UNIVERZITET U NOVOM SADU TEHNIČKI FAKULTET MIHAJLO PUPIN ZRENJANIN Predmet:Upravljanje kvalitetom INTEGRISANI MENADŽMENT SISTEMI ISO 26000:2011 Uputstvo o društvenoj odgovornosti Predmetni nastavnik: Student: prof. dr Dragan Ćoćkalo Ivana Lukić OI 7/15
UVOD Organizacije širom sveta, kao i njihove interesne strane, sve više postaju svesne potrebe za društveno odgovornim ponašanjem i koristima koji iz njega proističu. Pojam društvene odgovornosti se često povezuje samo sa velikim organizacijama i sa njihovim filantropskim aktivnostima. Male organizacije ostaju negde po strani, često ne prepoznajući da mogu učiniti nešto što bi imalo nekog primetnog, pozitivnog efekta za društvo.
Sa druge strane, kad se posmatra uticaj malih i srednjih organizacija u čitavom svetu pa i u našoj zemlji, dolazi se do zaključka da su upravo one te koje su osnovni zamajac privrede. Iz tog razloga je od velikog značaja da se male i srednje organizacije ohrabre da na polju društvene odgovornosti preduzmu ono što je u njihovoj moći, a što istovremeno može dovesti do pozitivnih efekata za društvo ali i za njih same. Cilj odgovornosti je da doprinese održivom razvoju.
Stvarno stanje organizacije na polju društvene odgovornosti mogu da utiču, izmedju ostalog, na sledeće: Njenu konkurentsku prednost, Njenu reputaciju Njenu sposobnost da privuče i zadrţi radnike ili članove, kupce, klijente ili korisnike, Odrţavanje morala, posvećenosti i produktivnosti zaposlenih Stav investitora, vlasnika, donatora, sponzora i finansijske zajednice, i Njenu vezu sa kompanijama, vladama, medijima, isporučiocima, kolegama, korisnicima i zajednicom u kojoj deluju.
Postoje dva standarda koja se odnose na društvenu odgovornost: 1. SA 8000:2014 (Sistem menadžmenta socijalne odgovornosti) i 2. ISO 26000:2010 (Uputstvo o društvenoj odgovornosti)
SA 8000:2014 SISTEM MENADZMENTA SOCIJALNE ODGOVORNOSTI SA 8000 je međunarodni privatni standard za sertifikaciju socijalne odgovornosti, koga je kreirala Social Accountabillity International SAI, a u praksi testirale nezavisne institucije i organizacije. Široko je prihvaćen među velikim trgovačkim lancima (poput Walmart-a od sredine 2017.), priznatim brendovima i ostalim organizacijama koje podržavaju socijalno odgovorno poslovanje.
Prema važećim podacima sertifikacijom je obuhvaćeno 3.598 organizacija, u 62 zemlje i 56 industrija, sa ukupno 1.951.803 zaposlenih, najviše u tekstilnoj i industriji odeće, proizvodnji elektronike, proizvodnji i preradi hrane. Najviše sertifikata je u Italiji, Indiji i Kini, a u okruženju u Bugarskoj i Ruminiji. Primenljiv je na kompanije svih veličina koje žele da pokažu svojim zainteresovanim stranama (kupcima/ korisnicima, investitorima, lokalniim zajednicama, udruženjima postrošača itd.) da brinu ljudskim pravima i o pravima svojih zaposlenih.
Standardom se definišu principi i zahtevi vezani za rad ljudi i prava radnika, uključujući zdravstvene uslove i bezbednost na radnom mestu. SA 8000 je projektovan tako da bude u skladu sa standardima sistema menadžmenta ISO 9001, ISO 14001 ili OHSAS 18001
Pruža transparentne, merljive, zahteve za sertifikaciju poslovanja preduzeća, koji mogu biti verifikovani, u 9 glavnih područja: 1. Rad dece - Rad dece ispod 15 godina se zabranjuje. Sertifiikovana preduzeća moraju odrediti sredstva za edukaciju dece koja će izgubiti pravo na rad kao rezultat primene standarda 2. Prisilan rad - Od radnika se ne sme tražiti da predaju identifikaciona dokumenta (poput ličnih ili putnih isprava) ili da plaćaju depozit kao jedan od uslova zaposlenja i rada. 3. Zdravlje i bezbednost - Kompanije moraju obezbediti osnovne zdravstvene i bezbednosne uslove na radu, uključujući vodu za piće, sanitarne uslove, primenjivu bezbednosnu opremu, kao i potrebnu edukaciju u ovom smislu.
4. Sloboda udruživanja - Štiti prava radnika da se udružuju u sindikate i kolektivno dogovaraju, bez straha od kazni. 5. Diskriminacija - Ne sme postojati bilo koji vid diskriminacije, po rasi, kasti, nacionalnom poreklu, religiji, invaliditetu, polu, seksualnoj orijentaciji, članstvu u nekom udruženju ili političkom opredeljenju. 6. Disciplinske mere - Zabranjeno je telesno kažnjavanje, psihička ili fizička prisila i verbalno vređanje zaposlenih. 7. Radno vreme - Pruža okvire za maksimum 48 radnih sati po radnoj nedelji, sa minimalno jednim slobodnim danom u nedelji, i granicom od 12h plaćenih prekovremenih sati po nedelji.
8. Kompenzacija (naknada za rad, zarada) -Isplaćene zarade trebaju biti usklađene sa minimumom zakonskih zahteva i biti dovoljne za podmirivanje osnovnih potreba zaposlenih. 9. Zahtevi prema menadžmentu (Menadžment sistem) - Definše procedure za uspešno upravljanje, primenu i ocenu usklađenosti menadžment sistema sa SA 8000 standardom, od imenovanja odgovornog osoblja, preko analize rizika koji se mogu pojaviti, monitoringa, komunikacije, rešavanja pritužbi, uključivanja zainteresovanih strana, do korektivnih i preventivnih akcija i saradnje sa dobavljačima.
ISO 26000 UPUTSTVO O DRUŠTVENOJ ODGOVORNOSTI Ovaj međunarodni standard daje uputstva za sve vrste organizacija, bez obzira na njihovu veličinu ili lokaciju, u vezi sa: a) konceptima, pojmovima i definicijama koje se odnose na društvenu odgovornost; b) pozadinom, trendovima i karakteristikama društvene odgovornosti; c) principima i praksama koji se odnose na društvenu odgovornost; d) osnovnim temama i pitanjima koja se odnose na društvenu odgovornost; e) integrisanjem, primenom i promovisanjem društveno odgovornog ponašanja u celoj organizaciji i, preko njenih politika i prakse, u sferi njenog uticaja; f) identifikacijom i angažovanjem nosilaca interesa i g) saopštavanjem opredeljenja, učinka i drugih informacija koje se odnose na društvenu odgovornost
Namera ovog međunarodnog standarda je da pomogne organizacijama da daju svoj doprinos održivom razvoju. Treba da ih podstakne da učine više od onoga što podrazumeva puko poštovanje zakona, istovremeno imajući u vidu da je pridržavanje zakona suštinska obaveza svake organizacije i ključni deo njihove društvene odgovornosti.
Standard treba da unapredi opšte razumevanje u oblasti društvene odgovornosti i da dopuni druge instrumente i inicijative u pogledu društvene odgovornosti, a ne da ih zameni. Preporučljivo je da u primeni ovog međunarodnog standarda organizacija uzme u obzir društveni, ekološki, pravni, kulturni, politički i organizacioni pluralizam, kao i razlike u ekonomskim uslovima, a da pri tom bude dosledna međunarodnim normama ponašanja. Ovaj međunarodni standard nije standard sistema upravljanja.
Ovaj međunarodni standard treba da organizacijama pruži uputstva koja se tiču društvene odgovornosti i može da se koristi kao deo aktivnosti u sklopu javne politike. Njegova svrha nije da pruži osnovu za pravne postupke, tužbe, odbrane ili druge zahteve ni u kakvom međunarodnom, domaćem ili drugom postupku, niti je namenjen tome da bude navođen kao dokaz razvoja međunarodnog običajnog prava. Namera ovog međunarodnog standarda nije da sprečava razvoj nacionalnih standarda koji su konkretniji, zahtevniji ili druge vrste.
Ovaj dobrovoljni medjunarodni standard daje uputstvo za osnovne principe društvene odgovornosti preduzeća (DOP), prepoznavanje društvene odgovornosti i uključivanje interesnih strana, osnovne teme i pitanja koja se odnose na društvenu odgovornost, kao i za načine integrisanja društveno odgovornog ponašanja u organizaciji. Baziran je na brojnim međunarodnim dokumentima koji se odnose na ljudska prava, uključujući Konvencije I deklaracije međunarodne organizacije za rad (ILO), Univerzalnu deklaraciju UN o ljudskim pravima (Universal UN Declaration of Human Rights) itd. Namenjen je da bude koristan svim vrstama organizacija u privatnom, javnom i neprofitnom sektoru, bez obzira na to da li su male ili velike i da li rade u razvijenim zemljama ili zemljama u razvoju.
Društvena odgovornost: 7 ključnih tema
1. Organizacija. Upravljanje organizacijom je sistem kojim organizacija donosi i sprovodi odluke u ostvarivanju svojih ciljeva. 2. Ljudska prava. Ljudska prava su osnovna prava koja imaju sva ljudska bića. Dve su osnovne kategorije ljudskih prava: 1) građanska i politička prava, kao što su pravo na život i slobodu, jednakost pred zakonom i slobodu izražavanja; 2) ekonomska, socijalna i kulturna prava, kao što su pravo na rad, na hranu, na najviše dostupne zdravstvene standarde, pravo na obrazovanje i socijalnu sigurnost.
3. Radna praksa. Radne prakse organizacije obuhvataju sve politike i prakse u vezi sa radom koji se obavlja u organizaciji, koje obavlja organizacija ili se u njeno ime obavljaju, uključujući i rad pougovarača. Obuhvataju: zapošljavanje i promociju radnika; disciplinske i žalbene procedure; transfer i preseljenje radnika; prekid zaposlenja; obuku i razvoj veština; zdravlje, bezbednost i higijenu; i bilo koju politiku ili praksu koja se tiče uslova rada, posebnog radnog vremena i naknade za rad. 4. Životna sredina. Odluke i aktivnosti organizacija neizbežno imaju uticaje na životnu sredinu, bez obzira na to gde se organizacije nalaze. Uticaji mogu biti povezani sa: upotrebom resursa organizacije, lokacijom aktivnosti organizacije, generisanjem zagađenja i otpada ili uticajem aktivnosti organizacije na prirodna staništa.
5. Fer poslovna praksa. Odnose se na etičko ponašanje u poslovanju organizacije sa drugim organizacijama, uključujuči tu i odnose između organizacija i vladinih agencija, kao i između organizacija i njihovih partnera, dobavljača, izvođača, kupaca, konkurenata i udruženja čiji su članovi. 6. Pitanja koja se tiču potrošača. Organizacije koje pružaju proizvode i usluge potrošačima, kao i drugim kupcima/korisnicima, imaju odgovornosti prema tim potrošačima i kupcima/korisnicima.
6. Uključivanje u zajednicu i njen razvoj. Organizacije uspostavljaju i imaju odnos sa zajednicom u kojoj posluju. Ovaj odnos treba da se zasniva na uključivanju zajednice, kako bi se doprinelo razvoju zajednice. Bilo pojedinačno ili preko udruženja organizacija kojima se želi da unapredi javno dobro, pomaže se u ovom smislu jačanje civilnog društva. Organizacije koje poštuju zajednicu i njene institucije, odražavaju i pojačavaju demokratske i građanske vrednosti.