Zo ran Ðinðiæ ZA JED NI CA, PRI RO DA, GRAÐANSKI RAT HOB BES I MARX * 0 1. Pojam politièkog Kod nekih pojmova je saznanje predmeta na koji upuæuju moguæe samo kao permanentno opiranje njihovoj vlastitoj evi den ci - ji. Kao u nekoj inverziji tehnike èitanja palimpsesta, pri èemu sada stara i odavno neregularna znaèenja pokrivaju novo iskustvo i otežavaju njegovu rekonstrukciju time što se u novi tekst neprekidno mešaju odlomci starih iskaza. Jedan takav pojam-pa limp sest jeste i pojam onog politièkog. Prividna evidencija polisa, o kome izve - štava ovaj pojam, blokira pristup predmetu, bilo da se to dešava tako što polis važi kao idealni tip za ono politièko, na kome se može otèitavati njegova prisutnost u kasnijoj istoriji 1, kao merilo za istorijsku dekadenciju politièkih odnosa 2, ili kao još uvek relevantan skup uputa koje treba da integrišemo u vlastiti politièki život. 3 0 * Tekst je bez iz me na preštampan iz: Filozofija i društvo, Zbor nik ra do va pos - veæ en pro fe so ru Mi hai lu Mar ko viæu, Cen tar za fi lozofiju i društvenu teoriju, IDN, Beo grad, 1987, str. 227-257. (Prim. Re dak ci je). 1 1 Da su u polisu sistematizovani uslovi onog politièkog smatra Ch. Meier, Zum Begriff des Politischen, u: Die Ent ste hung des Po li ti schen bei den Grie chen, Frankfurt, 1983, naroèito str. 13. 2 2 Npr., H. Arendt, Vita activa, Stutt gart, 1959; W. Hen nis, Po li tik und prak ti - sche Phi lo so phie. Eine Stu die zur Re kon struk tion der politischen Wissenschaft, Neu - wied/ber lin, 1963; J. Ha ber mas, Die kla si sche Leh re von der Po li tik in ih rem Verhältnis zur Sozialphilosophie, u: Theorie und Praxis. Sozialphilosophische Studien, Neuwied/Berlin, 1963. 3 3 Up. zakljuè ne reèe ni ce stu di je J. Rit te ra Po li tik und Ethik in der prak ti schen Philosophie des Aristoteles, u: Metaphysik und Politik. Studien zu Aristoteles und Hegel, Frank furt, 1969, str. 132: Možda bi tre ba lo u etiè ko neu tra li zo van je onog po li - tièkog ponovo prizvati onaj pojam politièkog koji je utemeljen u Aristotelovoj praktiènoj filozofiji. Država bi onda mogla da postane institucija koja bi, u odnosu prema svim grupama i institucijama, imala samosvojni politièki zadatak postizanja i obezbeðivanja toga da u nji ma èo vek kao on sam na ljuds ki na èin može da op sto ji. A to šta je èo vek kao on sam bilo bi ver ovat no ute mel je no u ne koj so ci jal noj me ta fi zi ci. 35
Razume se samo po sebi da ovde nije reè samo o nauènom opho - ðenju sa pojmom, kao što ni on nije neko ravnodušno opisivanje istorijskog konteksta na koji se odnosi. Interpretacija je uvek mišlje - nja kao delatni zahvat, i utoliko svaka od interpretacija politike predstavlja istovremeno pokušaj da se današnja zajednica shvati/ob - li ku je u skladu sa predloženim tumaèenjem suštine onog politièkog. Utoliko je, dakle, uvek reè o borbi za smisao pojma, i time posredno za istorijski smisao nataložen u njemu. A koji su poslednji slojevi pojma politièkog, nataloženi u novom veku? Poseduju li još vezivne spone sa svojim (navodnim?) jezgrom, praktikovanjem politike u polisu? Ono po li tiè ko je u je zi ku an tiè kih Grka uvek pred stavlja lo re - kurs na kon kret nost za jed ni ce, po lis. 4 Po li tiè ko je uvek pri dev i uvek se od no si na po lis. 5 Po lis ap sor bu je ono po li tiè ko do nji ho vog pot pu - nog po kla pan ja. Ako tu tvo re vi nu an tiè kog sve ta ozna èi mo uo bièa - je nim i nea dek vat nim ter min om grad-država 6, možemo reæi da je ono po li tiè ko tu smis le no samo kao atri but te tvo re vi ne. Meðutim, èini se da ova je ziè ka evi den ci ja ne može biti oèu - va na u sav re me nom pojmu onog po li tiè kog. U prvoj reèe ni ci svog pokušaja da razjas ni taj sav re me ni fe no men, piše C. Schmitt 1927: Po jam države pret post avlja po jam onog po li tiè kog. 7 Pri tom taj au tor uopšte ne polemiše sa an tiè kim znaè en jem po li ti ke, jer ono se za nje ga odav no uga si lo u tom pojmu, nego sa ra no ap so lu ti stiè kim, koje opi su je isto rijsko stan je onog po li tiè kog. A u tom stan ju je ono bilo sa bra no u sup stan cu države i država je po se do va la mo no pol nad njim. 8 Pošto to sada više nije sluè aj, nje ga je mo guæe pos ma tra ti u nje go voj sa mos vojno sti, a tu ono nije iden tiè no sa državom po - go to vo nije jed na nje na di men zi ja nego država, na pro tiv, pret po - ZORAN ÐINÐIÆ 36 Up. takoðe pre gled koji ski ci ra H. Schnä del bach, Was ist Neoaristotelismus?, u: W. Kuhl mann (ed.), Moralität und Sittlichkeit, Frank furt, 1986, na ro èi to str. 47 50. 4 4 Up. na ve de nu Rit te ro vu stu di ju, str. 111; takoðe R. Bub ner, Eine Re nais san - ce der prak ti schen Phi lo so phie, u: Phi lo so phi sche Rundschau, 1 2/1975, str. 6. i 7. 5 5 O. Höf fe, Ethik und Po li tik, Frank furt, 1979, str.15 6 6 Up: V. Eh ren berg, Der Staat Grie chen, Zü rich/stutt gart, 1965, str.47. 7 7 C. Schmitt, Der Begriff des Politischen, Mün chen, 1932, str. 7. 8 8 C. Schmitt, Politische Theologie II, Ber lin, 1970, str. 24. Takoðe u Der Be - griff..., str. 8 Obiè no se ono po li tiè ko na neki na èin iz jed naèa va sa držav nim ili se bar ve zu je za nje ga. To je bilo oprav da no, sve dok je država ima la mo no pol nad onim politièkim (str. 11).
stavlja ono po li tiè ko. U èemu se sa sto ji ta sa mos vojnost i, pre sve ga, šta je u njoj tako emi nent no no vo ve kov no da oprav da va pro dublji - van je ras ce pa u isto ri ji pojma po li ti ke? Suštini novovekovnog pojma onog politièkog pokušaæu se približiti posredstvom Schmittovog iskustva interpretacije, zbog toga što je u nje mu na kon sek ven tan na èin post avlje no pi tan je o isto - rijskom sta tu su tog pojma. To znaèi, nje mu je vrlo do bro pozna ta di - jalektika evidencije i privida, kao i to da je nju moguæe neutralisati samo vraæanjem pojma u njegovo socijalno-istorijsko poreklo. Ovo socijalno-istorijsko situiranje pojma politièkog omoguæiæe nam da u raspravu uvedemo jedan koncept koji pokušava da sistematizuje novovekovnu socijalno-istorijsku dinamiku, kao pretpostavku novovekov nog pojma onog po li tiè kog. Taj kon cept možemo nazva ti hob be sovska pa ra dig ma. Jer, i sam Schmitt je sle dio, ili je ver ovao da sledi, naznake sadržane u Hobbesovom pristupu. Razmatranje te para dig me æe po unutrašnjoj nužno sti vo di ti pi tan ju o nje nim pojmov no istorijskim pretpostavkama, dakle, o izvornom znaèenju politike (u po li su) i nje go voj ge ne zi u hrišæanskom sve tu, ge ne zi èiji kraj teo - rijski sistematizuje Hobbes. Najkasnije kod kritièkog izlaganja hobbesovske paradigme postaæe jasno da moja namera nije razmatranje istorije nekog pojma, a pogotovo ne njegovog statusa u Hobbesovom delu, nego uklju èi van je u na pred spo me nu ti spor o isto rijskom smi - slu, na ta loženom u pojmu onog po li tiè kog. To znaèi, reè je o pi tan ju u kojoj meri nam ta paradigma pokazuje put za interpretiranje (dakle i: ob li ko van je) našeg sve ta, tj. naše za jed ni ce. A pošto je naš svet ob - likovan pod odluèujuæim uticajem jedne druge interpretacije onog politièkog, naime Marksove, diskusija mora naznaèiti njeno sistematsko mesto u novovekovnom zapletu, u kome i mi uèestvujemo, ma kar i samo tako da po rièe mo nje go vu re le vant nost za nas. Ono po li tiè ko po se du je vla sti te kri ter iju me, i na la zi se u sa - mos vojnom de lat nom od no su pre ma dru gim, takoðe re la tiv no sa mo - stal nim na èin ima ljuds kog mišljenja i de lo van ja, utvrðuje C. Schmitt. Kao sfe re u ko ji ma se objektivišu ti dru gi na èi ni, on na - vo di mo ral nu, este tiè ku, eko noms ku. 9 Da bi od go vo rio na pi tan je o for mal nom kri ter iju mu za razli ko van je razlièi tih ti po va de lat no sti, Schmitt uvo di po jam pos lednjeg razli ko van ja, na koje se, po njegovom uver en ju, sva ko tak vo os nov no de lo van je može sve sti; u 9 9 C. Schmitt, Der Be griff..., str. 13/14. 37
mo ral nom pol ju bi onda pos lednje razli ko van je bilo ono izmeðu do - bra i zla, u este tiè kom izmeðu le pog i ružnog, u eko noms kom izme - ðu ko ris nog (ren ta bil nog) i ne ko ris nog. 10 Spe ci fiè no po li tiè ka ra zli ka, ona koja definiše po li tiè ko de lo van je i time po jam po li tiè - kog, je ste ona izmeðu pri ja tel ja i ne pri ja tel ja. 11 Ova Schmit to va de fi ni ci ja po li tiè kog je, što je lako ra zu me ti, posta la zlo glas na. Mali broj kri tièa ra, koji je sma trao da je po treb no ar gu men ta tiv no je opovrg nu ti, uka zao je na onu di men zi ju po li ti ke koju ta de fi ni ci ja oèi gled no previða, nai me, na to da je u po li tiè kom de lo van ju reè upra vo o pa ci fi ko van ju su ko ba i o stva ran ju svo jevrs - ne ra cio nal ne so li dar no sti, a ne o is pol ja van ju ne pri ja teljstva. 12 Ovaj pri go vor je, na rav no, suviše tri vi ja lan da bi mo gao pri po moæi razja - šnjenju pro ble ma. A pro blem se sa sto ji najpre u tome što Schmitt iz svo je de fi ni ci je želi da is kljuèi upra vo ono što u sva kod nevnoj je ziè - koj upo tre bi sma tra mo ne pri ja tel jem. Ne samo što je iz ovog pojma ne pri ja teljstva is kljuèe na liè na di men zi ja ( pri vat na oso ba nema po - li tiè ke ne pri ja tel je ) 13, nego je on lišen i sva kog sadržaja, pro tiv koga bi se hu ma ni stiè ka kri ti ka mo gla us me ri ti: Po li tiè ki ne pri ja telj ne mora biti mo ral no loš, ne mora biti este tiè ki ružan i ne mora na - stu pa ti kao eko noms ki kon ku rent. 14 Ovo je ra zuml ji vo, bu duæi da se di na mi ka kon sti tu ci je onog po li tiè kog razli ku je od mo ral nog, este tiè kog i eko noms kog de lo van ja. Meðutim, kako uopšte ra zu me ti znaè en je tak vog kon train tui tiv nog pojma ne pri ja teljstva? Rezer vi - šuæi po jam ne pri ja tel ja za po li tiè ko pol je, Schmitt želi da oku pi ra je - dan po jam na koji pre ten du je niz život nih de lat no sti, a meðu nji ma ne u prvom redu i po li tiè ka. Ono po li tiè ko je de fi ni sa no pu tem relacije au ten tiè nog pri ja teljstva ne pri ja teljstva; meðutim, kako ih razli ko va ti od ne au ten tiè nih, koje takoðe iskušavamo kao iz vor ne, i ZORAN ÐINÐIÆ 38 10 10 Ibid, str.14. 11 11 Ibid, str.14. 12 12 Kao ti piè an pri mer up.: D. Sche fold, Carl Schmitt und sein Be griff des Po - li ti schen, u: C. Bür ger (ed.), Zör ste rung, Re tung des My thos durch Licht, Frankfurt, 1986, str. 163. i dal je. 13 13 Up.: C. Schmitt, Der Be griff..., str.16. 14 14 Ibid., str. 17. Uklju èi van je ovih pojmo va u po li ti ku ne vodi, po Schmit to vom uver en ju, ublažavan ju kon fli ka ta, nego nji ho vom zaoštravanju, tome da se da nas najužas ni ji rat vodi u ime mira, najgo re tlaè en je opravdava iskljuèivo pozivanjem na slo bo du, a najbru tal ni ja neèo veè nost spro vo di samo u ime èoveèanstva, u: Das Zeit al ter der Neu tra li sie rung und Ent po li ti sie rung, objavljeno kao dodatak za Der Be griff..., str. 81.
koji se ne mogu od ba ci ti kao pri vid ili pre dra su da? Ne pomaže mno - go uput na eg zi sten ci jal ni ka rak ter po li tiè kog ne pri ja tel ja 15, bu duæi da ga možemo opa zi ti kao eg zi sten ci jal no dru gog tek u odreðenoj per spek ti vi, u odreðenom per cep tiv nom pol ju, nai me, tek u pol ju onog po li tiè kog. Dru gim reèi ma, di ho to mi ja pri ja telj ne pri ja telj ne konstituiše ono po li tiè ko, nego se kao tak va tek u nje mu konstituiše. U Schmit to voj ter mi no lo gi ji: po jam po li tiè kog ne pri ja tel ja pret po - sta vlja po jam onog po li tiè kog. Po sto je razlièi ti kon flik ti, možda sa teškim pos le di ca ma (npr., kao re zul tat eko noms ke kon ku ren ci je može biti uništena eg zi sten ci ja ve li kog bro ja lju di), ali tek u pol ju po li tiè kog ima smis la go vo ri ti o kon flik tu re du ko va nom na di ho to - mi ju pri ja telj ne pri ja telj. Pu tem te di ho to mi je ono po li tè ko nije bli - že odreðeno, nego pret post avlje no. Sada postaje jasna i manjkavost Schmittovog pristupa. Prvi nedostatak proizlazi iz poreðenja politièkog naèina mišljenja i delovan ja sa mo ral nim, este tiè kim i eko noms kim. Sva ko od njih ima odreðeni sadržaj, dok ono po li tiè ko po Schmit to voj de fi ni ci ji ne samo što nema odreðeni sadržaj, nego uopšte nema sadržaj: ono je samo stepen intenziteta nekog jedinstva. 16 Zbog toga je mo guæe da neki pred met bude man je ili više lep/do bar/ko ri stan, ali tak vo ste pe - novanje nema mesta u dihotomiji prijatelj neprijatelj. Svojim po - reðenjem, a i ukljuèivanjem termina koji nose sadržinsku asocijaciju (kakav je pojam neprijateljstva, uprkos svim Schmittovim zahtevima da se on misli iskljuèivo kao oznaka intenziteta), Schmitt zamagljuje os nov nu os oben ost svog pojma po li tiè kog, nai me, to da on izražava naèin konstitucije, a ne sadržaj. Drugi nedostatak proizlazi iz istog konteksta. Oslanjajuæi se na prividno oèevidan definicioni kvalitet pos lednjeg razli ko van ja, Schmitt želi da ono po li tiè ko definiše po analogiji sa drugim osnovnim delatnostima, za koje je ustanovio njihovu osnovnu dihotomiju. Meðutim, celokupnoj analogiji nedostaje uverljivost. Jer, nije taèno da ono ekonomsko razumevamo polazeæi od osnovne razlike izmeðu ekonomski korisnog i nekorisnog, nego nam, obrnu to, tek po jam eko noms kog omo guæa va da odreðeni odnos (ili efekat) interpretiramo kao ekonomski koristan ili štetan. Sam po sebi, in ten zi tet razli ko van ja izmeðu dva od no sa nas ne 15 15 C. Schmitt, Der Be griff, str. 14. 16 16 C. Schmitt Staats et hik und plu ra li sti scher Staat, u: Kant-Studien, 35/1930, str. 36. 39
obaveštava o njihovom smislu, jer oni ga imaju tek u odgovarajuæem kontekstu. A kontekst Schmittovog pojma neprijatelja jeste ono politièko. 17 Èini se da nam ra di ka li zam Schmit to vog pri stu pa malo po ma - že, jer na kon nje go ve de fi ni ci je po li tiè kog de lo van ja još uvek ne zna mo šta su od li ke onog po li tiè kog. Meðutim, u tom pri stu pu je sadržan ja san uput, koji možemo sle di ti, uko li ko se ne po ve de mo za pri vid no eg zi sten ci ja li stiè ko-ira cio nal nim mo ti vom koji on suge ri - še. 18 Os nov ni ori jen tir dat je u odreðenju onog po li tiè kog kao na èi na in te gra ci je (Schmitt kaže ste pen in ten zi te ta aso ci ja ci je i dis oci ja ci - je ), za razli ku od svih mo guæ ih sadržaja ili obla sti. Ovde osta je da pi ta mo o pret post av ka ma za jed ni ce koja se može in te gri sa ti na taj na èin, da kle, o pret post av ka ma po li tiè ke za jed ni ce. Schmit to vo in si - sti ran je na ne sadržins koj (ne sup stan ci jal noj) os no vi in te gra ci je sugeriše da stvar nost po li tiè ke za jed ni ce leži u re flek si ji, da je njen ZORAN ÐINÐIÆ 40 17 17 Ova ne jas noæa u po gle du pri ma ta vodi za bu ni ne samo kod Schmit to vih kri - tièa ra, nego i kod au to ra koji pokušavaju da pri me ne ka te go ri je Schmit to ve teo ri je; tako F. O. Wolf, u knji zi Hobbes neue Wis sen schaft, Stutt gart, 1969, ko ri sti politièku di ho to mi ju pri ja telj ne pri ja telj da bi njo me opi sao Hobbesovo pretpolitièko stan je rata svi ju pro tiv svih, str. 19 40. 18 18 Uzrok Schmittove nedoslednosti leži verovatno u njegovoj nedoumici u vezi sa teološkim utemeljenjem onog politièkog. Da li je ono ono politièko novovekovni fenomen, nastao sa apsolutizmom, ili je ta njegova novost samo sekularizacija izvor ni jeg teološkog sta tu sa? Na teološko-antropološkoj rav ni Schmitt argumentiše u dihotomiji poredak haos, sa odobravanjem navodeæi De Maistrea, koji svaku vlast smatra dobrom, pošto u samoj egzistenciji vladarskog autoriteta leži odluka, a odluka kao tak va veæ pred stavlja vred nost, jer je kod najvažni jih stva ri znaè ajni je to da se od luèi nego kako se od luèi, u C. Schmitt, Politische Theologie. Vier Kapitel zur Lehre von der Souverenität, Mün chen/leip zig, 1934 (prvo izd. 1922.), str. 71. Ta po - zicija polazi od apsolutne nepoželjnosti haosa, kome suprostavalja intenziviranu ideju poretka. Na ravni politièke antropologije ona možda nije neuverljiva (up. Plessnerovu studiju Macht und menschliche Natur. Ein Versuch zur Anthropologie der ge schicht li chen Welt an sicht iz 1931, sada u: H. Pless ner, Gesammelte Schriften, V, Frank furt, 1981, str. 135 235), ali svo jim ra di kal nim polazištem po lari zu je stvar - nost i za maglju je fak tiè ke razli ke izmeðu razlièi tih vrsta po ret ka. Možda je bilo ka - kav po re dak bol ji nego haos što takoðe nije iz ves no, na kon organizovanog uništenja èi ta vih na ro da u našem veku ali time više po ret ka nije au to mats ki bol je nego manje. Da bi izbegao ovu konsekvencu, Schmitt neprekidno zahteva orijentisanje prema situaciji vanrednog stanja, gde je uvek reè o stvaranju pretpostavki za funkcionisanje normi. Tu svoje mesto ima i egzistencijalno razlikovanje prijatelja i naprijatelja. Meðutim, takav radikalizam nužno raèuna sa lažnom evidencijom, jer je tu teo ri ja ta koja konstruiše oèe vid nost iz vor ne di ho to mi je, uz uver avan je da je ta iz - vornost egzistencijalnog tipa.
na èin po sto jan ja opštost. To do la zi do izražaja èak i u dvos mis le nom ka rak ter isan ju onog po li tiè kog pu tem nje go ve os nov ne di ho to mi je; da bi je bar pri bližno opi sao, Schmitt na vo di šta ona nije, i pri tome iz nje eks pli cit no is klju èu je mo me nat liè nog (pri vat nog) i vred nos nog. U onom po li tiè kom nema me sta za pri vat ne od no se, i tu nije reè o reali zo van ju bilo kak ve vred no sti: do brog živo ta, prav de, vrli ne. Sav re me na država je država bez vrli na, kako je to for mu li sao je - dan Schmit tov uèe nik. 19 Ta kav re strik tiv ni pri stup naznaèa va dvo - stru ku re la ci ju: pre ma an tiè ko-srednjo ve kov nom is kust vu, u kome su država i prav ni po re dak uvek in sti tu ci je za ost va ren je vrli ne, i pre ma nje go vom no vo ve kov nom pan da nu, Hob be so vom pojmu po - li ti ke, izgraðenom upra vo na èišæenju po li tiè kog de lo van ja od pri - me sa eti ke. Hob be sovska pa ra dig ma je i za Schmit ta kri stal u kome se neu speh tra di cio nal nog is kust va po li ti ke zgušnjava u novu struk - tu ru, nai me, u for mu no vo ve kov ne države. 20 Hob be so va kon struk ci ja onog po li tiè kog se, kao što je pozna - to, sa sto ji iz dva mo de la pri rod nog stan ja i društva Le vi ja ta na. Za moju temu je važna stra te gi ja ute mel jen ja po li tiè ke za jed ni ce s one stra ne gra ni ce pre ma pri rod no sti za jed ni ce. Jer, upra vo to je taè ka u ko joj æe za poèe ti Mar xo va kri ti ka no vo ve kov ne po li ti ke. Ne može nas iz nen adi ti to što i u nje go vom, kao i u Hob be so vom pokušaju, od lu èu juæu ar gu men ta cijsku ulo gu igra fi gu ra graðanskog rata, kao višestruko po voljna os no va za de duk ci ju u razlièi tim prav ci ma. Pri rod no stan je se karakteriše pra vom sva kog èo ve ka na sve, tj. ne po sto jan jem pra va. Hob be sov in di vi du um je u svom od lu - èi van ju slo bo dan, ne ve zan za bilo kak ve spoljašnje nor me. Iz te ne - ve za no sti, kao je di na teo rijski od go vor na kon sek ven ca, sle di rat svi ju pro tiv svih. Na èin na koji Hob bes argumentiše, tako što uvo di temu ne kon tro li sa nih stra sti, koje su iz vor ni je od uma i time pred - stavlja ju kom pakt nu os no vu agre siv nog egoiz ma, nije najpo god ni ji za isti can je graðanskog rata kao od go vor ne teo rijske kon sek ven - ce. Jer, u mode lu pot pu ne ne ve za no sti bol ji lju di nisu de za vui sa ni tako što su im pri pi sa ne loše oso bi ne (èak kao antropološke kon stan - 19 19 E. Forst hoff, Der mo der ne Staat und die Tu gend, u: Rechts staat im Wan - del, Stutt gart, 1965, str. 5. 20 20 U do dat ku no vom iz dan ju Der Be griff..., Ber lin, 1963, Schmitt go vo ri o Hob be so vom kri sta lu. O Schmit to voj re cep ci ji Hobbesove teorije up.: H. Rumpf, Carl Schmitt und Tho mas Hob bes, Ber lin, 1972. 41
te), nego je loše stan je nužna teo rijska pret post av ka. In di vi du um koji nije nor ma tiv no ve zan (ili ta veza nije do voljno snažna da reguliše nje go vo de lo van je) može da pra vi razlièi te iz bo re, da kle, naè el no i najgo ri mo guæi. Teo ri ja koja po la zi od si tua ci je ot vor enih mo guæ no sti, koja da kle ne ra èu na sa ne kom te leo lo gi jom iz po za di - ne, mora da pret po sta vi kon ste la ci ju u ko joj æe se ukrs ti ti najne po - voljni ji iz bo ri. Ako se ono najgo re naè el no ne može is klju èi ti, mora se poæi od nje ga kao nor mal ne si tua ci je. 21 Oèi gled no je da u ovom ar gu men tu ma ni fest ne na me re in di vi dua ne igra ju ni kak vu ulo gu; real nost graðanskog rata uz pret post av ku iz vor ne in di vi dual no sti je data i onda kada sve in di vi due žele ono do bro, tj. ono što sva ka od njih sma tra do brim. Ima juæi u vidu ver ske graðanske ra to ve svo je epo he, Hob bes je mo gao da kaže: ako sve stra ne u su ko bu žele do - bro, ispun je na je pret post av ka za rat do istrebljen ja. Kon struk ci ja prvo bit nog stan ja, iz ko jeg onda sle di po jam rata svi ju pro tiv svih, po èi va na dva os lon ca: so ci jal no-po li tiè kom uvi du (pri èemu Hob bes na fe no me nu ver skih graðanskih ra to va kontroliše upo treblji vost ari sto te lovsko-to mi stiè kog pojma za jed ni - ce) i me tods kom po stu la tu pri ma ta me ha niè ke kau zal no sti koji Hob - bes deli sa pri rod nim nau ka ma svo je epo he. 22 Si ste mats ki znaè aj ta dva os lon ca je razliè it. Jed nom iz ab ra na, me to da ne sumnji vo od lu - èu juæe utièe na na èin po javlji van ja svog pred me ta; meðutim, iz bor me to de za vi si od teo rijske in tui ci je, u ko joj je pred met veæ per ci pi - ran kao saznatljiv po moæu neke odreðene me to de. Uto li ko se i Hob - be so vo ori jen ti san je pre ma me ha niè kom objašnjavanju de lo van ja može ra zu me ti samo na os no vu nje go vog pret hod nog i iz vor ni jeg uvi da u fak tiè ki ra spad teleološke struk tu re ljuds kog sve ta. 23 Time što za jed ni cu pri ka zu je kao sklop in di vi dual nih po ten ci ja, iz koga je išèezao sva ki trans cen dent ni smi sao i sva ko nor ma tiv no ko or di ni - san je vol je, Hob bes pre se ca èvor u koji se za ple la tra di ci ja mišljenja ZORAN ÐINÐIÆ 42 21 21 Bellum omnium contra omnes ne proiz la zi iz toga što in di vi due i par ti je žele zlo u skladu sa pretpostavkama pesimistièke antropologije nego upravo iz toga što žele dobro. Tek iz ove perspektive je razumljiva bezizglednost sukoba: pretenzija na dobro mnogo više intenzivira sukob nego egoistièko sleðenje interesa. 22 22 Up.: G. Freu dent hal, Atom und Individuum im Zeitalter Newtons, Frank furt, 1982, str. 140 150, 265 286. 23 23 Ovu vezu ispušta iz vida R. Bub ner u svo joj kri ti ci Hob be so ve me ha ni stiè - ke antropologije, up.: R. Bubner, Handlung, Sprache, Vernunft. Grundbegriffe praktischer Philosophie, Frank furt, 1976, str 11 12.
za jed ni ce, sa svo jim be skrajnim mnoštvom mo ti va: hrišæansko-sta - rocrk ve nom eti kom, rims kom prav nom tra di ci jom, ka nons kim pra - vom, srednjo ve kov nom re cep ci jom Ari sto te la, teo ri jom o vla da ru po mi lo sti božjoj, teo ri jom o pra vu na po bu nu, itd. 24 Ili, možda taè ni je: ver ski graðanski ra to vi, kao re zul tat i istov re me no mo tor pro ce sa in di vi duali zo van ja u Evro pi 15. veka, pre se ca ju taj èvor i re - du ku ju svet za jed ni ce na nje nu mi ni mal nu os no vu, na in di vi du um. Kao i uvek, i tu doživlje na stvar nost i nje na teo rijska re flek si ja us lo - vlja va ju jed na dru gu, i zbog toga je teško po vuæi jas nu gra ni cu izmeðu si ste ma ti zo van ja i onog pro grams kog, tj. izmeðu in ter ven ci - je koju za jed ni ca iz vo di sama na sebi i one koju na njoj vrši Hob be - so va me to da. Za našu temu je man je važan pokušaj pre ciz nog utvrðivanja te gra ni ce, jer pre sve ga je reè o kon sek ven ca ma koje sle de iz hob be sovske pa ra dig me, ne za vis no od ste pe na nje nog po - kla pan ja sa isto rijskom realnošæu. U skla du sa svo jom me tods kom pret post av kom, u skla du sa ko jom ce li na bilo da je to pri ro da ili za jed ni ca nije or gan ski to ta - li tet, nego skup ele me na ta koji svo je os nov ne oso bi ne ima ju i iz van nje ga, Hob bes fik tiv nom ani hi la ci jom, de kon struk ci jom po sto jeæe države, želi da doðe do nje nih pos lednjih sa stav nih de lo va. Pri tom on želi da usta no vi u ko joj meri je u nji ma sadržana nužnost ce li ne, i ako je ste, na kom prin ci pu se nje na kon sti tu ci ja obavlja i ob navlja. Da bis mo usta no vi li koje je pra vo države a koje su dužno sti gra - ðana, država doduše ne mora biti (real no, Z. Ð.) de kom po no va na, ali je ipak mo ra mo pos ma tra ti kao raspuštenu, to znaèi, mo ra mo steæi ispra van uvid u to u ko joj meri je ljuds ka pri ro da po god na za for mi - ran je države, a u ko joj nije, i na koji na èin lju di mo ra ju da se združe ako žele da po sta nu je dinst vo. 25 Pre ma toj pret post av ci su ele men ti države graðani, a ono što oni uno se u je dinst vo je ste njho va pri ro - da, èiji uti caj na mo guæ nost je dinst va tre ba istražiti. Pošto je veæ u pret post av ci is kljuèio iz vor no ko or di ni san je in di vi dual nih de lo va - nja (inaèe ih ne bi mo gao izdvo ji ti iz ce li ne u èiji smi sao bi u tom 24 24 U vezi sa te mats kim kom plek som up.: F. Kern, Gottesgnadentum und Wider stands recht, Darm stadt, 1954; O. Brun ner, Land und Herr schaft, Darm stadt, 1970; T. Stru ve, Die Ent wick lung der or ga no lo gi schen Staatsauffassung im Mittelalter, Stutt gart, 1978. 25 25 De cive, Vor wort, str. 67; na isti na èin po stu pa fi lo zo fi ja pri ro de : Najbo l - je je da filozofija prirode svoj poèetak osigura posredstvom ideje opšteg uništenja, De corpora, II, 7,1. 43
sluèa ju bila ukotvlje na), Hob bes prvo bit no stan je mora da ra zu me kao hao tiè ni plu ra li zam in di vi dual nih vol ja. Izmeðu tog plu ra liz ma i žel je nog je dinst va (države) na la zi se pro stor koji se može pre mo sti ti samo pu tem teh niè ke kon struk ci je. Nužnost za jed ni ce nije sadržana u nje nim os nov nim ele men ti ma, nego na pro tiv, u nji ma prevla da va - ju pre pre ke za posti zan je je dinst va. Ako za jed ni ca uopšte tre ba da na sta ne, onda je ona mo guæa samo kao re zul tat, da kle, kao nešto neiz vor no, stvo re no, na knad no. Da bi mog le da for mi ra ju za jed ni cu, in di vi due ne samo što ne ma ju podršku vla sti te pri ro de, nego tu pri - ro du mo ra ju, u jed nom voljno-ra cio nal nom èinu, sta vi ti u za gra du. U teo ri ji o pri rod nom stan ju je, da kle, udružena pret post av - ka (is kust vo) otpuštanja ljuds kog sve ta u pot pu nu ne za vis nost od trans ce dent nog uporišta (bilo da je to bog, teleološki shvaæe na pri ro - da, ili kom bi na ci ja oba mo men ta) i, s dru ge stra ne, me tods ka stro - gost koja se tru di da to is kust vo pra ti do pos lednjih ra cio nal nih kon sek ven ci i da onda pita o us lo vi ma mo guæ no sti za jed ni ce. Sliè no kao i kas ni je Kant, koji pret post avlja da su pri rod ne nau ke mo guæe (pošto po sto je), pa onda pita o pret post av ka ma saznan ja koje ih ute - mel ju je, Hob bes po la zi od èin je ni ce po sto jan ja za jed ni ce, i traži nje - ne pret post av ke. Za jed ni ca koju Hob bes ima u vidu mo guæa je kao re zul tat ra cio nal ne kon struk ci je, inaèe, u skla du sa nje nim pret po - stav ka ma, uopšte nije mo guæa. Da bi for mu li sao tako ra di ka lan stav, Hob bes je bio prinuðen da de lat no sti teh niè kog tvo ren ja jer za jed ni ca koju ima u vidu je re - zul tat tak ve de lat no sti vra ti deo kom pe ten ci ja koje su u dotada - šnjoj teo ri ji pri pi si va ne pri ro di. To po mer an je kom pe ten ci ja je olak šano istov re me nim napuštanjem tra di cio nal nog pojma pri ro de. Jer, ako ni pri ro da nije hi jer ar hi zo va ni or gan ski sklop, kon sti tui san oko jed nog smis la, onda sla bi na pe tost izmeðu po je sis i prak sis 26 ; iz nji ho ve po za di ne ne sta je pred sta va fisi sa kao kri ter iju ma iz vor no sti èin jen ja. 27 U eks pli cit noj po le mi ci sa os nov nim ka te go ri ja ma Ari - ZORAN ÐINÐIÆ 44 26 26 O po li tiè kim kon sek ven ca ma zah te va za ponovnim uvoðenjem razlike izmeðu po je sis i prak sis, zah te va koji neoa ri sto te li zam izlaže posredstvom Hobbeso - ve teo ri je, up.: H. Schnä del bach, na ve de ni èla nak, str. 47 48. 27 27 To na uverl jiv na èin izlaže M. Rie del, Metaphysik und Metopolitik. Studien zu Aristoteles und zur politischen Sprache der neuzeitlichen Philosophie, Frank furt, 1975. Uzrok Aristotelovog preplitanja politike i metafizike, (str. 52) Riedel vidi u uvoðenju višesmislenog pojma prirode/fisisa u politiku, sa svim onim konsekvenca - ma koje onda nastaju za konstituciju polisa (str. 75).
sto te lo ve prak tiè ne fi lo zo fi je 28 razvi ja Hob bes jed nu ohlaðenu di ho - to mi ju iz vor nog i veštaèkog, koja mu omo guæa va da za jed ni cu in ter pre ti ra kao re zul tat teh niè ke kon struk ci je, a da istov re me no neutrališe priz vuk onog za nats ki-teh niè kog. Meðutim, uverl ji vost tog pri stu pa ne može biti osi gu ra na me tods kom re flek si jom izo - štrenom na kri ti ci neke dru ge teo ri je. Svo ju iz ves nost ona stièe je di - no u kon tek stu sa mo re flek si je za jed ni ce, kao na por si ste ma ti zo van ja nje ne sve sti o sam oj sebi. Uto li ko su so ci jal no-isto rijske pret post av - ke hob be sovske pa ra dig me znaè ajni je od nje nih me tods kih od lu ka. 2. Izvorni poredak sveta Svoðenje in di vi duu ma na èi sto samoodnošenje, u kome je, van svakog prirodnog telosa koji bi natrkrivljavao zajednicu, utemeljena kontingencija individualnog delovanja, predstavlja oèigledan prekid sa tradicijom praktiène filozofije, ali ne i gašenje kontinui te ta. Razli ka je tome što se li ni ja kon ti nui te ta premešta na dru gu ravan: Hobbes recipira jedan drugi segment teorijskog iskustva prethodne epohe, i nakon njegovog radikalizovanja suprostavlja tako dobijeni rezultat pojmovnoj sintezi filozofske tradicije. Segment u kome je pripremljena generalna izvesnost za kasnije rigorozno teorijsko zaoštravanje jeste nominalistièko uèenje o kontingenciji sveta. 29 Teološka teorija kontingencije razvija argument o ugroženosti sveta, konstruišuæi kontekst u kome se manifestuje zbrinjavajuæa, održava juæa sna ga boga, koji u sva kom sle deæ em de liæu vre me na može svet i èo ve ka da ob no vi, tj. da sa èu va od pro pa sti. Ta ap so lut - nost boga u odnosu na èoveka rezultira u sholastici iz aristotelovske predodžbe o prateæoj kauzalnosti. Ona je, kao u teoriji impetusa 30, izražena u sta vu omne quod mo ve tur ab ab li quo mo ve tur, tj. bez 28 28 Eta pa te kri ti ke rekonstruiše F. O. Wolf, na ve de na knji ga, str. 67 99. 29 29 Up.: G. Abel, Stoi zis mus und frü he Neu zeit. Zur Entstehungsgeschichte mo - der nen Den kens im Fel de von Ethik und Po li tik, Ber lin/new York, 1978, str. 25. i dal - je. Abe lo ba za nimlji va teza je da se neo stoi ci zam razvi ja kao pokušaj da se in di vi dual no-etiè ki sav la da is kust vo opas no sti kontingencije u 16. veku. Borba protiv afe ka ta nije, kao u kla siè nom stoi ciz mu, ukljuèena u organsku teleologiju, nego pred stavlja mo me nat sam ou te mel jen ja in di vi dual nosti: afekti zamuæuju racionalni uvid, ne opho dan za samo održanje u sve tu u kome nema lo go sa, i u kome se sta ro - stoiè ki ideal apa ti je može bra ni ti samo u veo ma bor be nom sta vu. 30 30 Up.; M. Wolff, Ge schich te der Im pe tus theorie, Frank furt, 1978. 45
do dat nog vis mo trix kre tan je uopšte ne može biti održano. U toj koncepciji sveta kao poretka kretanja kome je neprekidno potrebno do da va ti im pul se da bi se održalo, bog per ma nent no interveniše i time po no vo stva ra svet, tj. otrže ga od pro pa sti. Ako je za kas nu sholastiku teza o kontingenciji predstavljala rizièan dokaz o osigurano sti sve ta u božjim ru ka ma 31, do vol jan je bio samo je dan ko rak da se uz sliène pretpostavke izvede zakljuèak o apsolutnoj neosiguranosti sve ta. Otpuštanje sve ta iz božje mi lo sti (bez nužno sti istov re me - nog ateizma) teorijski je utemeljeno kritikom postavke o dodatnom održavan ju kre tan ja i uvoðenjem teze o samo održanju. 32 Newton, a zatim i Hobbes, polaze od uverenja u imanentnu prirodnu tendenciju tela da se održava ju u poè et nom stan ju, uko li ko ih nešto u tome ne spreèi. 33 Bivstvujuæe se ne održava zahvaljujuæi permanentnoj spoljnoj podršci, nego je samo održavan je ima nent na oso bi na sam ih biæa. Takav zaokret teorije kontingencije maksimalizuje ugroženost koja je u sholastièkom uèenju još predstavljala foliju na kojoj se razvija božja mi lost. In di vi du um koji razlog svog održanja ima sam u sebi, ugrožen je od stra ne dru gih in di vi dua, ili pri rod nih od no sa, iz ko jih je takoðe nestao transcendentni smisao. 34 Paralelnost filozofije prirode i teorije društva crpe svoju evidenciju iz raspada izvornog poretka sveta, raspada koji se manifestuje kao pluralizam zaraæenih predstava o izvornom poretku. Po li tiè ka kon sek ven ca ra di ka li zo va ne teo ri je kon tin gen ci je to da država ima svoj razlog u sebi sam oj, tj. u svo jim sa stav nim de lo vi ma pred stavlja di rekt nu ne ga ci ju an tiè ko- srednjo ve kov nog is kust va i teo ri je za jed ni ce. Za Tomu Ak vins kog, koji pri ro du po - sma tra kao hi jer ar hijski kom po no va ni or gani zam, ništa ne bi bilo pogrešnije nego pred sta va društvenog živo ta kao spo ja ele men tar - ZORAN ÐINÐIÆ 46 31 31 Up.: H. Blu men ber, Selbst er hal tung und Be har rung, U: H. Ebe lin (ed.), Sub jek ti vi tät und Selbst er hal tung. Bei trä ge zur Diagnose der Moderne, Frank furt, 1976. str. 12. i dal je. 32 32 Up.; G. Freu dent hal, na ve de na knji ga, str. 29. i dal je. 33 33 Hob bes po la zi od pred sta ve o praznom pro sto ru, u kome se tela kreæu sve dok se u nji hov pra vac ne umeša neko dru go telo, i pro me ni ga. Up. Leviathan, po - glavlje 2. 34 34 Abel, na ve de na knji ga, str. 28, sma tra da je Newto nov mo del fi zi ke idejno-isto rijski pri premnljen u etiè ko-po li tiè kom neostoicizmu. Up. takoðe: T. Struve, Die Ent wick lung der or ga no lo gi schen Staats auffassung im Mittelalter, Stutt gart, 1978, str. 317.
nih je di ni ca; društvo on shva ta kao deo iz vor nog po ret ka, na èi jem vrhu sto ji tvo rac koji de le gi ra moæ na niže ste pe ne pi ra mi de. 35 Ana - lo gi ja fi lo zo fi je pri ro de i teo ri je društva i ovde pred stavlja os no vu ar gu men ta ci je, na rav no, s tom razli kom što je smi sao ce li ne osi gu ran u trans cendent nom uporištu: U sve tu tela svim te li ma upravlja najviše telo, nai me nebo, i to u skla du sa po ret kom božans kog proviðenja; a svim (or gan skim, Z. Ð.) te li ma upravlja stvo ren je koje je ob da re no umom. Ali i u po je din cu duša vla da te lom, a meðu de lo - vi ma duše ra zum je taj koji zauz da va ra po loženja i želje. 36 Teleološka re kon struk ci ja sve ta po unutrašnjoj nužno sti vodi vrhu pi ra mi de: A u ce lom sve tu je bog taj koji je sve stvo rio i upravlja svi me po vla sti toj vol ji. Ista struk tu ra je svojstve na svim je dinst vi - ma od po ro di ce do države. 37 Taj napor za harmonizovanje sveta nema samo heuristièku ulogu, nego sebe razumeva kao momenat samointerpretacije zajedni - ce, kao sves ni pokušaj da se sna ga tu maè en ja ak ti vi ra u prak tiè nom kontekstu. 38 Teorijsko-ideološko brisanje razlike izmeðu prirodne i politièke zajednice samo arumentacijski proèišæava doživljaj sveta svojstven srednjem veku, u èi joj pos lednjoj fazi na sta je To mi no si ste - matizovanje. Figura vladanja (upravljanja, gubernare) na ko joj to si - stematizovanje poèiva, i sama predstavlja svojevrsnu sintezu, u èijem difuznom tkivu nije jednostavno slediti nit politièkog znaèenja. 39 To postaje moguæe tek nakon Hobbesove dedukcije prava (kao strukturisan ja moæi u za jed ni ci) iz države, koja je sama u sebi ute mel je na. U srednjem veku vlast svo ju prav nu os no vu nema iz same sebe, nego iz 35 35 Up. po glavlje Der Ein fluss der ari sto te li schen Staats leh re auf die Mit tel al - terlichen Anschauungen von Staat als Organismus u Struveovoj knjizi, str. 149 178; up. takoðe po glavlje Tho mas von Aquins Leh re von der Ge sell schaft als einem hierarhischen Organismus ungleicher Elemente u navedenoj Freudenthalovoj knji zi, str. 187 190. 36 36 Cit. prema Freudenthalovom navodu iz Summa Theol., str. 188. 37 37 Ibid., str. 188. 38 38 Up.: Stru ve, na ve de na knji ga, str. 317; takoðe W. Ge bau er, Die Auf nah me der Po li tik des Ari sto te les und die na tur recht li che Be grün dung des Staa tes durch Tho mas von Aqui no, u: Vier tel jah res schrift für Sozial und Wirtschaftsgeschichte, XXIX/1936, str. 139. To mi na na me ra nije da si ste ma ti zu je nasleðeno idejno do bro, nego da sre di stvar ne od no se. 39 39 Up. naè el no: W. Köl mel, Re gi men Chri stianum, Wege und Ergebnisse des Ge wal tes ver hält nis ses und des Ge wal ten ver ständ nisses (8 14. Jahrhundert), Ber lin, 1970. 47
neè eg višeg nego što je država: iz pri rod nog pra va ili božans kog pra - va. 40 Sve do Ma chia vel li je vog veka nije bilo spo ra oko toga da je država tu da bi ost va ri va la pra vo; državna vlast je sredstvo, sa mo cilj je pra vo. 41 Pri tom, ob jek tiv no pra vo oko èije reali za ci je državna vlast tre ba da se tru di pred stavlja samo splet bezbrojnih sub jek tiv nih po je di naè nih pra va. Sva steèe na pra va su, kao liè na pra va, u tom kon - zervisanom poretku zaštiæena od proizvoljnih promena, jer njihovu stabilnost legitimiše ista hijerarhija koja ideološki osigurava vladarevu poziciju. 42 Pojmu po li tiè ke vla sti, u kome nema jas ne gra ni ce izmeðu morala i politike, utoliko korespondira stvarno preplitanje javnopravnih i privatnopravnih nahoðenja i institucija. 43 Država ne samo da ne stva ra pra vo, nego pred stavlja samo jed nu di men zi ju za - jednice, èija prirodna utemeljenost daleko prevazilazi ljudsku prirodu. Jer, i sve ci žive u za jed ni ci, usta no vio je još Av gu stin: Socialis est vita sancto rum. 44 Nema sumnje da To mi na re cep ci ja Ari sto te lo ve Po li ti ke, izvršena na ovak voj idejno-so ci jal noj po za di ni, ne može da sa èu va puno do dir nih taèa ka sa smi sao nom ce li nom ori gi na la. 45 Veæ pre - voðenje ter mi na po lis sa ci vi tas (pre vod koji Toma za tièe) 46 nazna - èa va pra vac uklju èi van ja za jed ni ce u teološki po re dak, u kome ovo stra ni život može da pred stavlja samo mo me nat spi ri tu al ne za - jed ni ce u bogu. Tako Toma ko ri gu je Ari sto te lo vu de fi ni ci ju po li sa 40 40 F. Kern, na ve de na knji ga, str. 47. ZORAN ÐINÐIÆ 48 41 41 Ibid. str. 122. 42 42 Samo u van red nim si tua ci ja ma vla dar interveniše u taj ob jek tiv ni sklop pri - vi le gi ja, ali i tada se mora pozva ti na sa glas nost zajednice, consensus fidelium, F. Kern, str. 129, fus no ta 279. i pri log VIII, str. 262 276. Ali, s dru ge stra ne, ni ra no s - rednjo ve kov no pra vo na po bu nu ne pred stavlja neko subjektivno pravo u današnjem smis lu reèi, nego je re zul tat oba ve ze prema objektivnom poretku : po - da nik ne odrièe svo ju poslušnost vla da ru, nego ak ti vi ra svo ju dužnost pre ma pra vu koje je vla dar pov re dio: ibid., str. 136. 43 43 Up.; O. Hint ze, Ty po lo gie der stän di schen Verfassungen des Abendlandes, u Feu da lis mus-ka pi ta lis mus, Göt tin gen, 1970, str. 50. 44 44 Na vo dim pre ma: H. Arendt, Ge schich te und Po li tik in der Neu zeit, u: Frag wür di ge Tra di tions be stän de in po li ti schen Denken der Gegenwart, Frank furt, 1957, str. 96. 45 45 Up.: W. Ge bau er, Die Auf nah me der Po litik des Aristoteles, naroèito str. 146. i dal je. 46 46 Up.: M. Grabmann, Forschungen über die lateinischen Aristoteles-übersetzun gen des XIII. Jhds., u: Beiträge zur Geschichte der Philosophie des Mittelalters, XVII/1916, str. 239.
kao najviše, najsavršenije i sa mo do voljne za jed ni ce, dodavši ogra niè en je u skla du sa ko jim to odreðenje važi, ali samo u obla sti onog što je nužno za život. 47 Dru gim reèi ma, po lis/ci vi tas je za jed - ni ca èija nužnost je neo spor na za ma ter ijal no zbrin ja van je živo ta, ali koja svo je istins ko težište ne može da ima sama u sebi. Meðutim, za Hob be so vu kri ti ku ari sto te lovsko-to mi stiè ke prak tiè ne fi lo zo fi je je puno znaè ajni je ono u èemu po sto ji sa glas nost izmeðu te dve teo ri je za jed ni ce. A ona ne sumnji vo po sto ji, ne za vi s - no od svih da le ko sežnih ne spo ra zu ma koji je ugrožava ju. Tele olo ški po re dak ce li ne može biti tu maè en na razlièi te na èi ne, i za jed ni ca u nje mu može ima ti razliè it sta tus, od sa mo do voljno sti do pu kog in - stru men ta za ma ter ijal no ops krblji van je. U oba sluèa ja je za jed ni ca ipak in ter pre ti ra na un utar jed nog una pred da tog po ret ka. Da li je taj po re dak sa bran pod po jam pri ro de (fisi sa) ili božans ke krea tiv no sti, malo men ja na sta tu su za jed ni ce kao u nje mu osi gu ra ne. Ari sto te lo va de fi ni ci ja po li sa još sadrži na pe tost koja je ugašena u srednjo ve kov nom pojmu ci vi tas. Po lis nije sva ka za jed ni - ca, i us lov nje go ve mo guæ no sti nije sadržan u pri rod noj manj ka vo - sti lju di, koja ih pri sil ja va da se udruže zbog za do vol ja van ja ma ter ijal nih po tre ba. U hi jer ar hi ji za jed ni câ po lis se na la zi na vrhu, jer samo u nje mu može da bude reali zo va no ono što èo vek u skla du sa svo jim odreðenjem je ste. 48 Time je jas no da ni cilj po li sa nije puko osi gu ra van je ma ter ijal ne po za di ne za ono stra nost: cilj po li sa je do - bar život, reali za ci ja vrli ne. 49 Veæ ove na po me ne upu æu ju na pra vac u kome se poè et na na pe tost ipak gubi. To je pra vac mešanja pri rod - ne i po li tiè ke za jed ni ce, tj. ute mel ji van je po li sa u pri ro di. Kada Ari sto tel èo ve ka definiše kao biæe èije je odreðenje da živi u po li su, onda on ono po li tiè ko uklju èu je u po jam ljuds ke suštine, tj. ljuds ke pri ro de. 50 Ono po li tiè ko je kaže se tu ljuds ka pri ro da. 51 Po jam pri ro de oznaèa va u prvom redu sta tus iz vor no sti, jer pri ro da je tu bez ljuds kog uèin ka. Kao pri pad no ljuds koj pri ro di, ono po li tiè ko pret - ho di de lo van ju; ono se u nje mu doduše reali zu je, kao što se ljuds ka 47 47 W. Ge bau er, ibid., str. 146. 48 48 O. Höf fe, na ve de na knji ga, str. 17. 49 49 J. Rit ter na ve de na stu di ja, str. 129: Smi sao po li sa je ste život na do bar na - èin ; Rit ter se po zi va na Nikomahovu etiku, 1102 a 5, 1097 b 25, 1106 a 6. 50 50 Up.; Ari sto te les, Pol., I 2, 1253 a 29. 51 51 Up. na ve de nu Rie de lo vu knji gu, str. 54. i dal je. 49
pri ro da reali zu je u sva kod nevnom živo tu. 52 To, na rav no, ne znaèi da æe sva ka za jed ni ca po sta ti po lis, kao što ni puka pri rod nost živo ta ne vodi au to mats ki reali zo van ju nje go vog odreðenja; ali tek u po li su ljuds ka suština po sta je stvar nost. 53 Zbog tog pre pli tan ja onog pri rod nog i onog po li tiè kog jed ne za jed ni ce, ne iznenaðuje što Ari sto tel, pred lažuæi for mal no isti pri - stup kao i Hob bes, do la zi do su prot nog re zul ta ta. Nai me, te mel je po - li tiè ke za jed ni ce i on želi da ras vet li fik tiv nim razla gan jem ce li ne na nje ne sa stav ne de lo ve: Kao što se u dru gim obla sti ma ono sa stavlje - no mora ra sta vi ti sve do naj pro sti jih de lo va, tako æemo i razli ku po li - sa (od dru gih ob li ka za jed ni ce, Z. Ð.) bol je uo èi ti ako istražuje mo kako je on sa stavljen. 54 Meðutim, ako se za Hob be sa in di vi du um sa nje go vim tvrdim jezgrom in di vi dual no sti, po ka zu je kao li ni ja iza koje pi tan je o mo guæ no sti po li tiè ke za jed ni ce ne može da pro dre, za Ari sto te lo vu teo ri ju onog po li tiè kog se istins ki te mel ji pro sti ru tek iza te gra ni ce, u pol ju prak tiè ne de lat no sti, si ste ma ti zo va ne u eti ci. 55 Prak sa konstituiše sa mos vojni po re dak pre i ne za vis no od po li tiè kog po ret ka; ovaj prvi je pret post av ka dru gog, a ne obrnu to. 56 Ni ko ma - ho va eti ka u tom smis lu formuliše pret post av ke Po li ti ke. Prikljuèivanje polisa kontingentu ljudske prirode Aristotel obrazlaže èovekovom ekskluzivnom sposobnošæu da govori i rasuðuje. Èovek je zoon politikon zbog toga što je zoon lo gen ek son, tj. biæe ob da re no umom i je zi kom. 57 To je taè ka u ko joj po sta je jas no da izmeðu Aristotelovog i Hobbesovog iskustva sveta nastaje nepremostiva pukotina. Jer, Hobbes æe permanenciju graðanskog rata pronaæi u istoj onoj ljuds koj spo sob no sti u ko joj Ari sto tel želi da stabilizuje moralni poredak: u ljudskoj obdarenosti umom. Pošto argumentiše iz teleološke pozadine, Aristotel u konstataciju o ljudskom umu i je zi ku po unutrašnoj nužno sti uklju èu je pi tan je o sklo pu u kome te dve po ten ci je mogu do stiæi svo je savršenstvo. Po lis je tak vo, postulirano, rešenje. Hobbes polazi od istog opažanja o èoveku, ali ZORAN ÐINÐIÆ 52 52 O. Höf fe, ibid., str.16. 53 53 Up. odgovarajuæe navode u : Ritter, ibid, str. 129. 54 54 Ari sto te les, Pol., I 1252 a 18. 55 55 Up. na ve de ni Bub ne rov pre gled Eine Renaissance, str. 7. 56 56 Ibid.; takoðe Rit ter, Naturrecht Bei Ari sto te les, u na ve de noj knji zi, str. 145. i dal je. 57 57 Up.: O. Höf fe, na ve de na knji ga, str. 23. 50
zbog svojih drugaèijih pretpostavki on ne pita o modusima optimalnog realizovanja tih osobina, nego o rezultatu koji one proizvode u neteleološki struk tu ri sa nom sve tu. Zbog toga se u nje go vom za kljuè - ku ne pojavljuje polis kao organsko funkcionisanje, nego graðanski rat. Èim išèezne uver en je u je dinst vo onog do brog, um se po ka zu je kao sna ga razdo ra, a ne sin te ze. Um ute mel ju je je dinst vo ne kao um, nego kao uèešæe u je dinst ve noj ide ji do bra. Ako se ta ide ja plu ra li zu - je, sva ko biæe koje nešto drži do svog uma za stu paæe jed nu od in ter - pre ta ci ja do bra, i time ugrožava ti je dinst vo. Ko se u ne kom spo ru po zo ve na um (rec ta ra tio), kaže Hob bes u Levijatanu, taj najve ro vat - ni je ima u vidu vla sti ti um u su prot no sti pre ma umu svog kon tra hen - ta; a pošto se kod pri zi van ja viših in stan ci radi o isti can ju pred no sti, pozivanje na um uvek znaèi skrivenu pretenziju na moæ. 3. Hobbesovska paradigma Os nov ni Hob be sov uèin ak sa sto ji se u tome što pi tan je o pri - rod nim pret post av ka ma za jed ni ce od va ja od pi tan ja o pret post av ka - ma po li tiè ke za jed ni ce. Da bi tu temu os lo bo dio pri tis ka koji na nju vrši prak tiè na fi lo zo fi ja, Hob bes je bio prinuðen da to od va jan je formuliše kao pro tiv reè nost, kao razli ku izmeðu rata svi ju pro tiv svih (sta tus na tu ra lis) i graðanskog po ret ka (sta tus ci vi lis). Meðu - tim, lako je uvi de ti da nje go va teo ri ja ne crpe svo ju uverl ji vost iz ovog (ne po treb nog) ra di ka li zo van ja, nego iz post av ke o dvo stru koj kon tin gen ci ji de lo van ja: uko li ko ego u svo me de lo van ju zna za slo - bo du al te ra, us post avljan je po ret ka uvek iz no va pred stavlja za da tak, a nije reali za ci ja ne kog iz vor nog nacrta. U još jed noj taè ki Hob bes na ne ga ti van na èin pod leže ma gne tiz mu tra di ci je i pogrešno ra zu - me va vla sti ti za da tak. Ako je ari sto te lovsko-to mi stiè ka prak tiè na fi - lo zo fi ja us lo ve mo guæ no sti po li tiè ke za jed ni ce ra spravlja la pod ru brik om iz vor ne za jed ni ce, Hob bes sada vrši obrnu tu re duk ci ju, i zas ni van je po li tiè ke za jed ni ce pos ma tra kao razma tran je us lo va moguænosti za jed ni ce uopšte. 58 Time su pogrešno post avlje ni i kri - ter i ju mi za pro ce nu uspešnosti nje go vog po duh va ta; ako ga pos ma - tra mo kao od go vor na pi tan je kako je mo guæ so ci jal ni po re dak 58 58 Taj ne spo ra zum još zaoštrava B. Willms, Die Antwort des Leviathan. Tho - mas Hobbes politiche Theorie, Neuwied-Berlin, 1970, kada Hobbesov zadatak vidi u izgradnji jedne transcendentalne teorije društva (str. 121). 51
ZORAN ÐINÐIÆ uopšte, bez mno go teškoæa æemo u nje mu ot kri ti ne le gi tim ne, proiz - voljne pret post av ke (tj. one bez ko jih pro jekt u ce li ni nije mo guæ, ali èije prih va tan je vodi teo rijskoj ne kon sek vent no sti). 59 Ali, tada æemo iz gu bi ti iz vida da iste te pret post av ke nisu proiz voljne, nego nužne, uko li ko Hob be sov za da tak dru ga èi je formulišemo, i shva ti mo ga kao ras vetlja van je pret post av ki mo guæ no sti onog po li tiè kog. U kon struk ci ji prvo bit nog stan ja po sto ji samo plu ra li zam in - di vi dual nog de lo van ja. Za razli ku od ce li ne, tak vom de lo van ju je svojstve na teleološka per spek ti va, tj. tu je smis le na upo tre ba ka te go - ri ja sredstvo i cilj. Prevla da van je plu ra liz ma mo guæe je samo na taj na èin da in di vi due izmeðu dva cil ja reali zo van ja onog što sma - tra ju svo jim po tre ba ma i oèu van ja živo ta iza be ru ovaj dru gi, i da sredstvo za nje go vo sta bi li zo van je vide u odu sta jan ju od su ver eni te - ta svo jih po tre ba. To odu sta jan je fik si ra no je u društvenom ugo vo - ru, koji istov re me no mar ki ra gra ni cu koju in di vi due pre la ze izmeðu pri rod nog stan ja i za jed ni ce kao po ret ka. Èini se da je u ovoj kon - struk ci ji so ci jal na in te gra ci ja re du ko va na na ra van me ha ni za ma koji upravlja ju ma ni fest nim so ci jal nim de lo van jem, u vidu nje go vih ori - jen ti ra. Fi gu ra društvenog ugo vo ra sugeriše jed no di men zio nal - nost Hob be so vog rešenja. 60 Ne samo što je u njoj pret post avljen je dan tip ra cio nal no sti koji nije pri me ren pri rod nom stan ju, nego, još naè el ni je, teza o dvo stru koj kon tin gen ci ji de lo van ja, ona ko kako je izlaže Hob bes, uopšte ne može vo di ti us post avljan ju so ci jal nog po ret ka. 61 Ako u in di vi dual nom de lo van ju, osim mo men ta in di vi - dual no sti i nes vo di vo sti, ne bi bio sadržan i mo me nat koji, u vidu nor ma tiv nog ori jen ti ra, re pre zen tu je so ci jal no re le vant nu opštost u onom in di vi dual nom, i to opštost kao jas nu os no vu mo guæ eg kon - sen zu sa, plu ra li zam de lo van ja ni ka da ne bi re zul ti rao so ci jal nim po - ret kom. 62 Dru gim reèi ma, teo ri ja o mo guæ no sti društva uopšte mora da se bavi ne samo pro ble mom od no sa izmeðu in di vi dual ne i so ci jal - ne per spek ti ve, nego je dužna da od go vo ri na kla siè no pi tan je so ci - jal ne teo ri je: Šta društvo drži za jed no? Ne u smis lu pi tan ja zbog èega je mir a ne rat, nego u smis lu pi tan ja: Zbog èega je i rat? Jer, ni u 59 59 Na taj na èin Hob be sov mo del kri ti ku je T. Par sons, The Structure of Social Action, New York, 1949, str. 93. i dal je. 60 60 Ibid. str. 101. 61 61 Up.: N. Luh mann, So zia le Sy ste me. Grundriss einer allgemeinen Theorie, po glavlje Dop pel te Kon tin genz, str. 148. i dal je, Frank furt, 1984. 62 62 Ibid., str. 149 52