Sevarlic knjiga final.vp

MILADIN [EVARLI] OTAYBINA JE U OPASNOSTI Kad gra ani spavaju, otaybina je u opasnosti! @an-pol Mara (1743 1793)

Миладин Шеварлић ОТАЏБИНА ЈЕ У ОПАСНОСТИ Издавачи Удружење драмских писаца Србије Чигоја штампа За издаваче Братислав Петковић Жарко Чигоја Уредник Проф. др Бошко Сувајџић Ликовно-техничко решење и припрема за штампу Светозар Станкић ISBN 978-86-531-0309-5 Штампа и повез Тираж: 300 примерака Штампање завршено априла 2017.

MILADIN [EVARLI] OTAYBINA JE U OPASNOSTI BEOGRAD, 2017.

Beograd, Stari dvor, 1941.

5 Sadr`aj Tamni vilajet istorije (Uvodna re~ autora)........... 7 Pobesneli Maks ili Sa ubretom u Evropu... 9 Vuk i sedam jari}a ili Civilizovawe divqaka. 16 [ugavi liberali............... 22 Multikulturna pometwa........... 25 Plebejci re{avaju kvadraturu kruga...... 29 Od Titovih do Soro{ovih stipendista..... 35 Srbi slave pobede unapred, a poraze unazad... 39 Tamni vilajet................ 59 Pe~at istiniti............... 62 Apis, Princip i la a francuska....... 66 Dominacija sveop{teg privida......... 74 Imaginarna Evropa.............. 77 Interesne grupe i partokratija........ 83 Dositejev krompir, Milosrdni an eo i srpska demokratija............... 91 Traktat o srpskom nacionalizmu........ 95 Srbija na strmoj ravni............ 99 Na{a istorija............... 109

6 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti ^ekaju}i Nu{i}a ili Degradacija kulture... 114 Otvorena vrata............... 120 Slovo o kontinuitetu............ 124 Kolarevi} je avaj, u pravu!.......... 127 Nu{i} bi umro od stida........... 130 Ogledalo srpsko............... 133 Patriotizam je stvar doma}eg vaspitawa... 139 Srbiji su se dogodili Srbi......... 142 Na Nu{i}evom grobu............ 144 Kulturna okupacija Srbije.......... 149 @ivot i smrt srpske kulture......... 152 Traktat o nacionalnom debilitetu...... 157 Otaybina je u opasnosti........... 160 Vostani Serbie!............... 163 Kultura se hrani politi~kim ubretom.... 183 Sne`ana Kutri~ki, Ne treba se nadati da bi se zapo~elo, niti uspeti da bi se istrajalo (Pogovor)............... 187 Bele{ka o piscu.............. 193

7 Uvodna re~ autora TAMNI VILAJET ISTORIJE U predgovoru kwizi eseja, zapisa, impresija,,srpska Atlantida, dovr{enoj oktobra 2000. (objavqenoj 2002. kod,,platoa ), napisao sam kako ti tekstovi,,predstavqaju autorovo vi ewe srpske nacionalne i civilizacijske drame (...) sa uvidom u neke karakteristi~ne aspekte wene politi~ke, istorijske i kolektivno-psiholo{ke geneze.,,neka bi dobri Bog dao rekao sam tada da daqi razvoj srpke dràve, srpske nacionalne i civilizacijske sudbine, doda optimisti~niji ton procenama i perspektivama ovde iznetim, kada ve} ne moè da poni{ti ono {to je preìvqeno. Posle tog famoznog oktobra, kada je gorela Narodna skup{tina, imali smo 17 godina vremena da proìvimo nastavak te srpske nacionalne i civilizacijske drame, klize}i svi zajedno niz strmu ravan ka provaliji zvanoj,,novi svetski poredak. Eseji, govori, ~lanci i intervjui, sabrani u ovoj kwizi, nastali su, moè se re}i, na ivici te provalije, u koju tone srpska kultura, duh, obrazovawe, pismenost, moral, politi~ka svest i savest, pa i sam pojam o elementarnim principima ìvqewa, mi{qewa i delawa {to jedno dru{tvo {tite od samoubila~ke kataklizme. U tu provaliju tonu, dakako, i radnici i seqaci, tonu najamnici, koji za robovski rad dobijaju naknadu

8 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti ravnu milostiwi, od stranih tzv. investitora, koji su, budza{to, dobili mogu}nost da eksploati{u qude i resurse srpske zemqe. Kontinuitet srpskih dru{tvenih, duhovnih, pa i mentalnih tokova nasilno je prese~en po~etkom posledwe decenije pro{log veka. A tamo gde je kontinuitet, politi~kim i ne samo politi~kim delovawem, nasilno prese~en, dolazi do raspada konzistentnosti dru{tva, do gubitka istorijskog pam}ewa, do razarawa samosvesti i, najzad, do stvarawa kolektivnog invaliditeta {to nas ~ini materijalom pogodnim za manipulaciju svake vrste, te tako svi zajedno tonemo u sivu zonu opstanka, u tamni vilajet istorije. U takvim okolnostima, zadatak jo{ uvek svesnog subjekta je da povezuje, koliko mo`e, pokidane niti duhovnog kontinuiteta i da se bori za wegovo pretrajavawe u zlom vremenu, koje mora pro}i, kao {to sve na ovome svetu prolazi. Igra jo{ traje. Izve{taj pi{e ko pre`ivi. U Beogradu, o Zadu{nicama 2017.

Pobesneli Maks ili Sa ubretom u Evropu 9 Pobesneli Maks ili Sa ubretom u Evropu Lajtmotiv na{ih dana (i no}i) je famozni ulazak u Evropu. Ova tema, koja ispuwava na{politi~ki, kulturni i li~ni ìvot, opet nas je podelila, kao i sve velike sudbinske teme do sada. Istorijski izazov, umesto da nam u jasnoj svetlosti prikaè problem i da objedini nacionalne snage koje bi se usmerile ka davawu adekvatnog odgovora, istorijski izazov nas, po tradiciji, vodi ka iskrivqewu slike stvarnosti, ka nezdravoj polarizaciji i iskqu~ivosti. Umesto realisti~ke sinteze Ä koja bi podrazumevala uz evropsku integraciju i o~uvawe nacionalnog identiteta i integriteta dràve Ä na{i mondijalisti i na- {i tradicionalisti predo~avaju nam dva neprirodna, o{tro polarizovana, crno-bela sveta. Ti projektovani svetovi nadahnuti su duhom uzajamne netrpeqivosti, mr`we i sekta{tva, {to se sa politike prenosi na kulturu i na sav dru{tveni ìvot. Mondijalisti smatraju da treba da izujemo opanke, da sru{imo srpske plotove, da zaboravimo }irilicu, to retrogradno pismo koje se ne moè videti ni na jednom od velelepnih bilborda {to krase na{ grad, da iz literature izbri{emo gnusne nacionalne teme poput kolubarske ili kosovske bitke, jer one razvijaju genocidni duh u srpskoj mladeì (za razliku od ne`nih pederskih dramoleta), a iz svesti pu~anstva da izbri{emo retrogradne pojmove, poput patriotizma, nacionalne svesti, duhovnog kontinuiteta i sli~ne trice.

10 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Tradicionalisti, pak, smatraju da truli, imperijalni Zapad ima specijalu paklenu nameru da uni{ti seme srpstva, koje je seme autohtone tradicije (,,Srbi, narod najstariji ), oni sawaju stari san o Srbiji kao Pijemontu razjediwenog i ugwetenog srpskog naroda, te o Velikoj (integralnoj) Srbiji kao kona~nom ciqu oslobodila~ke i ujediniteqske akcije. Tu spadaju i stare floskule o bra}i Rusima, zlatnim nemawi}kim viqu- {kama i sli~no. Situacija u kojoj ìvimo ne asocira, pak, niti na otvorena vrata ka Evropi, niti na perspektivu autohtonog srpskog razvoja. Kad razmi{qam o situaciji u kojoj ìvimo, danas i ovde Ä a to ~inim ~e{}e nego {to bih voleo, jer nam politi~ka i dru{tvena scena svakodnevno prire uje atraktivna iznena ewa Ä uvek se setim apokalipti~kog filma Pobesneli Maks (sa Mel Gibsonom u glavnoj ulozi) gde, na krhotinama i ubri{tu razorene civilizacije, naoruàne bande dele pravdu i plen. Bojim se da nismo daleko od tog modela (s tim {to je pravda kod nas odavno podeqena, sada se deli samo plen) i da je on za nas sve mawe metafora, a sve vi{e stvarnost, bez obzira na to {to sve na{e bande nisu ba{ bukvalno naoruàne. One koje jesu, ubijaju se, zaista, izme u sebe, ali `rtve su i politi~ari, ministri, visoki policijski ~asnici, itd. Jer u Srbiji je te{ko povu}i granicu izme u kriminala, politike, policije, izme u legalne i nelegalne trgovine, izme u pqa~ke i zarade. Svedoci smo enormnih, nejasnih boga}ewa, ali i nevi ene, masovne bede. Ve}inom ìvimo ispod egzistencijalnog minimuma i qudskog dostojanstva, u psihozi op{te nesigurnosti i manipulacije, u ru`noj stvarnosti gde je sistem vrednosti odavno zaboravqena kategorija. Ne znam da li je pitawe, postavqeno u medijima Ä Gde je Ivan Stamboli}? Ä vapaj ili cinizam.

Pobesneli Maks ili Sa ubretom u Evropu 11 Postoje, dakako, i grupacije koje nisu bukvalno naoruàne. Wihovo oru`je je mr`wa, sekta{tvo, iskqu~ivost, klanovski i ~ar{ijski monopol, kontrola institucija. Te grupacije deluju poglavito na terenu kulture i mondijalisti~ke su provenijencije, budu}i da su wihovi sponzori trenutno na vlasti. Predstavnici tih mondijalisti~kih grupacija, kao i svi konvertiti, trude se iz petnih ìla da dokaù svoju pravovernost (,,da budu ve}i katolici od pape ). Hote- }i, dakle, po svaku ceni da se predstave kao deo Zapada, oni ~ine i ono {to taj Zapad od wih niti traì, niti o~ekuje, i tako postaju grobari kulture vlastitog naroda. Nisam ube en u to da su Evropska Zajednica i Sjediwene Ameri~ke Dràve, uprkos svom ekspanzionizmu, neposredno zaduìle svoje srpske trabante da izvr{e genocidno delo nad spostvenom kulturom. Ne o~ekuje se, dakako, da sosptvena kutura bude zastava nacionalisti~ke euforije, ali treba zaista biti paranoik, pa vlastite iskqu~ivosti projektovati na plan globalne politike. Re~ je, jednostavno, o inferiornom, prosta- ~kom dodvoravawu. To dodvoravawe pokondirenih,,evropejaca, puno neukusa i,,demokratske arogancije prema onima koji druga~ije misle, to,,dugo putovawe u Jevropu li~i na ve} vi ene balkanske scenarije. Ta deratizacija, dekontaminacija i denacifikacija sopstvene kulture najvi{e li~i na nekada{we komunisti~ko udvori{tvo, samo sada sa druga~ijim predznakom. Ta udvori~ka strast, taj nedostatak mere i ukusa, ta agresivna iskqu~ivost govori, koliko o standardnom varvarstvu balkanske,,evropejske inteligencije, toliko i o wenoj nesigurnosti i neutemeqenosti. Ja razumem potrebu za osloba awem od naslaga mistifikovanog lokal-patriotizma, za prevazilaèwem du-

12 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti ha palanke (o ~emu je nekad pisao R. Konstantinovi}), ali prate}i na~in na koji to na{i,,evropejci ~ine, razumnom ~oveku je lako uvideti da tako sve dubqe tonemo u mo~varu balkanske inferiornosti. Komesari na{eg najnovijeg,,evropejstva koji su se, zahvaquju}i trenutnom politi~kom trendu, u{an~ili u kulturnim institucijama i umetni~kim ku}ama (neke od wih pamtimo kao trabante komunisti~ke epohe) pi- {u i {tampaju iskqu~ivo latinicom, a verovatno ve} i izme u sebe govore engleskim jezikom. Oni se ne se}aju ko to be{e Bora Stankovi}, Nu{i} i Sterija, a o savremenim piscima koji ba{tine duhovni kontinuitet ovog tla da i ne govorimo. Takvi nemaju {ta da traè na popri{tu na{e aktuelne,,evropeizacije. Wima su sva vrata zatvorena. Wihova dela se ne mogu izvoditi u na- {im pozori{tima, niti {tampati u institucionalnim izdawima. Komesari,,evropejstva kao i kulturni komesari ostalih pro{lih i budu}ih vremena per definitionem su duhovni i kreativni mediokriteti. Nekakvi kobajagi teoreti~ari, pseudoesejisti, novinari koji se vuku po zaparloènim redakcijama diqem svih sistema {to smo ih morali izdràti u ovoj nesre}noj zemqi, kulturtregeri i ~uvari pravovernosti (kakvih se, kao rutinirani blasfemi~ar, iskreno gnu{am). Nekakvi doktori i magistri, ~lanovi,,nevladinih organizacija, sholasti~ari suhog mondijalizma (,,veja~i ovejane su{tine ) koji, na tradiciji najgorih starih vremena, svojim tupim pseudointelektualnim makazama podsecaju autenti- ~ne kreativne izdanke ovog tla. Mondijalizam, dakako, nije nov pojam. Mewa se samo ime, a su{tina vekovima i tisu}le}ima ostaje ista. Kad velike nacije i dràve ~iji izvorni, kreativni potencijali presahnu u procesu civilizacijskog oko{tavawa

Pobesneli Maks ili Sa ubretom u Evropu 13 i imperijalne, planetarne metastaze Ä poput Rima, Britanije i drugih, a evo sada i nekada slobodarske Amerike Ä tada dolazi do tendencije klonirawa i unifikovawa ostatka sveta, po meri vlastite sterilnosti, pragmatizma i merkantilizma, a sve pod isprikom univerzalnog rasprostirawa blagodeti civilizovanog ìvota. Svejedno da li je re~ o identi~nim rimskim forumima i Zevsovim hramovima koji prekono} ni~u po afri~kim gradovima, o hri{}anskim katedralama sa inkvizitorskim podru`nicama {to se {ire od Jerusalima do engleskih otoka, o britanskom, krvavom kolonijalnom carstvu viktorijanskog doba. Ili o ameri~koj planetarnoj vladavini finansijske oligarhije, pra}enoj surovim ratovima i kaznenim ekspedicijama (poput one u Jugoslaviji), koja je od ~ove~anstva na~inila proizvo- a~e i potro{a~e materijalnih dobara, zatiru}i sve duhovne i kreativne qudske vrednosti. Na{i mondijalisti~ki kulturni komesari unutra{wa su prethodnica velikog planetarnog pohoda. Oni àre i pale po na{oj osiroteloj kulturi, izvr}u}i pojmove, relativizuju}i vrednosti, manipuli{u}i zna~ewima. Oni se pona{aju kao kolonijalni oficiri koji sa ga ewem moraju da ure uju stawe me u mutavim, prqavim divqacima i da ih na silu dovedu u red i (novi svetski) poredak, kad ve} ovi sami nisu u stawu da uvide prednosti lepog kolonijalnog stawa; kao kqu~ari koji }e odlu~iti o tome ko }e u}i kroz zlatne dveri klonirane budu}nosti. U,,Teatronu broj 118 (izdava~ Muzej pozori{ne umetnosti Srbije), ~asopisu za pozori{nu umetnost, koji se odskora, u okviru sveop{te deratizacije srpske kulture, {tampa latini~nim pismom (vaqda zato da bi ga Amerikanci mogli lak{e ~itati), optuèni su srpski pisci Ä ~iji su se komadi, ili dramatizacije wiho-

14 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti vih proznih dela, sa nacionalnom tematikom, izvodili osamdesetih godina pro{log veka na pozori{nim scenama Ä,,za permanentnu histerizaciju naroda, dovo ewe nacije u opsesivni, za~arani krug samosaàqewa i kreirawe atmosfere iskqu~ivosti i ksenofobije.,,nacionalno pozori{te je Ä kaè se, daqe, u toj teatrolo{koj denuncijaciji Ä,,u tim kasnim osamdesetim, obavilo svoj deo zadatka. Publika je Ä ne samo pozori{nim sredstvima Ä ve} bila preparirana za teatar koji }e uskoro po~eti da joj se de{ava uìvo. Na crnoj listi tih pisaca, sastavqenoj u podrumima na{e najnovije duhovne inkvizicije, nalazi se i ime potpisnika ovih redova. Wegova drama Kosovo izvedena je 1988. godine na sceni Beogradskog dramskog pozori{ta. I da bi cini~na dijalektika na{e,,kulturne politike bila prikazana u potpunosti, treba re}i da je ta drama, u ono vreme, bila osporavana kao notorna antisrpska blasfemija, kao rugawe uzvi{enom nebeskom narodu, da bi danas bila po~a{}ena svrstavawem u red onih gnusnih nacionalisti~ki tvorevina koje su pripremale srpsku nacionalnu katastrofu. Toliko o instrumentalizaciji kluture. A {to se ti~e }irilice, i wu smo dobili u sredwem veku od imperijalista iz Carigrada (kao i veru, viqu{ke i sve ostalo). Ni jedno pismo, dakle, nije izvorno na{e. Kada bi mondijalisti ostali na vlasti bar slede}ih 500 godina, wihovi potomci bi smatrali da je latinica izvorno pismo srpskog naroda, a engleski jedna vrsta starosrpskog jezika. Toliko o relativizmu pojma izvornog nasle a. Da li treba ponoviti da se prekim sudovima i ostra- {}enom iskqu~ivo{}u ne dolazi do istine, ve} samo do mr`we i do beznade`nog upro{}avawa i zamagqivawa

Pobesneli Maks ili Sa ubretom u Evropu 15 slike stvarnosti? Mondijalisti~ki kulturni komesari, umesto {to srpske pisce stavqaju na crne liste i sprovode veliko ~i{}ewe srpske kulture, boqe da, na talasu svog aktivisti~kog poleta, organizuju radne akcije za ~i{}ewe realnog ubreta u koje je utonula srpska prestonica. Veliko beogradsko ubri{te prava je slika duhovnog stawa ove nacije, kojem i na{i mondijalisti, svojom iskqu~ivo{}u, netolerancijom i mr`wom, svojski doprinose.,,sa ubretom u Evropu! Ä bila bi prava parola koja bi odra`avala dijalektiku na{eg aktuelnog stawa. Drama, br. 1, 2002. Stari dvor, 1914.

16 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Vuk i sedam jari}a ili Civilizovawe divqaka Dilema da li Srbija ho}e ili ne}e da bude deo Evrope, deo me unarodne zajednice, civilizovanog, kodifikovanog sveta, la`na je, izmi{qena kontroverza, proizvod imperijalne marketin{ke ma{ine za ispirawe mozgova, ma{ine koja fabrikuje misli i stawe svesti ~ove~anstva, kako bi ga u~inila podlo`nim delovawu planetarnih vlastodràca. Moderni neoimperijalisti~ki sistem postindustrijske epohe doìveo je visoku evoluciju u odnosu na starinska vremena konkvistadora, pqa~ki zlata, britanskih oficira u tropskim {lemovima {to u Indiji funkcioni{u kao ubice, a doma kao besprekorni viktorijanski yentlmeni, ili francuskih legionara u kratkim pantalonama, naoruànih aparatima za mu~ewe nevaqalih uro enika pomo}u elektri~ne struje. Danas se vlada putem univerzalnog bankarskog sistema, informatike i planetarnog TV marketinga, te strogo kontrolisanih lokalnih pedago{kih ratova. Slatke laì, sro~ene u ve{ti~ijoj kuhiwi imperijanog marketinga li~e na pri~u,,vuk i sedam jari}a, o vuku koji je progutao kredu, pa umilnim, sirenskim glasom mami glupe jari}e, a vidi ih, ve}, u formi primamqivih zalogaja. Umesto oruànih pqa~ka{kih hordi, {to su stole}ima harale planetom, zatrle ~itave narode, ~itave civilizacije i blagom napunile evropske prestonice sada kroz etar plove parole o demokratiji i qudskim pravima, potpomognute, tu i tamo, akcijama jedinica za brze intervencije i sistemom ekonomskog iscrpqivawa neposlu{nih naroda.

Vuk i sedam jari}a ili Civilizovawe divqaka 17 Mehanizmi planetarne unifikacije koji potiru kulturne i civilizacijske osobenosti nacija, pa i psiholo{ka svojstva pojedinaca neosetno su nas uvukli u svoj vrtlog. [ta }emo primetiti ako pro{etamo bilo kojim gradom ove vesele planete? Gra anina odevenog u,,yins tradicionalnu ode}u ameri~kih sto~ara; na sebi, ~esto, poput ìve reklame, ima majicu sa krupno od{tampanim nazivom neke ameri~ke firme, pije neindetifikovani bu}kuri{ zvani koka-kola, jede, s nogu, prehrambeno ubre, zvano brza hrana (pravqeno da bi se qudski mravi na brzinu nahranili izme u dva radna ciklusa), nadahwujwe se tzv. akcionim filmovima, gde se u velikim koli~inama skidaju qudske glave i te~e krv do kolena, te sawari o tome kako da zaradi {to vi{e para, kako bi mogao {to vi{e da kupuje i, tako, doprinese oplodwi multinacionalnog kapitala. To je ono {to se, jezikom vuka koji je progutao kredu, zove multietni~ka i multikulturna civilna zajednica. Tako su se, u okviru imperijalnog, kapitalisti~kog sistema, ostvarile najcrwe slutwe politi~kih filozofa, ~e{}e vezivane za sistem komunisti~ke utopije, o bezli~nom qudskom mraviwaku, gde se ~ovekova personalnost, pa i civilizacijske personalnosti naroda, pretapaju i poni{tavaju u ime univerzalnog kolektivizma, u ime globalnog inèweringa, zvanog usre}ewe ~ove~anstva. Novi svetski poredak preuzeo je sada ulogu univerzalnog usre}iteqa, on je nosilac totalitarizma modernog doba, kreator uniformisane planete, kolovo a vrzinog kola proizvodwe i potro{we, on je prokletstvo qudskog ìvota, svedenog na zadovoqewe programiranih potreba. Komunizam nije uspeo da,,usre}i ~ove- ~anstvo svojim politi~ko-ekonomskim konceptualizmom, ali je to u~inio kapitalizam, preobraziv{i du-

18 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti hovno, eti~ko, emocionalno qudsko bi}e u univerzalnog potro{a~a materijalnih dobara. Tu atrofiju najdubqih vrednosti, koje stoje u definiciji pojma qudskosti, kapitalisti~ki imperijalni marketing zamagquje upotrebom pojmova iz tradicionalnog humanisti~kog herbarijuma, kao {to su sloboda, demokratija, qudska prava. Sa tim alibijem, on, iz redova inteligencije zemaqa koje treba ukqu~iti u integralni sistem dominacije, mobili{e brojne prista{e i agitatore, stvaraju}i od wih ru{ioce nacionalnog integriteta sopstvene sredine. Tako se vr{i inverzija smisla, relativizuju pojmovi i dovodi do wihove vulgarne instrumentalizacije za ra~un profita lihvarskog neokolonijalizma. Zvani~na slika sveta oduvek se nasiqem ili manipulacijom dubinski utiskivala u svest qudi, kako bi pristali na ono {to im se de{ava i poverovali da je ono {to im se de{ava emanacija jednog pravednog, razumnog, dobro ure enog i na pozitivnim principima zasnovanog sveta. Kako bi, dakle, poverovali u pravdu, razum, etiku toga sveta. Kako bi poverovali da su wihovi upravqa~i ~uvari i zastupnici visokih principa na kojima, navodno, civilizacija po~iva. Takozvano ispirawe mozgova ume}e je staro koliko i qudska civilizacija. Oduvek su u svesti pu~anstva izazivane odgovaraju}e predstave. Na primer, da je vladar bog ili bo`iji namesnik, da je rimski papa namesnik sv. Petra, i da je, po definiciji, nepogre{iv. Oduvek su u svest pu~anstva utiskivane po`eqne interpretacije odre enih doga aja. Na primer, da su kolonijalna osvajawa i robqewa, ustvari, humanitarne misije civilizovawa divqaka, ili wihovo privo ewe jedinoj, spasonosnoj, pravoj veri. Oduvek je u svesti pu~anstva izazivan blagoprijatni utisak da su akcije vlasti vezane

Vuk i sedam jari}a ili Civilizovawe divqaka 19 za proklamovani sistem vrednosti (hri{}anski, demokratski, komunisti~ki...) i za ~uvawe temeqnih eti- ~kih principa, kao {to su istina, pravda, ~ovekoqubqe, itd. I ukoliko bi vlast u ve}oj meri ignorisala principe {to ih je sama objavila tim vi{e bi usavr{avala tehniku ispirawa mozgova, tj. stvarawa privida, sa ciqem da prikrije ili opravda svoje realno delovawe, koje je, naj~e{}e, bilo i ostalo zasnovano na zlo~instvima, eksploataciji i nemoralu. Satanizacija Srbije, sprovo ena tokom protekle decenije, deo je, dakle, rutinske prakse i ve{tine vladawa. One prakse i one ve{tine koju je siwor Makijaveli tako lucidno i sistemati~no razlo`io u svome delu, u osvit razvoja moderne Evrope i takozvanog evropskog humanizma. Moderna Evropa usavr{ila je, pod zastavom humanizma, a kasnije i demokratije, tu,,makijavelisti~ku ve{tinu, i, uz wenu pomo}, robila i eksploatisala narode {irom sveta, pa i svoje vlastite. Tu ve{tinu predala je ona u nasle e svome hibridnom ~edu, Americi, a ova ju je razvila do nezapam}enih i neslu}enih razmera, stavqaju}i je u slu`bu svojih planetarnih, imperijalnih ciqeva. Satanizacija pojedinih dru{tvenih slojeva, pa i ~itavih naroda, metod je proveren u (sveop{toj) istoriji (be{~a{}a). Wime se vlastodr{ci rado koriste, kao alibijem, u svojim pogroma{kim akcijama za uspostavqawe bezuslovne kontrole nad vlastitim ili tu im narodima. Satanizacija Srba i Srbije nije samonikla dosetka, za ovu priliku smi{qena u laboratorijama pera- ~a mozgova i stratega novog svetskog poretka. Ta satanizacija ima svoju genezu, svoju istoriju i svoju logiku. Satanizacija Srbije u direktnoj je, kauzalnoj, vezi sa wenim borbama za oslobo ewe i ujediwewe, te se we-

20 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti nim dominantnim poloàjem na Balkanu, na uvek aktuelnim strate{kim pravcima imperijalnih dejstava. Weni koreni mogu se potraìti ve} u vremenu austro- -turskih ratova, krajem XVII veka, kada je srpsko opirawe turskom imperijalnom jarmu rezultovalo pokoqem i tragi~nim egzodusom iz ju`nih krajeva, naro~ito sa Kosova. Na logici opirawa tu oj osvaja~koj vlasti, tragovi te satanizacije i antisrpskog genocidnog dejstva ili, pak, pretwi i namera, mogu se, u kontinuitetu, pratiti kroz XVIII, XIX i XX vek. Protagonisti su bile razli~ite sile, koje su dominirale, ili teìle da dominiraju ovim prostorima. Posle Turske, Austrija, Nema~ka, sve do staqinske, kominternovske teze o Srbima kao hegemonisti~kom narodu i planova o razbijawu Jugoslavije, {to su tada{wi srpski komunisti prihvatili kao bespogovornu direktivu. Ta kominternovska, antisrpska teza doìvela je svoju realizaciju i unutar Jugoslavije, posle Drugog svetskog rata, kada je Srbija, prakti~no, podeqena na tri dela i dat zamah {iptarskom separatizmu i vojvo anskom autonoma{tvu, te izmi{qena muslimanska i crnogorska nacija, {to je bio deo strate{ke predigre za raspad Jugoslavije i doga aje koji su usledili, pa i za one koji su sada u toku. Tako su se proleterski internacionalizam i lihvarsko-kapitalisti~ki mondijalizam pokazali kao dve strane jedne iste medaqe, jer u osnovi i jednog i drugog metoda leì isti imperijalni ciq nivelacije i unifikacije, te poni{tavawa prava naroda na nacionalni suverenitet i autohtone pravce razvoja. Taj imperijalni ciq po pravilu je bio i jeste ukra- {en raznim ideolo{kim, civilizacijskim, humanisti- ~kim floskulama, formulisanim u zapadnim ili isto- ~nim laboratorijama za ispirawe mozgova. Tako su Sr-

Vuk i sedam jari}a ili Civilizovawe divqaka 21 bi, tokom vremena, ~as etiketirani kao divqaci kojima treba u~initi uslugu civilizatorskim (imperijalnim) zahvatom, ~ad prikazivani kao generatori,,velikosrpske buròaske hegemonisti~ke klike, ~as opisivani kao ~uvari posledweg komunisti~kog bastiona u Evropi. U svakom slu~aju, uvek je bila re~ o alibiju za imperijalnu intervenciju i, u slu~aju otpora, za agresiju, genocid, raseqavawe sa vekovnih ogwi{ta, okupaciju ili izolaciju iz takozvane me unarodne zajednice. I posle svega {to smo doìveli tokom te i takve istorije, pa i posle onoga {to danas doìvqavamo, mo- èmo se zapitati da li bi nasilni~ko, osvaja~ko dejstvo bilo tako efikasno, da li bi sile destrukcije bile tako mo}ne da one unutar srpske zemqe nisu, po pravilu, imale svoje simpatizere, odane pomaga~e, svoje poturice, svoje internacionaliste, svoje mondijaliste qude koji su iz uverewa, zaslepqenosti, gluposti, utopizma, ili iz sebi~nosti, ùdwe za li~nom vla{}u i mo}i, ili, pak, iz razloga borbe za opstanak, utirali puteve osvaja~u i obeleàvali slabe ta~ke nacionalnog organizma. I, kona~no, na pitawe da li Srbija ho}e ili ne}e da bude deo Evrope odgovor je: Srbija ve} jeste deo Evrope i, danas, mo`da, zdravija zaloga wenih autenti~nih vrednosti od onih zemaqa koje su svoju evropsku du{u pohranile u trezorima lihvarske internacionale. Drama, br. 2, 2003.

22 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti [ugavi liberali,,u Nema~koj sam se sreo sa jednim Rusom, koji stalno ìvi u inostranstvu, u Rusiju odlazi svake godine na dve-tri nedeqe da uzme prihod od imawa i vra}a se opet u Nema~ku, gde su mu èna i deca, svi su se ponem~ili. Izme u ostalog, upitah ga zbog ~ega je, zapravo, napustio otaybinu. A on mi je bukvalno (i osiono) odgovorio: Ovde je civilizacija, a kod nas je varvarstvo. Osim toga, ovde ne postoje narodnosti; ju~e sam putovao, i u vagonu se nije mogao razlikovati Francuz od Engleza ili Nemca. Dakle, to je, po va{em mi{qewu, progres? Pa, naravno. Civilizacija treba sve da izjedna~i, i mi }emo tek onda biti sre}ni kada zaboravimo da smo Rusi i kad svaki ~ovek bude nalik na druge. Reklo bi se zar ne? da je ovaj tekst pisan u na{im danima, budu}i da iz wega, veoma eksplicitno i nedvosmisleno, zra~i duh novog svetskog poretka, duh sveop{te nivelacije {to zaìè vatru podno planetarnog kazana za pretapawe naroda (melting pot), kojim se potiru sve one etni~ke i duhovne osobine koje narodima omogu}uju da ìve samosvojnim, nezavisnim ìvotima, hrane}i se ìvim tokovima vlastite tradicije i razvojnog kontinuiteta {to uslovqava postojawe kolektivne samosvesti, pa i politi~ke nezavisnosti. Re~ je, me utim, o odlomku iz jednog pisma Dostojevskog, pisanog pre 156 godina. (Dostojevski A. N. Majkovu, @eneva, 28. avgusta 1867. godine) @ive}i svoj kratki ìvot, obuzeti problemima sada{wosti, mi, odve} ~esto, na svoju {tetu, prenebregavamo dalekose`ne kontinuitete istorijskih procesa

[ugavi liberali 23 i poduhvata, pa ne shvatamo dovoqno dobro da sada- {wost nije samonikla, ve} da zri dugo u krilu pro- {losti, hrane}i se, ne samo konceptom i snagom nosilaca civilizacijskih procesa, ve} i na{im, vlastitim gre{kama u mi{qewu i procenama, kao posledicom nesagledavawa ve} pomenutih kontinuitea. Tako nas ono {to nam se zbiva zati~e nespremnima, jer ne uo~avamo kauzalnu zakonomernost istorijskih zbivawa, pa ni zakonomernost vlastite sudbine, jo{ davno zapisanu i definisanu u matricama na{ih istorijskih po~etaka, na{e geostrate{ke, duhovne, pa i etnopsiholo{ke pozicije. Ne uo~avaju}i tu zakonomernost, mi odve} ~esto nismo pripravni da izbegnemo udarac {to nam se dugo i temeqno priprema, ve} ga do~ekujemo otvorenoga garda, zate~eni wegovom èstinom i smerom iz kojega dolazi. Razmi{qamo o ciqevima {to smo ih sebi postavili i za wih se borimo, kao da se oni mogu ostvariti uprkos globalnoj matici koja nas nosi. Niz maticu se ako ostanemo pri ovoj, brodarskoj metafori moè u ~vrstom ~unu ve{to kormilarti, a ne moè se uprkos premo}noj struji plivati uzvodno. U ~vrstom ~unu moè se i u burnim vodama pone{to sa~uvati, do~im pliva~a uz maticu ~eka sigurna sudbina davqenika. U pismu, pisanom na istu adresu, ovoga puta iz Drezdena, 21. avgusta 1870. godine, Dostojevski kaè:,,negde zimus, u uvodniku GLASA pro~itao sam ozbiqnu ispovest kako smo se za vreme Krimskog rata (vojna intervencija Francuske i Engleske, 1853-56, koje su se, na strani Turske, ume{ale u sukob Turske i Rusije, povodom ruskog zahteva za za{titu porobqenog pravoslavnog stanovni{tva u turskom carstvu M. [.) radovali uspesima savezni~kog oru`ja i porazu na{ih. Ne, moj liberalizam nije i{ao tako daleko. Onda sam

24 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti jo{ bio na robiji i nisam se radovao uspehu saveznika, ve} sam, zajedno sa svojim ostalim drugovima, nevoqnicima i vojnicima, osetio da sam Rus, `eleo sam uspeh ruskom oru`ju, i mada sam jo{ bio pod jakim uticajem {ugavog ruskog liberalizma koji su propovedali govnari kakav je bio balegar Bjelinski i ostali nisam smatrao da sam nedosledan {to se ose}am kao Rus. (...) I, znajte, dragi moj, ko gubi svoj narod i narodnost, taj gubi i veru otaca i Boga. Prepoznajemo li u gledi{tima ruskih liberala iz ve} poodavne pro{losti stanovi{ta srpskih mondijalista na{ih dana, onih {to su prizivali bombardovawe Beograda, te da im mir, sre}u, demokratiju i civilizaciju donesu tenkovi NATO iakta, a prosperitet i blagostawe lihvarska bankarska internacionala, {to vi{e od dvesta godina u kontinuitetu vu~e strate{ke poteze u ciqu imperijalne globalizacije sveta, poni- {tavawa svega {to je li~no, nacionalno, duhovno, samosvojno, nezavisno, svega {to se organski razvija na svojim prirodnim korenima, kako bi stvorila depersonalizovano orvelijansko ~ove~anstvo poslu{nika i modernih, kloniranih robova, koji }e kao pokojnik cve}em na odru biti zatrpani floskulama o qudskim pravima, slobodi i vladavini zakonitosti. Dostojevski je to shvatao, razumeo kontinuitet delovawa lihvarske internacionale, i vrlo dobro znao {ta nas, Slovene, ~eka, ako dozvolimo da nas u budu}nost vu~e ergela trojanskih kowa mondijalizma. Drama, br. 5, 2003.

Multikulturna pometwa 25 Multikulturna pometwa Kada su se jednom prilikom sreli Jovan Du~i}, tada, sa Raki}em, neprikosnoveni bard srpske poezije, i Ivo Andri}, mladi, ve} poznati, pripoveda~ i diplomata od karijere bilo je to izme}u dva velika rata, u Beogradu, u predahu izme u dve diplomatske misije Du~i} se pohvalno izrazio o Andri}evoj novoj kwizi pripovedaka i, na kraju, rekao,,andri}u, vi ste izvanredno talentovan pisac i pravi evropski gospodin. [to ste se, zaboga, uhvatili tih turskih, bosanskih motiva? Manite se toga! Vreme je da, ve} jednom, Evropa u e u srpsku literaturu. Andri} ga, na sre}u, nije poslu{ao, tako da je srpska kultura, umesto evropejskog epigona, koji nama ne bi zna~io mnogo, a Evropi ni{ta, dobila autenti~nog stvaraoca koji je celom svetu imao {ta da kaè. Pritom je Andri}, razume se, po svojim kulturnim referencama, predstavqao autenti~nog evropskog intelektualca najvi{eg ranga. Ova anegdota iz na{e literarne ba{tine ilustruje jedan plodotvorni model proìmawa kultura. Kako se, dakle, evropskim intelektualcem, evropskim piscem postaje upravo ~uvawem vlastitog istorijskog, etni- ~kog, duhovnog, pa i eti~kog sadràja, te sme{tawem tih sadràja u kontekst zajedni~ke, evropske i svetske kulture. To, razume se, ne podrazumeva ni etnografiju, ni folklor, ve} kori{}ewe evropskog duhovnog i literarnog instrumentarija, {to rezultira autenti~nom kulturnom simbiozom. Najboqa dela moderne latinoameri~ke kwièvnosti su primer ovog kreativnog proìmawa razli~itih kulturnih uticaja.

26 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti U na{oj literaturi, dela Milo{a Crwanskog i Rastka Petrovi}a, tako e su dobar primer proìmawa zavi~ajnog nadahnu}a i evropskog kulturnog duha. O dvosmernosti ovih tokova, ovih me usobnih pro- ìmawa, govore dela stvarana u evropskim centrima, koja su se, od kraja devetnaestog veka, gradila na otvorenosti prema uticajima vanevropsknh duhovnih i umetni~kih tradicija. Danas, u vreme planetarne duhovne, kulturne, politi~ke nivelacije sveta, isti~e se model multietni~kog i multikulturalnog dru{tva. Taj model, me utim, ma koliko bio teorijski elaboriran, u praksi ne podrazumeva proìmawe autenti~nih i autohtonih duhovnih i kulturnih vrednosti razli~itih sredina, ve} podsecawe samosvojnih korena pojedinih etnosa, u ime stvarawa jednog hibridnog, esperanto zajedni{tva, ~iji su zajedni~ki imeniteqi crna~ki engleski jezik, estetika TV-spota i crtanog filma, nasiqe i gola borba za opstanak kao tematsko idejni krug, planetarna informatika medija i interneta kao instrument, ali i duhovni horizont, potro{wa unificiranih materijalnih dobara kao motivacijski domet, te apokalipti~ke slike iz serije filmova Pobesneli Maks kao egzistencijalna, istorijska perspektiva. Neophodni uslov opstanka svake imperijalne strukture jeste permanentna ekspanzija i te`wa za univerzalnim dejstvom, dakle, za unifikacijom pacifikovanog etni~kog materijala. Otuda je matrica dejstva podjednaka za sve imperijalne strukture u istoriji. âk i u davna vremena, kada su imperije po~ivale, ne prete`no na tehnolo{kim i merkantilnim svojstvima, ve} podrazumevale duhovne i religijske aspekte svetonazora, te estetsko uobli~avawe, estetsko ìgosawe

Multikulturna pometwa 27 osvojenog prostora, kao svojevrstan identifikacioni znak, bilo je primetno, tokom imperijalne ekspanzije, progresivno pra`wewe duhovnih sadràja i formalizacija estetskih svojstava. Duhovna i estetska svojstva nisu vi{e bila autenti~ni izraz ìvota zajednice, ve} formalizovano sredstvo univerzalizacije osvojenog prostora, sredstvo istiskivawa autenti~nih obele`ja osvojenog etnosa, kao {to su religija, moral, estetika, koja, dok god postoje, mogu biti osnova mobilisawa antiimperijalnog dejstva. Ali, tako razvodwena i formalizovana duhovna i estetska svojstva imperijalne matrice omogu}avala su, tokom vremena, povratno duhovno dejstvo sa pacifikovane imperijalne periferije. To povratno dejstvo po pravilu se javqa u degenerisanom, izvitoperenom ili agresivnom, sekta{kom vidu, tako da, umesto stvarnog kulturnog proìmawa, dobijamo zbrku odumiru}ih pseudoformi, u ~ijem krilu klija seme nove, nepoznate budu}nosti. Kao {to je dekadentni Rim, po~etkom prvog milenijuma na{e ere, bio haoti~ni mraviwak koji je vrveo od etni~ke, duhovne, religijske i eti~ke zbrke, {to je nagove{tavalo pra`wewe imperijalne energije ma koliko ta zbrka bila (tada) predstavqana kao multietni~ka i multikulturna sinteza tako i danas, po~etkom tre}eg milenijuma, veliki imperijalni megalopolisi, centrale novog svetskog poretka, oli~avaju sliku biblijske, vavilonske pometwe, ne samo pometwe jezika, ve} i elementarnih ìvotnih formi i, dakako, duhovnih i eti~kih aspekata ìvota. Teza o multietni~kom i multikulturnom dru{tvu stari je, dakle, imperijalni instrument za unifikaciju i nivelaciju ostatka sveta, instrument koji uni{tava

28 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti autenti~na svojstva pacifikovanih naroda ali se, kao bumerang, vra}a imperijalnim centralama, razaraju}i i wihovo vlastito duhovno tkivo. Drama, br. 6, 2004. Kapetan Mi{ino zdawe, 1914.

Plebejci re{avaju kvadraturu kruga 29 Plebejci re{avaju kvadraturu kruga Pad berlinskog zida i raspad isto~nog bloka ozna- ~ili su po~etak novog doba, koje je,~ini se, jo{ temeqnije izmenilo sliku ovog dela sveta, nego {to je be{e izmenio ishod Drugog svetskog rata. Zemqe isto~ne Evrope ba~ene su u haos tranzicije i stavqene pod dominaciju monopolarnog sistema, zvanog novi svetski poredak. Spremne ili nespremne, voqne ili nevoqne, one su prisiqene da se prilago avaju pravilima igre {to ih taj poredak name}e. Jedino se jo{ u Srbiji levica odràvala na vlasti, jedino su jo{ Srbi bili u paradoksalnom i tragi~nom sukobu sa novim svetskim poretkom, koji je bespogovorno zavladao i ovim delom sveta. Za{to je to tako? Da li je to izraz izvesne istorijske zakonomernosti, ili, pak, izraz proizvoqnosti ne~ijeg htewa? Postoje dve bitne osobenosti koje daju pe~at srpskoj modernoj istoriji. S jedne strane, ona je obeleèna izrazito plebejskim duhom, a s druge, trajnim i krvavim borbama za nacionalnu nezavisnost i nacionalno ujediwewe, te poku{ajima da se pokidaju niti paukove mre- è, kojom su srpski narod velike sile od vajkada sapiwale. Od po~etka XIX veka, u Srbiji se de{ava proces permanentne revolucije, sa socijalnim, nacionalno oslobodila~kim ciqem konstituisawa nacionalnog korpusa u okvirima jedne dràve. Jo{ u ~asu kada, na Kosovu poqu, 1389. godine, be{e sase~en cvet srpskog plemstva i vite{tva, po~eo je nezaustavqivi proces plebeizacije srpskog naroda. Des-

30 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti pot Stefan Lazarevi} bio je, dodu{e, autenti~ni plemi} i srazmerno prosve}eni gospodin, ali wegova dr- àva procvetala je onako kao {to se neizle~ivi bolesnik, uo~i same smrti, pridigne iz kome, misle}i da je ozdravio. Posle propasti Despotovine, sa \ur em Brankovi}em i wegovim efemernim potomcima, srpskom narodu je pisana dalekose`na plebejska i `rtvena sudbina, koja se ni do dana dana{weg nije, u svojoj su- {tini, promenila. Pesimisti bi mogli re}i i da se srpska istorija padom Despotovine zavr{ila, te da je ono {to mi ovde nazivamo permanentnom srpskom revolucijom, ustvari, kvaziistorijski ritual oìvqavawa mrtvaca. I, zbiqa, vitalne snage srpskog naroda behu sase~ene u korenu. Uni{tena js srpska elita, tako temeqno da se nikada vi{e nije pojavila na svetlosti istorije kao autenti~ni narodni predvodnik. Plebejci su, od tada, vodili sami sebe, kako su znali i umeli. Gra anski stale`, {to se, postepeno, stvarao u Austriji i Ugarskoj, bio je hibrid, vaspitavan na nema- ~kom, ma arskom i slavjanoserpskom jeziku, zadojen, s jedne strane, sredwoevropskim civilizacijskim natruhama, a s druge, mitskim, romanti~arskim transpozicijama srpske istorije. Predstavnici tog i takvog staleà bili su u Imperiji predmetom podozrewa, a u plebejskoj, ustani~koj Srbiji kamo su dolazili da na oltar otaybine prinesu svoja najboqa znawa i uverewa predmetom surove, milo{evske sprdwe. Nacionalnu i socijalnu revoluciju u Srba, zapo~etu 1804. godine, sa ciqem oslobo ewa i ujediwewa srpskog naroda, vaspostavqawa srpske dràvnosti i ukidawa feudalnog, spahijskog sistema, nije, dakle, predvodio gra anski stale` (kao, na primer, u Francuskoj), jer ga u Srbiji, tada, u pravom smislu re~i, nije ni bilo, ve}

Plebejci re{avaju kvadraturu kruga 31 prost puk, tj. srpsko seqa{tvo. Vo i srpske revolucije bili su seqaci, ili, u najboqem slu~aju, marveni trgovci (ukoliko je to boqe), a srpske vladarske dinastije, izrasle iz ustanaka, bile su izvorno narodne, seqa~ke, plebejske dinastije. Nije neinteresantno, niti neva`no, povu}i paralelu sa na{im susedima, Grcima, Bugarima i Rumunima, koji su se, tako e, postepeno osloba ali, kako je veliki, imperijalni, anahroni bolesnik sa Bosfora gwio i raspadao se. Wima su velike sile naturile za vladare izdanke svojih aristokratskih porodica i stavile ih, tako, pod neposrednu kontrolu. Tako je u Rumuniji vladala dinastija Hoencolern-Sigmaringen, u Bugarskoj Saksen-Koburg-Gota, a u Gr~koj je vladara iz porodice Vitelsbah zamenio princ iz danske kraqevske dinastije. Srpska revolucija, pak, stvorila je samosvojnu, plebejsku, seqa~ku dràvu. Spahiluci su ukinuti, zemqa podeqena seqacima, a nova dràva me unarodno priznata na Berlinskom kongresu, 1878. godine. Srpska revolucija time nije bila okon~ana, a ciqevi nacionalnog oslobo ewa i ujediwewa nisu u potpunosti bili ostvareni. Delovi srpskog naroda ostali su i daqe u Turskoj i Austrougarskoj, odnosno Bosni, koja je dopala austrougarskog protektorata, te kasnije bila anektirana. Srpska revolucija pretvorila se, tako, sticajem geopoliti~kih okolnosti, u permanentni proces, u revoluciju koja te~e. Srpsko-turski rat, Balkanski ratovi, kao i Prvi svetski rat bili su, za Srbe, produètak procesa zapo~etog 1804. godine, sa uvek istim strate- {kim ciqem oslobo ewa i ujediwewa srpskog naroda. Ka tom ciqu vodili su, me utim, trnoviti i tragi~ni

32 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti putevi, ome eni izukr{tanim interesima velikih sila i wihovim projektima za svetsku vladavinu. Srpsko pitawe bilo je, pritom, odve} sloèno da bi se moglo jednokratno re{iti, kao gr~ko, bugarsko i rumunsko, a srpska plebejska samosvest ìlavo se opirala stranoj dominaciji. [ta je, uostalom, srpska neukost znala o pravilima igre velikog sveta? Ta neukost smatrala je da su sloboda i nezavisnost prirodna prava u boìjem svetu. Priprosti i neobave{teni srpski seqaci nisu se ustezali da za to pravo poloè i svoje ìvote. Plebejska tvrdokornost, hrabrost i, dakako, neobave{tenost prepolovili su, tokom te, permanentne, revolucije, srpski genetski potencijal. înilo se da je ciq, ipak, postignut posle mitske, samoubila~ke heroike 1914 1918. U okvire Jugoslavije stao je, najzad, oslobo en i ujediwen srpski narod. Tako je, bar, neukim plebejcima izgledalo. Neuki plebejci su slavodobitno odahnuli, ali ne zadugo. Dràva sa inovernom bra}om, pristiglom iz druge civilizacije i sasvim druge istorijske i psiholo{ke pri~e, ve} tada se pokazala kao bure baruta. Srpska revolucija, koja te~e, stvorila je vi{e od nacionalne dràve. Stvorila je hibridni organizam koji se okrenuo protiv svojih tvoraca. Po~elo je pucwima u Narodnoj skup{tini, nastavilo se diktaturom, te kraqeubistvom, da bi se zavr- {ilo tako {to su inoverna sabra}a zasula cve}em Hitlerove okupacione trupe. Samo oni koji ne mogu da sagledaju realnu sliku vlastitog naroda, mogu zami{qati da je komunizam Srbima bio nametnut. U vreme Drugog svetskog rata, Srbi su i daqe bili uveliko plebejski narod. Kao tanka skrama, hvatao se, dodu{e, po povr{ini, gra anski stale`. Niti dovoqno brojan, niti dovoqno ukorewen, naglo oboga}en, odnaro en. Ni dinastija nije vi{e bila plebej-

Plebejci re{avaju kvadraturu kruga 33 ska. Oro ena sa evropskim plemstvom, kultivisana i ve} dekadentna, ona vi{e nije izraàvala autenti~ni duh plebejskog narodnog su{tastva. Kada su kraq i vlada pobegli u London {to je bio presedan u srpskoj istoriji (ako ne ra~unamo Kara or- evo begstvo posle sloma ustanka) tanka gra anska pri~a bila je ve} zavr{ena. I logi~no je da je seqa~ki narod (ili, bar, wegov najugroèniji deo), ostavqen sam sebi, izloèn okupaciji i bratskom genocidu, nastavio svojim starim, dobro znanim putem, a to je zbeg i {uma. U {umi, narod se sreo sa komunistima. Tako je narod prihvatio komuniste, kao borce za slobodu, kao nastavqa~e oslobodila~ke tradicije, kao one koji su (ve{tiji i boqe organizovani od ~etnika) preuzeli {tafetu permanentne srpske revolucije. Posle rata, plebejski karakter srpske nacije je zape~a}en. Pobednici su desetkovali i deklasirali i ono malo relevantnijih predstavnika gra anskog staleà, a na predvodni~ke poloàje su isplivali oni koji su se, po {umama i gorama, opirali usta{kom i okupacijskem teroru abayije, dreeri, gor{taci, dakle, autenti~ni plebejci. Oni su, tokom slede}ih pedeset godina, nastavili plebejski kontinuitet srpske nacionalne sudbine. Srpsko nacionalno pitawe i u drugoj Jugoslaviji bilo je (prividno) re{eno, ustvari zamrznuto: ta~nije re~eno, ono je, fakti~kim raspar~avawem Republike Srbije, usmeravano ka regresiji. Posle sloma isto~nog bloka, kada je do{lo do nove geopoliti~ke podele karata u velikoj, planetarnoj igri pokera, u kojoj su ulozi ìvoti i sudbine naroda i dràva, stekli su se strate{ki uslovi da se druga Jugoslavija raspadne. Zapad je krenuo na Istok (Drang nach

34 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Osten). Tampon zona izme u dva sveta postala je anahrona. Lokalni nacionalizmi bili su motorika toga procesa raspadawa, a gorivo (uqe na vatru) dolivali su igra~i planetarnog pokera. Srpska revolucija (,,doga awe naroda ) nastavila je da te~e posle raspada druge Jugoslavije, budu}i da su se Srbi ponovo na{li raspar~ani i, dakako, ugroèni u razbijenim delovima Federacije, kao i na delu vlastite teritorije (Kosovo i Metohija). Na ~elu te revolucije, odnosno srpske dràve, na{li su se levi~ari, dakle, plebejci, jer drugih relevantnih snaga, po istorijskom usudu, u Srbiji odavno nema. Treba, dakle, biti svestan da je bilo to dobro ili lo{e ono {to se Srbima tokom posledwe decenije XX veka de{avalo, logi~na i zakonomerna posledica wihovog istorijskog usuda, wihove socijalne strukture i kolektivne psihologije a ne proizvoqnost, eksces istorije, ili proizvod nasilnog dejstva anahrone oligarhije. Ho}e li Srbi, posle svega, imati dovoqno bistre svesti. mogu}nosti za realnu procenu vlastite situacije, dovoqno elasti~nosti, a u isto vreme ~vrstine, dakle, psihi~ke snage, duhovne konzistentnosti i mudrosti, ali i pragmatizma, tj. politi~ke ve{tine da, takvi kakvi su, povrate svoj, duboko poquqani, dru{tveni, moralni i dràvni integritet u okvirima zadatih pravila igre paradoksalno je, dijalekti~ko pitawe, koje, kako godine prolaze, sve vi{e li~i na kvadraturu kruga. Drama, br. 7, 2004.

Od Titovih do Soro{ovih stipendista 35 Od Titovih do Soro{ovih stipendista Nacionalni program, smisao i ciqevi nacionalne politike jedne zemqe predstavqaju, za wen narod, svetiwu i upori{nu ta~ku u ìvotu i delovawu generacija, a na planu me unarodne politike samo igra~ku u strategiji i taktici velikih sila. Trijumf ili slom nacionalne politike malih naroda, kolektivne tragedije ili zablude, egzodusi i genocidi, izneverene nade i izgubqene prilike, sve to odvija se u senci planetarne {ahovske igre olimpijskih bogova svetske politike. Kao {to su, u anti~kom svetu, sudbine, tragedije i usponi kraqeva, heroja, pa i ~itavih naroda bili samo refleks }udi nedodirqivph stanovnika Olimpa, tako su u svetu moderne politike sudbine miliona Jermena, Kurda, ê~enaca, Avganistanaca, Ira~ana, Srba i tolikih drugih zavisile i zavise od interesne kombinatorike gospodara sveta. Notornu istinu da pod velovima civilizacijskih floskula o humanizmu, demokratiji, qudskim pravima, integralnom civilnom dru{tvu i kodifikovanoj me- unarodnoj zajednici dejstvuje nemilosrdno pravo ja~eg i nemilosrdni interes ja~eg, {to se poigrava sudbinama i patwama miliona, tu notornu istinu izvesni srpski intelektualci i mondijalisti danas smatraju ksenofobi~nom, nacionalisti~kom predrasudom, a politiku koja poku{ava da odrì minimum nacionalnog integriteta i suvereniteta divqa{tvom i fa{izoidnim ludilom.

36 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Vazada je u Srba, od,,na~ertanija Ilije Gara{anina (1844), pa i pre toga, postojao jasan i odre en konsenzus o nacionalnim interesima i nacionalnim zadacima. îtav herojski napor novije srpske istorije, od ustanaka, preko srpsko-turskih, balkanskih, do Prvog svetskog rata, pokazuje kontinuitet nacionalne svesti i nacionalnog pregnu}a. Socijalni i ideolo{ki raskoli, {to su dugo tiwali u srpskom i Jugoslovenskom dru{tvu, najzad su, uo~i i tokom Drugog svetskog rata doveli do su{tinskih kontroverzi, kada su nacionalni interesi u pitawu. Deoba na ~etnike i partizane i gra- anski rat, {to se u okviru rata za oslobo ewe zemqe vodio, udarili su tragi~ni ìg i onako patwama bremenitoj srpskoj istoriji i za dugo oslabili srpski nacionalni korpus. Jugoslavija, koja je za srpski narod trebalo da bude re{ewe nacionalnog pitawa, te da u jednoj dràvi okupi sve segmente toga naroda, za ostale sudeonike u federaciji bila je, kao {to se pokazalo, i kao {to se na osnovu mnogih pokazateqa moglo i ranije slutiti, samo usputna stanica na putu ka ostvarewu vlastitih nacionalnih ciqeva. Tradicija srpske kolaboracije, uspostavqena u Drugom svetskom ratu, nastavqena je, na drugom planu i na drugk na~in i posle rata. Tada{wi ~elnici srpskog naroda pristali su, naime, na politi~ku devizu,,slaba Srbija jaka Jugoslavija, na politiku koja je bila ne samo epizoda na putu slabqewa i dezintegracije Srbije, ve} i faza u procesu razarawa same federalne dràve. Priznavawe muslimanske veroispovesti za naciju, 1968. godine,,,mas-pok u Hrvatskoj sedamdesetih, sve ve}a distanca Slovenije, te ustav iz 1974. godine dosledne su posledice takve politike. Srbija je svedena

Od Titovih do Soro{ovih stipendista 37 na Beogradski pa{aluk, a wene pokrajine, prakti~no, postale konstitutivni ~inioci federacije. Akutno àri{te destrukcije bilo je, dakako, Kosovo. Progon Srba odvijao se in continuo od dono{ewa zabrane povratka izbeglog srpskog stanovni{tva posle Drugog svetskog rata, dok su predstavnici federalne sabra}e agitovali protiv,,velikosrpske hegemonije i povezivali se sa {iptarskim secesionistima. Kosovo je oduvek bilo àri{na ta~ka srpske istorije, pa je to i danas, kada smo svedoci {iptarske oru- àne borbe za otcepqewe ove vekovne srpske teritorije. Ono {to su vo e druge Jugoslavije, uz pomo} srpskih kolaboracionista, trasirale 1974. godine, sada se èli dovr{iti, uz pomo} ameri~kog i nema~kog imperijalnog pritiska, te saradwe Evropske zajednice i sekundirawa Ujediwenih nacija transmisije ameri~ke planetarne hegemenije. O Kosovu treba govoriti racionalno, ali precizno, ako je mogu}e bez srpske nacionalne romanti~arske patetike, bez pri~a o carstvu nebeskom i o velelepnoj srpskoj duhovnosti i moralnosti. Projektovawe ule- {pane slike o sebi, vodi gubitku samokriti~nosti, slabi opreznost i otupquje o{tricu dejstva. Za{to se srpska duhovnost i sjediwenost u boànskoj promisli, ta velelepna osobina {to je mitski na se projektujemo, nije pojavila, nije funkcionisala onda kada je trebalo preduprediti poraz? Boga smo, dakle, potraìli onda kada smo, ve}, bili izgubqeni, kada se na{a isprazna oholost i samodovoqnost pretvorila u prah i pepeo. Ko je mislio na Boga dok se raspar~avalo carstvo i oslepqivali suparnici iz bratskog roda? Dok se akontirao ishod u varvarskom ban~ewu srpske vojske uo~i boja na Marici? Ko je mislio na Boga kada

38 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti se donosio ustav iz 1974. godine? Itd. Nemamo mnogo razloga, ni iz istorijske, ni iz savremene perspektive da se kitimo veli~anstvenim atributima. Sve je po~elo od Kosova i sada se, opet, na Kosovu re{ava sudbina srpskog naroda i srpske dràve. Borba za srpske nacionalne interese danas je svedena u okvire avnojevskih granica i te{ko da moè ugroziti bilo koji od, sada susednih,,,bratskih naroda. Pa, opet, Srbiji se osporava i to minimalno nacionalno i dràvno pravo. Osporava se, ne samo od strane takozvane me unarodne zajednice, ve} i od strane jednog dela tragi~no (i tradicionalno) rascepqenog srpskog nacionalnog korpusa. Jedan deo nacionalno otu ene srpske inteligencije, koji je na brzinu ire{ao put od Titovih do Soro{ovih stipendista i uloge korifeja novokomponovane (dirigovane) demokratije, radije igra ulogu pete kolone velikih sila, no {to u~estvuje u makar minimalnom kensenzusu povodom za{tite elementarnih nacionalnih interesa. Drama, br. 8, 2004. Beograd, 1914.

Srbi slave pobede unapred, a poraze unazad 39 Srbi slave pobede unapred, a poraze unazad* MILISAV MILENKOVI]: Postoji, odavno, mit o Narcisovoj zagledanosti u vlastitu sliku, zagubqenu negde u vodenim talasima. Postoji, tako e, istina da na brojnim slikama (od Leonarda da Vin~ija do, na primer, na{e Milene Pavlovi} Barili) po~iva, mawe ili vi{e prikriven, i umetnikov lik. Kada je re~ o piscima, pogotovo dramskim wihov lik se razbija u bezbroj sitnih detaqa, a ovi se, kasnije, mogu sklopiti u jedan koloritni mozaik, koji otkriva wihov portret, otkriva wihov unutarwi sadràj. Gost na{eg dana{weg,,portreta je, upravo, dramski pisac, gospodin Miladin [evarli}. Dobro do{li,gospodine! MILADIN [EVARLI]: Boqe Vas na{ao! Pozdrav Vama i Va{im gledaocima. Hvala na pozdravima i dobrim èqama! Gospodine [evarli}u, Vi ste pro{li interesantan put, i stvarala~ki i, uop{te, profesionalni. Bili ste na brojnim funkcijama u teatrima, po~ev od Beogradskog dramskog pozorita, gde ste, prvo, bili dramaturg, bili ste, zatim, umetni~ki direktor Crnogorskog narodnog pozori{ta u Titogradu, Namerno kaèm: u Titogradu... [ta moèmo? Tako se zvao grad u to vreme. Bili ste, zatim, i umetni~ki direktor Beogradskog dramskog pozori{ta; bili ste upravnik Narodnog po- * Razgovor sa dramskim piscem Miladinom [evarli}em, vo en na SAT televiziji, Poàrevac, 2004. Voditeq Milisav Milenkovi}.

40 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti zori{ta u Ni{u, upravnik Pozori{ta na Terazijama, zamenik upravnika Narodnog pozori{ta u Beogradu. Sada ste urednik na Televiziji Beograd. U me uvremenu uspeli ste da napi{ete vi{e od dvadeset dramskih dela, koja su, sa uspehom, igrana u pozori{tima i emitovana na televiziji. Pomenimo samo neka od wih:,,propast carstva srpskoga (Ateqe 212),,,Optimist (Narodno pozori{te u Beogradu),,,Gospodin ministar (Teatar,,Konstantin Kisimov Vel. Trnovo, Bugarska),,,Kosovo (Beogradsko dramsko pozori{te),,,kara or e i,,zmaj od Srbije (Narodno pozori{te u Ni{u). Osim drugih, brojnih priznawa za Va- {e stvarala{tvo, za ovu, posledwu dramu dobili ste i Sterijinu nagradu, najve}e priznawe za dramsko stvarala{tvo u nas. Pomenimo i nekoliko Va{ih televizijskih ostvarewa:,,odlazak Damjana Radovanovi- }a,,,smrt pukovnika Kuzmanovi}a,,,Povratak Vuka Alimpi}a, ciklus porodi~nih drama o raspadu na{e gra anske klase, zakqu~no sa poznatim televizijskim filmom,,prole}e u Limasolu. Recite mi, gospodine [evarli}u, kako ste se Vi, i za{to, na{li na tom putu koji se zove dramsko stvarala{tvo? Te{ko je sada, pri kraju ìvotnog puta, tragati za korenima. Ja sam, od rane mladosti, imao otpor prema uskom profesionalnom opredeqewu. Nisam èleo da se poistovetim sa jednom, odre enom, profesijom i da, time, izgubim sve ostale mogu}nosti, uvide, ta~ke gledawa, koje ìvot pruà i nosi, i koje radoznalost jednog mladog ~oveka (takvog ~oveka) podrazumeva. Dakle, ùdeo sam za sveobuhvatnom, slojevitom (da ne kaèm: dijalekti~kom) slikom sveta i oti{ao sam da studiram svetsku kwièvnost. To mi se ~inilo najbliìm onome {to sam èleo, za ~im sam ~eznuo. Me utim, stu-

Srbi slave pobede unapred, a poraze unazad 41 diraju}i svetsku kwièvnost, shvatio sam da }u umreti od gladi, budu}i da nisam èleo da se bavim ni teorijom, niti da budem profesor, nau~nik i sli~no. 3na- ~i, nisam hteo ni{ta da budem. Pisao sam pesme u to vreme... I, onda, sticajem okolnosti da ne duìm, jer biografija nije toliko bitna, bitno je {ta je ~ovek uradio u okviru te biografije sticajem okolnosti na- {ao sam se na Akademiji za pozori{te, film, radio i televiziju (dana{wi Fakultet dramskih umetnosti), kod pokojnog profesora Josipa Kulunyi}a. Bio sam posledwa generacija tog na{eg znamenitog pedagoga, pisca, rediteqa... Ali, kako vreme prolazi, ~ak i zna~ajni qudi se zaboravqaju. Naro~ito u ovoj na{oj,,mondijalisti~koj (pod)kulturi. Ovo je digresija. Moèmo? Kako da ne, kako da ne! U pozori{tu,,slavija, u Beogradu, pre jedno dve godine, reìrao sam svoj komad,,zavodnik ; igra se jo{ uvek. U~estvuju Ruìca Soki}, Milan Mihailovi}, Goran Milev i jedna mlada studentkiwa glume, ~ije sam ime zaboravio. Posle jedne probe, sedeli smo, uz kafu, i u razgovoru se dotakli imena jednog od veoma poznatih pozori{nih stvaralaca, recimo, Mate Milo{evi- }a. I ja zapitam devoj~icu:,,je l znate vi ko je bio Mata Milo{evi}?,,Mata Milo{evi}?, kaè ona, zate~ena... Ko to be{e?,,ne znam, kaè. Ja vidim da ne{to nije u redu. A, ina~e, dete studira pozori{nu akademiju, dodu{e,,bra- }a Kari}, ali, boè moj, nije elektrotehni~ar...,,dobro kaèm, i, sad, pravim test:,,znate li ko je bio Eli Finci?,,Eli Finci? Nikad nisam ~ula, ne znam.,,a, znate li nastavqam ja uporno,,ko je bio Milivoje @ivanovi}?

42 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti,,pa, na~ula sam ne{to, ali nisam sigurna... I tako ja nastavim da licitiram jo{ pet-{est imena na{ih najistaknutijih pozori{nih stvaralaca, od pre dvadeset, trideset, ne od pre trista godina, ali ona ne zna ni jednog, jedinog ~oveka. Jeste li je pitali za nekog pisca? Jesam. Za Velimira Luki}a. Sa istim rezultatom. A, za gospodina [evarli}a je ~ula. (Smeh.) Pa, kad je jo{ ìv! Ali, {alu na stranu, pomenimo, zato, pokojnog Josipa Kulunyi}a, kako se ta stara i zaslu`na imena ne bi potpuno izgubila pod prahom i pepelom ovog vremena u kojem sad ìvimo. Sem profesora Kulunyi}a, koje jo{ profesore pamtite, iz te na{e zajedni~ke {kole? Recimo, Du{ana Mati}a. To je bila jedna krajwe nekonvencionalna {kola, ta na{a Akademija, to su bili nekonvencionalni qudi, mnogi od wih bili su qudi od duha, koji su mogli da nam prenesu izvesna znawa i da zadovoqe izvesne na{e intelektualne ùdwe, ali ne na stereotipan, {kolski na~in, ve} upravo onako kako smo mi to o~ekivali, kako smo mi to voleli. Takva {kola pogodovala je, ili, bar, nije sputavala na{ individualni, kreativni razvoj. Se}am se Du{ana Mati}a, lepore~ivog, sa {alom i cigaretom. Bio je autenti~an pesnik, tragala~ki, nekonvencionalan duh. [etao je s nama kroz literaturu, kao kroz botani~ku ba{tu, pored koje je stanovao... A, onda, kaè, donesite indekse, evo vama deset, evo vama devet, pisali smo i neke seminarske radove, i tako daqe. Qudi Mati}evog tipa budili su u studentima veliku duhovnu radoznalost i davali mnogo vi{e no {to bi jedna stereotipna {kola mogla. I, tako, sedim sa

Srbi slave pobede unapred, a poraze unazad 43 gospodinom Miodragom \uki}em, koji je, ~ini mi se, bio gost u jednoj od Va{ih ranijih emisija, on predaje Istoriju religija na BK Akademiji, imao je tog dana ispit, ja dolazim posle tog ispita da popijemo kafu i zati~em ga sa jednim studentom tre}e godine, piju kafu i pri~aju o sistemu ocewivawa.,,ti, kao Du{an Mati} kaèm mu,,èli{ da studentima prenese{ izvestan duhovni naboj, a ne da cepidla~i{ prilikom ocewivawa. I setim se onog razgovora sa mladom glumicom, pa upitam studenta:,,znate li vi ko je bio Du{an Mati}?,,Ne znam. Kaè on.,,nikad nisam ~uo. E, tu moram da Vas ne{to pitam. Pozori{te je efemerna umetnost. Traje onoliko koliko se izgovara re~, koliko traje iluzija na sceni. Otkud ta èqa, otkud ta ambicija dramskog pisca da plete dramsko tkivo, kad ono traje tako kratko, kada je tako prolazno? Ono stoji me u koricama kwige, ali drame nisu napisane da bi se ~itale, drame nisu napisane da bi bile od{tampane, nego da bi se gledale u pozori{tu. [ta je za dramskog pisca tako izazovno, da se on, ipak, bavi tom literarnom vrstom? Dijalektika pri~e nam govori da je ba{ ono {to je efemerno, u isto vreme i izazovno. Pisac vidi svoju dramu na sceni i vidi svoju publiku kako gleda wegovu dramu. Tako se trenutno zatvara krug izme u wega i wegove publike. Kad napi{ete roman, date ga izdava~u i daqe ni{ta ne znate o tome {ta se tamo zbiva. Vi, ovde, vidite qude koji prate ono {to ste vi napisali, direktno se stvara energetski transfer (kako se to danas kaè), tako da vidite kako to delo ìvi. Drugo, kad {tampate kwigu u na{im bednim tiraìma od 500 ili 1 000 primeraka, ne znate koliko je qudi to pro~italo. U pozori{tu, ako taj komad ide, na svaku predstavu do e trista qudi, i

44 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti kad to saberete komad se igra nekoliko godina kad to saberete, vidite da je ustvari, mnogo qudi to videlo. Dakle, svaka efemernost ima svoju prednost. Drama je, tako e, veoma specifi~na forma koja na veoma kondenzovan, sabijen na~in uspeva da predo~i sliku jednog vremena, duha tog vremena, karakteristi- ~ne likove tog vremena, zna~i, moè jednim skoro magijskim, fle{ postupkom da prizove su{tinske koordinate doba u kojem ìvimo i, ako je dobri Bog dao, i ne{to svevremeno.to je umetnost koja komunicira, koja korespondira i sa publikom i sa duhom vremena. Kad pi- {ete dramu, vi morate pisati iz duha svoga vremena. Nemogu}e je druga~ije. Lui i Pirandelo, veliki dramski pisac, je dozvoqavao da,,lica traè pisca. A, gde Vi nalazite svoje likove, u kom ìvotu i na kojim pravcima wihovog opredeqivawa? Kada sam po~iwao, ja sam svoje likove traìo i nalazio u svetu ideja, paradigmi i parabola. Na primer, moja diplomska drama (U rukama otaybine,{tampana u ~asopisu,,scena, izvedena na Radio Beogradu, davne 1969. godine) govorila je o {panskoj inkviziciji, o mladom intelektualcu koji poku{ava da se bori. Kroz tu pri~u, ja sam poku{ao da kaèm neke op{te stvari o totalitarizmu, o intelektualnoj slobodi, o pobuni; tako e, da napravim aluziju na vreme u kojem smo tada ìveli, ne slute}i kakav }e nam mrak, haos i poreme}aj svih vrednosti doneti tzv. demokratija. Kasnije sam svoje likove traìo u konkretnoj, vlastitoj sredini, bilo da je re~ o na{oj pro{losti ili sada{wosti. Ja sam se dosta bavio istorijskim temama, ali na poseban na~in. To nisu, naravno, tradicionalne istorijske drame. Pisao sam i o takozvanoj propasti

Srbi slave pobede unapred, a poraze unazad 45 srpskog gra anskog staleà posle Drugog svetskog rata i, najzad, drame sa temama iz na{eg savremenog ìvota. Tako sam se sve vi{e pribliàvao savremenim likovima, onima koje sam mogao da vidim oko sebe. Na{e vreme, kao i svako vreme propadawa, neiscrpni je majdan za pisca koji se kloni jevtinog pamfletizma i povr{nosti. U Va{em dramskom opusu ipak je dosta tekstova koji se bave istorijskim likovima, istorijskim doga ajima sudbonosnim za srpski narod. To je, pre svega, dramski ciklus sa zajedni~kim (ironi~nim) naslovom,,srpska trilogija. Pod tim naslovom je i {tampan, u jednoj kwizi, mislim, 1995. godine. Re~ je o dramama Propast carstva srpskoga, Kosovo igrano povodom 600. godi{wice poraza na Kosovu. Srbi slave poraze, je l da? i Zmaj od Srbije, o despotu Stefanu Lazarevi}u, odnosno, o stvarawu kosovskog mita. Zatim sledi, sa temom iz novije istorije, drama Kara or e i Vuci i ovce ili Srbija na istoku, o knezu Milo{u i Vuku Karayi}u, o vulgarnoj, primitivnoj despotiji, koja gazi, poniàva i sprda se sa nejakim, }opavim intelektualcem {to poku{ava da zra~kom pismenosti osvetli srpski tamni vilajet. Prve tri drame bave se na{im sredwim vekom, od cara Du{ana do despota Stefana. Govore}i o sudbini na{e sredwovekovne dràve, poku{avam da shvatim i da fiksiram izvesnu zakonomernost koja se ti~e srpske istorijske sudbine, ono {to bi se moglo ozna~iti kao univerzalna sudbinska matrica toga etnosa i wegove istorije, ono {to i danas moèmo uo~iti, posmatraju}i tragi~ne doga aje kroz koje prolazi srpski narod. Posmatraju}i te doga aje, lako moèmo uo~iti tipske mehanizme na delu, mehanizme koji se ti~u, naravno, i geopoliti~ke situacije, koji se ti~u i na{eg etnomen-

46 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti taliteta, civilizacijske pozicije i svega ostalog. Mo- èmo, dakle, uo~iti da su na delu vrlo tipizirani mehanizmi i da nam se isto {to nam se de{avalo onda (mutatis mutandis) de{ava i sada. To sam poku{ao da pokaèm u tim dramama. îtaju}i i gledaju}i Va{e drame, stekao sam utisak da se malo poigravate ve} ove{talim predstavama o odre enim likovima i istorijskim situacijama. Kao da tim likovima dodajete jedno ironi~no ili humorno osen~we, pa ~ak i farsi~ne tonove, koji odudaraju od na{ih uvreènih, mitologizovanih predstava. Pa, nije malo, nego, mo`da, i malo vi{e. Te drame jesu proète farsi~nim duhom, ali one su, istovremeno, ozbiqan prodor u su{tinu mehanizama srpske istorije i mehanizama mitologizacije te istorije. O~igledno je da postoje dva protivstavqena aspekta na{eg ìvota. Postoji stvarnost i postoji zvani~na interpretacija te stvarnosti. Ta dva aspekta su u potpunoj kontroverzi pa, zar to, ve}, nije farsa, samo po sebi? Kao {to danas ìvimo, bajagi, u demokratiji, a, ustvari, ìvimo u jednom mra~nom, potonulom, dirigovanom, raspame}enom svetu, svetu vulgarne manipulacije novcem, qudima i idejama. Dakle, na toj razlici, na toj dijalekti~koj klackalici, na toj provaliji izme u zvani~ne, proklamovane slike sveta i onoga {to se zaista de{ava, ja sam gradio drame o kojima je re~. Pa su tako i veliki, mitski likovi morali dobiti ironi~no osen~ewe. Koji Vam je od tih likova bio najzahvalniji? Kara- or e? Marko Kraqevi}? Drama Kara or e nije ànrovski od te, farsi~ne, ironi~ne vrste tekstova. Tu je autorski pristup ostvaren bez distance. To je, na neki na~in, i psiholo{ka

Srbi slave pobede unapred, a poraze unazad 47 drama, ma da je to, pre svega, velika istorijska freska. Doga aji su suvi{e bliski, istorijski,,sveì, na direktnom pravcu na{e savremene istorije. Kara or e je paradigmati~na `rtva na{e moderne istorije. O tome nisam mogao da pi{em sa ironi~nom distancom. Kara or ev lik sam, dakle, tretirao ozbiqno, takore}i realisti~ki. On se vra}a u Radovawski lug, gde }e biti ubijen, on to u jednom ~asu po~iwe da ose}a, da shvata. No, ipak se morao vratiti. A od onih likova, tuma~enih sa ironi~nom distancom. Pa, znate, zahvalni su veliki likovi, kao {to je car Du{an... On, me utim, kod mene nije predmet sprdwe, on je tamo i daqe snaàn, mo}an i ozbiqan vdadar, koji na nema~kom jeziku komanduje svojim nema~kim najamnicima... Ja sam veoma vodio ra~una o su{tinskom zna~ewu istorijskih podataka. Mada je pravih istorijskih podataka malo. Mnogo vi{e ima nadgradwe i mita. 3na~i, ono {to je istorijska ~iwenica, ja nisam izvitoperavao, to je ostala istorijska ~iwenica. Car Du- {an je i kod mene jedan silan, ozbiqan i mo}an vladar. Ali, nije problem u tome. Problem je u tome {to on stvarnost u kojoj ìvi i prema kojoj se odnosi na odre- en na~in, prikazuje, u letopisima, u potpuno druga~ijoj svetlosti. Kako razlu~iti, dakle, mitsko od stvarnog? Ili, recimo, u drami Kosovo mi znamo da Vuk Brankovi} nije nikakav izdajnik, da je to samo mit koji se stvara kao alibi za vojni~ki, ili, ako ho}ete, istorijski poraz... E, sad, pitawe je da li se moglo druga- ~ije? Da li se moglo realnije promi{qati? Da li se moglo boqe spremiti za rat, ili se moralo ùriti u carstvo nebesko, pa, onda, praviti mit i kriti se iza tog mita kao univerzalnog alibija? I tako daqe.

48 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Koliko, dakle, dramska literatura funkcioni{e u skladu, odnosno u neskladu sa na{im istorijskim predstavama? To, pre svega, zavisi od epohe. Postojala je epoha romantizma, kada je dramska literatura sluìla mitu i pothrawivala ga. E, onda je po~ela da se ta celovita slika stvarnosti cepa, mit je ostao na jednoj strani, crkva, ~esto i dràva, a na drugoj strani slobodno misle}i qudi, umetnici, intelektualci, istori~ari, koji su poku{ali da pod kriti~ku lupu stave sva ta zbivawa i da shvate {ta se to, u stvari, de{avalo. Pa, tako, i da shvate {ta im se de{ava danas. Ali, ako ho}ete da jo{ malo ostanemo u istoriji, uzmimo, na primer, boj na Marici. Pri~a se de{ava, kao {to znamo, 1371. godine. Turci su, ve}, pre{li u Evropu, drè Jedrene. Me utim, kraq Vuka{in i wegov brat, despot Ugqe{a idu sa vojskom da u Mari~koj dolini susretnu Turke, da ih potuku i, eventualno, isteraju iz Evrope. To je bila nekakva prilika, realna, mada se srpsko carstvo raspalo, ali Srbi su do{ uvek bili dovoqno jaki, imali su svoje oklopnike, imali su vojnu silu i mogli su ne{to da urade. Srbi, dakle, dolaze do mesta zvanog ^rmenski lugovi, u Mari~koj dolini. Turska vojska je u okolini Jedrena. Srbi naprave logor, raskomote se i, prema izve{tajima koje su dobili, shvate da su uveliko nadmo- }ni, shvate da je turska vojska mnogo mawa, i kaù, e, ba{ lepo, mi smo zavr{ili posao, daj vina! Nosili su veliku koli~inu vina u me{inama. Podignu {atore, sapnu kowe, poskidaju oklope, sednu na travu, naseku bravetine i po~nu da piju vino, slave}i pobedu. Turski komandant iz Jedrena bio je svestan da su Srbi nadmo}ni. Bio je, ve},spreman da se pokori, da ponudi neki danak. Ipak, po{aqe izvidnicu da jo{ jednom proveri kako stvari stoje. Sedne nekoliko Turaka

Srbi slave pobede unapred, a poraze unazad 49 na brze kowe, do u do ^rmenskih lugova i, {ta tamo zati~u? Zati~u mrtve pijane Srbe. To stoji u letopisima, to nisam ja izmislio. Samo, nema ko da ~ita! Do u, dakle, turski kowanici tamo, vide logor u neredu, Srbi leè mrtvi pijani, me{ine s vinom prosute, kowi lutaju unaokolo, oklopi, ma~evi razbacani... Srbi slave pobedu. Turci okrenu kowe, vrate se u Jedrene i kaù pa{i: sad ja{i, sad je na{e! Ovaj krene kowicu, do e i pregazi sve. Pobije, pose~e, pogazi, razori ceo logor... Zna~i, Srbi slave pobede unapred, a poraze unazad! Odli~no! Moè se tako re}i. To je {to se ti~e istorije. Tamo su teme date... Teme su date, ali odnosi nisu dati. Odnosi se uveliko mewaju. Pomenu}u slu~aj sa mojom dramom Kosovo, igranom u Beogradskom dramskom pozori{tu na 600. godi{wicu kosovske bitke, 1989. godine. To nije nikakva sve~arska drama, to je raskrinkavawe mita, pisano sa velikom ironi~nom distancom. Me utim, uspeo sam da im poturim to tamo, i oni su to odigrali. I, posle te premijere bio sam napadnut u javnosti kao antisrpski pisac, kao ~ovek koji se sprda sa najve}im svetiwama srpskim, i kako sam mogao na godi{wicu ~uvenog otputovawa u carstvo nebesko da napi{em tako ne{to blasfemi~no... No, dobro, preìveli smo i to. E, sad, dolaze mondijalisti na vlast, jedna intelektualna kvazielita, koja poni{tava sve {to je nacionalno, kako bi se dodvorila svojim evropskim poslodavcima, mada ovi takvu vrstu dodvoravawa i ne traè. Te se, tako, u ~asopisu,,teatron pravi pregled srpskih dramskih tekstova iz osamdesetih godina, i kaè se, eto, to je bilo vreme kada je srpska dramska literatura pomagala mrskom Slobodanu Milo{evi}u da, zloupo-

50 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti trebqavaju}i nacionalna ose}awa, zavede svoju diktaturu. Pomenut je niz pisaca koji su ozlogla{ene nacionalne teme stavqali u prvi plan, pomenuta je i ]osi}eva Kolubarska bitka, pomenut je i Simovi}ev Boj na Kosovu, pomenuta je i moja drama Kosovo. Zna~i, Vi niste samo razgra ivali kosovski mit, nego ste ga i dogra ivali? Zna~i, u ono vreme sam ja bio antisrpski pisac, a kada je pro{lo desetak godina, onda sam sa istim tekstom postao prosrpski pisac i srpski nacionalista. Ta cini~na sprdwa i poigravawe svim vrednostima, poznat je i proveren srpski specijalitet. Eto, eto tog rizika o kojem ja govorim! Vrlo zanimqivo. A, kako je sa savremenim temama? I tu ste imali reagovawa? Drugi ciklus mojih drama pri~a o tome {ta se de{avalo sa srpskim gra anskim staleòm uo~i Drugog svetskog rata, za vreme okupacije i posle dolaska komunista na vlast. Ja ne mogu da àlim na{ gra anski stale`, kojem, po poreklu, i sam pripadam, ne mogu da ga àlim, jer, ako je propao zna~i da nije bio sposoban da se odrì... Te drame se zovu Odlazak Damjana Radovanovi}a, Smrt pukovnika Kuzmanovi}a, Nebeska vojska, Povratak Vuka Alimpi}a... Zatim, Prole}e u Limasolu. Po tome tekstu snimqen je nedavno zanimqiv televizijski film, pokojni Sava Mrmak je reìrao. U nekima od tih drama je na~iwen vremenski luk od propasti srpskog gra- anstva, do novokomponovane, kvazigra anske klase, koja se, sada, kroz prvobitnu, vulgarnu akumulaciju kapitala ili kroz pqa~ku i kriminal formira ponovo.

Srbi slave pobede unapred, a poraze unazad 51 I, tre}e, ima nekoliko tekstova, potpuno savremenih, koji su ~esto i sa satiri~nim, komediografskim nabojem, koji govore o nama, sada i ovde. To je, na primer, taj Zavodnik koji se igra u pozori{tu,,slavija i dan danas, Optimist, Divqa~ je pala... To je Gospodin ministar koji je prvo izvo ewe doìveo u Bugarskoj, i kojeg sam ja, pre nekoliko godina, reìrao u Malom Crni}u za,,fedras. Vi se, verovatno, se}ate; pa se, onda, tamo prepoznao jedan ministar... Ne moramo da mu pomiwemo ime. Ne}emo, taman posla... To je na{ drug. Bio je, dakle, na premijeri, pa se prepoznao i hteo da me bije... (Smeh.) Lak{e je i sa Markom i sa Ugqe{om i sa svim Mrwav~evi}ima, sa Kara or em... Jer oni ne mogu da reaguju. Pa, znate {ta, uvek ima nekoga ko èli da vas bije. Ili su to srpski nacionalisti, ili su to srpski demokrati, mondijalisti... Dakle, pisac koji poku{ava da slobodno misli, ja ne kaèm da je on u pravu, uvek, nego, prosto, poku{ava da misli mimo vladaju}ih konvencija, takav pisac nije nikome po voqi. To je, vaqda, taj profesionalni rizik. ôvek postaje piscem verovatno zahvaquju}i, pre svega, unutarwem imperativu. Ali postoje i neki spoqa{wi ~inioci, okolnosti, pa i lektira koju ~ita u detiwstvu, u mladosti, slu~ajno ili namerno. [ta je bila Va{a lektira, ta literatura koja Vas je vodila ka teatru? Postoje, svakako, unutarwi ~inioci koji se ne mogu izbe}i, a postoje i spoqa{wi uticaji, i tek kada se sve to sklopi... Koje pisce volite? Dramske? [ekspira? Pomaèm Vam,...

52 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Nemojte, molim Vas, da mi pomaète. Znate ono:,,îko, nemoj da me brani{! (Smeh.) Ja sam ro en u ku}i sa velikom bibliotekom. Moj otac nije bio od ove, na{e profesije, on je bio astronom, ali je voleo kwièvnost. Moj otac je bio prvi ~ovek koji mi je otvorio vrata prema kwièvnosti. U to vreme nije bilo televizije. Meni je otac, kad sam bio mali, ~itao Rat i mir. îtao mi je srpske juna~ke pesme. îtao mi je Tri musketara, ~itao mi je Pesmu o Nibelunzima, itd. To su bile neke prve stvari... Nisam znao da }u biti dramski pisac. Tek se kasnije pokazalo da tu leè moje mogu}nosti, da je to moja sudbina. U pitawu je bila op{ta qubav prema litaraturi i poku{aj da se kroz literaturu shvati svet u kojem se ìvi. Brzo je otkriven êhov, od dramskih pisaca. Bio je u biblioteci. Pa, onda, Sartr: \avo i gospod Bog. Bilo je u biblioteci i francuskih klasicista, Kornej, Rasin, Molijer, nisam bio suvi{e odu{evqen tom literaturom, ali sam je ~itao. Onda,kad su iza{la [ekspirova celokupna dela, otac mi je kupio, logi~no, i doneo mi. Ja sam bio mlad, jo{ uvek, tad. Zna~i, ~italo se. Me utim, dosta sam ~itao i prozu. Ja se nisam spremao za dramskog pisca, ja se nisam spremao ni za {ta... Hteo sam da shvatim svet u kojem ìvim. îtao sam mnogo Dostojevskog, zatim Tomasa Mana. ârobni breg je ostao jedna od mojih velikih literarnih qubavi. I{lo se i u pozori{te. Posle rata i{lo se u Narodno pozori{te, gde je Hugo Klajn reìrao [ekspira. Gledali smo [ekspira sa Ra{om Plaovi}em, gledali smo Krleù, gledali smo Glembajeve... Tako da je to obrazovawe u mladosti, to sticawe uvida u razne literarne rodove i{lo, nekako, paralelno... Tek kasnije, na pozori{noj akademiji, po~ela se brusiti o{trica zanata.

Srbi slave pobede unapred, a poraze unazad 53 Va{ utisak o savremenod srpskoj dramskoj kwièvnosti: Aleksandar Popovi}, Du{an Kova~evi}, Qubomir Simovi}, naravno, do gospodina [evarli}a? Ono {to generalno mogu da kaèm, to je da mi imamo odli~nu dramsku literaturu. Na{a savremena dramska literatura je na zavidnom nivou i ne mora da se stidi kao neki drugi na{i proizvodi onoga {to dolazi sa famoznog Zapada. Ali, palana~ko,,mondijalisti~ki duh na{e vladaju}e,,demokratske ~ar{ije trudi se svim silama da ignori{e ono {to pripada autenti~nim vrednostima ovoga tla, da,,dekontaminira na{u kulturnu sredinu, da zatvori vrata na{ih pozori{ta za dramska ostvarewa koja poku{avaju da kaù ne{to o sudbini ovoga naroda, o sudbini koja nam se de{ava sada i ovde, pa se, na sve strane, igraju osredwi ili lo{i irski, ameri~ki pisci, Sakati Bili i ne znam {ta jo{, idete u pozori{te i moète da vidite {ta to zna~i... Re~ je o jednoj vrsti kolektivnog kompleksa inferiornosti, o jednoj vrsti udvori{tva. I, {to je najstra- {nije, 3apad to ne traì od nas, ne traì da poni{timo sve {to je na{e. Jer, na kraju krajeva, koji su na{i stvaraoci najpoznatiji na tom Zapadu? Na primer, Emir Kusturica, ~ovek koji svoje stvarala{tvo crpe iz dubine na{ih autenti~nih tema, {to se nekima ovde ne svi a, naravno, ali wega znaju tamo. A ne pokondirene zapadne epigone... Zna~i, samo ~uvaju}i autenti~ne vrednosti ovoga tla, ~uvaju}i kulturni identitet, mo- èmo opstati, pa biti i deo Evrope. [ta je, dakle, prete`nije? Pozori{te ili dramska literatura? Ono {to se danas igra u pozori{tima nije prava slika na{eg dramskog stvarala{tva. Udruèwe dramskih pisaca Srbije, na{e udruèwe, dakle, izdaje od

54 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti 1998. godine ediciju,,savremena srpska drama, mo`da je o tome bilo re~i i u nekoj od Va{ih ranijih emisija. Sada }e iza}i 19. a uskoro i 20. kwiga. Vi{e od sto drama na{ih savremenih dramskih pisaca {tampano je za ovih {est godina. To je jedinstven kulturni podvig u na{im relacijama, i ne samo u wima. Da li se iko pita kako mi to {tampamo? Odakle? Ministarstvu kulture ne pada na pamet da pomogne! Niko to ne pomaè, od dràvnih institucija. Niko ne subvencioni{e. Postoje, sre}om, dobri qudi, koji to {tampaju besplatno. To je sada, ve}, jedna impresivna duhovna vrednost, koje se, izgleda, stide oni koji odlu~uju {ta }e se igrati. Pozori{ta su zatvorena, igra se samo nekoliko pisaca... Ovde postoje samo interesne grupe, ovde ne postoji prava kulturna klima i prava kulturna politika, koja bi se vodila strate{ki i promi{qeno, kao {to ne postoji bilo kakav konsenzus o nacionalnim interesima... Mogli ste videti na posledwim izborima za predsednika Republike: polovina Srbije je na jednoj strani, a druga polovina na drugoj. Postoje, zna~i, dve Srbije. Kako moèmo i}i napred, na taj na~in? Zakqu~ili bismo, zna~i,da postoji superiornost dramske literature u odnosu na pozori{ta? Apsolutno! Neki qudi se igraju, naravno, igra se Du{an Kova~evi} koji ima svoje pozori{te, pa se igra. Du{an Kova~evi} je odli~an dramski pisac, svaka ~ast, nema tu problema nikakvog. Me utim, ima drugih pisaca. Ima raznih pisaca ovde... Osim edicije o kojoj smo govorili, postoji i ~asopis,,drama ~iji ste Vi glavni urednik, koji objavquje tekstove iz pozori{ne problematike, ali ima i jedan uvodni blok u kojem se objavquju interesantni, vispreni tekstovi, eseji i komentari na aktuelne dru-

Srbi slave pobede unapred, a poraze unazad 55 {tvene i politi~ke teme, Pitam Vas kakvo je Va{e uredni~ko iskustvo i ima li smisla, danas, biti intelektualac i to, jo{, intelektualac koji javno pledira za izvesne stavove? Udruèwe dramskih pisaca Srbije je odlu~ilo da, osim pomenute edicije, pokrene i ~asopis. Iza{ao je sedmi broj; izlazi tromese~no. Da li mi to poku{avamo da budemo glas vapiju}eg u pustiwi, ja ne znam, ipak, poku{avamo da kaèmo ono {to mislimo, poku{avamo da budemo neki glas srpske kulturne javnosti, koliko je mogu}e. To nije, kao {to ste sami rekli, samo stru~ni ~asopis koji se bavi problematikom vezanom za dramsku literaturu i pozori{te, to je ~asopis koji se bavi dramom srpskog naroda. Taj prvi odeqak ~asopisa nije mali, ima uvek bar sedam osam tekstova koji se bave tom, nacionalnom dramom, bave se politikom, ekonomijom, dru{tvenim moralom, etnopsihologijom, nacionalnom istorijom, bave se raznim stvarima od vitalnog interesa za na{u nacionalnu sudbinu. Poku{avamo da poka- èmo da smo ìvi, da postoji i neka druga Srbija, osim one koja je uzurpirala sebi pravo da odlu~uje o svemu. Vi ste se, nekada, bavili i pozori{nim amaterizmom. Bili ste ~lan brojnih ìrija, u~estvovali ste u animirawu, pa i stvarawu predstava, reìrali ste u amaterskim kolektivima. Kakvo je Va{e mi{qewe, ima li smisla, ima li {anse taj pozori{ni amateriaam? Pamtimo vreme wegovog velikog uzleta i poleta, pa vreme stagnacije...a, {ta je danas? O tome mogu da govorim vi{e principijelno. [ta je danas, ne znam ta~no. Ja sam, posle povratka iz Titograda, 1975. godine, jedno desetak godina u~estvovao u radu ìrija amaterskih susreta i to sa vrlo uglednim qudima, koji su svojski podsticali srpski amaterizam. Posle svake predstave imali smo iscrpne razgovore sa

56 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti amaterima, gde smo izmewivali mi{qewa, analizirali wihov rad, ukazivali na propuste i mogu}a re{ewa... Tu je bila i Soja Jovanovi}, pokojna, tu je bio Ra{ko Jovanovi}, tu su bili ozbiqni qudi od struke, rediteqi, pisci, glumci, kriti~ari... Milutin Mi{i}, Dejan Pen~i}-Poqanski i mnogi drugi. Verovatno ste i Vi bili. Mislim da je to imalo mnogo smisla. Pogotovo stoga {to je ta aktivnost bila rasprostrawena po celoj Srbiji. To je bila jedna kulturna mreà, jedan duhovni i kulturni pokret. To su bili qudi koji su ozbiqno verovali u ono {to rade, to su bili qudi ~iji je anga- `man, ~esto, bio zna~a~niji nego {to je to delovawe nekih otu enih, cini~nih,,profesionalaca, koji rade samo zbog novca, a nisu vi{e u stawu da se udube u su{tinu onoga {to ~ine. U svemu tome bilo je mnogo qubavi i, razume se, jedna mera diletantizma koja se i podrazumeva u takvoj vrsti umetnosti. Mi ne traìmo od amatera da budu profesionalci, nego da rade sa qubavqu, udubqivawem i, naravno, da {ire svoja znawa. To je bio vaàn pokret, koji je mnogo zna~io za kulturu Srbije. Ja sam se kasnije, kako su godine donosile nove izazove, povukao i ne znam u kakvom je sada stawu na{ amaterizam, ali mogu da kaèm da je to bilo jako, jako zna~ajno. Mislim da ne}u biti previ{e pateti~an ako kaèm da ste se Vi celim svojim stvarala~kim bi}em bavili sudbinom srpskog naroda, bez obzira da li je re~ o dramskoj literaturi, ili o esejima objavqivanim u novinama, sabranim u kwizi,,srpska Atlantida (,,Plato, Beograd, 2002.). Uostalom, i daqe ih obdavqujete u ~asopisu,,drama, Bavili ste se i istorijom srpskog naroda i wegovom sada{wom sudbinom, kao i povezano{}u ove dve sfere. îni mi se da Vama pripada pravo

Srbi slave pobede unapred, a poraze unazad 57 da odgovorite na pitawe: [ta je sa budu}no{}u srpskog naroda? Nije previ{e pateti~no? Nije, tragi~no je. (Kroz smeh.) Stra{no je. Znate {ta, posle svega {to se ovoj zemqi, {to se ovom narodu dogodilo, ~ovek ima ose}awe da se jedan ìvotni krug zatvara, pogotovo kad da se vratimo na po~etak razgovora i vidimo mlade qude koji ne znaju ko je bio Du{an Mati}, Milivoje @ivanovi}... ôvek ima utisak da se zatvara jedan krug i da sve tone. No, starije generacije uvek imaju utisak da wihovo vreme tone u nepovrat i da dolaze neki lo{iji qudi koji ru{e {to su oni gradili. Ne smemo dozvoliti sebi tu stereotipiju u mi{qewu. Nema ni pro{losti, ni budu- }nosti, niti ima definitivnosti. Evo, kaù demokrati, pobedio je Tadi}, najzad smo pobedili na svim frontovima, najzad je gotova pri~a. Me utim, ni{ta nije gotovo, to je igranka bez prestanka, koja traje, koja }e trajati i slede}u generaciju, i onu posle we... Budu}nosti, kao definitivnog re{ewa, nema, kao {to Hitler nije definitivno re{ewe sa Jevrejima uspeo da napravi, mada je mobilisao celokupnu nema~ku tehnologiju i pedantnost i priqe`nost. Te{ko je spaliti tolike qude. Nema definitivnog re{ewa. Mi putujemo, putujemo kroz vreme. Ali, putuju}i, stalno ponavqamo, variramo iste sistematske gre{ke, reprodukujemo jednu matricu koja odre uje na{u nacionalnu sudbinu. Srbi su jedini narod koji se, posle turske okupacije, rasejao po svim okolnim zemqama, da bi, u dvadesetom veku, vodio unapred izgubqene ratove u tim zemqama, za svoja prava, dok se [iptari {ire na napu{tenoj srpskoj mati~noj teritoriji. Srbi su jedini evropski na-

58 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti rod kodi je sebi dozvolio luksuz da ratuje protiv NA- TO pakta. Srbi se di~e svojim porazima, stvaraju velike pri~e, la`ne predstave o samima sebi, nerealne slike i lo{e procene. I, onda, nije ~udo {to dolaze mladi mondijalisti koji ka`u, dobro, kad nismo sami sposobni, neka nam Zapad propisuje pravila, a to, opet, ra a reakciju mladih nacionalista i tako u krug, smewuju se ~etnici i partizani... Bojim se da }e se to vu}i u nedogled. Hvala Vam, gospodine [evarli}u. Bilo mi je zadovoqstvo! Eto, dragi gledaoci, bio je to portret gospodina Miladina [evarli}a, dramskog pisca. Drama, br. 10, 2005. Beograd, 1914.

Tamni vilajet 59 Tamni vilajet Proizvoqnost u mi{qewu i delawu, {to u krajwoj konsekvenci zna~i neuvaàvawe datosti realnog ìvota, ve} planirawe i sprovo ewe akcija bez pokri}a, koje u sudaru sa ìvotnim ~iwenicama uzrokuju sistematski lanac poraza i neostvarenosti to, u osnovi infantilno, psiholo{ko svojstvo, jedna je od bitnih odlika srpskog kolektivnog mentaliteta. Simptomi i posledice takvog psiholo{kog stawa mogu se uo~iti na svakom koraku, kako u domenu svakodnevnog ìvota, tako i na planu politike, pa i zbira istorijskih de{avawa {to sklapaju koordinate na{e zajedni~ke sudbine. Taj voluntarizam gradivni je elemenat na{ih opredeqewa, na{ih poba~enih strate{kih planova, na{ih izgubqenih bitaka, na{e li~ne i istorijske nesna enosti. Umesto trezvenog uo~avawa realnih okolnosti i ulagawa napora potrebnih za wihovo savla ivawe, izbegavawe, ili, pak, prilago avawe wima, umesto suo~avawa sa stvarno{}u, sa vlastitim mogu}nostima i uslovnostima koje nas okruùju, umesto ulagawa sistematskih napora kako bismo osposobili sebe da odgovorimo na izazov stvarnoga sveta u kojemu ìvimo i u ~ijim okvirima treba i same sebe da ostvarimo da na emo, dakle, realnu meru izme u èqenog i mogu}eg, izme u subjektivnog i objektivnog umesto da ve`bamo, sa neophodnom istrajno{}u i sa sve{}u o vlastitim slabostima, kako bismo poboq{ali svoje izglede na samoostvarewe mi smatramo da su lepe èqe, dobre namere, èstoke emocije i projektovane potrebe dovoqan ulog za u~estvovawe u sloènoj, kontroverznoj, a opet potpuno zakonomernoj igri ìvota (i smrti).

60 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Tako neusagla{eni sa stvarno{}u, tako neistrajni i nekonzistentni, mi pre~esto lutamo od jedne krajnosti do one suprotne, ~udimo se kako ne pobe ujemo, iako nismo dovoqno ve`bali, iako se nismo suo~ili sa vlastitim mawkavostima, pitamo se za{to nismo ostvarili ciq, a ne pitamo se jesmo li posedovali sredstva za wegovo ostvarewe. Ionako mutna slika {to je o stvarnosti i o sebi samima imamo, zamu}uje se, tako, sve vi{e, pa onda ne moèmo da razlu~imo uzroke od posledica, snagu od slabosti, èqeno od mogu}eg. I ne prime}ujemo da smo se, ve}, na{li u predvorju jedne retardirane, magijske, tragi~no bajkolike slike stvarnosti, tj. pseudo stvarnosti, kojom caruju utvare i prikaze, kojom dominiraju iracionalna, uveliko subjektivna stawa i predstave. Zakora~iv{i, kona~no, u tu pseudostvarnost, u taj tamni vilajet {to smo ga sami stvorili, mi lutamo po wemu, uzdu` i popreko, bez ciqa i smisla, izgubqeni u svemiru vlastite proizvoqnosti, na ~ijim bespu}ima nas stra{e fantomi, proizvodi na{e zamu}ene svesti. Kad pogre{imo, kad proma{imo ciq, mi se ne qutimo na sebe, ve} uvek na nekog drugog. Kao {to praiskonskog ~oveka, iz pra{ume, naseqene opasnim duhovima i qutim zverima, vrebaju svakovrsne opasnosti i zle sile tako i nas, u fantazmagori~noj pra{umi na{e individualne i kolektivne sudbine, na{ih politi~kih i istorijskih zbivawa vrebaju prikaze na{ih vlastitih nedoma{enosti. I, umesto da istrajno otklawamo realne prepreke u sebi i tako se osposobimo za sukcesivno dostizawe onih ciqeva koje je mogu}e dosti}i, mi se prepu{tamo afektima, iznalaèwu alibija, iracionalnom psiholo{kom ~inodejstvovawu, prizivawu utvara pro{losti koju sebi predo~avamo na podjednako nerealan na~in

Tamni vilajet 61 kao i budu}nost {to je sebi do~aravamo ne vode}i ra- ~una o vezi izme u uzroka i posledica, pre~esto zami- {qaju}i da projektovanim vizijama moèmo zameniti realne napore i tako izbe}i dosadnu i mu~nu zakonomernost. Tako igramo igru svoga ìvota, ne po{tuju}i pravila; hrlimo pre~icom, no{eni emocijama i mutnim snovima, ka ciqu {to se od nas udaqava sve vi{e i vi{e. A kada, najzad, shvatimo da tr~imo izgubqenu trku mi se, onda, no{eni o~ajni~kom èstinom pravednoga gneva, obru{avamo jedni na druge, kao u kakvom nesre- }nom, glupom, sadomazohisti~kom braku, onda proizvodimo krivce, izmi{qamo neprijateqe, ne setiv{i se nikada da se zagledamo u sebe. Onda nastaje,,kr{ i lom me usobnog optuìvawa, onda nastaje iracionalni haos, koji nas sve vi{e udaqava od istinite slike i od vlastitih ciqeva, onda nastaje destrukcija, uru{avawe individualnih sudbina i, dakako, zajedni~ke sudbine. U takvom stawu, mi izmi{qamo spasiteqe, igramo dodolske igre prizivaju}i manu s neba, prizivaju}i stare i nove svetske poretke, religije i ideologije ~arobne formule koje }e rasterati mrak u nama i mrak oko nas. I nikako da shvatimo da nema tog krivca i tog spasiteqa, osim nas samih, da nema te formule i tog ~arobnog {tapi}a, da nema te vere i te ideologije, da nema tog starog, niti novog poretka koji }e nas izvesti iz tamnog vilajeta, ako mi to sami ne u~inimo. Drama, br. 12, 2005.

62 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Pe~at istiniti Proces politi~ke, ekonomske, duhovne globalizacije sveta, proces wegove totalitarizacije, nivelacije organskih, samosvojnih pravaca razvoja {to doprinose komplementarnom bogatstvu ìvotnih formi i wihovog pretvarawa u funkciju ekspanzije me unarodnog kapitala, koncentrisanog u rukama bankarske (lihvarske) internacionalne (pseudo)elite proces ~ijih smo posledica sada svedoci i `rtve, dobio je svoj stravi~ni zamah jo{ krajem Drugog svetskog rata, bacawem ameri~kih atomskih bombi na Hiro{imu i Nagasaki. Da se podsetimo: dana 6. avgusta 1945. godine, u 8 ~asova i 15 minuta, ameri~ki avijati~ari bacili su na Hiro{imu atomsku bombu (snage 20.000 tona trinitrotoluola) i grad je za kratko vreme prestao da postoji. Eksplodirav{i na visini od oko 600 metara, atomska bomba je napravila pusto{. Od vazdu{nog pritiska, usisnog pritiska, koncentrisanog toplotnog zra~ewa,,,vatrene oluje i poàra razoreno je oko 65.000 zgrada (od ukupno 75.000). Smatra se da je od razarawa, poàra i radijacije poginulo oko 80.000 qudi, a raweno otprilike 65.000. Naknadno je od posledica radijacije stradalo jo{ mnogo gra ana. Tri dana kasnije ba~ena je atomska bomba i na Nagasaki. Bio je to pe~at istiniti, koji je nagove{tavao ve} konceptualizovanu budu}nost. Ciq demonstracije ove genocidne i, dakako, ekocidne atomske sile koja je uveliko prevazilazila sve dotada{we katastrofi~ne vizije i stvorila sasvim realisti~ku apokalipti~ku psihozu qudskog roda nije proiza{ao iz nu`de da se Drugi svetski rat okon~a (on je, ve}, bio na samome kraju, a wegov ishod je bio nedvo-

Pe~at istiniti 63 smisleno izvestan), ve} iz namere da se strate{ki deklasira sovjetska komunisti~ka imperija, tada{wi ratni saveznik, ali, ve}, verifikovani suparnik u projektovanoj budu}nosti, te da se u trci za osvajawe te budu}nosti zauzme superiorna startna pozicija. I dok su se narodi Evrope i sveta radovali okon- ~awu rata i slobodi, po~iwala je, ve}, nova runda cini- ~ne igre. Su{tina promene, u odnosu na ranije epohe, proisti~e jedino iz tehnolo{kog razvitka. Uvek prisutna sila imperijalne destrukcije (koja prethodi imperijalnom graditeqstvu, imperijalnoj unifikaciji {to se temeqi na le{evima i ru{evinama) kudikamo se teè uravnoteàva u uslovima tehnolo{ke multiplikovanosti. Jednom osvojen, mehanizam postaje vrlo prost, kao poja~alo zvuka. U dana{wim tehnolo{kim uslovima, uz jedno pristojno poja~alo, te odgovaraju}e zvu~nike, i zvuk moè da ubije. Nekada je ~ovek morao da razara rukama, mo~ugom, budakom, u najboqem slu~aju plamenom, a danas, u potpunom komforu (i otu enosti) pritiskom na dugme osloba a usnulu, kosmi~ku, apokalipti~ku energiju. Tako je Amerika razorila Nema~ku u Drugom svetskom ratu i, odmah posle rata, po~ela da je obnavqa, kako bi je uklopila u svoj strate{ki blok (kao i Japan, uostalom) te instrumentalizovala u borbi za osvajawe sveta, pre svega za ru{ewe svog ratnog saveznika Sovjetskog Saveza. Elita, koja vodi globalnu imperijalnu igru, ne vodi, dakako, ra~una o sudbinama qudi i qudskim ìvotima. Ona, ~ak, ~ini se, ne vodi mnogo ra~una ni o apokalipti~koj perspektivi, kojoj i nas i sebe, korak po korak, pribliàva. Ni o ozonskom omota~u, ni o radioaktivnom otpadu, ni o kiselim ki{ama i ostalim bezbrojnim elementima poreme}aja ekolo{ke ravnoteè. Ta elita

64 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti sve vi{e li~i na dru{tvance pomu}enoga uma, koje ìvi u virtuelnom univerzumu, izvan prirodnog poretka stvari, izvan boìjeg i qudskog sveta. Ona je, uostalom, sebi ve} sagradila podzemna naseqa, luksuzne krti~wake, iz kojih }e i daqe,,vladati mrtvom planetom, ukoliko joj po e za rukom da temeqno dovr{i svoj projekat,,kraja istorije. Ubijawe miliona qudi, koji, ne samo da su nedu`ni, ve}, izgleda, i nedovoqno svesni igre ~ije su figure, razarawe i ponovno gra ewe dràva, gradova i politi- ~kih sistema, samo su elementi demonske kombinatorike vladara sveta, kombinatorike zaodenute u providne velove javnih, zvani~nih,,istina. Istorija se, tako, o~ituje kao cini~na i suluda igra svemo}nih oligarha, koji se sluè svim raspoloìvim mo}ima qudskog uma, pretvorenim u tehnologiju, silu, monetarnu i psiholo{ku manipulaciju, kako bi postigla svoj ciq, a to je apsolutna dominacija nad uniformisanim svetom, li{enim humanih svojstava, nad svetom ~ija osnovna funkcija treba da bude reprodukcija wihove vlasti, mo}i i bogatstva. Narodi, vlastiti i tu i, potro{ni su materijal u toj igri. Igra je, dakle, ograni~ena na krajwe jednostavne, vulgarne, profane i pragmati~ne ciqeve, kakvi i prili~e oligarhiji sastavqenoj od bankara, lihvara i trgovaca, {to vladaju svetom na sramotu i nesre}u ~ove- ~anstva. U ime tih vulgarnih ciqeva koriste se ne samo monstruozna i manipulatorska sredstva, ve} su u borbi za wihovo ostvarewe angaòvani najsjajniji stru~waci, korifeji, kako fundamentalnih nauka, tako i tehnolo{kog razvoja. Briqantni intelektualci koriste se, tako e, za medijsku manipulaciju, ispirawe mozgova nesna enog pu~anstva, formirawe javnog mnewa, instrumentalizovave qudske svesti, manipulisawe temeqnim

Pe~at istiniti 65 pojmovima, idejama, idealima, kao {to su sloboda, demokratija, qudska prava. Jednom re~ju, intelektualna elita ~ove~anstva nalazi se u najamnom odnosu kod oligarhije me unarodnih lihvara, koji su, uz pomo} tih intelektualnih najamnika, uspeli da uveliko dehumanizuju planetu, da narodima oduzmu pravo na nezavisnost i autohtoni razvoj, da ~oveku oduzmu qudski lik i dostojanstvo, perspektivu duhovnog razvoja, pa, ~ak, da dovedu u sumwu i samu perspektivu opstanka. To je temeqni rezultat i zakonomerna konsekvenca Francuske revolucije (1789), vo ene u ime tre}eg stale`a, a dobijene u korist bankara i napoleonovskog imperijalizma. Nekada kolonija Evrope, Amerika je postepeno razvijala i usavr{avala konsekvence Francuske revolucije i evropske civilizacije XVIII i XIX veka: vlast bankara, ekstremni racionalizam, ga{ewe duhovnosti, dominaciju tehnologije, kapitalisti~ku eksploataciju, kolonijalizam, rasizam, genocid, manipulaciju humanisti~kim vrednostima. Ta i takva Amerika, hibridna, franken{tajnska evropska tvorevina, vratila se preko Atlantika, kao bumerang, da bi pridavila svoga tvorca, a, bogme, i ostatak planete. Oni narodi i oni pojedinci koji se odupiru tome zagrqaju brane, danas, u neravnopravnoj borbi, ~ast ~ove~anstva. Drama, br. 15, 2006.

66 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Apis, Princip i la a francuska** MILADIN [EVARLI], dramski pisac i esejista, autor je oko dvadeset pet dramskih dela, igranih u Narodnom pozori{tu,,,ateqeu 212, Beogradskom dramskom i drugim pozori{tima u zemqi i inostranstvu. Krajem pro{le godine, wegova drama Zavodnik, koja se ve} nekoliko godina sa uspehom prikazuje u pozori{tu,,slavija, postavqena je na scenu Kulturnog centra,,sveti Sava u îkagu. Dela su mu vi{e puta realizovana i na televiziji. Se}amo se, na primer, veoma atraktivnog TV filma Prole}e u Limasolu, koji je, prema wegovom scenariju, reìrao Sava Mrmak, sa Neboj{om Qubi{i}em, Danicom Maksimovi}, Neboj{om Dugali- }em, Svetozarom Cvetkovi}em, Goranom Sultanovi}em... [evarli}eve drame {tampane su u ~asopisima, zbornicima, i posebnim izdawima. Nedavno su mu iza{le i dve kwige,,izabranih drama ; prvu je izdao,,plato, a drugu, krajem 2006, Udruèwe dramskih pisaca Srbije. Nosilac je Sterijine nagrade, nagrade,,joakim Vuji}, tri nagrade,,branislav Nu{i} i drugih presti`nih priznawa za svoje stvarala{tvo, zakqu~no sa,,zlatnim beo~ugom,,za trajni doprinos kulturi Beograda. OLGA STOJANOVI]: Zama{an deo Va{eg dramskog opusa bavi se tzv. sudbinom Srbije, a niste istoriografski pisac... Pa, kakva je ona bila, kakva jeste i kakva }e biti? MILADIN [EVARLI]: êsto sam se, u svojim delima, bavio sudbinom Srbije, kako one sredwovekovne * Razgovor sa dramskim piscem Miladinom [evarli}em. Preneto iz nedeqnika,,lider. Razgovor vodila Olga Stojanovi}.

Apis, Princip i la a francuska* 67 tako i savremene, od Kara or evih do na{ih dana, nastoje}i da istra`im zakonomerne konstante koje odre- uju na{ kolektivni istorijski usud. Fascinantno je kako nam se, tokom vekova, od Nemawi}a do danas, de- {ava jedna te ista istorijska pri~a, koju reprodukuje, do u beskraj, jedna te ista sudbinska matrica. Re~ je o jednom te istom iracionalnom, voluntaristi~kom stawu svesti, koje me{a privid i stvarnost, koje blokira mogu}nost izvla~ewa logi~kih konsekvenci iz onoga {to nam se de{ava. To je svest koja energi~no odbija da se suo~i sa ~iwenicom da odre eni uzroci uvek ra aju odre ene posledice. Ta svest nam {apu}e:,,mo`da ne}e ba{ sada, i,,mo`da ne}e ba{ meni (nama) to da se desi to {to se de{ava uvek i svima. Iz tog voluntarizma ro ena je takozvana Nebeska Srbija, koja od sredweg veka do danas stvara poba~ene istorijske projekte i vodi unapred izgubqene ratove sa velikim svetskim silama, ratove u kojima je izgubila svoj najboqi genetski potencijal, teritorije, pa i du{u... Apis, koga budale i dandanas slave kao heroja kraqoubica, koji je sa drugovima, srpskim oficirima, iskasapio Aleksandra i Dragu, kao prasi}e, varvarski obe{~astio wihova tela i pobacao ih kroz prozor na ledinu, zbog ~ega je Engleska prekinula sve odnose sa Srbijom instruirao je sirotog Gavrila Principa da ubije prestolonaslednika jedne od tada najmo}nijih svetskih imperija. Iz toga proizi{la, tragi~na srpska epopeja u Prvom svetskom ratu bez obzira na na{a uzvi{ena patriotska ose}awa, Solunce, suze i la u francusku ravna je kolektivnom samoubistvu jednog naroda. Imaju}i to u vidu, imaju}i u vidu 27. mart i 6. april 1941, mo`emo re}i da smo, godine 1999, sa,,milosrdnim an elom, jo{ i dobro pro{li. A Bugarska, koja je i u

68 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Prvom i u Drugom svetskom ratu bila na strani fa{isti~kih sila, ve} je ~lanica Evropske Unije, kao {to }e to i Nezavisna Dr`ava Hrvatska uskoro postati, dok Nebeskoj Srbiji, u osvit XXI veka, komadaju dr`avnu teritoriju. Dok Srbi ne shvate da to sistematski, istrajno rade sami sebi, dok ne demontiraju paklenu ma- {inu svoje iracionalne, voluntaristi~ke svesti, te dok ne shvate da odre eni uzroci uvek ra aju odre ene posledice, koje se nikakvim srpskim manguplukom ne mogu izbe}i ista pri~a }e im se ponavqati do u beskraj, zvali je mi tragedijom, ili, sada, ve}, farsom. Pri~u o korenima srpske sudbinske paradigme za~eli ste u svojevrsnoj dramskoj trilogiji? Drame Propast carstva srpskoga, Kosovo i Zmaj od Srbije, na sredwovekovnom ise~ku, bave se srpskom sudbinskom paradigmom, uo~avaju}i i fiksiraju}i konstante koje }e se, zatim, tokom vremena, ponavqati razli~ite u formi, ali istovetne u su{tini. Te drame se mogu shvatiti i kao obra~un sa mitomanskim tuma~ewem srpske istorije, tuma~ewem koje i dandanas ima svoje vatrene, zaslepqene zagovornike. Razlu~uju}i ono {to je privid od onoga {to je stvarnost u toj istoriji, hteo sam da kqu~na, uveliko mitologizovana zbivawa osvetlim racionalnom svetlo{}u, da umesto mitomanskog ~inodejstvovawa koje nas je ko{talo mnogih zabluda i istorijskih posrtawa, pa nas, najzad, gurnula u ponor u kojem se sada nalazimo upotrebim otre`wuju}u ironi~nu distancu. Drama Propast carstva srpskoga zavr{ena je po- ~etkom 1980. godine uo~i smrti druga Tita, kada su se nastupaju}a tragi~na zbivawa ve} mogla naslutiti. Ta drama je, dakle, istorijska parabola, koja na primeru raspada na{eg kratkovekog, neutemeqenog sredwove-

Apis, Princip i la a francuska* 69 kovnog carstva ({to je po~ivalo na li~nim sposobnostima vladara i, slabosti okruèwa) anticipira ono {to }e se desiti sa na{om savremenom dràvom. Delo je nagra eno na anonimnom konkursu Udruèwa dramskih pisaca Srbije, da bi 1983. bilo izvedeno u,,ateqeu 212, sa 3oranom Radmilovi}em u ulozi cara Du{ana, a zatim u jo{ pet ili {est pozori{ta u Srbiji. Reakcije na dramu bile su podeqene, kao {to je u Srbiji sve podeqeno. Srpski nacionalni du{ebri`nici do~ekali su predstavu sa mrzovoqom, a qudi bistre, kriti~ke svesti sa simpatijom. Drama Kosovo izvedena je krajem 1988. u Beogradskom dramskom pozori{tu, povodom 600. godi{wice kosovske bitke, sa Zoranom Ranki}em u ulozi kneza Lazara. Ta drama je bila sve drugo, samo ne prigodna, tako da mi ni do sada nije jasno kako je prihva}eno da se wome proslavi ta godi{wica. Jo{ mawe mi je jasno za{to Srbi slave svoje istorijske poraze umesto da iz wih izvuku konsekvence. Kosovo je drama koja govvori o politi~koj manipulaciji, o,,dràvotvornom svetu privida koji zastire realan pogled na stvarnost, o samoubistvu,,nebeske Srbije, o nepomirqivoj podeqenosti, slepoj grabe`qivosti, cinizmu i surovosti velika{a, ~iji li~ni interesi uveliko dominiraju nad op{tim. Srpski nacionalisti nacionalizam je tada bio u modi do~ekali su dramu,,na no`, kao neprijateqsku, antisrpsku blasfemiju. Kasnije, kada je mondijalizam postao vladaju}a politi~ka moda, pa, bogme, i vladaju}a politi~ka sila kada se svaki politi~ki snob koji drì do sebe i svaki politi~ki profiter presvukao u mondijalistu drama je, paradoksalno, vaqda ve} zbog same nacionalne tematike, svrstana me u ona literarna i dramska dela koja su potpirivala nacionalisti~ku atmosferu uo~i raspada Jugoslavije i gra anskog rata

70 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti na Balkanu. Tako smo dobili jo{ jedan lep primer balkanskog paradoksa, te srpskog voluntarizma i bezo~nog etiketirawa. U tre}em delu trilogije bavite se stvarawem mita o Nebeskoj Srbiji? Vama su i [iptari igrali uloge srpske vlastele? Posle raspada dr`ave i izgubqenog rata sa velikom silom (analogije su o~igledne, zar ne?), dolazi tre}a faza propasti, a to je stvarawe alibija za poraz, stvarawe mita o,,nebeskoj Srbiji i izmi{qotine o Vuku Brankovi}u kao izdajniku. To je opisano u tre}em delu trilogije, u drami Zmaj od Srbije (Sve tri drame su, ina~e, objavqene u jednoj kwizi, pod naslovim,,srpska trilogija.) Drama Zmaj od Srbije napisana je 1990. godine, kada je i dobila nagradu,,branislav Nu{i}, na konkursu Udru`ewa dramskih pisaca Srbije. Izvedena je 1994. godine, u Narodnom pozori{tu u Ni{u, sa Enverom Petrovcijem kao despotom Stefanom Lazarevi}em. Iste godine drama je dobila,,sterijinu nagradu na Sterijinom pozorju i,,nagradu za moderni izraz na Festivalu praizvedbi u Para}inu. Kao {to rekoh, glavnu ulogu u Zmaju od Srbije (despota Stefana Lazarevi}a, igrao je, i to maestralno, veliki jugoslovenski glumac Enver Petrovci. I, bez obzira na sva priznawa i izvanredan prijem predstave, opet su se javili srpski du{ebri`nici s pitawem:,,pa, kako si mogao da da{ jednom [iptaru da igra srpskog despota? To primitivno, bukvalno poistove}ewe koje nema nikakve veze sa pojmom umetnosti, ali ima sa izvesnim, retardiranim stawem svesti, koje, uprkos pri~ama o nekakvoj Evropi i nekakvom XXI veku, ima svoje legitimne korene u srpskom etnosu, li~i na reakciju

Apis, Princip i la a francuska* 71 onog nivoa kada publika zvi`di glumcima kad igraju Nemce, a pqeska onima {to igraju partizane. Pisali ste i drame koje su se bavile novovekovnom obnovom srpske dr`avnosti. U kojoj meri su one ogledalo na{e aktuelne stvarnosti? Pri~a o srpskom XIX veku ispri~ana je u dramama Kara or e i Vuci i ovce ili Srbija na Istoku. Drama Kara or e postavqena je na scenu 1995. godine u Narodnom pozori{tu u Ni{u, sa izvanrednim Gojkom [anti- }em u naslovnoj ulozi. Za wu sam dobio nagradu,,joakim Vuji}. Drama Vuci i ovce ili Srbija na Istoku {tampana je u Ediciji,,Savremena srpska drama i u,,izabranim dramama II. Ono {to je va`no re}i jeste da su Kara or ev iracionalni, herojski voluntarizam i milo{evski vulgarni, nasilni~ki, primitivni, {i}aryijski mentalitet jo{ uvek duboko usa eni u kolektivnu psihu ovoga naroda. Kada se malo boqe udubite u sliku ustani~ke i Milo{eve Srbije, kada vidite mimo reprezentativne, prazni~ne slike bahate ustani~ke vo e koji se grabe za imawa proteranih Turaka, kupuju}i ih za simboli- ~ne svote, nahijske knezove koji gledaju svoje interese, {uruju}i sa stranim silama iza Kara or evih le a, otimawe o vlast, politi~ka ubistva, Milo{eve trgova- ~ke monopole i manipulacije (kada je proteran, 1839. godine, bio je jedan od najbogatijih qudi jugoisto~ne Evrope, sa ogromnim spahilucima u Vla{koj i kapitalom u be~kim bankama), i tako daqe vi shvatite da izme u onoga {to nam se tada de{avalo i onoga {to nam se de{ava sada postoji direktna linija zakonomernog kontinuiteta, tj, da matrica srpskog usuda zakonomerno proizvodi jedne te iste poba~ene forme.

72 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Na{e kvazidemokratske vo e, na{i prebogati, bahati tajkuni, na{a vulgarna akumulacija kapitala, legalizovana pqa~ka, na{a politi~ka ubistva, na{ izmrcvareni narod, i tako daqe sve je to sasvim simetri~no onome {to nam se ve} nekada de{avalo. To srpsko,,ve- ~no vra}awe istog, taj srpski ru`ni san, prokletstvo je, koje na nama leì vekovima zbog sistematskog odbijawa, zbog nesposobnosti da se suo~imo sa svojom istinitom slikom u ogledalu, da se suo~imo sa stvarno- {}u i izvu~emo konsekvence iz onoga {to nam se uvek iznova de{ava. Prate}i tematsku hronologiju Va{eg stvarala{tva, stièmo i do pri~e o propadawu srpskog gra anstva i, najzad, do tekstova koji se bave na{im savremenim trenutkom. Postoji i ciklus drama koji se bavi propadawem srpskog gra anskog staleà pred naletem komunisti~ke utopije. Pomenu}u, ovom prilikom, dve, obe svojevremeno realizovane na Televiziji Beograd: Odlazak Damjana Radovanovi}a i Smrt pukovnika Kuzmanovi}a, obe sa Qubom Tadi}em u naslovnim ulogama. Po motivima ove posledwe, napisao sam, kasnije, istoimeni roman, objavqen 1986, u Srpskoj kwièvnoj zadruzi. Fatalni nestanak srpskog sredweg staleà, koji je po~eo da pu{ta ozbiqnije korene krajem XIX veka staleà koji je dao ozbiqne privrednike, dobrotvore, nau~nike i umetnike, mahom {kolovane na Zapadu, staleà ~iji su najboqi izdanci bili na{a prirodna spona sa prosve}enom Evropom i nosioci ozbiqnih eti- ~kih kriterijuma i patriotskih na~ela, staleà koji se prirodno, organski razvijao, a ne tajkunski i mafija- {ki, kao danas, niti pod prinudom od Zapada nakalemqene politi~ke situacije ostavio je nenadoknadivu

Apis, Princip i la a francuska* 73 prazninu u srpskom nacionalnom tkivu, tako da danas (grubo re~eno) imamo pet-{est procenata prebogatih kriminalaca i gomilu lumpenproleterizovanog puka, koji ìvotari bez nade, sa kojim se bestidno poigrava putuju}i cirkus kvazidemokratskih politi~kih opsenara. Tokove srpskih iluzija, razo~arawa, posrnu}a i sunovrata pratio sam u svojim tekstovima sve do na{ih dana. Ima vi{e takvih tekstova. To je, izme u ostalih, ve} pomenuti Zavodnik, drama koja se, u mojoj reìji, ve} godinama igra u pozori{tu,,slavija, sa Ruìcom Soki} u glavnoj ulozi, a sada i u Kulturnom centru,,sveti Sava u îkagu. To je pri~a o ga{ewu, o propadawu jedne stare beogradske porodice, propadawu koje lagano traje sve od Drugog svetskog rata, da bi u na{e vreme bezna a, rasula i relativizovawa svih vrednosti, dobilo dramati~no ubrzawe i tragi~ne razre{ewe. To je i Prele}e u Limasolu, pri~a o savremenoj Srbiji, o propalim intelektualcima i uspe{nim kriminalcima i wihovim vezama sa politi~arima, o beznade`nom idealizmu i nemilosrdnom cinizmu, pri~a o lekaru, umornom, dezorijentisanom, posledwem izdanku gra anske beogradske porodice, ~iji je sin uspe{ni, vrhunski profesionalac, pla}eni ubica kod Mumina, kraqa srpskog podzemqa. Kakvu ste nam zemqu u nasle e ostavili, kakvu nadu i kakvu budu}nost kaè on ocu koji, u svojoj naivnosti, poku{ava da ga nagovori da zavr{i fakultet. I tako daqe. Drama, br. 18, 2007.

74 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Dominacija sveop{teg privida* Stawe u srpskoj kulturi nije, i ne moè biti, druga~ije nego {to je to op{te stawe {to ga diktira duh vremena. Kona~no, vaqda prvi put u istoriji, ìvimo u svetu bez utopije, bez bilo kakve transcendentne projekcije, u svetu u kojem je racionalizam zapadnog, belog ~oveka odneo planetarnu prevagu. Utemeqen na filozofiji razuma i prosve}enosti XVII i XVIII veka, te na trijumfu tehnologije, liberalne kapitalisti~ke ekonomije i zapadnoevropskog pa ameri~kog imperijalizma, taj pogled na svet raskrstio je sa svim tradicionalnim, metafizi~kim, duhovnim i moralnim vrednostima, a princip proizvodwe i potro{we pretvorio u zamajac svetske istorije. @ivimo u vremenu svetske integracije nametane i milom i silom gde pojedina~ne kulture gube svoje osobenosti i svoje korene, u eri globalizacije, u vlasti bankara, gospodara sveta, koji su od ~ove~anstva napravili ruqu proizvo a~a i potro{a~a materijalnih dobara. @ivimo u vremenu pridavqenih duhovnih vrednosti, gde je kultura, kao i sve ostalo, ba~ena na trì- {te. @ivimo, pritom, u dru{tvu koje se ne razvija organski, sa izvesnom postupno{}u i kontinuitetom, kao civilizovane i kulturne zemqe. Mi stalno ìvimo u traumati~nim istorijskim prekretnicama. Taman smo, nekako, od hajduka postali (kakvi-takvi) gra ani, pomalo se opismenili i uqudili, kad nas je razbio,,taj- * Odgovor na anketu nedeqnika,,pe~at :,,Duhovna i kulturna okupacija Srbije preterivawe ili stvarnost? (,,Pe~at, br. 13, 23. maj 2008)

Dominacija sveop{teg privida 75 fun komunizma. Taman smo se na taj komunizam navikli, taman se i on upristojio i relativizovao, doìveli smo nasilni povratak u razbojni~ku, prvobitnu akumulaciju kapitala, u ovom par~etu nekada{we dràve, koje ima tendencuju da se raspar~ava i daqe. Oni srpski globalisti koji prièqkuju pre~icu ka,,demokratskoj Evropi, nisu svesni da sawaju arhai~ni san {to ga izobraèni sinovi seqa~ke Srbije sawaju jo{ od kraja pretpro{log veka, prenebregavaju}i sve stoletne etape evropskog razvoja, san koji se naj~e{}e zavr- {ava u formi kompleksa niè vrednosti pred svim onim {to dolazi sa Zapada. Da ironija bude potpuna, u isto vreme, najve}i duhovi Zapada ve} vi{e od jednog stole}a lamentiraju nad propadawem svoga sveta i wegovih temeqnih duhovnih, eti~kih i politi~kih vrednosti. U svakom slu~aju, ti {kolski snovi srpskih sinova o velikom svetu zgodno se daju instrumentalizovati od strane politi~kih inèwera {to promi{qaju planetarnu strategiju i taktiku dominacije. Kwige se mogu napisati o tome kako su na{a o~ekivawa, ~esto na{e o~ajni~ke nade, zloupotrebqavane od strane tog,,velikog sveta od XVII veka do na{ih dana. Uostalom, mnoge od tih kwiga ve} su napisane. No, Srbi, kao {to je poznato, istoriju ne u~e na vlastitim gre{kama. Kulturna (kao i ekonomska i politi~ka) okupacija Srbije odvija se uz predanu, strasnu pomo} pete kolone kvislin{ne pseudoelite ili ergele dobro istimarenih, odgajenih i ugojenih trojanskih kowa ~iji je zadatak da izvr{e,,dekontaminaciju i,,deratizaciju srpske kulture, i tako svojim evropejski potkovanim kopitama izravnaju teren za sveop{tu imperijalnu nivelaciju i unifikaciju srpskih prostora, kako ovi prokleti, prqavi, varvarski prostaci ne bi snevali nekakve svoje, srpske snove, ometaju}i, kao kami~ak u ~izmi osvaja~a, slavo-

76 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti dobitni, planetarni pohod bankarske, lihvarske internacionale. Zastra{uju}a, fa{izoidna iskqu~ivost doma}ih najamnika gospodara novog svetskog poretka, wihova agresivna netrpeqivost i,,pravovernost mnogo je, ~ak, ve- }a nego {to wihovi poslodavci o~ekuju. Oni, kao svaki,,kapo u logoru, moraju biti sve è{}i i suroviji, kako bi privukli pa`wu, stekli poverewe (novac) i utvrdili se u milosti gospodara.,,pusti Srbina na Srbina pa brige ne beri!, kaè stara turska poslovica. Qudi koji kontroli{u kulturne institucije i tokove kulture u nas, ne nalaze se, dakle, u slu`bi nacionalnih ciqeva, niti podsticawa slobodnih, autenti- ~nih stvarala~kih stremqewa. Kako, uostalom, formulisati srpske nacionalne ciqeve? U tradicionalno pocepanom srpskom dru{tvenom organizmu vodi se (kao i obi~no) istrebquju}a, nemilosrdna borba na ìvot i smrt. Dok su sve okolne,,tranzicijske dràve i dràvice postigle kakav-takav konsenzus o nacionalnim ciqevimaiinteresima usrbiji se i daqe vodi gra- anski rat izme u ~etnika i partizana novoga doba, Ovde nema prave kulturne klime, ni javnog mnewa postoji samo divqa~ka agresija medija, koji nesna enom pu~anstvu ispiraju i ono malo mozga {to mu je ostalo. Ovde nema prave kulturne politike, postoje samo zatvorene interesne grupe i zna~ajni finansijski interesi, prawe novca i dominacija sveop{teg privida. Qudi koji ozbiqno misle, ose}aju i stvaraju, marginalizovani su i, mawe ili vi{e, sabijeni u mi{ije rupe svoje privatnosti, gde se, bar, sklawaju pred poplavom te{kog primitivizma, snobizma i profiterstva skorojevi}a, pred nasiqem cinizma i demagogije onih koji kontroli{u vlast i novac. Drama, br. 24, 2008.

Imaginarna Evropa 77 Imaginarna Evropa Jedna, danas veoma poznata i hiperaktivna li~nost evropocentri~no mondijalisti~ke provenijencije pri~ala mi je pre ~etvrt veka o svojoj fasciniranosti [vajcarskom, gde je nekada radila kao jugoslovenski diplomatski ~inovnik. Dakako, i kao ~lan Saveza komunista Jugoslavije, poput ve}ine na{ih dana{wih istaknutih starijih,,demokrata. (,,Mi}une, gde si parkirao popa? voleo je da dovikne Vojislav [e{eq u Skup{tini osniva~u Demokratske stranke, aludiraju}i na poznatu anegdotu o jahawu popova, ~ime je ovaj budu}i demokrata, na kraju Drugog svetskog rata pri~alo se davao maha, kako svome antitradicionalisti~kom, pa i antinacionalnom raspolo`ewu, tako i radosti zbog komunisti~ke pobede i osvojene vlasti. Tempora mutantur, et nos mutamur in illis...) Ali, govorili smo o fasciniranosti [vajcarskom. I ja vi{e volim red nego haos, ~isto}u nego murdarluk, efikasnost nego nebrigu, lepotu natalo`enih kulturnih slojeva nego krhotine ve~nih po~etaka no, psiholo{ka fiksacija te li~nosti za neki drugi svet delovala mi je jo{ onda pomalo sumwivo; mada, u to vreme, nisam bio svestan mogu}ih prakti~nih, pa i politi~kih konsekvenci takvog du{evnog stawa pokazalo se mnogih na{ih dana{wih inteligenata, ili, jo{ ~e{}e, pseudointeligenata, otu enih kulturnih snobova i sli- ~nih primeraka srpske urbane etno-faune. (Uzgred, otvorio sam Du~i}evo Drugo pismo iz [vajcarske @eneva, i u wemu nai{ao na slede}e redove:,,doline su {vajcarske neizmerno duboke, ali na wi-

78 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti hovom dnu je samo mrak i pusto{. Zato se ne ori ovde u radosne jeseni gromka pesma ètelaca, ni pijana popevka bera~a, ni ludo klicawe ribara. Sve kao da se ovde poseje u mraku i pobere u }utawu. Ovde niko ne peva, osim u~enici na konzervatorijumu. (...) Ovaj sjajni Monblan izgleda postavqen nad ovim gradom samo zbog turista Amerikanaca, a celo jezero razliveno samo zbog besposlenih Engleza. Sve ovde izgleda izneseno na pazar i ogla{eno na dobo{. ) Nekada su se, jo{ od polovine devetnaestog veka, najvi eniji srpski mladi}i {kolovali u Parizu, @enevi, Berlinu, Be~u, Minhenu i Gracu samo zato da bi se mogli vratiti i pomo}i, iznutra, napor mlade dr- àve da povrati koliko-toliko atribute civilizovane evropske zemqe. Danas, oni koji studiraju na Zapadu, trude se da tamo i ostanu (~ast izuzecima), a oni koji, silom nesre}nih okolnosti, moraju da ìve u okuènoj Srbiji, ostaju trajno zaslepqeni blistavim zapadnim bazarom, gde,,sve izgleda izneseno na pazar i ogla{eno na dobo{. îni mi se da svaki osredwi psihijatar moè lako da razume (ne i da izle~i) dana{we militantne srpske evropocentrike, koji polaze}i od qubavi prema tekovinama evropske kulture i civilizacije, prema plodovima evropske prosve}enosti, uqu enosti i efikasnosti neosetno stiù do pozicije izdajnika nacionalnih interesa (ako ova sintagma, za ne~ije fino uho, zvu~i sekta{ki, grubo, pa i nacionalisti~ki ne zna~i da je mawe ta~na), uvereni da izvr{avaju}i naloge ili, pak, samo o~ekivawa svojih visokih (pa i izda{nih) mentora sa Zapada, navode Srbiju na svetle, spasonosne i blagoprijatne evropske puteve.

Imaginarna Evropa 79 Oni se iskreno ose}aju kao elita, kao osve{}eni deo svoga zaostalog, zaglupqenog, ru`nog, prqavog i zlog naroda, oni u svojoj prosvetqenoj du{i ose}aju visoko pozvawe da taj zabludeli narod upute, makar na silu, prema spasonosnim horizontima evropske sudbine. Oni, dakle, po~iwu kao zaqubqenici u evropski duh i kulturu, da bi zavr{ili kao dobro pla}eni name{tenici tzv. nevladinih organizacija i sli~nih ustanova. Oni savesno denunciraju svojim poslodavcima sve one koji odbijaju da budu uterani u evroatlantski imperijalni obor, koji odbijaju rasprodaju srpske dr`ave i srpskog integriteta. Oni postaju moderni inkvizitori koji poput jezuita ne haju za sredstva koja }e wih, a naro~ito druge, dovesti do,,uzvi{enoga ciqa. Oni prave sramne crne liste qudi koji druga~ije misle. Oni postaju protagonisti totalitarne svesti uveliko rigidnije i mra~nije od one {to je vladala jugoslovenskim komunisti~kim dru{tvom. Ne sumwam, pri svemu tome, da je wihova slika Evrope lepa, i da u ime te lepote vredi biti i po malo inkvizitor. Ta i takva slika ra a se, dakako, uz pomo} odre ene koli~ine novca i, sledstveno tome, odre ene koli~ine imaginacije. Tu sliku mo`emo, dakle, zvati,,imaginarnom Evropom. Jer, Evropa nisu muzeji, zamkovi i vrtovi, lepi gradovi, ~ija su urbana jezgra poput renesansnih i baroknih kulisa; Evropa nije Luvr, katedrala svetog Pavla i Venecija koja lagano tone u Jadransko more... To je samo dekor za yet-set, sli~ice za beslovesne turiste i privi ewe dobro pla}enih heroja tranzicije. Evropa je, ipak, pre svega i to nije nikakva socijalna patetika svakodnevica miliona radnika i name{tenika koji, posle dana provedenog na poslu (pod

80 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti budnim okom svoga kapitaliste) ùre u predgra a, u torove, gde se posle porcije brze (ili, malo sporije) hrane sme{taju da, sa fla{om piva (ili, jo{ gore, koka-kole) u ruci, ùdno pogledaju novu epizodu,,velikog brata, nesvesni (ili, ~ak, uzaludno svesni) da se pravi Veliki brat nalazi uvek i svuda oko wih. Kakve, dakle, veze taj Evropejac ima sa mitskom slikom uqu enog, kultivisanog, samosvesnog evropskog gra anina? Izgleda da su srpski evropocentrici, opet, malo zakasnili. Budu}i da je wihova predstava o Evropi arhai~na i prevazi ena predstava iz svesti senilne ili bornirane ili fascinirane ili potkupqene kvaziinteligencije, i budu}i da mi sudbinski, istorijski, civilizacijski, pa i pojmovno kasnimo koju stotinu godina moramo biti svesni da i na{ takozvani ulazak u Evropu nije, i ne moè da bude, ulazak u Evropu iz na{ih snova, ve} u grotlo novog svetskog poretka, u kojem se najboqi evropski duhovi odavno koprcaju, pridavqeni ameri~kim mondijalizmom, i najavquju apokalipsu staroga sveta i klasi~nog shvatawa humanizma. No, vratimo li se, za trenutak, ~ak i u taj stari svet, na vrhunce evropskog gra anskog doba, na primer, negde na kraj XIX veka, ili u belle époque, vratimo li se, na primer, u viktorijansku Englesku, na vrhuncu wenog sjaja i uqu enosti, kada su otmena gospoda i{la sa krutim kragnama, a dame u ~ipkama i svili {ta tamo zati- ~emo? Zati~emo sofisticiranu centralu jedne porobqene planete, centralu koja svoju rasko{, lepotu i uqu enost hrani robovskim radom kolonija. Zati~emo, dakle, uvek prisutni imperijalni mondijalizam, koji se, od epohe do epohe razlikuje samo s obzirom na stepen tehnolo{kog razvoja, u vezi sa kojim stoji i najracionalniji oblik eksploatacije radne snage. Zati~emo, ~ak i u toj uqu enoj, gra anskoj centrali predionice

Imaginarna Evropa 81 pamuka i fabrike u kojima rade deca i do {esnaest sati dnevno. Zati~emo javne ku}e sa maloletnim devoj~icama, ~iji su redovni posetioci uqudni i ugledni o~evi porodica, itakodaqe... Evropa je uvek bila Evropa samo za svoje vladaju}e slojeve, a ne za srpske budale. Pa, ~ak ni za sopstvene gra ane. Jedino stepen tehnolo{kog razvoja, odnosno profitabilnost, odre uje da li }e robovi spavati u blatu svojih koliba, ili dremati pred ekranima svojih televizora. I tako su srpski evropocentrici bore}i se za svoju imaginarnu Evropu stvorili od Srbije prizor o~iglednog privida, izvrnuli su rukavicu zna~ewa, doveli do inverzije smisla i dubokog poreme}aja sistema vrednosti. A ta slika privida, ta inverzija smisla utuvquje se sistematski i sasvim bezo~no u glave srpskog pu~anstva putem ~itavog jata dobro finansiranih medija, sa kojih uporno navaquju drski sekta{i demokratije, ~iji je bezobrazluk ravan wihovoj netoleranciji i ~ije sekta{tvo slu`i na ~ast wihovoj deklarativnoj demokrati~nosti. Jer, ono {to se ovde naziva demokratijom predstavqa mra~ni rasadnik totalitarne svesti, a ono {to se naziva O(d)borom za qudska prava sa~iwava crne liste za odstrel nepo}udnih ~lanova dru{tva, tj. prosto onih koji se usu uju da u wihovoj, cvatu}oj,,demokratiji druga~ije misle. Tako je bilo u katoli~kom, bogougodnom, evropskom sredwem veku. Ako biste druga~ije mislili, konsekvence bi bile slede}e: pokajawe, index librorum prohibitorum, loma~a. Pokajawe i index pre`iveli su i do danas. Ipak, U vremenu demokratije i qudskih prava, loma~a vi{e nije u modi (barem ne u ovom delu sveta).

82 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Ali, oni koji druga~ije misle ne treba da se zbog toga preterano raduju. Jer, umesto loma~e, postoji tzv. lustracija. Ne samo da ne}ete mo}i da do ete na bilo koju javnu funkciju (bez obzira na sposobnosti), niti }e va{e delo mo}i da ugleda svetlosti dana (bez obzira na wegovu vrednost), a va{a re~ da se ~uje sa medija (sem retkih, ~asnih izuzetaka) ve} }e va{e ime, ako ba{ ne bude bilo ukaqano, biti izbrisano iz pro{losti, sada- {wosti i budu}nosti, sve dok ovim vremenskim kategorijama budu vladali nosioci mra~ne (demokratske) totalitarne svesti. I, tako bi}ete ìvi, a mrtvi. Totalitarizam koji se krije pod maskom demokratije ravan je pojmu magnissimum crimen iz istoimenog dela Salamona Jazbeca, gde se najve}im zlo~inom defini{e prikrivawe zlo~ina dakle, inverzija zna~ewa; dakle, uno{ewe razaraju}e zbrke, haosa, u poredak qudskoga ìvota. Totalitarizam negda{weg (komunisti~kog, socijalisti~kog) vremena bio je, ne samo umereniji, ve} i po{teniji od ovog, demokratskog, u kojem ìvimo danas i ovde. U najmawu ruku, postojale su ~itave sfere dru- {tvenog ìvota kojima se taj totalitarizam nije bavio. Sa druge strane, ~uvana su nacionalna dobra i nacionalne institucije. Ovaj, demokratski totalitarizam rasturio je nacionalna dobra i uni{tio nacionalne institucije. Srpsku dràvu kontroli{e {a~ica kriminogenih tajkuna sa ruqom birokratskih trabanata, od kojih mnogi vode poreklo jo{ iz komunisti- ~kog doba. I to je, izgleda, jedini kontinuitet koji nam je ostao. Drama, br. 26, 2009.

Interesne grupe i partokratija 83 Interesne grupe i partokratija* MILICA DRAGOJLOVI]: Dobro jutro... itd... gospodin Miladin [evarli}, dramski pisac, predsednik Udruèwa dramskih pisaca Srbije, itd... MILADIN [EVARLI]:... itd... Vama i Va{im slu{aocima... Gospodine [evarli}u, tema na{eg razgovora u emisiji,,radiovizor je odnos kulture i medija. Gosti koje pozivamo imaju razli~ite stavove, pa Vas, za po~etak, pitam: {ta vi mislite o tome kako izgleda kulturni ìvot u Srbiji ovih dana? Kako moè da izgleda? Lo{e, razume se. [to se ti~e odnosa medija i kulture o tome se moè govoriti na vi{e na~ina, budu}i da je re~ o veoma sloènoj problematici. Moè se re}i u jednoj re~enici, moè se napisati kwiga, a moè se najzad govoriti i deset, dvadeset minuta, koliko nama stoji na raspolagawu. Ako se kaè u jednoj re~enici, onda }e se re}i da je odnos medija i kulture lo{; za pisawe kwige, izgleda, nemamo vremena; zna~i, govori}emo... Dvadeset minuta. Onda, dvadeset minuta. Dakle, odnos kulture i medija zavisi od vi{e ~inilaca. Zavisi od takozvanog duha vremena, zavisi od kulturne politike koju vodi jedna zemqa, zavisi od stawa u samoj kulturi i, naravno, * Iz intervjua {to ga je M. [evarli} dao Milici Dragojlovi},za II program Radio Beograda. Razgovor za ovu priliku,,skinut sa trake, emitovan je 15. juna 2011. godine.

84 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti od politike koju vode mediji. E, sad, {to se ti~e duha vremena znamo kakav je duh vremena u kojem je novac osnovno merilo, gde vladaju bankari, gde se odvija proces unifikacije i globalizacije... Zna~i mewa se jedna civilizacija, mewa se svet u kojem ìvimo, pa se mewaju i vrednosti na kojima smo mi vaspitani. @ivimo u novom vremenu, u,,tu em veku, kako kaè Dobrica ]osi} u svojoj posledwoj kwizi. To je duh vremena. [to se ti~e kulturne politike kulturne politike nema u ovoj zemqi, i to poodavno. To je mi{qewe koje se moè proveriti u razgovorima sa mnogim sagovornicima. A stawe u kulturi je posledica ovoga, napred re~enog. Jer, razume se, autenti~no stvarala{tvo podlo`no je delovawu spoqa{wih ~inilaca. Politika medija se, tako e, podvrgava duhu vremena zna~i, ona prati vladaju}e dru{tvene vrednosti, aktuelne vrednosne kriterijume. Ne}u da pomiwem imena, ne}u da pomiwem televizijske stanice, itd. Ko imalo prati programe na{ih medija, wemu je sve jasno. Na{e televizije neguju najjevtinije sadràje, tipa,,veliki brat,,,mali brat,,,ajmo da se ènimo, udajemo i sli~no. I ogroman broj gledalaca to uredno prati, zajedno sa nepreglednom koli- ~inom reklama, koje se u gluposti i trivijalnosti takmi~e sa emisijama u okviru kojih se, tako nametqivo, emituju. Onda, svake ve~eri se emituju serije, uglavnom turske. To je, vaqda, àl za onim {to se nekada zvalo,,pusto tursko, koje na balkanskim prostorima, o~igledno, uspe{no vaskrsava zahvaquju}i na{oj mazohisti~noj podlo`nosti neoosmanskim ~arima savremene turske politike. Nema vi{e TV-drama, nema ozbiqnijih filmova... Nekada je dramska redakcija TV Beograd intenzivno i

Interesne grupe i partokratija 85 veoma kvalitetno funkcionisala. Imao sam zadovoqstvo da, kao pisac, i sam u tome u~estvujem. A kao pripadnik Udruèwa dramskih pisaca Srbije, re}i }u da je Televizija Beograd, nekada u okviru na{eg konkursa za nagradu,,branislav Nu{i} i sama dodeqivala svoju, posebnu, nagradu za dramski tekst. Danas, mediji jedva da prate rad na{eg udruèwa, kao i ostalih nosilaca ozbiqnih kulturnih sadràja. Ali, zato se na na- {im uglednim medijima moèmo uredno obave{tavati o ìvotu i radu ~asnih estradnih zvezda i narodnih dobrotvora, tajkuna, bankara i wihovih prijateqa, politi~ara. Po{to nam sa medijima slabo ide, mi mislim na Udruèwe dramskih pisaca Srbije imamo svoje,,male medije. Imamo ~asopis,,drama, imamo ediciju,,savremena srpska drama. Obe publikacije izlaze tromese~no i mi ih skromno promovi{emo u Francuskoj 7. Moram da kaèm, ne zato {to sedim ovde, sa Vama, da je Drugi program Radio Beograda bio najrevnosniji pratilac na{ih aktivnosti. Tokom dugog niza godina ~asopis izlazi devet, a,,savremena srpska drama deset godina imao sam vi{e puta priliku da budem gost Va{eg programa, da govorim o koncepciji ovih izdawa i o na{oj kulturnoj situaciji. Drugi program je, dakle, na{e aktivnosti i pratio. Dvaput su bile kamere nekih televizija, sad svejedno kojih; desetak puta su bile neke novine, pet-{est puta neki drugi radio i to je, uglavnom, sve. Mi, zna~i, radimo u nekakvoj,,unutra{woj emigraciji, kako se to nekada govorilo; pod nekom vrstom embarga, u tami, polumraku... To se, dakako, ne odnosi samo na na{ slu~aj, ve} na mnoge i mnoge,,slu~ajeve u kulturi. Pogledajte, naprimer, sudbinu,,prosvete, nekada korifeja na{eg izda-

86 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti va{tva (gde sam, i sam, jedno vreme radio).,,prosveta je, kao i ve}ina na{ih dru{tvenih i dràvnih vrednosti, prodata nekom privatniku, koji je raskr~mio wene elitne nekretnine u centru Beograda. Usledio je {trajk osobqa, jedva je spasena ~uvena kwiàra,,geca Kon, koja predstavqa deo na{e kulturne ba{tine i na{e kulturne istorije. Nova izdawa se, takore}i, ne {tampaju, i tako daqe, i tako daqe... Ili, sudbina jednog pozori{ta iz takozvane unutra- {wosti, iz jednog va`nog srpskog grada. Imajmo, pritom, na umu da se celokupna kultura ovoga naroda ne de{ava jedino u Beogradu, kao {to zami{qaju izvesni, napuhani kulturni snobovi. Razgovaramo, tako, u okviru na{ih vanbeogradskih komunikacija, sa kulturnim poslenicima toga grada, pa i sa nekim qudima iz tog pozori{ta i oni kaù,,pa mi skoro ~etiri godine ne dajemo predstave. Kako, kaèm, ne dajete predstave ~etiri godine?,,pa, tako kaù oni,,glumci {trajkuju, upravnika ima, nema, predlaè predsednik op{tine trojicu qudi, ni jedan ne sme da se primi, para nema... To je jedan primer, koji je zar ne? malo drasti~an, ali to je, ustvari, paradigma stawa u na{oj kulturi. A da li je takvo stawe, takvo vreme inspirativno za dramskog pisca, jer obi~no se kaè da su nelepa vremena vrlo inspirativna za stvarala{tvo? Kako da ne! Vreme je izuzetno inspirativno za stvarawe, ali neinspirativno kada ono {to je stvoreno treba da na e svoje mesto me u qudima. Zna~i, paradoksalna, dijalekti~ka situacija: stvara se ne{to kvalitetno, {to ne moè da korespondira sa vremenom u kojem je stvoreno. Zato smo mi pokrenuli ediciju,,savremena srpska drama, u okviru koje je iza{lo ve} ~e-

Interesne grupe i partokratija 87 trdeset i {est kwiga, sa po pet dramskih tekstova. Tu su drame i onih savremenika koji su se ve} preselili u drugi, boqi svet kao {to su \or e Lebovi}, Veca Luki}, Slobodan Stojanovi} itd. A tu su i drame Sini- {e Kova~evi}a, Stevana Koprivice, Miodraga Ili}a, Aleksandra \aje i mnogih drugih savremenih pisaca, sve do onih najmla ih, kao i autora koji ìve i rade izvan prestonice. Veliki broj wih, bez obzira na kvalitet, nije uspeo da iza e izvan korica ovih kwiga. Tako mi pravimo jednu mikro-tribinu, jedan mikrosvet, kako bismo im omogu}ili da, bar na neki na~in, objektivizuju to {to stvaraju. Jer, la` je da je dovoqno sedeti u radnoj sobi (ako je, uop{te, imate) i komunicirati iskqu~ivo sa Gospodom Bogom. Mo`da, u trenutku dok stvarate i jeste tako, ali, zatim, ipak, itakodaqe... I, ako ~itate pogovore ovim kwigama a svaki pi{e neko od uglednih teatrologa, istori~ara i teoreti~ara, kao {to su dr Ra{ko V. Jovanovi}, Radomir Putnik, dr Bo{ko Suvajyi} i drugi po pravilu }ete nai}i na tvrdwu kako je re~ o kvalitetnim delima koja ne mogu da iza u iz senke poluanonimnosti i na u sebi prostora na javnoj sceni, pre svega pozori{noj. Za{to? Zato {to na{om kulturom (kao i ostalim podru~jima dru{tvenog ìvota) vlada partokratija i interesne grupe. Interesne grupe koje imaju, razume se, partijsku zale inu. Ja sam ìveo i u komunisti~kom vremenu i znam {ta je totalitarizam, {ta je cenzura... Me utim, moram re}i, da je komunisti~ka cenzura bila mnogo,,nesolidnija nego {to je ova,,demokratska. Imao sam i kao pozori{ni poslenik i kao dramski pisac posla sa cenzurom, bio sam u raznim zanimqivim situacijama, ali ta cenzura nije bila tako solidna moglo se provu}i kroz wu. Ova, sada{wa, nije eksplicitna, niko ni{ta ne kaè, ali cenzura itekako funk-

88 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti cioni{e. Ovo vreme je mnogo lukavije, licemernije nego prethodno. Vrlo dobro se zna {ta je u okvirima nastupaju}e globalisti~ke civilizacije,,podobno. Ve- {ti, snala`qivi,,evropejci to veoma dobro znaju, kao {to su znali {ta je bilo podobno i dok su bili pripadnici Saveza komunista Jugoslavije. Zna~i interesne grupe i partokratija. Po{to ideologija ne postoji postoji samo nekoliko partija koje se lavovski bore za vlast jedina ideja je novac i pozicija u dru{tvu. Partijama su potrebni umetnici, qudi iz kulture, najvi{e zbog medijske i tribinske promocije. Ti promoteri ~ine neprobojne interesne grupe koje znaju da od partija naplate svoje usluge. U pozori{noj sferi, recimo, desetak qudi drì kqu~ne pozicije i, dakako, novac. Jer, neki novac se, ipak, distribuira u kulturu, ustvari, odliva se k wima, jer oni su tako dobro pozicionirani... Pa onda, imate ta pozori{ta po sirotoj Srbiji i zna se ko su pet rediteqa iz Beograda koje }e oni zvati da bi digli sebi rejting. Rediteq do e i kaè evo, doneo sam vam tekst, tekst je moderan, evropejski, stigao direktno iz Irske (oni ga gledaju ko u Boga), to }e vas ko{tati samo desetak, petnaest hiqada evra... Oni ka- ù jao, kako }emo to, tr~e kod predsednika op{tine, jure sponzore, pla~u, pa iskukaju ne{to. Ovaj dasa uzme pare, reìra, tako, u jo{ dva-tri sirota, ambiciozna teatra, kupi sebi yip i bogznakako... To su dakle mali tajkuni u kulturi (jer i kultura je mala). I oni se drè, naravno, izme u sebe. Neki to zovu i,,pozori{nom mafijom. Drè se izme u sebe i vi ne moète pro}i. U komunizmu vidik je bio transparentniji, odnosi fleksibilniji, barijere prohodnije. Ovde, ne. Zna~i inte-

Interesne grupe i partokratija 89 resne grupe i partokratija, kontroli{u pozicije i u kulturi. Do ~ega }e to dovesti? Za{to budu}e glagolsko vreme? To ve} dovodi do entropije kulture. Tradicionalna kultura umire ve} i stoga {to se sa novom tehnologijom, novom civilizacijom, mewa i sistem vrednosti, mewaju duhovni sadràji. Tradicionalnu kulturu ve} uveliko preìva zlatno tele, koje `va- }e na elektronski pogon. Isus je, nekada, nogom u dupe, isterivao trgovce iz Hrama, ali, danas nema Isusa, a hramovi su se pretvorili u banke. I kultura se, kao i drugi aspekti ìvota, prilago ava... Onaj ko ho}e da se bavi kulturom, a da ne bude bednik, on mora da se prilago ava. Kada se tome dodaju dru{tveno-politi~ke specifi~nosti srpske zemqe, moèmo skladno da zaokru- ìmo sliku. Na toj slici vide}emo, pored ostalih, i tih desetak pozori{nih korifeja koji voze yipove, ukoliko nisu uzeli predah u nekoj od spokojnih srpskih ambasada. Ako im zatreba seiz, uze}e u svoj krug nekog bezopasnog klinca, i to tako ide... Na kulturnom tr- ì{tu, u institucijma, na festivalima, svuda. [to se ti~e medija (da ne proma{imo temu) mediji zdu{no, svesno ili nesvesno, u~estvuju u svemu tome. Oni, prosto, funkcioni{u u okviru duha vremena. Ako, na primer, televizija ho}e da ima milionsko gledali- {te i srazmerni prihod od reklama, bez koga ne moè da funkcioni{e, ona mora da forsira emisije sa sadr- àjima koji mogu pu~anstvo da privuku u najve}oj meri. I tako to ide, sa reality i sli~nim programima, u zavisnosti, uostalom, i od kulturnog nivoa sredine. Zna~i, mediji rade to. Ali, naravno, ne bi moralo da bude samo to. Mi ne moèmo izmeniti duh vremena, ali

90 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti moèmo da u~estvujemo malo i,,bo~no, promovi{u}i i neke malo druga~ije vrednosti. A to zavisi dosta od pojedinca. Mi znamo {ta sve pojedinac moè da u~ini; u politici, kulturi, sportu... Zna~i, u okviru cele te pri~e, jasno je da moè da postoji, na primer, kvalitetna redakcija TV drame, koja bi, ipak, pravila ozbiqne projekte, bez obzira na,,veliku bra}u,,,malu bra}u i ostalo. Ozbiqne projekte koji bi dali poneku sveù injekciju na{im polumrtvim kulturnim sadràjima. Hvala Vam najlep{e {to ste bili gost,,radiovizora. Hvala Vama. Bilo mi je zadovoqstvo. Drama, br. 36, 2011. Za uspomenu i dugo se}awe, 1914.

Dositejev krompir, Milosrdni an eo i srpska demokratija 91 Dositejev krompir, Milosrdni an eo i srpska demokratija* Bio sam nedavno u Sabornoj crkvi, da upalim sve}e za svoje mrtve i ìve, kao {to dobri obi~aji nalaù. Zastao sam, tom prilikom, pored grobne plo~e Dositeja Obradovi}a. Na toj plo~i nekada je stajao epitaf {to ga je on sam sastavio:,,ovde leè wegove srpske kosti, on je qubio svoj rod... I tako daqe. Danas, taj zapis je skoro sasvim ne~itqiv, izlizan bezbrojnim srpskim stopama, koje su tu prona{le zgodnu pre~icu. Dositej Obradovi} ìveo je, sa paso{em austrijske imperije, u Trstu, Londonu, obi{ao je ~itavu Evropu i dobar deo Sredozemqa, u~e}i i podu~avaju}i druge. Kada je podignut Prvi srpski ustanak, on je napisao pesmu, poznatu danas kao,,vostani Serbije, stavio u putnu torbu ne{to kwiga i nekoliko krompira namirnicu do tada nepoznatu u ovim krajevima, kako bi se u Srbiji mogla zapatiti i pomo}i ve~ito gladnom srpskom narodu da se prihrani i do{ao Kara or u, u Beograd. Kara or e je uzeo krompire, a Dositeja postavio za ministra i drào ga sa svoje desne strane, kao {to je general De Gol sa desne strane drào svog ministra kulture, Andre Malroa. Polupismeni seqak, austrijski,,frajkor i sviwarski trgovac, \or e Petrovi}, nije rekao Dositeju:,,î~a, nemoj da smara{! Daj vamo taj krompir i vrati se lepo u Trst imamo mi sad pre~a posla od kulture! Dositej nije, dakle, dobio odgovor {to su ga mnogi do- * Uvodna re~ na Godi{woj skup{tini Udruèwa dramskih pisaca Srbije, 2012. godine.

92 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti bronamerni intelektualci dobili od dana{wih srpskih vo a, bili oni na vlasti, ili u opoziciji. Uzgred, pesma,,vostani Serbije bila bi prili~nija kao srpska himna, od onoga,,boè pravde, ti {to spase srpskog kraqa, itd... (Kako glasi originalna verzija.) Srpski kraqevi, po~ev od Milana Obrenovi}a, do Petra II Kara or evi}a (izuzimaju}i Petra I, koga je srpski seqak od miqa zvao,,~ika Pera, a Edmon Rostan mu spevao odu) srpski kraqevi bili su qudi nejakog uma, pokera{i, pijandure, pederi, ènskari, pera~i novca i grobari srpske istorije. A wihov potomak, takozvani prestolonaslednik {to mu novi grobari srpske istorije darova{e dvorove, kako bi se umilili onima koji su ovu zemqu doveli do ivice opstanka poznatiji je u narodu kao,,aca Gica. Oko ~oveka koji nije imao ni toliko mentalne snage, ni obraza da pristojno nau~i jezik naroda kojim bi da vlada, okupqaju se danas snobovi, profiteri, nekada{wi komunisti~ki `biri, patrioti koji su beàli u inostranstvo ispred bombardovawa, kvazidemokrati~na deca komunizma i sli~ni vrli primerci ovoga àlosnog naciona. Od,,se~e knezova, 1804. godine srpski narod nije bio bliè istorijskom ponoru nego danas. Prvi i Drugi svetski rat, sa svim svojim uàsima koji su prepolovili srpsku populaciju, a wene najboqe qude oterali u smrt (najboqi uvek ginu, a genetski otpad preìvqava), bili su, ipak, samo priprema za ono {to nam se de{ava danas i ono {to nas tek ~eka. Konsekvence stvarawa Jugoslavije, poba~ene tvorevine, kojoj su kumovali nerazumni romanti~ari, debili i profiteri, vlastodr{ci napuhanoga ega i racionalni, dalekomisle}i neprijateqi srpskog naroda naroda koji je sa dirqivim poverewem i{ao za svojim grobarima konsekvence stvarawa Jugoslavije sada se

Dositejev krompir, Milosrdni an eo i srpska demokratija 93 neumitno de{avaju pred na{im o~ima. Ono malo Srbije {to je ostalo, raspar~ava se i daqe; ono {to je vredelo opqa~kano je; sredwi stale` uni{ten, jedni jedu iz zlatnih tawira a drugi iz kontejnera, zemqa je svedena na protektorat imperije {to se, gaze}i planetu, bori za,,demokratiju i,,qudska prava, one imperije koja je pre trinaest godina poslala ovamo,,milosrdnog an- ela sa uranijumskim darovima. Dràvom, pritom, vladaju licemerni profiteri, prijateqi mafije, marionete i udvorice na{ih genocidnih prijateqa sa humanisti~kog Zapada. Nekada su se najboqi Srbi, od Sterije do Milutina Milankovi}a, {kolovali na Zapadu, pa dolazili, kako bi znawe i prosve}enost ulagali u razvoj svoje zemqe i svog naroda. Danas se najboqi Srbi {koluju ovde i glavom bez obzira beè na Zapad. Negativna selekcija, koju su komunisti sprovodili sa prili~nim, ali ne i potpunim uspehom, u dana{woj samoprogla{enoj demokratiji dovedena je do zavidnih konsekvenci. Partokratska oligarhija i weni trabanti, bez obzira na to da li su debilni, ili ne tvrdo su u{an~eni na svim bitnijim pozicijama u ovoj dràvi. Cenzura, koju su komunisti tako e negovali, no, ipak, pomalo traqavo sada je bespogovorno zatvorila medijski prostor za sve one koji poku{avaju da misle svojom glavom. Kultura je degradirana, dopav{i u ruke interesnih grupa, pera~a novca, partijskih pri{ipetqi i ulagiva~a. Sela su ispra`wena, wive zaparloène. Nekada prosperitetne fabrike zarasle u korov. Opqa~kana Srbija se preselila u glavni grad, ~ijim rekama pluta ubre, kriminalci se voze yipovima, a politi~ari limuzinama; u glavni grad ~ije su elitne ulice ukra{ene pojavama ìvopisnih prosjaka, bili oni ratni inva-

94 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti lidi (~itaj,,sve }e to narod pozlatiti ), izgladnele starice, {trokavi Cigan~i}i ili majke sa bebom u naru~ju. A sve to, ukqu~uju}i parade ponosnih pedera, uz lave` korifeja nevladinih organizacija, odvija se pod blagoprijatnim pokroviteqstvom Evropske unije i ameri~ke imperije, koje se, uz pomo} doma}ih izdajnika, cini~no poigravaju na{om sudbinom. Za{to ovo govorim danas, na godi{woj skup{tini Udruèwa dramskih pisca Srbije? Zato {to drìm da se moramo stalno podse}ati na to u kakvim istorijskim i dru{tvenim koordinatama ìvimo, nazivali se dramskim piscima ili kako mu drago; zato {to, ipak, gajim nadu da }e ovo dru{tvo jo{ ìvih pesnika, osve{}enih umetnika i intelektualaca, biti i nadaqe oaza zdrave svesti i kriti~ke misli i da }e tako, sa jo{ ponekima, ~uvati i o~uvati iskru srpskoga duha i srpske kulture. Drama, br. 38, 2012. Beograd, Stari dvor, 1941.

Traktat o srpskom nacionalizmu 95 Traktat o srpskom nacionalizmu Ako jedan narod, pod pritiskom stranih sila i trojanskih kowa {to deluju iznutra, biva prinu en da redefini{e osnovne pojmove od kojih zavisi wegovo poimawe sebe samim tim, on biva prinu en da redefini{e i ~itavu svoju istorijsku sudbinu. To, dakle, zna~i da se vodi borba za promenu wegove svesti, {to dovodi u pitawe wegovu elementarnu konzistentnost, pa u krajwoj konsekvenci i wegov opstanak kao autohtonog entiteta. Ovo {to govorim nije nikakva novost, niti kakvo otkri}e. Ovo je samo varijacija na temu {to je, u svome bahatom cinizmu, na{i mo}ni,,pokroviteqi bez pardona ekspliciraju u,,pedago{kom obra}awu srpskome narodu. Jedan od osnovnih pojmova o kojima je ovde re~ jeste pojam,,nacionalno. Od definicije pojma,,nacionalno (da li se on tretira kao uobi~ajeni pridev {to, prosto, ozna~ava pripadnost, ili se koristi u legitimnom patriotskom kontekstu, uz eventualne emocije koje nikoga ne ugro`avaju, ili u bilo kojoj vrsti etno-istra`ivawa, itd. ili mu se tendenciozno pripisuju zlo}udna {ovinista~ko-fa{izoidna zna~ewa) zavisi, dakako, i kako }emo tretirati sintagme kao {to su,,nacionalni identitet,,,nacionalna sudbina,,,nacionalna politika,,,nacionalno ose}awe,,,nacionalna kultura, pa, dakle, i sama,,nacionalna istorija. Slede}i poslu{no glas Velikog Brata i wegovih unutra{wih glasnogovornika {to, izda{no finansirani, deluju svuda oko nas prate}i, dakle, wihov impe-

96 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti rativni diktat, lako moèmo do}i do slede}ih rezultata: Srbi su zapo~eli svoju povest kao skupina izrazito primitivnih, nedotupavnih, dezorganizovanih plemena, koja je ~uvena {iptarska dinastija Nimani ({to su je pokvareni Srbi kasnije preimenovali u Nemawi}e) izvela na svetlosti balkanske i donekle evropske istorije. Kada su, tako, oja~ali, Srbi su po~eli da vr{e nasiqa nad svojim dobrim {iptarskim patronima, pa su ih najzad porobili i saterali u nepristupa~ne, divqe planine. Daqa srpska istorija odvija se, ukratko, na slede}i na~in: Po{to je mo}na, prosve}ena turska imperija legitimno preuzela od glupih Srba balkanske prostore, ovi su jedno vreme uìvali u privilegijama {to ih je donosio ìvot pod okriqem uqudnih muslimanskih gospodara, da bi, poneti svojom uro enom bahato{}u i nezahvalno{}u, po~eli da iz zasede zverski ubijaju svoje dobre, kulturne pokroviteqe. Koriste}i unutra{we probleme {to su oslabili tursku dràvu, oni su na ruàn i nezahvalan na~in po- ~eli da diù ustanke i da nasilno stvaraju nekakvu autonomiju, uprkos protivqewu civilizovanih evropskih sila. (Ako nekome ovo li~i na parodiju, slede}e re~i koje je izgovorio engleski konzul kod kneza Milo- {a Obrenovi}a autenti~ne su i mogu se proveriti u istorijskoj literaturi. One glase:,,srbi ne zasluùju slobodu jer se surovo pona{aju prema Turcima. ) Itakodaqe, itakodaqe, sve do modernih vremena, kada gadni srpski teroristi ubijaju Franca Ferdinanda, predstavnika sile koja je qubazno okupirala Bosnu, kako bi mogla da je civilizuje i kultivi{e. Tako su, dakle, Srbi ta zlo}udna izraslina na svetlom licu Evrope dejstvom debilnog teroriste, Ga-

Traktat o srpskom nacionalizmu 97 vrila Principa, izazvali Prvi svetski rat, jednu od najve}ih tragedija u evropskoj istoriji, gde su, sre}om, i oni sami izgubili skoro polovinu svog glupog stanovni{tva. Ali, zlo ne miruje. Srbi se mnoè kao ze- ~evi, te }e uskoro, organizuju}i apsurdne demonstracije 27. marta 1941, ~ime su uvredili nema~kog kancelara, gospodina Adolfa Hitlera êmberlenovog i Staqinovog prijateqa izazvati i Drugi svetski rat, primoravaju}i ~estite velike sile da zarate jedna protiv druge. I tako, redom, sve do najnovijih vremena, taj divqi, nedotupavni narod, predvo en zlo~ina~kom velikosrpskom, hegemonisti~kom klikom, terori{e sve prijateqske okolne narode: sirote Hrvate, Muslimane, Makedonce i, najvi{e, svoje dobrotvore, [iptare, nad kojima jo{ od Prvog svetskog rata, pa do posledwih godina dvadesetog veka, sistematski vr{i divqa~ne, genocidne radwe. I vr{io bi ih i daqe, da nije nad Balkanom,,Milosrdni an eo ra{irio svoja za{titi~ka, radioaktivna krila i, koliko-toliko, te gadne Srbe doveo u red. Ali, dobri an eo ipak nije uspeo da do kraja izvr{i svoj humani zadatak. Zli Srbi i daqe, u potaji, razvijaju svoje fa{izoidne, nacionalne fantazije i snuju kako da neovla{}eno manifestuju svoje postojawe, natucaju o nekakvom svom identitetu, pa ~ak, na zavr{etku jedne pozori{ne predstave pevaju hegemonisti~ko-fa{isti~ku kora~nicu,,tamo daleko. Ako tako nastave, zaista }e ih daleko odvesti suludo opirawe o~inskom i bratskom svetskom poretku, koji {titi Evropu od primitivne nacionalne truleì. A {to se samog pozori{ta ti~e, iz wega jo{ uvek, uprkos zavidnim uspesima, nije do kraja po~i{}eno nacionalisti~ko ubre.

98 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Ali, uz spasonosno dejstvo agencije za dekontaminaciju, deratizaciju i denacifikaciju, i taj }e posao, nadamo se, biti doveden do kraja. Ali, gle {to ka`e Kafka ni to nije sasvim ta~no. Drama, br. 42, 2014. Beograd, Pozori{ni trg, 1941.

Srbija na strmoj ravni 99 Srbija na strmoj ravni ili Traktat o tradiciji i mondijalizmu* Dame i gospodo, drugarice i drugovi, bra}o i sestre! Naslov moga izlagawa, formulisan kao Tradicija i savremena srpska drama od strane qubaznih organizatora iz Centra za negovawe tradicionalne kulture nemojte shvatiti druga~ije do u osnovnom zna~ewu re~i. Ovde se, dakle, ne}e prevashodno govoriti o pozori{tu i o drami kao kwièvnom rodu (mada }e i o tome biti re~i) vi{e }emo govoriti o ne~emu mnogo va`wem: o savremenoj srpskoj drami u bukvalnom smislu, tojest o drami {to je srpski narod preìvqava posledwih decenija, napadnut i spoqa i iznutra. Spoqa, od strane,,novog svetskog poretka, a iznutra od onih koji su zaboravili zna~ewe pojmova: tradicija, nacija, pa, samim tim, i patriotizam. Te pojmove }emo morati, iz predostro`nosti, da defini{emo, kako se logika na- {eg razgovora ne bi izvitoperila, kako, dakle, neki od tih pojmova ne bi bio shva}en na na~in na koji se wima manipuli{e u ime politi~kih i drugih ciqeva. Pravi naslov moga predavawa glasi: Srbija na strmoj ravni ili Traktat o tradiciji i mondijalizmu. Ovakav, obuhvatniji pristup mo}i }e da nazna~i koordinatni sistem u okviru kojega }e se, u narednim predavawima, o tradiciji i kulturi govoriti iz ugla pojedinih oblasti stvarala{tva, bilo da je re~ o kwièv- * Uvodno predavawe ciklusa,,tradicija temeq srpske kulture, odràno u Kragujevcu 28. oktobra 2014. godineu sali Eparhije {umadijske.

100 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti nosti, istoriji, sociologiji, religiji, medijima, jeziku i drugim disciplinama u kojima se ogledaju pojmovi zadati u konceptu ovoga ciklusa. A sada, da po~nemo! DEFINISAWE POJMOVA 1) Novi svetski poredak ili Mondijalizam: Totalitarni, osvaja~ki koncept svake globalne imperije, ili one koja kani da to postane. Naprimer, kao {to je poznato, u starom veku, reprezentativni uzorak je Rimsko carstvo, koje je porobilo, uniformisalo, nivelisalo najve}i deo tada poznatog sveta. Zvani~ni jezik u svim zemqama bio je latinski, zvani~na religija rimska, urbanisti~ka re{ewa svih novih ili rekonstruisanih gradova bila su podjednaka: dve glavne, pod pravim uglom, ukr{tene ulice, forum, Zevsov hram i arena za me usobno klawe qudi, qudi i `ivotiwa, pa, u datom trenutku, i hri{}ana, itd. U novom veku, tu tendenciju pokoravawa ostatka sveta, razbijawa integriteta dr`ava, identiteta naroda, wihove duhovnosti, kolektivnog pam}ewa i bilo koje vrste samosvojstvenosti pokazivale su {panska i engleska imperija, zatim Napoleon, a u najnovije vreme Hitler, Staqin i, najzad, u dana{we vreme Amerika i Evropska unija. Sredstva za ostvarewe ovakvog, imperijalnog projekta su vojna sila, osvajawe, genocid, ekonomsko iscrpqivawe, eksploatacija resursa i jevtine radne snage, zloupotreba sredstava informisawa i komunicirawa u ciqu ispirawa mozgova i klonirawa ~ove~anstva. U na{e vreme, projektu doprinosi i farmaceutska industrija, ~iji lekovi ~esto izazivaju, umesto da le~e bolesti, tajne laboratorije koje distribuiraju smrto-

Srbija na strmoj ravni 101 nosne epidemije, obavezna vakcinacija sa degenerativnim u~inkom, nasilno ~ipovawe qudi i totalna kontrola putem elektronskih sredstava, interneta, mobilnih telefona, ukqu~uju}i satelitske veze i sl. Zatim, genetski modifikovana hrana, koja ima neposredna degenerativna svojstva, kao i avionsko zapra{ivawe odre enih delova planete pa i na{e zemqe otrovnim materijama, kao {to su aluminijumoksid, sumporheksahlorid, barijum, mangan, arsen... Dalekose`ne posledice su, izme u ostalih, autizam kod dece, zatim rak, fibromijalgija, itd. Glavni ciq ovih mera je planetarno desetkovawe stanovni{tva, koje pravi gu`vu, koje izaziva socijalne i politi~ke nemire, koje traì posao, hranu, vodu, vazduh, slobodu, pravo da misli i ose}a na svoj na~in. 2) Tradicija. To je proces predavawa, preno{ewa, odràvawa ideja, verovawa i na~ela usmeno, pisano ili primenom, od nara{taja nara{taju. U {irem smislu, pojam tradicije proìma sve oblasti qudskog ìvota i delatnosti. Bez tradicije se ne da zamisliti ni goli opstanak, a kamoli kultura qudskih zajednica. Tako je tradicija ono {to odràva dru{tva i civilizacije, neprestanim preno{ewem dela i misli, i wihovom stvarala~kom modifikacijom. (Op}a enciklopedija Leksikografskog zavoda. ) 3) Nacija. [to se ti~e nacije, citira}u samo Hegelovu misao koja saèto izraàva su{tinu ovoga pojma:,,nacija ima narodnosnu genezu kaè on ali joj je unutra{wa struktura kulturno duhovna. Danas, svaki pomen pojma,,nacionalno, izgovaranog nekada jasno i glasno, sa ose}awem ponosa i ~asti tretira se kao,,govor mr`we. Svakom pomenu pojma,,nacionalno, mondijalisti~ki glasnogovornici pri-

102 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti dodaju potencijalno zlo~ina~ki smisao, a sam pojam karakteri{u kao ne{to primitivno, prevazi eno, zatucano, takore}i debilno; u svakom slu~aju, kao ne{to necivilizovano, dostojno prezira i podsmeha. 4) Patriotizam je enciklopedijski definisan za one koji to ne znaju, ili ne `ele da znaju kao qubav prema domovini, zemqi i narodu zasnovana na istorijskim uslovima razvoja svesti o pripadnosti odre- enoj zajednici i celini. METASTAZA DESTRUKCIJE Tradicija je drugo ime za pojam kontinuiteta. Bez kontinuiteta nema ni konzistentnosti jedne kulture, dakle, ni wenog opstanka. Ako se svaka epoha, svako novo politi~ko razdobqe, svaka nova vlast, koja je zasela u sedlo mo}i, trudi da poni{ti ono {to je pre we bilo, i da po~ne istoriju, samim tim i kulturu, ispo- ~etka, ako po~ne, dakle, da ru{i stare spomenike, da histeri~no mewa nazive gradskih ulica, bri{e ili marginalizuje one stvaraoce koji ne odgovaraju wenoj ideologiji ili slici sveta, zaboravqa ili daje drugi smisao pro{lim istorijskim doga ajima, ili se trudi da pod pritiskom okupatora ili dominantnih stranih sila modifikuje i samu svest naroda u takvim okolnostima razvija se metastaza destrukcije u tkivu nacionalnog bi}a, nacionalne svesti, autohtonog pogleda na svet, duha i morala nacije, do osipawa svih vrednosti koje po~ivaju na vekovnoj tradiciji, koju vaqa pa`qivo ~uvati, razvijati, dogra ivati i modifikovati u skladu sa menama vremena, a nikako poni{tavati jer time poni{tavamo sebe same kao kolektivno bi}e, i svakog pojedinca, koji ostaje da lebdi u praznom prostoru bezna a, bez imuniteta, koji bi ga {titio od zala ovoga sveta.

Srbija na strmoj ravni 103 Ali one koji tradiciju ~uvaju uz pomo} tvrdog, senilnog konzervativizma i okamewenih folklroidnih predstava a takvih nije malo me u nama, Srbima treba podse}ati uvek i uvek iznova da ~uvati i po{tovati tradiciju ne zna~i slepo robovawe svetonazornim, politi~kim, duhovnim, kulturnim formulama i sadràjima neraskidivo vezanim za neko pro{lo vreme jer tako dobijamo le{, {to ga vu~emo za sobom, zatvaraju}i puteve kreativnog razvoja i efikasnog opstanka u ovome svetu promena. Dijalektika odnosa prema tradiciji zna~i objasnimo to onima koji ne znaju, ili ne èle da znaju izvla- ~iti fundamentalne niti iz dubina pro{losti, nadgra ivati ih, ~uvaju}i wihovu su{tinu, a wihovu formu pa`qivo modelovati, kako bi i sama su{tina mogla da opstane kao ìvi, aktivni sadràj, da pretraje u okvirima novog civilizacijskog koda i novog dru{tvenog konteksta. Jer, do{ao je posledwi trenutak kada se moramo podsetiti da bez pro{losti ne}e biti ni budu}nosti, da bez,,reanimirane tradicije ne}emo mo}i daqe, da je, u protivnom, slede}i korak korak u prazno. Borba za spasavawe nacionalne tradicije iz zagrqaja novog svetskog poretka i wegovih doma}ih skorote~a pre svega podrazumeva suo~avawe sa istinom o sebi, o svom poloàju i alternativama koje stoje pred nama. Ako imate vremena i razloga da pogledate televizijski Dnevnik (jer,,vi imate pravo da znate sve, filtrirano kroz va{,,javni medijski servis ) vide}ete ~esto, pre po~etka te hronike na{ih politi~kih i ekonomskih uspeha, inspirisanih {argarepom Evropske unije koja nas vodi u,,vrli novi svet, vide}ete, dakle, i ~u}ete vapaj Prizrenske eparhije gde leè zakopani

104 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti duh i tradicija, va{a i va{eg naroda za pomo} gladnima, pomo} koju mo`ete, iz foteqe, uz {oqicu kafe, da po{aqete telefonskom porukom, koja }e vas ko{tati pedeset dinara. Dobra cena za ~istu savest pred uznemiruju}om pojavom pokopanog nacionalnog duha i nacionalne tradicije. A u istom tom Dnevniku mogli ste videti i izve{taj o pquvawu nacionalne zastave na sceni pozori{ta,,ateqe 212 u Beogradu {to predstavqa, zar ne?, vrhunac demokratske i umetni~ke slobode. Probajte samo da kinete na,,{ahovnicu u Zagrebu! A ko su ti na{i,,evropejci i demokrati iz centrala za dekontaminaciju, deratizaciju i denacifikaciju srpske kulture? To su oni {to su zbrisali sa javne scene sve koji druga~ije misle. To su oni koji se br~kaju u brlogu silovane i zga`ene srpske kulture, pod okriqem svojih bogatih i nepismenih politi~kih patrona. Qudi koji druga~ije misle, koji ne gube svest o tome ko su i odakle poti~u, koji ne pristaju na ulogu duhovnih kvislinga ve} petnaestinu godina nemaju pristupa ni medijima, ni bitnim kulturnim institucijama, ni manifestacijama, niti finansijskim sredstvima za ostvarewe svojih umetni~kih projekata. Imaju li oni, bar, pravo na svoje mi{qewe? Ili je u ovoj demokratskoj zemqi izno{ewe razli~itog mi{qewa a priori fa{izoidni ~in? A iskqu~ivost, sekta{tvo, vulgarno etiketirawe, upquvavawe, pogroma{ke akcije dirigovanih medija i predstavnika,,nevladinih organizacija, te uzurpirawe javne scene predstavqa, dakle, evropski, civilizovani manir i proizvod lepog demokratskog vaspitawa?! Dokle }e svest srpskog pu~anstva biti `rtva igre sveop{teg privida? Dokle }e kvazidemokratske, mon-

Srbija na strmoj ravni 105 dijalisti~ke laì biti alibi za uzurpaciju i pqa~ku? Zar je dotle do{lo da Evropska unija treba da zahteva preispitivawe ovd{wih kriminalnih privatizacija? Evropska unija, koja je Srbiju osakatila, unizila, bombardovala i kolonizovala! Ali, nemojmo, tako e, da nam Evropska unija bude alibi za na{a vlastita nepo~instva, gluposti, poraze, nesna enost, samoubila~ki mazohizam. Evropska unija i slobodarske Sjediwene Ameri~ke Dràve rade nam ono u ~emu im sami pomaèmo! Zar je u poniènoj, opqa~kanoj, upquvanoj Srbiji, izloènoj jo{ i sramotnoj autodestrukciji i debilitetu politi~kih manekena, cinizmu i bezobzirnosti {pekulanata i nasilnika zar je u toj i takvoj Srbiji najve}e zlo patriotski stav, nacionalno samoose}awe i odbrana srpske tradicije i srpske kulture, koju obe{~a{}uju kvazidemokratski {arlatani, {to ubiraju sramnu slavu i novac, pquju}i po temeqnim vrednostima i simbolima tradicije i identiteta jednog naroda?! Bez oslonca na vlastitu tradiciju, na ose}awe kontinuiteta vlastite kulture, etike i samobitnosti srpsko dru{tvo se sunovra}uje u politi~ko, ekonomsko, moralno i kulturno bezna e. Beograd je prenapu~en od vrha do dna, a sela pusta i fabrike zakatan~ene. Iz Italije se uvoze ~ak i ~a- ~kalice, iz Argentine trula govedina, iz Vijetnama re~na riba pored svih na{ih Sava i Morava a iz Kine beli luk! Iz dana u dan tonemo u moralno i kulturno varvarstvo. Oslu{nite ako jo{ imate sluha osaka}eni srpski jezik, kojim se govori na ulicama i u medijima, pa i onim najreprezentativnijim! Pogledajte televizijske programe, sa svim sramotnim,,farmama,,,veli-

106 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti kom bra}om i sestrama, programe iz kojih zra~i nevi- ena duhovna praznina, beketovski besmisao i prosta- {tvo, kakvo se te{ko sre}e me u iole civilizovanim narodima. Opustela, neproduktivna, osiroma{ena zemqa, bez suvereniteta i suvisle perspektive, bez qubavi, vere i nade, sa bestijalnim nasiqem u porodici, {koli i na ulici, sa pederskim paradama u prestonici, sa zastra- {uju}im nivoom su{tinske nepismenosti i nekulture, sa belom kugom, koja se nezaustavqivo {iri to je slika dana{we Srbije! KULTURNA OKUPACIJA SRBIJE Stawe u srpskoj kulturi nije i ne moè biti druga- ~ije nego {to je to op{te stawe {to ga diktira duh vremena. @ivimo u vremenu svetskih integracija, gde pojedina~ne kulture gube svoje osobenosti i svoje tradicionalne korene; u eri globalizacije, u vlasti bankara, gospodara sveta, koji su od ~ove~anstva na~inili ruqu proizvo a~a i potro{a~a materijalnih dobara. U Srbiji se ubrzano zaboravqa nacionalna tradicija, vera i jezik; ovde nema prave kulturne klime, ni javnog mnewa postoji samo divqa~ka agresija medija, koji nesna enome pu~anstvu ispiraju i ono malo mozga {to mu je ostalo. Oni srpski globalisti koji prièqkuju pre~icu ka,,kulturnoj, demokratskoj Evropi nisu svesni da sawaju arhai~ni san, {to ga izobraèni sinovi seqa~ke Srbije sawaju jo{ od kraja pretpro{log stole}a, san koji se naj- ~e{}e zavr{ava kao kompleks niè vrednosti pred svim onim {to dolazi sa Zapada. Da ironija bude potpuna u isto vreme, najve}i duhovi Evrope ve} vi{e od jednog

Srbija na strmoj ravni 107 stole}a lamentiraju nad propadawem Zapada, wegovih temeqnih duhovnih, eti~kih i politi~kih vrednosti. Kulturna okupacija Srbije odvija se, dakle, uz svesrdnu pomo} kvislin{ke pseudoelite, ili ergele dobro istimarenih i uhrawenih trojanskih kowa ~iji je zadatak da svojim, evropejski potkovanim, kopitima poravnaju teren za imperijalnu nivelaciju srpskih duhovnih i kulturnih prostora, kako ovi prqavi varvari, ovi glupi, naivni prostaci ne bi snevali nekakve svoje srpske snove, ometaju}i, kao kami~ak u ~izmi osvaja~a, slavodobitni, planetarni pohod bankarske, lihvarske internacionale.,,pusti Srbina na Srbina, pa brige ne beri kaè stara turska poslovica. Dakle, qudi koji kontroli{u ve}inu srpskih kulturnih institucija i kulturnih tokova ne nalaze se u slu`bi nacionalnih ciqeva, niti podsticawa slobodnih, autenti~nih stvarala~kih stremqewa. Kako, uostalom, formulisati srpske nacionalne ciqeve? U tradicionalno pocepanom srpskom dru{tvenom organizmu vodi se, kao i obi~no, istrebquju}a {izofrena borba na ìvot i smrt. Dok su sve okolne,,,bratske, dràve i dr- àvice postigle kakav-takav konsenzus o nacionalnim ciqevimaiinteresima usrbiji se i daqe vodi gra- anski rat izme u ~etnika i partizana novoga doba. Streme}i ka Zapadu, na{a pozori{ta danas, ipak, radije igraju slabe ili osredwe irske, engleske, ameri~ke drame. Oni vi{e vole da budu kolonija tzv. velikog sveta, nego da, neguju}i duhovnost vlastite sredine, zarade pravu ulaznicu za taj svet. Zaboravqaju da se bez temeqnog identiteta u taj svet ne moè u}i. Svi preziru sluge, a najvi{e wihovi gospodari. Oni na{i umetnici koje svet doista uvaàva, od Ive Andri}a do Emira Kusturice, antejski su crpli snagu

108 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti iz tla kojemu pripadaju. Kao {to se, gledano politi- ~ki, u svet na pravi na~in moè u}i jedino sa koliko- -toliko nezavisnom dràvom, tako se jedino moè u}i sa vlastitim duhovnim i kulturnim likom. Ostalo je polukolonijalni fal{, igra u kojoj se, na kraju, gubi sve. Ali, kao {to se na kraju [ekspirovih tragedija obi- ~no ostavqa tra~ak nade za neku druga~iju, lep{u budu}nost smatrajmo, i ovom prilikom, pristojnim da iskaèmo nadu kako }e srpski narod, ipak, na}i snage i pameti da se odupre zlu, koje ga razjeda spoqa i iznutra. Drama, br. 43, 2015. Beograd, 1944.

Na{a istorija 109 Na{a istorija * Na{a moderna istorija, koja po~iwe u 19. veku kada je zgrada evropske istorije ve} uveliko bila na~iwena i ukra{ena na{a moderna istorija, obeleèna prokletstvom diskontinuiteta, zbir je sukoba, iscrpquju}ih ratova, tragi~nih nesporazuma, ustanaka protiv sopstvene vlasti, kraqoubistava, nasilnog razarawa dru{tvene strukture, izrabqivawa, bratoubila~kih borbi, nacionalnih i socijalnih fantazija, raznovrsnih manipulacija i vidova represije. Ona je vi{e koprcawe u mreì gospodara svetskih poredaka i mreì sopstvene iracionalnosti i nesna enosti, nego plod strate{kog promi{qawa i postupnog hvatawa koraka sa hodom sveta, u kojem smo se, posle istorijskog sna, obreli, sveta u ~ijem se koordinatnom sistemu moramo kretati i ~ija pravila igre moramo nau~iti, ~uvaju}i pritom vlastitu samosvojstvenost. Na{a sada{wa kolektivna duhovnost nije organski izrastala iz duhovnosti na{ih predaka. Za wu se pre moè re}i da je dizajnirana, ili skrpqena od formalnih elemenata preda~ke ikonografije, izlizanih mitskih obrazaca, krhotina savremene istorije i aktuelnih stranih uticaja. Ako kulturu shvatamo kao skup svih onih estetskih, stvarala~kih, duhovnih, normativnih vrednosti i osobenosti, koje ~ine da se jedno dru{tvo harmoni~no razvija u izvesnoj zakonomernoj formi i tako uspiwe civilizacijskom vertikalom bi}emo svesni da na{e dru- * Iz intervjua Milo{u Jevti}u, 8. oktobra 2000. za emisiju,,gost Drugog programa Radio Beograda.

110 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti {tvo doìvqava kulturno nazadovawe na svim nivoima (bez obzira na napore i rezultate pojedinaca), od kulture svakodnevnog ìvota do podru~ja kulturnog stvarala{tva, odnosa prema kulturnoj tradiciji i nedostatka kulturne politike, odnosno strategije kulturnog razvitka. Op{ti kulturni nivo jednoga dru{tva nalazi se u direktnoj uzro~no-posledi~noj vezi sa wegovim moralnim integritetom, te na~inom na koji }e se razvijati sve wegove vitalne funkcije,ukqu~uju}i obrazovawe, tehnologiju, privredu, politiku. Kultura svakodnevnog ìvota u nas pokazuje onu tendenciju varvarizacije, {to se uvek javqa kada se moralni temeqi dru{tva uzdrmaju, kada se rasprsne slika sveta i normativni poredak, pod ~ijim su znakom qudi ìveli i umirali. Sistem formalizacije svakodnevnih odnosa nalazi se na kraju lanca, na ~ijem po~etku stoji vera u op{ti poredak stvari, u smisao wegovog postojawa i funkcionisawa. Kada se izgubi vera u op{ti poredak stvari i wegovu izvesnu transcendentnost, ili, ako ho}ete, wegovu idealnu projekciju pozornica qudskog ìvota pretvara se u arenu vulgarne borbe za goli opstanak. Kada, naprimer, dete psuje i ruì svoje roditeqe, kada vas saputnik bezdu{no gazi u tramvaju i zavla~i ruku u va{ yep, ili kada maloletnik, bez ikakvih emocija, puca u vas na ulici to zna~i da se veliko ogledalo, {to reflektuje sliku sveta i wegov transcendenti smisao, razbilo u parampar~ad, i da wegove krhotine sada reflektuju bezna e, rasulo i haos. Lepo vaspitawe stoji u direktnoj vezi sa verom u smisao qudskog ìvota i qudskog delawa. Jezik, koji se ovde zna deklarativno braniti, kao zaloga nacionalnog identiteta, kulture i duhovnosti, u isto vreme se ne poznaje, pa javni ìvot, od zvani~nih

Na{a istorija 111 dokumenata, preko politi~kog diskursa, do medija, pa ~ak i literature, vrvi od nepismenosti, jezi~kih proizvoqnosti i prqav{tine. Jezik, kao vrhunski, osetqivi izraz kodifikacije vrednosnog sistema, na~ina mi{qewa, verovawa, pogleda na svet, nalazi se me u prvim pokazateqima erozije tog sloènog sistema, koji ozna~ava i uslovqava, kako kolektivni ìvot zajednice, tako i individualne ìvote wenih ~lanova. Kako pravila reda i poretka popu{taju pred stihijom {to lomi dru{tvo od vrha do dna, od institucija sistema do porodice i moralno-psiholo{kih koordinata pojedinca, tako popu{ta i sistem jezi~kih pravila. Odnos prema gramatici, kao precizni seizmogram, pokazuje razornu ja~inu trusnih udara, kojima su izloèni temeqi dru{tva. Kao {to pravila dru{tvenog pona{awa vi{e nikoga ne obavezuju, jer vi{e nikoga ne {tite, jer se raspao uzro~no-posledi~ni sistem me uzavisnosti pojedinca i celine, tako ni pravila jezi~kog pona{awa ne predstavqaju vi{e gradivne elemente {to, izme u svih ostalih, obezbe uju celovitost slike sveta i funkcionalnost wegovih mehanizama. Otuda su i bitne institucije javnog op{tewa, kakve su radio, televizija, listovi i dr. zagu{ene jezi~kim muqem, nezamislivim u dru{tvu koje ima jasnu svest o sebi, i ~iji se sastavni delovi nalaze u stawu optimalne konzistentnosti. Od izbora re~i u javnom op{tewu, od stila, preko prenebregavawa elementarnih gramati~kih pravila, nakazne sintakse, nekriti~ne upotrebe varvarizama, àrgona, itd, do akcentuacije na{ savremeni jezik nepogre{ivo odslikava stawe svesti i odnosa u dru- {tvu. Kao {to na{a slika sveta vi{e nije stabilna, niti celovita, tako je i na{ jezik razbijen u àrgone, kojima se pojedine dru{tvene grupacije sluè. Tako,

112 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti imamo jezik politi~ara, jezik biv{ih politi~ara, jezik podzemqa, jezik pedera, narkomana, rokera, jezik inteligencije, jezik penzionera, pomalo arhai~an jezik provincije i vavilonski jezik metropole. Ova kakofonija, ova,,pometenost jezika, ovaj jo{ u Bibliji zabeleèn simptom poznat je kao kazna za moralno posrnu}e dru{tva i odnosi se, u krajwoj instanci, na temu kosmi~kog ili transcendentnog reda, s jedne, i haosa {to ga ~ovek, svojim nerazumnim delovawem, stvara, s druge strane. Mitolo{kim jezikom re- ~eno (koji, zato {to je mitolo{ki, nije mawe stvaran), mi se, dakle, upravo nalazimo posred bojnog poqa zvanog Armagedon, gde se su~eqavaju tzv. sile dobra i zla, svetlosti i tame, reda i haosa. Re~eno hibridnim jezikom politike, mi smo dru- {tvo u tranziciji, ili u prelasku iz jednog stawa u drugo. Ma koliko rogobatan i licemeran, ovaj termin implicira svu krhkost na{eg sada{weg poloàja, wegovu neodre enost i rawivost. Proizvoqnost u mi{qewu i delawu, {to u krajwoj konsekvenci zna~i neuvaàvawe datosti realnog ìvota, ve} planirawe i sprovo ewe akcija bez pokri}a, koje, u sudaru sa ìvotnim ~iwenicama, uzrokuju sistematski lanac poraza i neostvarenosti to, u osnovi, infantilno psiholo{ko svojstvo, jedna je od bitnih odlika na{eg kolektivnog mentaliteta. Simptomi i posledice ovakvog psiholo{kog stawa mogu se uo~iti na svakom koraku, kako u domenu svakodnevnog ìvota, tako na planu politike, pa i zbira istorijskih de{avawa {to sklapaju koordinate na{e zajedni~ke sudbine. Taj voluntarizam gradivni je elemenat na{ih opredeqewa, na{ih poba~enih strate{kih planova, na{ih izgubqenih bitaka, na{e li~ne i istorijske nesna enosti.

Na{a istorija 113 Savremeni zapadni svet ima svoju imanentnu razvojnu logiku, svoje uslovqenosti i zakonomernosti, pa i svoju propast, upisanu u vlastiti razvojni kod. Te`e}i, nekriti~no i bez distance ka wegovim formama i ka wegovim merilima vrednosti, mi, dakako, ne sledimo unutrwe nu`nosti i mogu}nosti sopstvenog razvoja. Na taj na~in ukidamo perspektivu vlastite alternative, {to mo`e da raste i da se razvija na prepoznavawu sopstvenih moralnih kriterijuma, duhovne i politi~ke tradicije balkanskog tla i wegovih izvornih ekonomskih mogu}nosti.

114 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti êkaju}i Nu{i}a ili Degradacija kulture* Za{titni znak na{eg savremenog pozori{nog repertoara nije vi{e Nu{i}, niti koji drugi srpski klasi- ~ni ili savremeni dramski autor. Taj za{titni znak pre bi, naprimer, mogao biti komad koji nam stiè iz Irske, pod naslovom Sakati Bili. Simbolika sakatosti moè se i daqe razvijati, te primeniti i na ostale aspekte na{eg kulturnog i duhovnog ìvota u ovom neveselom istorijskom razdobqu. Da bismo, dakle, osvetlili zadatu temu moramo je sagledati u {irem kontekstu kulturne i dru{tvene situacije u kojoj se nalazimo. Na{ dru{tveni, politi~ki, kulturni, duhovni ìvot odvija se u znaku nereda, privida, proizvoqnosti, zamena teza jednom re~ju, u znaku nejasno}e i nekodifikovanosti, poput ìvota u mutnoj, muqevitoj vodi, gde u polutami titraju siluete nejasnih obrisa, gde nema horizonta, ni perspektive, gde velike ribe jedu male ribe, gde,kao u prvobitnom haosu, nisu razdvojeni svetlost od tame, nebo od zemqe, dobro od zla, pravda od krivde, kultura od prosta{tva, istina od laì. Ni{ta kod nas nije onako kao {to izgleda, stvari se ne nazivaju pravim imenima, mi jedno govorimo, drugo mislimo, a tre}e radimo. Mi ìvimo u sveop{toj obmani i samoobmani, sa idejom da smo, pritom, veoma ve{ti, inteligentni i sposobni da izigramo sve i svakoga, sva- * Izlagawe za,,okruglim stolom na,,nu{i}evim danima 2001. u Smederevu.

êkaju}i Nu{i}a ili Degradacija kulture 115 ko pravilo, svaku instituciju, svaki dogovor, pa i svaku logiku. U{li smo u period,,tranzicije i na{li se u predvorju zapadnog, kapitalisti~kog sveta. U{li smo u fazu privatizacije i borbe za profit. Ekonomska merila postala su jedino vaè}a. Kultura je prestala da bude partner u velikom dijalogu o sudbini dru{tva, budu}i da je ta sudbina odre ena mestom u ~ekaonici,,novog svetskog poretka. Iz relativnog totalitarizma jednog srazmerno liberalnog socijalisti~kog koncepta, koji je kulturu ipak cenio i od we zazirao, u{li smo u bespogovorni totalitarizam, koji sve meri i odmerava profitom. Sve ono {to ne sluì profitu marginalizovano je i, ma koliko bilo dozvoqeno, gubi svaku va- `nost i mogu}nost ozbiqnijeg opstanka. Vaskoliko dru{tvo je pretvoreno u popri{te otima~ine i jagme za brzim, kriminogenim boga}ewem. Iz dru{tvene strukture takore}i je, odavno na~et, izbrisan sredwi sloj. Ostaje, s jedne strane, preko no}i pqa~kom oboga}ena pseudoelita, koja se kre}e izme u kriminala, politike, {verca, dràvnih monopola, a s druge lumpenproletarizovani ostatak pu~anstva. Ono {to se ~ak i u komunisti~ko vreme moglo nazvati sredwim staleòm koji je, kao {to znamo, ~uvar dru{tvenih normi, pismenosti, morala i kulture pretvoreno je u amorfnu, obezglavqenu i deprimiranu masu, zabavqenu strahom i brigom za goli opstanak. U takvom vulgarnokapitalisti~kom totalitarizmu, gde su sve neupotrebqive slobode ostavqene da slobodno trunu na dru{tvenim marginama, ni{ta vi{e nije diskutabilno, i ni{ta se vi{e ne re{ava ni u jednoj drugoj sferi osim u sferi borbe za kapital,odnosno, vlast na jednoj i borbe za preìvqavawe, na drugoj strani. U toj atmosferi apokalipti~kog sumraka, na

116 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti toj berzi, gde se vrednuje samo materijalni profit, razume se da sve,,apstraktne vrednosti, kao {to su moral, pismenost, duhovno stvarala{tvo i u naj{irem smislu kultura gube smisao i,,upotrebnu vrednost. Duhovno stvarala{tvo nije vi{e partner u dijalogu o dru- {tvenoj, narodnoj i istorijskoj sudbini, ve} potpuno,,slobodno i sebi prepu{teno pastor~e, koje se jedva prehrawuje otpacima sa vulgarno-kapitalisti~ke trpeze. Duhovno stvarala{tvo nije vi{e,,opasni, sumwi~eni i koliko-toliko uvaàvani nosilac alternative socijalisti~kom totalitarizmu, ve} periferni nusproizvod,,slobodnog dru{tva. Tako kulturne institucije tiho propadaju, a kulturni stvaraoci postaju marginalizovani, sa ose}awem izgubqenog smisla intelektualnog anga`mana. Makoliko rogobatan, termin,,tranzicija implicira svu krhkost na{eg sada{weg poloàja, wegovu neodre nost i rawivost. Pore ewe koje se tim povodom name}e jeste drasti~no, ali mislim da zato nije mawe ta~no: celo na{e dru{tvo li~i mi na nepreglednu kolonu izbeglica, {to je, skupiv{i preostale prwe, napustila svoja kakva-takva, no ipak topla i suva ogwi- {ta i sada, sa varqivom nadom, a postojanom strepwom i nesigurno{}u, luta u potrazi za novim. Neodre eno, rastresito stawe tranzicije karakteri{e permanentna borba za vlast. U situaciji kada se mewa karakter svojine, a slika sveta li~i na razbijeno ogledalo, ve}ina ostalih procesa u dru{tvu svodi se na borbu za opstanak. Ogoqena borba za opstanak dovodi, pak, do moralne i duhovne atrofije dru{tva, te ra a cinizam, {to se, poput zaga enog vazduha, uvla~i u sve pore javnog i privatnog ìvota. Ta o~ajni~ka, prqava borba, puna opasnosti i neizvesnosti, uzrokuje, izme u ostalog, ravnodu{nost prema stvarima duha i kulture.

êkaju}i Nu{i}a ili Degradacija kulture 117 Borba za opstanak, borba bez pravila i bez milosti, pomra~uje veru i nadu, moral i etiku, te zamewuje slu- `bu visokim, nadli~nim principima, {to ìvotu daju vrednost i smisao. Osim cinizma, prqava borba ra a lo{ ukus, tako da sveop{ta zaprqanost predstavqa jednu od osnovnih odrednica na{eg ìvota. Do pre nekoliko godina, na sceni Beogradskog dramskog pozori{ta igrana je komedija Stevana Koprivice Dugo putovawe u Jevropu, u reìji Egona Savina, sa odli~nim Lazarom Ristovskim u glavnoj ulozi. Bila je to veoma popularna, rado gledana predstava, koja se na repertoaru odràla ~itavu deceniju. To je pri~a o grotesknim nastojawima patrijarhalne, gor{ta~ke Crne Gore, s po~etka XX veka, pod despotskom vladom prosve}enoga kneza i kraqa Nikole Petrovi}a, da prekono}, na brzinu, postane evropejska zemqa. Brzopleto, mehani~ko kalemqewe evropejskih formi na tkivo tradicionalnog ìvota donosilo je obiqe sme{nih, neautenti~nih, pa i tragikomi~nih situacija, koje je pisac preto~io u efektne dramske prizore, ìvopisno slikaju}i mentalitet na{eg ~oveka u civilizacijskom raskoraku. U tom procesu, novo se nije vaqano primalo, a staro se olako zaboravqalo. Vlastiti identitet se gubio u èqi da se bude neko drugi. Ta ~e`wa za,,jevropom, taj san o velikom svetu, kao psiholo{ki, civilizacijski, pa i polti~ki lajtmotiv, provla~i se zamr{enim tokovima na{e savremene istorije, nekad mawe, nekad vi{e uo~qivo, da bi u na{e dane doìveo svoju punu renesansu. U svim balkanskim zemqama, {to prolaze kroz mu~nu fazu tzv. tranzicije, uo~qiva je te`wa da se zaobi e vlastiti, balkanski identitet optere}en istorijskim kompleksom inferiornosti te`wa da se taj identitet nekako izbegne i

118 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti da se na e pre~ica ka Evropi, po cenu prihvatawa svih ekonomskih, politi~kih i vojnih diktata. îni se, me utim, da su na{i, balkanski, pojmovi o Evropi pre napabir~eni iz sfere tradicionalnog obrazovawa, no {to su zasnovani na trezvenom promi- {qawu aktuelne evropske zbiqe. Zemqe dana{we Evrope i same, uveliko, preìvqavaju krizu sopstvenog identiteta, pod udarima etni~ke, ekonomske, kulturne i duhovne nivelacije, {to je sprovodi va{ingtonski novi svetski poredak, u ~ijoj slu`bi se nalaze i evropske finansijske i politi~ke elite. [ta ostaje malim narodima? Najja~e oru`je malih naroda u borbi za opstanak, u svetu gde ekspanzija ve}ih i ja~ih odre uje pravce razvoja i uslove ìvota, jeste, upravo, civilizacijski, duhovni i kulturni identitet. Bez oslawawa na vlastiti istorijski, duhovni, kulturni identitet, bez neprestanog, istrajnog revitalizovawa tog identiteta, mi postajemo samo etni~ki materijal, sirovina u planetarnom kotlu za pretapawe naroda. Duhovno stvarala{tvo, kako ono nataloèno u spomenicima pro{losti, kao i ono {to ga tvore savremenici generator je nacionalne energije, koja je uslov istorijskog preìvqavawa. Duhovni kontinuitet ki~ma je nacionalnog bi}a, koja se proteè kroz vreme, kristalizuju}i oko sebe sve ostale aspekte nacionalnog ìvota, pomaù}i da se istraje uprkos nepovoqnim okolnostima, u koje nas stavqa, u koje nas je vekovima stavqalo imperijalno delovawe velikih sila, sada- {weg i nekada{wih,,novih poredaka, pohodi vojski, religija, kapitala... Oni {to negiraju duhovnost sredine kojoj sami pripadaju i koji se, naàlost, regrutuju najpre iz redova

êkaju}i Nu{i}a ili Degradacija kulture 119 inteligencije svesno ili nesvesno pripremaju teren za duhovnu nivelaciju vlastitog etnosa, teren za globalizaciju i unifikaciju sveta, {to je sprovode imperijalne snage, eksponenti multinacionalnog kapitala, {to od naroda i dràva stvaraju horde proizvo a~a i potro{a~a. Na delu je planetarno ispirawe mozgova, brisawe identiteta ~itavih naroda, wihove posebnosti u kojoj je skrivena kakvo}a i lepota postojawa zarad stvarawa planetarnog mraviwaka, koji }e sluìti materijalnim interesima svetskih gospodara. Taj posao se obavqa putem amerikanizacije pojedina~nih kultura i duhovnosti, stvarawem globalne podkulture, u kojoj se gube, kako identitet naroda, tako i pojedinaca te ovi postaju potro{a~i univerzalnih subkulturnih,,dobara. Na taj na~in stvara se duhovna, moralna i intelektualna pusto{, ispuwena svetlucawem TV spotova i virtuelnih igara, a ~itavi narodi pretvaraju se u klonirane moderne robove, koji }e, li{eni identiteta i voqe, raditi u planetarnoj radionici za proizvodwu ekstraprofita lihvarske internacionale. Evropa, dakle, za kojom balkanski,,jevropejci ~eznu, i sama se uveliko gu{i u talasu velike plime, u talasu mondijalisti~kog potopa. Oni koji bi da tamo traè svoj identitet, stide}i se svoga istorijskoog, autenti~nog identiteta, oni koji za {aku Soro{ovih dolara rade na kolektivnoj amneziji svoga naroda, mogu se nazvati duhovnim jawi~arima, u slu`bi monopolarnog, totalitarnog, represivnog, orvelijanskog sveta.

120 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Otvorena vrata * O~e Arsenije, uvaèni gosti, dragi prijateqi i kolege! Evo nas, opet, pred otvorenim vratima,,ku}e Branislava Nu{i}a. Ku}a Branislava Nu{i}a je, pomalo, i ku}a svih nas; vrata su, kao {to vidite, otvorena neki su ve} pro{li kroz ta vrata, a neki }e tek pro}i. Ve} vi{e od deset godina poku{avamo da odrìmo ovaj lepi obi~aj odavawa po{te Branislavu Nu{i}u, velikom srpskom intelektualcu ({to se katkad zaboravqa), velikom patrioti i dramskom piscu; osniva~u i patronu Udruèwa dramskih pisaca Srbije. Poku{avamo da odrìmo kontinuitet, jer ovaj parastos je postao za srpske pojmove, posle deset i vi{e godina, ve} neka vrsta tradicije. Bez kontinuiteta i tradicije, nema dakako ni kulture, i ne samo kulture, nego nema ni politike, ni dràve, niti bilo ~ega suvisloga. A kako se postiè kontinuitet?vrlo jednostavno. Onako, kako se dobija engleska trava. Svakog dana se {i{a, tokom ~etiri stotine godina i posle toga se dobije, dakle, takva trava. Mislim da nije nimalo blasfemi- ~no, pred grobom Branislava Nu{i}a ispri~ati ovakvu {aqivu pri~icu; mislim da bi se to i wemu dopalo, pogotovo, s obzirom na wen nimalo {aqiv podtekst. Treba pomenuti i ~oveka koji nije danas sa nama, ~oveka koji je za~etnik ovoga zbivawa, na{eg prijateqa, druga, kolegu i dugogodi{weg predsednika Udru- * Re~ predsednika Udruèwa dramskih pisaca Srbije nad grobom Branislava Nu{i}a, na Bogojavqewe, 19. januara 2011. godine. (Prema snimku S. î~ova~kog, izve{ta~a Radio Beograda.

Otvorena vrata 121 èwa dramskih pisaca Srbije Miodraga \uki}a, koji nas je nedavno napustio, koji je pro{ao kroz otvorena vrata ove ku}e, kroz koja }emo svi pro}i. Tako e, èlim da zahvalim trojici qudi, bez kojih ovaj doga aj ne bi bio potpun: to je otac Arsenije, koji godinama sluì slu`bu na ovom parastosu, to je Qubinko Jeli}, darodavac nov~anog dela,,nu{i}eve nagrade (ono {to kaù danas,,donor ; ali, ne}emo da mu traìmo bubreg, dovoqan je novac), to je Pera Pavlovi}, vlasnik hotela,,radmilovac, koji prire uje, ovde, svake godine, da}u ({to je neki Srbi danas zovu,,koktelom ). Branislav Nu{i}, kao {to rekoh, bio je veliki intelektualac, isto toliko koliko i dramski pisac i isto toliko patriota, koliko i intelektualac. Zbog ~ega se mi, danas, obra}amo Branislavu Nu{i}u? Prvo, da bismo mu izrazili po{tovawe, naravno; a potom da se zapitamo, pred wegovim grobom, kakvo je to vreme u kojem ìvimo; ima li ono veze sa vremenom u kojem je on pisao i postoji li tematski kontinuitet izme u ta dva vremena. Mi ìvimo, danas, u vremenu,,velikog brata, zna~i, u vremenu orvelovskom; ali, Orvel je bio suvi{e naivan, projektuju}i svoj totalitarni, apokalipti~ki svet. Ovaj svet,,velikog brata je mnogo suptilniji i perfidniji, a u isto vreme opakiji i razorniji. On se javqa na potezu od,,{oping molova, preko televizije, interneta, mikro~ipova i satelita, pa sve do globalnih klimatskih promena, ozonskih rupa i nuklearnih havarija... Me utim, ono {to se de{ava srpskome narodu ne zavisi samo od globalnih, tehnolo{kih, geopoliti~kih, ekonomskih, kulturnih i psiholo{kih procesa. Ono {to se srpskom narodu de{ava, zavisi, tako e, od wegovog nesre}nog mentaliteta, wegove etnopsiholo-

122 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti gije. Zna~i, Srbima ne vrede ni komunisti, ni socijalisti, ni demokrati niti bilo {ta drugo. Srbi }e uvek ostati Srbi, onoliko dobri i onoliko lo{i, koliko oni to jesu. Ima jedan lep primer koji govori o srpskom mentalitetu; to je kwiga doktora A~ibalda Rajsa,,ûjte Srbi! Vi znate ko je doktor Ar~ibal Rajs, koji je do{ao, u Prvom svetskom ratu, da svedo~i o zlo- ~inima Bugara nad civilima srpskim, i koji se toliko zaqubio u srpski narod zbog wegovog epskog herojstva, da je ostao da ìvi, doìvotno, u Srbiji. Me utim, kada je video kako Srbi izgledaju posle rata i kako izgleda wihov stvarni mentalitet, izvan ratni~kog, herojskog i pateti~nog konteksta on se zgrozio nad tim mentalitetom i napisao kwigu,,ûjte Srbi!, koju je ostavio kao amanet srpskom narodu. To je pri~a o partokratiji, pri~a o korupciji, pri~a o nepotizmu, laì, manipulacijama, pqa~ki o istim onim stvarima koje nam se i sada de{avaju, ovde. Dok ~itate kwigu,,ûjte Srbi!, kao da ~itate izve{taj o vremenu u kojem ìvimo. Za{to je Nu{i}, dakle, toliko veliki dramski pisac? Zato {to je Nu{i} napravio rendgenski snimak srpskog mentaliteta. Po tome je on najve}i.. On je bio {to{ta jo{ drugo u ìvotu, pa i profesor retorike, naprimer; on je bio, u svoje vreme, poznat u Evropi, on je razmewivao ~estitke sa Tomasom Manom, itakodaqe... Me utim, ono zbog ~ega je Nu{i} ostao ìv je to {to je uspeo da na~ini trajni snimak srpskog mentaliteta, zna~i, onih konstanti toga mentaliteta koje postoje i dan-danas i zbog kojih se nama de{ava i dan-danas ista dru{tvena drama. Jo{ jedan razlog na{eg dana{weg okupqawa je susret sa laureatom nagrade,,branislav Nu{i}. Udru- èwe dramskih pisaca Srbije kao {to znate svake

Otvorena vrata 123 godine, na anonimnom konkursu, dodequje nagradu za najboqi dramski tekst. Obi~aj je da se ovde uru~i nov- ~ani deo nagrade, a plaketa i diploma na godi{woj skup{tini Udru`ewa, 31. marta. Ove godine, dobitnik je, drugi put uzastopce, @eqko Karan iz Kostolca i meni je zadovoqstvo da mu ~estitam i da ga pozovem da nam se obrati. Beograd, savezni~ko bombardovawe, 1944.

124 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Slovo o kontinuitetu * Pod nekoliko, ve}, politi~kih reìma {to se o duhovnim vrednostima ovoga naroda staraju sve mawe i sve mrzovoqnije Udruèwe dramskih pisaca Srbije uporno se i tvrdoglavo trudi da odrì kontinuitet svoga delovawa, pa i u ovim nesre}nim prilikama gde u kulturi vladaju partokratski monopoli, kontroli{u}i institucije, novac i medije. Ipak, mi uporno izdajemo ediciju,,savremena srpska drama, ~asopis,,drama, dodequjemo nagradu,,branislav Nu{i} na konkursu koji traje ve} trideset godina mi organizujemo promocije, tribine, koncertna izvo ewa novih drama na- {ih ~lanova... Trudimo se, bar, da svedo~imo o smutnom i cini~nom vremenu u kojem ìvimo, da ostavimo traga za neko, mo`da umnije i ~asnije potomstvo. Svesni ~iwenice da na duhovnom kontinuitetu po- ~iva identitet naroda, pa i svakog od nas pojedina~no, nastojimo da tome kontinuitetu damo svoj, makar skromni, doprinos. Danas me u nama sedi prvi dobitnik nagrade,,branislav Nu{i} ; on je sada predsednik ìrija koji je dodelio nagradu sada{wem laureatu. Tako se, eto, sklopio vremenski luk {to predstavqa jo{ jedan mali prilog kontinuitetu za koji se zalaèmo. Srbija nije, dakako, samo Beograd mada se Srbija uveliko prazni i preliva u prenapu~enu prestonicu, pa, naàlost, i daqe, diqem beloga sveta. Mi, dakle, sebe doìvqavamo kao udruèwe ~iji je zadatak da deluje na integralnom srpskom prostoru, te stoga raz- * Uvodno izlagawe na godi{woj skup{tini Udruèwa dramskih pisaca Srbije, 31. marta 2011.

Slovo o kontinuitetu 125 vijamo aktivnosti i u drugim srpskim gradovima, povezuju}i se sa tamo{wim kulturnim ustanovama i pojedincima, zalaù}i se, koliko je to u na{oj mo}i, za premo{}ewe jaza izme u Beograda i takozvane provincije. I dok se mi, svojim slabim snagama, borimo za kontinuitet qudi koji vode ovu zemqu bore se, svojim jakim snagama, za diskontinuitet srpske istorije, srpske kulture i srpske politike, a znamo da bez kontinuiteta nema ni istorije, ni budu}nosti, ni kulture, pa ni suvisle politike. Ne}u da govorim o vremenu sada{wem, niti o vremenu koje je za nama; ne}u da govorim o takozvanoj demokratiji, niti o godinama devedesetim, pro{loga veka. Svi smo iskusili i vreme rata i vreme kvazidemokratskog mira. Pomenu}u ne{to drugo, {to moè da posluì kao paradigma za ovo o ~emu govorim. Primetili ste, ovih dana, na na{im medijima, sa koliko entuzijazma, emfaze i upornog odu{evqewa na{i politi~ari govore o antinema~kim demonstracijama 27. marta 1941. Za{to? Zato {to su taj 27. mart organizovali agenti imperijalnih sila pre svega, Engleske sila pred kojima se i danas na{i lideri bezrezervno klawaju (te su, bar, tu vrstu kontinuiteta uspeli da ostvare). A Engleska je kao {to je poznato gurnula Srbe u tu samoubila~ku akciju kako bi bar ne{to Hitlerovih snaga odvojila od zapadnog fronta i usmerila ih, na taj na~in, da progutaju Jugoslaviju. Ali, paradoks srpskog politi~kog diskontinuiteta bio je u tome {to su Srbi, neposredno pre tog 27. marta, potpisali pakt s Hitlerom, jer su smatrali kako }e Hitler da ih tretira kao neku balkansku [vajcarsku. Da li bi ih on tako tretirao, to nismo mogli da vidimo, ali moèmo lako da pretpostavimo. Uzgred, se}ate se slike Ivo Andri}, intimus kneza Pavla, stoji iza foteqe potpisnika pak-

126 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti ta... Evo ga, i danas stoji preko puta dvora, samo je sad porastao, i deluje kao kakav,,kameni gost. Visok je oko tri metra i moè da se gleda kroz prozor sa Borisom Tadi}em... Dakle, ni mastilo na potpisanom paktu jo{ se ne be{e osu{ilo, a ti isti Srbi su iza{li na ulice Beograda i po~eli da izvikuju ~uvene parole:,,boqe rat nego pakt! i,,boqe grob nego Rob!,,Jel tako, dragi Srbi?, kaè na to Hitler i po{aqe,,{tuke i,,meser{mite da razore taj Beograd, koji se istrajno bori za diskontinuitet svoje sudbine. U slede}em broju ~asopisa,,drama, koji }e uskoro iza}i iz {tampe, doneli smo seriju fotografija bombardovawa Beograda, od 1914. do 1999. godine. Bi}e to zanimqiva razglednica {to svedo~i o negativnom kontinuitetu na{e istorije. Nedavno, mesec dana pre smrti Miodraga \uki}a, sedim sa wim u kafeu,,petrograd. I kaèm:,,slu{aj, \uka! Po~eli smo da govorimo o srpskom narodu, srpskoj zemqi, srpskoj istoriji i politici sa sli~nom distancom, jedom i èstinom kao {to govori na{a biv{a prijateqica Sowa Biserko, kao {to govori Nata{a Kandi}, Laza Stojanovi} i ostali na{i vrli globalisti! A on kaè:,,jeste, to je ta~no; samo postoji jedna razlika oni to govore iz prezira, a mi govorimo iz qubavi.

Kolarevi} je avaj, u pravu! 127 Kolarevi} je avaj, u pravu!* Argumentnm ad hominom, stara civilizacijska tekovina, poznata jo{ iz anti~kih vremena, tradicionalno se koristi i na na{im prostorima. Ta lepa tekovina nadìvqava, kako epohe, tako i politi~ke sisteme. Umesto da polemi{emo sa stavovima koje ~ovek iznosi, mi ga diskreditujemo kao li~nost. Nije li to vrlo zgodno i vrlo demokratski? Jedan ~ovek, ~ije ime znam, ali ne mogu da ga se setim, re~e mi jednom:,,ja ga pqunem, a on posle nek se bri{e! Umesto da dokaè{ da sam kriv, traì{ da ja dokaèm da sam nevin. Elegantan metod, ~iji razvoj pratimo od Inkvizicije, preko Kominterne, sve do na{ih dana. Prilepiti etiketu ~oveku na ~elo, pa je koristiti kao metu, na kojoj }emo isprobavati svoju streqa~ku ve{tinu nije li to vrlo zgodno i vrlo demokratski? Taj elegantni metod koristio je onaj vuk iz pri~e, koji je optuìo jagwe da mu muti vodu, iako na potoku staja{e nizvodno od wega. Sirotom vuku bio je potreban alibi, da bi se k o ~ovek najeo jagwetine. Optuìti ministra kulture da je poslasti~ar (zaista ozbiqna optu`ba), zato {to mo`da ima nameru da se bori protiv va{eg monopola, a wegovog pomo}nika da je bio jedan od loà~a propagandne ma{ine mrskog Milo{evi}evog reìma, zato {to vam u lice govori istinu zar je to lekcija koju ste nau~ili u demokratskoj, uqudnoj Evropi i u slobodarskim Sjediweim Dr- àvama? Zar ne bismo, onda, mogli da kaèmo, isto tako, za bilo kog va{eg ministra da je bio sau~esnik u pqa~ka{koj privatizaciji, koja je ovu zemqu dovela do prosja~kog {tapa? * Objavqeno u listu,,pe~at br. 234, 14. septembra 2012.

128 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Slavodobitno prikucavati na stub srama pripadnike negda{weg reìma (a ne dokazati wihove li~ne zlo- ~ine) ~in je, koliko bezobrazan, toliko i naivan, ako znamo da neki od tih pripadnika ve} odavno u~estvuju u novoj, demokratskoj vlasti. I tako, korak po korak, dolazimo do pquvawa nacionalne zastave u Ateqeu 212 {to, dakako, predstavqa vrhunac demokratske i umetni~ke slobode. Probajte samo da kinete na {ahovnicu u Zagrebu! Hrvati su, o~igledno, konzistentan narod, koji zna {ta radi. Pi{u}i o sistematskom (o~iglednom) uni{tavawu srpske kulture, prononsirani zlo~inac, Dragan Kolarevi}, drznuo se da sa sajta Demokratske stranke prenese imena qudi koji su tu stranku podràli, pa samim tim moraju preuzeti deo slave ili deo odgovornosti za wen u~inak. Da li je to,,lista za odstrel, ili je to nabrajawe imena qudi od kojih zlo~inac Kolarevi} ima razli~ito mi{qewe? Najzad, {ta je to srpska demokratija? Vaì li ona samo za ~lanove DS i wene trabante i simpatizere? Re}i da Kolarevi} (mrski Kolarevi}) pravi spiskove,,za odstrel, zvu~i kao oprobano, kvazidemokratsko licemerje, pogotovo iz usta onih qudi koji su, ve}, uveliko odstrelili sve koji druga~ije misle. Isuvi{e je dobro poznato da srpskom, demokratskom kulturnom scenom vladaju interesne grupe, koje su monopolisale kulturne institucije, medijski prostor i novac {to se za kulturu odvaja iz dràvnog budèta a sve to pod okriqem svojih politi~kih patrona, kojima, za uzvrat, pru- àju zdu{nu,,principijelnu podr{ku. Qudi koji druga- ~ije misle, ve} dve decenije nemaju pristupa medijima, ni bitnim kulturnim institucijama, ni manifestacijama, niti sredstvima za ostvarewe svojih umetni~kih projekata. Imaju li oni, bar, pravo na svoje mi{qewe?

Kolarevi} je avaj, u pravu! 129 Ili je u ovoj zemqi iznosewe razli~itog mi{qewa apriori fa{izoidni (zlo)~in? A iskqu~ivost, sekta{tvo, vulgarno etiketirawe, upquvavawe, pogroma{ke akcije dirigovanih medija i predstavnika,,nevladinih organizacija, te uzurpirawe javne scene predstavqa, dakle, evropski, tolerantni, civilizovani manir i proizvod lepog demokratskog vaspitawa. Ko je vaspita~ zna se. Itd. Dokle }e svest srpskog pu~anstva biti izloèna igri sveop{teg privida? Dokle }e kvaziideolo{ke laì biti alibi za uzurpaciju i pqa~ku? Zar je dotle do{lo da Evropska unija treba da zahteva preispitivawe ovda{nijh kriminalnih privatizacija? Evropska unija, koja je Srbiju osakatila, unizila, bombardovala i kolonizovala! Ali nemojmo, tako e, da nam Evropska unija bude alibi za na{a vlastita nepo~instva, gluposti, poraze, nesna enost, samoubila~ki mazohizam... Evropska unija i slobodarske Sjediwene Dràve rade nam ono u ~emu im sami pomaèmo. Zar je u poniènoj, opqa~kanoj, upquvanoj Srbiji izloènoj sramotnoj autodestrukciji i debilitetu politi~kih manekena, cinizmu i bezobzirnosti {pekulanata i nasilnika zar je u toj i takvoj Srbiji najve}e zlo Dragan Kolarevi} i wegov vapaj nad le{inom srpske kulture, le{inom koju razvla~e kvazidemokratski {arlatani i lopovi, {to ubiraju sramnu slavu i novac, pquju}i i povra}aju}i po temeqnim vrednostima i po simbolima identiteta jednog naroda?! A zatim, ti kulturni tajkuni broje pare i odle}u put dalekih lepih krajeva, da se malo o~iste od smrada svog genocidnog naciona, koji jedva da je zasluìo wihove prosve}ene, superiorne upquvke. U Beogradu, 7. septembra 2012.

130 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Nu{i} bi umro od stida * Temeq srpske kulturne politike postavqen je dvadesetih godina devetnaestog veka; blagovremeno u ~asu kada je po~ela da se, iz pepela, stvara novovekovna srpska dràva. Kakvo}u tog temeqa definisao je Milosav Lapovac jedan od heroja Drugog srpskog ustanka i doglavnik kneza Milo{a javno iskazanim zahtevom da se svi pismeni qudi po Srbiji pobiju,,,kako ne bi seme smutwe po narodu sejali. Daqe se stvari odvijaju po svome logi~nom sledu: knez Milo{ energi~no odbija predlog Vuka Karayi}a da ga nau~i ~itati i pisati; isti Vuk Karayi}, tvorac modernog srpskog jezika i jedan od obnoviteqa srpske duhovnosti poniàvan, maltretiran, izloèn vulgarnoj sprdwi oslobodila- ~ke srpske,,elite beì iz Srbije glavom bez obzira. Kasnije }e, iz oslobo ene otaybine, pobe}i ponièni i razo~arani Jovan Sterija Popovi}, ~ovek koji je stvarao osnove srpske kulture i prosvete. Tako je, dosledno i konzistentno, po~ela da se ostvaruje srpska kulturna politika, bez obzira na to da li je re~ o kneèvini, kraqevini, komunisti~koj ili demokratskoj republici. Dug je spisak velikana kulture koji su, u razli~itim reìmima, hap{eni, proterivani, ~ija su imena brisana iz anala srpske duhovne istorije. Me u wima su i jedan Svetozar Markovi}, Branislav Nu{i}, Slobodan Jovanovi}, Milo{ Crwanski, Jovan Du~i}, Borislav Peki}, Dragoslav Mihajlovi}... Novi, demokratski razvoj doneo je i nove, suptilnije forme kojima }e se obezbediti kontinuitet srpske kul- * Nad grobom Branislava Nu{i}a, na Bogojavqewe 2013, povodom 75. godi{wice smrti.

Nu{i} bi umro od stida 131 turne politike. Jer, kao {to je davno rekao kineski mudrac [ang Lin,,,sve se mewa da bi ostalo isto. Prosve}eni, demokratski poredak razradio je civilizovanije metode primene zaveta Milosava Lapovca. Za one stvaraoce koji su zaista pismeni, tj za one koji se usu- uju da misle i govore mimo qubaznog diktata na{ih imperijalnih prijateqa i protektora rezervisani su slede}i postupci: izolacija, pre}utkivawe, etiketirawe, dezavuisawe, bla}ewe; u svakom slu~aju, odstrawivawe sa javne scene, pogotovo, onemogu}avawe pristupa medijima, jer kako je lepo rekao Mar{al Mekluan,,ono {to nije bilo na televiziji, nije bilo ni u ìvotu. Bankarska imperija, koja niveli{e planetu, pretvaraju}i ~ove~anstvo u kloniranu ruqu proizvo a~a i potro{a~a materijalnih dobara, te, shodno tome, uni{tava svaku nacionalnu posebnost, kako dràvotvornu, politi~ku, tako i duhovnu, dejstvuje kao {to je poznato uz strasnu saradwu nacionalnih,,petih kolona, ili ergela,,trojanskih kowa, koji, uz obilnu deviznu logistiku, razaraju nacionalno tkivo iznutra, uz podr{ku,,slobodnih, demokratskih medija, finansiranih, dakako, od strane istih imperijalnih protektora. Svaki pomen pojma,,nacionalno izgovaranog nekada jasno i glasno, sa ose}awem ponosa i ~asti, bez ikakvog {ovinizma, pritom progla{en je danas,,govorom mr`we. Svakom pomenu pojma,,nacionalno pridodaje se zlo~ina~ki smisao, ili se sam pojam karakteri{e kao ne{to primitivno, prosta~ko, zatucano, takore}i debilno, u svakom slu~aju, kao ne{to necivilizovano, dostojno prezira i podsmeha. I tako se, pre}utno, nastavqa,,lapova~ka kulturna politika nesre}ne dràve, izgubqene u lavirintima belosvetskih igara, u ko{maru,,tranzicije ; nesre}ne dràve, opqa~kane spoqa i iznutra; nesre}ne dràve

132 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti {to strepi od gubitka imperijalnih kredita, kojima, ne haju}i za budu}nost, popuwava rupe i provalije u buyetu; nesre}ne dr`ave, kojom, tokom dugih godina, dominiraju korumpirani politi~ari, prebogati kriminalci i,,trojanski kowi mondijalizma ta prepletena sprega materijalnih i duhovnih ubica. Nisam rekao ni{ta novo, ali,,repetitio est mater studiorum, mada se ovde pojam,,mater naj~e{}e upotrebqava u malo druga~ijem smislu. Uostalom, ni~eg novog i nema. Ali, kao {to se na kraju {ekspirovske tragedije obi~no ostavqa tra~ak nade za neku druga~iju, lep{u budu}nost smatrajmo, i ovom prilikom, pristojnim da iska`emo nadu kako }e srpski narod, ipak, na}i snage i pameti da se odupre zlu, koje ga razjeda spoqa i iznutra. Iako smatram umesnim da ove re~i izgovorim nad grobom Branislava Nu{i}a, ipak se nadam da me veliki pisac i srpski nacionalni borac ne}e ~uti, kako ne bi, po drugi put, umro od stida. Beograd, savezni~ko bombardovawe, 1944.

Ogledalo srpsko 133 Ogledalo srpsko * Jedan od najva`nijih ciqeva Udruèwa dramskih pisaca Srbije, kao skupine mawe ili vi{e svesnih pojedinaca, intelektualaca i umetnika jeste da ~uva i pronosi duh nacionalne kulture, kao zalogu samobitnosti nacije i wenog trajawa u vremenu bez obzira na to da li su vremenske prilike povoqne ili, pak, nepovoqne, kao sad {to su. Ba{tinici duha nacionalne kulture svoj zadatak ne- }e, dakako, ispuniti vaqano ako zatvaraju o~i pred mawkavostima vlastitog naciona i sluè samo kao slepe i nerazumne apologete. Znam da,,ono {to jeste ne}e nikada postati ono {to bi trebalo da bude, ali kao {to je rekao Viqem Oranski,,ne treba se nadati da bi se zapo~elo, niti uspeti da bi se istrajalo. Stoga, mi i daqe vr{imo svoj posao suo~avawa, kako sa vrlinama, tako i sa manama, pa ako ho}ete i sa prokletstvom naroda kojem pripadamo, svi alo nam se to ili ne. Srbija, koja bi kao {to su rekli neki naivni i dobronamerni stranci mogla da bude rajska ba{ta jugoisto~ne Evrope, sada, ponièna, izdana, opqa~kana i raspar~ana, pre li~i na zemaqski pakao, u kojem se ra aju oni {to ih provi ewe ka`wava za grehe u~iwene u prethodnim ìvotima. Ali, dok Srbi ne shvate da im se od onoga Kosova iz ~etrnaestog do ovoga iz dvadeset i prvog veka de{ava jedna te ista istorija, dok ne shvate da su oni sami vlastita sudbina, dotle }e se,,ve~no vra}awe istog nastavqati u nedogled. * Uvodna re~ predsednika Udruèwa dramskih pisaca Srbije na Godi{woj skup{tini, 29. 3. 2013.

134 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Dok ne shvate i ne prihvate istinu da se slom srpske sredwovekovne dràve dogodio ne na samome Kosovu 1389. godine, ve} u boju na Marici, osamnaest godina ranije kada je ubedqivo nadmo}na, ali mrtva pijana i razularena srpska vojska bila krvavo razbijena od strane malobrojnih, treznih i dobro organizovanih turskih kowanika. Dok ne shvate da ovo o ~emu je re~ nije sramno, antisrpsko huqewe, ve} podatak koji se moè na}i u srpskim letopisima onoga vremena. Dok ne prihvate istorijski podatak da je sveti knez Lazar uo~i Kosovske bitke oti{ao da se otima oko feudalnih poseda sa svojim ro akom, Nikolom Altomanovi}em, kojega je posle pobede dao oslepiti. Dok ne shvate i ne pomire se sa ~iwenicom da je ishod boja na Kosovu 1389. godine bio, prosto, vojni~ki poraz raspar~ane i neorganizovane Srbije gde su se na turskoj strani borili i neki srpski feudalci, koji su prethodno ve} primili tursko vazalstvo, a me u wima, pretpostavqa se, mo`da i sam srpski epski idol, Kraqevi} Marko dok, dakle, ne shvate da taj poraz nije bio ulaznica za Carstvo Nebesko, ve} pokazateq moralne i organizacione inferiornosti srpskih feudalaca, koji su sami razorili celinu dràvnog organizma. Dok iskreno ne priznaju samima sebi da je mit o izdaji Vuka Brankovi}a samo alibi za nesposobnost da se da zadovoqavaju}i odgovor jednom istorijskom izazovu. Dok ne uvide da je kosovski mit kontraproduktivno zavaravawe, jer pri~a o svesnom izboru tzv. Carstva Nebeskog predstavqa kolektivni narkotik koji nas osloba a odgovornosti i onemogu}ava suo~avawe sa realnim stawem stvari bez ~ega nema ni izvla~ewa pouka za budu}nost. Dok se ne upoznaju sa ~iwenicom da je porez turskog osvaja~a bio mawi od dotada{weg poreza doma}ih fe-

Ogledalo srpsko 135 udalaca, qubiteqa Carstva Nebeskog, i da su mnogi sebri sa olak{awem do~ekali da se otarase nezasitih doma}ih feudalnih tajkuna. Neka su ti mawi porezi i bili deo strate{kog marketinga osvaja~a, ali oni su ipak bili stvarnost. Dok ne shvate da Prvi srpski ustanak 1804. nije po~eo kao op{ta, spontana narodna buna (kao ni 5. oktobar 2000), ve} kao obra~un turskih i srpskih onovremenih tajkuna obesnih dahija, otpadnika od sultana, koji su zaklali beogradskog vezira, i bahatih, odnaro enih srpskih,,oborknezova, bogatih trgovaca i {vercera, koji su i{li u kadifi, dok se narod hranio iz kontejnera. Dok se ne sete ~iwenice da je odmah posle po~etnih uspeha ustanka po~elo otimawe stare{ina oko vlasti, zazivawe stranih sila da arbitriraju izme u nezasitih ustani~kih vo a, od kojih je jedan, ~im su se prve borbe sti{ale, po~eo baviti stvarawem sopstvenog harema i opadawem Kara or a kod Rusa. Dok se ne upoznaju sa prepoznatqivim podatkom da je Mladen Milovanovi}, predsednik,,praviteqstvuju- {}eg sovjeta, odmah po oslobo ewu Beograda pokupovao budza{to turska imawa, da bi ih, zatim, prodavao po neuporedivo vi{im cenama, stvaraju}i, blagovremeno, tradiciju srpskog tajkunstva. Dok se ne zamisle nad istinom da je tvorac moderne srpske dr`ave, knez Milo{ Obrenovi}, ovu, ubrzo, temeqno opqa~kao (jer, da bi je mogao opqa~kati morao je, prvo, da je stvori), opqa~kao, dakle, koriste}i svoju apsolutnu vlast, nasilne trgova~ke monopole, reket i druge mahinacije, te je svoje kasnije izgnanstvo proveo kao jedan od najbogatijih qudi jugoisto~ne Evrope, sa spahilucima u Vla{koj i kapitalom u be~kim bankama, dok je narod `iveo ~ak gore nego danas. Dok ne po~nu da prime}uju i razumevaju te sistematske istorijske paralelizme, koji se pred wihovim

136 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti o~ima i preko wihovih le a pa ~esto i uz wihovo dobrovoqno u~e{}e ili odobravawe ponavqaju iz generacije u generaciju i gde se ne zna kada prestaju istorijske zasluge a po~iwe nasiqe, izdaja i pqa~ka. Dok ne po~nu da razgr}u herojske slojeve sopstvene istorije, kako bi im se, naprimer, ukazao podatak kako su, posle skupo pla}ene pobede u balkanskim ratovima 1912/13. radikali, na oslobo enim teritorijma Stare Srbije i Makedonije zabranili prenos tapija prodatih turskih imawa, zbog ~ega su ona pala u bescewe. A kada su Nikola Pa{i} i dva-tri radikalska prvaka nakupovali ~itava sela budza{to, zabrana je skinuta. Dok ne zapamte, zauvek, da su veliki kraq Aleksandar Prvi Ujediniteq i gore pomenuti najzaslu`niji srpski politi~ar, Nikola Pa{i} ~ija se ogromna socrealisti~ka figura zlokobno nadnosi nad jedan od centralnih beogradskih trgova izdali temeqne nacionalne interese, stvaraju}i Jugoslaviju, grobnicu srpskog naroda. Dok dobro ne shvate dalekose`ni zna~aj poznate ~iwenice da je ~uveni, herojski narodni protest 27. marta 1941. organizovala i finansirala britanska obave- {tajna slu`ba, kako bi te`i{te ratnih dejstava pomerilo {to daqe od dobre, stare Engleske, a Srbe ostavila kao `rtveno jagwe, da ga ~ere~e Nemci, Talijani, Hrvati, Ma ari, Bugari, Albanci... Dok ne shvate kako je jedini u~inak partizanskih akcija u okupiranoj Srbiji nema~ka odmazda u srazmeri 100:1, ~ime je mudro partizansko rukovodstvo efikasno doprinelo sistematskom genocidu nad srpskim narodom. Dok ne prestanu da previ aju ~iwenicu kako su wihovi predstavnici, srpski politi~ari Titovog vremena, nezaboravni izdajnici svoga naroda, jer nisu hteli, smeli, niti uspeli da se odupru sistematskom gu{ewu

Ogledalo srpsko 137 srpskog nacionalnog bi}a i raspar~avawu srpske nacionalne teritorije. Dok ne priznaju da su sami doprineli savremenoj kosovskoj tragediji prihvataju}i, prvo, licemernu, zloslutnu ideju,,bratstva jedinstva i, zatim, prodaju}i ku}e i imawa za strate{ki predimenzionirane cene, koje su im [iptari nudili, i sele}i se u [umadiju ili Beograd (u kojemu }emo, uskoro, svi stanovati) umesto da zbiju redove, kao {to su [iptari to uvek ~inili, i pruè organizovani otpor. Dok budu trpeli, uz tihe àlopojke, da im se tzv. demokratija pretvara u bezo~no pqa~kawe i razarawe otaybine, i dok temeqno ne zapamte lekciju da je,,demokratski prevrat petog oktobra 2000. organizovala ameri~ka obave{tajna slu`ba, uz pomo} doma}ih izdajnika, koji se danas {epure po razorenoj srpskoj zemqi, dele}i lekcije o demokratiji, qudskim, mawinskim i pederskim pravima, dok su {erpe i lonci u koje su lupali protestanti èqni demokratskih promena ostali beznade`no prazni. Dok se ne trgnu pred istinom da hrle u naru~je totalitarne lihvarske internacionale, koja uni{tava srpsku privredu, moral, kulturu, duh, raspar~ava srpsku zemqu hrle u naru~je mra~ne vamirske sile koja nosi eufemisti~ko ime Evropske unije. I dok, najzad, ne upamte re~i osvedo~enog srpskog prijateqa, doktora Ar~ibalda Rajsa, iz 1928. godine, koje glase:,,nemojte dozvoliti da va{a lepa du{a propadne u tom ubretu koje se na woj nataloìlo. Nacija koja je, poput va{e, odolela vekovnom ropstvu, koja se povukla preko Albanije i koja je izgnana iz svoje zemqe, ali ne i poraèna, uspela da se vrati na svoja ogwi- {ta kao pobednik ne sme dopustiti da je podjarmi {aka sebi~nih i podmitqivih politi~ara, gnusnih {i-

138 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti }aryija, prezira dostojnih zabu{anata i zlo~ina~kih profitera i zelena{a. Uprkos svemu, ja verujem u budu}nost va{eg naroda. Duh Kosova, Kara or a, Kumanova i Kajmak~alana ponovo }e se probuditi. Mora se, me utim, brzo probuditi, jer bez wega mo`da }ete ponovo do`iveti vreme robovawa, koje ni u ~emu ne}e zaostajati za onim pretrpqenim, koje su va{i stari pobedili `rtvovawem i juna{tvom. Sudbina vam je u vlastitim rukama blistava budu}nost ili ponovo ropstvo. NATO bombardovawe, 1999.

Patriotizam je stvar doma}eg vaspitawa 139 Patriotizam je stvar doma}eg vaspitawa Bratislav Petkovi}, rediteq i dramski pisac, jo{ uvek ministar kulture u Vladi Republike Srbije, postao je meta napada, kritike, pa zatim pquvawa i upquvavawa gospode umetnika, novinara i inih predstavnika takozvane,,druge Srbije, subjekata koji {tite Srbiju od we same, posmatraju}i svoj narod, wegovu kakvu-takvu dr`avu, wegovu duhovnost, tradiciju i kulturu o~ima imperijalnih stratega, koji razaraju nezavisne dr`ave na svih pet kontinenata, a wihove narode ~iste}i ih od svega li~nog, duhovnog i nacionalnog svode na jevtinu radnu snagu, klonirane proizvo a~e i potro{a~e, {to bauqaju po,,{oping molovima, pune}i slavodobitno svoje,,potro{a~ke korpe genetski modifikovanim prehranbenim ubretom. Predstavnici te, takozvane,,,druge Srbije posmatraju, dakle, svoj narod sa jednom vrstom zanimqivog,,pedago{kog prezira nadahnuti duhom svojih pokroviteqa, ~iji je politi~ki marketing poslao u svet sliku Srba kao genocidnog, prqavog, zlog i divqeg naroda, koji }e jo{ dugo morati da se, kle~e}i, izviwava levo i desno, jer je on iskqu~ivi krivac za nezamislive zlo- ~ine {to su se pre dve decenije desili u na{em delu Evrope. Kao {to u ovoj zemqi ima pet posto bogatih i devedesetpet posto siroma{nih tranziciona kriminogena pseudoelita i ostatak pu~anstva, osu en na realne,,rezultate nacionalne ekonomije tako i u kulturi imamo {a~icu pseudoelite dobro pla}enih i prepla}enih glasnogovornika mondijalisti~ke po{asti i ostatak pro-

140 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti stora rezervisan za bqutave TV serije, gnusne,,rijaliti programe i patogeni, sinteti~ki,,turbo-folk, {to, sve zajedno, komplementarno deluje u pravcu debilizacije pu~anstva i poni{tavawa autohtonih kulturnih vrednosti ovoga tla. Za sve ostale, koji bi hteli i mogli da progovore druga~ijim glasom jednostavno nema mesta na prenapu~enoj, demokratskoj sceni. Novi ministar jedva da je i zapo~eo svoj mandat, posle decenijske vladavine,,drugosrbijanaca, a oni su ve} po~eli da pu{taju svoje, uvek pripravne, otrovne àoke jer nisu navikli da svoj demokratski monopol dele sa bilo kim, najmawe sa onim budalama {to, u dvadeset i prvom veku, jo{ uvek drè do svoje nacionalne svesti i do integriteta svog nacionalnog duha i kulture. I taj se ministar, molim vas, usudio da javno, makar i u kontekstu kulture, izgovori re~,,nacionalno o~igledno nedovoqno svestan, ili dovoqno drzak da upotrebi taj mrski, prevazi eni, cenzurisani izraz. Pojava Bratislava Petkovi}a na politi~ko-kulturnoj sceni izazvala je, dakle, kod,,drugosrbijanaca o~itu nervozu i nespokojstvo, zbog osnovane sumwe da bi novi ministar mogao makar da ot{krine vrata onima koji se ne stide {to pripadaju,,prqavom, zlom, inferiornom, nedotupavnom i genocidnom narodu i koji ne bi hteli da prave filmove u kojima su Srbi samo debilni koqa~i, niti pozori{ne predstave sa buradima krvi i povra}awcima, {to treba da predstavqaju legitimaciju srpske istorije. Itakodaqe... I {to novo ministarstvo nastupa sa vi{e tolerancije i opreznog kompromisa, mondijalisti~ka kulturna,,elita tuma~e}i to kao slabost nasr}e sa sve è- {}im sekta{kim etiketirawem, posprdnim nipoda- {tavawem i bezobraznom diskreditacijom, o~ekuju}i pritom,,,s pravom, finansijska sredstva za daqe ru-

Patriotizam je stvar doma}eg vaspitawa 141 èwe, ku ewe i poniàvawe vlastitog naroda i vlastite dràve {to, razume se, ne bi pro{lo ni u jednoj ozbiqnijoj dràvi, pogotovo kod wihovih mondijalisti~kih mentora, koji itekako {tite svoje nacionalne vrednosti. Ne postoje, me utim, dve Srbije. Postoji samo jedna Srbija i postoje weni prijateqi i weni neprijateqi. Neprijateqe, kao i uvek, moèmo podeliti na spoqa- {we i unutra{we. Ko su spoqa{wi znamo isuvi{e dobro. Unutra{wi se dele na pla}enike i entuzijaste; na inteligentne cinike i priglupe evroidealiste. Ono {to im je zajedni~ko, to je fascinantna (demokratska) mr`wa prema svemu {to je nacionalno i prema svima koji se usu uju da zastupaju bilo fizi~ki, bilo duhovni integritet svoje zemqe. (Ne znam da li smem da kaèm,,otaybine mogu me proglasiti za pateti~nog dinosaurusa ili, mo`da, za fa{izoidnog zlikovca. ) Mi, jama~no, ne moèmo ìveti kao mi{ u fla{i izvan globalnih tokova, makoliko bili svesni da su ti tokovi transverzale imperijalne ekspanzije. To je datost na koju ne moèmo da uti~emo. Moèmo li, ipak, da uti~emo na sebe same kako bismo u toj zanimqivoj i opakoj igri bili, ipak, glumci, a ne samo marionete. P. S: Bio sam nedavno u prilici da razgovaram sa davna{wom prijateqicom, sada ~elnicom jedne od ovde dejstvuju}ih nevladinih organizacija. Patriotizam je stvar doma}eg vaspitawa, rekao sam joj. U Beogradu, 9. avgust 2013.

142 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Srbiji su se dogodili Srbi* Srbiji se dogodila najgora stvar koja je mogla da joj se dogodi. Srbiji su se dogodili Srbi. Srbi, koji su za dobre pare rasprodali svoja imawa na Kosovu, pokupovali ku}e i automobile u Ni{u, Uìcu, â~ku i Kragujevcu, a zatim stali o~ajavati nad svojom izgubqenom kolevkom, nad rodnom grudom, kojom je hodao sveti Savo i ne znam ko jo{. Dogodili su joj se Srbi koji su bili toliko bahati i silni i toliko hrabri, da su zaratili protiv NATO pakta, najve}e, najsurovije i najcini~nije sile na planeti. Dogodili su joj se Srbi, koji su je ve} razorenu i obogaqenu temeqno opqa~kali, staviv{i znak jednakosti izme u kriminala i politike. Dogodili su joj se Srbi, pla}enici stranih ekspozitura, zvanih nevladine organizacije, Srbi koji kude, ruè i dezavui{u svoj narod i deluju kao prethodnica imperijalnog osvaja~a. Dogodili su joj se Srbi koji dovode tzv. investitore, {to za bedne pare koriste ovda{wu radnu snagu, a profit iznose u svoje zemqe. Dogodili su joj se Srbi koji, po diktatu imperijalnih gospodara, pristaju na revidirawe vlastite istorije, smi{qeno gu{ewe, ~ak inkriminisawe nacionalne svesti, Srbi koji umesto moralnih vrednosti * Uvodno izlagawe na Godi{woj skup{tini Udruèwa dramskih pisaca Srbije 31. marta 2014. godine.

Srbiji su se dogodili Srbi 143 podupiru bezo~ni defile invertiraca, Srbi koji mirno gledaju uru{avawe ~itavog sistema vrednosti na kojem po~iva opstanak jednog naroda. Srbiji su se dogodili Srbi koji za duhovne vrednosti nikada nisu ~uli, ili na pomen tako ne~ega prezrivo odmahuju glavom; Srbi koji su kulturu temeqno izbrisali iz svojih politi~kih jelovnika i ostavili je da tavori i trune na marginama javnog ìvota. I Srbi koji {tite Evropu od te primitivne nacionalne truleì, uz pomo} spasonosnog dejstva agencija za dekontaminaciju, deratizaciju i denacifikaciju srpske kulture. Kako, dakle, usred te i takve materijalne i duhovne pusto{i opstaje jedno udruèwe umetnika, kakvo je Udruèwe dramskih pisaca Srbije? Te{ko. Ali, ipak opstaje, zahvaquju}i trudu entuzijasta i po nekog blagorodnog prijateqa; opstaje kao jo{ poneka izolovana grupica u ovoj sredini, dokazuju}i da je, ipak, uprkos svemu, mogu}e odràti nekakav zametak, koji }e se, dakako, razviti i procvetati u sre}noj, dalekoj, nedoglednoj budu}nosti. Udruèwe dramskih pisaca Srbije prisutno je na razli~ite na~ine na srpskim prostorima, od Trebiwa do Kosovske Mitrovice, skromno, ali istrajno nastoje}i koliko moè da promovi{e trajne duhovne nacionalne vrednosti; da li kroz ediciju,,savremena srpska drama, putem ~asopisa,,drama, konkursa,,branislav Nu{i}, koncertnih izvo ewa novih dramskih tekstova, javnih tribina, te prezentacija svojih izdawa, kako u Beogradu, tako i u tzv. provinciji, jer smatramo da,,krug dvojke ne zatvara krug srpske kulture.

144 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Na Nu{i}evom grobu * Uvaèni o~e Dimitrije, dame i gospodo, drugarice i drugovi, bra}o i sestre dobardan i dobrodo{li na grobqe! Vaqa se navikavati. Pesnik je lepo rekao,,i sve nas je mawe na velikoj gozbi pojedene zveri jedu nas iznutra. Evo, ve} skoro dvadeset godina Udruèwe dramskih pisaca Srbije odràva, na Bogojavqewe, parastos svome patronu i osniva~u, Branislavu \. Nu{i}u, obele- àvaju}i, tako, dan wegove smrti i podse}aju}i na{e uspavano pu~anstvo da je i pre nas ne{to postojalo; a da li }e i posle nas ne{to postojati o tome }e svedo~iti neko drugi, ukoliko ga igde bude bilo. Trudimo se, ne prenebregavaju}i ni jednu bogojavqensku godi{wicu, da uspostavimo ono {to se zove tradicija ili kontinuitet, sa krhkom nadom da oni koji }e, uskoro, posle nas do}i, ne}e kao {to je to kod naroda na{eg obi~aj namah sve odbaciti i prepustiti svoje vlastite korene olakom zaboravu. Podse}amo, one koji dolaze, a podse}amo i aktuelne,,trojanske kowe nadolaze}e po{asti mondijalizma, da bez tradicije nema kontinuiteta, a bez kontinuiteta identiteta, kako nacije, tako ni pojedinca. Uporno, dakle, ponavqamo te notorne istine i ponavqa}emo ih i daqe, jer se hteli to sebi da priznamo, ili ne nalazimo posred bojnog poqa zvanog Armagedon, gde se vodi odlu~na bitka sa silama zla, destrukcije i be{~a{}a. Rizikuju}i da razo~aram one (ako takvih me u nama ima) koji o~ekuju jedan olaki,,o~ena{ i zbrzanu,,vje- * Re~ na parastosu Branislavu Nu{i}u, na Bogojavqewe 2015.

Na Nu{i}evom grobu 145 ~nuju pamjat, kako bi pre{li na prijatniji deo ceremonijala da}u, koja tako e tradicionalno ovaj pomen prati, ne hote}i, dakle, da ovaj parastos, posle toliko godina slu~ajno dospe u tihe, ustajale vode protokolarne forme ja }u se potruditi da nastavim na{ obi~aj da sa ovoga mesta uputimo re~i koje ukazuju na direktno i ozbiqno suo~avawe sa duhovnim mrakom, koji se na nas godinama, sistematski spu{ta, bez obzira na to koliki }e domet i upliv te re~i imati. înimo koliko moèmo kao {to je glasila deviza bra}e Van Ajk uvereni da bi i Nu{i} ovakve re~i rado ~uo na svome grobu. Ne}emo ovde ponavqati nu{i}olo{ke fraze iz istorije i teorije kwièvnosti, re}i }emo samo (a ni to nije nepoznato naàlost, sve nove re~i su odavno potro- {ene), re}i }emo samo to da }e Nu{i} preìveti sva srpska vremena, iz prostog razloga {to junaci wegovih drama predstavqaju paradigmu srpskog mentaliteta, a taj mentalitet jedan je od najbitnijih uzroka srpske tragi~ne sudbine, koja se cikli~no ponavqa kroz vreme, od prve do ove, posledwe kosovske bitke. Srbija je pobe ivala u ratovima, a posle dobijenih ratova, po pravilu bila pobe ivana u miru kao {to je govorio pokojni Dobrica ]osi} i o ~emu je tako istinito pisao veliki srpski prijateq, doktor Ar~ibald Rajs u kwizi,,ûjte Srbi!. Re~i Ar~ibalda Rajsa su zastra{uju}e, jer deluju kao da su napisane danas. U wegovoj kwizi nalaze se i srpski tajkuni, bahati vlastodr{ci, korumpirane birokrate, la`ni patrioti, la- `ni doktori, bestidni demagozi, pqa~ka{i naroda i dràve, koji se ni u ~emu ne razlikuju od ovih dana- {wih. A sve to de{ava se posle herojske epopeje Solunskog fronta i albanske golgote. Nu{i}eva slika srpskog mentaliteta, ogledalo je u kojemu se trajno moè videti jedno te isto lice a

146 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti,,nemojte kriviti ogledalo, ako je lice ru`no, rekao je jedan drugi veliki komediograf. Kada je, pak, re~ o Dobrici ]osi}u, koji je, tako e, skoro sav ìvot proveo vi~u}i gluvima,,ûjte Srbi! wega su na{i di~ni doma}i mondijalisti odavno stavili na stub srama, kao mrskog fa{izoidnog nacionalistu. A nove, najmla e generacije, bilo da masovno beè iz ove prekrasne zemqe, ili pak ostaju u woj, tj. u virtuelnom svetu interneta, {to im ga je Stvoriteq po imenu Veliki Brat {tedro stavio na raspolagawe te nove, najmla e generacije planski su gurnute u provaliju zaborva, gde nema ni Solunskog fronta, ni Rajsa, ni ]osi}a, pa dakako ni Nu{i}a. (Potraìte na internetu anketu me u mladim Smederevcima {to za- ~u eno gledaju reportera, koji se raspituje za tamo nekog Nu{i}a Branislava.) Pretvarawe ratnih pobeda u poraze u miru, logi~no je, na kraju krajeva, u jednoj maloj zemqi, gde je najkvalitetniji genetski materijal ostao da se raspada na boji{tima dok su se, ovamo, razmnoàvale kukavice, debili, ratni profiteri, barabe, licemeri i zelena{i. I ta destrukcija nacionalnog genetskog materijala vr{i se od Kosova do Kosova, da bi bila krunisana danas, kada je glavni ciq najboqih, najvrednijih, najsposobnijih da zauvek nestanu iz ove Srbije. A oni koji ostaju tro{e vi{e vremena na pqa~ku ili, na golo pre- ìvqavawe nego na neko, tamo razmnoàvawe. Tako se i kvalitet i kvantitet srpskoga naroda topi, a perspektive su statisti~arima ve} poznate, pa i nama samima. [to se, pak, ti~e skora{weg ubistva francuskih novinara, koji su vre ali simbol vere drugog naroda i za koje je rimski papa rekao:,,oni su provokatori. Desilo im se ono {to bi se desilo doktoru Gaspariju da mi je opsovao majku. Postoje granice. mi, uz iskreno saà-

Na Nu{i}evom grobu 147 qewe odajemo po{tu `rtvama svakog ubistva, ali se pitamo da li se tzv. sloboda, {to je naveliko distribuiraju na{i zapadni patroni, koristi iskqu~ivo za provocirawe zlo~ina, organizovawe pederskih parada, legalizovawe pedofilije i sl., ili se moè upotrebiti, naprimer, i za o~uvawe nacionalnog i li~nog integriteta i identiteta, ili }emo sutra svi biti slobodni mikro~ipovani klonovi koji }e se nasla ivati trulim, genetski modifikovanim {niclama i kola~i- }ima, hrle}i u velelepne,,{oping-molove, hramove na{eg stole}a i perspektive na{e budu}nosti. I mi àlimo ubijene qude, pa makar oni bili i provokatori a ko je od svetskih velika{a, {to predvode povorke gnevnih pobornika slobode, pustio suzu za srpskim novinarima, ~iji spomenik, u formi sru{ene zgrade beogradske televizije, stoji ukraj crkve svetog Marka? Ru`ne, sramne, skaredne, vulgarne re~i, koje su izgovorene od strane zapadnih zvani~nika, dana{wih na- {ih pokroviteqa i prijateqa i wihovih medija o Srbima, {to su ih nemilice, pritom, ubijali i zasipali radioaktivnim otrovom, ne bih na ovome, osve}enom mestu ponavqao; a o wihovim mrtvim novinarima ne}emo izgovoriti ni{ta, do re~i saàqewa. I najzad, posle svega, umesto samoosve{}ewa, moralnu pouku dobijamo od ~asnih pripadnika naroda, ~iji su vlastodr{ci na{u zemqu u crno zavili. Izme u ostalih, mislim na re~i francuskog akademika @ana Ditura, kao odgovor na pismo Srpske akademije nauka, koja ga obave{tava o wegovom izboru za svoga ~lana. Rizikuju}i da zloupotrebim va{e strpqewe, ja }u te re~i ovde u celosti da ponovim, bez obzira na to {to su neki od vas sa wima mo`da ve} upoznati.,,gospodo, Zahvaqujem vam se na va{em pismu od 1. novembra ove godine. Ja ga nisam ~itao, jer je napisano na engleskom

148 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti ili ameri~kom jeziku. Kao general De Gol, koji je bio moj mentor u domenu politike, i ja odbijam da razumem taj hegemonisti~ki jezik, ~ija op{ta upotreba moè da u~ini da evropske nacije izgube svoju du{u. Moram da vam priznam da se ~udim da Srbija koja je imala dovoqno razloga da se poàli na Sjediwene Ameri~ke Dràve ovih posledwih godina nije sebi nametnula obavezu da odbije wihovu jezi~ku kolonizaciju. Koliko god bih bio sre}an da sam primio od Vas pismo napisano na va{em lepom srpskom jeziku, toliko sam bio razo~aran {to ste mi se obratili na jeziku trgovaca i reklamnih agenata. Sa svim svojim àqewem, ja Vas gospodo pozdravqam. Tako je govorio francuski akademik. Uveren sam da bi i Branislav Nu{i} bio zadovoqan. Hvala na pa`wi! NATO bombardovawe, 1999.

Kulturna okupacija Srbije 149 Kulturna okupacija Srbije Stawe u srpskoj kulturi nije, i ne mo`e biti druga- ~ije nego op{te stawe {to ga diktira duh vremena, ali i na{a sposobnost da mu se odupremo. @ivimo, dakle, u ~vrstom zagrqaju mondijalizma, gde pojedina~ne kulture gube svoje osobenosti i svoje tradicionalne korene: u eri globalizacije, u vlasti bankara, gospodara sveta, koji su od ~ove~anstva napravili ruqu proizvo a~a i potro{a~a materijalnih dobara. U Srbiji se ubrzano zaboravqa nacionalna tradicija, vera i jezik; ovde nema prave kulturne klime, ni javnog mnewa, postoji samo divqa~ka i prosta~ka agresija medija, koji nesna enome pu~anstvu ispiraju i ono malo mozga {to mu je ostalo. Qudi koji ozbiqno misle, ose}aju i stvaraju, marginalizovani su i, mawe ili vi- {e, sabijeni u mi{je rupe svoje privatnosti, gde se, bar, sklawaju pred poplavom te{kog primitivizma, snobizma i profiterstva skorojevi}a, pred nasiqem cinizma i demagogije onih koji kontroli{u vlast i novac. Srpskom kulturnom scenom {epure se na{i,,evropejci i,,demokrate iz centrala za dekontaminaciju, deratizaciju i denacifikaciju srpske kulture. To su oni {to su zbrisali sa javne scene sve koji druga~ije misle; to su oni koji se br~kaju u brlogu silovane i zga`ene srpske kulture, pod okriqem svojih mo}nih i nepismenih politi~kih patrona. Qudi koji druga~ije misle, koji ne gube svest o tome ko su i odakle poti~u, koji ne pristaju na ulogu duhovnih kvislinga ve} petnaestinu godina nemaju pristupa ni medijima, ni bitnim kulturnim institucijama,

150 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti ni manifestacijama, niti finansijskim sredstvima za ostvarewe svojih umetni~kih projekata. Zar je u poniènoj, opqa~kanoj, upquvanoj Srbiji, izloènoj sramotnoj autodestrukciji i debilitetu politi~kih manekena, cinizmu i bezobzirnosti {pekulanata i nasilnika zar je u toj i takvoj Srbiji najve}e zlo patriotski stav, nacionalno samoose}awe i odbrana srpske tradicije i autenti~ne srpske kulture, koju obe- {~a{}uju kvazidemokratski {arlatani {to ubiraju sramotnu slavu i novac, pquju}i po temeqnim vrednostima i simbolima tradicije i identiteta jednog naroda? Iz dana u dan tonemo u moralno i kulturno varvarstvo. Oslu{nite ako jo{ imate sluha osaka}eni srpski jezik, koji se govori na ulicama i u medijima, pa i onim najreprezentativnijim! Pogledajte televizijske programe iz kojih zra~i nevi ena duhovna praznina, beketovski besmisao i prosta{tvo! Opusto{ena, neproduktivna, osiroma{ena zemqa, bez suvereniteta i suvisle perspektive, bez qubavi, vere i nade, sa bestijalnim nasiqem u porodici i na ulici, sa zastra{uju}im nivoom su{tinske nepismenosti i nekulture, sa belom kugom, koja se nezaustavqivo {iri to je slika dana{we Srbije! Od,,se~e knezova 1804. godine, srpski narod nije bio bliè istorijskom ponoru nego danas. Ono malo Srbije {to je ostalo, raspar~ava se i daqe, ono {to je vredelo opqa~kano je; sredwi stale` uni{ten, jedni jedu iz zlatnih tawira, a drugi iz kontejnera; zemqa je svedena na protektorat imperije, {to se, gaze}i planetu, bori za,,demokratiju i,,qudska prava, one imperije koja je pre 15 godina poslala ovamo,,milosrdnog an ela sa uranijumskim darovima. Opqa~kana Srbija preselila se u glavni grad, ~ijim rekama pluta ubre, a kriminalci se ponosno {epure u

Kulturna okupacija Srbije 151 skupocenim yipovima, u glavni grad, ~ije su elitne ulice ukra{ene pojavama `ivopisnih prosjaka, bili oni ratni invalidi (~itaj,,sve }e to narod pozlatiti, Laze K. Lazarevi}a), izgladnele starice, {trokavi Cigan~i}i, pardon Rom~i}i, ili majke sa bebom u naru~ju. A sve to, ukqu~uju}i i parade veselih pedera, uz lave` korifeja,,nevladinih organizacija, odvija se pod blagoprijatnim pokroviteqstvom Evropske unije i ameri~ke imperije koje se, uz pomo} doma}ih slugu, cini~no poigravaju na{om sudbinom. Ali, kao {to se na kraju [ekspirovih tragedija obi- ~no ostavqa tra~ak nade za neku druga~iju, lep{u, ~ove~niju budu}nost smatrajmo, i ovom prilikom, pristojnim da iska`emo nadu kako }e srpski narod, ipak, na}i snage i pameti da se odupre zlu, koje ga razjeda spoqa i iznutra. U Beogradu, 13. februara 2015. NATO bombardovawe, zgrada Televizije 1999.

152 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti @ivot i smrt srpske kulture* U haoti~nom, smutnom vremenu, koje se zove i,,velika smuta, veoma te{ko je suvislo i precizno razgovarati o bilo kojoj temi, predmetu ili pojavi. Budu}i da je sistem vrednosti popucao po {avovima i da se, dakle, uveliko uru{ava na na{e o~i, to i pojmovi koji ozna~avaju odre ene pojave po~iwu da gube preciznost, jasno zna~ewe, pa i smisao. Sve ~e{}e, govore}i javno ili tajno, ose}am potrebu za prethodnim definisawem pojmova, kako bih se sa sagovornicima mogao sporazumeti. Relativizacija pojmova otvara nesagledive prostore za manipulisawe wihovim zna~ewem. [ta, dakle, danas zna~e pojmovi,,demokratija,,,sloboda,,,nacija,,,moral,,,patriotizam? Demokratija, ili, tzv, vladavina naroda, sluì naj- ~e{}e kao alibi za sva mogu}a nepo~instva vlasti. Na primer, 46% Amerikanaca u ~ije ime wihova,,demokratska dràva potpiruje rat u Ukrajini ne zna ta- ~no {ta je to Ukrajina i nekakav tamo{wi rat, 18% nije nikada ni ~ulo da Ukrajina postoji, itakodaqe. Sloboda je pojam vaqda najvi{e zloupotrebqavan u savremnim zapadnim dru{tvima, u ~iji zagrqaj hrlimo. Sloboda je kada ne smete da dignete ruku na svoje dete, ~ak i ako se drogira, sloboda je pravo da osnivate pedofilske stranke, da sklopite brak, ne samo sa osobom istoga pola, nego, naprimer, sa svojom voqenom ovcom ili, pak, kozom. Sloboda je kada ekstremna grupa, pro- * Re~ na tribini u Udruèwu kwièvnika, Francuska 7, 26. februara 2015.

@ivot i smrt srpske kulture 153 tivprirodnih seksualnih sklonosti, moè agresivno i trijumfalno da mar{ira kroz va{ grad, sloboda je kada se roditeqi ne zovu vi{e otac i majka, nego,,roditeq broj jedan i,,roditeq broj dva, sloboda je kada se u uybenicima za osnovne {kole opisuje kako su se dva de~aka zavolela izme u sebe divnom qubavqu, poput Romea i \ulijete i sli~no. [to se ti~e pojma,,moral, moèmo samo da se zapitamo,,{ta to be{e? A nacija i patriotizam tretiraju se kao inkriminisani pojmovi, koji se poistove}uju sa {ovinizmom i nacizmom. Nosioci temeqne inverzije zna~ewa nisu, pak, samo predstavnici pervertiranih osvaja~kih sila, koje zapadni vetrovi donose na ovo tle. Mnogo opakija su na{a bra}a, koja se cini~no {epure me u nama, kao avangarda,,progresa, kao nosioci procesa civilizovawa, kultivisawa, osve{}ewa zatucanih, kontaminiranih, anahronih, fa{izoidnih balkanskih divqaka i zlo~inaca. I, sada, u takvoj situaciji, u takvoj politi~koj, duhovnoj i civilizacijskoj klimi mi ovde treba da govorimo o poloàju, o sudbini, o perspektivama srpske kulture! U situaciji gde su, dakle, svi temeqni pojmovi relativizovani, kao izvrnuta rukavica, gde se sme{a smisla i besmisla pretvara u ìvo blato, u koje, polako, ali sigurno, tonemo. Koja je srpska politi~ka stranka, gospodo, u svom predizbornom programu, pomenula re~,,kultura? Mo- `da oni ne znaju da tako ne{to uop{te postoji, pa i ako znaju, smatraju to perifernim pitawem. A mo`da su za sprovo ewe kulturnih programa zaduèni upravo oni,,trojanski kowi, ~iji je zadatak da u galopu zgaze sve

154 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti {to se zove tradicija, kontinuitet, duhovnost, identitet jednoga naroda.,,trojanski kowi su dobro organizovani, temeqno uhraweni i precizno usmereni ka ciqu. A ciq je od naroda, wihovih tradicija, kulture i morala stvoriti planetarni,,melting-pot, u kojemu }emo se svi kr~kati, kao gradivo za novu, orvelijansku budu}nost, koja, ustvari, poput otrovne puzavice, ve} buja svuda oko nas. Gde je, dakle, u svemu tome, takozvana srpska kultura, i gde je kulturna politika, i gde je strate{ki program o~uvawa i razvoja te kulture? I gde su i ko su qudi koji su pozvani da to osmisle i sprovedu u delo? Ko, i po ~ijem diktatu, pi{e {kolske uybenike za na{u decu? Ko omalova`ava i falsifikuje srpsku istoriju? Ko izvr}e smisao i zna~ewe srpskog u~e{}a u Svetskim ratovima; ko, bez trunke qudskog saose}awa, prelazi preko istorijskih patwi i istrebqivawa ovoga naroda u borbama na strani onih istih sila, koje nas sada bombarduju i poni`avaju? Gde su oni, me u nama, koji su dobili mandat da ~uvaju istinu o svome narodu i da brane smisao wegove istorije? [ta se de{ava sa srpskim jezikom i srpskim pismom, gospodo? Ko je, i od koga, dobio zadatak da ugu{i duh ovoga naroda, da potre wegovu samosvest, da ga ponizi i izbri{e iz istorije, iz stvarnosti kao {to je ura eno sa tolikim narodima {irom ove planete? Gde su oni, me u nama, koji su du`ni da se bore protiv primene dvostrukih merila, kada je u pitawu srpsko u~e{}e u nedavnim ratovima na balkanskom tlu? Gde su oni koji }e, po{tuju}i tu e `rtve, izbrojati srpske od Jasenovca do na{ih dana?

@ivot i smrt srpske kulture 155 Ne, nismo proma{ili temu! I daqe govorimo o srpskoj kulturi; kulturi u izvornom, su{tinskom, dubokom zna~ewu koje podrazumeva samosvest jednoga naroda i spremnost da se za tu samosvest bori. I nije problem u tome {to su na{e mogu}nosti male to je samo la`ni alibi, za one kojima je takav alibi potreban. Problem je u tome {to se ne koriste ni ona sredstva koja su nam zaista dostupna. Ubijaju}i kulturu jednoga naroda, mi ubijamo i wegovu sposobnost da se bori za opstanak me u svetovima. Mali je korak izme u nedostatka doma}eg vaspitawa i mawkavosti motiva da se borimo za svoje kolektivno dostojanstvo! Mali je korak od zaborava sopstvene istorije, do zamagqenih o~iju pred licem dana{we zbiqe! Mali je korak od nebrige prema vlastitom jeziku, do nebrige prema vlastitoj sudbini! Mali je korak od zaboravqawa sopstvenog pisma, do zaboravqawa i same pismenosti! Gde su one instance i dràvne institucije, zaduène za podr{ku nacionalnoj kulturi i umetni~kom stvarala{tvu? Mislite li da zapadni patroni ove dràve, koji me u nama seju genetski modifikovano seme mondijalizma, ne vode brigu o kulturi vlastitih naroda. Idite u engleska, nema~ka ili austrijska pozori{ta i pogledajte wihove repertoare! Vide}ete u kojoj su meri po{tovani i za{ti}eni doma}i umetnici! Muka mi je da govorim vi{e kao {to zalud govore i toliki drugi o nacionalnom muzeju, kao o sramoti, ne srpske kulture, ve} srpske kulturne politike, paradigmi propadawa duha i identiteta ovog naroda. Samo mi nemojte re}i da je problem u novcu! Mogli bismo

156 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti sastaviti debelu,,crnu kwigu o tome na {ta je potro{en i kuda je oti{ao novac namewen kulturi. Sramotna ruina nacionalnog muzeja govori o svesti, nesvesti, nameri ili o odsustvu po{tovawa prema vlastitom narodu, wegovoj kulturi i tradiciji, dakle, o odsustvu po{tovawa prema samome sebi, po{tovawa koje se ne moè kompenzovati ni na Dediwu, ni u,,audiju, ni na Ibici ili Tahitiju! I nemojte mi, sada, govoriti o rokovima za obnovu, posle dvanaest godina nacionalne sramote! Najzad, mi, koji ovde obnavqamo tradiciju nekada nadaleko ~uvene TRIBINE FRANCUSKA 7, ne smatramo da je na{ glas,,,glas vapiju}eg u pustiwi. Niti sebe doìvqavamo kao bilo ~ije neprijateqe. Najlak- {e je na{e motive proglasiti neprijateqskim. Naprotiv, mi èlimo da pruìmo ruku saradwe svima koji su u stawu da poveruju u na{u dobronamernost. Daqe, duh kojim smo nadahnuti nije duh netolerancije. Spremni smo za otvoreni dijalog i sa onima koji druga~ije misle. Mi jedino èlimo da na dnevni red javnog mi{qewa, kao i nadle`nih u ovoj dràvi, stavimo temu o ìvotu i smrti srpske kulture, temu koja se ne odnosi samo na na{e stvarala~ke ili egzistencijalne sudbine, ve}, pre svega i iznad svega na sudbinu i opstanak ovoga naroda.

Traktat o nacionalnom debilitetu 157 Traktat o nacionalnom debilitetu Ako ho}ete da sagledate sudbinu, svoju i sopstvenog naroda, da shvatite ono {to vam se de{ava, ali i ono {to sami treba da ~inite morate se potruditi da sagledate celinu istorijske i politi~ke slike, koja se nalazi pred va{im o~ima i koja uslovqava va{u sudbinu. 1941. Srbiju su bombardovali Nemci, 1944. wihovi ratni protivnici, Englezi i Amerikanci; 1999. svi zajedno. To, na prvi pogled, deluje paradoksalno, a u su- {tini je veoma jednostavno. Srbija je za sve wih bez obzira na krvavu igru wihovih me usobnih odnosa samo mrqa na geografskoj karti, koju treba {to svrsishodnije uklopiti u wihov imperijalni mozaik, i ni- {ta vi{e. Sramim se da ponavqam ono {to je svakom suvislom bi}u jasno, osim na{im doma}im debilima. Koliko ih je mislim, tih debila ne znam: statistikom nacionalnog debiliteta, nisam se bavio. To bi, dakle, svima nama trebalo da bude jasno, pa opet mnogi, kao oma ijani, ~e`wivim okom gledaju put famoznog Zapada koji istrajno i otvoreno ~ini sve kako bi uni{tio na{ identitet i pretvorio nas u beslovesnu masu, u jevtinu radnu snagu, u kolonijalne klonove, koji }e zaslu`ivati da postoje samo kao funkcije wihovih razraju}ih, osvaja~kih planova, {to se stotinama godina kuju u engleskim i, zatim, amerikanskim geostrate{kim, bankarskim kova~nicama oli~ewima zla ovoga sveta. Gledaju, dakle, vo eni neizle~ivim debilitetom, u nebo, o~ekuju}i da im u razjapqena usta

158 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti upadnu {arene bonbone novog svetskog poretka, iako nas iskustvo u~i da te bonbone, zasla ene osiroma{enim uranijumom, stiù na krilima,,milosrdnog an ela. A kolika je na{a vrednost u wihovim o~ima, predstavqa nema~ki razmer,,sto za jednoga, iz Drugog svetskog rata, koji, pod ovim ili onim imenom, zauvek traje. Primorani smo, eto, da, po ko zna koji put, ponavqamo notorne stvari, jer smo, o~ito, narod ponavqa~a, koji nikada nije umeo da izvu~e konsekvence iz onoga {to mu se sistematski, kroz istoriju, de{ava; narod koji nesvesno, zaslepqen neshvatqivim voluntarizmom, uredno ispuwava o~ekivawa osvaja~a. [ta zna~i, izvan ovoga konteksta, pri~ati o UNE- SKU, apelovati na pravednost onih ~iji je zadatak da sistematski poni{tavaju tvoj identitet? Uostalom, za- {to ~ekati da se UNESKO bavi na{om tradicijom i kulturom na Kosovu, kada sami svoj identitet poni{tavamo i ovde, nastavqaju}i revnosno davno zapo~eti posao na{ih prijateqa sa zapadnih strana? Gde je Narodna biblioteka na Kosan~i}evom vencu? Gde je }irilica stoèr narodnog bi}a? Gde su nacionalne institucije kulture, gde je Prosveta, gde je Nolit? [ta se to zbiva sa Akademijom nauka? Da li je 0,6 posto nacionalnog buyeta mera poimawa zna~aja i zna~ewa kulture od koje, u krajwoj konsekvenci, zavisi budu}nost naroda, pa i same dràve? Dobro, uspeli smo posle dvanaest godina da okre~imo Narodni muzej! Samo ~ekam kakvog osve{}enog Srbina sa malo duha, koji }e kupiti veliku tubu crnoga spreja, kojim }e na fasadi ispisati:,,yabe ste kre~ili! Molim za opro{taj zbog malo pateti~nijeg tona, no {to se u vremenu sveop{teg cinizma o~ekuje, ali otu- `no je, ve}, govoriti narodu ponavqa~a o Kosovu, pogo-

Traktat o nacionalnom debilitetu 159 tovo onima koji po{to qutito izraze svoje ogor~ewe od{etaju, mirno, na popodnevnu fla{u piva. (Mu- {karci znaju za{to.) Otu`no je, ve}, ponavqati pri~e o Kosovu, kao kolevci srpskoga duha i identiteta, pri~e, koje se ve} pretvaraju u isprazne, ove{tale fraze. Obja{wavati UNESKU, ili ve} ne znam kojoj lakiranoj imperijalnoj ispostavi, kako su kosovski spomenici kolevka srpskog identiteta, kao da oni to ne znaju jer upravo stoga {to znaju, `ele da nam ih otmu, kao {to su nam oteli i samo Kosovo predstavqa vrhunac nacionalnog debiliteta, kao kada `aba obja{wava zmiji ili ovca vuku. Pa {ta onda treba ~initi? To o~ekujemo da znaju oni koji, za sada, predvode ovaj narod, i koji snose odgovornost za wegovu sudbinu. A ako oni ne znaju, na}i }e se, kad-tad, neko ko }e znati. U Beogradu, 20. oktobra 2015. NATO bombardovawe, General{tab 1999.

160 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Otaybina je u opasnosti * Danas, kada na Bogojavqewe 2016. godine ho}emo da se setimo Branislava \. Nu{i}a, mi ne mislimo samo na,,gospo u ministarku,,,narodnog poslanika,,,sumwivo lice... Ta,,lica su, dakako, i danas svuda oko nas ali, toliko grdna, kriminogeno-patolo{ki izobli- ~ena, da ih ni sam Nu{i}, kada bi, ~udom boìjim, i{etao iz svoje pirmide, prepoznao ne bi. Zgroèn i neute{an, videv{i da je avo odneo {alu, vratio bi se otkuda je i do{ao, kako bi na miru mogao da odsawa svoju ve~nost. Danas su na{e o~i uprte u Bosnu i Hercegovinu i Republiku Srpsku u woj. Danas }emo se setiti 1908. godine, kada je Imperija (wihova imena se mewaju, a zlodela ostaju ista) kada je, dakle, Imperija otela ovu srpsku zemqu; seti}emo se Branislava Nu{i}a kako, sa postoqa Kneèvog spomenika na Pozori{nom trgu govori moru okupqenoga naroda sa postoqa spomenika onome knezu Mihailu, koji je surovo ubijen jer je bio beskompromisni nacionalni borac, a od koga je, u poimawu srpske,,zlatne mladeì, ostao samo nadimak,,kow.,,bra}o uzviknuo je tada Nu{i},,neprijateq je pred vratima! Nad na{im glavama visi razbojni~ki ma~! Austrija se sprema da otme Bosnu i Hercegovinu, a mi, Srbi, ne}emo, ne moèmo to da dopustimo! Bra}o, otaybina je u opasnosti, zberimo se, zdruìmo se, zagrlimo se i zajedni~ki umrimo za otaybinu! * U Beogradu, na Bogojavqewe 2016, ukraj groba Branislava Nu- {i}a.

Otaybina je u opasnosti 161 Seti}emo se ~uvenih Nu{i}evih re~i, koje je izgovorio sutradan, kada je, ja{u}i na belome kowu, zakora~io na stepeni{te Ministarstva inostranih dela:,,nije ovo ni prvi ni posledwi kow koji ulazi u ministarstvo!,,bio je to se}a}e se kasnije Nu{i} prvi monstr- -miting u Beogradu. \aci su napustili {kole, trgovci su zatvorili radwe, i sve se to steklo na onome trgu, koji se pokazao tesan za takve manifestacije.,,în aneksije Bosne i Hercegovine napisao je te iste 1908. godine Jovan Cviji} ubija veru u vrednost me unarodnih ugovora, pokazuje da su male zemqe, kao Srbija i Crna Gora, ne samo ekonomski skoro zagu{ene, nego i politi~ki neobezbe ene, ~ime se na o~evidan na~in vre a princip narodnosti, jer se definitivno stavqa pod tu insku upravu centralni deo srpskog naroda. Obe srpske dràvice moraju se, poglavito vojno i prosvetno, najìvqe spremati, odràvati nacionalnu energiju u zavojevanim delovima srpskog naroda i prvu, iole povoqnu, priliku upotrebiti da raspravqaju srpsko pitawe. Tako je govorio Jovan Cviji} po~etkom pro{loga veka. Opasnost koja se tada nadvila nad srpske zemqe stavila je velika nacionalna pitawa iznad partijskih podela, partijskih trvewa i partijskih interesa. Taj udar izazvao je koncentraciju nacionalnih snaga i izazvao ja~awe nacionalizma i nacionalne solidarnosti. Srpski narod je u tom ~asu bio ujediwen solidarno{}u sa bra}om preko Drine onako kako mi danas naàlost nismo i posle decenije stradawa, ratova i patwi uspeo da ih oslobodi,,milosrdnog nasilni~kog zagrqaja. Kada }e i da li }e i nama uspeti takav podvig? To }e mo`da doìveti oni mladi Srbi koji nisu napustili

162 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti ovo razoreno srpsko ogwi{te, oni mladi Srbi koji u svojim ~istim srcima (oprostite na patetici to nije znak nedostatka svesti o dobrom stilu, ve} samo znak po{tovawa), koji, dakle, u svojim ~istim srcima nose zavet predaka, ~ije kosti po~ivaju na prostorima od Krfa do Jasenovca. Branislav Nu{i}, oko ~ije smo se ve~ne ku}e danas sa pijetetom okupili, bio je jedan od najznamenitijih i naj~asnijih ~uvara toga zaveta. U ime toga zaveta pao je i wegov sin jedinac, u ime toga zaveta ostavio je Nu{i} potresno svedo~anstvo, kwigu koja se zove,,devetsto petnaesta, a koju bi vaqalo da svaki mladi Srbin barem prelista u predahu izme u,,velikog brata,,,farme i,,parova. ^ekala je, dakle, jednu deceniju generacija tada{wih Srba da nestane granice na Drini. Vide}e se koliko }e trebati da se granica ponovo izbri{e. NATO bombardovawe 1999.

Vostani Serbie! 163 Vostani Serbie! * OLIVERA MANOJLOVI]: Moj dana{wi gost je gospodin Miladin [evarli}, srpski dramski pisac, pisac filmskih i televizijskih scenarija, proze, pesama, eseja i pozori{nih kritika. Ono {to je veoma va`no, za na{ dana{wi razgovor, je da je on predsednik Udru- èwa dramskih pisaca Srbije. Gospodine [evarli}u, dobardan i dobrodo{li u na{ program. MILADIN [EVARLI]: Dobardan Vama i va- {im... va{im ilegalnim, mislim, va{im slu{aocima. Dramski, jel da? Deluje humoristi~no, ali... Napisali ste tridesetak dramskih dela, zavidna cifra, da ne pomiwemo va{e, ve} nabrojane, mnogobrojne aktivnosti. [ta biste vi izdvojili kao neki, da tako kaèmo,,poduhvat karijere? Posle dràvnog udara, 5. oktobra 2000. godine moja pozicija u javnom ìvotu je vrlo relativizovana. Moje drame, koje pomiwete, mogli ste, dakle, da vidite pre toga slavnog doga aja na scenama na{ih pozori{ta, Narodnog, Ateqea 212, Beogradskog dramskog, Narodnog pozori{ta u Ni{u i da ne nabrajam daqe. Ali vi, kao mlada dama, ne moète se se}ati toga. E, po{to su na vlast do{le,,demokratske snage... Ja sam, znate, veoma antidemokratski raspoloèn, pogotovo, s obzirom na,,demokratiju koja ovde vlada. Nisam nikada bio komunista, ali sam sada shvatio da su komunisti bili * Radio SNAGA NARODA (Beograd),,,Intervju nedeqe, 1. marta 2016. Razgovor vodi Olivera Manojlovi} [trbac.

164 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti an eli nebeski prema ovim na{im,,evropejcima i tzv. mondijalistima, koji, po{to su opusto{ili Srbiju, ponizno kle~e pred vratima na{ih osvedo~enih neprijateqa. Dakle, moja tzv. karijera ide jednim pravcem do 2000. godine, a zatim... Zatim sam povremeno igran u malim, uglavnom privatnim pozori{tima, kao {to je Pozori{te Slavija. Neki qubiteqi pozori{ta jo{ uvek se se}aju va{e drame,,zmaj od Srbije. Da,,,Zmaj od Srbije... I ja se se}am, to je,,sterijina nagrada ;,,Kara or e, sa Gojkom [anti}em i Enverom Petrovcijem, to je nagrada,,joakim Vuji}... Dosta je bilo, nije red da pri~am lepo o sebi; trebalo bi i ne{to ru`no da kaèm, da napravimo balans. Smisli}u ne{to, tokom emisije. Uprkos svemu, vi ste danas predsednik Udruèwa dramskih pisaca Srbije. Pa, eto... To je organizacija koju nije osnovala dr- àva. Sa tog poloàja dràva ne moè ni da me smeni. Pritom, dràvi je, mawe vi{e, svejedno. Budu}i da ovde vlada perfidna medijska blokada, kakva te{ko da je vi ena u modernoj srpskoj istoriji, Udruèwe moè da postoji koliko ho}e, da pri~a {ta ho}e, da {tampa {ta ho}e, ali to do {ire javnosti do}i ne moè. Uostalom, ~ari demokratije sastoje se u tome {to moète da pri~ate {ta ho}ete, a ne moète da uradite ni{ta. Mi izdajemo ~asopis,,drama, koji se, bez zazora, bavi i aktuelnim pitawima na{eg dru{tvenog i politi~kog ìvota. Taj ~asopis, dodu{e, ima veran krug ~italaca, ali wegov domet je za {iru javnost bezba~ajan. Mi smo, tokom dugih godina, objavili 50 kwiga u ediciji,,savremena srpska drama. Nekada su te drame igrane i nagra ivane sada, na{a pozori{ta radije igraju bez-

Vostani Serbie! 165 na~ajne amerikanske komade, ili, pak, one koji demonizuju ili inkrimini{u dezorijentisane ostatke srpske nacije. Vi ste na Godi{woj skup{tini Udruèwa izjavili da, uprkos kulturnoj i dru{tvenoj situaciji, uprkos materijalnoj i duhovnoj pusto{i, uprkos sistematskom gu{ewu nacionalne svesti ipak odolevate, i daqe postojite i delujete. Koliko je to te{ko? Vi funkcioni{ete u situaciji kada od Ministarstva kulture dobijate minimalna sredstva, dok nekakvi mondijalisti~ki ili antinacionalni projekti dobijaju milionske iznose. Kako se vi u Udruèwu ose}ate i kako uop{te uspevate da se izborite; i daqe imate inspiracije i snage, i daqe pi{ete i daqe radite? Pa, to je te{ko, ali je i lepo, jer niste posustali pod teretom okolnosti. Bitno je boriti se. Mi ìvimo, kako da kaèm, u jednom parlelnom svetu. Mi govorimo ono {to mislimo, mi ~inimo koliko moèmo, mi dr- ìmo tribine po Srbiji, ne samo u Beogradu, zatim u Republici Srpskoj, u~estvujemo, gde god moèmo, u javnim istupawima, ja sam nedavno govorio i na nekim politi~kim tribinama, itakodaqe... Me utim, to je paralelni svet, kao {to je va{ radio Snaga naroda u su- {tini, tako e, jedan paralelni svet. Razgovarao sam sa jednom osobom koja predvodi jednu opozicionu organizaciju, i kaèm, kakav domet vi imate, vi radite godinama, ubijate se od rada, a koji je va{ domet? Pa, kaè, nas prate na,,fejsbuku, mi imamo ~lanove, simpatizere, hiqade qudi... Ja kaèm, ako uspete da izvedete na ulice deset hiqada, pa i petnaest hiqada, to je opet statisti~ka nula. Ako nemate,,kriti~nu masu od bar sto hiqada qudi nemamo o ~emu da razgovaramo. Dakle, svi oni koji druga~ije misle pu{teni su da slobodno ìve i deluju u jednom paralelnom svetu, sve dok ne pre u granicu koja za vlast moè da predstavqa pro-

166 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti blem. Tada, na ovaj ili onaj na~in bivaju u}utkani, kao {to je Fajgeq hap{en, itakodaqe... Jedan od va{ih kolega je bukvalno izrekao sintagmu:,,kulturni genocid. Da li vi smatrate da je srpski narod duhovno i kulturno ugroèn u ovom trenutku? Ne da je kulturno i duhovno ugroèn, ve} je kulturno i duhovno upropa{}en. Ali, hajde prvo da defini{emo pojmove. Zna~i, treba prvo da govorimo o pojmu nacionalnog i nacionalne kulture, pa onda o tretmanu tih pojmova od strane onih koji vladaju ovom zemqom, pa i wenom kulturom kao pla}enici ili oboàvaoci na- {ih neprijateqa iz Brisela ili Vo{ingtona. Dakle, pojam,,nacionalno je proskribovan, inkriminisan. Uzalud ~ekamo ministra kulture da iza e i objasni qudima {ta zna~i pojam,,nacionalno, da nacionalizam nije fa{izam, da to nije {ovinizam, ve} da taj pojam (kao {to stoji napisano u svakom pristojnom leksikonu) podrazumeva najdubqe korene bi}a naroda. Zna~i (ponovimo to jo{ jednom, jer to je lajtmotiv na{e kolektivne sudbine): ideja je da se uni{ti nacionalna kultura, ako se uni{ti nacionalna kultura, onda }e da se uni{ti nacija, ako se uni{ti nacija, uni{ti}e se dràva i onda }emo se, pretvoriti u ruqu jevtine radne snage, dakle, u robqe,,novog svetskog poretka. Ti procesi se, uostalom, ve} uveliko de{avaju svuda oko nas. Na koji na~in je ugroèn srpski nacionalni identitet i srpska kulturna ba{tina? Koje su to àri{ne ta~ke, gde je ona najvi{e pogo ena? Ovde, pre svega, nije definisana i obznawena strategija vo ewa nacionalne kulturne politike. Ukoliko strate{ki plan nije da se ona brè ili sporije gu{i, dok ne postane sasvim nefunkcionalna, kao {to smo malo~as ve} rekli. Za kulturu se odvaja sramotnih, ali

Vostani Serbie! 167 indikativnih 0,6% dràvnog buyeta, ~ega bi se stidela svaka, iole pristojna dràva. Daqe, rekli smo, ne finansiraju se projekti koje se ti~u nacionalne kulture; ignori{e se ~iwenica da je }irilica Ustavom zagarantovano zvani~no pismo. I ne samo }irilica, sistematski se uni{tava i sâm srpski jezik. Pogledajte firme, izloge, pogledajte TV programe, ~itajte novine, oslu{nite govor tog srpskog naroda na ulicama! Gde su profesori, gde su lektori, gde su urednici, gde je ministar prosvete i, najzad, gde je i sama porodica koja, vaqda, u perspektivi, treba da evoluira ka bazi~noj, pederskoj }eliji dru{tva, {to bi se iz briselske perspektive dalo zakqu~iti. I {ta se de{ava sa nacionalnim kulturnim institucijama? Besprimerno je ono {to se de{ava sa Narodnim muzejom, a vrhunski cinizam vlasti je {to nas godinama mirno pu{ta da lamentiramo i do grotesknog apsurda ponavqamo lamentaciju nad sudbinom ove, pored Narodne biblioteke, najva`nije kulturne ustanove jednog naroda. Dvanaest godina Narodni muzej stoji zatvoren, kao ruina. Mislim da je to svetski rekord zlo~ina~kog tretmana vlastite kulture. Sada ga je ministar kulture, ~ije ime mi je mrsko da pomiwem, a zove se Ivan Tasovac, dao okre- ~iti. Toliko. ûdi me da se neko nije setio da kupi veliku bocu spreja, pa da na zidu napi{e:,,yabe ste kre~ili! [ta je sa Muzejom moderne umetnosti, itakodaqe... U Zakonu o kulturi koji je sporna tema, ovih dana o tome raspravqamo do sada je postojala formulacija:,,institucija kulture od posebnog nacionalnog zna~aja, gde je spadala Narodna biblioteka, Narodni muzej, Narodno pozori{te, Kulturno-prosvetna zajednica Srbije... U predlogu novog zakona to je izbrisano, u okviru akcije brisawa svega nacionalnog. Jer, tada dràva ne-

168 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti ma obavezu da ih na adekvatan na~in finansira. Moè da ih finansira kako ho}e i koliko ho}e. Zatim, kadrovska politika u institucijama kulture, kao izraz najvulgarnije partokratije koja vlada ovom zemqom... A {ta je sa duhovnom ba{tinom? Pre svega, sa kulturnim spomenicima na Kosovu. Koliko dugo }emo uspeti da odolevamo tom otimawu onoga {to je iskonsko, autenti~no na{e i bez ~ega }emo jo{ mawe biti mi, no {to smo sada? To je, naàlost, jo{ uvek otvoreno pitawe. I {ta zna~i,,odbraniti na tu oj teritoriji, koja pritom nije tu a, jeste tu a...? @ivimo u virtuelnom svetu, gde su ~ak i identiteti relativizovani, a kamo li {ta je tu e, {ta nije tu e... Uostalom, Nemawi}i se kod [iptara ve} zovu Nimani. Zapitajmo se kolika je koli~ina licemerja, pohlepe, nesna enosti, nekulture, debiliteta kod na{ih vlastodràca, koji rade po diktatu osvedo~enih neprijateqa ovoga naroda, pa onda razgovarajmo daqe. Kako }emo sa~uvati kulturne i duhovne spomenike na Kosovu, kad nismo u stawu da ih sa~uvamo ni usred Beograda? I na kraju sve se svodi na pitawe kako voditi, suvislo i koliko je mogu}e samostalno jednu malu zemqu u geostrate{kim odnosima i geopoliti- ~kim procesima koji se de{avaju u Evropi i u svetu, odnosno, ko je vodi. U va{im delima, po oceni kriti~ara, kao kqu~ni pristup, postoji ironi~na distanca u tretirawu nacionalnih mitova, odnosno, mitologizovane srpske istorije. Da li vi to tako ose}ate? Kako da ne! Meni su prebacivali, u Milo{evi}evo vreme, kada su nacionalne snage bile na vlasti, da je ono {to pi{em antisrpsko, zato {to sam sa kriti~ke distance posmatrao konstante, koje vekovima odre uju

Vostani Serbie! 169 sudbinu srpskog naroda. Ja ne mogu da slavim one koji rade protiv sebe. Da li zna~i da sam ja protiv srpskog naroda, ako ukazujem na negativne aspekte, koji se provla~e kroz ~itavu wegovu istoriju? Muka mi je da to godinama ponavqam! Ja sebe smatram srpskim nacionalistom nemam pri ruci boqu naciju ali, ne mogu da govorim jezikom XIX veka i da uporno naduvavam proverene istorijske ~iwenice. Car Lazar! Kakav car?! Za- {to da se laèmo? ôvek je bio, prosto, knez. Nije va`no? Va`no je jer ho}emo da gradimo na napuhanoj, laìranoj pro{losti, na fiktivnim temeqima. Ne}u da vri{tim po ulicama da je Vuk Brankovi} paradigma izdajnika. Nije po{teno. ôvek je bio borac i narodni heroj. Nastavio je da se bori i posle Boja na Kosovu, dok ga Turci nisu najzad zatvorili i ubili. Zna se to, ali oni ne èle da znaju! Ako potenciramo izmi{qene sadràje i laìrane vrednosti, mi stvarmo alibi za nove poraze i pravimo lo{, nespretan nacionalni marketing. Ako slavimo onda{wi poraz na Kosovu, onda }emo slaviti i ovaj sada. [ta to zna~i? Zna~i da nismo sposobni da se stvarno izborimo sa neda}ama u kojima se nalazimo, kao {to je bilo i na Kosovu i onda slavimo, lepo, taj kosovski poraz. Kaèmo, mi nismo hteli pobedu, mi smo hteli u Carstvo Nebesko, na nebo. Sedimo na nebu i gledamo odozgo {ta se dole zbiva. Ja sam se bavio celog ìvota srpskom istorijom i ne}u da budem licemer zato {to sam patriota. Cenimo, naravno `rtve i sve kako treba, pa i kneza Lazara, ali pomenimo i podatak da je knez Lazar uo~i Boja na Kosovu i{ao da se obra~una sa svojim ro akom Nikolom Altomanovi}em, pobedio ga, oteo mu posede, iskopao mu o~i i onda do- {ao da se bori na Kosovu. I, {ta sad? Kaèmo,,sveti car. Moramo malo pa`qivije da biramo svoje heroje i uzore.

170 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Ja, prosto, samo ukazujem na konstante, na sistematske analogije, koje su dovodile do poraza srpskog naroda kroz istoriju. Zna~i, moramo se potruditi da na nekoj kosovskoj bici slede}i put pobedimo, a ne da izgubimo i da se opet selimo na nebo! U tom smislu se ja ne slaèm sa onim srpskim nacionalistima koji ne vode dovoqno ra~una o stvarnosti u kojoj se nalaze, ve} misle da }e mitovima savladati stvarnost a ne}e. Ipak, ono {to je ovde va`no, jeste da je to bio prvi organizovani otpor Turcima, da se tu, ipak, ujediwuje neko srpstvo. Oni odlaze na to poqe svesni da je turska sila bila nadmo}na. To nije ta~no, uop{te. Oni nacionalisti, patrioti, sa kojima se ja druìm i sa kojima poku{avam ~ak ne{to i da uradim, omrznu}e me posle ovoga {to ovde govorim, ali ja ne mogu druga~ije nego da govorim ono {to mislim i ono {to sam pisao celoga ìvota. Nije ta~no da su se prvi put tu zdruìle srpske snage, to je jedna obi~na izmi{qotina. Srbi su se i pre toga organizovano borili protiv Turaka; organizovano, ali nikada svi zajedno, kao {to je i na Kosovu bilo. Imate 1371. Boj na Marici, naprimer, koji je ustvari paradigma srpske propasti. Tu ginu, zna~i, kraq Vuka{in i despot Ugqe{a Mrwav~evi}i, koji su, zdruìv{i se i povev{i veliku srpsku vojsku, krenuli ka Jedrenu, gde su se nalazili Turci. Dakle, to je bila jedna velika, zdruèna, jaka srpska vojska, koja je mogla da u~ini ne- {to zna~ajno protiv Turaka. Ovo {to govorim su autenti~ni podaci, koji se mogu na}i u hronikama onoga vremena. To nisu na{e savremene interpretacije, sa ovim ili onim politi~ko-istori~arskim predznakom. Elem, Srbi dolaze do mesta ^rmenski Lugovi, na reci Marici, to je sad u Bugarskoj, a turski pa{a sedi u Jedrenu, {to nije odve} daleko. Srpska vojska je znatno ve}a i ja~a. Turci, u strahu, pomi{qaju ~ak i da se pot~ine.

Vostani Serbie! 171 Srbi, shvativ{i da su ja~i, a osioni, bahati, na poznati, tradicionalni srpski na~in (jasno vam je da ovo govorim sa àqewem), Srbi, dakle, kaù, super, mi smo dobili bitku, kolko nas ima vi{e od onih, kako su se upla{ili, a?, ve} su slali neke delegacije, nego, daj da mi sednemo pa da lepo proslavimo pobedu! Te, tako, sednu, skinu oklope, puste kowe, izvade me{ine s vinom, po~nu da seku bravetinu, nateù iz me{ina... A turske uhode posmatraju to sa jednog brda{ca i sednu na brze kowe, odu u Jedrene i kaù pa{i e, pa{o, sad je na{e! Pa{a digne odred lake kowice, jurnu tamo, upadnu me u pijane Srbe, pokoqu pijane Srbe, pobiju sve, rasture ceo logor, itakodaqe. To je bila Bitka na Marici. I tu je prvi slom srpske vojske, srpskog zajedni{tva, srpskog duha i srpskog mita. Gospodine [evarli}u... Hajde, sad mi odgovrite na to! Neka mi moja bra}a, srpski nacionalisti, odgovore na to i neka mi kaù da nije lepo {to ja ru{im srpske mitove, jer ja onda ru- {im oslonac na kojem se drè patriotske snage srpske a ja, koji sam, pritom, oboàvalac srpske narodne poezije, ja kaèm da se patriotske snage srpske ne mogu dràti samo na tome, nego Srbi nisu smeli biti pijani na Marici, kao {to ne smeju biti ni danas. [ta ho}u da kaèm: prvi oruàni sukob, dakle, bitka u kojoj se i{lo oru`je na oru`je je upravo bio taj Kosovski boj. Nije ta~no. Ova Kosovska bitka je bila oruàni sukob dve vojske, dve armije, dva naroda, bilo kako da posmatramo, srpski car Lazar je... Ma, kakav car, molim vas? Car!

172 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Dobro, eto, velika{, jeste poginuo, jeste ve}ina srpskog plemstva izginula tu... Nije ni to ta~no. To je otpor, ipak je to neki otpor, ipak je to trenutak kada srpska sredwovekovna dràva doìvqava èstoki udar, posle kojeg se vi{e ne}e oporaviti. Nije ni to ta~no. Prvo, {to se ti~e srpske vlastele,,,cveta srpskog plemstva, u to vreme su neke srpske velmoè ve} bile turski vazali. Kraqevi} Marko je bio u to vreme turski vazal. Za{to je on postao pardigma srpskog heroja i za{titnika? Zato {to se na wegovoj teritoriji ìvelo lepo i mirno, jer je on primio tursko podanstvo, a Turci su, u to vreme, iz razumqivih razloga, razrezivali mawi porez nego srpski vladari. On u e u tursko vazalstvo, Turci, u prvo vreme, ne}e da ga diraju, pu{taju mu veliku autonomiju, uzimaju mu mawi porez i narod onda slavi Kraqevi}a Marka, kaè, kako se lepo ìvi ovde, a vidi ovi kod kneza Lazara pla}aju duplo ve}i porez. Kraqevi} Marko je, dakle, turski podanik u to vreme, Kraqevi} Marko je morao biti u Boju na Kosovu protiv srpske strane, morao je biti u turskoj vojsci, kao svi vazali, kao {to je u Bici na Rovinama bio, tako e, u turskoj vojsci, gde je bio i srpski despot, Stefan Lazarevi}, protiv ugarskog kraqa Sigismunda, iliti @igmunda, kako su ga Srbi zvali. Prema tome, nemojmo se zalagivati, ve~ito. Kraqevi} Marko je morao biti s Turcima u boju protiv Srba. Pritom, u to vreme i ne postoji pojam,,nacije. Postoje feudalci i postoje kmetovi. Prema tome, nemojmo se zavaravati i zalagivati i ve~no traìti alibi za svoju nesposobnost da re{imo konkretne istorijske probleme. To je, uostalom, tema ~itavog jednog ciklusa mojih pozori{nih komada.

Vostani Serbie! 173 Nemam, pritom, ni{ta protiv pro{losti, lepote mitova, istorije, manastira, svetiteqa, itakodaqe. Sve je to lepo, Ali mi ovde govorimo o polit~koj realnosti. Uzmite despota Stefana Lazarevi}a, jednog od najuspe{nijih vladara srpskih, koji je uspeo da balansira, da pliva u toj pri~i, onako kao {to dana{wi vlastodr{ci ne umeju. Da, ba{ sam i wega htela da pomenem. I on je bio, na neki na~in, vazal. Nije na neki... I on je morao da u~estvuje u bitkama, i on je morao da bude pot~iwen, dakle, sultanu... Nije na neki na~in, on je bio vazal. On je bio toliko ve{t i lukav vazal, da je bio u isto vreme i vazal ugarskog kraqa Sigismunda i wegovog neprijateqa, turskog sultana Bajazita. Kao drug Tito! Kraq Sigismund mu je poklonio pola sada{we Vojvodine. Despotu Stefanu, ne drugu Titu. On je dao ugarski grad, Beograd Stefanu Lazarevi}u na uìvawe do kraja ìvota. Kada je Stefan Lazarevi} umro, 1.437, nasle uje ga \ura Brankovi}, sin Vuka Brankovi}a, i mora da vrati Beograd kraqu Sigismundu. Iako je bio, u isto vreme, vazal i turski i ugarski {to je bio jedan specifi~ni fenomen despot Stefan je napravio ozbiqnu i sna`nu dràvu, gde se, takore}i, javqao za~etak srpske renesanse. To je trajalo dvadeset godina, Zatim je \ura Brankovi} nastavio, uz mnogo muka i peripetija da bi, najzad, sve oti{lo do avola. Zna~i, despot Stefan Lazarevi} je imao trezven, elasti~an, realisti~an pristup situaciji, i on je uspeo da odrì i osnaì srpsku dràvu, uprkos opasnosti i sa istoka i sa zapada. To su, dakle, istorijski primeri za ugled.

174 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti I sada, kada istraìte te zakonomerne konstante srpske nacionalne sudbine i wihovo savremeno zna~ewe, do kakvih zakqu~aka do ete? Do em do istih zakqu~aka. [to je u ono vreme bila podeqenost i me usobna zakrvqenost feudalaca i kopawe o~iju Nikoli Altomanovi}u uo~i Boja na Kosovu, to se i danas de{ava me u Srbima. Koliko imamo opozicionih stranaka danas? Ni broja im se ne zna! A kada bi se ujedinile, mogle bi biti relevantna ~iwenica u Skup{tini. Govorim poznate stvari ali u tome i jeste problem {to su te stvari poznate vekovima i nikom ni{ta. Neke od tih malih stranaka se i cepaju pa od malih postaju jo{ mawe, neprimetne. Zahvaquju}i medijskoj blokadi, narod ne zna ni da postoje. Ne samo najmawe, nego i one ve}e. Postoje, ovde, opozicione snage koje se ozbiqno bore, a za koje skoro niko ne zna; onaj ko se informi{e putem televizije, sigurno ne zna. Ali, da li vi uo~avate razliku izme u pozicije i opozicije? U principu, polazi{te svake od wih je tzv. partijski plen. Bez obzira na suprotstavqen politi- ~ki program. A {ta je plen? îni se da je plen narod? Plen je svakako narod. Jer ti opozicionari, dakako ne svi, ali, ti opozicionari koji prodaju svoje opozicionarstvo za partijski plen, oni isti mi pri~aju pri~u o kosovskom mitu. Drugo, izvinite, molim vas, koliko je Srba prodalo svoja imawa [iptarima, jo{ u ono vreme, za trostruke cene, pa kupili imawa oko Kraqeva i Kragujevca, automobile, televizore, itakodaqe... Odgovori}ete mi to je bilo pod pritiskom. A za{to [iptari, kad su pod pritiskom, kupuju kala{wikove, a Srbi prodaju imawa? A onda, posle, lamentiraju: gde je na{e Kosovo? Gde su na{e svetiwe? îni se

Vostani Serbie! 175 da danas mi nemamo nikakav kurs kretawa. Mo`da nekakav negativan na dole? Kurs kretawa dakako negativan imaju vladaju}e strukture, a narod nema nikakvog kursa. Narod je deprimiran, narod spava, narod pije pivo, narod kaè ne}u da se me{am u prqavu politiku! I dok se on ne me{a u prqavu politiku, prqava politika se me{a u wegov ìvot. Dakle, mi zasluùjemo ono {to nam se de{ava i niko nam nije kriv. Znamo da je situacija uàsno te{ka. Nema~ka mora da slu{a ono {to Amerika kaè, kamo li Srbija! Te- {ko je uàsno. Me utim, u toj uàsno te{koj situaciji, kada bismo bili objediweni i kada ne bismo glasali za najgore me u nama... Kako je Ma arska, koja je ~lanica Evropske unije, mogla da kaè,,ne!. I mogla je da kaè Soro{ je baraba, koja ho}e da uni{ti Evropu! Daqe! Za{to su srpska sela pusta? A kako u ta srpska sela do u, naprimer, mladi Rusi, kupe za deset hiqada evra, ili pet hiqada imawe i prave vo}wak i ìve od toga. âk su i neki Holan ani do{li! A Srbi su prvo isprodavali svoja imawa na Kosovu, pa su napustili svoja sela i svi su do{li u Beograd, piju pivo, ìve od socijalne pomo}i, bednih poslova, {verca i ne znam od ~ega! U tome je su{tina. Daqe! Za{to se narod ne pobuni? Pobuniti se, to je jedna apstrakcija! Sigurno narod ne moè odjednom, tako, da sedne i da se pobuni. Kao da je 5. oktobar bio narodna pobuna! Sedamdeset miliona dolara, najmawe, Cija je uloìla za to da bi organizovala,,spontanu narodnu pobunu. Sada, kada je kasno odjednom svi to znamo, pa i oni {to su tada verovali u spontanost. Ko je sru{io âu{eskua, u Rumuniji, jo{ onda, kad je to bilo?! Kakav crni narod! âu{esku je, kao {to, vaqda, znate, vratio sve dugove svoje zemqe zapadnim ban-

176 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti kama. îm je to uradio, oni su do{li! Zna~i, ~im je iza{ao iz du`ni~kog ropstva, oni su do{li, pa su ga ubili, lepo, kao {to su, i Gadafija, itakodaqe, itakodaqe... Prema tome, spontano okupqawe naroda, to je samo jedna fikcija, to ne zna~i ni{ta. Treba, pre svega, da se okupe oni koji }e ga predvoditi, na izborima, ili u revoluciji svejedno. Neka ujediwene opozicione partije budu taj organizovani deo naroda, pa onda mo- èmo daqe da razgovaramo. Jer, re}i za{to se narod ne ujedini to ne zna~i apsolutno ni{ta. Za{to se ne ujedini 15 opozicionih partija? Sve drugo je apstrakcija, isto kao i pri~a o Carstvu Nebeskom. Oboàvam srpsku narodnu epiku, koja je ravna Homeru, ali mi ovde ne govorimo o pesni{tvu, koje nas ne}e spasti od politi~ke i ekonomske propasti. Ali, na{e nacionalne snage ne}e da ~uju istinu; dok oni pevaju, {etaju, pale sve}e i lamentiraju, ergele trojanskih kowa gaze Srbiju! Kao {to znamo, Srbija je rasprodata u bescewe, industrija uni{tena, sto~arstvo, poqoprivreda, narod ba~en na ulicu. Kao {to znamo, korumpirane srpske vo e su operacionalizovale ovaj proces. A onda dolaze takozvani investitori, kojima se na{e izdajni~ke vlasti di~e, osnivaju svoje firme u kojima radi na{a robovska radna snaga, sa platama, sa kojima se preìvqava pod nequdskim uslovima. Oni koji nemaju ni toliko, oni imaju kontejnere za ubre, iz kojih slobodno mogu da se posluè. Pritom nas primoravaju da uvozimo,,monsanto hranu, pa wihovo trulo meso, koje oni ne daju ni psima. Po{to su nas nahranili osiroma{enim uranijumom smrtnost od raka je ovde 50% ve}a nego kod wih sada nas teraju da na{oj deci dajemo vakcine od kojih se razboqevaju, postaju debili i autisti, itakodaqe, itakodaqe...

Vostani Serbie! 177 Qudi koji upravqaju Srbijom dobro pla}ene sluge okupatora ne samo {to dozvoqavaju, nego i podsti~u uni{tavawe vlastitog naroda. A ipak, iako je zavisnost od okupatora velika, moglo bi se i u ovoj situaciji pone{to u~initi, na neke stvari se, ipak, nije moralo pristati. Ovde nedostaje, na primer, jedan Viktor Orban. Ma arska je, tako e, mala zemqa, ~ak i ~lanica zlo~ina~ke EU, kao {to smo ve} napomenuli, pa ipak moè da kaè,,ne! A na{i,,evropejci? Oni, da bi se dodvorili, nude i ono {to im se ne traì. Kada zdruèna opozicija izvede bar 100 000 qudi na ulice, kao {to rekoh, tada bismo mogli druga~ije da razgovaramo. Vo a jedne od tih malih nacionalnih stranaka {to pale sve}e, lepe plakate i pevaju pesme o svetiwama koje su wihova bra}a prodala [iptarima kaè mi:,,moèmo da izvedemo 10 000 qudi na ulice, mo`da i 15 000. Ja kaèm to {to vi moète da i- zvedete je statisti~ka nula. Kada zdruèna opozicija, a ne CIA, izvede 100 000 Beogra ana na ulice, samo onda se moè ne{to u~initi. Dakako, lak{e je grickati mrvice kakve takve vlasti, nego krvariti po ulicama. Za to vreme, narod sedi, gleda TV program i tone u debilitet, tajkuni i politi~ari broje milione, a opozicija gricka mrvice kola~a koje padnu pod sto. To je slika dana{we Srbije! I ko nam je kriv? Niko! Sami smo krivi. Svako je sam kriv za ono {to mu se de{ava. Izdajnike, ignorante i primitivce, koji vode zemqu, narod je izabrao. Kako i za{to, to nije samo pitawe politi~ke manipulacije, ve} i psiholo- {ko i psihopatolo{ko pitawe. Ipak, postoji i druga~iji izborni sistem, gde svaka lokalna izborna jedinica delegira svoga kandidata, koga moè da opozove i zameni, ukoliko na odgovaraju}i na~in ne zastupa interese svojih bira~a. Ali, po{to je

178 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti to posledwe {to bi korumpirana partokratija dozvolila, opozicija mora da ispqune svoje kola~i}e i da, zdruèna, probudi debilizovani narod i da prokrvari na ulicama i trgovima! Da li su Srbi danas za to sposobni? [ta je razlog tome? Da li, upravo, ova hiperprodukcija manipulacije koja postoji u medijima. Ono {to gra anin ~uje ne odgovara fakti~kom stawu. Ve}ina do pravih podataka ne moè ni da do e, ìvimo u medijskom mraku... A, sa druge strane, te sramotne TV emisije, zvane,,rijaliti {ou, gde se, iz ve~eri u ve~e, gledaocima serviraju prizori najgoreg primitivizma i vulgarnosti. Kako se zovu...?,,farma,,,veliki brat,,,parovi... Ja to i ne gledam, ali... Ja ne moram, ali vi morate, vi ste novinar. Moramo da upoznamo svoje neprijateqe. Ali, ko dopu{ta da to postoji? Ne govorim ja o represivnim merama, nego, ko je stvorio takvu klimu, takvu atmosferu u dru{tvu da tako ne{to uop{te moè da postoji? Jo{ relativno nedavno, nije postojala niti ideja da tako ne{to moè da postoji. Niti da }e nas na{a voqena Evropa, ~ija je kultura bila neprevazi eni uzor generacijama, prisiqavati da organizujemo pederske parade po ulicama i nagoniti nas da maloj deci serviramo pojam,,slobodne qubavi, da ih u~imo da de~ak moè slobodno da qubi (u usta, dakako) de~aka, da ih ve`bamo u tome, navikavamo na stav da su pederski brakovi najnormalnija pojava, da ih vaspitavamo na na~in koji }e izbrisati sve moralne vrednosti. Dakle sistematski se uni{tava duh naroda. Novi svetski poredak, koji javno radi na prisilnom smawewu planetarne populacije, te uni{tava i niveli{e narode i dràve, ima ovde svoje odane pla}enike, koji vode igru i znaju elemente i pravila te igre boqe

Vostani Serbie! 179 nego vi i ja, jer su informisaniji, organizovaniji i dobro pla}eni za to {to rade. A {ta rade? Uni{tavaju vlastiti narod. Eto {ta rade! A najboqi qudi ve} su, kao {to znamo, pobegli glavom bez obzira. I kako nove generacije stiù, profili{u se najboqi, pa beè i oni. Kaè devojka jedna, zbogom Srbijo, dala sam ti svojih 28 godina, ja bih ostala, ali nisam mogla, jer mi ti nisi dala... A onima koji ostaju, wima sleduju,,rijaliti. Izgleda da je zaglupqivawe naroda strate{ki ciq vlastodràca. Narod ne ~ita, narod ne razmi{qa, narod ne kritikuje, narod se ne organizuje... On gleda taj javni nemoral i te TV bquvotine. Kao da sve to dolazi negde iz kuhiwe na{ih politi~kih partija, wima to najvi{e pogoduje. Pa, naravno, nego kome drugom! Ako dete, od po~etka, ne {kolujete da shvati i prihvati elementarne vrednosti, nego ga u~ite kako da qubi de~aka i falsifikujete mu nacionalnu istoriju, krijete od wega ono {to predstavqa prave temeqe nacionalne istorije, stavite predaw kompjuter sa debilnim,,igricama, a u ruke mu turite,,monsanto grickalice i tako ga pripremite za skaredne,,rijaliti TV programe, {ta dobijate onda? Dobijate savr{enog zatupqenog glasa~a za izdajni~ke, antinacionalne politi~ke programe. Sve ovo o ~emu govorimo samo je deo slike jedne mra~ne strategije, koje do kraja, ~ini se, nisu svesni ~ak ni neki na{i glavari koji u tome zdu{no u~estvuju. Jer ~esto u vrhovima vlasti, i to ne slu~ajno, sede debili, koji ne znaju ni gde se nalaze, a to ih i ne interesuje, nego da maznu lovu, kola, ribe... Izvinite zbog ovakvog izraàvawa, moramo da idemo u korak sa duhom vremena.

180 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Nema tu nikave teorije zavere, re~ je o o~iglednoj i obznawenoj praksi novog svetskog poretka. Sve je opisano u publikacijama koje u Americi, i ne samo u Americi, moète da kupite u kwiàri i da pro~itate. Tu se nalaze ideje Bila Gejtsa, Zbigweva Bèìnskog, Rokfelera... Sve je obja{weno kao uputstvo za upotrebu. Kakav divan cinizam! Moète da kupite i da pro~itate {ta oni ho}e da urade s vama, a vi to ne moète da spre~ite! Od uni{tewa nacionalnih kultura, nacionalnih dràva, do istrebqewa milijardi stanovnika sa lica ove planete. Tu su otrovne vakcine,,,monsanto hrana, zapra{ivawe smrtonosnim hemikalijama, harp... Preostalo stanovni{tvo pretvara se u klonirane robove demonske elite {to ve} vlada dobrim delom planete. Da li }e ova strategija uspeti, da li }e dovesti do nuklearnog rata, kraja sveta, sa stra{nim sudom, ili bez wega, vide}emo. Krajwi ishod ne donose samo demonizovani zapadni mutanti. Ima jo{ qudi, naroda i dràva na planeti! Kakav je doprinos Srbije toj armagedonskoj borbi, koja je ve} uveliko po~ela, o tome smo ve} {to-{ta rekli. Srbija ne}e da spase ni ono {to se spasti moè, Srbija spava, pije pivo i glasa za svoje neprijateqe.,,vostani Serbie, davno si zaspala, u mraku leàla, sad se probudi! I daqe vaì taj Dositejev zov. A {ta radi Srbija? Srbija daje i ono {to joj se ne traì. Srbija se podme}e. Kaèm vam, problem je, ogroman problem je u nama samima. Mi radimo protiv sebe, ne samo oni na vlasti. Jer, postavqa se pitawe za{to su oni na vlasti? Kako to da su ba{ oni do{li na vlast? Nisu oni pali s neba na vlast, nego su do{li iz na{eg naroda, je l? Kao {to je iz ruskog naroda do{ao Putin, a iz ma arskog Viktor Orban. I oni su imali pritiske spoqa, kao i mi!

Vostani Serbie! 181 Mi jo{ nismo do{li do tog sre}nog trenutka. Mi jo{ uvek ìvimo u Domanovi}evoj pri~i,,vo a. Evo, recimo, vi ste jedan od pokreta~a akcije, na tribini,,francuska 7, Pet minuta do 12 za Ministarstvo kulture. Da li je ministar Tasovac glavni krivac {to ova kulturna politika ne poseduje strate{ki dokument, ili je problem {to se taj tihi genocid nad kulturom vr{i spoqa? Pa, koliki je manevarski prostor, onda? Manevarski prostor uvek postoji.,,carstvo slobode u okviru carstva nu`nosti. Ministar kulture se nije odupro makar u onoj meri u kojoj je mogao. Zna~i, on je sukrivac u zlo~inu nad srpskom kulturom. Znate, ni jedna borba nije donkihotska, svaka borba je dobra; jer borba mora da traje. Kao poto~i}i koji se ulivaju u reku, a ona u okean, tako isto, svaka, pa i najmawa, aktivnost }e na kraju dati nekog ploda. Ali, Ministarstvo kulture ne postoji zato da bi iniciralo obnovu srpske kulture. Ministarstvo kulture, ve} vi{e godina, postoji zato da prigu{i, koliko moè, nacionalnu kulturu; sa mawe ili vi{e svesti, ili nesvesti. Kao {to smo ve} rekli, ono {to se de{ava u kulturi je deo jedne op{te strategije novog svetskog poretka: ugu- {iti kulturu, ugu{iti naciju, ugu{iti dràvu, preuzeti resurse, a narod pretvoriti u debilnu robovsku radnu snagu. Oni koji genetski odgovaraju, mogu se lepo zaklati, a wihovi organi presaditi ìvim bankarskim le{evima, koji kao Rokfeler, èle da ìve ve~no. Ili bar 200 godina. [to da ne, ako im se moè? Da li vi, gospodine [evarli}u, verujete da srpski narod ipak ima snage da se odupre? Verujete li da }e jednom, ipak, tih 100 000 Srba iza}i na ulice? Da li verujem da 100 000 qudi moè da iza e na ulice? Ja moram da kaèm da verujem u to. Kao {to vi ne znate da

182 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti li Bog postoji, ali }ete re}i: ja verujem (ili, pak, ne verujem, naravno). Ja ne mogu da dokaèm da Bog postoji, ja ne mogu da dokaèm ni da }e 100 000 qudi iza}i, ali ja moram da verujem u to. Jer, ako ja u to ne verujem, ako vi u to ne verujete, onda sigurno ne}e iza}i nikada! Hvala vam, gospodine [evarli}u! Bili ste divan sagovornik. Zar ne? I ja tako mislim. I hvala vama i va{im slu- {aocima, koji su imali strpqewa da nas saslu{aju. Mislim da je i wima bilo zadovoqstvo. Ne pri~amo dovoqno o ovim stvarima. Naàlost! NATO bombardovawe 1999.

Kultura se hrani politi~kim ubretom 183 Kultura se hrani politi~kim ubretom* Udruèwe dramskih pisaca Srbije nastavqa da izvr- {ava zadatak koji je pre mnogo godina sebi postavilo. Taj zadatak sastoji se u nastojawu da se od zaborava sa~uva ~iwenica kako se kultura tek sa predznakom nacionalna moè ukqu~iti u op{te kulturne tokove. Taj zadatak sastoji se u nastojawu da se, uprkos krajwe nepovoqnim okolnostima, ~uva kontinuitet nacionalnog stvarala{tva. Taj zadatak sastoji se u borbi protiv manipulacije kulturom i stavqawa wenog sadràja i smisla u slu`bu mondijalisti~ke po{asti. Taj zadatak sastoji se u borbi za o~uvawe ve} uveliko degradiranog sistema vrednosti. Taj zadatak sastoji se u negovawu kriti~ke javne re~i, u ime suo~avawa sa destruktivnim, antinacionalnim, samoubila~kim i samoponiàvaju}im dejstvom dominantnih ~inilaca u dru{tvu, {to se, dakako, odraàva i na kulturnu klimu, u kojoj se ve} prili~no te{ko di{e. Sredstva koja nam stoje na raspolagawu su edicija,,savremena srpska drama, edicija,,posebna izdawa, ~asopis,,drama, godi{wa nagrada,,branislav Nu- {i}, koja se, na anonimnom konkursu dodequje za najboqu dramu, te promocije i tribine, koje organizujemo u Beogradu i van wega, jer smo pristalice stanovi{ta da srpska kultura ne po~iwe i ne zavr{ava se u takozvanoj prestonici. * Uvodno izlagawe na Godi{woj skup{tini Udruèwa dramskih pisaca Srbije, 31. marta 2016.

184 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Sve, napred nabrojano, delovalo bi impozantno, kada prepreke ne bi bile jo{ impozantnije. Nedostatak sredstava, nemogu}nost odgovaraju}e distribucije i prezentacije, medijska blokada, kakvu ~ak ni mi stariji ne pamtimo, delovawe mondijalisti~ke pete kolone, letargija u koju srpski narod intenzivno tone sve te okolnosti minimiziraju na{e napore. Pitamo se {ta, u me uvremenu, radi Ministarstvo kulture? Gde je platforma o strategiji kulturne politike, odnosno revitalizacije srpske kulture? Varaju se, me- utim, oni koji smatraju da ovde kulturne strategije nema. Ima je itekako, ali ona je usmerena ka strate- {kom potiskivawu svega {to predstavqa nacionalni duh, nacionalnu tradiciju, pa i aktuelnog kulturnog i umetni~kog stvarala{tva, koje nosi nacionalni predznak. Ta strategija svesno prenebregava zna~aj institucija kulture od posebnog nacionalnog zna~aja, pa im oduzima taj epitet i status koji uz to ide, ukqu~uju}i i prioritetno finansirawe. Itakodaqe... Me utim, mistifikovawe i mitologizovawe pojma,,nacionalno na ~emu izvestan broj nacionalno opredeqenih snaga zasniva svoju politi~ku platformu, pa samim tim i shvatawe kulture, predstavqa drugu krajnost, koja deluje vi{e kao istorijska uspavanka, nego kao uputstvo za upotrebu, tj. za nacionalnu i politi~ku realnu i pragmati~nu borbu. Racionalni odnos prema pojmu,,nacionalno, suo~avawe sa vlastitim slabostima i gre{kama u proceni kriznih istorijskih situacija, mo`e nas, tek, osposobiti da na nacionalnim temeqima gradimo realnu budu}nost. Tragedija koja se, naprimer, Srbima dogodila u Prvom svetskom ratu, zakqu~no sa stvarawem Kraqevine SHS, ~ije posledice trpimo i dan-danas, taj, u krajwoj kon-

Kultura se hrani politi~kim ubretom 185 sekvenci, katastrofalni istorijski poraz ne bi se dogodio da smo sa malo vi{e razuma, a malo mawe politi~ko istorijske ma{te, prihvatili ponudu proiza{lu iz Londonskog sporazuma 1915. o stvarawu velike, tj. integralne Srbije. Mi smo, me utim, hteli jo{ ve}u... Pa smo tako nastavili herojski da ginemo i da robujemo stranim osvaja~ima i vlastitoj pqa~ka{koj oligarhiji. A {to se Kosova ti~e, u toj permanentnoj bici morali bismo ve} jednom da pobedimo, a ne da se iseqavamo u carstvo nebesko ili u okolinu Kraqeca i â~ka. Kada su Srbi na Kosovu ugroèni oni (ne mislim na sve, razume se) prodaju [iptarima imawa, a [iptari, kada se smatraju ugroènima, kupuju kala{wikove. Mi smo ovde da bismo govorili o kulturi. A kako da govorimo o kulturi, a da ne govorimo o politici? Kultura nije samonikla biqka, ona izrasta iz tla koje joj ubri politika. U na{em slu~aju, kultura se direktno hrani politi~kim ubretom, ili, pak, sahne u bezvazdu{nom prostoru, jer je politika prigrabila sav vazduh za sebe, a kulturu prepustila na milost i nemilost mondijalisti~kim `dera~ima duha, tradicije u ime planetarnog terora, {to ga nikakav Orvel ne bi mogao sawati ni u najcrwem bunilu. Kao {to je srpska zenqa kontaminirana osiroma- {enim uranijumom, tako je i srpska javna scena kontaminirana sramnim, degradiraju}im sadràjima, od politi~ke do televizijske,,farme. A u vrhovima vlasti pre~esto sede debili, koji ne znaju ni gde se nalaze, a nekmoli {ta je to kultura i {ta su to nacionalni interesi. Ali, shvatimo, ve} jednom, da je problem u nama samima. Kako su do{li na vlast oni koji vode ovu zemqu? Pa, do{li su iz ovoga naroda, kao {to je iz ruskog do{ao Putin, a iz ma arskog Viktor Orban.

186 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti Za Srbe je uvek bio problem kako prona}i put do stvarnosti. I danas smo rastrgnuti izme u dva mita. Jedan se zove Carstvo nebesko, a drugi Carstvo Evropske unije. Pa, sad, izvolte! A {to se ti~e Udru`ewa dramskih pisaca Srbije, ono }e se i daqe anga`ovati u onoj meri u kojoj mu je to mogu}e. Ta mera, kao {to vidimo, nije velika ali, to nas ne}e obeshrabriti, ne}e nas spre~iti da ne budemo makar jedno od malenih upori{ta, na koje se srpska kultura i srpske duhovne vrednosti mogu osloniti. Hvala! NATO bombardovawe, voz u Grdeli~koj klisuri 1999.

187 Mr Sneàna Kutri~ki NE TREBA SE NADATI DA BI SE ZAPOÊLO, NITI USPETI DA BI SE ISTRAJALO Miladin [evarli} se svojim kontinuiranom delovawem, u trajawu od nekoliko decenija na javnoj dru{tvenoj i kulturnoj sceni bori protiv projektovawa ulep{ane slike (sopstvenog naroda) o sebi koja kako sam kaè: vodi gubitku samokriti~nosti, slabi opreznost i otupquje o{tricu dejstva. Srbi slave pobede unapred a poraze unazad! kaè [evarli} upotrebiv{i ovu efektnu maksimu (u najboqoj tradiciji za~etnika srpske kriti~ke istorije, Ilariona Ruvarca, ali i Cviji}a, Dvornikovi}a, Jovana Risti}a, promi{qawa Slobodana Jovanovi}a pa i Bewamina Kalaja i wemu sli~nih) kako bi nam skrenuo pa- `wu na na{e mawkavosti i previde i upozorava da }e tako biti sve dok: Srbi ne shvate da to istrajno i sistematski, rade sami sebi, dok ne demontiraju paklenu ma{inu svoje iracionalne, voluntaristi~ke svesti, te dok ne shvate da odre eni uzroci uvek ra aju odre ene posledice, koje se nikakvim srpskim manguplukom ne mogu izbe}i ista pri~a }e im se ponavqati zvali je mi tragedijom ili sada ve} farsom. Vode}i se devizom Viqema Oranskog: Ne treba se nadati da bi se zapo~elo, niti uspeti da bi se istrajalo usvojim javnim obra}awima sabranim u kwigu Otaybina je u opasnosti nas neprestano podsti~e da se ne opu- {tamo, da ne budemo lakoverni i povodqivi uvek iznova

188 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti i iznova, koriste}i svaku priliku da nam ukaè: da ponavqaju}i jednu istu istorijsku matricu, di~e}i se svojim porazima, stvaraju}i la`ne predstave o samima sebi i nerealne slike, da variraju}i iste sistematske gre{ke odre ujemo time na{u nacionalnu sudbinu. Smatraju}i dru{tvenu odgovornost svojom najvi{om obavezom [evarli} ceni ta~no i jasno razmi{qawe, daje prednost dru{tvenom angaòvawu nad teorijom, stvarala{tvu nad kontemplacijom. Klone}i se salonskog intelektualnog teoretisawa, wegov umetni~ki izraz je neretko sastavqen od provokacije, a dru{tveni anga`man iako namah kontraverzan uvek je u funkciji skretawa pa`we na probleme srpskog dru{tva. Prou~avaju}i i prikazuju}i tokove srpskih iluzija, razo~arawa, posrnu}a i sunovrata u svojoj dugoj i plodnoj karijeri dramskog pisca (pogotovo u dramama u kojima je glavna materija istorija), [evarli} se zalaè za demontaù srpskog istorijskog mehanizma ukazuju}i nam na wegovu neverovatnu sposobnost da se izvitoperi u zvani~nu interpretaciju te istinite stvarnosti tj. da mitologizuje stvarnost. Osu uju}i proizvoqnost u mi{qewu i delawu, neuvaàvawe ~iweni~nosti realnog ìvota [evarli} nas upozorava: da tako neusagla{eni sa stvarno{}u, tako neistrajni i nekonzistntni, mi pre~esto lutamo od jedne krajnosti do one suprotne, ~udimo se kako ne pobe ujemo, iako nismo dovoqno ve`bali, iako se nismo suo~ili sa vlastitim mawkavostima, pitamo se za{to nismo ostvarili ciq, a ne pitamo se jesmo li posedovali sredstva za wegovo ostvarewe. I dok su mu, prebacivali, u Milo{evi}evo vreme, kada su nacionalne snage bile na vlasti, da je ono {to pi{e antisrpsko, kako kaè [evarli}: zato {to sam

Pogovor 189 sa kriti~ke distance posmatrao konstante, koje vekovima odre uju sudbinu srpskog naroda, kroje}i sopstvenu sudbinu autenti~nog srpskog dramskog pisca, on se, (u svojoj dramatur{koj radionici uvek vode}i ra- ~una o su{tinskom zna~ewu istorijskih podataka) okre}e ~esto istorijskoj matrici koriste}i je pre svega kao parabolu kako bi mu posluìla da gledaoca uvede u glavne tokove svih srpskih iluzija. Posle Milo{evi}evog pada, me utim, kada su na vlast do{le tzv. demokratske, tj. anacionalne, da ne kaèmo antinacionalne snage istom piscu prebacivano je {to je, bave}i se nacionalnim temama,,,davao podr{ku Milo{evi}evom nacionalisti~kom reìmu! Srpskim paradoksima, dakle, nema kraja samo {to od tih paradoksa, u datim okolnostima, ne samo u{i, ve} i glave otpadaju. Traè}i simptome i uzroke devijantnih pojava u nas [evarli}, na{e vreme (koje pre svega sagledava kao vreme propadawa u duhu [penglerovog remek dela Propast zapada ili wegovog prethodnika ruskog porekla Pavla Florenskog) uvi a sloènost problema i isti~e da ni: Na{a sada{wa kolektivna duhovnost nije organski izrastala iz duhovnosti na{ih predaka. Za wu se pre moè re}i da je dizajnirana, ili skrpqena od formalnih elemenata preda~ke ikonografije, izlizanih mitskih obrazaca, krhotina savremene istorije i aktuelnih stranih uticaja. [evarli} je duboko svestan da s pravom najve}i duhovi Evrope ve} vi{e od jednog stole}a lamentiraju nad propadawem Zapada, wegovih temeqnih duhovnih, eti~kih i politi~kih vrednosti, isti~u}i to u svojim obra}awima na svakom mestu i u svakoj prilici, podupiru}i te tvrdwe mnogobrojnim dokazima: da to

190 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti nije Evropa iz na{ih snova ve} samo grotlo novog svetskog poretka i upozorava: Ja razumem potrebu za osloba awem od naslaga mistifikovanog lokal-patriotizma, za prevazilaèwem duha palanke, ali prate}i na~in na koji to na{i,,evropejci ~ine, razumnom ~oveku je lako uvideti da tako sve dubqe tonemo u mo- ~varu balkanske inferiornosti. Me unarodna politi~ka scena za nas treba da bude sagledana pre svega kao opasna cini~na i suluda igra svemo}nih oligarha, koji se sluè svim raspoloìvim mo}ima qudskog uma, pretvorenim u tehnologiju, silu, monetarnu i psiholo{ku manipulaciju, kako bi postigla svoj ciq (a to je apsolutna dominacija nad uniformisanim svetom). Prikazuju}i na~in i mehanizam manipulacije u savremenom svetu koji je velikom brzinom evoluirao i skre}u}i nam pa`wu da mu mi ovakvi kakvi smo nismo dorasli kaè: Moderni neoimperijalisti~ki sistem postindustrijske epohe doìveo je visoku evoluciju u odnosu na starinska vremena konkviskadora, pqa~ki, zlata, britanskih oficira u tropskim {lemovima {to u Indiji funkcioni{u kao ubice, a doma kao besprekorni viktorijanski yentlmeni, ili francuskih legionara u kratkim pantalonama, naoruànih aparatima za mu~ewe nevaqalih uro enika pomo}u elektri~ne struje. Postigav{i atrofiju najdubqih vrednosti kroz relativizovawe pojmova koji stoje u osnovi definicije pojma qudskosti kao {to su: sloboda, demokratija, qudska prava od strane kapitalisti~kog imperijalnog marketinga, i u srpskom dru{tvu vr{i se inverzija smisla, relativizuju pojmovi i dovodi do wihove vulgarne instrumentalizacije za ra~un profita.

Pogovor 191 Otaybina je u opasnosti! dovikuje nam [evarli} sa korica ove kwige podse}aju}i da na{om nesvesno{}u i nesavesno{}u samo podsti~emo rad: sofisticirane centrale jedne porobqene planete, centrale koja svoju rasko{, lepotu i uqu enost hrani robovskim radom kolonija a daje u toj surovoj igri mogu}i krajwi ishod, za nas kao narod i za nas kao dr`avu, brisawe sa mape sveta te da u tome ne}emo biti ni prvi ni posledwi jer su u toj igri svi narodi, vlastiti i tu i, samo potro{ni materijal. A ako nestanemo sa mape sveta, ne}e nas dakako ute- {iti ni istorijska zakonomernost na koju nas [evrli} podse}a, da }e se instrument koji uni{tava autenti- ~na svojstva pacifikovanih naroda vratiti kao i uvek do sad poput bumeranga, imperijalnim centralama i neminovno razoriti i wihovo vlastito duhovno tkivo. Beograd, Terazije, 1941.

192 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti NATO bombardovawe 1999, Master RTS.

Bele{ka o piscu 193 Bele{ka o piscu MILADIN [EVARLI] ro en je u Beogradu 1943. Diplomirao svetsku kwièvnost (1967) i dramaturgiju (1968). Radni vek proveo, uglavnom, u pozori{tima, kao dramaturg, umetni~ki direktor i upravnik. Bio, tako e, odgovorni urednik u Umetni~kom programu TV Beograd i glavni urednik izdava~kog preduze}a Prosveta. Glavni je i odgovorni urednik ~asopisa Drama, Udruèwa dramskih pisaca Srbije, ~iji je predsednik bio u dva mandata (prvi put 1984). Tre}i put izabran je za predsednika 2010. ^lan je Udruèwa kwièvnika Srbije po pozivu. Autor je vi{e od 30 dramskih dela, koja su (po~ev od 1968) igrana u pozori{tima, u zemqi i inostranstvu, emitovana na radiju i televiziji, te {tampana u periodici, zbirkama, antologijama i posebnim izdawima. Objavio je i pet kwiga Izabranih drama. (Vidi sajt Udruèwa www.drama.org.rs Posebna izdawa) Reìrao dva svoja pozori{na komada, Gospodin ministar i Zavodnik. Objavqivao, tako e, pesme u kwièvnim ~asopisima, {ezdesetih i sedamdesetih (Savremenik, Kwièvnost, Delo...), pozori{ne kritike u Politici-ekspres, sedamdesetih i eseje iz oblasti dru{tvene i kul-

194 Miladin [evarli} / Otaybina je u opasnosti turne problematike, u listu Borba, devedesetih godina pro{log veka, kasnije u ~asopisu Drama i drugim publikacijama. Scenska adaptacija Gorskog vijenca P. P. Wego{a, izvedena mu je 1973. u Crnogorskom narodnom pozori{tu. Roman Smrt pukovnika Kuzmanovi}a objavila mu je Srpska kwièvna zadruga, 1986, a Enciklopediju obi~aja i verovawa (sa M. Zupancom), Sfairos, 1989. Plato, 2001. Kod Platoa mu je iza{la i kwiga eseja Srpska Atlantida, 2002. godine, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije objavila je 2014. kwigu odlomaka iz [evarli}evog dnevnika, pod naslovom Viski i truba~i. Za svoja dela vi{e puta je nagra ivan: nagrada na prvom (anonimnom) konkursu Udruèwa dramskih pisaca Srbije (1980), za dramu Propast carstva srpskoga; tri narade Branislav Nu{i}, za drame Nebeska vojska (1986), Zmaj od Srbije (1990) i Zavodnik (2000); Sterijina nagrada na 29. Sterijinom pozorju (1994) za dramu Zmaj od Srbije; nagrada za tekst na Festivalu praizvedbi u Para}inu (1994), za dramu Zmaj od Srbije; nagrada Joakim Vuji} (1995) za dramu Kara or e; nagrada Zlatni beo~ug, za trajni doprinos kulturi Beograda (1999), Priznawe Vlade Republike Srbije za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi (2011), Visoko internacionalno priznawe za ìvotno delo Akademije Ivo Andri} 2014. godine i Vukova nagrada za izuzetan doprinos razvoju kulture Kulturno prosvetne zajednice Srbije 1016. godine.

CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-83 316.4(497.11)219/20"(046) ШЕВАРЛИЋ, Миладин, 1943 Отаџбина је у опасности / Миладин Шеварлић. Београд : Удружење драмских писаца Србије : Чигоја штампа, 2017 (Београд : Чигоја штампа). 194 стр. : илустр. ; 20 cm Ауторова слика. Тираж 300. Стр. 187 192: Не треба се надати да би се започело, нити успети да би се истрајало / Снежана Кутрички. Белешка о писцу: стр. 193 194. Напомене уз текст. ISBN 978-86-531-0309-5 (Чигоја) a) Србија Друиштвене прилике 20в 21в COBISS.SR-ID 235753484