PRAVILNIK O NASTAVNOM PLANU ZA DRUGI CIKLUS OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA I NASTAVNOM PROGRAMU ZA PETI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 6/2007, 2/2010, 7/2010 - dr. pravilnik i 3/2011 - dr. pravilnik) lan 1 Ovim pravilnikom utvr uje se nastavni plan za drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavni program za peti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja. lan 2 Nastavni plan za drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavni program za peti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja odštampani su uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo. lan 3 Nastavni plan za drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i nastavni program za peti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja primenjuju se po ev od školske 2007/2008. godine. Nastavni plan iz stava 1. ovog lana za šesti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja primenjuje se po ev od školske 2008/2009. godine, za sedmi razred po ev od školske 2009/2010. godine, a za osmi razred po ev od školske 2010/2011. godine. lan 4 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku". NASTAVNI PLAN ZA DRUGI CIKLUS OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA Red. broj A. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI PETI RAZRED ŠESTI RAZRED SEDMI RAZRED OSMI RAZRED ned. god. ned. god. ned. god. ned. god. 1. Srpski jezik 5 180 4 144 4 144 4 136 jezik 1 2. Srpski jezik 2 3 108 3 108 3 108 2 68 3. Strani jezik 2 72 2 72 2 72 2 68 4. Likovna kultura 2 72 1 36 1 36 1 34 5. Muzi ka kultura 2 72 1 36 1 36 1 34 6. Istorija 1 36 2 72 2 72 2 68 7. Geografija 1 36 2 72 2 72 2 68 8. Fizika - - 2 72 2 72 2 68 9. Matematika 4 144 4 144 4 144 4 136 10. Biologija 2 72 2 72 2 72 2 68 11. Hemija - - - - 2 72 2 68 12. Tehni ko i informati ko 2 72 2 72 2 72 2 68
obrazovanje 13. Fizi ko vaspitanje 2 72 2 72 2 72 2 68 UKUPNO: A 23-26* 828-936* 24-27* 864-972* 26-29* 936-1044* 26-28* 884-952* Red. B. OBAVEZNI IZBORNI broj NASTAVNI PREDMETI 1. Verska nastava/ 1 36 1 36 1 36 1 34 Gra ansko vaspitanje 3 2. Strani jezik 4 2 72 2 72 2 72 2 68 3. Fizi ko vaspitanje - 1 36 1 36 1 36 1 34 izabrani sport 5 UKUPNO: B 4 144 4 144 4 144 4 136 UKUPNO: A + B 27-30* 972-1080* 28-31* 1008-1116* 30-33* 1080-1188 30-32* 1020-1088* Red. V. IZBORNI NASTAVNI broj PREDMETI 6 1. uvari prirode 1 36 1 36 - - 2. Svakodnevni život u 1 36 1 36 1 36 1 34 prošlosti 3. Crtanje, slikanje i vajanje 1 36 1 36 1 36 1 34 4. Hor i orkestar 1 36 1 36 1 36 1 34 5. Informatika i ra unarstvo 1 36 1 36 1 36 1 34 6. Maternji jezik sa 2 72 2 72 2 72 2 68 elementima nacionalne kulture 7. Šah 1 36 1 36 1 36 1 34 8. Doma instvo - - - - 1 36 1 34 UKUPNO: V 1-2* 36-72* 1-2* 36-72* 1-2* 36-72* 1-2* 34-68* UKUPNO: A + B + V 28-31* 1008-1116* 29-32* 1044-1152* 31-34* 1116-1224* 31-33* 1054-1122* 1 Naziv jezika nacionalne manjine u školama u kojima se nastava održava na maternjem jeziku nacionalne manjine. 2 Realizuje se u školama u kojima se nastava održava na maternjem jeziku nacionalne manjine. * Broj asova za u enike pripadnike nacionalnih manjina 3 U enik bira jedan od ponu enih nastavnih predmeta i izu ava ga do kraja drugog ciklusa. 4 U enik bira strani jezik sa liste stranih jezika koju nudi škola u skladu sa svojim kadrovskim mogu nostima i izu ava ga do kraja drugog ciklusa 5 U enik bira sportsku granu sa liste koju nudi škola na po etku školske godine 6 Škola je dužna da, pored obaveznih izbornih predmeta sa liste B, ponudi još najmanje etiri izborna predmeta sa liste V, za svaki razred, od kojih u enik bira jedan predmet, prema svojim sklonostima, na po etku školske godine Oblici obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni i izborni nastavni predmeti Red. OBLIK OBRAZOVNObroj VASPITNOG RADA PETI RAZRED ŠESTI RAZRED SEDMI RAZRED OSMI RAZRED ned. god. ned. god. ned. god. ned. god. 1. Redovna nastava 28-31* 1008-1116* 29-32* 1044-1152* 31-34* 1116-1224* 31-33* 1054-1122* 2. Dopunska nastava 1 36 1 36 1 36 1 34 3. Dodatni rad 1 36 1 36 1 36 1 34 Red. OSTALI OBLICI PETI RAZRED ŠESTI RAZRED SEDMI RAZRED OSMI RAZRED
broj OBRAZOVNO- VASPITNOG RADA 1. Obavezne vannastavne aktivnosti as odeljenjskog starešine 2. Slobodne aktivnosti Društvene, tehni ke, humanitarne, sportske i kulturne aktivnosti Ekskurzija ned. god. ned. god. ned. god. ned. god. 1 36 1 36 1 36 1 34 1-2 36-72 1-2 36-72 1-2 36-72 1-2 34-68 Do 2 dana godišnje Do 2 dana godišnje Do 2 dana godišnje Do 3 dana godišnje NASTAVNI PROGRAM ZA PETI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA 1. SVRHA, CILJEVI I ZADACI PROGRAMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA Svrha programa obrazovanja - Kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje omogu ava sticanje jezi ke, matemati ke, nau ne, umetni ke, kulturne, zdravstvene, ekološke i informati ke pismenosti, neophodne za život u savremenom i složenom društvu. - Razvijanje znanja, veština, stavova i vrednosti koje osposobljavaju u enika da uspešno zadovoljava sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu li nost i potencijale, poštuje druge osobe i njihov identitet, potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno u eš e u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i doprinosi demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju društva. Ciljevi i zadaci programa obrazovanja su: - razvoj intelektualnih kapaciteta i znanja dece i u enika nužnih za razumevanje prirode, društva, sebe i sveta u kome žive, u skladu sa njihovim razvojnim potrebama, mogu nostima i interesovanjima; - podsticanje i razvoj fizi kih i zdravstvenih sposobnosti dece i u enika; - osposobljavanje za rad, dalje obrazovanje i samostalno u enje, u skladu sa na elima stalnog usavršavanja i na elima doživotnog u enja; - osposobljavanje za samostalno i odgovorno donošenje odluka koje se odnose na sopstveni razvoj i budu i život; - razvijanje svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina; - omogu avanje uklju ivanja u procese evropskog i me unarodnog povezivanja; - razvijanje svesti o zna aju zaštite i o uvanja prirode i životne sredine; - usvajanje, razumevanje i razvoj osnovnih socijalnih i moralnih vrednosti demokratski ure enog, humanog i tolerantnog društva;
- uvažavanje pluralizma vrednosti i omogu avanje, podsticanje i izgradnja sopstvenog sistema vrednosti i vrednosnih stavova koji se temelje na na elima razli itosti i dobrobiti za sve; - razvijanje kod dece i u enika radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i etni ke i verske tolerancije, ja anje poverenja me u decom i u enicima i spre avanje ponašanja koja narušavaju ostvarivanje prava na razli itost; - poštovanje prava dece, ljudskih i gra anskih prava i osnovnih sloboda i razvijanje sposobnosti za život u demokratski ure enom društvu; - razvijanje i negovanje drugarstva i prijateljstva, usvajanje vrednosti zajedni kog života i podsticanje individualne odgovornosti. 2. OBAVEZNI I PREPORU ENI SADRŽAJI OBAVEZNIH I IZBORNIH PREDMETA Cilj i zadaci OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI SRPSKI JEZIK Cilj nastave srpskog jezika jeste da u enici ovladaju osnovnim zakonitostima srpskog književnog jezika na kojem e se usmeno i pismeno pravilno izražavati, da upoznaju, dožive i osposobe se da tuma e odabrana književna dela, pozorišna, filmska i druga umetni ka ostvarenja iz srpske i svetske baštine. Zadaci nastave srpskog jezika: - razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapre uje; - opismenjavanje u enika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog književnog jezika; - postupno i sistemati no upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika; - upoznavanje jezi kih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim mogu nostima srpskog jezika; - osposobljavanje za uspešno služenje književnim jezikom u razli itim vidovima njegove usmene i pismene upotrebe i u razli itim komunikacionim situacijama (uloga govornika, slušaoca, sagovornika i itaoca); - uo avanje razlike izme u mesnog govora i književnog jezika; - razvijanje ose anja za autenti ne estetske vrednosti u književnoj umetnosti; - razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, te no, ekonomi no i uverljivo - usmeno i pismeno izražavanje, boga enje re nika, jezi kog i stilskog izraza; - uvežbavanje i usavršavanje glasnog itanja i itanja u sebi (doživljajnog - izražajnog, interpretativnog, istraživa kog; itanje s razumevanjem, logi ko itanje) u skladu sa vrstom teksta (književnim i ostalim tekstovima); - osposobljavanje za itanje, doživljavanje, razumevanje, svestrano tuma enje i vrednovanje književnoumetni kih dela raznih žanrova; - upoznavanje, itanje i tuma enje popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih enciklopedija i asopisa za decu;
- postupno i sistemati no osposobljavanje u enika za logi ko shvatanje i kriti ko procenjivanje pro itanog teksta; - razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se njome u enici samostalno služe kao izvorom saznanja; navikavanje na samostalno koriš enje biblioteke (odeljenjske, školske, mesne); - postupno ovladavanje na inom vo enja dnevnika o pro itanim knjigama; - postupno i sistemati no osposobljavanje u enika za doživljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja (pozorište, film); - usvajanje osnovnih funkcionalnih pojmova i teorijskih pojmova iz književnosti, pozorišne i filmske umetnosti; - upoznavanje, razvijanje, uvanje i poštovanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima srpske književnosti, pozorišne i filmske umetnosti, kao i drugih umetni kih ostvarenja; - razvijanje poštovanja prema kulturnoj baštini i potrebe da se ona neguje i unapre uje; - navikavanje na redovno pra enje i kriti ko procenjivanje asopisa za decu i emisija za decu na radiju i televiziji; - podsticanje u enika na samostalno jezi ko, literarno i scensko stvaralaštvo; - podsticanje, negovanje i vrednovanje u eni kih vannastavnih aktivnosti (literarna, jezi ka, recitatorska, dramska, novinarska sekcija i dr.); - vaspitavanje u enika za život i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih vrednosti; - razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje me u ljudima. Operativni zadaci: Peti razred - proveravanje i sistematizovanje znanja ste enih u prethodnim razredima; - ovladavanje prostom re enicom i njenim delovima; - pojam složene re enice; - uvo enje u enika u pojam promenljivosti i nepromenljivosti vrsta re i; - sticanje osnovnih znanja o imenicama, zna enjima i funkcijama padeža; - sticanje osnovnih znanja o imeni kim zamenicama i brojevima; - sticanje osnovnih znanja o glagolima (vidovima i funkcijama); - osposobljavanje u enika za uo avanje razlike u kvantitetu akcenta; - savladavanje elemenata izražajnog itanja i kazivanja tekstova, odre enih programom; - uvo enje u enika u tuma enje motiva, pesni kih slika i izražajnih sredstava u lirskoj pesmi; - uvo enje u enika u strukturu epskog dela, s težištem na književnom liku i oblicima pripovedanja;
- uvo enje u enika u tuma enje dramskog dela, sa težištem na dramskoj radnji i licima; - osposobljavanje u enika za samostalno, plansko i ekonomi no prepri avanje, pri anje, opisivanje, izveštavanje, te za objedinjavanje raznih oblika kazivanja (prema zahtevima programa). Gramatika SADRŽAJI PROGRAMA JEZIK Obnavljanje, proveravanje i sistematizovanje znanja koja se u ovom i starijim razredima proširuju i produbljuju, do nivoa njihove primene i automatizacije u izgovoru i pisanju u skladu sa književnojezi kom normom i pravopisom. Prosta re enica - obnavljanje znanja o glavnim re eni nim lanovima (konstituentima): predikatu, kao centralnom lanu re enice, i subjektu, kao nezavisnom lanu re enice, koji se slažu u rodu i broju. Imenski predikat. Zavisni re eni ni lanovi: pravi i nepravi objekat - dopuna glagola i priloške odredbe za mesto, vreme, na in, uzrok, meru i koli inu; atribut i apozicija. Sistematizacija znanja o lanovima re enice: glavni (nezavisni) i zavisni. Prilikom usvajanja i obnavljanja znanja o priloškim odredbama uo avanje i prepoznavanje priloga, njihovog zna enja i funkcije u re enici. Složena re enica - pojam i prepoznavanje (ukazivanje na funkciju li nog glagolskog oblika). Uo avanje veznika u složenoj re enici i ukazivanje na njihovu funkciju. Pojam promenljivosti i nepromenljivosti re i. Promenljive re i: imenice, zamenice, pridevi, brojevi, glagoli; nepromenljive re i: prilozi, predlozi, veznici, uzvici, re ce. Promena imenica (deklinacija): gramati ka osnova, nastavak za oblik, pojam padeža. Uz promenu imenica ukazuje se na glasovne alternacije (u ruci), radi pravilnog govora i pisanja, ali se ne obra uju. Osnovne funkcije i zna enja padeža: nominativ - subjekat i deo imenskog predikata; genitiv - pripadanje i deo ne ega; dativ - namena i upravljenost; akuzativ - objekat; vokativ - dozivanje, skretanje pažnje, obra anje; instrumental - sredstvo i društvo, upotreba u instrumentalu; lokativ - mesto. Uz obradu padeža, uo avanje i prepoznavanje predloga i njihove funkcije. Pridevi - obnavljanje i sistematizacija: zna enje i vrste prideva; slaganje prideva sa imenicom u rodu, broju i padežu. Promena; komparacija prideva; funkcija prideva u re enici, pridevski vid. Imeni ke zamenice - li ne zamenice: promena, naglašeni i nenaglašeni oblici, upotreba li ne zamenice svakog lica sebe, se; neli ne imeni ke zamenice (ko, što, itd.). Glagoli - nesvršeni i svršeni (glagolski vid); prelazni, neprelazni i povratni glagoli (glagolski rod). Infinitiv i infinitivna osnova. Gra enje i osnovna funkcija glagolskih oblika. Prezent, prezentska osnova; naglašeni i nenaglašeni oblik prezenta pomo nih glagola; radni glagolski pridev, perfekat, futur I. Brojevi - pojam i upotreba brojeva; sistematizacija vrsta; glavni (osnovni, zbirni) i redni; zna enje brojeva. Uo avanje razlike u kvantitetu akcenta (na tekstu). Pravopis
Proveravanje, ponavljanje i uvežbavanje sadržaja iz prethodnih razreda (pisanje prisvojnih prideva sa nastavnicima) - ov, -ev, -in; i prisvojnih prideva koji se završavaju na glasovne grupe: -ski, -ški, - ki; upravnog govora; više lanih geografskih imena, osnovnih i rednih brojeva i dr.). Pisanje prideva izvedenih od imenica u ijoj se osnovi nalazi j (npr. armijski). Pisanje naziva raznih organizacija i njihovih tela (organa). Pisanje zamenica u obra anju: Vi. Pisanje genitiva, akuzativa, instrumentala i lokativa imeni kih odri nih zamenica; odri na re ca ne uz imenice, prideve i glagole; re ca naj u superlativu. Ta ka i zapeta. Zapeta uz vokativ i apoziciju. Tri ta ke. Crtica. Navikavanje u enika na koriš enje pravopisa (školsko izdanje). Ortoepija Pravilan izgovor glasova: e, r, s, z Vežbe u izgovaranju dugih i kratkih akcenata. Uo avanje razlike u intonaciji upitnih re enica (Ko je došao? Milan je došao?). Intonacija i pauze vezane za interpunkcijske znakove: zapetu, ta ku i zapetu i tri ta ke. KNJIŽEVNOST Lektira Lirika Narodna pesma: Vila zida grad Narodna pesma: Vojevao beli Vide, koledo Obredne narodne kalendarske pesme (izbor) Branko Radi evi : a ki rastanak (odlomak) Jovan Jovanovi Zmaj: Pesma o pesmi Vojislav Ili : Zimsko jutro Dušan Vasiljev: Domovina Jovan Du i : Polje Desanka Maksimovi : Pokošena livada Stevan Rai kovi : Leto na visoravni Miroslav Anti : Šašava pesma Branko V. Radi evi : Kad mati mesi medenjake, Kad otac bije Dobrica Eri : Vašar u Topoli (odlomak)
Epika Narodna pesma: Sveti Savo Narodna pesma: Ženidba Dušanova Epske narodne pesme starijih vremena (o Nemanji ima i Mrnjav evi ima) (izbor) Narodne pitalice, zagonetke i poslovice (izbor) Narodna pripovetka: Ero s onoga svijeta Narodna pripovetka: Djevojka cara nadmudrila Narodne bajke, novele, šaljive narodne pri e i pri e o životinjama (izbor) Vuk St. Karadži : Žitije Ajduk - Veljka Petrovi a (odlomak) Milovan Gliši : Prva brazda Stevan Sremac: i a Jordan (odlomak) Branislav Nuši : Hajduci Ivan Cankar: Desetica Branko opi : Bašta sljezove boje (izbor pri e iz ciklusa Jutra plavog sljeza) Ivo Andri : Mostovi Grozdana Oluji : Nebeska reka Stevan Rai kovi : Male bajke ili Veliko dvorište (izbor) Danilo Kiš: De ak i pas Danijel Defo: Robinzon Kruso Mark Tven: Doživljaji Toma Sojera Žil Vern: 20 000 milja pod morem (odlomak) Drama Branislav Nuši : Kirija Dušan Radovi : Kapetan Džon Piplfoks Ljubiša oki : Biber e Dopunski izbor Dušan Radovi : Antologija srpske poezije za decu Milovan Vitezovi : Šešir profesora Koste Vuji a (odlomak) Goran Petrovi : Prona i i zaokruži (odlomak)
Vida Ognjenovi : Putovanje u putopis - odlomak Tiodor Rosi : Zlatna gora L. N. Tolstoj: Devoj ica i kr ag A. P. ehov: Šala Sa predloženog spiska, ili slobodno, nastavnik bira najmanje tri, a najviše pet dela za obradu. Nau nopopularni i informativni tekstovi Nikola Tesla: Moji izumi Milutin Milankovi : Uspomene, doživljaji, saznanja (izbor) Pavle Sofri Niševljanin: Glavnije bilje u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba (odeljci o ruži, bosiljku, hrastu, lipi...) Veselin ajkanovi : Studije iz srpske religije i folklora (Sunce, Mesec, ruža, bosiljak...) Gr ki mitovi (izbor) Izbor iz knjiga, enciklopedija i asopisa za decu. Tuma enje teksta Uvo enje u enika u analizu lirskih, epskih i dramskih dela: motivi i pesni ke slike u lirskoj pesmi; uo avanje i obrazlaganje postupaka u oblikovanju književnih likova. Sistematsko navikavanje u enika na tuma enje likova sa više stanovišta: epsko (u akciji), ulno (izgled), lirsko (ose anja), dramsko (sukobi), psihološko (motivisanje postupaka); sociološko (uslovi formiranja i ispoljavanja), eti ko (procenjivanje stavova i postupaka). Uo avanje i tuma enje formi pripovedanja (oblika izlaganja) u epskom tekstu (naracija, deskripcija, dijalog). Otkrivanje kompozicije epskog i dramskog dela; uvi anje i obrazlaganje zna ajnih pojedinosti u strukturi dela. Otkrivanje jezi kostilskih sredstava kojima su oblikovane slike i izazvani umetni ki utisci u književnom delu i obrazlaganje njihove umetni ke funkcije. itanje i kriti ko procenjivanje odlomaka iz beležaka o pro itanoj lektiri. Usvajanje obrazovnih i vaspitnih vrednosti nau nopopularnog teksta. Književnoteorijski pojmovi Radom na tekstu i putem itala kog iskustva u enici uvi aju i usvajaju odre ene književnoteorijske pojmove. Lirika Lirski subjekat (uvi anje razlike izme u lirskog subjekta i pesnika). Kompozicija; motivi i pesni ke slike kao elementi kompozicije lirske pesme; analiti ki uvid u vode i (glavni) motiv, umetni ke pojedinosti i poentu pesme. Vrste stihova prema broju slogova u lirskoj pesmi: ekspresivnost, izražajnost, ritmi nost.
Jezi kostilska izražajna sredstva: epitet, onomatopeja, pore enje. Vrste autorske i narodne lirske pesme: opisna (deskriptivna) pesma, mitološka narodna pesma, obredna narodna lirika. Epika Pripoveda (uvi anje razlike izme u epskog pripoveda a i pisca). Oblici pripovedanja (izlaganja): opisivanje, uo avanje i obrazlaganje oblika pripovedanja u prvom i tre em licu; dijalog. Fabula: elementi fabule; umetni ki postupci u razvijanju radnje u epskom delu. Vrste stihova prema broju slogova u narodnoj epskoj pesmi: ekspresivnost, izražajnost, ritmi nost. Karakterizacija: pojam i vrste; eti ka i jezi ka karakterizacija likova. Vrste epskih dela u stihu i prozi: epska narodna pesma, bajka, novela, šaljiva narodna pri a, pri a o životinjama. Drama Dramska radnja (osnovni pojmovi o razvijanju dramske radnje). Dramski dijalog (osnovni pojmovi o dijalogu u dramskom delu). in, pojava, lica u drami. Drama i pozorište: dramski pisac, glumac, reditelj, lektor, scenograf, kostimograf i gledalac. Dramske vrste: drama za decu, radio i televizijska drama. Funkcionalni pojmovi U enici se podsti u da razumeju, usvoje i u odgovaraju im govornim i nastavnim situacijama primenjuju slede e funkcionalne pojmove: svest, mašta, doživljaj, raspoloženje, empatija (prenošenje u duševni svet drugog); stav, gledište, zapažanje, pore enje, zaklju ak; uzrok - posledica, glavno - sporedno, li no - kolektivno, realno - fantasti no; stil, slikovitost, izražajnost; odlomak, lokalizovanje; pisac, pesnik, italac; iskrenost, pravi nost, solidarnost, estitost, plemenitost, dosetljivost, duhovitost. itanje Uvežbavanje itanja u sebi, doživljajnog i istraživa kog itanja; itanje s razumevanjem i sa postavljenim zadacima u funkciji istraživanja, upore ivanja, dokumentovanja, odabiranja primera i tuma enja teksta; itanje s olovkom u ruci (pisanje podsetnika za rad na tekstu, pripremanje za analizu teksta). Posebno pripremanje prou enog teksta radi uvežbavanja izražajnog itanja (tematska i emocionalna uslovljenost ritma, tempo, pauziranje i re eni ki akcenat). Uvežbavanje izražajnog itanja u funkciji ubedljivog kazivanja i recitovanja. U enje napamet i izražajno kazivanje odlomaka iz epske poezije i proze i recitovanje nekoliko lirskih pesama. Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja JEZI KA KULTURA
Prepri avanje kratkih tekstova. Uo avanje strukture pri e gra ene hronološkim redom (uvod - po etak pri e, tok radnje - isticanje najvažnijih momenata, vrhunac i završetak). Prepri avanje dinami ne scene iz epskog dela, filma i televizijske emisije. Pri anje o doga ajima (hronološki tok radnje) i opisivanje doživljaja - prema sa injenom planu. Pri anje o izmišljenom doga aju na osnovu date teme - prema samostalno sa injenom planu, uz konsultovanje sa nastavnikom. Opisivanje: jednostavnog radnog postupka; spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora; pojedinosti u prirodi. Uo avanje uspelih književnih portreta i jezi ko - stilskih sredstava kojima su ostvareni. Portretisanje li nosti iz neposredne okoline prema sa injenom planu. Uo avanje jezi ko - stilskih sredstava u odlomcima deskriptivnog karaktera u lirskim i epskim delima. Izveštavanje; vest; oblikovanje vesti prema pitanjima: ko, šta, kada, gde, kako i zašto. Usmena i pismena vežbanja Uo avanje razlike izme u govornog i pisanog jezika. Kombinovanje govornih i pravopisnih vežbi - govorna interpretacija interpunkcijskih znakova (podizanje tona ispred zapete i ispred tri ta ke, a spuštanje ispred ta ke i ta ke i zapete). Ortoepske, gramati ke, leksi ke i stilske vežbe u usmenom i pisanom izražavanju razli itih sadržaja (prepri avanje, pri anje, opisivanje, izveštavanje i dr.). Prepri avanje dinami ne scene iz epskog dela, filma, televizijske emisije - prema zajedni kom planu. Pri anje o doga ajima (hronološki tok radnje) i opisivanje doživljaja - po samostalno sa injenom planu. Opisivanje spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora, pojedinosti u prirodi - po datom planu. Portretisanje li nosti iz neposredne okoline - prema datom planu. Pismo (me uškolsko dopisivanje); opšta pravila o pismu kao sastavu i obliku opštenja. Ortoepske vežbe: uvežbavanje pravilnog izgovora re i, iskaza, re enica, poslovica, brzalica, zagonetaka, pitalica, kra ih tekstova; slušanje zvu nih zapisa, kazivanje napamet lirskih i epskih tekstova; snimanje kazivanja i itanja, analiza snimka i vrednosti. Leksi ke i semanti ke vežbe: iznalaženje sinonima i antonima, uo avanje semanti ke funkcije akcenta; neknjiževne re i i tu ice - njihova zamena jezi kim standardom; osnovno i preneseno zna enje re i. Sintaksi ke i stilske vežbe: sastavljanje i pisanje re enica prema posmatranim predmetima na slici i zadanim re ima; sastavljanje i pisanje pitanja o tematskoj celini u tekstu, na slici, u filmu; pisanje odgovora na ta pitanja. Koriš enje umetni kih, nau nopopularnih i u eni kih tekstova kao podsticaja za slikovito kazivanje. Vežbe za boga enje re nika i traženje pogodnog izraza. Uopšteno i konkretno kazivanje. Promena gledišta. Uo avanje i otklanjanje bezna ajnih pojedinosti i suvišnih re i u tekstu i govoru. Otklanjanje praznoslovlja i tu ica. Otklanjanje nejasnosti i dvosmislenosti. Uvežbavanje tehnike u izradi pismenog sastava (težište teme, izbor i raspored gra e, osnovni elementi kompozicije i grupisanje gra e prema kompozicionim etapama). Uo avanje pasusa kao uže tematske celine i njegove kompozicijsko-stilske funkcije. Osam doma ih pismenih zadataka i njihova analiza na asu.
etiri školska pismena zadatka - po dva u svakom polugodištu (jedan as za izradu zadatka i dva za analizu i pisanje poboljšanje verzije sastava). JEZIK (gramatika, pravopis i ortoepija) NA IN OSTVARIVANJA PROGRAMA U nastavi jezika u enici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jezi ka pravila i gramati ke norme ve i na njihovu funkciju. Na primer, re enica se ne upoznaje samo kao gramati ka jedinica (sa stanovišta njene strukture), ve i kao komunikativna jedinica (sa stanovišta njene funkcije u komunikaciji). Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se u enicima jezik predstavi i tuma i kao sistem. Nijedna jezi ka pojava ne bi trebalo da se izu ava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena funkcija. U I i II razredu u okviru vežbi slušanja, govorenja, itanja i pisanja u enici zapažaju jezi ke pojave bez njihovog imenovanja, da bi se od III do VIII razreda u koncentri nim krugovima i kontinuiranim nizovima gramati ki sadržaji izu avali postupno i selektivno u skladu sa uzrastom u enika. Postupnost se obezbe uje samim izborom i rasporedom nastavnih sadržaja, a konkretizacija nivoa obrade, kao vrsta uputstva za nastavnu praksu u pojedinim razredima, nazna ena je opisno formulisanim zahtevima: zapažanje, uo avanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje, razlikovanje, informativno, upotreba, obnavljanje, sistematizacija i drugima. Ukazivanjem na nivo programskih zahteva nastavnicima se pomaže u njihovim nastojanjima da u enike ne opterete obimom i dubinom obrade jezi ke gra e. Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jezi kih zakonitosti i informacija o njima. Takvim pristupom jezi koj gra i u programu nastavnici se usmeravaju da tuma enje gramati kih kategorija zasnivaju na njihovoj funkciji koju su u enici u prethodnim razredima uo ili i njome, u manjoj ili ve oj meri, ovladali u jezi koj praksi. Postupnost i selektivnost u programu gramatike najbolje se uo avaju na sadržajima iz sintakse i morfologije od I do VIII razreda. Isti principi su, me utim, dosledno sprovedeni i u ostalim oblastima jezika. Na primer, alternaciju suglasnik k, g, h u enici e prvo zapažati u gra enju re i i deklinaciji u V razredu, a vežbama i jezi kim igrama u tom i prethodnim razredima navikavati se na pravilnu upotrebu tih konsonanata u govoru i pisanju; elementarne informacije o palatalizaciji dobi e u VI razredu, a usvojena znanja o bitnim glasovnim osobinama srpskog jezika obnoviti i sistematizovati u VIII razredu. Tim na inom e u enici ste i osnovne informacije o glasovnim promenama i alternacijama, osposobi e se za jezi ku praksu, a ne e biti optere eni u enjem opisa i istorije tih jezi kih pojava. Elementarne informacije iz morfologije po inju se u enicima davati od II razreda i postupno se iz razreda u razred proširuju i produbljuju. Od samog po etka u enike treba navikavati da uo avaju osnovne morfološke kategorije, na primer: u II razredu pored uo avanja re i koje imenuju predmete i bi a, uvodi se i razlikovanje roda i broja kod tih re i a u III razredu razlikovanje lica kod glagola. Tim putem e se u enici postupno i logi ki uvoditi ne samo u morfološke ve i u sintaksi ke zakonitosti (razlikovanje lica kod glagola - li ni glagolski oblici - predikat - re enica). Re i uvek treba uo avati i obra ivati u okviru re enice, u kojoj se zapažaju njihove funkcije, zna enja i oblici. Programske sadržaje iz akcentologije ne treba obra ivati kao posebne nastavne jedinice. Ne samo u nastavi jezika, ve i u nastavi itanja i jezi ke kulture, u enike treba u svakom razredu uvoditi u programom predvi ene standardne akcenatske norme a stalnim vežbanjem, po mogu stvu uz koriš enje audio snimaka, u enike treba navikavati da uju pravilno akcentovanu re, a u mestima gde se odstupa od akcenatske norme, da razlikuju standardni akcenat od svoga akcenta. Pravopis se savla uje putem sistematskih vežbanja, elementarnih i složenih, koja se organizuju esto, raznovrsno i razli itim oblicima pismenih vežbi. Pored toga, u enike vrlo rano treba upu ivati na služenje pravopisom i pravopisnim re nikom (školsko izdanje). Nastava ortoepije obuhvata slede e elemente govora: artikulaciju glasova, ja inu, visinu i dužinu, akcenat re i, tempo, ritam, re eni nu intonaciju i pauze.
Artikulacione vežbe odnose se na pravilan izgovor glasova: -, -, -dž, -, -h, kao i - e ( esto otvoreno). U enici s nepravilnim izgovorom -r, -s, -z upu uju se logopedu. Glasovi se najpre vežbaju pojedina no, a onda u govornom lancu, u tekstu. Ortoepske vežbe, obi no kra e i eš e, izvode se ne samo u okviru nastave jezika nego i nastave itanja i jezi ke kulture. Treba ukazivati na pravilnost u govoru, ali i na logi nost i jasnost. Vežbe za usvajanje i utvr ivanje znanja iz gramatike do nivoa njegove prakti ne primene u novim govornim situacijama proisti e iz programskih zahteva, ali su u velikoj meri uslovljene konkretnom situacijom u odeljenju - govornim odstupanjima od književnog jezika, kolebanjima, greškama koje se javljaju u pismenom izražavanju u enika. Stoga se sadržaj vežbanja u nastavi jezika mora odre ivati na osnovu sistematskog pra enja govora i pisanja u enika. Tako e nastava jezika biti u funkciji osposobljavanja u enika za pravilno komuniciranje savremenim književnim srpskim jezikom. U nastavi gramatike treba primenjivati slede e postupke koji su se u praksi potvrdili svojom funkcionalnoš u: - podsticanje svesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja u enika; - suzbijanje misaone inercije i u enikovih imitatorskih sklonosti; - zasnivanje težišta nastave na suštinskim vrednostima, odnosno na bitnim svojstvima i stilskim funkcijama jezi kih pojava; - uvažavanje situacione uslovljenosti jezi kih pojava; - povezivanje nastave jezika sa doživljavanjem umetni kog teksta; - otkrivanje stilske funkcije, odnosno izražajnosti jezi kih pojava; - koriš enje umetni kih doživljaja kao podsticaja za u enje maternjeg jezika; - sistematska i osmišljena vežbanja u govoru i pisanju; - što efikasnije prevazilaženje nivoa prepoznavanja jezi kih pojava; - negovanje primenjenog znanja i umenja; - kontinuirano povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom; - ostvarivanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih vežbanja; - pobu ivanje u enikovog jezi kog izraza životnim situacijama; - ukazivanje na gramati ku sa injenost stilskih izražajnih sredstava; - koriš enje prikladnih ilustracija odre enih jezi kih pojava. U nastavi gramatike izrazito su funkcionalni oni postupci koji uspešno suzbijaju u enikovu misaonu inertnost, a razvijaju radoznalost i samostalnost u enika, što poja ava njihov istraživa ki i stvarala ki odnos prema jeziku. Navedena usmerenja nastavnog rada podrazumevaju njegovu vrstu vezanost za životnu, jezi ku i umetni ku praksu, odnosno za odgovaraju e tekstove i govorne situacije. Zbog toga je ukazivanje na odre enu jezi ku pojavu na izolovanim re enicama, istrgnutim iz konteksta, ozna eno kao izrazito nepoželjan i nefunkcionalan postupak u nastavi gramatike. Usamljene re enice, lišene konteksta, postaju mrtvi modeli, podobni da se formalno kopiraju, u e napamet i reprodukuju, a sve to spre ava svesnu aktivnost u enika i stvara pogodnu osnovu za njihovu misaonu inertnost.
Savremena metodika nastave gramatike zalaže se da težište obrade odre enih jezi kih pojava bude zasnovano na suštinskim osobenostima, a to zna i na njihovim bitnim svojstvima i stilskim funkcijama, što podrazumeva zanemarivanje formalnih i sporednih obeležja prou avanih jezi kih pojava. U nastavi jezika nužno je posmatrati jezi ke pojave u životnim i jezi kim okolnostima koje su uslovile njihovo zna enje. U enike valja uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u kojima se odre ena jezi ka pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu poznati u enicima, a ako pak nisu, treba ih pro itati i o njima razgovarati sa u enicima. Nastavnik valja da ima na umu i to da upoznavanje suštine jezi ke pojave esto vodi preko doživljavanja i shvatanja umetni kog teksta, što e biti dovoljno jak podsticaj za nastavnika da što eš e upu uje u enike da otkrivaju stilsku funkciju (izražajnost) jezi kih pojava. To e doprineti razvijanju u enikove radoznalosti za jezik, jer umetni ka doživljavanja ine gramati ko gradivo konkretnijim, lakšim i primenljivijim. Kad u enicima postane pristupa na stilska (izražajna, ekspresivna) funkcija jezi ke pojave, prihvataju je kao stvarala ki postupak, što je vrlo pogodan i podsticajan put da znanja o jeziku brže prelaze u umenja, da se na taj na in doprinosi boljem pismenom i usmenom izražavanju, ali i uspešnijoj analizi književnih tekstova. Nužno je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu umesnih i sistematskih vežbanja, odnosno da nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uvežba. To zna i da vežbanja moraju biti sastavni inilac obrade nastavnog gradiva, primene, obnavljanja i utvr ivanja znanja. Metodika nastave jezika, teorijski i prakti no, upu uje da u nastavi maternjeg jezika treba što pre prevazi i nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno negovati više oblike znanja i umenja - primenljivost i stvaralaštvo. U nastojanjima da se u nastavnoj praksi udovolji takvim zahtevima, funkcionalno je u svakoj pogodnoj prilici znanja iz gramatike staviti u funkciju tuma enja teksta (umetni kog i popularnog), ime se ono uzdiže od prepoznavanja i reprodukcije na nivoe umenja i prakti ne primene. Prakti nost i primenljivost znanja o jeziku i njegovo prelaženje u umenje i navike posebno se postiže negovanjem pravopisnih i stilskih vežbi. U enike, tako e, kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa komunikativnim govorom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike jesu vežbanja zasnovana na koriš enju primera iz neposredne govorne prakse, što nastavu gramatike približava životnim potrebama u kojima se primenjeni jezik pojavljuje kao svestrano motivisana ljudska aktivnost. Nastava na taj na in postaje prakti nija i zanimljivija, ime u eniku otvara raznovrsne mogu nosti za njegova stvarala ka ispoljavanja. Situacije u kojima se ispoljavaju odre ene jezi ke pojave može i sam nastavnik da postavlja u enicima, da ih spretno podse a na njihova iskustva, a oni e kazivati ili pisati kako u izazovnim prilikama govorno reaguju. Celoviti saznajni krugovi u nastavi gramatike, koji zapo inju motivacijom, a završavaju saznavanjem, rezimiranjem i primenom odre enog gradiva, u savremenom metodi kom pristupu, pogotovu u problemski usmerenoj nastavi, otvaraju se i zatvaraju više puta tokom nastavnog asa. Takav saznajni proces podrazumeva u estalo spajanje indukcije i dedukcije, analize i sinteze, konkretizacije i apstrakcije, teorijskih obaveštenja i prakti ne obuke. Savremena metodika nastave isti e niz saodnosnih metodi kih radnji koje valja primeniti u nastavnoj obradi programskih jedinica iz jezika i koje omogu uju da svaki celovit saznajni put, po ev od onog koji je uokviren školskim asom, dobije svoju posebnu strukturu. Obrada novih nastavnih (programskih) jedinica podrazumeva primenu slede ih metodi kih radnji: Koriš enje pogodnog polaznog teksta (jezi kog predloška) na kome se uvi a i objašnjava odgovaraju a jezi ka pojava. Naj eš e se koriste kra i umetni ki, nau no-popularni i publicisti ki tekstovi, a i primeri iz pismenih radova u enika. Koriš enje iskaza (primera iz prigodnih, teku ih ili zapam enih) govornih situacija.
Podsticanje u enika da polazni tekst dožive i shvate u celini i pojedinostima. Utvr ivanje i obnavljanje znanja o poznatim jezi kim pojavama i pojmovima koji neposredno doprinose boljem i lakšem shvatanju novog gradiva. (Obi no se koriste primeri iz poznatog teksta.) Upu ivanje u enika da u tekstu, odnosno u zapisanim iskazima iz govorne prakse, uo avaju primere jezi ke pojave koja je predmet saznavanja. Najavljivanje i beleženje nove nastavne jedinice i podsticanje u enika da zapaženu jezi ku pojavu istraživa ki sagledaju. Saznavanje bitnih svojstava jezi ke pojave (oblika, zna enja, funkcije, promene, izražajnih mogu nosti...). Sagledavanje jezi kih injenica (primera) sa raznih stanovišta, njihovo upore ivanje, opisivanje i klasifikovanje. Ilustrovanje i grafi ko predstavljanje jezi kih pojmova i njihovih odnosa. Definisanje jezi kog pojma; isticanje svojstva jezi ke pojave i uo enih zakonitosti i pravilnosti. Prepoznavanje, objašnjavanje i primena saznatog gradiva u novim okolnostima i u primerima koje navode sami u enici (neposredna dedukcija i prvo vežbanje). Utvr ivanje, obnavljanje i primena ste enog znanja i umenja (dalja vežbanja, u školi i kod ku e). Navedene metodi ke radnje me usobno se dopunjuju i prožimaju, a ostvaruju se u sukcesivnoj i sinhronoj postavci. Neke od njih mogu biti ostvarene pre nastavnog asa na kome se razmatra odre ena jezi ka pojava, a neke i posle asa. Tako, na primer, dobro je da tekst na kome se usvaja gradivo iz gramatike bude ranije upoznat, a da pojedine jezi ke vežbe budu predmet u eni kih doma ih zadataka. Ilustrovanje, na primer, ne mora biti obavezna etapa nastavnog rada, ve se primenjuje kad mu je funkcionalnost neosporna. Paralelno i združeno u navedenom saznajnom putu teku sve važne logi ke operacije: zapažanje, upore ivanje, zaklju ivanje, dokazivanje, definisanje i navo enje novih primera. To zna i da asovi na kojima se izu ava gramati ko gradivo nemaju odeljene etape, odnosno jasno uo ljive prelaze izme u njih. Nešto je vidljiviji prelaz izme u induktivnog i deduktivnog na ina rada, kao i izme u saznavanja jezi ke pojave i uvežbavanja. KNJIŽEVNOST Uvo enje u enika u svet književnosti, ali i ostalih, tzv. neknjiževnih tekstova (popularnih, informativnih), predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo na ovom stupnju školovanja sti u se osnovna i vrlo zna ajna znanja, umenja i navike od kojih e u dobroj meri zavisiti ne samo u eni ka književna kultura, ve i njegova opšta kultura na kojoj se temelji ukupno obrazovanje svakog školovanog oveka. Lektira Ukinuta je neprirodna i nepotrebna podela na doma u i školsku lektiru, pa tako izvori za obradu tekstova iz lektire, pored itanki, postaju knjige lektire za odre eni uzrast i sva ostala pristupa na literatura. Data je lektira za odre en razred, razvrstana po književnim rodovima - lirika, epika, drama, da bi se kroz sve programe mogla pratiti odgovaraju a i razložna proporcija književnih dela. Podela je izvršena prema osnovnoj razlici vezanoj za stih i prozu. Lektira je oboga ena izborom nau nopopularnih i informativnih tekstova. Tekstovi iz lektire predstavljaju programsku okosnicu. Nastavnik ima na elnu mogu nost da ponu ene tekstove prilago ava konkretnim nastavnim potrebama, ali je obavezan i na slobodan izbor iz naše narodne književnosti i tzv. neknjiževnih tekstova - prema programskim zahtevima.
Razlike u ukupnoj umetni koj i informativnoj vrednosti pojedinih tekstova uti u na odgovaraju a metodi ka rešenja (prilago avanje itanja vrsti teksta, opseg tuma enja teksta u zavisnosti od složenosti njegove strukture, povezivanje i grupisanje sa odgovaraju im sadržajima iz drugih predmetnih podru ja - gramatike, pravopisa i jezi ke kulture i sl.). Nastavniku je data mogu nost i dopunskog izbora dela u skladu sa nastavnim potrebama i interesovanjima konkretnog a kog kolektiva sa kojim ostvaruje program. itanje od III do VIII razreda Tuma enje teksta zasniva se na njegovom itanju, doživljavanju i razumevanju. Pri tome je kvalitet shvatanja poruka i neposredno uslovljen kvalitetom itanja. Zato su razni oblici usmerenog itanja osnovni preduslov da u enici u nastavi sti u saznanja i da se uspešno uvode u svet književnog dela. Izražajno itanje neguje se sistematski, uz stalno pove avanje zahteva i nastojanje da se što potpunije iskoriste sposobnosti u enika za postizanje visokog kvaliteta u veštini itanja. Vežbanja u izražajnom itanju izvode se planski i uz solidno nastavnikovo i u enikovo pripremanje. U okviru svoje pripreme nastavnik blagovremeno odabira pogodan tekst i studiozno prou ava one njegove osobenosti koje uti u na prirodu izražajnog itanja. U skladu sa misaono-emotivnim sadržajem teksta, nastavnik zauzima odgovaraju i stav i odre uje situacionu uslovljenost ja ine glasa, ritma, tempa, intonacije, pauza, re eni nog akcenta i glasovnih transformacija. Pri tome se povremeno služi audio snimcima uzornih interpretativnih itanja. Pošto se izražajno itanje, po pravilu, uvežbava na prethodno obra enom i dobro shva enom tekstu, to je konkretno i uspešno tuma enje štiva neophodan postupak u pripremanju u enika za izražajno itanje. U okviru neposredne pripreme u VI, VII i VIII razredu povremeno se i posebno analiziraju psihi ki i jezi kostilski inioci koji zahtevaju odgovaraju u govornu realizaciju. U pojedinim slu ajevima nastavnik (zajedno sa u enicima) posebno prire uje tekst za izražajno itanje na taj na in što u njemu obeležava vrste pauza, re eni ne akcente, tempo i glasovne modulacije. Izražajno itanje uvežbava se na tekstovima razli ite sadržine i oblika; koriste se lirski, epski i dramski tekstovi u prozi i stihu, u narativnom, deskriptivnom, dijaloškom i monološkom obliku. Posebna pažnja posve uje se emocionalnoj dinamici teksta, njegovoj dramati nosti i govorenju iz perspektive pisca i pojedinih likova. U odeljenju treba obezbediti odgovaraju e uslove za izražajno itanje i kazivanje - u enicima u ulozi ita a i govornika valja obezbediti mesto ispred odeljenjskog kolektiva, u odeljenju stvoriti dobru slušala ku publiku, zainteresovanu i sposobnu da kriti ki i objektivno procenjuje kvalitet itanja i kazivanja. Posredstvom audio snimka, u enicima povremeno treba omogu iti da uju svoje itanje i da se kriti ki osvr u na svoje umenje. Na asovima obrade književnih dela primenjiva e se u eni ka iskustva u izražajnom itanju, uz stalno nastojanje da svi oblici govornih aktivnosti budu korektni i uverljivi. itanje u sebi je najproduktivniji oblik sticanja znanja pa mu se u nastavi poklanja posebna pažnja. Ono je uvek usmereno i istraživa ko; pomo u njega se u enici osposobljavaju za svakodnevno sticanje informacija i za u enje. Vežbe itanja u sebi neposredno se uklapaju u ostale oblike rada i uvek su u funkciji svestranijeg sticanja znanja i razumevanja ne samo književnog dela, ve i svih ostalih tekstova. Primena tekst metode u nastavi podrazumeva vrlo efikasne vežbe za savladavanja itanja u sebi s razumevanjem i doprinosi razvijanju sposobnosti u enika da uskla uju brzinu itanja sa ciljem itanja i karakteristikama teksta koji itaju. Kvalitet itanja u sebi podsti e se prethodnim usmeravanjem u enika na tekst i davanjem odgovaraju ih zadataka, a potom i obaveznim proveravanjem razumevanja pro itanog teksta, odnosno ostvarenja dobijenih zadataka, Informativno, produktivno i analiti ko itanje najuspešnije se podsti u samostalnim istraživa kim zadacima koji se u enicima daju u pripremnom postupku za obradu teksta ili obradu sadržaja iz gramatike i pravopisa. Tim putem se unapre uju brzina i ekonomi nost itanja, a naro ito brzina
shvatanja pro itanog teksta, podsti e se saznajni proces, ime se u enici osposobljavaju za samostalno u enje. U enici starijih razreda uvode se u "letimi no" itanje koje se sastoji od brzog traženja informacije i zna enja u tekstu, pri emu se ne pro ita svaka re, ve se pogledom "prolazi" kroz tekst i ita se na preskok (me unaslovi, podnaslovi, prvi redovi u odeljcima, uvod, zaklju ak). Pri vežbanju u enika u "letimi nom" itanju, prethodno se zadaju odgovaraju i zadaci (traženje odre enih informacija, podataka i sl.), a potom proverava kvalitet njihovog ostvarenja. "Letimi nim" itanjem u enici se tako e osposobljavaju da radi podse anja, obnavljanja, memorisanja, itaju podvu ene i na drugi na in ozna ene delove teksta prilikom ranijeg itanja "s olovkom u ruci", koje treba sistematski sprovoditi kao vid pripremanja u enika za samostalan rad i u enje. Izražajno kazivanje napamet nau enih tekstova i odlomaka u prozi i stihu zna ajan je oblik rada u razvijanju govorne kulture u enika. Valja imati u vidu da je ubedljivo govorenje proznog teksta polazna osnova i neophodan uslov za prirodno i izražajno kazivanje stihova. Zato je poželjno da se povremeno, na istom asu, naizmeni no uvežbava i upore uje govorenje tekstova u prozi i stihu. Napamet e se u iti razni kra i prozni tekstovi (naracija, deskripcija, dijalog, monolog), lirske pesme raznih vrsta i odlomci iz epskih pesama. Uspeh izražajnog kazivanja znatno zavisi od na ina u enja i logi kog usvajanja teksta. Ako se mehani ki u i, kao što ponekad biva, usvojeni automatizam se prenosi i na na in kazivanja. Zato je poseban zadatak nastavnika da u enike navikne na osmišljeno i interpretativno u enje teksta napamet. Tokom vežbanja treba stvoriti uslove da kazivanje te e "o i u o i", da govornik posmatra lice slušalaca i da s publikom uspostavlja emocionalni kontakt. Maksimalna pažnja se posve uje svim vrednostima i izražajnim mogu nostima govornog jezika, posebno - prirodnom govornikovom stavu, pouzdanom prenošenju informacija i sugestivnom kazivanju. Tuma enje teksta od III do VIII razreda Sa obradom teksta po inje se posle uspešnog itanja naglas i itanja u sebi. Književnoumetni ko delo se ita, prema potrebi i više puta, sa ciljem da izazove odgovaraju e doživljaje i utiske koji su neophodni za dalje upoznavanje i prou avanje teksta. Razni oblici ponovljenog i usmerenog itanja dela u celini, ili njegovih odlomaka, obavezno e se primenjivati u obradi lirske pesme i kra e proze. Pri obradi teksta primenjiva e se u ve oj meri jedinstvo analiti kih i sinteti kih postupaka i gledišta. Zna ajne pojedinosti, elementarne slike, ekspresivna mesta i stilskojezi ki postupci ne e se posmatrati kao usamljene vrednosti, ve ih treba sagledavati kao funkcionalne delove viših celina i tuma iti u prirodnom sadejstvu s drugim umetni kim iniocima. Književnom delu pristupa se kao složenom i neponovljivom organizmu u kome je sve uslovljeno uzro no-posledi nim vezama, podstaknuto životnim iskustvom i uobli eno stvarala kom maštom. U enike treba revnosno navikavati na to da svoje utiske, stavove i sudove o književnom delu podrobnije dokazuju injenicama iz samoga teksta i tako ih osposobljavati za samostalan iskaz, istraživa ku delatnost i zauzimanje kriti kih stavova prema proizvoljnim ocenama i zaklju cima. Nastavnik e imati u vidu da je tuma enje književnih dela u osnovnoj školi, pogotovu u mla im razredima, u na elu preteorijsko i da nije uslovljeno poznavanjem stru ne terminologije. To, me utim, nimalo ne smeta da i obi an, "razgovor o štivu" u mla im razredima bude stru no zasnovan i izveden sa puno inventivnosti i istraživa ke radoznalosti. Vrednije je projektovanje u enika povodom neke umetni ke slike i njeno intenzivno doživljavanje i konkretizovanje u u enikovoj mašti nego samo saznanje da ta slika formalno spada u red metafora, personifikacija ili pore enja. Zato se još od prvog razreda u enici navikavaju da slobodno ispoljavaju svoje utiske, ose anja, asocijacije i misli izazvane slikovitom i figurativnom primenom pesni kog jezika. U svim razredima obrada književnog dela treba da bude povezana sa rešavanjem problemskih pitanja podstaknutih tekstom i umetni kim doživljavanjem. Na taj na in stimulisa e se u eni ka radoznalost, svesna aktivnost i istraživa ka delatnost, svestranije e se upoznati delo i pružati mogu nost za afirmaciju u enika u radnom procesu.
Mnogi tekstovi, a pogotovu odlomci iz dela, u nastavnom postupku zahtevaju umesnu lokalizaciju, esto i višestruku. Situiranje teksta u vremenske, prostorne i društveno-istorijske okvire, davanje neophodnih podataka o piscu i nastanku dela, kao i obaveštenja o bitnim sadržajima koji prethode ili slede odlomku - sve su to uslovi bez kojih se u brojnim slu ajevima tekst ne može intenzivno doživeti i pravilno shvatiti. Zato prototopsku i psihološku realnost, iz koje poti u tematska gra a, motivi, likovi i dublji podsticaji za stvaranje, treba dati u prigodnom vidu i u onom obimu koji je neophodan za potpunije doživljavanje i pouzdanije tuma enje. Metodika nastave književnosti ve nekoliko decenija, teorijski i prakti no, razvija i stalno usavršava nastavnikov i u enikov istraživa ki, pronalaza ki, stvarala ki i satvora ki odnos prema književnoumetni kom delu. Književnost se u školi ne predaje i ne u i, ve ita, usvaja, u njoj se uživa i o njoj raspravlja. To su putevi da nastava književnosti širi u enikove duhovne vidike, razvija istraživa ke i stvarala ke sposobnosti u enika, kriti ko mišljenje i umetni ki ukus, poja ava i kultiviše literarni, jezi ki i životni senzibilitet. Moderna i savremena organizacija nastave maternjeg jezika i književnosti podrazumeva aktivnu ulogu u enika u nastavnom procesu. U savremenoj nastavi književnosti u enik ne sme biti pasivni slušalac koji e u odre enom trenutku reprodukovati "nau eno gradivo", odnosno nastavnikova predavanja, ve aktivni subjekat koji istraživa ki, stvarala ki i satvora ki u e s t v u j e u prou avanju književnoumetni kih ostvarenja. U enikova aktivnost treba da svakodnevno prolazi kroz sve tri radne etape: pripremanje, rad na asu i rad posle asa. U svim etapama u enik se mora sistematski navikavati da u toku itanja i prou avanja dela samostalno rešava brojna pitanja i zadatke, koji e ga u punoj meri emocionalno i misaono angažovati, pružiti mu zadovoljstvo i pobuditi istraživa ku radoznalost. Takvi zadaci bi e najmo nija motivacija za rad što je osnovni uslov da se ostvare predvi eni interpretativni dometi. Nastavnik valja da postavi zadatke koji e u enika podsticati da uo ava, otkriva, istražuje, procenjuje i zaklju uje. Nastavnikova uloga jeste u tome da osmišljeno pomogne u eniku tako što e ga podsticati i usmeravati, nastoje i da razvija njegove individualne sklonosti i sposobnosti, kao i da adekvatno vrednuje u eni ke napore i rezultate u svim oblicima tih aktivnosti. Prou avanje književnoumetni kog dela u nastavi je složen proces koji zapo inje nastavnikovim i u enikovim pripremanjem (motivisanje u enika za itanje, doživljavanje i prou avanje umetni kog teksta, itanje, lokalizovanje umetni kog teksta, istraživa ki pripremni zadaci) za tuma enje dela, svoje najproduktivnije vidove dobija u interpretaciji književnog dela na nastavnom asu, a u oblicima funkcionalne primene ste enih znanja i umenja nastavlja se i posle asa: u produktivnim obnavljanjima znanja o obra enom nastavnom gradivu, u poredbenim izu avanjima književnoumetni kih dela i istraživa kointerpretativnim pristupima novim književnoumetni kim ostvarenjima. Središnje etape procesa prou avanja književnoumetni kog dela u nastavi jesu metodološko i metodi ko z a s n i v a nj e interpretacije i njeno r a z v i j a nj e na nastavnom asu. U zasnivanju i razvijanju nastavne interpretacije književnoumetni kog dela osnovno metodološko opredeljenje treba da bude prevashodna usmerenost interpretacije prema umetni kom tekstu. Savremena metodika nastave književnosti opredelila se, dakle, za unutrašnje (imanentno) izu avanje umetni kog teksta, ali ona nikako ne previ a nužnost primene i spoljašnjih gledišta da bi književnoumetni ko delo bilo valjano i pouzdano protuma eno. Uz navedena metodološka opredeljenja, nastavna interpretacija književnoumetni kog dela valja da udovolji i zahtevima koje joj postavlja metodika nastave književnosti: da bude originalna, estetski motivisana, svestrano uskla ena sa nastavnim ciljevima i zna ajnim didakti kim na elima, da ima sopstvenu koherentnost i postupnost, a da metodološka i metodi ka postupanja na svakoj deonici interpretacije ostvaruju jedinstvo analize i sinteze. O okviru osnovne metodološke orijentacije da nastavna interpretacija književnoumetni kog dela u najve oj meri bude usmerena prema umetni kom tekstu, primat pripada opredeljenju da se dinamika interpretacije uskla uje sa vode im umetni kim vrednostima književnog ostvarenja, tako što e one biti inioci objedinjavanja interpretativnih tokova kroz svet dela. Jedno od najvažnijih na ela koje poštuje tako zasnovana i opredeljena nastavna interpretacija jeste udovoljavanje zahtevu da se tuma enjem vode ih vrednosti obuhvati, odnosno prou i, delo u celini. Pošto su objedinjena postavka i odnosi svestranih me usobnih prožimanja prirodne datosti umetni kih inilaca u delu, tuma enjem vode ih umetni kih