pregovara~kim stolom, rekao je Tadi}. Ostalo {to je rekao bilo je u skladu sa ve} izre~enim pristupom Beograda: da se Albancima na Kosovu osigura veoma {iroka autonomija, koja }e ih u ve}ini pitawa svakodnevnog `ivota u~initi samostalnim u odnosu na Beograd pod uslovom da takvu istu autonomiju prihvate za srpski entitet u pokrajini. Na stranu to {to niko ne zna gde to Srbiju mo`e da odvede prelazno re{ewe, pitawe je otkud predsedniku Srbije takva ideja da, bez ovla{}ewa drugih politi~kih faktora u Srbiji, izlo`i jedan ovakav predlog. Ali, nije mu prvi put, ~ak {tavi{e, moglo bi se re}i da je to, u stvari, u wegovoj prirodi. Boris Tadi} na sli~an na~in je priredio iznena ewe u Moskvi Vladimiru Putinu kada mu je izneo da je re{ewe kosovskog problema u dva entiteta, drugim re~ima podela Kosova i Metohije. [ta bi drugo moglo da se pomisli nego da je predsednik Srbije izlo`io ugovoreni stav Beograda, ali nije: ispostavilo se da je ovakva politi~ka platforma bila samo Tadi}eva, jer o tome nije razgovarao ni sa kim ovde, prirediv{i tako neprimereni gaf pred mo}nim ruskim predsednikom, ~ija je zemqa ~lanica Kontakt grupe i stalni ~lan Saveta bezbednosti. I? Nikom ni{ta. Na sednici Saveta bezbednosti, naravno, tamo su se svi drugi osim predsednika Srbije dosledno dr`ali svojih gledi{ta. Jesen Petersen je nastupio kao i dosad, kao albanski lobista, kao {to su stranu Albancima dr`ali britanski i ameri~ki ambasadori. Rusko vi ewe kosovskog pitawa, na sednici je izneo ambasador Andrej Denisov koji je, prema o~ekivawu, insistirao da budu}nost Kosova i Metohije le- `i u po{tovawu principa Rezolucije 1244 i Kontakt grupe i da strane ukqu~ene u proces moraju zajedni~ki da na- u prihvatqivo re{ewe. Kao {to se da videti, ruski ambasador je bacio akcenat na po{tovawe principa Rezolucije i Kontakt grupe, dok je Tadi} govorio o nekakvom prelaznom re{ewu. Nije se zavr{ilo na ovome. Predsednik Srbije je samo tokom jednog meseca uspeo svojim stavovima vi{e puta da {okira javnost. Jednom se nudio da ode na sahranu okupacionog predsednika Kosova i Metohije Ibrahima Rugove. Nije mu bilo dopu{teno da do e. Drugi put odr`ao je sastanak sa komandantom teroristi~ke OVK Ha{imom Ta~ijem i tom prilikom su razmenili mi{qewa. Ha{im Ta~i, poznat po ratnom nadimku Zmija, izmakao je zatvor. On je na slobodi. Rukovodio je operativnom zonom Drenica kada je ubijeno vi{e od ~etrdeset Srba... Zloglasni logor Lapu{nik u kome su mu~eni i ubijani civili napravqen je po wegovom nalogu, a u Kle~ki je ta Zmija napravila masakr nezabele`en u novijoj politi~koj istoriji... U leto 1998. godine wegovi operativci pobili su lekare i medicinske sestre kod manastira Zo~i{te. U aktuelnim geopoliti~kim kretawima, na ovom mestu se sam po sebi name}e odgovor na pitawe {ta to radi predsednik Srbije. Tadi} ili Ta~i, svejedno, nisu u prilici, jer takve su im politi~ke biografije, da postupaju onako kako bi mo`da li~no `eleli. Wihove postupke odre uje tzv. me- unarodna zajednica, odnosno atlantski saveznici. Kad im ka`u da razmene mi{qewa, oni to sprovedu. Ali, ostaje tajna, dabome, {ta jedan drugom ka`u. Mo`da je, na primer, na tom sastanku Tadi} Ta~i u Atini bilo govora o prelaznom re{ewu. A {ta ako je to samo sinonim za uslovnu nezavisnost u trajawu od, recimo, 20 godina, da bi se onda pitawe kona~nog statusa Kosova i Metohije ponovo na{lo za pregovara~kim stolom, kako je to rekao Tadi} pred Savetom bezbednosti. E sad, presko~imo mnogo {ta, uz uverewe da je svakom jasno da Tadi} i ne mo`e da postupa druk~ije. On nije slobodna li~nost, jer biti u savezu sa atlantskom bra}om tako ne{to prosto ne dopu{ta. U tom smislu, ni Boris Tadi} ne mo`e biti izuzetak. Kusur, naravno, pla}a srpski narod, a lepi Boris? Ostavimo ga samom sebi da razmi{qa nad svojim postupcima. Kojim? Kakvim? 44 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
Naravno, mo`e biti re~ samo o kukavi~luku i nemoralu. Za{to nije iza{ao pred doma}u i svetsku javnost i osudio zlo~in koji su po~inile nedavno snage EUFOR-a u Bosni i Hercegovini: ubistvo Rade Abazovi} i rawavawe wenog maloletnog 11-godi{weg sina i mu`a? Gde je bio Boris kada se ugasila 13. bawalu~ka zvezdica, Sla ana Kobas... Te bawalu~ke bebe bile bi danas `ive da im je NATO dozvolio da do u do kiseonika. Ovo je predsednik Srbije, ma kako se on zvao, morao da ka`e. Zatim, {ta bi s wim onda kad je napastvovan Svetko Mlinar, nesre}ni starac-povratnik u Krajinu koji je, poni`en i osramo}en, na kraju izvr{io samoubistvo u toj europskoj Hrvatskoj. Dabome, Demokratska partija, ~iji je Tadi} predsednik, nakon toga u Evropskom parlamentu nije podr`ala rezoluciju kojom se od Hrvatske tra`i da ispuni svoje obaveze po pitawu povratka srpskih izbeglica. Za{to je taj isti Tadi} ponizio srpsku javnost kada se dogodio pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji 17. marta... Setimo se da je tada rekao: Ovo je prvi put posle 14 godina da su zvani~nici me unarodne zajednice priznali da su Srbi `rtve na Kosovu i Metohiji. Blago Tadi}u kada mo`e da se zadovoqi mrvicama! Samo se niko nije setio da ga upita: Kome su to zvani~nici me unarodne zajednice priznali? Srbima?! Pa {ta onda? Toliko Srbi odavno sami znaju! Da li su to istinski priznali svojim narodima i izneli to otvoreno u javnosti? Svakako da nisu. Za{to? Koliko jo{ sli~nih primera se mo`e nabrojiti, ali nema potrebe za tim. Dovoqno je samo upitati, za sve: Zbog ~ega Boris }uti na sve to? Odgovor le`i, vaqda, u naravi tog reformiste koji osim ogromne ambicije nema ni~eg drugog. \in i}ev naslednik Na putu ka vrhu, \in i}ev naslednik i nije mogao da bude druk~iji, nego takav kakav je. Ba{ zato {to je takav dospeo je na kormilo Demokratske stranke u februaru 2004. Od ubistva lidera ove stranke i premijera Zorana \in i- }a (12. marta 2003) partija je bila bez predsednika. Na izbornoj skup{tini Tadi} je (do tada jedan od potpredsednika DS-a) ubedqivom ve}inom glasova pobedio Zorana @ivkovi}a (zamenika predsednika DS i premijera odlaze}e vlade poraz na izborima 28. 12. 2003). Demokratska stranka se kao vode}a partija DOS-a kompromitovala raznim prqav{tinama i aferama, zbog ~ega je ka`wena na izborima. Po{to nije bio u republi~koj ve} u vladi Dr`avne zajednice SCG (ministar odbrane), Tadi} je poku{ao da to iskoristi za sopstveno prawe obraza. A onda je i organizovao svoju frakciju u partiji, u koju je uz U`i~anina S. Gavrilovi}a i [ap~anina D. Petrovi}a (koji verovatno nisu imali neposrednog udela u aferama dosovske vlasti) uz sebe, me utim, prigrlio Novosa anina B. Pajti}a. Pajti- }a, koji je bio {ef poslani~ke grupe DOS-a u Republi~koj skup{tini gde se drsko otimalo i kralo! Oni su pobedili drugu, omra`eniju i u lopovlucima oli~enu @ivkovi}evu struju, u kojoj su bili dotada{wi potpredsednici stranke i visoki dr`avni funkcioneri, Gordana ^omi} i ^eda Jovanovi} ( Ja sam vatra, oni voda ). Kad su ugla ene demokrate najzad skinule rukavice, u toj bratiji poletelo je perje. Jovanovi} je dva puta o{tro o{inuo Tadi}a. Jednom, aludiraju}i na Tadi}evo dr`awe u zavetrini kad god je gusto, i u drugom slu~aju, da je slagao javnost kada se pravio blesav povodom kra e glasova u Skup{tini (slu~aj Bodrum). Zanimqivo kako je Tadi} reagovao! Zadr`avaju}i izve{ta~eni osmeh (ina~e ima ledeni izraz), zatra`io je od mla eg partijskog kolege da mu se obra- }a s po{tovawem, jer su wegove zasluge za Demokratsku stranku poznate, kao osniva~a i kao generalnog sekretara. Tako izre~eno, nije ostavqalo sumwu da je on godinama bio nekakav va`an faktor. Sude}i, me utim, po novinskoj dokumentaciji iz tih desetak i vi{e godina, wega gotovo nigde nema... Tajanstveno, zaista. Ono drugo, misterija oko afere Bodrum je razgoli}ena. Kao i to da je Tadi} poku{ao da se u vezi s tim, na nekorektan na~in, okoristi. Uo~i posledweg obra~una u borbi za vlast u Demokratskoj stranci, on je bio taj koji se odva`io da kona~no saop{ti istinu o kra i glasova u Skup{tini Srbije. U izjavi za javnost, rekao je kako ga je Neda Arneri} upravo pozvala i rekla mu da u vreme glasawa za guvernera (Kori Udovi~ki) nije bila u Skup{tini nego na odmoru u Turskoj, u Bodrumu. Iz toga proizlazi da Tadi} do tog momenta nije znao za kra u glasova. Me utim, znao je... ^eda Jovanovi} mu je osve`io pam}ewe, podsetio ga je na sastanak Predsedni{tva DS na kojem je, nekoliko meseci ranije, bilo re~i o ovom glasawu i Bodrumu. Osim ogromnih ambicija tu nema ni~ega Tadi} se ne zaustavqa... Ho}e da ga izaberu za predsednika Republike Srbije i kandidovao se za tu najvi{u funkciju u dr`avi. Malo izokola, zatra`io je da ga podr`i ceo demokratski blok... Kao svoju prednost nad drugim kandidatima, Tadi} je isticao da ima podr{ku SAD i NATO. Vojislav Ko{tunica se prvi oglasio. Malo izokola, lider DSS-a i predsednik vlade Republike Srbije je, ipak, odbacio pru`enu ruku: Nemogu}e je da grupacija koja je na vlasti podr`i opozicionog kandidata. Miroqub Labus, predsednik G-17 plus i potpredsednik Republi~ke vlade, rekao je da }e wegova stranka podr`ati (neimenovanog) demokratskog kandidata, bez obzira ko bio. Nije rekao da li je to Tadi}. Me utim, Labus je na fonu Ko{tuni~ine izjave zatra`io da Tadi} napusti funkciju ministra odbrane. Vuk je }utao i ~ekao. Odlaze}i ministar odbrane se uzvrpoqio. Kako da obezbedi podr{ku za predsednika kada je glasawe tajno, a zna da za wega nije ni polovina ~lanstva partije ~iji je predsednik? Po~etak nije slutio na dobro. Gotovo kao ono u Ni{u. U momentu dok je u svojstvu ministra prvi put iza{ao pred postrojenu elitnu jedinicu, zasko~io ga je neki vu~jak, oborio i zamalo ga nije rastrgao pred o~ima oficira i vojnika. Kad se sve sabere, ipak je Tadi} uspeo da napravi briqantan skok u karijeri. Psiholog je verovatno u pravu kada smatra da je dobio poverewe u Va{ingtonu. Kako i ne bi? BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 45
Reorganizuju}i, rasturao je vojsku u kojoj su mu bili savetnici stranci, pre svega Britanci. Zatim, ponudio je da na- {i vojnici (dobro, dobrovoqci za velike pare ) odu u Avganistan da brane okupacioni, proameri~ki re`im, u izgradwi slobode i demokratije. Komunicirao je ~esto sa komandantom ju`nog krila NATO-a, ameri~kim generalom koji mu se poverio da i on osu uje albanski ekstremizam... Pa lepo, ali, za{to taj general nije, umesto da komunicira sa Tadi}em, zatra`io odgovornost i smene stare{ina NA- TO-a ili, kako se ve} zove, KFOR-a na Kosovu. Uzrok problema je, kako ga sagledava Tadi}, na drugoj strani ovde: Dok u Srbiji postoje stranke kao {to su SRS, JUL, SPS ne}emo imati normalnu atmosferu za re- {avawe ovog problema. To su stranke koje vode besmislene politi~ke diskusije i ne idu ka tome da se problem zaista re{i. Stavqaju}i poentu na ni~im potkrepqenu optu`bu protiv pojedinih stranaka u Srbiji koje vode besmislene politi~ke diskusije, tom perfidnom tipu promaklo je da je u prvoj re~enici intervjua rekao: Me unarodna zajednica vrlo dobro zna da je na Kosovu dobro organizovan albanski kriminal, koji je recimo u Italiji uklonio Koza nostru. Intelektualne sposobnosti predsednika Srbije, visokog predstavnika Atlantskog saveza, nisu ba{ zavidne, kao {to su rangirane i wegove politi~ke ocene. Za Borisa Tadi}a bi se moglo re}i ono isto {to je jedan umni ruski filozof rekao za Jeqcina 1992, kada je Rusija glasala u Savetu bezbednosti za sankcije protiv Srba: Prosto mi je te{ko, kada je re~ o Jeqcinu, da bilo {ta formuli{em. Osim ogromnih ambicija i potpunog nerazumevawa Rusije, mislim da tu nema ni~eg. Seka Persa Sasvim na kraju, evo Borisa ogoqenog do kraja: Ja sam ~ovek koji }e ovu zemqu voditi prema Evropskoj uniji, vas i va{u decu, u sigurniji `ivot i boqu budu}nost! Pobedi- }u sve, sve }u pobediti! Ne voli da govori o obnavqawu proizvodwe ili o nezaposlenosti. Izvoz mu, me utim, nije mrska tema Isporu~i}u svakog koji se od nas tra`i! (Ha{ke optu- `enike). ^ovek je nepoznanica; svaki ~ovek je tajna za sebe. Treba ga upoznati da bismo o wemu sudili. Kako izgleda B.T. dok se kre}e Beogradom? U centru grada, u Knez Mihailovoj... O.K. A kako je sa unutra{wo- {}u Srbije? Upoznajemo ga po prvi put u tom ambijentu. U skladu s wegovom velikom ambicijom su wegove re~i, osmeh, pokreti, garderoba, jedrina, sve... Samo, sve to je u stra{nom neskladu sa qudima s kojima se rukuje, koje tap- {e i grli; qudima upalih o~iju, izmu~enog lica i tu`nog pogleda koje je dotukao biv{i DOS-ov re`im ( najboqa vlada u Srbiji u posledwih sto godina )... A onda, vidimo ono {to je moralo biti: niti oni wega razumeju o ~emu pri- ~a, niti on wih o ~emu mu oni govore. Jedno s drugim ne ide. Ne pasuje... Nakalemqeno, kao na piletu sise. ^oveka krasi ambicija, neke, me utim, svestrane ambicije. Klini~ki psiholog je radio ne{to malo u struci, pa je vu~en ambicijom i{ao daqe. U wegovoj biografiji (izvor: Federal Ministry of Telecommunications 2001; NATO) pi{e: da je otvoreno u~estvovao u aktivnostima opozicije pod komunisti~kom vladavinom, zbog ~ega je hap{en nekoliko puta. U DS bio: sekretar Glavnog odbora, potpredsednik Izvr{nog odbora. Bio je poslanik Narodne skup{tine Srbije i ~lan skup{tinskog Komiteta za nauku i tehnologiju. B.T. je, tako e, direktor Centra za razvoj demokratije i politi~ke ve{tine. U tom svojstvu je posledwih nekoliko godina radio na uspostavqawu regionalnog sistema za politi~ku edukaciju (u Srbiji, Republici Srpskoj, Makedoniji i Bugarskoj) kao i u Demokratskoj partiji. Bio i poslanik u saveznom parlamentu. U novembru 2000. B.T. postaje savezni ministar za telekomunikacije u novoj demokratskoj vladi SRJ... A onda... postaje ministar odbrane SRJ (Srbije i Crne Gore). Kakvi su su bili wegovi rezultati na poqu edukacije nije nam poznato. (Mo`da zato {to se edukovawe ovoga tipa posledwih godina odvija po kru`ocima!) Isto tako, o ministrovawu telekomunikacijama: osim da je bio oprezan sa dodelom frekvencija, po{to je re~ o klizavom terenu i zakonskim ograni~ewima. Ali, B. T. je kao vrlo svestran u svojstvu ministra vojnog pokazao i ono {to {ira javnost kod wega do tada nije uo~avala. Odlu~nost u reformama. Zbog toga je dobio velike pohvale na Zapadu... i od Vesne Pe{i}, ambasadorke u Meksiku, ali ovde uglavnom tvrde suprotno. Vele, rasturio je Vojsku... i to po ne~ijem nalogu. Po ~ijem nalogu? Po nalogu NATO-a, Onih {to su nas bombardovali.... A zavapio i ministar za kapitalne investicije: Vi ste devojka za sve... Ja, gospodine Tadi}u, nisam ~uo da ni u jednom ozbiqnom parlamentu ministar odbrane sedi ovde kao neka baba Simana. Ministar vojske treba da bude dasa, da bude vojni~ina, a ne da sedi kao neka seka Persa. Ja mislim da se mnogi generali stide {to imaju takvog ministra. ^ovek je onakav kakvim ga drugi vide. Glumac Quba Tadi} re~e zagledaju}i ga svojevremeno: Mi Tadi}i imamo ~etvrtaste glave! Tada jo{ B.T. ne be{e rekao Srbiji treba hiqadu novih mladih lidera! Kakav je bio smisao izabrati za predsednika Republike nekoga samo da bi zadovoqili wegove li~ne (~etvrtaste) ambicije? Na pitawe kakva su wegova politi~ka uverewa i pod ~ijim uticajem ih je oformio, Tadi} ka`e da je sa 17 godina prvi put pocepao neki plakat povodom neke godi{wice Titovog lika i dela, a da je doti~ni jo{ uvek bio `iv: Moji roditeqi su hteli da budem daleko od onoga u {ta se moj otac upu{tao. A ja? Ja sam mislio da }u pobe- }i od politike ako upi{em psihologiju, a u stvari sam studirao nauke koje }e me najlak{e dovesti do politike. Prosto, od politike nisam mogao da pobegnem. Wegov otac je (bio) levi~ar, a Boris? Ja to izvesno nisam. Na mene je veliki uticaj izvr{ila kwiga Strana~ki pluralizam ili monizam Vojislava Ko{tunice i Koste ^avo{kog. Napustiv{i porodi~no levi~arsko okru`ewe, pod velikim uticajem ideja koje su wih dvojica prezentirali, formirao sam se kao liberal u ideolo{kom smislu. Po svom stilu i na~inu rada bliski su mi Vili Brant i Ulof Palme. Majka Nevenka, doktor psihijatrije, otac akademik, doktor filozofije Qubomir Tadi}. U wihovu ku}u, izdvojiv- {i se u sobu da bi razgovarali o temama koje su za ostale uku}ane bile tajna, dolazili su Dobrica ]osi}, Mihajlo Markovi}, Dragoqub Mi}unovi}, Rudi Supek, Predrag Vranicki, Danko Grli}, Ivan Zvonimir ^i~ak, Milorad Vu~eli}. Dolazili su tu i qudi iz dr`avnog vrha, kao Milka Mini}. Perfidni Boris, klini~ki psiholog, u datom momentu, ugrabio je priliku da u e pod ko`u prebogatoj \in i}evoj udovici i da preotme Demokratsku partiju od drugih konkurenata. Ne{to su tu pomogli i ovi iz Atlantskog saveza... Ru`ica je leto provodila u SAD, kako je rekla, kod prijateqa. R. V. S. 46 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
Demokratske la`e i parala`e Pi{e: Nemawa [arovi} U ovim te{kim vremenima, optere}eni svakodnevnom borbom da kako-tako sastavimo kraj s krajem i poku- {ajima da pre`ivimo ogromnu koli~inu demokratije kojoj smo izlo`eni, ~esto nemamo ni vremena, a posebno `ivaca, da doga aje koji jedni druge susti`u i presti`u ispratimo i spoznamo na najboqi na~in. Me utim, po{to mine nekoliko meseci od nekog doga aja, stvari obi~no postaju znatno jasnije. Zato smo bili slobodni da vam pripremimo i ponudimo malu retrospektivu izjava najvi{ih funkcionera Demokratske stranke. Da li su, kada su i koliko su bili iskreni, procenite sami... Neda je glasala za izbor Kori! Bojan Pajti} (4. septembar 2003) Imamo dokaze da je Neda stigla na glasawe! Aleksandar Radosavqevi} (4. septembar 2003) Gde sam bila u vreme izbora guvernera? To je davno pro- {lo vreme, ne zanima me, niti se toga se}am... Neda Arneri} (28. novembar 2003) Na pitawe: Da li je Boris Tadi} znao i ranije da niste bili u Skup{tini kada se glasalo za izbor Kori Udovi~ki., Neda Arneri} odgovara: Znali su to svi, i oni koji su mahali mojom avionskom kartom. (14. decembar 2003, ipak se setila) Neko }e da odgovara zbog 'afere Bodrum' Boris Tadi} (14. decembar 2003) Ne vidim svoju odgovornost! Neda Arneri} (16. decembar 2003) Nemam komentar! Alen Selimovi} (5. jul 2004) Ne mogu o tome da pri~am danas premijer Srbije i jedan od potpredsednika Demokratske stranke, Zoran @ivkovi} (nije mogao ni sutradan, a snagu nije smogao ni do danas). Sve {to sam imao da ka`em, odnosno sve {to znam, ve} sam rekao pred istra`nim sudijom i za mene je ta stvar zavr{ena! Vojislav Jankovi} (28. jul 2004) Mogu}a verifikacija mandata Gordani ^omi}, Bojanu Pajti}u, Sr i Popovi}u, Aleksandru Radosavqevi}u, koji su ube ivali javnost da je Neda glasala, zna~ila bi degradaciju novog parlamenta. Mla an Dinki}. Bi}u predsednik svih gra ana Srbije! Boris Tadi} (pre izbora za predsednika Srbije). Rekao sam istinu jer vodim ra~una o Demokratskoj stranci Boris Tadi} (ipak, samo predsednik Demokratske stranke). Na pitawe da li se pla{i najave Borisa Tadi}a da }e posle izbora biti ka`weni krivci za slu~aj Arneri} tako {to im se ne}e dodeliti mandat poslanika, Dragan [utanovac, koji je sedeo na po~etku ~etvrtog reda, na mestu sa koje ga je morao da vidi nevidqivog glasa~a ka`e: Ne pla{im se istine i dodaje: Mi smo to shvatili kao neku vrstu nove politike reda. (?!) Ja ne mogu da verujem da ti budu}i poslanici, koje ina- ~e ja izuzetno po{tujem, ne ose}aju ni najmawu gri`u savesti, ni najmawu odgovornost prema svojim bira~ima kojima je obe}ana istina. Neda Arneri} na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke. Koliko smo se samo puta svi mi zapitali da li }e ikada biti razja{wena afera Bodrum? Ho}e li neko odgovarati za kra u glasova u Skup{tini Srbije 22. jula 2003. godine, prilikom izbora Kori Udovi~ki za guvernera NBS? Da li }e predsednik Srbije Boris Tadi} ispuniti predizborno obe}awe i kazniti one koji su glasali umesto Nede Arneri} i drugih poslanika u srpskoj skup{tini? Konkretne odgovore na ova pitawa u Tadi}evoj Demokratskoj stranci nemogu}e je dobiti. Svi se vade jedni na druge i nadaju se da }e mediji, pre ili kasnije, zaboraviti na jedan od najve}ih lopovluka u modernoj srpskoj politi~koj istoriji. U DS-u zvani~no odbijaju da bilo {ta ka`u na temu afere Bodrum. Kako je ranije saop{teno, DS je zaustavio istragu oko zloupotrebe kartica u Skup{tini Srbije onog trenutka kad su aferu Bodrum preuzeli pravosudni organi. To je zvani~na verzija koje se dr`e svi funkcioneri DS-a, pa i sam predsednik Boris Tadi}. Nezvani~no dodaju: Za nas je najva`nije da nismo pretrpeli politi~ku {tetu. Tadi} je pobedio na izborima, a ispitivawa javnog mwewa govore da smo povratili i pove}ali poverewe u bira~kom BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 47
telu Srbije. Spasava nas {to Srbi ipak vrlo brzo zaboravqaju afere. Da podsetimo, prema listingu Skup{tine Srbije sa glasawa za izbor guvernera, tog famoznog 22. jula 2003. nije bilo mogu}e nakupiti dovoqan broj poslanika. Pauza se produ`ila do ve~eri, sve dok 126 kartica nije elektronski evidentirano. La`no prisustvo Nede Arneri} obezbe eno je ubacivawem wene kartice u poslani~ku jedinicu 4D4, dakle na mesto neposredno pored Jankovi}a i [utanovca. Za guvernera je izabrana Kori Udovi~ki, dotada{wi ministar za energetiku. Nedugo zatim, pukla je bruka. Javnost je obave{tena da Neda Arneri} i wena kartica tog dana nisu bile na istom mestu dok je kartica mirovala u elektronskom sistemu Nedica se br~kala u turskom letovali{tu Bodrum. Karticom Nede Arneri} mogli su da glasaju samo poslanici najbli`i mestu gde ona sedi u skup{tinskoj sali. Na osnovu listinga Slu`be za elektronsko glasawe i evidenciju od 22. jula, kada je zloupotrebom tu ih poslani~kih kartica Kori Udovi~ki izabrana za guvernera, u 4. redu gde je sedela i Neda Arneri}, dru{tvo su joj pravili slede}i poslanici: na mestu broj jedan u 4. redu Milisav Petkovi}, na mestu broj 2 Dragan [utanovac, na mestu broj 3 Vojislav Jankovi}, na mestu broj 4 registrovana je Neda Arneri}, mesto broj 5 bilo je prazno, na mestu broj 6 Milka Marinkovi}, na mestu broj 7 Anita Bereti} i na mestu broj osam Gorica Mojovi}. Svi navedeni su poslanici Demokratske stranke. Jedno je sigurno, da je neko drugi do{ao i glasao, Dragan [utanovac, Vojislav Jankovi} i Milisav Petkovi} morali bi da ustanu sa svojih mesta da bi tog nekog propustili. Nisu, me utim, ustajali, nisu umesto Nede glasali, niti su ikoga videli da glasa. Neko je to, ipak, definitivno u~inio. Da parlament, kako ka`u, mo`e sve osim da pretvori mu- {ko u `ensko, ~elnici DS-a dokazali su i nekoliko meseci ranije, u martu 2003. godine. Visoki funkcioner Demokratske stranke i tada{wi gradona~elnik Novog Sada, Borislav Novakovi}, postao je preko no}i poznat kao lete}i Bora (dodu{e, kasnije su ga prepoznavali i po nadimku Novosadska Neda Arneri}). Uspeo je to tako {to je opovrgao nekoliko zakona fizike. Dokazao je da je mogu}e biti u isto vreme na dva mesta! Stigao je da glasa za Zakon o radu koji je usvojen oko 13.15, kao i da se ve} u 16.30 na e ~ak u Solunu, gde dr`i konferenciju za {tampu. Naknadnom proverom nepobitno je utvr eno da iz Beograda ponedeqkom nema redovnih letova za Atinu i Solun, te da nije prijavqen ni bilo kakav vanredan, Vladin ili privatni let. Tada na scenu jo{ jednom stupa glasa~ka ma{inerija DS-a! Na pitawe da li je prilikom glasawa o Zakonu o radu u na~elu bilo povrede poslovnika, 107 poslanika opozicije glasa za, protiv je 78, uzdr`ano je 19, nije glasalo 28, od ukupno 232 narodna poslanika. Mada je najve}i broj poslanika koji su aktivno glasali zapravo presudio da je prekr{aja bilo, taj broj je mawi od polovine prisutnih i Skup{tina tako pasivno presu uje da je sve bilo u redu. Da sve nije toliko `uto, pardon, toliko crno, poku{ao je da nas ubedi Boris Tadi} izjavom datom pred same parlamentarne izbore 2003. godine, kojom je potvrdio ono {to smo svi ve} odavno znali. Tadi} je za BKTV rekao da ga je pred po~etak gostovawa na toj televiziji pozvala Neda Arneri} i kazala mu da ne mo`e vi{e da }uti o spornom glasawu u srpskom parlamentu. Meni ne pada na pamet da o bilo ~emu }utim. Ne pada mi na pamet da }utim o gre{kama koje je pravila Demokratska stranka, koje su neki qudi u ime Demokratske stranke pravili isti~e tada Tadi} i napomiwe da ovo dokazuje da u DS imaju snagu da priznaju svoju gre{ku. 48 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
Demokratska stranka ranije je tvrdila da se Neda Arneri} vratila sa letovawa kako bi glasala u Skup{tini Srbije, a portparol te stranke Aleksandar Radosavqevi} pokazivao je novinarima avionske karte kojima je dokazivao tu tvrdwu. Teleportovawe glumice iz Bodruma u Skup{tinu Srbije poku{ao je da objasni i predsednik poslani~kog kluba DS-a Bojan Pajti} za koga nema nikakvih osnova da se osporava glasawe, jer je Arneri}eva dostavila avionske karte od 21. jula od Istanbula do Beograda i od 23. jula od Beograda do Istanbula, kao i potvrde sa aerodroma i jedan taksi ra~un od Bodruma, gde je letovala, do aerodroma u Istanbulu. Ipak, u javnosti se postavqalo pitawe {ta to priznawe donosi u predve~erje parlamentarnih izbora. Da li je to iskreni poku{aj duhovnog pro~i{}ewa DS-a koji `eli da u izbornu trku uleti ~istog obraza ili je iza svega, opet, politi~ki interes... Danas, nakon teleportovawa iz Geteborga u Barajevo, jasno je da je Tadi}evo priznawe o odsustvu Nede Arneri} u vreme izbora guvernera u stvari ne samo zakasnelo, ve} i la`no pokajawe, kao i da razli~ite zloupotrebe nisu presedan nego princip rada Demokratske stranke! Da je upravo tako, uprkos izjavama Borisa Tadi}a da }e ta stranka posle izbora ispitati ko je bio inicijator neistine o glasawu Nede Arneri} u Skup{tini Srbije i da oni ~ija se odgovornost ustanovi ne}e mo}i da budu na pozicijama na kojima se odlu~uje u DS-u, najboqe govori ~iwenica da se afera Bodrum slomila samo na le ima biv- {eg poslanika DS-a Alena Selimovi}a, dok su ostali krivci ostali neka`weni za kra u glasova u Skup{tini prilikom izbora guvernera Kori Udovi~ki! Selimovi} je uslovno osu en na 14 meseci zatvora i osam godina zabrane bavqewa politikom zbog zloupotrebe kartice poslanika SDP-a Nata{e Milojevi}. Drugooptu`eni Vojislav Jankovi} oslobo en je zbog nedostatka dokaza optu`bi da je zloupotrebio poslani~ku karticu Nede Arneri}, dok Dragan [utanovac, da li zahvaquju}i ~iwenici da je u vreme afere Bodrum kao predstavnik DS-a bio na ~elu Odbora za odbranu i bezbednost Skup{tine Republike Srbije, bliskom prijateqstvu sa Borisom Tadi}em ili ne~em drugom, nikada nije ni optu- `en. Me utim, ne samo da su najve}i krivci iz afera Solun i Bodrum ostali neka`weni, ve} su neki od wih u me uvremenu i debelo politi~ki profitirali. Borislav Novakovi} lete}i Bora, u oktobru 2004. izabran je za potpredsednika Skup{tine AP Vojvodine. Bojan Pajti}, tada {ef poslani~kog kluba DS, ~ovek koji je svojim o~ima video Nedi~ine taksi ra~une i avionske karte, na parlamentarnim izborima 2003. izabran je za poslanika u Skup{tini Srbije, predsednik je Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu. Od novembra 2004. predsednik je Izvr{nog ve}a Skup{tine AP Vojvodine. Na XII skup- {tini DS, 18. februara 2006. izabran je za potpredsednika DS. Dragan [utanovac, ~ovek koji je morao ustati da bi Neda pro{la i glasala, na parlamentarnim izborima 2003. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika, potom za potpredsednika DS i na kraju i za ministra odbrane. Gordana ^omi}, tako e je sedela do Nede za vreme glasawa i ka`wena je mandatom poslanika u Skup{tini Srbije. Na Drugoj redovnoj konferenciji Foruma `ena DS, odr`anoj 11. juna 2006, izabrana je za predsednicu Foruma `ena. Aleksandar Radosavqevi}, tada{wi portparol DS, koji je tako uverqivo mahao nepostoje}im avionskim kartama Nede Arneri}, na parlamentarnim izborima 2003. ipak je izabran za poslanika u Skup{tini Srbije i visoki je funkcioner DS u Kragujevcu. Boris Tadi}, ~ovek koji je obe}ao da }e krivce kazniti, bio je od februara do juna 2004. {ef Poslani~kog kluba Demokratske stranke u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Za predsednika Demokratske stranke izabran je februara, a za predsednika Republike Srbije juna 2004. godine. Avgusta 2006. godine, istovremeno je u Geteborgu nakon sastanka sa {vedskim ministrom spoqnih poslova Janom Elijasonom, obilazio pogon za proizvodwu automobila Volvo, razgovarao sa predstavnicima sindikata i ~elnicima te mo}ne kompanije, i u malom, demokratski opqa~kanom Barajevu potpisao saglasnost da bude nosilac Izborne liste kandidata za odbornike u Skup{tini gradske op{tine Barajevo koju podnosi Demokratska stranka. Na ovaj na~in i Borisu Tadi}u po{lo je za rukom {to i wegovim prethodnicima Borislavu Novakovi}u i Nedi Arneri}. Da istovremeno bude na dva mesta. U wegovom slu- ~aju u dalekom Geteborgu i na{em malom Barajevu. Kao {to ka`e pesma, kada je Demokratska stranka u pitawu, princip je isti sve su ostalo nijanse! BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 49
Kako je Boris Tadi} na vol{eban na~in uspeo da istovremeno bude prisutan na dva mesta me usobno udaqena 1555 kilometara vazdu{ne linije Lete}i Boris Pi{e: Nemawa [arovi} Po{tovani gra ani Srbije, Ako ste, ne daj Bo`e, pomislili da su afere Solun i Bodrum bile posledwe u kojima su najvi{i funkcioneri Demokratske stranke glavne uloge odigrali na daqinu, grdno ste se prevarili. Da razli~ite zloupotrebe, kao {to je glasawe iz Soluna i Bodruma, u Demokratskoj stranci nisu presedan, ve} osnovni princip delovawa, jo{ jednom je dokazano i to od strane predsednika Demokratske stranke i, na`alost, predsednika Srbije, Borisa Tadi}a. Ovoga puta upravo je on dokazao da kada je demokratija u pitawu zakoni fizike prestaju da va`e! Mo`e li Boris Tadi} istovremeno biti na dva mesta (omiqena zabava jogi-leta~a i ~elnika Demokratske stranke)? Neki bi verovatno rekli: Naravno da mo`e! Neophodno je samo da u taj projekat ulo`i sav svoj demokratski potencijal! Drugi bi rekli: Jasno je kao dan. Demokrate su ponovo uhva}ene u la`i! Ipak, svakome razumnom, samo po sebi, name}e se pitawe kako je i da li je to mogu}e. Najboqe je da prosudite sami. Sve ~iwenice koje slede, i vi, po{tovani gra ani Srbije, uz malo truda, za svega nekoliko minuta prelistavawa {tampe ili kori{}ewa interneta, sami, veoma lako mo`ete proveriti! ^iwenice: 04. 8. 2006. u 17.44 Novinska agencija Beta prenela je vest da je Predrag Markovi} raspisao lokalne izbore u sedam op{tina u Srbiji, pored ostalih i u Barajevu. 10. 8. 2006. u 12.45 Boris Tadi} u pratwi novinarske ekipe RTS-a (Tina Bilankov, novinar i Dejan Milanovi}, kamerman), specijalnim letom, iz Beograda odlazi u Geteborg. Kasnije, istog dana, sastaje se sa ministrom inostranih poslova Janom Elijasonom, o ~emu RTS izve{tava u ve- ~erwim informativnim emisijama. 10. 8. 2006. u 14.00 Srpska radikalna stranka ula`e prigovor Op{tinskoj izbornoj komisiji u Barajevu (u daqem tekstu: OIK) zbog ka{wewa s propisivawem obrazaca za sprovo ewe pojedinih izbornih radwi. 10. 8. 2006. u periodu od 16.00 do 17.30 Odr`ava se prva sednica OIK. U okviru prve ta~ke dnevnog reda doneto je Uputstvo za sprovo ewe propisa o izboru odbornika SGO Barajevo kao i obrasci za sprovo ewe pojedinih izbornih radwi. U okviru ~etvrte ta~ke dnevnog reda odlu~ivano je o prigovoru Srpske radikalne stranke. U zakqu~ku OIK kojim je prigovor odbijen, pored ostalog stoji: Predsednik Op{tinske izborne komisije dobio je informaciju putem telefona dana 10. 8. 2006. godine iz Kabineta predsednika Narodne Skup{tine Republike Srbije da je Odluka o raspisivawu izbora objavqena u Slu`benom glasniku Republike Srbije dana 9. 8. 2006. godine i da od tog dana po~iwu da teku izborne radwe.... Istovremeno vas obave{tavamo da su obrasci predvi eni ~lanom 23 Zakona o lokalnim izborima propisani na sednici Op{tinske izborne komisije Gradske op{tine Barajevo 10. 8. 2006. godine i da ih mo`ete preuzeti u sedi{tu Op{tinske izborne komisije Gradske op{tine Barajevo. Naravno, do obrazaca su tada mogli do}i samo pripadnici vladaju}e koalicije u Barajevu dok su Srpskoj radikalnoj stranci, nakon umno`avawa, obrasci dostavqeni tek sutradan u 14.10, kada je izborna lista Demokratske stranke ve} odavno bila predata. 11. 8. 2006. u 11.30 predstavnik Op{tinskog odbora DS, Branko Trifunovi}, podnosi izbornu listu Demokratske stranke. Jedan od priloga je i obrazac OB-3, Saglasnost nosioca izborne liste kandidata za odbornike u Skup{tini gradske op{tine Barajevo, potpisan u Barajevu, 11. 8. 2006. godine, od strane nikog drugog nego Borisa Tadi}a li~no! Borisa Tadi}a koji se u to vreme, nesporno, nalazi u zvani~noj poseti [vedskoj, ta~nije u Geteborgu, udaqenom od Beograda ~ak 1555 kilometara vazdu{ne linije. Sve ovo ne bi bilo ~udno da se radi o dokumentu koji je potpisan li~no, pa zatim poslat faksom ili na bilo koji drugi na~in. Me utim, radi se o originalnom dokumentu, odnosno o originalnom potpisu Borisa Tadi}a! 11. 8. u 14.30 Boris Tadi}, nakon sastanka s predsednikom Upravnog odbora Volvoa Leifom Johansonom, ponovo specijalnim letom, iz Geteborga vra}a se u Beograd i sle}e na Aerodrom Nikola Tesla. Kako je sve ovo; ili jo{ boqe, da li je sve ovo mogu}e, verujemo, najboqe }ete proceniti sami. Da li smo nakon lete}eg Bore (kako je nakon afere Solun prozvan Borislav Novakovi}), dobili i lete}eg Borisa, da li je i Boris taksijem jurio {vedskim drumovima, poput Nedice koja juri turskim, ili je ipak ovladao ve{tinama jogi-leta~a, objasni}e, verovatno, neki novi Aleksandar Radosavqevi}. 50 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
Be`i k ok Tadi} od Crkve U Tadi}evom politi~kom razvoju primetan je kontinuitet destruktivnog pona{awa koje je evoluiralo na primeru wegovog odnosa kao predsednika Srbije prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Paqewe sve}a i qubqewe ikona pred kamerama je samo ve{ta gluma i podila`ewe srpskom narodu koji tradicionalno po{tuje instituciju crkve i iskazuje joj poverewe, a ne wegov li~ni stav. Umesto da reaguje na kritiku Branka Crvenkovskog, predsednika Makedonije, upu}enu Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da za{titi SPC u Makedoniji i osudi torturu nad vladikom Jovanom, Tadi} u Ohridu, kako prenosi Beta 10. juna 2005. godine izjavquje: Ne me{am se u crkvene poslove, kao {to ni Crkva ne treba da se me{a u dr`avne poslove. Da je pravi predsednik dr`ave ili da zna da radi taj posao morao bi da reaguje po reciprocitetu. Odnosno, ako se u me ucrkvene odnose ume{ao predsednik druge dr`ave, du- `an je bio da odgovori sa svog nivoa (ako ga uop{te ima), da svoje nesporazume re{e institucije izme u sebe i da zamoli kolegu (predsednika Biv{e Jugoslovenske Republike Makedonije) da se ne me{a u pitawa koja su iznad wihovog nivoa ili da ne poma`e tendenciozno jednu organizaciju napadaju}i drugu, jer time vi{e nego vre a qudske slobode, verska ose}awa ne samo stanovnika svoje dr`ave, ve} i susednih dr`ava, ali naravno, Boris Tadi} to ili nije umeo ili nije hteo! Kako su preneli beogradski mediji, Tadi} je ukazao da su odnosi dve zemqe uvek bili dobri, a da pitawem zatvarawa vladike Jovana treba da se bave nadle`ne evropske institucije zajedno s makedonskom dr`avom. To nije pitawe u koje mo`e da se upli}e dr`ava Srbija, jer bi to bilo me{awe u tu e probleme i tu e politi~ke i sudske procese, rekao je predsednik Srbije. Mi moramo da razumemo, bez obzira {to se ponekad ose- }amo povre enim zbog nekih procesa ili de{avawa u susednim dr`avama, da danas u Evropi postoje nadle`ne institucije za razli~ite probleme. Za pitawe qudskih, a time i verskih prava, nadle`ne institucije jesu OEBS i Helsin- {ki odbor, rekao je predsednik Srbije i dodao da te institucije, zajedno s makedonskom dr`avom, treba da se bave slu~ajem vladike Jovana. Ni{ta ne sme da poremeti odnose Makedonije i Srbije i makedonskog i srpskog naroda. Tome ne smeju da doprinose u negativnom smislu ni odnosi nacionalnih institucija naglasio je predsednik Srbije (Beta, 2. avgust 2005.) Tadi}, dr`e}i se izreke: Brigo moja pre i na drugoga, nadle`nima za problem torture nad vladikom Jovanom smatra makedonsku dr`avu, OEBS, Helsin{ki odbor za qudska prava, tvrdoglavo insistiraju}i na dobrim odnosima dveju dr`ava, da slu~ajno ne dobije packu od svojih gazda zbog osu ivawa drasti~nog kr{ewa qudskih i verskih prava vladike Jovana. Ovo je vi{e nego cini~an, poni`avaju}i i uvredqiv odgovor! Dobro nam je poznato {ta pomenute i sli~ne organizacije misle o verskim organizacijama, a naro~ito o SPC. Naro~ito ~udi savet u delu da se druge (evropske, jer one re- {avaju u posledwoj instanci) institucije bave odre enim problemom pre nego dr`avne, jer zaista izgleda komi~no. Crkvu koristi za li~nu promociju Tadi} crkvu koristi po potrebi i zarad li~ne promociji. Svoj stav prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi mewa od slu- ~aja do slu~aja. Naime godinu dana pre pomenute neslavne epizode sa vladikom Jovanom Tadi} je zarad uspostavqawa {to boqih odnosa sa zvani~nom Moskvom, pomo} upravo prona{ao u Crkvi. Ovo je bila prva poseta na{e delegacije jednoj zemqi, sa~iwena od najvi{ih predstavnika crkve i dr`ave ( Glas javnosti, 17. novembar 2004.) Tadi}u odgovara crkva kad putuje u Moskvu, jer je morao da prona e neku instituciju ili nekoga, da napravi kontakt sa ruskom administracijom ne bi li ubla`io negativne poene koje je wegova stranka stekla u antiruskim nastupima. Naravno, kud }e{ boqe od SPC. Kao {to se na muci poznaju junaci, na ovim primerima se vidi da li je neko pravi vernik i da li po{tuje svoje sve- {tenstvo ili se pretvara u marketin{ke svrhe. Svest o crkvi kod Tadi}a postoji samo tada kada o~ekuje neku li~nu korist, a kada treba da stane u odbranu ne samo Crkve kao institucije, ve} i svog veruju}eg naroda, pa i pripadnika srpskog naroda koji jesu dr`avqani druge dr- `ave, on tu svest nema! On ima podani~ku i vazalnu svest koja uvek ide linijom maweg otpora. Uvek na {tetu svog naroda, svojih institucija i svoje dr`ave. Ako je i od Borisa, stvarno je previ{e! BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 51
Politi~ki diletant Boris Tadi} Pi{e: Sr an Tomi} I zjave kojima uska~e sam sebi u usta i razotkriva svoju prqavu ulogu u razbijawu svih vrednosti zdravog i pravednog dru{tva, kao i ona potpuno besmislena, nebrojena la`na obe}awa, politi~ki potezi diletanta, koje vu~e uz pomo} svojih savetnika i saradnika, stru~waka jedino da iskoriste bliskost sa wim kako bi do{li do ogromne mo}i i bogatstva, ulagivawe najgorim srpskim neprijateqima, blamovi u javnosti poput hvatawa za gu{u na Saboru truba~a u Gu~i, qubavnog pisma Bu{u i pre`ivqenog atentata od strane psa i wegovog gazde, samo su deo opusa koji opisuje dosada{we politi~ko delovawe predsednika Demokratske stranke Borisa Tadi}a. Opasnost je wegovo zanimawe U notornoj narcisoidnoj potrebi da od sebe pravi `rtvu i heroja, a uz pomo} ve} pomenutih savetnika, najobi~niji saobra}ajni prekr{aj, koji se dogodio 30. novembra 2004. godine u Ulici Kneza Milo{a, kada se slu`benik ambasade SAD Miroslav Cimpl sudario sa vozilom u pratwi Borisa Tadi}a, isti predstavqa kao, ni mawe ni vi{e nego atentat na wegovu personu! I potpunom laiku je jasno da, kada bi neko `eleo da izvr{i atentat, to bi poku{ao da uradi na mnogo suptilniji na~in nego da se sam svojim autom probija kroz kolonu vozila koja predstavqa pratwu. Za sau~esnika u tom zlo~inu sigurno ne bi odabrao psa koji se nalazio na mestu suvoza- ~a. Kada je Dragan Jo~i} zvani~no potvrdio da se ne radi o poku{aju atentata, sada{wi ministar vojni Dragan [utanovac je br`e-boqe demantovao da je iz DS-a iko ikada pomiwao re~ atentat. Politika ekspres, 2. decembar 2004. godine, me utim, prenosi izjavu Borisa Tadi}a koja ilustruje o kakvom se dramaturgu radi: Iako situacija zahteva ozbiqnost, sam doga aj ne treba dramatizovati, rekao je junak Tadi}, dodav{i da doga aj u Knez Milo{evoj ulici nije prva pretwa wegovoj bezbednosti i da su pretwe stizale i ranije dok je bio ministar odbrane, ali da je to sastavni deo posla kojim se bavi. Tadi} je rekao da je ra~unao i sa tim pretwama i rizikom onda kad se kandidovao za predsednika: Svako ko se u Srbiji bavi politikom preuzima odre eni rizik. U politici uvek postoje odre eni rizici. Pitawe je da li ste spremni ili ne za wih, mudro je prozborio Tadi}. Na pitawe da li se pla{i za bezbednost svoje porodice, priznao je da posle napada brine kao svaki normalan ~ovek o bezbednosti svoje porodice, ali da je kao politi~ar svestan rizika koji je preuzeo za svoju bezbednost. Dakle, u trenucima samoisticawa zaboravqa i na porodicu. Ko }e vi{e da mu se na e u te{kim trenucima utrkivali su se svi, od politikanata prezrenih u narodu do visokih predstavnika NATO-a, EU, SAD. Vladan Bati} rekao je da taj napad jo{ jednom pokazuje da je Srbija balkanska Kolumbija, banana republika u koju se kriminal vratio i deluje iz sve snage i da se nada da }e policija, koja do sada sa Milorad Dodik Tadi}eva dvorska luda sli~nim slu~ajevima nije imala uspeha, uspeti ne{to da utvrdi. Na Bati}evu `alost, utvr eno je da je ovakvom izjavom (izvalom) ispao potpuno sme{an. Zatim Zoran @ivkovi}, alijas @ile iz Ni{, koji Tadi- }a nije mogao da smisli zbog izgubqene borbe za prevlast u DS-u, izra`ava zabrinutost zbog drugog atentata na predsednika DS-a, jer je prvi ve} ubijen. Bati}ev i @ivkovi- }ev komentar tih dana preneo je list Kurir. Zatim su se kao na traci re ali i drugi du{ebri`nici za evropsku budu}nost Srbije iz redova DS-a, poput ^edomira Jovanovi}a, Bojana Pajti}a, Du{ana Petrovi}a itd. 52 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
Pridru`io im se Svetozar Marovi}, ~uven po mesi}evskoj izjavi da je on posledwi predsednik SCG: Oni koji jo{ misle da mogu ukloniti one koji `ele napredak i zauzimaju se za evropsku budu}nost zemqe, moraju znati da }e to biti avolski te{ko jer se za to zauzima vi- {e od 80 odsto stanovni{tva SCG. Najva`nije je to {to je Tadi} `iv i zdrav ( Novosti, 2. decembar 2004). Poznat je epilog wihovog zajedni~kog zalagawa za napredak i evropsku budu}nost SCG ta zajednica dr`ava vi- {e ne postoji! [to se ti~e ~iwenice da je Tadi} `iv i zdrav, ko zna {ta bi bilo da je u atentatu u~estvovao neki opasniji pas od goni~a! Na Zapadu ni{ta novo Vest o nemilom doga aju pro{irila se i daleko van granica Srbije, NATO pomno prati izve{taje o napadu na wihovog miqenika Borisa Tadi}a, a visoki zvani~nik ove organizacije Ginter Altenburg ka`e: Napad na Tadi- }a je krajwe uznemiravaju}i obrt koji potvr uje ve} uo~ena saznawa da je stawe u Srbiji lo{e, bremenito mogu}im pogor{avawem ( Novosti, 2. decembar 2004) Pomislio bi ~ovek da je wemu zaista `ao zbog takvog stawa u Srbiji. Glas Amerike preneo je jo{ jednu zabrinutost. Predstavnik za medije Stejt departmenta Adam Ereli naglasio je da SAD o~ekuju da se sprovede energi~na istraga u vezi sa tim incidentom i da odgovorni budu privedeni licu pravde. Dobro je da SAD nisu u potpunosti poslu{ane, jer bi bila prava lakrdija da je su eno psu. Portparol Stejt departmenta je dodao da SAD blisko sara uju sa vlastima u Srbiji da bi im pomogle da uspostave vladavinu zakona u zemqi i razviju pravosudni sistem uz pomo} kojeg bi takve vrste kriminalnih aktivnosti bile iskorewene. Takve vrste kriminalnih aktivnosti su, ispostavilo se, vrlo brzo iskorewene. U Srbiji se de{avaju mnogo gore stvari, a iskoreni}emo ih i uspostaviti vladavinu zakona i razviti pravosudni sistem kada SAD potpuno prestanu da nam poma`u, odnosno kada na vlasti u Srbiji bude bila Srpska radikalna stranka. Naravno, nijedan doga aj ne mo`e da pro e bez monitoringa crnog bombardera Havijera Solane: Po~inioci napada na predsednika Srbije Borisa Tadi}a rade protiv interesa Srbije i srpskog naroda u Evropi. Upu}ujem podr- {ku predsedniku Srbije nakon napada na wega. ( Novosti, 2. decembar 2004). Podr{ka takvima kao {to je Boris Tadi} stigla je od Havijera Solane i sli~nih mnogo pre atentata, jer samo nequdi poput Tadi}a mogu da iz svojih li~nih interesa preko svojih medija (Tadi} tvrdi da nigde u svetu ne postoje nezavisni mediji) ube uju narod i gra ane Srbije kako je u wihovom interesu {to su bili bombardovani, {to su im najbrutalnije oteli Republiku Srpsku Krajinu, pomogli separatistima da odvoje Crnu Goru, sli~an plan imaju za Republiku Srpsku i Kosovo i Metohiju, i sve to rade na{i prijateqi sa kojima mi moramo da sara ujemo. U ~ijoj slu`bi su mediji Boris Tadi}, da bi opravdao zloupotrebu medija od strane DOS-a slu`i se podmetawem da nigde u svetu ne postoje nezavisni mediji. ^ak i da je to istina, ako `elimo da budemo zdravo i pravedno dru{tvo, lo{ primer u svetu treba da osudimo, a ne da ga koristimo kao opravdawe za svoju samovoqu. U intervjuu koji je dao 6. januara 2001. godine predsednik DS-a ka`e: Ne verujem da je mogu}e napraviti nezavisne medije u klasi~nom smislu te re~i, niti takvi igde u svetu postoje. Naprotiv, nezavisni mediji u mawoj ili ve}oj meri postoje svuda u svetu. I kod nas postoje! To su oni mediji koji su uspeli da se odupru pritisku dosokrata. U istom intervjuu Tadi} iznosi vi ewe o ispravnosti svog uticaja na medije u Srbiji: Moram da istaknem da ja vrlo verujem u svoje politi~ke vrednosti i verujem da je dobro i za ku}u Politika i za dru{tvo da te politi~ke vrednosti na u svoje mesto. I dok god bude tako, ja }u, na neki na~in, poku{avati, da uti~em, ali istovremeno pozivam sve da kontroli{u moj rad u UO Politika. Ne prihvatam preventivne ocene da je lo{e da ja, ili bilo ko drugi, ulazim u UO, kao {to ne prihvatam apriori stav da su politi~ari po prirodi stvari lo{i. Da li su politi~ari lo{i ili ne i da li su ne~ije politi~ke vrednosti ispravne, ne odlu~uju oni sami nego bira- ~i. To {to Tadi} odbija kritike i {to sam ocewuje svoje politi~ke vrednosti govori o kakvom se velikom demokrati radi. Mnogi bi prihvatili wegov poziv da mu kontroli{u rad, ali, naravno, u pitawu je demagogija kojom opravdava svoju samovoqu. Besmislene re~enice Sve izjave i svi potezi Borisa Tadi}a kao predsednika Srbije mogu se smatrati besmislenim. Umesto da kao predsednik brine o standardu gra ana, o suverenitetu i teritorijalnom integritetu zemqe, o nacionalnom ponosu, on sve ~ini suprotno od toga. U wegovom vokabularu tako e postoje re~enice koje predsednik nijedne zemqe, bez obzira da li je dobar ili lo{, ne bi smeo da koristi, ako dr`i do svog dostojanstva. Slede}e izjave ilustruju Borisa Tadi}a kao veoma uspe- {nog i dobro potkovanog retori~ara: Kada poslani~ka grupa Demokratske stranke predlo`i formirawe ministarstva za informacijsko dru{tvo, mi smo samo na tragu svih onih dru{tava koja su upravo preko ovakvih ministarstava uhvatila kontakt sa svetom koji je muwevito ili veoma brzo odmakao (^etvrto vanredno zasedawe Narodne skup{tine Republike Srbije, 26. februar 2004. godine). Ili ne mo`ete odr`ati stanovni{tvo ukoliko nemate ekonomiju na tom prostoru. A ne mo`ete imati ekonomiju ukoliko ne postoji op{ta ekonomija zemqe. U slede}ih godinu, dve ili pet godina ~eka nas izuzetno te{ka realnost, zbog toga {to je sve utemeqeno u ekonomskoj stvarnosti (Beograd, 26. maja 2005. godine) Beogra anima je pak najzanimqivija wegova konstatacija da wih 95 odsto nije videlo Beograd s vode ( Novosti, 19. avgust 2002. godine) Oni koji su imali tu privilegiju, ne vide nikakvu razliku izme u pogleda sa vode i pogleda sa {etali{ta pored reke ili pla`e. Izjava u kojima Tadi} iznosi svoje stavove o `ivotu, ekonomiji, dr`avi, narodu, a koje spadaju u red najbesmislenijih izjava kojih bi se postideli i osnovci je mnogo. Bez obzira {to papir trpi sve, smatramo da ove treba da zavr- {imo i po{tedimo na{e ~itaoce daqeg Tadi}evog besmislenog naklapawa. Tadi}-nacionalista?! Jo{ jedno u nizu svedo~anstava o licemerju Borisa Tadi- }a je dato na uvid javnosti kroz predizborni spot za predstoje}e predsedni~ke izbore, gde se ka`e da je Tadi} vaspitan da po{tuje tradiciju i nacionalnu istoriju. U emisiji Javna tajna 4. juna 2004. godine, on zaboravqa da postoji nacionalna istorija i nipoda{tava nacionalno obrazovawe: Nacionalno obrazovawe! Kao da postoji nacionalna matematika ili fizika. Ona je op{ta na svim mestima na planeti. BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 53
Vesela dru`ina: Tadi}, Kosumi i Lutfija Tadi} je, zapravo, marioneta onih koji zagovaraju tezu da je srpski nacionalizam zlo koje treba iskoreniti. Mene, zbiqa, uop{te vi{e ne zanimaju istorijski razlozi. Ni bratski razlozi ( Ekspres, 25-26. maj 2002. godine). Tadi} nesvesno priznaje i kako je DOS do{ao na vlast: Politi~ari vi{e nisu kreatori modernih dru{tvenih kretawa i ideja koliko su tehni~ari i izvr{ioci. To je trend u ~itavom svetu, jer su svetski centri mo}i u kompanijama i one se pitaju o politi~kim promenama i tokovima. I to je naprosto tako. Nema vi{e politi~ara kao {to su bili De Gol, ^er~il, Palme. Ponekad su i izbori politi~ara u najve}im zemqama svedo~anstvo nekih drugih krugova mo}i, ne politi~kih (Revija 92, 5. jul 2002. godine) Tadi} u intervjuu za Nedeqni telegraf 11. juna 2003. godine, izme u ostalog, ka`e: Problem jeste u tome {to ima jo{ mnogo qudi, i u Vojsci SCG i u politi~kim strankama, koji smatraju da i daqe kao dru{tvo treba da optere}ujemo ki~mu na{e dr`ave otporima prema svim mogu}im pritiscima koji iz sveta postoje. Da iole po{tuje srpsku istoriju, Tadi} bi cenio to {to Srbi ni pred kim ne savijaju ki~mu. Ovo je samo deo politi~kog razmi{qawa Borisa Tadi- }a koji i daqe smatra da se popularnost mo`e odr`avati samo zbog toga {to ste lepi mladi} od pedeset leta, a da nije va`no kakve stavove zastupate i za koje principe se borite. Do{lo je vreme da narod kazni sve wegove kardinalne gre{ke i da na ~elo Srbije do e ozbiqan, odmeren i ponosan srpski doma}in Tomislav Nikoli}. Boris fajter Treba se setiti incidenta ~iji je akter li~no predsednik Tadi}, a koji se dogodio u avgustu 2004. godine na Saboru truba~a u Gu~i. Tada je neki ~ovek iz okupqene mase psovao tek izabranog predsednika Tadi- }a i uzvikivao: Ua, Tadi}u?! Klini~ki psiholog Boris Tadi} je re{io da se sam li~no obra~una sa ovim politi~kim neistomi{qenikom, pa je stvar uzeo u svoje ruke. Tadi}evu akciju su Ve~erwe novosti prikazale slede}im opisom: Probiv{i se kroz masu, Tadi} ga je sustigao, uhvatio za vrat i rekao: Nije {to sam ja predsednik, ali nije lepo vre ati qude. [ta je sad, {to si se upla{io?. Umesto da ovaj slu~aj re{i obezbe ewe predsednika tako {to }e politi~kog neistomi{qenika kulturno zamoliti da se uzdr`i od komentara i uvreda, klini~ki psiholog Tadi} je stvar preuzeo u svoje ruke. Na pitawe novinara Novosti (20. avgust 2004.), Da li je doga aj u Gu~i demonstrirao i novi imiy predsednika Srbije?, Tadi} je ponosno odgovorio: Na psovke koje su mi upu}ene imao sam mogu}nost ili da pognem glavu ili da tom ~oveku pri em, a hteo sam da ga pogledam u o~i i da ga pitam za{to me vre a. Rekao sam mu da u ovoj zemqi ne sme da vre a bez razloga. Od obezbe ewa sam tra`io da se sklone, jer je to bila samo na{a stvar. Tadi} neprestano ima potrebu da se pona{a kao vlasnik lokalnog kafi}a (bez namere da uvredimo kafeyije) a ne kao predsednik dr`ave. Ovakvi postupci ne bi trebalo da karakteri{u li~nost predsednika jedne dr`ave, koji je spreman fizi~ki da se obra~una sa obi~nim gra aninom, odnosno politi~kim neistomi{qenikom 54 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
Ko je Boris Tadi} Beogradsko bi}e op~iweno bazenima Boris Tadi} se deklari{e kao Dor}olac i beogradsko bi}e, koji je pro{ao uli~nu {kolu i kome je najve}i san Beograd krcat bazenima, sve sa jednim velikim kod Hrama svetog Save Predstavqamo gra anima Srbije sve `eqe, nadawa, sklonosti i li~na razmi{qawa Borisa Tadi}a. Po{to je wegov `ivot odredilo odrastawe na Dor}olu i specifi~na dor}olska filozofija, nije ni ~udo {to ga gra ani Srbije slabo razumeju. Jer biti Dor}olac nije odrednica mesta gde neko `ivi, ve} filozofija. Dor}olci su uvek bili spremni da se bore da pravu stvar isteraju do kraja i da za ideju koju brane svakome iza u na crtu. (intervju, Ilustrovana politika, 24. avgust 2002. godine) Dor}olsko izla`ewe na crtu reflektovano na gra ane Srbije izgleda ovako: Na Dor}olu kad odrastete, onda postoje neki koji prolaze pored nekih slabijih i koji tako udaraju po glavi i onda svaki ko je ne{to ja~i koji pro e pored takvog, udari ga po glavi kada pro e pored wega. (Utisak nedeqe, 19. februar 2006) Zato kada defini{e samog sebe najvi{e voli da ka`e da je Dor}olac. Bora, Boki, Borivoje kako su ga sve zvali kasnije, odrastao je u beogradskoj Jovanovoj ulici. Ponosan je na taj svoj dor}olski pedigre. Mi imamo, {to neko re~e, lepo doma}e i uli~no vaspitawe smeje se. To uli~no vaspitawe se vidi po o`iqcima na mojoj bradi, na mom oku, po mojoj glavi... Beskrajno lepe uspomene me vezuju za Dor}ol. Se}am se da je Du{anova ulica jedno vreme bila zona koja nije smela da se prelazi. Mi koji smo `iveli s gorwe strane Du{anove, smatrali smo sebe uzvi{enim, elitnim Dor}olcima. Dok su oni ispod Du{anove bili za nas ruralni. Celu jednu godinu nisam smeo da pre em na drugu stranu da ne bih dobio batine. ( Ilustrovana politika, 13. decembar 2003. godine). Ovaj Dor}olac sa lepim uli~nim vaspitawem, kome tu- ~a nije strana, na pitawe {ta bi voleo da bude u slede}oj reinkarnaciji odgovara: Ne verujem u reinkarnaciju, ali ako bih morao da odgovorim, onda bih bio orka kit ubica. (intervju, Reporter, 1. avgust 2001. godine) Po{to nije reinkarnirao u orku, u`iveo se u ulogu Konana. Pojavqivawe Borisa Tadi}a na mitinzima pratila je muzika iz filma Konan? Da, zato {to je Konan beskompromisan borac. Ta muzika je tu jo{ od decembarskih izbora, a izabrao ju je kreativni direktor kampawe Neboj{a Krsti}. (intervju Sr ana [apera, Blic, 06. jul 2004. godine) Srpskog politi~kog Konana, me utim, preti da savlada Eros. Kako va{ diplomski rad Seksualnost i politika izgleda primewen na aktuelnu srpsku politi~ku scenu? Politika ne mo`e da funkcioni{e bez Erosa, ali, istovremeno, Eros sve vreme preti da nadvlada politiku. (intervju, Reporter, 1. avgust 2001. godine) A uz Eros ide i dobra rokenrol svirka: Stil koji me ~ini sre}nim... Rokenrol. Ta~nije, urbani stil. Bojim se da sam tu u mawini jer nam preti sveop{ta ruralizacija, nasiqe kvazifolklornih vrednosti. (intervju, Blic news, 15. maj 2002. godine) Ali, izgleda da ga rokenrol nije u~inio tolerantnijim za druge muzi~ke ukuse. Mo`da }e pojavqivawe Miroslava Ili}a, tasta wegovog saborca i naslednika, to promeniti. Umesto da kao predsednik dr`ave koja grca u problemima te`i da upozna qude od kojih ne{to mo`e da nau~i i pomogne zemqi, poput, na primer, Sol`ewicina, Harolda Pintera ili nekog drugog nobelovca, Boris Tadi} ima san da se sretne sa zabavqa~em poznatim po sklonosti ka razvratnom `ivotu, koga i najvi{e ceni. Koga biste voleli da upoznate? Stinga. (intervju, Novosti, 31. decembar 2003, 1-2. januar 2004. godine) Me u qudima koje poznajem najvi{e cenim... BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 55
Al sam opasan Stinga ne poznajem, ali pretpostavqam da je jako pametan ~ovek. (intervju, Blic news, 15. maj 2002. godine) Ne znamo {ta ta~no podrazumeva pod tim, ali Boris Tadi} na pitawe kako voli da zavr{i dan, odgovara: Otka~eno!!! (intervju, Blic news, 15. maj 2002. godine) Pretpostavqamo da to ima veze sa rokenrol na~inom `ivota kojeg se ne odri~e. Jer, danas su oni sa kojima je u mladosti sviruckao gitaru wegovi glavni savetnici. Sviruckao je sa prijateqima Sr anom [aperom i Neboj{om Krsti}em. Sr an je, dodu{e, i{ao u Osmu, a Krle i on u Prvu beogradsku gimnaziju (tu }e kasnije i sam nekoliko godina biti omiqeni profesor psihologije). Ova dvojica ga me utim nisu ukqu~ili u ~uveni VIS Idoli. Nedavno, kad su za ovu izbornu kampawu radili spotove, Krle je pred svima rekao: Namerno ga nismo zvali u Idole. ( Ilustrovana politika, 13. decembar 2003. godine) Kako je od rokenrol gitariste dogurao do ministra odbrane, ni wemu nije jasno. Nekad se {alim sa sobom kad ka`em da sam prvi ministar odbrane iz subkulture, rokenrola. ( Novosti, 16. oktobar 2003. godine) Predsednik Srbije spreman je da svoje siroma{ne gra ane uvek mudro posavetuje: Beli sakoi su veoma neprijem~ivi za prose~nog gra anina, napomiwe Tadi}, jer ~ovek onda podse}a ili na makroa, ili na nekoga ko provodi godi{wi odmor na Karibima. Ukoliko ~ovek nosi klasi~an sako, onda mora da ga podvu~e ispod sebe kako bi bio zategnut. ^arape ne smeju da budu zarozane, a pogotovo se ne toleri{u neo~i{}ene cipele tokom gostovawa na televiziji, koja vi{estruko poja~ava sve negativne efekte. Ne sme se izbe}i ni {minkawe pred gostovawe u nekoj TV emisiji. O~igledno je Borisu Tadi}u najva`nije obla~ewe. Mo- `da zbog toga ve} godinama ne shvata na pravi na~in kritike upu}ene na wegov stati~an i pasivan, podani~ki stav. Qudi }e vam sva{ta re}i, ja nemam nikakvu lo{u reakciju na tako ne{to. Maneken, bo`e moj. Ne znam da li je to u negativnom... ~ak, u krajwem slu~aju, ako je to moja najve- }a politi~ka mana, onda sam ja super politi~ar. (Utisak nedeqe, 14. januar 2007. godine) A da bi ~ovek ostao i daqe manekenskog stasa, mora da odr`ava formu. Gde }e boqe nego u bazenu. Jer za mene je Ta{majdan centripetalno mesto Beograda. Sve se vrti oko Ta{a. (intervju, Ilustrovana politika, 24. avgust 2002. godine ) A da bi gra ani Srbije bili u formi, boqe je da mawe jedu hleba, a da Srbija dobije vi{e bazena. Kako mo`emo da bacamo tolike pare na bazene kad narod nema ni za hleb? Odgovorio sam mu pitawem: da li je pametnije da onda za sve pare kupimo hleb i zatvorimo se u ku- }e dok ga ne pojedemo? (intervju, Ilustrovana politika, 24. avgust 2002. godine) Tadi} ide i korak daqe preporu~uje spoj fizi~kog i duhovnog: U su{tini, mi gradimo nove bazene. Beograd ima nekoliko centripetalnih ta~aka: Hram svetog Save, Stari dvor, Skup{tinu Jugoslavije. ( Ve~erwe novosti, 4, 5. i 6. maj 2002. godine) A za kraj rubrike : Bazen pre svega, jedna Tadi}eva poruka mu{karcima: Treba qudima objasniti {ta je vaterpolo i poslati poruku da je to sport za prave mu{karce. ( Ve~erwe novosti, 4, 5. i 6. maj 2002. godine) Izviwavamo se ~itaocima, iz bazena ipak sti`e jo{ jedan savet: Mu{kost se ne afirmi{e isticawem lepote, ve} tako {to ka`e{: Ovaj je opasan. ( Glas javnosti, 24. februar 2002. godine) Jedino nije jasno da li je ovaj savet upu}en samo mu{karcima iz Beograda ili iz cele Srbije. Jer: Beograd je jedini pravi grad. Beograd je jedini grad koji je otvoren prema evropskim vrednostima. (intervju, Reporter, 1. avgust 2001. godine) Posle svega re~enog, nema sumwe da je Boris Tadi} Srbiju vodio pravim putem: Novinar: Ujutro kad krenete, je l znate kuda idete, je l vodite ra~una o tome? Boris Tadi}: Naj~e{}e ne. Kad u em u kola, onda mi ka- `u koja je regija na dnevnom redu. Novinar: Zna~i, ne spremate unapred govore, eventualno, ili se spremate posebno za neki deo? Boris Tadi}: Da, uvek u kolima saznam kuda idem i {ta je konkretan problem tog kraja. Onda unesem ili ne unesem neku lokalnu ispravku u govoru, a postoji i tzv. op{ti govor ili matrica govora svuda u politici i to je deo profesije politi~ara. Politi~ar mora da ima kulturu govora i ja je obi~no imam. Ja sam stari iskusni govornik. (Javna tajna, 4. jun 2004. godine) Dakle, da sumiramo: Boris Tadi} je samo jedno beogradsko bi}e sa dor}olskim pedigreom, koje naj~e{}e ni ne zna kuda ide. Jer ja sam beogradsko bi}e. Ja sam zbiqa beogradsko bi- }e. (Javna tajna, 4. jun 2004. godine) R. V. S. Wegovi Idoli Krsti} i [aper 56 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
Ko je bolestan? Predsedni~ka funkcija kao terapija Boris Tadi} svoj narod smatra mentalno dezorijentisanim, nesposobnim za racionalno pona- {awe, koji nikako da nau~i da se izvini onima koji su ga ubijali, progonili i bombardovali S voje pravo lice Boris Tadi} je vrlo kratko uspevao da prikrije maskom ugla enog demokrate. Jo{ po zavr- {etku petooktobarskog prevrata, Tadi} se isticao `alom za propu{tenom prilikom da se ma~em revolucije do kraja obra~una po ideolo{koj i politi~koj liniji sa politi~kim neistomi{qenicima. O~igledno `ale}i za jakobinskim vremenima i metodama i {to mu senka na zidu nimalo ne li~i na Robespjerovu, Tadi} u vi{e navrata lamentira nad tekovinama petooktobarske revolucije, iskazuju}i nezadovoqstvo nedovoqnom o{trinom i pozivaju- }i na brzu akciju i po cenu kr{ewa zakona: Mi nismo izveli revoluciju, nismo izveli ~i{}ewe do zdravog tkiva. S druge strane, i danas imam dilemu da li smo napravili gre{ku zato {to 5. oktobra nismo i{li strahovitom brzinom i ponekad sekli ma~em revolucije do kraja. Samom ~iwenicom da nismo i{li revolucionarnim metodama, mi smo nesumwivo usporili na{u tranziciju u demokratsko dru{tvo... Nova vlast se na{la pred ozbiqnom dilemom: da li }ete zadr`ati ba{ u svakom segmentu legalan na~in postupawa, {to }e nesumwivo proizvesti sporost u va{oj akciji ili }ete i}i sa jasnim ciqem u brzu akciju koja je ponekad i kr{ewe postoje}ih zakona. ( Ekspres, 25 26. maj 2002. godine) Ne odri~u}i se, izgleda, ni Josipa Broza, petooktobarski `uti komesar u ameri~koj slu`bi veli~a tekovine prevrata, navode}i da je to jedini put za Srbiju sa koga je zabraweno skretati i da su svi metodi za o~uvawe tih tekovina dozvoqeni, pa ako je zakon smetwa, kr{imo ga, a ako je istina smetwa, ne izgovarajmo je! A ima li boqeg primera govora mr`we kojim Boris Tadi} deli Srbiju i wene gra- ane uvla~i u najstra{niji vrtlog me usobne mr`we i straha jednih od drugih, od ovih wegovih re~i i poruka koje im {aqe: Ja zbiqa upozoravam sada, kao predsednik jedne od najve}ih stranaka u ovoj zemqi, da se mi nalazimo pred opasno- {}u obnavqawa, o`ivqavawa vrednosti predpetooktobarske Srbije. To je Srbija koja je potpuno izvan civilizacije. Nama preti da se obnovi to dru{tvo. Ja upozoravam javnost na tu ~iwenicu. Danas imamo legitimizaciju takve Srbije, to je proces koji je opasan i koji relativizuje vrednosti 5. oktobra. (5. oktobar 2005. godine, Beta) Koriste}i se klasi~nom zamenom teza i namerno zaboravqaju}i da su prvi demokratski vi{estrana~ki izbori u Srbiji odr`ani jo{ 1990. godine, a s druge strane nalaze}i opravdawe za svaki potez svoje partije, Tadi} ~ak i toliko `eqenoj demokratiji nalazi mane, te tako u emisiji Utisak nedeqe 14. januara 2007. godine ka`e: Mi nemamo mnogo iskustva s demokratijom, demokratija kod nas, u stvari, postoji nekih sedam godina u pravom smislu te re~i. Da}u vam ja mali primer u ^e{koj su pregovori o formirawu vlade vo eni {est meseci, u Nema~koj oko stvarawa velike koalicije tri meseca te{kih pregovora, ba{ kao kod nas, u Austriji ~etiri meseca. To su posledwe vlade koje su formirane u tim zemqama koje imaju i ve}e iskustvo od nas, kako da ka`em, u demokratskim institucijama. Potom, demokratija, kako da ka`em, je jedan od, ili najboqi mogu}i oblik upravqawa jednom zemqom, odnosno vladavine, ali ima i mane. Kada je re~ o manama demokratije, `utom natovskom komesaru verovatno smeta to {to savremena demokratija zna- ~i vladavinu naroda, koji na parlamentarnim izborima odlu~uje o tome ko }e da zastupa wegove interese i upravqa dr`avom. A narod u Srbiji ve} godinama u najve}em broju glasa za Srbiju na ~elu sa Srpskom radikalnom strankom, pa se Tadi} i wegova prozapadna dru`ina na svaki mogu}i i nemogu}i na~in dovijaju kako da me usobnim ustupcima i neprincipijelnim koalicijama onemogu}e trijumf voqe naroda i istinske demokratije u Srbiji. To je Tadi} posebno iskazao nakon izbora Tomislava Nikoli}a za predsednika Skup{tine Srbije. U saop{tewu Pres slu`be predsednika Srbije navedeno je da je Tadi} ocenio da to dovodi u pitawe razvoj na{eg dru{tva i mogu}nost stvarawa BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 57
evropskog kvaliteta `ivota gra ana Srbije i da je posledwi ~as da progresivne snage poka`u odgovornost i u~ine napor u ciqu obezbe ivawa napretka i evropske budu}nosti Srbije. A po wegovoj oceni, ka toj budu}nosti treba da nas vodi Nema~ka, dr`ava koja je najzaslu`nija za pogrom Srba u oba svetska rata i koja je svojom pristrasnom i antisrpskom politikom kumovala izbijawu gra anskog rata na prostoru biv{e SFRJ. Ne znam da li na{i gra ani znaju da mi, ako ne formiramo Vladu u naredna tri meseca, imamo nove izbore, a onda imamo novu kampawu i onda ponovo pregovore o formirawu Vlade i onda pro e nema~ko predsedavawe EU i mi ulazimo u portugalsko predsedavawe. I umesto da nas Nema~ka vodi prema ~lanstvu u EU, da vr{imo reforme koje nas pribli`avaju EU, {to je od `ivotnog interesa za svakog gra anina, mi ulazimo polako u jedan proces s nesagledivim ishodom. To je velika opasnost za nas. Zna~i, jo{ jednom, jako je va`no da mi ubrzano vr{imo reforme da bismo {to pre skratili vreme za ~lanstvo u EU, to je veoma va- `no i za dr`avu i za `ivot i za egzistenciju svakog gra anina u ovoj zemqi. (Utisak nedeqe, 14. januar 2007. godine) Srbi su kolektivno bolesni Da Tadi}u najvi{e smeta narod koji on, na`alost, predstavqa, govore i wegove brojne izjave u kojima konstatuje kolektivno patolo{ko stawe gra ana Srbije, kao i kolektivne mentalne probleme srpske nacije: [to se ti~e medicine i politike u zemqi kao {to je na{a, koja nema izgra ene sve institucije, uglavnom su sve socijalne pojave predmeti izuzetne pa- Bal vampira tologizacije. Tako da smo mi stvarno u statusu bolesnika koji mora da se le~i. (intervju, Borba, 13 14. jul 2002. godine) Kao nacija imamo velike mentalne probleme sa op{tom orijentacijom. (Borba, 11. novembar 2002. godine) On }e i kasnije davati izjave koje na taj na~in pripisuju srpskom narodu kolektivno ludilo i prili~no inferiorne psiholo{ke karakteristike. Jo{ uvek smo u statusu bolesnika koji mora da se le~i. ( Borba, 25. novembar 2003. godine) Mi smo, ina~e, skloni kao narod da se prepustimo stihijskom pona- {awu. ( Ka`iprst, 9. maj 2005. godine) Da je prethodna Tadi- }eva konstatacija ta~na, te{ko da bi on na mestu predsednika Srbije opstao gotovo pun mandat. Na`alost, kolektivna apatija je postala osobina gra ana Srbije. Tadi} kao vrsni psiholog daje klini~ku sliku bolesnika, tj. srpskog naroda koji trnovitije od drugih prolazi demokratsku tranziciju. On ka`e: Nema sklopa psiholo{kih i mentalnih karakteristika koje spre~avaju da prona emo pravi i lak put ka demokratiji, ali su nam potrebni veliki napori jer nemamo nikakvu demokratsku tradiciju i nikada je nismo ni imali. Iluzije 1903. kao godini velike demokratije u Srbiji moraju biti razvejane, moramo pogledati sebi u o~i i po~eti da stvaramo demokratske institucije. Zbog toga nije ni ~udo {to neki qudi izvrgavaju ruglu parlamentarne institucije, umesto da doprinose wihovom radu kao, na primer, Srpska radikalna stranka koja je apsolutno antiparlamentarna stranka. (intervju, Borba, 13 14. jul 2002. godine) Tadi}eva muka kako civilizovati Srbe Srbija ne samo da ima bolesnu naciju, ve} je po Tadi}u i varvarska zemqa, pa kad se sretne sa stranim dr`avnikom prvo mora da ga uveri da smo mi jedna civilizovana zemqa. ( Politika, 5. decembar 2004. godine intervju) Prou~avawu nikad kraja: Pa, mi patimo od jedne nacionalne bolesti, koja se otprilike mo`e iskazati opisno da ~ekamo da bismo `urili, odga amo ono {to moramo da uradimo danas mnogo kasnije i u`ivamo u toj `urbi. Dajem vam jedan mali primer, 2002. godine uslov za Partnerstvo za mir je bio, to sam ve} negde rekao, da general Pavkovi} podnese ostavku na mesto na~elnika General{taba. Danas je uslov za Partnerstvo za mir Ratko Mladi} u Ha- {kom tribunalu. Uvek u politici kada ne izvr- {ite ne{to kad je vreme, {to tra`i od vas ~itav svet, podigne se cena, odnosno bivate ka- `weni. I mi prosto tu istorijsku lekciju ne uspevamo da nau~imo o~igledno, ali ja, eto, ne mogu da odustanem, pa se trudim da sa svoje pozicije nateram sve institucije, ukqu~uju}i i sebe samog, da nau~imo tu istorijsku lekciju. (Ka`iprst, 5. oktobar 2005. godine) Boris Tadi} je ~ak i{ao dotle da sa pozicije predsednika Srbije osporava pravo Srbima da formuli{u sopstvenu politiku nacionalnih interesa! On ~ak aktuelni trenutak srpske istorije poredi sa postnacisti~kim uslovima Nema~ke! Pa, kakav je to ~ovek koji se u takvim uslovima uop- {te usudio i drznuo da 58 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
predstavqa i vodi zemqu? Odgovor je jednostavan to je Boris Tadi}, ~ovek bez nacionalnog ponosa, ~asti i bez qubavi prema svojoj dr`avi i narodu. Zbog katastrofalnih politi~kih gre{aka koje su napravqene u posledwoj deceniji 20. veka do{li smo u opasnost da, metafori~ki govore}i, izgubimo pravo da formuli{emo nacionalnu politiku. A nacije takve kapacitete izgube kada naprave kapitalne istorijske gre{ke. To je bio slu~aj sa Nema~kom, koja je, posle Drugog svetskog rata, morala iznova da se kvalifikuje za formulisawe i sprovo ewe svoje nacionalne politike, i svoje legitimne interese realizovala je onog trenutka kada je sru{en Berlinski zid, na primer. (intervju, Novosti, 20. avgust 2004. godine) Osniva~ kursizma u Srbiji Predsednik-psiholog ne samo da daje dijagnoze Srbiji, a kao terapiju preporu~uje revolucionarni ma~, ve} nas u svojoj nadmenosti podu~ava pravilima pona{awa modernog sveta s posebnim osvrtom na moderno pregovarawe, kao da pre petog oktobra Srbi nisu ni ~uli za diplomatiju. Najve- }i problem, smatra Tadi}, je pregovarawe sa me unarodnim ~iniocima, isti~u}i da mi ne razumemo osnovne komponente u pregovara~kom procesu, kao ni to {ta stranci, zapravo, od nas `ele. Ali, Boris Tadi} itekako razume `eqe i potrebe stranaca, i to tako dobro da vi{e ne moraju ni instrukcije da mu daju, a ni kursevi nisu vi{e za wega. Deset godina smo bili potpuno van svih pregovara~kih procesa, a na staromodan na~in ne mogu vi{e da se zavr{avaju poslovi za interese zemqe, tako da smo tu pred imperativom muwevitog napretka. Pitawe je da li sada imamo vremena da to u~imo kroz neke treninge i kurseve, ili kroz bacawe qudi u `ivu reku, konstatuje Tadi}. ( Glas javnosti, 24. februar 2002. godine) Osim toga, politi~ari treba da poseduju i mnoge druge ve{tine, koje su rezultat kako prirodnog dara tako i specijalnih treninga i kurseva. Tadi} je sa grupom saradnika pre nekoliko godina osnovao nevladinu organizaciju Centar modernih ve{tina u kojoj se organizuju upravo takvi kursevi. Su{tina je, ka`e Tadi}, da polaznici nau~e kako se upu}uje poruka, kako se vodi intervju, zatim kako se nastupa u TV duelu, debati i dijalogu, kako se nastupa i govori u parlamentu, i mnoge druge prakti~no korisne tehnike. Upotreba emocija u komunikaciji tako e se uve`bava. Tadi} upozorava da su doma}i politi~ari tom tehnikom ovladali u najmawoj meri i da na taj na~in izazivaju antagonisti~ne reakcije u javnosti. Otvarawem te dimenzije vlastite li~nosti, stvarnim prikazivawem, a ne krivotvorewem, vi isti~ete ono {to se zove harizmati~nost ili poverewe kod qudi. A to radite tako {to nau~ite da gledate u qude, da upotrebqavate glas, dr`ite glavu i telo na normalan na~in. Na primer, Milo \ukanovi} dramati~no izdi- `e svoju bradu i time pokazuje aroganciju i gordost, koje su za ogromnu ve}inu qudi neprihvatqive. ( Glas javnosti, 24. februar 2002. godine) Zaista je neverovatno da Tadi} poredi Srbiju sa genocidnom dr`avom kakva je bila nacisti~ka Nema~ka i zapawuju}i je wegov savet Srbima da moraju da pro u kroz istu katarzu. Kao da smo mi genocidan narod, a ne `rtve stravi~nog genocida! Ovde je ve} vekovima sve u znaku spirale zla. Ja poku- {avam da se otmem toj spirali i kroz racionalnu viziju regiona i uloge svih naroda u evropskoj zajednici kona~no napravim korak koji vodi u budu}nost. Bio sam mi{qewa da mi Srbi treba da po~nemo da se konfrontiramo sa najve- }im pojedina~nim zlo~inom iz pro{lih ratova, i da ga osudimo. ( 15. jula 2005. godine, Beta) Lepo nam je to objasnio Tadi}, ali je zaboravio da pomene Oluju kao najve}i zlo~in proteklog rata, a i onda kad je se seti, pomiwe je kao delimi~no legitimnu akciju. Povrh svega, Tadi} se nedavno izvinio Hrvatima, da podsetimo, na po~etku svog mandata i Bo{wacima, a sve u `eqi, po oceni ~ak i istori~ara Milana St. Proti}a, da se u~ini ono {to Zapad `eli: Stara pri~a ti wega izviwewem, on tebe optu`bom za agresiju i genocid ponovila se i posle prekju~era{weg izviwewa predsednika Srbije Borisa Tadi}a Bo{wacima u Sarajevu i wegove sugestije da i od druge strane o~ekuje isto. Na to je iz Izetbegovi}eve SDA ekspresno stigao odgovor da je to pucaw u prazno... ( Balkan, 8. decembar 2004. godine) Iako se Tadi} izvinio, ~ak i posetio Srebrenicu uz obrazlo`ewe da `eli da poka`e kako Srbija iskazuje svoj odnos prema ratnim zlo~incima i da kao predsednik Srbije `eli da oda po{tu nevinim `rtvama, Bosna i Hercegovina nije povukla tu`bu protiv tada{we SRJ. Dakle, rugawe srpskim `rtvama tek onako,da se osvoji imiy mirovwaka. U Evropu po cenu gubitka Kosova i Metohije Prave}i paralelu izme u Kosova i Metohije, odnosno o~uvawa i odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i imaginarnog puta ka Evropi, Tadi} se zala`e za Evropu i po cenu Kosmeta. To je isto kao kada se u srpskom parlamentu vodila, pre sto i ne{to godina, debata da li uvoditi ili ne uvoditi `eleznice, i stalno volim taj primer da dajem. Mi danas koji imamo `eleznice znamo da su one korisne, bilo bi dobro da su br`e, pa bi bile jo{ korisnije, ali onda je bila diskusija o tome {ta }e nam `eleznice, dobi}emo razne bole- {tine i neke grozne stvari iz tog nekog sveta, koje }e do}i prugom. I bila je debata u Parlamentu da se ne gradi nikada `eleznica. To je isto sada, da li da idemo u EU. To je moderna debata o `eleznicama nekad. Pa, naravno da idemo u EU. I da}u dva primera, na pitawu EU i rata, kada je u pitawu odbrana na{eg interesa na Kosovu i o~uvawe integriteta na{e zemqe. Jedini siguran na~in da Kosovo nikada ne bude u Srbiji je da vodimo rat oko Kosova. Zbog ~ega zato {to }emo opet imati ~itav svet protiv sebe u tom istom ratu, niko nas ne}e braniti ponovo jer }e svi gledati svoje interese, a ne na{e interese. Nikom nije mudro niti pametno, korisno da ulazi u rat protiv ~itavog sveta i protiv najve}eg vojnog saveza i da tro{i svoje ekonomske resurse, da siroma{i svoje gra ane. Ima}emo razorenu privredu, imali bismo razorenu privredu i sigurno bismo za vjeke vjekova izgubili Kosovo. (Utisak nedeqe, 14. januar 2007. godine) Srbijo, obzirom da ima{ bolesnu naciju koja nikako da se izvini onima koji su je progonili, ubijali, bombardovali, a s druge strane nikako da se nau~i{ pona{awu modernog sveta, da povije{ rep i pristane{ da ti otmu du{u, za tebe nema ni 500 000 novih radnih mesta, obzirom da je pro- {lo ~etiri godine otkako ih je Tadi} obe}ao i otkako su se, po wegovoj oceni, stekli uslovi da ostvari planove o kojima pri~a u predizbornoj kampawi, pa, ti i dan-danas ima{ milion nezaposlenih gra ana! R. V. S. BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 59
Kakvu je strategiju razvoja informativne i komunikacione tehnologije sprovodio Boris Tadi} kao ministar telekomunikacija Put u nigde Da bi se odgovorilo izazovima u razvoju ICT-a, potrebni su odgovaraju}i kadrovi na nivou dr- `ave, a i drugde. Kakav bi trebalo da bude profil idealnog kandidata? On treba da ima uspe- {nu poslovnu karijeru sa ose}ajem za rizik i razvijen ose}aj za tehnologiju i zakonsku regulativu. Mora da zna {ta se u ICT-u u svetu de{ava, kuda idu i da ima viziju razvoja organizacije za koju je odgovoran Do{av{i na ~elo ministarstva za telekomunikacije Boris Tadi} je izjavio: Nisam ga ja tra- `io, nego su me napali da ga prihvatim. Prihvatio bih i druge resore i isto bi se i u wima pona{ao kao politi~ki menayer Pi{e: dr ing. Zlatomir Simi} I nformaciona i komunikacione tehnologije (ICT) su motor ekonomskog razvoja. Wihov udeo u bruto nacionalnom proizvodu stalno raste (u SAD je blizu 9 odsto). Ali zna~ajnije od toga su: wihova visoka stopa rasta i wihov potencijal da poboq{aju sve ~ega se dotaknu, ne samo u privredi, nego i u `ivotu. ICT pripada takozvanim visokim tehnologijama zasnovanim na znawu. Wih karakteri- {u visoka stopa ulagawa u razvoj i istra`ivawe, vrtoglav napredak i brojne promene, od kojih neke zadiru i u same temeqe dru{tva. Te promene su tako brze da ih je te{ko, a ponekad i nemogu}e predvideti. Zato je u poslovnom smislu ICT delatnost visokog rizika. Tu su mnogi, poslovnom ume- {no{}u i uz ne{to sre}e, preko no}i postali zvezde na poslovnom nebu. Ali su mnogi od wih nedugo posle toga, pri naletu nepovoqnog poslovnog talasa, oti{li pod led. Poslovno okru`ewe li~i na planinski potok u kojem cela stvar mo`e da ode u deli}u sekunde. Ali, i u mirnijim periodima stalno se ne{to doga a. Firme se svakodnevno ra- aju, razvijaju se, budu kupqene ili kupuju druge, ujediwuju se, otu uju delove, mnoge se gase, a neke, u ko zna kojoj metamorfozi, idu daqe. Scena se neprestano mewa. Ali, sve u svemu, ta nova tehnologija, ICT, sve je ja~a i sve prisutnija. Da bi se odgovorilo izazovima u razvoju ICT-a, potrebni su odgovaraju}i kadrovi na nivou dr`ave, a i drugde. Kakav bi trebalo da bude profil idealnog kandidata? On treba da ima uspe{nu poslovnu karijeru sa ose}ajem za rizik i razvijen ose}aj za tehnologiju i zakonsku regulativu. Mora da zna {ta se u ICT-u u svetu de{ava, kuda idu, i da ima viziju razvoja organizacije za koju je odgovoran. Tu spada i poznavawe takvih detaqa kao: kuda idu telekomunikacione mre`e, {ta rade i {ta pripremaju proizvo a~i opreme, koje konsultantske firme i u ~emu vrede, ko je ko i {ta je {ta na doma}oj sceni... To su su{tinski zahtevi. [to se formalnog obrazovawa ti~e, od koristi mogu da budu menayment, ekonomija, pravo, tehnika... Tako je to u razvijenom svetu, a i u mnogim zemqama u razvoju koje su krenule wihovim stopama. A u nas? Verovatno najupadqivija karakteristika re`ima je nekompetentnost i to najgore vrste: ne zna i ne zna da ne zna. Tipi~an predstavnik svega toga je sigurno Boris Tadi}. Ministrovawe Borisa Tadi}a Boris Tadi} je kao savezni ministar telekomunikacija bio vrlo aktivan. Iako u prvom trenutku nije `eleo da prihvati ovu funkciju zato {to nije stru~wak za ovu oblast i zato {to, kako obja{wava, nije `eleo da se ponovo postavqaju qudi po politi~koj liniji, Boris Tadi} se na kraju ipak na{ao na mestu ministra za telekomunikacije. Posle razgovora sa Miroqubom Labusom, re{io sam da se ipak prihvatim ovog posla. Wegovi argumenti su bili da sam mu potreban u arhitekturi vlade, da je pitawe dodele frekvencija iznad svega politi~ko pitawe, kao i da je `ivotno pitawe Srbije proces modernizacije u svim sferama i da }e ovo ministarstvo na neki na~in morati da podstakne proces edukacije stanovni{tva i kori{}ewe novih tehnologija (NIN, 2. novembar 2000. godine) On nije znao {ta radi, ali je to radio veoma odlu~no. Po struci klini~ki psiholog, a radi posao za koji se pretpostavqa tehni~ka stru~nost: Boris Tadi}, savezni je ministar za telekomunikacije. Ka`e da se sasvim dobro sna- {ao i da za ~oveka koji se bavi politikom u`e specijalizovano ministarstvo nije problem. Wegov zadatak je, obja- {wava, da trasira osnovne puteve, a za to je potrebna samo elementarna logika, sposobnost da se razumeju osnovni problemi nekog sektora. U wegovom slu~aju telekomunikacije... ( TV novosti, 13. jun 2001. godine). Evo nekih primera kako je Tadi} radio dok se nalazio na ~elu ovog ministarstva. Tadi} je stalno i uporno obe}avao da }e biti usvojena Strategija razvoja ICT-a. Ovu strategiju je Tadi} obe}avao kad je za sebe rekao da je politi~ar i obe}ao da }e rad u svom ministarstvu prepustiti stru~wacima. Nikada nisam ni `eleo da se bavim naukom. ^itavog `ivota sam voleo da se bavim politikom. ( TV novosti, 13. jun 2001. godine). Prvi korak u tom smeru bio je Prvi okrugli sto o ICT-u 31. januara 2001. na kojem se okupilo oko 200 u~esnika i desetak novinara. Organizator je bilo Savezno ministarstvo telekomunikacija a koordinator Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu. U najavi skupa je stajalo: Na Prvom okruglom stolu razmatra}e se zna~aj, uloga i mesto: ekonomije i tr- `i{ta, tehnologije (IT hardver, IT softver, IT usluge), razvoja i istra`ivawa (R&D), doma}e proizvodwe IT, regulative, u novom zakonu o telekomunikacijama. Tako e, na ovom javnom stru~nom skupu definisa}e se kratkoro~ni i dugoro~ni zadaci, dinamika i metod wihovog re{avawa. Skup je otvorio gospodin Tadi} i rekao da od wega o~ekuju 60 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
Borisova politika trla baba lan Strategiju razvoja ICT-a. Bez obzira na naziv skupa, bilo je jasno da se kopqa lome oko telekomunikacija, ili, sasvim konkretno, oko Telekoma. Skup je mogao da se nazove i Telekom Srbija ide po strategiju na Elektrotehni~ki fakultet. Skup je li~io na maskenbal na koji su u~esnici do{li da ne{to ulove, ali su se maskirali da se Vlasi ne sete. Tu su se posebno mogli prepoznati, centar mo}i oli~en u Telekomu i centar nemo}i proizvo a~i telekomunikacione opreme. Verovatno je to bio istorijski novitet da se strategija jedne takve firme pravi na javnom skupu od preko 200 u~esnika i predstavnika {tampe, u toku jednog dana. Kao jedan od u~esnika skupa organizatorima sam preporu~io da o tome slu~ajno ne pri~aju na Zapadu, jer bi to bila velika bruka. Tadi} se odlu~io da se za odlu~ivawe o budu}nosti ICTa osloni na ugledne profesore Elektrotehni~kog fakulteta, iako u razvijenom svetu poslovne odluke donose poslovni qudi i profil profesora za takvu ulogu je neodgovaraju}i. Skup je obilovao mnogobrojnim propustima, ali i neistinama. Organizatori skupa, na ~elu sa Tadi}em, tvrdili su da u zemqi ne postoji strategija razvoja telekomunikacija i da ona mora da se napravi. Bila je to neistina. Strategija razvoja ICT-a usvojena je 1997. godine. Savezno ministarstvo telekomunikacija je tada imalo primerke tog dokumenta. Da li je ikoga u Ministarstvu taj dokument obavezivao i da li je iko shvatio {ta u wemu pi{e? Sve u svemu, skup je propao. Osim ne{to napisa po novinama, od wega ni{ta nije ostalo. Gospodin Tadi} je, me utim, nastavio da obe}ava Strategiju razvoja ICT-a, nadaju}i se, vaqda, da }e ona biti deo Strategije industrijskog razvoja Srbije do 2010. godine. Mesecima je gospodin Tadi} obe}avao savezni zakon o telekomunikacijama. Prednacrt republi~kog zakona stigao je 25. jun 2001. U wemu je Vlada Srbije obe}ala Platformu kojom se utvr uju osnovna opredeqewa i principi na kojima se zasniva obavqawe delatnosti u oblasti telekomunikacija, a republi~ko ministarstvo nadle`no za poslove telekomunikacija trebalo je da priprema predlog strategije razvoja... Sve u vezi sa telekomunikacijama, kako je zami{qeno, trebalo je da re{ava sveznaju}i i svemogu}i Savet za telekomunikacije Srbije. Kandidature za ~lanove Saveta su bili ovla{}eni da podnesu nadle`no republi~ko ministarstvo, udru`ewe telekomunikacionih operatera, registrovana udru`ewa privrednika, nau~ne institucije u oblasti telekomunikacija. To su bile sve same interesne grupe. Gde su tu bili gra ani, gde korisnici telekomunikacionih usluga, pa i jo{ neke interesne grupe, kao sindikati? Ko je i u ~ije ime i po kojim kriterijumima bio ovlastio nekoga da predla`e kandidate? U intervjuu Blic wuzu od 7. 2. 2001. na pitawe koliko vredi licenca za tre}eg operatera mobilne telefonije, Tadi} je rekao: Upravo se radi biznis plan i procena je da on vredi izme u 100 i 200 miliona maraka. Ako dobijemo 100 miliona, bi}emo zadovoqni, ako dobijemo 200 miliona bi}emo veoma zadovoqni. Ovde se radi o poku{aju da se iscedi maksimalna suma od slede}eg mobilnog operatera. Dokumentovana iskustva iz sveta, me utim, pokazuju da to vodi sporijem razvoju mobilnih mre`a i vi{im cenama za korisnike. Treba napomenuti i da je, dok je Tadi} bio savezni ministar, za telekomunikacije sve ra eno na saveznom nivou kao da Republika nije ni postojala. Kada je Tadi} prestao da bude ministar, sve je preseqeno na republi~ki nivo kao da savezna dr`ava ne postoji. Posao od gospodina Tadi}a preuzela je gospo a Marija Ra{eta-Vukosavqevi}, republi~ki ministar za telekomunikacije. Iz prethodnog bi mogao da se stekne utisak da je vlast gre{ila samo u oblasti ICT-a, a da je znala {ta radi na {irem planu, {to nije ta~no. Kqu~ne odluke u ICT-u imaju jaku politi~ku komponentu. U takve odluke spadaju: uravnote`ewe interesa biznisa, dr`ave i potro{a~a (korisnika); da li, kada i kako uvesti novu tehnologiju; da li, kada i koliko otvoriti telekomunikacione mre`e itd. Potencijalne posledice takvih odluka ne mogu se preceniti, pa je bitno da oni koji ih donose ta~no znaju {ta rade, a ne da poput Tadi}a stupaju}i na ministarsko mesto, izjavquju da su u{li u vulkansko grotlo (NIN, 2. novembar 2000. godine). BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 61
Srpska posla Pi{e: Momir Markovi} Imali smo vojsku, vojska je imala naoru`awe, a onda smo imali ministra vojnog, Borisa Tadi}a. Sad imamo samo Borisa. Da dovede vojsku u ovakvo stawe, dovoqan mu je bio jedan mandat. Za Srbiju mu trebaju najmawe dva. Borisa Tadi}a obezbe ewe {titi od naroda. A ko }e {tititi narod od Borisa? Ka`e Tadi} da }e se ubudu}e boriti za JAKU I STABILNU SRBI- JU. A {to nije do sada? Ma nije Boris Tadi} ceo prethodni mandat radio protiv interesa Srbije. Eto, onomad je petnaest dana bio na bolovawu. Kao mali cepao je kwige i lomio igra~ke. Posle su mu dali Srbiju. Pa {to li u Somaliji onako bedno `ive kad oni nemaju Borisa? Nije ta~no da Solana svaki put dolazi u Beograd kad savetuje Borisa. Nekad mu po{aqe i SMS. Rusija je stala na noge tek kad je smenila Borisa. I Srbija }e. Gledaju}i wegove nastupe na televiziji, pomislim da je psihologu potreban psihijatar. Narode, ne zavaravaj se. Ne mo`e i Sre}na Nova i Boris Tadi} na ~elu Srbije. Srbi se devetnaestog januara umivaju bogojavqenskom vodom da bi boqe videli. Taman pred izbore. Ono Borisovo Boqe sutra iz pro{le predizborne kampawe pretvorilo se u Malo sutra. Borisu Tadi}u svakodnevno sti`e podr{ka iz inostranstva. Od Solane, Bu{a, Dodika, Ta~ija, Haradinaja, ^ekua. Tomu podr`ava narod, Borisa Tadi}a \or e (poznatiji kao \oka) Bala{evi}. Kad posle izbora Tomi ostane narod, {ta li ostaje Borisu? Boris Tadi} re{io da sa~uva predsedni~ku fotequ. Promenio bravu na kabinetu. Boris Tadi} ka`e da ima viziju. I Neron je isto govorio. Izborio se Boris Tadi} da Evropa ne prizna samostalno Kosovo. Sve dok izbori ne pro u. 62 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001
BROJ 3001, JANUAR 2008. VELIKA SRBIJA 63
Sabrana dela prof. dr Vojislava [e{eqa P reko 65.000 stranica sabranih dela prof. dr Vojislava [e{eqa predstavqaju ~isti koncentrat wegovih misli i dela, od disidentskih dana do trenutka kada je postao neosporni lider svih srpskih patriota. Ovde se, na jednom mestu, nalaze wegovi nau~ni radovi, skup{tinski govori, televizijski megdani, intervjui koje je dao {tampi, radio emisije i razli~iti politi~ki i nau~ni skupovi u ~ijem radu je aktivno u~estvovao. Tu su i sudski procesi, a naro~ito mesto zauzima zbirka ha{kih dokumenata, objavqena u ~ak 15 kwiga. Svojim perom, ova originalna li~nost srpske politike obja{wava uzroke i mehanizme politi~ke delatnosti usmerene protiv srpskoga naroda i wegove dr`ave, ali ~itaoca ne ostavqa u mraku pesimizma poput ve}ine hroni~ara narodnog stradawa. Wegovo sagledavawe pro{losti i sada{- wosti predstavqa nau~ni metod za projektovawe realne vizije budu}nosti, {to je, u stvari, odgovor na najte`a pitawa dana{- wice. ^esto namerno pogre{no shva}en i jo{ zlonamernije tuma~en, na ovim stranicama ne ostavqa prostor za bilo kakvu dilemu sve je obja{weno, svaka re~ je u kontekstu, doga aj lociran, a pravni akt protuma~en. Po op{toj oceni celokupne srpske javnosti, a naro~ito wenog nau~nog dela, u ovom obiqu istorijskog, pravnog i politi~kog materijala naro~ito se izdvaja wegovo, po mnogo ~emu kapitalno delo, Ideologija srpskog nacionalizma. U svojoj najpoznatijoj kwizi, prof. dr Vojislav [e{eq, na hiqadu strana teksta, sintetizuje sve nau~ne ~iwenice, filozofske paradigme i teorijske postulate na kojima je sazdana ideologija srpskog nacionalizma. Ovo delo dr Vojislava [e{eqa se odlikuje kriti~kim pristupom i briqantnom analizom, a autor se i ovde potvr uje kao erudita i strpqiv istra`iva~, koji je u toku vi{egodi{weg rada prou~io ogroman broj istorijskih, lingvisti~kih, filozofskih, sociolo{kih i politikolo{kih studija, dela vode}ih nau~nih autoriteta u raznim disciplinama i oblastima, selekcioni{u}i wihove vrhunske rezultate i dovode}i ih u harmoni~an oblik. Dr [e{eq je ovu obimnu studiju dovr{io pro{iruju}i svoju prethodnu monografiju Nau~no i publicisti~ko delo prof. dr Laze Kosti}a. Srpski narod je tako dobio kompaktno, sistematizovano i kompletno delo u kome su obra eni svi zna~ajni aspekti srpskog nacionalizma, wegova priroda, ciqevi i sistem moralnih sudova. Pred nama je prvi pravi uybenik srpskog nacionalizma. 64 VELIKA SRBIJA JANUAR 2008. BROJ 3001