ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2013, бр. 108, стр BIBLID: , (2013), 108, p Pap P., Bobinac M., Andrašev S Heig

ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА, БЕОГРАД, 2013, бр. 108, стр. 169-190 BIBLID: 0353-4537, (2013), 108, p 169-190 Pap P., Bobinac M., Andrašev S. 2013. Height growth characteristics of one-year-old pedunculate oaks on regeneration areas with and without fungicide protection against oak powdery mildew (Microsphaera alphitoides Griff. et Maubl.). Bulletin of the Faculty of Forestry 108: 169-190. Предраг Пап Мартин Бобинац Синиша Андрашев UDK: 630*236:582.632.2(497.113 Ravni Srem) Оригинални научни рад DOI: 10.2298/GSF130414004P КАРАКТЕРИСТИКЕ РАСТА У ВИСИНУ ЈЕДНОГОДИШЊИХ БИЉАКА ЛУЖЊАКА НА ПОДМЛАДНИМ ПОВРШИНАМА, СА И БЕЗ ФУ Н Г И Ц И Д Н Е ЗА ШТ И Т Е ОД Х РАСТОВЕ П ЕП ЕЛ Н И Ц Е (MICROSPHAERA ALPHITOIDES GRIFF. ET MAUBL.) Извод: Током три календарске године проучаване су карактеристике раста у висину једногодишњих биљака лужњака на компаративним подмладним површинама са и без фунгицидне заштите од храстове пепелнице (Microsphaera alphitoides Griff. et Maubl.). За хемијску заштиту биљака коришћена су три фунгицида: Microthiol special, Stroby DF и Anvil. Огледи су лоцирани у различитим станишним и састојинским условима, а вегетациони периоди у којима се формирао поник лужњака су били са различитом количином падавина и већом температуром ваздуха, у односу на вишегодишњи просек. Анализирани узорак обухватио је 1126 биљака, на којима је на крају вегетационог периода измерена дужина фазних избојака. У анализираном узорку биљака, друга фаза раста евидентирана је на 92,3-100% третираних и на 69,5-100% нетретираних биљака, трећа фаза раста евидентирана је на 52,6-87% третираних и на 42,1-82% нетретираних биљака, а четврта фаза евидентирана је на 0-37% третираних и на 1,1-29% нетретираних биљака. У анализираном узорку биљака веће су средње висине једногодишњих биљака лужњака на површинама са фунгицидном заштитом, али разлике у заступљености фазног раста и разлике у просечним дужинама појединих др Предраг Пап, научни сарадник, Универзитет у Новом Саду Институт за низијско шумарство и животну средину, Нови Сад (pedjapap@uns.ac. rs) др Мартин Бобинац, ванредни професор, Универзитет у Београду Шумарски факултет, Београд др Синиша Андрашев, научни сарадник, Универзитет у Новом Саду Институт за низијско шумарство и животну средину, Нови Сад 169

Пап Предраг, Бобинац Мартин, Андрашев Синиша фазних избојака нису увек статистички значајне, у односу на површине без заштите, нарочито после I фазе. Истраживања су показала да доминантни утицај на учешће друге, треће и четврте фазе и на њихове средње дужине имају станишни и састојински услови, те да је ефекте фунгицидне заштите потребно сагледавати у односу на заступљени полициклизам лужњака, односно карактеристике вишефазног раста, које су резултанта свих утицаја. У истраживаним условима код пет биљака констатован је и петофазни раст. Кључне речи: Quercus robur L., једногодишње биљке, вишефазни раст у висину, пољски огледи, Microsphaera alphitoides Griff. et Maubl., фунгицидна заштита HEIGHT GROWTH CHARACTERISTICS OF ONE-YEAR-OLD PEDUN- CULATE OAKS ON REGENERATION AREAS WITH AND WITHOUT FUNGICIDE PROTECTION AGAINST OAK POWDERY MILDEW (MI- CROSPHAERA ALPHITOIDES GRIFF. ET MAUBL.) Abstract: Height growth characteristics of one-year-old pedunculate oaks were studied during three calendar years on comparative regeneration areas both with and without fungicide protection against oak powdery mildew (Microsphaera alphitoides Griff. et Maubl.). Three fungicides were used for the chemical protection of one-year-old pedunculate oaks: Microthiol special, Stroby DF and Anvil. The experiments were located in different site and stand conditions, and the growing seasons in which pedunculate oak seedlings were established were characterised by different precipitation sums and higher air temperatures when compared to multiannual average. The study sample included 1126 plants, and their shoot lengths were measured at the end of the growing season. In the analysed sample, the second growth stage was recorded on 92.3-100% of the treated plants and on 69.5-100% of the untreated plants, the third growth stage was recorded on 52.6-87% of the treated plants and on 42.1-82% of the untreated plants, and the fourth growth stage was observed on 0-37% of the treated plants and on 1.1-29% of the untreated plants. In the analysed sample, the mean heights of one-year-old pedunculate oaks were greater on the areas with fungicide protection, but the differences in the percentages of polycyclic growth and the differences in average lengths of individual flushes were not always statistically significant, when compared to the areas without protection, especially after the first stage. The study shows that the dominant effect on the percentage of the second, the third and the fourth stages and on their mean lengths was exerted by site and stand conditions, and that the effects of fungicide protection should be analysed taking into account the polycyclism of pedunculate oak, i.e. the characteristics of polycyclic growth, which are the resultant of all the effects. In the studied conditions, the fifth stage of growth was recorded in five plants. Keywords: Quercus robur L., one-year-old plants, polycyclic height growth, field experiments, Microsphaera alphitoides Griff. et Maubl., fungicide protection 170

КАРАКТЕРИСТИКЕ РАСТА У ВИСИНУ ЈЕДНОГОДИШЊИХ БИЉАКА ЛУЖЊАКА... 1. УВОД Лужњак (Quercus robur L.) у различитим фазама онтогенезе има изражену способност вишефазног раста у висину (полициклизам). Тиме, адаптивно реагује на посредан и непосредан утицај фактора биотичке и абиотичке природе у вегетационом периоду и формира фазне избојке са листовима, а понекад и са генеративним органима (Bunuševac, 1951, Roy et al., 1986, G r uber, 1987, 1992, Bobi n a c, 1994, 1999, 2011, Bobi n a c, Vi lot ić, 1994, Bobi n a c, Tucov ić, 2005, Bobinac et al., 2000, 2001, 2012). Фазним избојцима означавају се они избојци који се формирају у току лета из ембрионалних пупољака, односно пупољака који имају скраћени циклус развоја у односу на регуларни избојак (G r uber, 1992). У истраживањима фактора обнављања лужњакових шума у Равном Срему вишефазном расту лужњака у јувенилној фази онтогенезе, приписује се индикаторски значај у дефинисању степена развоја поника и подмлатка на подмладним површинама, а са тим у вези и индикаторска улога у дефинисању ефеката узгојних и заштитних мера на подмладним површинама (Bobi n a c, 1999, 2011). Индикаторски значај вишефазног раста лужњака примењен је у пројекцији фунгицидне заштите младих храстика од храстове пепелнице (Microsphaera alphitoides Griff. et Maubl.), у процесу обнове састојина на подручју Равног Срема (Pap, 2012, Pap et al., 2012а,b). У процесу обнављања састојина лужњака, храстова пепелница се сматра важним фактором који на различите начине утиче на развој и преживљавање поника и подмлатка у састојинским условима и расаднику (Lanier et al., 1976, Abgrall, Soutrenon, 1991, Bobinac, Karadžić, 1994, Novak-Agbaba et al., 1994, Nova k-agbaba, Liov ić, 1998, Av r a mov ić et al., 2008, Glava š, 2011, Liović, 2011, Pap, 2012, Pap et al., 2012a,b). Као облигатни паразит пепелница црпи хаусторијима минералне материје из листа, а мицелијом прекрива лист и тиме смањује интензитет фотосинтезе и утиче на развој и одрвењавање избојака, који су тада осетљивији на смрзавање (Ku z net sova, 1988, Sh i r n i n a, 1992). Pap (2012) указује да је младо лишће лужњака осетљивије на колонизацију пепелницом, односно да гљива интензивије црпи хранљиве материје из млађих листова, да изазива значајније промене у интензитету фотосинтезе и значајније смањује транспирацију, у односу на старије листове. Краћи животни век јако зараженог лишћа, односно краћи вегетациони период зараженог листа, неповољно утиче на асимилацију и статус угљеника у морфолошким структурама поника, и тиме умањује могућност њиховог преживљавања (Haj ji et al., 2009, Liov ić, 2011). Исти аутори ту појаву сматрају најзначајнијим утицајем пепелнице на раст и преживљавање поника. Резултати истраживања (Bobi n a c, K a r a d ž ić, 1994, Bobi n a c, 2000, 2011, Liov ić, 2011, P a p, 2012, P a p et al., 2012a,b) указују на различити ниво штетности пепелнице у лужњаковим шумама, у зависности од услова средине у којима се формира поник лужњака. Према истим ауторима, у условима склопљених састојина (са малим интензитетом светлости у приземном спрату), поник лужњака је изузетно осетљив 171

Пап Предраг, Бобинац Мартин, Андрашев Синиша на пепелницу, а у условима технолошки дефинисаних подмладних површина за обнову састојина и у расадницима, показује различиту отпорност. Имајући у виду својство лужњака да у раном онтогенетском развоју, у повољним условима, има убрзан развој у висину и пројекција сеча обнове у лужњаковим шумама на подручју Равног Срема заснована је на биолошко-еколошким основама (Bobi n a c 1999, 2011). Циљ овог рада је да укаже на карактеристике раста у висину једногодишњих биљака лужњака у оквиру технолошки дефинисаних подмладних површина за обнову састојина, са и без превентивне фунгицидне заштите од храстове пепелнице, у различитим станишним и састојинским условима. 2. ОБЈЕКАТ ИСТРАЖИВАЊА Карактеристике раста једногодишњих биљака лужњака су проучаване на површинама за обнову на подручју Равног Срема у три календарске године, 2006., 2008. и 2009. године. Просечне температуре ваздуха и просечне количине падавина по месецима у вегетационом периоду за истраживане године и вишегодишњи просек за подручје Сремске Митровице, приказани су у табелама 1 и 2. Табела 1. Просечне температуре ваздуха по месецима за подручје Сремске Митровице у истраживаном периоду и вишегодишњем просеку Table 1. Average air temperatures in different months in the area of Sremska Mitrovica during the study period and the multiannual average Година / Year Месец / Month I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII t [ o C] вег. пер. / veg. per. 2006-1,4 0,9 5,6 12,5 16,4 19,6 22,8 19,1 17,5 13,1 7,1 2,7 18,0 11,3 2008 1,9 4,2 7,6 12,9 18,3 21,7 21,7 21,5 15,6 13,0 8,0 3,7 18,6 12,5 2009-1,7 2,0 6,9 13,9 18,9 19,5 22,5 22,3 19,0 11,6 8,0 3,1 19,4 12,2 1961-2006 0,2 2,3 6,5 11,5 16,5 19,3 20,7 20,2 16,5 12,0 5,8 1,7 17,5 11,1 год./ yrs Истраживања су вршена у три пољска огледа (I, II, III) на подручју Шумског газдинства Сремска Митровица, у којима је у вишегодишњем периоду испитивана ефикасност већег броја фунгицида у сузбијању храстове пепелнице у процесу обнове лужњака (Pap, 2012). За потребе овог рада упоређене су карактеристике раста једногодишњих биљака лужњака у висину са површина на којима није вршена хемијска заштита поника лужњака од пепелнице (К) и површина са интензивном хемијском заштитом поника лужњака од пепелнице са три фунгицида: Microthiol 172

КАРАКТЕРИСТИКЕ РАСТА У ВИСИНУ ЈЕДНОГОДИШЊИХ БИЉАКА ЛУЖЊАКА... special (активна материја елементарни сумпор) у концентрацији 0,5% (Т1), Stroby DF (активна материја кресоксим-метил) у концентрацији 0,02% (Т2) и Anvil (активна материја хексаконазол) у концентрацији 0,05% (Т3). Заштита је имала претежно превентивни карактер, јер су фунгициди примењени најкасније до појаве првих симптома пепелнице на лишћу. Табела 2. Просечне количине падавина по месецима за подручје Сремске Митровице у истраживаном периоду и вишегодишњем просеку Table 2. Average precipitation in different months in the area of Sremska Mitrovica during the study period and the multiannual average Година/ Year Месец/Month I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII вег. пер./ veg. per. [mm] 2006 29,3 35,1 62,5 63,9 31,4 92,3 39,0 156,2 15,6 28,7 23,0 33,1 398,4 610,1 2008 27,6 5,4 57,4 52,7 42,4 58,1 61,0 22,8 76,7 10,8 48,9 66,2 313,7 530,0 2009 42,6 31,6 39,6 12,0 45,3 79,8 10,4 42,8 5,8 80,8 56,3 103,9 196,1 550,9 1961-2006 38,6 35,2 40,1 51,0 58,0 84,0 65,0 54,0 44,0 45,2 51,1 47,4 356,0 613,6 год./ yrs Површине за обнову лужњака припадају широко заступљеним типовима хигрофилних и мезофилних лужњакових шума у Равном Срему (Jov ić et al., 1994, Iva n i šev ić, K nežev ić, 2008) и карактеришу се различитим састојинским условима, примарно различитом осветљеношћу у приземном спрату у фази формирања поника. У огледима I и III поник лужњака се формирао у састојинама за обнову у којима је изведен оплодни сек, према поступку који описује Bobin a c (1999, 2007, 2008, 2011), а у огледу II поник лужњака се формирао у условима пуне осветљености, јер је претходна састојина уклоњена чистом сечом. Основне карактеристике површина за обнову лужњака у којима су формирани пољски огледи, приказане су у следећем прегледу: Оглед I је формиран 2006. године на подручју Шумске управе Моровић (Газдинска јединица Винична - Жеравинац - Пук, одељење 15 одсек a. Састојина припада типу шуме лужњака, граба и јасена (Carpino-Fraxino-Quercetum roboris caricetosum remotae) на ливадским црницама у неплавном подручју југозападног Срема. Поник лужњака је формиран у условима осветљености прогаљеног склопа, због малог броја матичних стабала лужњака и пољског јасена (10-12 стабала/ha), која су преостала после извођења оплодног сека у састојини. У вегетационом периоду 2006. године у оквиру пољског огледа вршена је интензивна хемијска заштита поника лужњака од пепелнице у пет третмана и то: 25. маја, 02. јуна, 16. јуна, 06. јула и 25. августа. 173

Пап Предраг, Бобинац Мартин, Андрашев Синиша Оглед II је формиран 2008. године на подручју Шумске управе Кленак (Газдинска јединица Сенајске Баре II Каракуша, одељење 48/2, одсек а. Оглед је постављен у састојини за реконструкцију која припада типу шуме лужњака, граба и цера са богатим приземним спратом жбуња (Carpino-Quercetum roboris cerretosum) на гајњачи до лесивираној гајњачи. Поник лужњака је формиран у условима отвореног склопа, односно пуне осветљености, јер је претходна састојина уклоњена чистом сечом. У вегетационом периоду 2008. године вршена је интензивна хемијска заштита поника лужњака од пепелнице у три третмана и то: 21. маја, 09. јуна и 18. јула. Оглед III је формиран 2009. године на подручју Шумске управе Моровић (Газдинска јединица Блата-Малованци, одељење 6, одсек а. Састојина припада типу шуме јасена и лужњака са кленом и жешљом и богатим спратом жбуња у неплавном делу Горњег Срема (Fraxino-Quercetum roboris aceretosum) на најсувљим варијантама ритских црница и на ливадским црницама са знацима лесивирања. Након оплодног сека, на подмладној површини је преостало 50 стабала лужњака и пољског јасена по хектару. Поник лужњака формирао се у условима ретког склопа. У вегетационом периоду 2009. године вршена је интензивна хемијска заштита поника лужњака од пепелнице у три третмана и то: 26. маја, 23. јуна и 08. јула. 3. МЕТОД РАДА Пољски огледи су формирани са случајним блок распоредом огледних парцела, величине 8 3m, у четири понављања. У вегетационом периоду текуће године на експерименталним огледним парцелама испитивана је ефикасност наведених фунгицида у сузбијању храстове пепелнице. Почетком вегетационог периода на свакој огледној парцели маркирано је минимално 25 виталних биљака лужњака, на којима је периодично вршена оцена заражености пепелницом, а у зимском периоду измерене су им дужине фазних избојака. Укупно је у истраживаним условима морфометријски анализирано 1126 једногодишњих биљака. Елементи раста у висину су одређени на основу дефинисања и мерења дужина фазног раста, према поступку који описује Bobi n a c (1994). На основу индикаторске улоге вишефазног раста лужњака у висину у почетним фазама онтогенезе, везано за процес обнове лужњакових састојина, проучене карактеристике раста једногодишњих биљака лужњака на површинама са интензивном заштитом од храстове пепелнице и контролним површинама омогућиле су посредно и анализу ефеката фунгицидне заштите у проучаваним станишним и састојинским условима на раст у висину једногодишњих биљака лужњака. 174

КАРАКТЕРИСТИКЕ РАСТА У ВИСИНУ ЈЕДНОГОДИШЊИХ БИЉАКА ЛУЖЊАКА... За приказ елемената раста у висину једногодишњих биљака лужњака коришћени су нумерички показатељи: аритметичка средина, стандардна девијација, коефицијент варијације, минимум, максимум. За дефинисање статистичких разлика у елементима раста у висину биљака, између третмана интензивне заштите и контролног третмана, коришћена је двофакторијална анализа варијансе и тест најмање значајне разлике (Least Significant Difference - LSD 0.05 тест). Тестирање учешћа фазних избојака извршено је уз примену трансформације arcsin((%учешћа) 1/2 ). Коришћен је математички модел (Had ž iv u kov ić, 1991): X иjk = m + a и + b j + r k + (ab) иj + e иjk,.................. (1) где су: X иjk - случајно променљива (мерена висина, односно учешће и дужина фазног избојка) a и -тог и b j -тог третмана и к-тог блока (понављања), m - општа средина, a и дејство a и -тог третмана, b j дејство b j -тог третмана, r k - дејство k-тог блока, (ab) иj - дејство интеракције фактора a и b, e иjk случајно променљива основног скупа која има средину 0 и стандардну девијацију s 2. Допринос очекиваних варијанси је добијен на основу удела варијабилитета сваког фактора у укупном варијабилитету (Had ž iv u kov ić, 1991). У огледима I и III, на огледним парцелама са интензивном заштитом од храстове пепелнице, утврђен је петофазни раст у висину код пет једногодишњих биљака лужњака, и због специфичности појаве посебно је приказан, у односу на претходно наведени узорак биљака. 4. РЕЗУЛТАТИ 4.1. Учешће фазног раста код једногодишњих биљака лужњака У оквиру анализираног узорка од 1126 биљака лужњака раст у висину у првој години се одвијао у максимално четири фазе. Друга фаза раста евидентирана је на 96%, трећа на 64,7%, а четврта на просечно 14,6% биљака. У свим пољским огледима до пуног изражаја је дошла особина вишефазног раста лужњака. Диференцирано 175

Пап Предраг, Бобинац Мартин, Андрашев Синиша по третманима друга фаза раста евидентирана је на 92,3-100% третираних и на 69,5-100% нетретираних биљака, трећа фаза раста евидентирана је на 52,6-87% третираних и на 42,1-82% нетретираних биљака, а четврта фаза евидентирана је на 0-37% третираних и на 1,1-29% нетретираних биљака. Резултати теста двофакторијалне анализе варијансе су показали значајан утицај станишних, састојинских и временских услова (фактор Оглед ) за учешће сваке, од 1. до 4. фазе раста на врло високом нивоу сигнификантности. Значајан утицај фунгицидне заштите (фактор Третман ) утврђен је само за учешће 2. фазе раста. За учешће 2. фазе утврђена је значајност интеракције Оглед Третман, што указује да фактор Третман има специфичан утицај на учешће наведене фазе раста, у зависности од станишних и састојинских услова (табела 3). Табела 3. F-количник из теста двофакторијалне анализе варијансе и учешће очекиваних варијанси у укупном варирању за учешће фазних избојака једногодишњих биљака лужњака Table 3. F-ratio of the two-way analysis of variance and the percentage of expected variances in the total variation of the percentage of stage shoots of one-year-old pedunculate oaks Фактор варијабилитета / Variability factor Понављање / Replicate F тест / F test 2. фаза / 3. фаза / 2 nd phase 3 rd phase 4. фаза / 4 th phase Очекиване варијансе / Expected variances Допринос очекиваних варијанси [%] Percentage of expected variances 2. фаза / 2 nd phase 3. фаза / 3 rd phase 4. фаза / 4 th phase 1,43 ns 0,28 ns 1,76 ns σ 2 = 1,8 0,0 2,2 r Оглед / Experiment 34,96 *** 33,01 *** 64,63 *** σ 2 = α 72,7 88,9 91,9 Третман / Treatment 6,50 ** 0,64 ns 1,18 ns σ 2 β = 3,9 0,0 0,1 Оглед Третман Experiment Treatment 4,02 ** 0,22 ns 0,43 ns σ 2 αβ = 12,9 0,0 0,0 σ 2 err = 8,6 11,1 5,8 Допринос очекиваних варијанси за фактор Оглед је највећи, прелази 70% и повећава се за учешће наредних фаза раста. Резултати показују да само за учешће 2. фазе раста третман фунгицидне заштите има значајан утицај, а чији допринос варијабилитету износи мање од 5%. То указује да појаву наредних фаза раста опредељују станишни и састојински услови. У огледу I нису констатоване сигнификантне разлике у учешћу фазног раста код третираних и нетретираних биљака (графикон 1). Другу фазу раста имале су све анализиране биљке, а својство да по трећи пут формира фазни избојак, испољило 176

КАРАКТЕРИСТИКЕ РАСТА У ВИСИНУ ЈЕДНОГОДИШЊИХ БИЉАКА ЛУЖЊАКА... је 85-87% третираних и 82% нетретираних биљака. Раст у висину у четвртој фази имало је 30-37% третираних и 29% нетретираних биљака. У огледу II, такође, нису констатоване сигнификантне разлике у учешћу фазног раста код третираних и нетретираних биљака. Другу фазу раста имале су све третиране биљке и 97,8% нетретираних биљака, а својство да по трећи пут формира фазни избојак, испољило је 52,7-57,9% третираних и 51,6% нетретираних биљака. Четврту фазу раста имало је 0-3,2% третираних и 1,1% нетретираних биљака. У огледу III су констатоване сигнификантне разлике у релативној заступљености друге фазе раста код третираних и нетретираних биљака. Другу фазу раста имало је 92,3-97% третираних биљака и 69,5% нетретираних биљака, а својство да по трећи пут формира фазни избојак, испољило је 52,6-57,7% третираних и 42,1% нетретираних биљака. Прираст у висину у четвртој фази се манифестовао код 7,7-13,1% третираних и 4,2% нетретираних биљака. Графикон 1. Учешће фазних избојака код једногодишњих биљака лужњака и сигнификантне групе по тесту LSD 0.05 између огледних парцела са и без хемијске заштите од храстове пепелнице Diagram 1. Percentage of stage shoots in one-year-old pedunculate oaks and significant groups determined by the LSD 0.05 test of the sample plots with and without chemical protection against oak powdery mildew 177

Пап Предраг, Бобинац Мартин, Андрашев Синиша 4.2. Дужине фазног раста на једногодишњим биљкама лужњака Примарни раст у висину (1. фаза раста) на једногодишњим биљкама лужњака у свим огледима био је дужи у односу на секундарни раст (2., 3. и 4. фаза). У огледима I и III, у различитим станишним и састојинским условима на подмладним површинама после оплодног сека, мање су просечне дужине раста у другој фази, у односу на оглед II, на потпуно осветљеној површини, а у трећој и четвртој фази констатовано је повећање дужина (табела 4, графикон 2). Табела 4. Нумерички показатељи структуре просечних дужина фазних избојака висина код једногодишњих биљака лужњака у пољским огледима Table 4. Numerical indicators of the structure of average lengths of shoot heights in one-year-old pedunculate oaks in field experiments Оглед Experiment I II III I II III Tретман Treatment n Средина Аverage s d cv% min max n Средина Аverage 1. фаза / 1 st phase 2. фаза / 2 nd phase T1 100 11,3 3,26 28,9 4,0 20,0 100 6,5 3,03 47,0 1,5 15,0 T2 100 11,7 3,50 29,9 5,0 21,0 100 6,2 2,99 48,5 1,0 18,0 T3 100 11,8 3,31 28,1 5,0 21,0 100 6,0 2,51 42,1 2,0 14,0 K 100 10,3 2,02 19,6 6,0 15,5 100 5,2 1,76 33,9 2,0 9,5 T1 95 11,4 3,18 27,9 5,5 21,0 95 10,1 3,21 31,9 3,5 19,5 T2 91 11,3 2,48 22,1 5,0 18,0 91 9,6 3,43 35,9 3,0 20,0 T3 99 11,3 2,49 22,0 5,5 16,5 99 8,9 3,19 35,9 2,0 17,0 K 91 11,3 2,37 21,0 6,0 16,0 89 9,0 3,01 33,5 3,0 16,0 T1 99 13,1 3,17 24,1 7,0 22,0 96 7,1 2,84 40,0 2,5 15,0 T2 78 12,7 3,11 24,5 8,0 23,0 72 7,5 2,35 31,3 3,5 13,0 T3 78 12,2 2,55 20,9 5,5 19,0 73 7,6 2,48 32,7 3,0 13,0 K 95 12,3 2,68 21,7 7,0 21,0 66 7,3 2,08 28,5 4,0 14,0 3. фаза / 3 rd phase 4. фаза / 4 th phase T1 87 8,1 3,13 38,6 2,0 16,0 37 9,4 3,58 38,3 2,5 18,5 T2 87 8,4 3,39 40,3 2,5 17,5 35 8,3 3,47 41,8 1,5 16,5 T3 85 8,2 3,65 44,7 1,0 19,5 30 9,6 3,04 31,8 4,0 16,0 K 82 7,4 2,90 39,4 1,5 14,0 29 8,3 1,75 20,9 4,5 12,5 T1 55 8,9 3,58 40,3 1,5 20,0 3 6,3 1,15 18,2 5,0 7,0 T2 48 8,7 3,57 41,1 2,5 17,5 - - - - - - T3 57 8,9 3,58 40,5 2,5 17,0 - - - - - - K 47 6,7 2,87 42,9 1,5 12,5 1 9,2 - - - - T1 55 8,8 2,20 24,9 4,0 14,0 13 8,5 1,27 14,8 6,0 10,0 T2 41 10,1 2,27 22,4 5,0 14,0 6 11,7 1,03 8,9 10,0 13,0 T3 45 10,2 2,87 28,1 5,0 17,5 6 12,0 1,52 12,6 10,5 14,0 K 40 8,1 1,89 23,3 4,5 12,0 4 9,8 1,32 13,6 8,0 11,0 s d cv% min max 178

КАРАКТЕРИСТИКЕ РАСТА У ВИСИНУ ЈЕДНОГОДИШЊИХ БИЉАКА ЛУЖЊАКА... Фазни избојци код третмана са фунгицидном заштитом имају веће максималне дужине и већу варијабилност у односу на дужине фазних избојака у контролном третману за све четири фазе раста и у свим истраживаним огледима (табела 4). Резултати теста двофакторијалне анализе варијансе и учешће очекиваних варијанси у укупном варирању за средње дужине фазних избојака приказани су у табели 5. Средње дужине прве три фазе раста су значајно условљене станишним и састојинским условима, са доприносом варијанси од преко 40%. Вишекратна фунгицидна заштита поника од храстове пепелнице условила је значајне разлике само у средњим дужинама 3. фазе раста. Допринос варијанси фактора Третман за средње дужине 3. фазе износи 13%, и мањи је од доприноса варијанси фактора Оглед, што указује да је средња дужина 3. фазе раста доминантно условљена станишним и састојинским условима на подмладним површинама. Резултати теста најмање значајне разлике (LSD 0.05 ) показују да у огледу I између средњих дужина прве и друге фазе раста на површинама са и без фунгицидне заштите (фактор Третман ) постоји значајна разлика, у огледу II у другој и трећој фази, а огледу III та разлика је значајна само у трећој фази раста. (графикон 2). Графикон 2. Просечне дужине фазних избојака на једногодишњим биљкама лужњака и сигнификантне групе по тесту LSD 0.05 између огледа и третмана Diagram 2. Average lengths of stage shoots in one-year-old pedunculate oaks and significant groups by LSD 0.05 test between experiments and treatments 179

Пап Предраг, Бобинац Мартин, Андрашев Синиша Табела 5. F-количник из теста двофакторијалне анализе варијансе и учешће очекиваних варијанси у укупном варирању за средње дужине фазних избојака једногодишњих биљака лужњака Table 5. F-ratio in the two-way analysis of variance and the percentage of expected variances in the total variation of the average lengths of shoot heights of one-year-old pedunculate oaks Фактор варијабилитета / Variability factor 2. фаза / 2 nd phase Ф тест / F test 3. фаза / 3 rd phase 4. фаза / 4 th phase Очекивaне варијансе / Expected variances Допринос очекиваних варијанси [%] Percentage of expected variances 2. фаза / 2 nd phase 3. фаза / 3 rd phase 4. фаза / 4 th phase Понављање / Replicatе 0,82 ns 3,02 * 1,40 ns σ 2 r = 0,0 4,0 7,8 Оглед / Experiment 16,34 *** 92,43 *** 5,10 * σ 2 = 76,2 90,9 40,1 α Третман / Treatment Оглед Третман Experiment Treatment 1,78 ns 2,44 ns 5,03 ** σ 2 β = 1,3 0,5 13,1 1,26 ns 1,31 ns 0,69 ns σ 2 = 2,6 0,6 0,0 αβ σ 2 err = 19,9 4,0 39,1 4.3. Средње висине једногодишњих биљака лужњака У истраживаним условима просечне и максималне висине анализираног узорка једногодишњих биљака лужњака на површинама са фунгицидном заштитом од храстове пепелнице биле су веће, у односу на површине без заштите. Просечне висине третираних биљака износиле су од 25,3-28,3 cm, а нетретираних од 21,2-24,0 cm (табела 6, графикон 3). Максималне висине третираних биљака биле су од 39,5-52,0 cm, а нетретираних од 35,7-38,5 cm. Коефицијент варијације код третираних биљака износио је од 19,3-28,4%, а нетретираних биљака од 21,1-33,7%. Резултати теста двофакторијалне анализе варијансе су показали да на просечне висине биљака значајно утичу станишни и састојински услови (фактор Оглед ) и третман фунгицидне заштите (фактор Третман ). Међутим, допринос очекиваних варијанси је већи код фактора Оглед што указује на доминантан утицај станишних и састојинских услова на варијабилност средњих висина једногодишњих биљака лужњака (табела 7). Тест најмање значајне разлике показује да средње висине једногодишњих биљака лужњака на нетретираним површинама нису увек сигнификантно мање у односу на површине са фунгицидном заштитом (графикон 3). 180

КАРАКТЕРИСТИКЕ РАСТА У ВИСИНУ ЈЕДНОГОДИШЊИХ БИЉАКА ЛУЖЊАКА... Табела 6. Нумерички показатељи структуре просечних висина једногодишњих биљака лужњака у пољским огледима Table 6. Numerical indicators of the structure of average heights of one-year-old pedunculate oaks in field experiments Оглед Experiment I II III Tретман Treatment n Средина Аverage s d cv% min max T1 100 28,3 6,63 23,5 14,0 52,0 T2 100 28,1 5,67 20,2 14,5 42,0 T3 100 27,5 6,26 22,7 14,0 48,0 K 100 24,0 6,01 25,1 13,0 38,5 T1 95 26,8 5,86 21,9 13,0 46,5 T2 91 25,4 4,90 19,3 17,5 41,0 T3 99 25,3 5,63 22,3 15,5 39,5 K 91 23,6 4,98 21,1 14,5 35,7 T1 99 26,1 6,09 23,3 13,5 42,0 T2 78 25,9 7,14 27,6 12,5 42,5 T3 78 26,1 7,42 28,4 10,0 44,5 K 95 21,2 7,14 33,7 7,0 37,0 Графикон 3. Просечне висине једногодишњих биљака лужњака и сигнификантне групе по тесту LSD 0.05 између огледа и третмана Diagram 3. Average heights of one-year-old pedunculate oaks and significant groups by LSD 0.05 test between experiments and treatments 181

Пап Предраг, Бобинац Мартин, Андрашев Синиша Табела 7. Двофакторијална анализа варијансе и учешће очекиваних варијанси по случајном блок систему за просечне висине једногодишњих биљака лужњака Table 7. A two-way analysis of variance and the percentage of expected variances according to the random block system for average heights of one-year-old pedunculate oaks Фактор варијабилитета / Variability factor Сума квадр./ Sum of square Тест анализе варијансе / Analysis of variance test степ сл. df Сред. квад. Mean square F p Очекиване варијансе / Expected variances Варијанса / Variance [%] Понављање / Replicate 13,28 3 4,43 1,14 ns 0,3492 σ 2 = 0,265 2,3 r Оглед / Experiment 42,36 2 21,18 5,43 ** 0,0091 σ 2 α = 4,32 37,0 Третман / Treatment 126,16 3 42,05 10,79 *** 4E-05 σ 2 = 3,179 27,3 β Оглед Третман Experiment Treatment 13,14 6 2,19 0,56 ns 0,7575 σ 2 αβ = 0 0,0 Погрешка / Error 128,65 33 3,9 σ 2 = 3,9 33,4 err Укупно / Total 323,59 47 σ 2 T = 11,66 100,0 4.4. Појава петофазног раста код једногодишњих биљака лужњака Петофазни раст у висину лужњака утврђен је код пет једногодишњих биљака лужњака у огледима I и III, на огледним парцелама са интензивном заштитом од храстове пепелнице и због специфичности појаве посебно је приказан у односу на претходно анализирани узорак биљака (табела 8). Појава петофазног раста утврђена је у пољским огледима у различитим станишним и састојинским условима, а такође и у дивергентним временским приликама у вегетационим периодима 2006. и 2009. године. Изглед једногодишњих биљака лужњака са петофазним растом у висину приказан је на слици 1. Биљке са петофазним растом показују супериоран раст, јер имају значајно веће висине у односу на просечне висине биљака на површинама са фунгицидном заштитом у пољским огледима. Међутим, биљке са петофазним растом имају претежно мање висине у односу на максимално утврђене висине на свим површинама са фунгицидном заштитом, као и на појединим површинама без фунгицидне заштите. 182

КАРАКТЕРИСТИКЕ РАСТА У ВИСИНУ ЈЕДНОГОДИШЊИХ БИЉАКА ЛУЖЊАКА... Табела 8. Карактеристике петофазног раста у висину код једногодишњих јединки лужњака Table 8. Characteristics of the fifth-stage height growth in one-year-old pedunculate oaks Раст у висину / Height growth фазни раст 1/ stage growth 1 фазни раст 2/ stage growth 2 фазни раст 3/ stage growth 3 фазни раст 4/ stage growth 4 фазни раст 5/ stage growth 5 укупна висина/ total height Оглед I / Experiment I (2006) биљка / plant Оглед III / Experiment III (2009) 1 2 3 4 5 cm 6,0 7,5 8,0 13,0 6,0 4,5 9,0 7,5 4,0 3,0 7,0 2,0 2,0 4,0 14,0 7,5 12,0 10,5 7,0 12,0 11,0 10,5 8,0 3,5 5,0 36,0 41,0 36,0 31,5 40,0 Слика 1. Једногодишње биљке лужњака са петофазним растом. Моровић, ГЈ Винична-Жеравинац-Пук, одељење 15а (Фото: Пап, 2006) Figure 1. One-year-old pedunculate oaks with the fifth-stage growth. Morović, MU Vinična- Žeravinac-Puk, Compartment 15a (Photo: Pap, 2006) 183

Пап Предраг, Бобинац Мартин, Андрашев Синиша 4. ДИСКУСИЈА Вишефазни раст лужњака у висину у почетним фазама онтогенезе евидентиран је на подручју Равног Срема у различитим станишним и састојинским условима као масовна појава и третиран је у више радова, везано за процес обнављања и заштите младих храстика (Bobi n a c, 1994, 1999, 2000, Bobi n a c, Cvjetićanin, 1991, Bobinac, Karadžić, 1994, Bobinac, Vilotić, 1994, Pap, 2012, Pap et al., 2012a,b). На основу резултата истраживања других аутора (G r uber, 1992, Roy et al., 1986, Masa rov ič ova, Požgaj, 1988) за испољавање вишефазног раста у висину код шумског дрвећа одлучујуће утичу егзогени фактори (високи ниво фотосинтетски активног зрачења и оптимална снабдевеност са водом и хранивима). Масовна заступљеност вишефазног раста у висину код лужњака у јувенилној фази развоја индицира изражену способност ове врсте дрвећа да се онтогенетски и адаптивно прилагођава условима средине током вегетационог периода (B o b i- n a c, 2011). Узроке за вишефазно формирање избојака (листова) код лужњака може да представља голобрст инсеката и храстова пепелница, која условљава сушење и опадање претходно формираних листова, па тиме узроке за вишефазни раст можемо тражити и у оквиру фактора трауматске природе (Škor ić, 1926a,b). У анализираном узорку од 1126 биљака у три пољска огледа раст у висину у првој години се одвијао у четири фазе. Друга фаза раста евидентирана је на 92,3-100% третираних и на 69,5-100% нетретираних биљака, трећа фаза раста евидентирана је на 52,6-87% третираних и 42,1-82% нетретираних биљака, четврта фаза евидентирана је на 0-37% третираних и на 1,1-29% нетретираних биљака. У истраживаним условима код пет биљака констатован је и петофазни раст, и због специфичности појаве посебно је приказан. У пољским огледима, на површинама са фунгицидном заштитом од храстове пепелнице и контролним површинама, поник лужњака је имао добар раст у висину, што се може закључити по оствареним просечним висинама на крају вегетационог периода. Просечне висине једногодишњих биљака лужњака на површинама без фунгицидне заштите биле су од 21,2 cm до 24,0 cm, са стандардном девијацијом од 4,98 cm do 7,14 cm, а просечне висине биљака на површинама са фунгицидном заштитом биле су од 25,3 cm до 28,3 cm са стандардном девијацијом од 4,9 cm до 7,42 cm. Просечне висине једногодишњих биљака лужњака које су одгајене у расаднику, из семена које потиче из 17 популација лужњака са подручја Хрватске, налазиле су се у распону од 12,6 cm до 20,9 cm, са стандардном девијацијом од 5,7 cm до 9,7 cm (Ivan ković et al., 2011). Најповољније временске услове за раст у вегетационом периоду имале су биљке 2006. године (оглед I), јер је сума падавина за подручје Сремске Митровице у вегетационом периоду била већа од вишегодишњег просека. Уз већу просечну температуру ваздуха у вегетационом периоду, у односу на вишегодишњи просек, то се повољно одразило на средњу висину биљака на површинама са и без примене 184

КАРАКТЕРИСТИКЕ РАСТА У ВИСИНУ ЈЕДНОГОДИШЊИХ БИЉАКА ЛУЖЊАКА... фунгицидне заштите. Резултати теста најмање значајне разлике су показали значајне разлике у дужини избојака из прве и друге фазе раста, а нису показали значајне разлике у учесталости фазног раста. То само индицира значајност третмана фунгицидне заштите, на подмладним површинама са прогаљеним склопом и у повољнијим временским условима, на дужину фазног раста. Ови услови погодују развоју пепелнице и указују да је примена фунгицида неопходна. Успоренији раст лужњака у висину могао се очекивати у вегетационом периоду 2009 (оглед III), који карактерише значајно мања количина падавина и већа температура ваздуха од вишегодишњег просека. Резултати теста најмање значајне разлике су показали значајне разлике у учесталости другог фазног раста, а нису показали значајне разлике у дужини фазних избојака између површина са и без примене фунгицидне заштите, што само индицира значајност третмана фунгицидне заштите на учесталост фазног раста у истраживаним условима. У условима који настају после чисте сече у вегетационом периоду 2008. године, који карактерише мања количина падавина и већа температура ваздуха од вишегодишњег просека, резултати теста најмање значајне разлике нису потврдили значајне разлике у учесталости фазног раста. Међутим, утврђена је значајна разлика у дужини другог и трећег фазног раста између површина са и без примене фунгицидне заштите, што указује на утицај фунгицидне заштите на величину ове две фазе раста. Коришћени фунгициди (Microthiol special, Stroby DF и Anvil) нису испољили значајне разлике на просечне величине укупног и фазног раста у висину једногодишњих биљака лужњака, што је у сагласности са резултатима испитивања ефикасности већег броја фугицида у сузбијању пепелнице и утицају на укупан раст у висину једногодишњих биљака лужњака у истраживаним пољским огледима (Pap, 2012, Pap et al., 2012a,b). На сличне ефекте фунгицидне заштите на раст поника лужњака у висину у састојинским условима и расаднику указује и Liović (2011), и индицира, примарно, потребу за стварањем оптималних услова за раст лужњака у процесу обнове састојина и у расаднику, а секундарно, потребу за интензивном фунгицидном заштитом. У истраживаним пољским огледима веће су средње висине једногодишњих биљака на површинама са фунгицидном заштитом, у односу на површине без фунгицидне заштите. На просечне висине биљака значајно утичу станишни и састојински услови, као и третман фунгицидне заштите, али је доминантан утицај станишних и састојинских услова на варијабилност средњих висина. У анализираном узорку биљака учешће и дужина фазног раста није увек статистички значајна на површинама са и без фунгицидне заштите, нарочито после I фазе. Истраживања су показала да доминантни утицај на учешће друге, треће и четврте фазе раста, и на средње дужине прве три фазе имају станишни и састојински услови, те да је ефекте фунгицидне заштите потребно сагледавати у односу на заступљени полициклизам лужњака, односно карактеристике вишефазног 185

Пап Предраг, Бобинац Мартин, Андрашев Синиша раста, које су резултанта свих утицаја. Наведено потврђује став Bobi nca (1999, 2011), да карактеристике вишефазног раста у висину лужњака у јувенилној фази имају индикаторски значај у дефинисању ефеката узгојних и заштитних мера у процесу обнављања лужњакових састојина. Индикаторски значај вишефазног раста лужњака, примењен у пројекцији фунгицидне заштите младих храстика од храстове пепелнице (Microsphaera alphitoides Griff. et Maubl.) у процесу обнове састојина на подручју Равног Срема (Pap, 2012, Pap et al. 2012a,b), потребно је, стога, применити и у поступку дефинисања ефеката фунгицидне заштите. Дакле, веома је важно превентивну заштиту поника лужњака синхронизовати са вишефазним растом биљака у висину у условима погодним за развој пепелнице. Време појаве нових избојака са младим лишћем је период у коме треба да уследи заштита, јер ефикасност фунгицида тада долази до пуног изражаја. Појава петофазног раста у висину до сада је на подручју Равног Срема евидентирана код једногодишњих биљака лужњака у склопљеним састојинама, односно условима минималне осветљености поника, у којима је храстова пепелница узроковала сушење и опадање лишћа из претходних фаза раста и тиме трауматски утицала на формирање нових избојака (Bobi n a c, 1999, 2011). Петофазни раст у висину једногодишњих биљака лужњака у истраживаним условима технолошки дефинисаних површина за обнову лужњака, на којима је спровођена фунгицидна заштита поника од храстове пепелнице, први пут се констатује на подручју Равног Срема. Појава указује на супериоран раст лужњака и представља одређену индикаторску вредност коју у даљим истраживањима треба детаљније проучити, имајући у виду све значајније климатске промене. 5. ЗАКЉУЧЦИ 1. У анализираном узорку од 1126 биљака лужњака, раст у висину у првој години се одвијао у четири фазе: друга фаза раста евидентирана је на 92,3-100% третираних и на 69,5-100% нетретираних биљака, трећа фаза раста евидентирана је на 52,6-87% третираних и на 42,1-82% нетретираних биљака, а четврта фаза евидентирана је на 0-37% третираних и на 1,1-29% нетретираних биљака. 2. У истраживаним пољским огледима веће су просечне висине једногодишњих биљака на површинама са фунгицидном заштитом, у односу на површине без фунгицидне заштите. На просечне висине биљака значајно утичу станишни и састојински услови, као и третман фунгицидне заштите, али је доминантан утицај станишних и састојинских услова на варијабилност просечних висина. 3. У анализираном узорку биљака учешће фазног раста и дужине фазних избојака нису увек статистички значајне на површинама са и без фунгицидне заштите. Доминантни утицај на учешће друге, треће и четврте фазе и на средње дужине прве три фазе имају станишни и састојински услови, у односу на фунгицидну заштиту од пепелнице. 186

КАРАКТЕРИСТИКЕ РАСТА У ВИСИНУ ЈЕДНОГОДИШЊИХ БИЉАКА ЛУЖЊАКА... 4. Ефекте фунгицидне заштите потребно је сагледавати у односу на заступљени полициклизам лужњака, односно карактеристике вишефазног раста, као и кроз утицај климатских елемената (количину влаге и висину температуре) који су врло променљиви. 5. У истраживаним условима констатована је ретка појава петофазног раста у висину код појединачних једногодишњих биљака, коју у даљим истраживањима треба детаљније проучити. Напомена: Ово истраживање је реализовано у оквиру пројекта Истраживање климатских промена на животну средину: праћење утицаја, адаптација и ублажавање (43007) који финансира Министарство за просвету и науку Републике Србије у оквиру програма Интегрисаних и интердисциплинарних истраживања за период 2011-2014. године. ЛИТЕРАТУРА Abg r a l l J. F., Sout r e non A. (1991): La foret et ses ennemis, Cemagref, Grenoble Av r a m o v i ć G., P o l j a k o v i ć - P a j n i k L., Va s i ć V., P a p P. (2008): Zaštita rasadnika i plantaža topola i vrba od bolesti i štetočina. U: Tomović Z. (ur.), Monografija 250 godina šumarstva Ravnog Srema, Javno preduzeće Vojvodinašume Šumsko gazdinstvo Sremska Mitrovica, Petrovaradin (203 214) B o b i n a c M. (1994): Višefazni rast u visinu jednogodišnjih biljaka lužnjaka (Q. robur L.) i neki aspekti značajni za semenu obnovu, Šumarstvo 47 (1-2), SITŠPD Srbije, Beograd (47-57) Bobi n a c M. (1999): Istraživanja prirodne obnove lužnjaka (Quercus robur L.) i izbor metoda obnavljanja u zavisnosti od stanišnih i sastojinskih uslova, Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu - Šumarski fakultet, Beograd B o b i n a c M. (2000): Stand structure and natural regeneration of common oak in nature reserves Vratična and Smogva near Morović. Međunarodna konferencija: "OAK 2000-Improvement of wood quality and genetic diversity of oaks", Glasnik za šumske pokuse-annales experimentis silvarum culturae provehendis 37, Zagreb (295-309) Bobi n a c M. (2007): Oplodna sječa u šumi lužnjaka i poljskog jasena u Srijemu i njene specifičnosti. Pregledni rad, Radovi 42 (1), Jastrebarsko (33-46) Bobi n a c M. (2008): Savremeni pristup obnovi šuma tvrdih lišćara na području Ravnog Srema. U: Tomović Z. (ur.), Monografija 250 godina šumarstva Ravnog Srema, Javno preduzeće Vojvodinašume Šumsko gazdinstvo Sremska Mitrovica, Petrovaradin (127 136) B o bi n a c M. (2011). Ekologija i obnova higrofilnih lužnjakovih šuma Ravnog Srema. Monografija, Hrvatski šumarski institut Zagreb, Šumarski institut Beograd Bobinac M., Batos B., Miljković D., Radulović S. (2012): Polycyclism and phenological variability in the common oak (Quercus robur L.). Arch. Biol. Sci. 64 (1), Belgrade (97-105) B o b i n a c M., C v j e t i ć a n i n R. (1991): Ponik lužnjaka i pojava zeljaste vegetacije na opožarenim površinama nastalim uspostavljanjem šumskog reda. Zbornik radova sa simpozijuma "Prošlost, sadašnjost i budućnost srpskog šumarstva kao činioca razvoja Srbije", Beograd (187-196) 187

Пап Предраг, Бобинац Мартин, Андрашев Синиша Bobi n a c M., K a r a d ž ić D. (1994): Zaštita ponika lužnjaka (Q. robur L.) od hrastove pepelnice (Microsphaera alphitoides Griff. et Maubl.) - mere za smanjenje rizika semene obnove. Zaštita bilja juče, danas, sutra. Beograd (617-627) Bobinac M., Tucović A. (2005): Letnje cvetanje lužnjaka-prirodna retkost u dendroflori Srbije. 8 th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions. Prirodno-matematički fakultet, Niš, Proceeding (129-133) Bobinac M., Tucović A., Isajev V. (2000). Odlike letnjeg cvetanja stabala lužnjaka i krupnolisnog medunca, Glasnik Šumarskog fakulteta 83, Univerzitet u Beogradu - Šumarski fakultet, Beograd (55-65) B o b i n a c M., Tu c o v i ć A., Is a j e v V. (2001): Anomalies in inflorescence and flower formation in pedunculate oak (Quercus robur L.) summer flowering. Proceedings of the second Balkan botanical congres: Plants of the Balkan Peninsula: into the next Millenium, Volume I, Edited by Neriman Ozhatay, Istanbul (443-446) Bobinac M., Vilotić D. (1994): Višefazni rast jednogodišnjih jedinki hrasta lužnjaka (Quercus robur L.) sa aspekta morfološke analize poprečnih preseka ose izdanka, Deliblatski pesak Zbornik radova VI, Pančevo (399-406) Bu nu š eva c T. (1951): Gajenje šuma. Univerzitet u Beogradu, Naučna knjiga, Beograd Glava š M. (2011): Zaštita hrastovih sastojina od pepelnice (Microsphaera alphitoides Griff. et Maubl.). Croatian Journal of Forest Engineering 32 (1), Zagreb (205-210) G r u b e r F. (1987): Über die sylleptische Verzweigung der Johannistriebe von Rotbuche und Stieleiche, AFZ 49 G r u b e r F. (1992): Dynamik und Regeneration der Gehölze. Berichte des Forschungszentrums Waldökosysteme, Reihe A., Bd. 86, Teil I, Göttingen H a d ž iv u kov ić, S. (1991): Statistički metodi sa primenom u poljoprivrednim i biološkim istraživanjima. 2. prošireno izdanje. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Novi Sad H aj ji, M., D r eye r, E., M a r ç a i s, B. (2009). Impact of Erysiphe alphitoides on transpiration and photosynthesis in Quercus robur leaves. European Journal of Plant Pathology 125 (63-72) Iv a n i š e v i ć P., K n e ž e v i ć M. (2008): Tipovi šuma i šumskog zemljišta na području Ravnog Srema. U: Tomović Z. (ur.), Monografija 250 godina Šumarstva Ravnog Srema. Javno preduzeće Vojvodinašume Šumsko gazdinstvo Sremska Mitrovica (87 118) Iv a n k o v i ć M., Po p o v i ć M., B o g d a n S. (2011): Varijabilnost morfometrijskih svojstava žireva i visina sadnica hrasta lužnjaka (Quercus robur L.) iz sjemenskih sastojina u Hrvatskoj, Šumarski list Posebni broj, Zagreb (46-58) Jović D., Jović N., Jovanović B., Tomić Z., Banković S., Medarević M., Knežević M., G r bić P., Ž iv a n ov N., Ivani š e v ić P. (1994): Tipovi šuma Ravnog Srema atlas. Geokarta, Beograd Ku z netsova I. S. (1988): Effect of powdery mildew on the chlorophyll content and reflective ability of Quercus robur leaves. Lesovedenie 5, (63-67). Lan ier L., Joly P., Bondou x P., Bellemere A. (1976): Mycologie et Pathologie Forestiéres, Tome II Pathologie forestiére, Masson, Paris Liović B., Županić M. (2006): Ispitivanje djelotvornosti fungicida za suzbijanje gljive Microsphaera alphitoides Griff. et Maubl. na hrastovom pomlatku. Radovi, Izvanredno izdanje, 9, Jastrebarsko (181 189) 188

КАРАКТЕРИСТИКЕ РАСТА У ВИСИНУ ЈЕДНОГОДИШЊИХ БИЉАКА ЛУЖЊАКА... Liov ić B. (2011): Utjecaj pepelnice (Microsphaera alphitoides Griff. et Maubl.) na rast i preživljavanje hrastova ponika. Šumarski list-posebni broj, Zagreb (122-129) M a s a r ov i č ov a E., Pož g aj J. (1988): Comparative analysis of leaf area in three oak species a methodical contribution. Biologia 43(5), Bratislava (449 457) Novak-Agbaba S., Liović B., Matošević D. (1994): Novi fungicidi u suzbijanju pepelnice na hrastovom podmlatku, Radovi, Šumarski Institut Jastrebarsko, 29 (1) (37-47) N ov a k- A g b a b a S., L i ov i ć B. (1998): Zaštita hrastovog podmlatka od gljive Microsphaera alphitoides Griff. et Maubl. Radovi Šumarskog Instituta Jastrebarsko 33 (1), (83-93) P a p. P. (2012): Pepelnica hrasta (Microsphaera alphitoides Griff. et Maubl.) i njen značaj u obnavljanju sastojina lužnjaka. Doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad Pa p. P, R a n kov i ć B., M a š i r e v i ć S. (2012a): Significance and need of powdery mildew control (Microsphaera alphitoides Griff. et Maubl.) in the process of regeneration of the pedunculate oak (Quercus robur L.) stands in the Ravni Srem area. Periodicum Biologorum 114 (1), Zagreb (91-102). Pa p P., R a n kov ić B., M a ši r ev ić, S. (2012b): Značaj i potreba suzbijanja hrastove pepelnice (Microsphaera alphitoides Griff. et Maubl.) u procesu obnove lužnjakovih sastojina na području Ravnog Srema. XIV Simpozijum o zaštiti bilja i IX Kongres o korovima, Zbornik rezimea radova, Društvo za zaštitu bilja i Herbološko društvo, Zlatibor, (85-86) Roy J., Thiebaut B., Watson M. A. (1986): Physiological and anatomical consequences of morphogenic polymorphism: Leaf response to light intensity in young beech trees (Fagus sylvatica L.). Naturalia Monspeliensia Colloque International sur l Arbre (431-449) S h i r n i n a L. V. (1992): The biological effect of systemic fungicides in the control of oak powdery mildew, Lesnoe Khozyaistvo 1, (48-49) Škor ić V. (1926a): Erysiphaceae Croatiae. Glasnik za šumske pokuse 1, Zagreb (1-67) Š k o r i ć V. (1926b): Uzroci sušenja naših hrastovih šuma. Glasnik za šumske pokuse 1, Zagreb (1-13) Predrag Pap Martin Bobinac Siniša Andrašev HEIGHT GROWTH CHARACTERISTICS OF ONE-YEAR-OLD PEDUNCULATE OAKS ON REGENERATION AREAS WITH AND WITHOUT FUNGICIDE PROTECTION AGA- INST OAK POWDERY MILDEW (MICROSPHAERA ALPHITOIDES GRIFF. ET MAUBL.) Summary Pedunculate oak (Quercus robur L.) is distinguished by the capacity of polycyclic height growth (polycyclism) at different ontogenetic stages. In that way, it displays an adaptive reaction to the indirect and direct effects of biotic and abiotic factors during the growing season and forms cyclic shoots with the leaves, and sometimes even with generative organs. In the process of pedunculate oak regeneration, polycyclic growth of pedunculate oak at the juvenile ontogenetic stage is 189

Пап Предраг, Бобинац Мартин, Андрашев Синиша a significant indicator in the definition of the degree of seedling and juvenile plant development on regeneration areas, and therefore it has a role in the definition of the effects of silvicultural and protection measures on regeneration areas. Oak powdery mildew (Microsphaera alphitoides Griff. et Maubl.) is considered an important factor of pedunculate oak stand regeneration which affects the seedling and juvenile plant development and survival both in stand conditions and nurseries. Height growth characteristics of one-year-old pedunculate oaks were studied during three calendar years on comparative regeneration areas with and without fungicide protection against oak powdery mildew. The experiments were located in different site and stand conditions of pedunculate oak forests in the area of Ravni Srem. The efficacy of three fungicides in powdery mildew control during the process of pedunculate oak regeneration was investigated (Microthiol special, Stroby DF, Anvil). The seedlings were formed after regeneration felling in regenerated stands and in full light conditions, and also in divergent weather conditions during the growing season. The study sample included 1126 plants, and the lengths of cyclic flushes were measured at the end of the growing season. In the analysed sample, the second growth stage was recorded on 92.3-100% of the treated plants and on 69.5-100% of the untreated plants, the third growth stage was recorded on 52.6-87% of the treated plants and on 42.1-82% of the untreated plants, and the fourth stage was observed on 0-37% of the treated plants and on 1.1-29% of the untreated plants. In the analysed sample, average and maximal mean heights of one-year-old pedunculate oaks were greater on the areas with fungicide protection, but the differences in the percentages of cyclic growth and the differences in average lengths of individual flushes were not always statistically significant, when compared to the unprotected areas. The average heights of the treated plants amounted to 25.3-28.3 cm, and those of the untreated plants were 21.2-24.0 cm. The maximal heights of the treated plants ranged between 39.5-52.0 cm, and those of the untreated plants ranged between 35.7-38.5 cm. Primary growth (the first stage) in all experiments was the longest, and the lengths during the second, the third, and the fourth stages were shorter. On regeneration areas after regeneration felling, the shortest average seedling lengths were measured during the second stage, and the lengths increased during the third and the fourth stages. In open canopy conditions, the sizes of shoot growth were different, and the average length of shoot growth during the third stage was the smallest. The study shows that the dominant effect on the total growth of one-year-old pedunculate oaks, and the percentage of the second, the third, and the fourth stages, and on their mean lengths was exerted by site and stand conditions, and that the effects of fungicide protection should be investigated in relation to pedunculate oak polycyclism, i.e. the characteristics of polycyclic growth. The fifth stage height growth of pedunculate oak was observed in five one-year-old pedunculate oaks on the plots with intensive protection against oak powdery mildew. The plants with the fifth stage growth show superior growth, because they have significantly greater heights when compared to average heights of the plants on the areas with fungicide protection in field experiments. This phenomenon has an indicator value, which should be further investigated, taking into account the increasingly more significant climate changes. 190