УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за сточарство Борис Боциј, дипл. инж. Употреба адитива на бази танина у исхрани бројлера Нови Сад, 2019.
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Департман за сточарство Кандидат Ментор Доц. др. Дејан Беуковић Употреба адитива на бази танина у исхрани бројлера Нови Сад, 2019.
КОМИСИЈА ЗА ОЦЕНУ И ОДБРАНУ МАСТЕР РАДА Др. Дејан Беуковић, доцент, Научна област: Исхрана животиња, Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. -Ментор- Др. Игор Јајић, ванредни професор, Научна област: Исхрана животиња, Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. -Председник комисије- Др. Драган Жикић, редовни професор, Научна област: Анатомија, хистологија и физиологија животиња Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. -Члан-
САДРЖАЈ : 1. УВОД...1 2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ...4 2.1 ПРЕПАРАТИ НА БАЗИ ТАНИНА И БУТИРАТИ...5 2.1.1. ПРЕПАРАТИ НА БАЗИ ТАНИНА ( ФАРМАТАН )...5 2.1.2 БУТИРАТИ...9 3. ЦИЉ И ЗАДАТАК РАДА...11 4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА...12 4.1 ИЗВОЂЕЊЕ ОГЛЕДА...12 4.2 УСЛОВИ ДРЖАЊА И ИСХРАНЕ...13 4.3 КОНТРОЛНА МЕРЕЊА...17 4.4 СТАТИСТИЧКА ОБРАДА ПОДАТАКА...18 5. РЕЗУЛТАТИ РАДА И ДИСКУСИЈА...19 6. ЗАКЉУЧАК...28 7. ЛИТЕРАТУРА...30
РЕЗИМЕ Након вишедеценијске употребе антибиотика у исхрани живине 1.1.2006 године долази до забране употребе антибиотика у Европској унији (ЕУ), а антибиотски промотори раста се све више повлаче из употребе и у осталим државама света. Један од разлога због којег се антибиотици повлаче из употребе, јесте што они представљају потенцијални ризик за стварање антибиотских резистентних патогених микроорганизама. Управо из ових разлога забраном употребе антибиотика као стимулатора раста у интензивној живинарској производњи морало се приступити алтернативним решењима у циљу проналажења најбољег решења за спречавање и контроле болести и повећању раста бројлерских пилића, а један од начина је свакако употреба фитогених адитива. Фитогени адитиви ову групу чине материје које потичу од лековитих и зачинских биљака које се у последње време све више изучавају да би се јасно уочили позитивни или негативни ефекти које фитогени адитиви доприносе у исхрани бројлера. Као фитобиотици могу се користити целе биљке, делови биљака или есенцијална уља. Досадашња истраживања су показала да фитогени адитиви утичу на побољшање конзумације, сварљивости и конверзију хране и самим тим и на прираст бројлерских пилића. У групу фитогених адитива која се све више изучавају спадају и полифенолна једињења (танини). Оглед је изведен на огледном добру Пустара Пољопривредног факултета у Новом Саду, на 1200 бројлерских пилића хибрида ROSS 308 у трајању од 42 дана. Оглед је изведен на бројлерским пилићима на подном систему држања. Пилићи су распоређени у оквиру осам група са четири понављања, при чему једно понављање чини један бокс са 38-39 пилића. Контролна група је храњена стандардном смешом без додатака адитива док је у осталих седам група у смеше додаван адитив, али у различитим концентрацијама. У току огледа бележени су производни параметри: конзумација хране, телесна маса и морталитет након чега су израчунати просечни прираст по групама и искоришћење хране за један килограм прираста. На крају огледа извршена је контрола квалитета расхлађених трупова по групама. Добијени резултати на крају огледа указују на позитивно дејство препарата на конзумацију хране, конверзију хране и телесну масу пилића. Такође у огледу је утврђено да није било ефекта употребе препарата на кланичне параметре, морталитет, производни индекс и ph меса 24 сата после клања пилића. Кључне речи: антибиотици, резистентни патогени, фитогени, танини.
USE OF TANNIN BASED SUPPLEMENTS IN BROILERS DIET SUMMARY After decades of antibiotics use in animal nutrition (January 1, 2006), antibiotics in the European Union (EU) have been outlawed, and antibiotic growth promoters are increasingly being with drawn from use in other countries of the world. One of the reasons why antibiotics with draw from use is that they pose a potential risk for the production of antibiotic resistant pathogenic microorganisms. For these reasons, the prohibition of the use of antibiotics as a stimulant for growth in intensive poultry production had to be accessed by alternative solutions in order to find the best solution for preventing and controlling diseases and increasing the growth of broiler chickens, and one of the ways is certainly the use of phytogenic additives. Phytogenic additives this group consists of substances derived from medicinal and spice plants that have been studying lately to clearly identify the positive or negative effects that phytogenic additives contribute to nutrition of broilers. As phytobiotics, whole plants, plant parts or essential oils can be used. Previous studies have shown that phytogenic additives affect the improvement of consumption, digestibility and food conversion and hence the increase in broiler chickens. The group of phytogenic additives that are increasingly studied include polyphenolic compounds (tannins). The tour was carried out on the experimental well of "Pustara" of the Faculty of Agriculture in Novi Sad, on 1200 broiler chickens of ROSS 308 Hybrid for 42 days. The sight was carried out on broiler chicks on the floor holding system. Chickens are arranged in eight groups with four reps, with one repetition of one box with 38-39 chickens. The control group is fed with a standard mixture with no additive additives, while in the other seven groups the additive is added to the mixture, but at different concentrations. During the experiment, the production parameters were recorded: food consumption, body weight and mortality, after which they calculated the average increase in groups and the use of food for one kilogram of increment. At the end of the inspection, the quality control of chilled carcasses was carried out by groups. The results obtained at the end of the experiment indicate a positive effect of the preparation on food consumption, food conversion, and body weight of chickens. Also in the study it was found that there was no effect of the use of preparations on slaughter parameters, mortality, production index and ph of meat 24 hours after slaughter of chickens. Key words: antibiotics, resistant pathogens, phytogenic, tannins.
1.УВОД Некада се живина гајила у сеоском домаћинству само за сопствене потребе. Временом се живинарство развило у интензиван производни бизнис који доноси значајне приходе фармеру, а широкој популацији људи јефтин извор квалитетних намирница анималног порекла. У поређењу са осталим гранама сточарства, живинарство не само да се значајно разликује како у броју грла, већ се разликује и по интензитету и квалитету производње. У већини земаља живинарство по економском значају и обиму производње долази иза свињарства и говедарства. Због својих биолошких карактеристика живина је прихватљива за гајење како у екстезивним тако и у интензивним условима држања. Рентабилну производњу у живинарству омогућава ограничен простор за смештај живине, њен брз пораст, висока репродуктивна способност, кратак генерацијски интервал и висок степен искоришћавања хране. Као последица напретка у генетици и селекцији живине и максималне могућности механизације и аутоматизације процеса производње, створени су услови да живина у значајној мери буде укључена у решавање проблема исхране становништва у многим деловима света. Међутим, ова производња је још увек у многим регионима слабо развијена и има натурални карактер. Живина високог генетског потенцијала захтева добре услове смештаја, исхране и здраствене заштите, из тог разлога за унапређење живинарске производње се улажу све већа средства. У већини земаља живинарска производња има важно место у укупној производњи хране. Производња и потрошња живинских производа у сталном је порасту, а одређена истраживања показују да су највећа повећања у земљама у којима је приметан висок економски раст који је повезан са куповном моћи становништва. Модеран приступ у живинарској производњи зависи првенствено од параметара који се прате, а то су квалитетна исхрана, добри услови држања, добар прираст, добра конверзија хране сви наведени фактори су узајамно повезани и утичу на остварен профит. Савремено живинарство има карактеристике индустријске производње и управо из ових разлога производи које добијамо имају веома битну улогу у трговини између различитих држава. Квалитетном исхраном бројлерима треба пружити балансирану исхрану која задовољава њихове потребе за хранљивим материјама у различитим стадијумима развоја. Храна има велики удео у укупним трошковима производње бројлера због тога исхрану бројлера треба формулисати тако да се јединкама пружају потребан 1
баланс енергије, протеина, амино киселина, минерала, витамина и есенцијалних масних киселина да би им се омогућио оптималан развој и постизање добрих перформанси. Правилном исхраном бројлерских пилића потребно је не само задовољити основне потребе већ треба постићи и максималне производне резултате. Стога се морају познавати сва начела која се односе на потребе појединих врста и категорија живине са једне стране и хемијски састав, квалитет и цена расположивих хранива, са друге стране. Правилна исхрана захтева познавање основних принципа варења хране у дигестивном тракту живине, способност усвајања хранљивих материја путем ресорпције и трансформација усвојених материја у производе. После вишедеценијске употребе антибиотика у исхрани живине 2006 године долази до забране употребе антибиотика у Европској унији (ЕУ), а антибиотски промотери раста се све више повлаче из употребе и у Сједињеним Америчким Државама (САД). Разлог због којег се антибиотици повлаче из употребе јесте што они представљају потенцијални ризик за стварање антибиотских резистентних патогених микроорганизама. Управо из ових разлога забраном употребе антибиотика као стимулатора раста у интензивној живинарској производњи морало се приступити алтернативним решењима у циљу спречавања и контроле болести и повећању пораста бројлерских пилића, а један од начина је свакако употреба фитогених адитива. Фитогени адитиви ову групу чине материје које потичу од лековитих и зачинских биљака које имају позитиван ефекат на производњу и здравље животиња. Као фитобиотици могу се користити целе биљке, делови биљака или есенцијална уља. Фитогени адитиви утичу на побољшање конзумације, сварљивости и конверзију хране и самим тим и на прираст бројлерских пилића. Неки биљни екстракти делују стимулативно на варење и лучење дигестивних ензима, а поред тога они испољавају антибактеријско, антивирусно и антиоксидативно дејство. Утврђено је да фитогени адитиви своју функцију испољавају у органима за варење, у дебелом цреву смањују број патогених бактерија и побољшавају микробиолошки статус дебелог црева, док у танким цревима стимулишу лучење ензима, смањују такође количину патогених бактерија, побољшавају варење и доприносе већој отпорности на болести. На овај начин јачањем имунитета и повећањем отпорности организма на болести посебно болести дигестивног тракта долази до повећања производних перформанси. Веома је важно да се фитогени адитиви додају у храну када је живина изложена стресу. Све више се уочава да топлотни стрес може негативно утицати на интегритет и функције цревне баријере, оштећујући цревни епител (Liu et al., 2009, Pearce et al., 2013), изазивајући патолошке промене на цревним ресицама (Song et al., 2013, 2014), промене у цревној пропустљивости (Lambert et al., 2002, Lambert, 2009), и мењајући услове сталног контакта бактерија-ентероцита, који повећавају цревну осетљивост на колонизацију патогених бактерија (Quinterio-Filho et al., 2010, 2012). 2
Савремено сточарство не може се замислити без употребе разних додатака (адитива) сточној храни. Ти адитиви су средства која се додају сточној храни у малим количинама, а имају деловања која помажу организму у поспешивању раста, искоришћавању хране, унапређењу производње (меса, јаја) и очувању здравља (Ensminger and Olentine, 1980). Данас је у употреби више група адитива (пребиотици, закишељивачи, антиоксиданти, пробиотици, ензими). Биљке синтетишу ароматичне супстанце, а неке од њих су и секундарни метаболити са циљем одбране од штеточина, међу тим супстанцама су и танини. Међутим у почетку примене танини су у исхрани сматрани као антинутритивни фактори и као такви непожељни у исхрани непреживара, али истраживања указују да се танини естраховани од појединих биљних врста, у одређеним концентрацијама могу давати непреживарима и да могу довести до побољшања здраственог статуса и производних резултата. Танини делују антимикробно, адстригентно и антисептично. Препарати на бази танина су показали веома добре резултате у пракси када су у питању производни резултати, јер повољно утичу на микрофлору дигестивног тракта. Они су антидоти (противотрови) за низ тешких метала и биљних токсичних састојака. Одрвенела ткива су додатно заштићена присуством танина. Такође представљају заштиту од хербивора и инсеката (еколошка функција). 3
2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ Забраном употребе антибиотика као стимулатора пораста пред интензивном живинарском производњом постављен је нови изазов. Да би се искористио генетски потенцијал домаћих животиња, повећала продуктивност и остали производни параметри, уз што мањи утрошак хране неопходно је да се преко хране потпуно и благовремено обезбеде све потребе у хранљивим материјама, јер само здраве животиње могу дати високовредну, квалитетну и хигијенски исправну храну анималног порекла за исхрану људи. Ради постизања бољег искоришћавања хране, дуже одрживости, лакше манипулације и повећања нутритивне вредности у смеше се додаје велики број адитива који имају различите намене. Адитиви су органске или неорганске материје које додате у храну у малим количинама, делују посредно или непосредно на метаболизам и продуктивност животиња (Kralik et al., 2007). Према Gropp и сар (1991) и Ковчину (1993) адитиви су ненутритивне супстанце које се додају храни за животиње из различитих разлога, док Voon-Fong (1991) сматра да адитиви могу бити како нутритивне тако и не нутритивне супстанце. Последњих година показало се да разни додаци добијени прерадом зачинског и лековитог биља се све више користе у исхрани живине, а носе заједнички назив фитогени адитиви. Ови додаци када се додају у смеше у исхрани бројлерских пилића доводе до побољшања конзумације и конверзије хране, сварљивости и прираста бројлерских пилића (Ertas, 2005). Свакако, са употребом ових стимулатора пораста очекивани резултат је повећан финансијски ефекат производње (Перић и сар., 2009). У последње време све више се врше испитивања са додатком етеричних уља разних активних супстанци из биљака у исхрани домаћих животиња. Према Burtu и Reindersu (2003) антимикробна активност биљака потиче од етеричних уља, мада постоје и подаци да исту активност испољавају и нека полифенолна једињења (танини). 4
2.1 ПРЕПАРАТИ НА БАЗИ ТАНИНА И БУТИРАТИ Танини се налазе у великом броју биљака које их често акумулирају у дрвету, кори, корену, плодовима. Присутни су у ткивима, која одумиру (плути, сувом лишћу), али и у младим ткивима (пупољци листа чаја, и др). Концентрација танина у наведеним деловима биљке може бити већа од 10 % суве материје (Haslam, 1989). Могућност неких врста биљака да акумулирају танине у тако високој концентрацији приписује се механизму одбране од различитих врста микроорганизама (White, 1952), док лучење бројних ароматичних супстанци доводи до заштите од биљоједа. Природни биљни екстракти хидролизованог танина из дрвета питомог кестена су одобрени као адитиви за животиње и комерцијално се користе због својих антибиотских својстава. Танини су комплекс смеша полифенолних компоненти карактеристичних високо варијабилних молекуларних структура. Сматра се да су различите молекулске и различите хемијске грађе и сложености, а способни су да таложе алкалоиде и желатин као и друге протеине из водених раствора (Spencer et al, 1988, Cowan, 1999). Биљке које садрже танине делују на микроорганизме кочењем раста и колонизацијом у цреву животиња, а посебно је значајно деловање танина на бактерије из рода клостридија (Henis et al., 1964, Grant и Mc Murtry, 1978, Chesson et al., 1982, Schragle и Muller, 1989 и 1990). 2.1.1. ПРЕПАРАТИ НА БАЗИ ТАНИНА (ФАРМАТАН) Појам танин потиче од старонемачке речи за дрво храста или јеле (Tannenbaum јела), означава коришћење танина из дрвета храста у сврху штављења животињског крзна и коже, из тога је произишла реч (тан) или (танирање) за обраду крзна и коже. Већ је одавно познато антимикробно деловање танина који се осим у сточарству употребљава и за заштиту дрвета (Laks, 1988, Smith 1989), a и за превенцију каријеса зуба (Kawamura, 1989). Танин представљају биљни полифеноли распрострањени у биљним врстама где играју веома важне заштитне улоге од предатора, у неким врстама можда и одређене улоге пестицида и као регулатори пораста. Појам танин је опште коришћен за било који велики полифенолни спој који садржи одређени већи број хидроксила и других погодних група дајући јаке комплексе са различитим макромолекулима. 5
Танин изазива сув и горак осећај у устима након конзумирања недозрелог воћа и црног вина, такође разлагање или мењање танина током времена игра важну улогу у дозревању воћа и старења током производње вина. Све врсте жита садрже танине, а слама сирка чак до 5 % (Ђорђевић и Динић, 2011). Танини су хемијски различите супстанце и у основи се могу поделити у две групе и то: хидролизоване и кондензоване (Scalbert, 1991, Haslam, 1996). Хидролизовани танини представљају естре шећера и фенолних киселина или деривате ових поменутих киселина. То су галотанини, од којих хидролизом у присуству база настаје гална киселина, као једини фенолни део, и много учесталији елагитанини, који поред галне киселине дају и један од њених деривата елганску киселину (димер галне киселине). У групу хидролизованих танина спадају танини естраховани из коре кестена и они су најзначајнији комерцијални производи који се користе у исхрани животиња, а такође поред њих су присутни и кондензовани танини који су естраховани из дрвећа рода Schinopsis (Redondo et al., 2014). Мономерна пентагалоилглукоза (Acidum tannicum) или њени олигомери су најраспрострањенији хидролизовани танини у биљном свету. Слика 1: Хемијска структура пентагалоилглукозе, галне киселине и танинске киселине. Кондензовани танини настају кондензацијом неколико (најчешће три или четири молекула) флаван-3-ола (катехина и епикатехина) или ређе флаван-3,4-диола (леукоантоцијанидина). Депомилеризују се усред деловања јаке киселине при чему настаје пигмент антоцијанидин и други производи па се тако кондензовани танини могу назвати леукоцијанидини. 6
Ова једињења обухватају групу полихидроксилних (флаван-3-ол) олигомера и полимера, повезаних C-C везом између флавонолних јединица у положају C-4 и C-8 или C-6 (Б тип проантоцијанидина). Кондензовани танини су присутни у биљкама, а састоје се од катехина или епикатехина, а често садрже и естре галне киселине. Присуство галатних естара знатно утиче на биолошке карактеристике кондензованих танина. Слика 2. Хемијска структура кондезованих танина Танини се у биљном ткиву синтетишу и акумулирају после инфекције микроорганизмима (фитоалексинска функција). Такође, танини доводе до смањења ризика од преноса зооноза и различитих болести на еколошки прихватљив и одржив начин. Истраживања из области ветеринарске медицине указују да се ефекат танина огледа у бољем порасту животиња. Такође и истраживања на живини дају обећавајуће резултате (Van Prays et al., 2010, Redondo et al., 2013b, Tosi et al., 2013). Разна истраживања спроведена последњих година на различитим фенолним једињењима као што су (рутин, катехин, проантоцијаниди, кверцетин) указују на побољшање људског здравља и показују да танини имају вишеструку биолошку функцију укључујући антиинфламаторно, антивирусно, антибактерицидно, 7
кардиопротективно, антиканцерогено деловање захваљујући њиховим антиоксидативним карактеристикама (Frankel et al., 1993, Teissedre et al., 1996, Santos-Buelga и Scalbert., 2000). Слика 3. Прах танина Слика 4. Боца раствора танинске киселине у води Фарматан се добија екстраховањем коре кестена (Castanea Sativa Mill), добија се еколошким процесом водене екстракције, која задржава основне квалитете производа. Производ је у потпуности безбедан за животиње и људе у окружењу, а самим тим није штетан за животну средину. Примарни састојак чине полифеноли који имају својства природних антибиотика и имају антимикробни ефекат на штетне 8
микроорганизме и позитиван ефекат на одржавање микрофлоре. Једна од особина је да делују као антиоксиданси. Водорастворљиви биљни полифеноли који су примарни делови Фарматана имају широк спектар активности па делују као антибиотици са великом селективношћу на штетне микроорганизме и имају позитиван ефекат на одржавање равнотеже у цревима и јачање имуног система. Остале компоненте фарматана су целулоза, шећери, минералне материје и лигнин. Физички се одликује микрокапсулираним обликом, управо је ово битна особина, јер долази до спорог ослобађања састојака дуж интестиналног тракта и на тај начин утиче на смањење цревних поремећаја и до повећања производних параметара.употреба фарматана је веома корисна код свих економки значајних врста домаћих животиња као што су живина, говеда, свиње. 2.1.2 БУТИРАТИ Органске киселине у које спада и бутерна киселина све више се користе у исхрани живине. Бутирати су соли и естри масних киселина кратког ланца и они су нуспроизвод микробиолошке ферментације која се одиграва у цревима. Научници (Leeson et al., 2005) су испитивали додавање 0,2 % бутерне киселине у тову бројлера и закључили да је дошло до повећања дневног прираста животиња. Jozefiak et al (2004) су доказали да је додавање бутирата битно за обезбеђивање енергије за ћелијски метаболизам, док су Mentshel and Claus (2003) закључили да бутират инхибира мукозну апоптозу. Установљено је да бутирати имају добар позитиван утицај на здравље црева (Leonel and Alvarez Leite, 2012, Meijer et al., 2010, Vernia, 2007). Увођењем бутерне киселине у исхрану бројлерских пилића, који су изложени топлотном стресу, може се извршити заштита цревног епитела и спречити хистолошка оштећења услед топлотног стреса, а самим тим и до побољшања производних перформанси. Сваки појединачни слој цревног епитела, има бројне кључне улоге у варењу и апсорпцији хранљивих материја и формира најважнију баријеру између унутрашњег и спољашњег окружења. Цревни епител ограничава и трансћелијски и параћелијски пролаз луминалних антигена и других штетних супстанци у крвоток (Söderholm and Perdue, 2006). Способност цревног епитела да делује као препрека је од суштинског значаја за очување здравља организма. Оштећење цревног епитела може довести до дисфункције цревне баријере, која дозвољава пролазак ендотоксина из лумена црева у крвоток, што доводи до вишеструког отказивања органа (Bouchama and Knochel, 2002). 9
Цревне епителне ћелије могу користити бутират као директан извор енергије за стимулацију пролиферације и диференцијације и побољшање функције цревне баријере (Kinoshita et al., 2002). Код интензивног узгајања товних пилића, запажено је да бутерна киселина повећава висину и раст цревних ресица (Guilloteau et al., 2010, Levy et al., 2015) и контролише цревне патогене бактерије (Namkung et al., 2011). Далекосежан утицај на здравље и перформансе живине у саверменом интензивном узгоју живине има топлотни стрес, поготово код товних пилића, јер су они подложнији топлотном стресу од домаће живине споријег раста (Lin et al., 2006, Abdelqader and Al-Fataftah, 2014). Додаци исхрани као што су пробиотици и пребиотици могу утицати на побољшање ферментације у цревима и већу продукцију масних испарљивих киселина, а нарочито бутирата (Meimandipour et al., 2010, Rebole et al., 2010). Слика 5. Хемијска структура натријум-бутирата Van de Borne et al (2015) су установили да употреба бутирата који се користи као адитив у исхрани домаћих животиња имају стимулативно дејство на пораст и показују анти-инфламаторни ефекат in vitro и in vivo. Бутират је коришћен и као додатак храни за контролу бактерија, као што је Salmonella enteritidis (Fernandez- Rubio et al., 2009). 10
3. ЦИЉ И ЗАДАТАК РАДА Циљ истраживања је да се утврди утицај фитогених адитива у исхрани бројлера на производне резултате (прираст, маса, конверзија хране) и квалитет обрађених трупова. Добијени резултати овог истраживања имаће велику практичну вредност за садашње и будуће узгајиваче бројлера у смислу употребе фитогених адитива у исхрани бројлера. Такође, један од задатака је и да се будућим узгајивачима представе потенцијални проблеми који могу настати приликом узгоја и укључивања фитогена у исхрану бројлера, поготово утицај танина када се у различитим концентрацијама додаје у стандардне смеше за исхрану бројлера да ли има позитивног утицаја приликом његове употребе као додатка у стартер, гровер и финишер. Обзиром да је гајење бројлера у сврху производње меса у последње три деценије на веома високом нивоу како на светском тржишту тако и код нас посебна пажња се поклања савременим приступима и изменама у тражењу најбољих алтернативних решења како направити квалитетан, а економичан оброк који треба да задовољи како уздржне тако и продуктивне потребе животиња. Додаци коришћени у овом огледу требало би да укажу на одређене предности употребе танина и његове примене у стандардним смешама са аспекта производних и кланичних особености. 11
4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА 4.1 ИЗВОЂЕЊЕ ОГЛЕДА Оглед је изведен на огледном добру " Пустара " Пољопривредног факултета у Новом Саду, на бројлерским пилићима хибрида ROSS 308 у трајању од 42 дана. Пилићи хибрида ROSS 308, мешани по полу, гајени су подним системом на дубокој простирци (сецкана слама). Овај хибрид одликује се добром конверзијом хране, ниским морталитетом и интензивним порастом. Експеримент је постављен у форми теста 8 4 (8 група са 4 понављања) при, чему једно понављање чини један подни боксић са 38-39 пилића. Влажност и температура у објекту су контролисани у складу са технолошким нормативима. Табела 1. Експериментални третмани Група Назив групе Адитиви Стартер Гровер Финишер Контролна група Негативна контрола Без адитива Без адитива Без адитива 1 Фарматан МБ 3 l/t 3 l/t 3 l/t 2 Фарматан МБ 2 l/t 2 l/t 2 l/t 3 Фарматан 600 g/t 300 g/t 300 g/t ТО-ТА-V 4 Фарматан 400 g/t 200 g/t 200 g/t ТО-ТА-V 5 Фарматан 300 g/t 150 g/t 150 g/t ТО-ТА-V 6 Фарматан 750 g/t 750 g/t 750 g/t 7 Фарматан Q 750 g/t 750 g/t 750 g/t У Табели 1 приказано је осам група и њихови називи као и количине адитива које су додаване у стартер, гровер и финишер. 12
Свака група носи одређени назив групе па контролна група носи назив негативна контрола, прва група носи назив Фарматан МБ, ознака друге групе је такође Фарматан МБ, трећа,четврта и пета група носе назив Фарматан ТО-ТА-V, шеста група носи назив Фарматан, а седма група која је и последња у табели назив групе Фарматан Q. Сваки назив групе у табели је комерцијални назив за производ који се користио у огледу па тако назив као што је Фарматан МБ значи глицериди бутерне киселине, Фарматан ТО-ТА-V je хидролизабилни танини са протеинима, Фарматан je екстракт танина кестена хидролизабилни танини, Фарматан Q je кондензовани танини. Пилићи су током огледа храњени као што је приказано у Табели 1 са по три смеше стартер, гровер и финишер са или без додатака адитива. Контролна група код све три смеше је храњена без додатка адитива, првој групи додат је Фарматан МБ и то у количини од по 3 l/t и у стартер, гровер и финишер, другој групи је такође додат Фарматан МБ у количини од 2 l/t у све три смеше, трећој групи додат је Фарматан ТО-ТА-V у количини од 600 g/t смеше у стартер, а у гровер и финишер је додато по 300 g/t смеше, четвртој групи такође је додат Фарматан ТО-ТА-V у количини од 400 g/t у стартер смешу, и по 200 g/t у гровер и финишер, петој групи као и у предходне две групе додат је Фарматан ТО-ТА-V у стартер је додато 300 g/t смеше, а у гровер и финишер по 150 g/t, шестој групи додат је Фарматан по 750 g/t у све три смеше, седмој групи додат је Фарматан Q такође по 750 g/t и у стартеру, гроверу и финишеру. 4.2 УСЛОВИ ДРЖАЊА И ИСХРАНЕ Пре почетка рада извршена је припрема објекта по питању свих технолошких норматива за технологију одгоја хибрида ROSS 308. Пилићи су у периоду одгоја држани на простирци од сецкане пшеничне сламе. Вода и храна су од момента усељења пилића присутни константно (ad libitum). У огледу су коришћене смеше за исхрану бројлерских пилића по препорукама хибрида, а исхрана је вршена са три смеше стартер, гровер и финишер. Пилићи су храњени стартер смешом од 1-14 дана, гровер смешом од 15-27 дана и финишер смешом од 28-42 дана. 13
Табела 2. Састав коришћених смеша Компоненте Стартер Гровер Финишер Кукуруз 48,80% 52,80% 55,30% Пуномасна соја 17,00% 18,00% 16,50% Сојина сачма 44%СП 27,00% 22,00% 20,00% Сојино уље 2,00% 2,00% 3,00% Лизин 0,10% 0,10% 0,10% Метионин ДЛ-99% 0,25% 0,25% 0,25% Монокалцијум 1,50% 1,50% 1,50% фосфат Креда 1,80% 1,80% 1,80% Сода бикарбона 0,30% 0,30% 0,30% Со 0,25% 0,25% 0,25% Премикс 1,00% 1,00% 1,00% Укупно 100,00 100,00 100,00 Код састава коришћених смеша као што је приказано у Табели 2 коришћене су следеће компоненте: кукуруз, пуномасна соја, сојина сачма 44% СП, сојино уље, лизин, метионин ДЛ-99%, монокалцијум фосфат, креда, сода бикарбона, со, премикс. Исхрана је вршена са три смеше стартер, гровер и финишер. Удео учешћа сваке компоненте изражен је у процентима за све три смеше па тако удео кукуруза у смешама се од стартера до финишера повећава од 48,80% до 55,30%. Пуномасна соја је заступљена код стартера 17,00%, код гровера 18,00%, а затим њен удео у смеши опада и код финишера износи 16,50%. Сојина сачма 44% СП код стартера заузима удео од 27,00%, код гровера 22,00%, најмање је заступљена у финишеру са 20,00%. Сојино уље је и код стартера и код гровера једнако употребљено у смеши са 2,00%, док је у финишеру дошло до повећања употребе сојиног уља на 3,00% у укупној смеши. Лизин је подједнако коришћен код све три смеше и код стартера, гровера и финишера и његов удео износи 0,10%. Метионин ДЛ-99% је заступљен код све три смеше подједнако и негово учешће износи 0,25%. Монокалцијум фосфат као што је и приказано у Табели 2 његов удео је у све три смеше једнак 1,50%. Креда такође је заступљена у све три смеше подједнако па тако је заступљена и у стартеру, гроверу и финишеру са 1,80%. Сода бикарбона као и предходне компоненте има исти удео у смешама и нема разлике између смеша и у овом случају њена заступљеност износи 0,30%. Такође је исти случај и са преостале две компоненте, а то су со и премикс. Со је заступљена и у стартеру, гроверу и финишеру са 0,25% док је премикс заступљен у све три смеше са 1,00% у укупној количини смеше. 14
Табела 3. Хемијски састав смеша Хемијски састав Стартер Гровер Финишер Сува материја 89,16 % 89,17% 89,27% Пепео 6,65% 6,44% 6,28% Сирови протеини 22,55% 21,06% 19,84% Сирова маст 5,46% 5,72% 5,51% Сирова влакна 4,14% 3,95% 3,79% МЕ (МЈ/kg) 12,87% 13,11% 13,43% Лизин 1,34% 1,24% 1,15% Метионин 0,59% 0,57% 0,56% Метион.+ Цист.% 0,94% 0,90% 0,87% Треонин 0,87% 0,81% 0,76% Триптофан 0,29% 0,26% 0,24% Аргинин 1,52% 1,40% 1,31% Изолеуцин 0,85% 0,81% 0,76% Валин 1,08% 1,01% 0,95% Калцијум ( Ca ) 1,15% 1,14% 1,13% Укупни фосфор 0,75% 0,73% 0,72% ( P ) Доступни фосфор 0,44% 0,43% 0,42% ( P ) Натријум ( Na ) 0,20% 0,20% 0,19% Хлор ( Cl ) 0,22% 0,22% 0,22% Линолна киселина C18:2 1,04% 0,97% 0,90% У Табели 3 приказан је хемијски састав смеша, из табеле се види процентуални удео хемијског састава у различитим смешама у овом случају стартера, гровера и финишера. Из табеле се јасно види да се проценат суве материје повећава од стартера до финишера па тако у стартеру заступљеност суве материје је 89,16%, у гроверу 15
89,17% и у финишеру износи 89,27%. Пепео се процентуално смањује од стартера до финишера у стартеру износи 6,65%, у гроверу 6,44%, а у финишеру 6,28%. Процентуални удео сирових протеина у смеши се такође смањује од стартера до финишера и у стартеру су заступљени у количини од 22,55%, гроверу 21,06%, и финишеру 19,84%. Највећи проценат сирових масти се додаје у гроверу и износи 5,72%, у финишеру 5,51%, а најмање сирових масти је заступљено у стартеру 5,46%. Гледајући табелу 3 јасно се уочава да је највећи процентуални удео сирових влакана у стартеру 4,14%, затим у гроверу 3,95% и у финишеру 3,79%. Што се тиче МЕ (МЈ/kg) јасно се види пораст од стартера до финишера па тако у стартеру процентуално има најмање и то 12,87%, у гроверу 13,11%, а највише је има у финишеру 13,43%. Проценат лизина је најмањи у финишеру 1,15%, затим у гроверу 1,24%, а највећи проценат је у стартеру и износи 1,34%. Метионин у све три смеше процентуално благо опада гледајући од стартера до финишера па тако је у стартеру количина од 0,59%, гроверу 0,57%, и финишеру 0,56%. Мет+Цистеин у табели се види да долази до процентуалног пада заступљености у смешама па тако у стартеру је присутан у количини 0,94%, гроверу 0,90% и финишеру 0,87%. Заступљеност треонина је у стартеру 0,87%, у гроверу 0,81% и у финишеру 0,76%. Слично као и код предходних аминокиселина процентуални удео триптофана полако опада у смеши гледајући од стартера према финишеру, тако удео у стартеру износи 0,29%, у гроверу 0,26%, а у финишеру 0,24%. Аргинин је најмање заступљен у финишеру 1,31%, затим у гроверу 1,40%, а највиша заступљеност је у стартеру 1,52%. Посматрајући табелу уочава се да је изолеуцин највише заступљен у стартеру 0,85%, а најмање у финишеру 0,76% док се у гроверу налази у уделу од 0,81%. Такође и удео валина у смеши се разликује од стартера до финишера па тако у стартеру проценат валина у смеши износи 1,08%, у гроверу је тај проценат нешто мањи 1,01%, док је у финишеру најнижи и износи 0,95%. Проценат калцијума у смеши опада са 1,15% у стартеру на 1,13% у финишеру.. Процентуално долази до смањења заступљености укупног фосфора у смеши, тако је његова заступљеност у стартеру 0,75%, у гроверу 0,73% и у финишеру 0,72%. Што се тиче доступног фосфора у табели уочавамо да као и код укупног фосфора долази до смањења посматрајући све три смеше па тако у финишеру је најмањи удео у смеши и износи 0,42%, у гроверу 0,43% и стартеру 0,44%. Натријум је у стартеру и гроверу заступљен подједнако са 0,20%, док је у финишеру нешто мањи проценат и износи 0,19%. Хлор је у све три смеше подједнако прцентуално заступљен са 0,22%. Највећи проценат линолне киселине је у стартер смеши 1,04%, затим у гровер смеши 0,97%, а најмањи удео линолне киселине је у финишеру 0,90%. 16
4.3 КОНТРОЛНА МЕРЕЊА У току огледа редовно је контролисана телесна маса и праћени су следећи параметри: Телесна маса мерена је 1., 7., 14., 21., 28., 35 и 42. дана. Просечна конзумација хране одређена је за све периоде това од (1-14, 15-27 и 28-42 дана) као и за цео период (1-42 дана). Просечна конзумација хране и просечна телесна маса по боксићу су параметри на основу којих је израчуната конверзија хране. Маса живих и угинулих животиња током периода това коришћена је за корекцију конверзије хране. Смртност пилића и шкартови су регистровани свакодневно. Особине трупа: На крају огледа одабрано је 6 мушких и 6 женских грла из сваке групе који су заклани цервикалном дислокацијом. Након поступка хлађења трупова, пилећи трупови су ручно обрађени методама: конвенционално обрађени трупови, спремно за печење, спремно за роштиљ. Конвенционално ( класично ) обрађен труп-труп са главом, вратом, доњим деловима ногу и изнутрицама. Обрада спремно за печење-труп са вратом и јестивим изнутрицама. Обрада спремно за роштиљ-труп са јестивим изнутрицама ( без ногу, врата и главе ). 17
Након тога, труп сваког бројлера се сецирао првобитним резовима (груди, батак, крила, карлице и леђа) и следећим методима прописан Правилником о преради квалитета меса (Рашета и Дакић, 1984). ph вредност измерена је на грудном мишићу након 24 часа. 4.4 СТАТИСТИЧКА ОБРАДА ПОДАТАКА Разлике променљивих за вредности како производних резултата тако и квалитета трупова биће анализирани по третмаским групама анализом варијансе и применом Данкановог теста. Обрада података биће вршена у статистичком програму STATISTIKA 13. Ниво значајности P<0.05. 18
5. РЕЗУЛТАТИ РАДА И ДИСКУСИЈА Резултати просечне телесне масе пилића по недељама и групама су приказани у Табели 4. Табела 4. Просечна телесна маса пилића, g Групе Дани Група 1 Група 2 Група 3 Група 4 Група 5 Група 6 Група 7 Контролна група 7 160,51 157,31 157,00 157,26 157,68 156,59 155,69 154,85 14 390,01 а 383,09 aб 390,74 a 391,38 a 388,62 a 382,30 aб 381,86 aб 359,37 б 21 806,57 а 786,53 aб 805,24 a 795,20 aб 798,82 aб 766,31 aб 780,97 aб 757,35 б 28 1.319,50 aб 1.333,04 a 1.344,62 a 1.309,58 aб 1.321,23 aб 1.258,95 б 1.291,82 aб 1.255,40 б 35 1.873,19 1.890,13 1.913,14 1.894,01 1.929,64 1.836,17 1.870,46 1.873,44 42 2.509,56 2.465,07 2.521,86 2.523,21 2.495,75 2.444,72 2.471,89 2.494,26 а-б Вредности по колонама без заједничког значајну разлику (p<0,05). суперскрипта имају статистички У Табели 4 приказана је телесна маса пилића изражена у грамима током трајања огледа. Гледајући резултате видимо да је за укупан период од 7 до 42 дана највећу телесну масу остварила четврта група. За разлику од четврте групе најмању телесну масу за исти временски период имала је шеста група. Посматрајући Табелу 4 јасно се уочава да 14. дана прва, трећа, четврта и пета група, имају статистички значајно (p<0,05) вишу масу у односу на контролну групу, док код друге, шесте и седме групе не постоји статистички значајна разлика у односу на контролну групу и остале групе. У наставку табеле видимо да 21. дана прва и трећа група, имају статистички значајно (p<0,05) вишу масу у односу на контролну групу док друга, четврта, пета, шеста и седма група немају статистички значајну разлику у односу на контролну групу, прву и трећу групу. Када посматрамо Табелу 4 јасно се види да 28. дана друга и трећа група имају статистички значајно (p<0,05) вишу масу у односу на шесту и контролну групу, а код осталих група не постоји статистички значајна разлика у маси. 19
Schiavone et al., (2008) спровели су истраживање на бројлерским пилићима COBB и дошли су до сличних резултата. У истраживање су укључени пилићи мушког пола којима је давана храна и вода по вољи у периоду од 56 дана. У храну је додавана различита концентрација Silvafeed ENC (пречишћени природни екстракт слатког кестена). У студији ENC је додаван у концентрацијама од ENC 0%, ENC 0,15%, ENC 0,20% и ENC 0,25% по килограму хране. Пошто није било негативних ефеката могло би се сматрати да одговарајућа доза ENC-а у исхрани може бити у распону од 15-20 g/kg. У студији коју су спровели Schiavone et al., (2008) перформансе раста генерално су се уклапале у стандардни опсег COBB бројлерских пилића (Lacy, 2001). Karunakaran and Kadirvel (2001), су приметили смањење живе телесне тежине и ефикасности исхране са нижим нивоом ENC додатка (10 g/kg). Такође Jamroz et al., (2009) су дошли до сличних резултата после испитивања 950 пилића мушког пола којима је у храну додаван Фарматан у количини 0, 250, 500 или 1000 mg/kg у 28 или 41 дану. У огледу су аутори установили да додавање 250 или 500 mg танина није значјно позитивно резултирало на конверзију и телесну масу у поређењу са контролном групом. 20
Графикон 1. Просечна телесна маса пилића (g) Табела 5. Конзумација хране у грамима по пилету Групе Период, дани Група 1 Група 2 Група 3 Група 4 Група 5 Група 6 Група 7 Контролна група 1-14 488 a 465 б 490 a 496 a 484 aб 476 aб 495 a 486 aб 15-27 1.344 1.336 1.364 1.372 1.356 1.309 1.334 1.375 28-42 2.205 2.105 2.166 2.184 2.179 2.163 2.198 2.206 Укупно, 1-42 4.037 3.906 4.020 4.053 4.019 3.948 4.027 4.067 а-б Вредности по колонама без заједничког суперскрипта имају статистички значајну разлику (p<0,05). Из приказаних резултата у Табели 5 се може закључити да прва, трећа, четврта и седма група имају статистички значајно ( p<0,05 ) вишу конзумацију хране од друге групе у периоду од 1-14 дана. Док у поређењу са осталим групама као што су пета, шеста и контролна не постоји статистички значајна разлика. Посматрајући Табелу 5 највећу конзумацију хране за период од 1-42 дана имала је контролна група, а најмању конзумацију хране за исти период друга група. 21
Графикон 2. Конзумација хране (g) Табела 6. Конверзија хране Период, дани Група 1 Група 2 Група 3 Група 4 Групе Група 5 Група 6 Група 7 Контролна група 1-14 1,40 a 1,36 a 1,40 a 1,42 a 1,39 a 1,41 a 1,45 aб 1,54 б 15-27 1,45 aбц 1,41 б 1,43 абц 1,50 цд 1,46 aбцд 1,49 aбцд 1,46 aбцд 1,54 д 28-42 1,84 1,87 1,84 1,79 1,86 1,83 1,87 1,79 Укупно 1,63 aб 1,62 a 1,62 a 1,63 aб 1,64 aб 1,65 aб 1,66 б 1,66 б а-б Вредности по колонама без заједничког суперскрипта имају статистички значајну разлику (p<0,05). У Табели 6 приказана је конверзија хране. Из података јасно се уочава да је највећу конверзију хране од 1-14 дана имала контролна група, а најмању конверзију за исти период друга група. Статистички значајна разлика (p<0,05) за конверзију хране уочава се код прве, друге, треће, четврте, пете, шесте групе у односу на контролну групу. Од 15-27 дана се јасно уочава да статистички значајна разлика постоји (p<0,05) између друге групе у односу на четврту групу и контролну групу као и између четврте групе у односу на трећу и прву групу, док за укупан период постоји статистички значајна разлика (p<0,05) за конверзију хране између друге и треће групе у односу на седму и контролну групу. Приказана конверзија хране у Табели 6 има боље резултате од оних које су запазили Diao and Qi (1999), који су се кретали од 2,20 до 2,24 за бројлер пилиће 22
старости 8 недеља. До сличних резултата су дошли и Panda et al., (2009). Они су у огледу користили 240 бројлерских пилића распоређених у 40 металних батерија подног типа, а у свакој батерији било је распоређено 6 пилића. Сви технолошки параметри у огледу су испоштовани. Пилићи су у прве три недеље храњени стартер смешом, док су у четвртој и петој недељи добијали финишер смешу. У смеше је додавано 0,05% антибиотика, или 0,2%, 0,4% и 0,6% бутерне киселине. На крају огледа највећу конверзију хране имала је контролна група у поређењу са осталим групама. Графикон 3. Конверзија хране (kg) 23
Табела 7. Морталитет пилића Морталитет Група 1 Група 2 Група 3 Група 4 Групе Група 5 Група 6 Група 7 Контролна група Број грла 5 4 8 7 8 7 10 11 % 3,24 2,61 5,23 4,55 5,18 4,50 6,51 7,17 У Табели 7 приказан је морталитет пилића по технолошким нормативима који се односе на бројлерске пилиће хибрида ROSS 308. У складу са технолошким нормативима, морталитет не би требало да прелази 5 %. Из табеле се јасно уочава да је најмањи морталитет био код друге групе, а највећи морталитет је код контролне групе. Морталитет који је прелазио границу од 5% који се сматра технолошким нормативом уочено је код треће, пете, седме и контролне групе. Графикон 4. Морталитет пилића Производни индекс - Европски фактор ефикасности (ЕПЕФ) израчунат је према следећој формули: Телесна маса у (g) x преживљавање пилића x 10 Конверзација хране x трајање това (дана) 24
Производни индекс представља најважније производне резултате: конверзија, телесна маса и морталитет, а његовим израчунавањем добијамо слику о оствареним производним резултатима. Вредности производног индекса приказане су у Табели 8 и Графикону 5 Табела 8. Производни индекс пилића ЕПЕФ Групе Контролна Група 1 Група 2 Група 3 Група 4 Група 5 Група 6 Група 7 група 352,04 351,01 343,13 348,24 332,18 332,90 318,25 330,14 У огледу највећи производни индекс има прва група, а најмањи производни индекс има седма група. Графикон 5. Производни индекс (ЕПЕФ) 25
Параметри Завршна телесна маса, g Конвенционална обрада, % Спремно за печење, % Спремно за роштиљ, % Табела 9. Кланичне вредности трупа бројлерских пилића Групе Група 1 Група 2 Група 3 Група 4 Група 5 Група 6 Група 7 Контролна група 2.415,83 2.409,58 2.437,92 2.484,58 2.432,92 2.345,83 2.412,92 2.388,75 86,51 86,56 86,76 86,62 87,38 86,23 87,78 87,82 80,96 81,23 81,33 83,94 81,93 80,95 82,43 82,53 72,93 73,50 73,20 73,44 74,16 72,94 74,34 74,44 Крила % 10,21 10,44 10,50 10,17 10,33 10,30 10,09 10,25 Батак % 28,31 28,68 28,75 27,94 28,13 29,44 28,52 29,14 Груди % 40,90 40,25 39,72 41,36 40,09 39,79 40,23 40,04 Леђа % 19,39 19,47 19,72 19,36 19,92 19,48 20,13 19,45 Абдоминална маст, % 1,20 aб 1,17 a 1,31 aб 1,18 aб 1,54 б 1,00 а 1,02 a 1,12 a Абдоминална маст, g 21,00 aц 20,25 aц 23,33 бц 21,25 aц 27,58 б 16,83 a 18,00 aц 19,92 aц Јетра, g 51,33 48,83 52,75 50,50 48,50 50,08 51,58 48,92 Срце, g 12,17 10,83 11,50 10,75 11,67 13,00 11,67 12,33 Желудац, g 54,00 51,92 53,17 52,75 55,17 51,58 54,67 56,00 а-ц вредности унутар редова се значајно разликују ( Р<0.05 ) Из Табеле 9 уочавамо да између појединих начина обраде трупа (конвенционална обрада, спремно за печење и спремно за роштиљ) нема статистички значајне разлике, док статистичка разлика постоји код абдоминалне масти изражене у процентима и абдоминалне масти изражене у грамима. У Табели 9 се јасно види да код параметра абдоминална маст изражене у процентима постоји статистички значајна разлика (p<0,05) између друге, шесте, седме и контролне групе у односу на пету групу која садржи највише абдоминалне масти у %. Код параметра абдоминална маст изражене у (g) као што се може видети из Табеле 9 и Графикону 6. постоји статистички значајна разлика (p<0,05) између пете групе и прве, друге, четврте, шесте, седме и контролне групе, а такође се запажа и статистички значајна разлика (p<0,05) између шесте и треће групе. 26
Графикон 6. Рандман клања код различитих типова обраде трупа Табела 10. ph меса са груди 24 часа након клања Групе Група 1 Група 2 Група 3 Група 4 Група 5 Група 6 Група 7 Контролна група 5,73 5,78 5,86 6,05 6,06 6,11 5,82 5,88 У Табели 10. и Графикону 7 приказани су резултати мерења ph меса са груди 24 часа након клања пилића. Најмања вредност ph је у првој групи, а највећу вредност у шеста групу. Утврђене вредности су без статистички значајности. Графикон 7. ph меса са груди 24 часа након клања 27
6. ЗАКЉУЧАК На основу добијених резултата у раду могу се донети следећи закључци : У раду се јасно уочава да у првих 14 дана прва група (додатак адитива Фарматан МБ), трећа група (Фарматан ТО-ТА-V), четврта група (додатак Фарматан ТО-ТА-V), и пета група (додатак Фарматан ТО-ТА-V) имају статистички значајно вишу масу у односу на контролну групу која је храњена без додатка адитива, такође се уочава да 21 дана прва и трећа група имају статистички вишу масу у односу на контролну групу, а 28 дана друга група (додатак Фарматан МБ) и трећа група имају статистички значајно вишу масу у односу на шесту групу (додатак адитва Фарматан) и контролну групу. За укупан период од 42 дана највећу телесну масу постигла је четврта група, а најмању шеста група, али у овом периоду не постоји статистички значајна разлика између осталих група и контролне групе. Код конзумације хране значајнијих разлика између група уочавамо у периоду од 1-14 дана, а прва, трећа, четврта и седма група (додатак Фарматан Q) имају статистички значајно вишу конзумацију од друге групе. Утицај додатака адитива на конверзију хране уочава се између група и контролне групе у периоду од 1-14 дана, од 15-27 дана као и за укупан период од 1-42 дана где се види да највећу конверзију хране има контролна група. Није утврђен утицај препарата (Фарматан МБ, Фарматан ТО-ТА-V, Фарматан, Фарматан Q) на морталитет, производни индекс и ph меса 24 сата после клања пилића. Анализом вредности кланичних параметара бројлерских пилића нису утврђене статистички значајне разлике код различитих начина обраде трупа (конвенционална обрада %, спремно за печење %, спремно за роштиљ %), али 28
је уочена статистички значајна разлика код процентуалног удела абдоминалне масти између друге, шесте, седме групе и контролне групе у односу на пету групу, која садржи највише абдоминалне масти у %. Гледајући ово истраживање може се извести закључак да употреба адитива на бази танина има позитиван утицај на производне параметре бројлерских пилића у поређењу са контролном групом која је храњена без додатка адитива. Веома битна чињеница је да у току огледа није било никаквих штетних утицаја употребе танина. Такође је важно схватити да се танини као једињења морају проучавати појединачно, јер се њихово порекло, хемијска структура и биолошка својства поприлично разликују. 29
7. ЛИТЕРАТУРА 1. Abdelqader, A., Al-Fataftah,A., 2014. Thermal acclimation of broiler birds by intermitten the at exposure. J. Therm. Biol. 39, 1 5. 2. Bouchama, A., Knochel,J. P., 2002. Heatstroke. N. Engl. J. Med. 346, 1978 1988. 3. Burt, S. A., Reinders, R.D. (2003): Antimicrobial activity of selected plant essential oilst against Escherichia coli 0157 : H7. Letters in Applied Microbiology, 36, 162-167. 4. Chesson, A., C. S. Stewart, R. J. Vollace (1982): Influence of plant phenolic acids on growth and cellulolytic activity of rumen bacteria. Appl. Env. Microbiol 44, 3, 597-603. 5. Cowan M. (1999): Plant products as antimicrobial agents. Clin. Microbiol. Rev. 12, 564-582. 6. Diao, Q., and G. Qi. 1999. Tannins in livestock feed in China. Pages 66-70 in Tannins in Livestock and Human Nutrition. Proc. Int. Workshop on Tannins in Livestock and Human Nutrition, Adelaide, Australia. Aust. Cent. Int. Agric. Res., Adelaide, Australia. 7. Ђорђевић Н., Динић Б. (2011): Производња смеша концентрата за животиње. Институт за крмно биље, Крушевац, 2011. 30
8. Ensminger, M. E., C. Gr Olentine Jr. (1980): Feed and nutrition-complete. The Ensminger Publishing Company, Clovis, California SAD. 9. ERTAS, O.N.; Güler, T.; Çiftçi, M.; DalkIlIç, B.; Simsek, Ü.G. (2005). The effect of an essential oil mix derived from oregano, clove and anise on broiler performance. International Journal of Poultry Science, 4 :879 884. 10. Fernández-Rubio, C., C.; Ordóñez, J. Abad-González, A. Garcia- Gallego, M. Pilar Honrubia, J.Jose Mallo and R. Balaña- Fouce (2009): Butyric acid-based feed additives help protect broiler chickens from Salmonella Enteritidis infection. Poult. Sci. 88:943-948,. 11. Frankel E., German J., Kinsella J., Parks E., Kanner J. (1993): Inhibition of oxidation of human low-density lipoprotein by phenolic substances in red wine. Lancet 341, 454-457. 12. Grant, W. D., C. M. Mc Murtry (1978): Effects of condensed tannins on the growth of microoganisms. U: Microbial Ecology. Loutat, M. W., J.R. Miles (Eds.) 427-430. Springer Verlag. 13. Gropp J. M, Kruse GOW, Birzer DRT, 1991, Spotlights of Feed Additivies. Feed Magazine 2 : 31-32. 14. Guilloteau, P., Martin, L., Eeckhaut, V., Ducatelle, R.,Zabielski, R., VanImmerseel, F., 2010. From the gutto the peripheral tissues the multiple effects of butyrate. Nutr. Res. Rev. 23, 366 384. 31