qxd

^LANCI I RASPRAVE UDK 340.137(4 672EU:497.11) 34(497.11) Originalan nau~ni rad Du{an Nikoli} ELEMENTI SUDSKOG PRAVA U PRAVNOM SISTEMU SRBIJE I EVROPSKE UNIJE* SA@ETAK: U Srbiji je razvijen pravni sistem dr`avne regulative evropskog kontinentalnog tipa. Ve}ina pravno relevantnih odnosa ure ena je normama koje u formi zakona i drugih op{tih pravnih akata donose organi zakonodavne i izvr{ne vlasti. Shodno na~elu podele vlasti koje je proklamovano ustavom, sudovi su du`ni da dosledno primewuju op{ta pravila. Sudija treba da primewuje pravo, a ne da ga stvara. Drugim re~ima, sudska praksa se ne smatra formalnim izvorom prava. Me utim, sudovi su u stvarnosti oduvek imali mnogo zna~ajniju ulogu u procesu oblikovawa pravnog sistema. Ona se kretala od veoma {iroke interpretacije zakonskih regula do kreirawa pojedina~nih pravila kojima su popuwavane pravne praznine, pa ~ak i do stvarawa op{tih pravnih pravila. O tome svedo~e brojni primeri iz istorije srpskog prava, koja je u kratkim crtama izlo`ena u radu. Istorijski prikaz odslikava ulogu sudova u sredwovekovnoj Srbiji, u periodu borbe protiv turske okupacione vlasti (1804 1830), u vreme stvarawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u postrevolucionarnom periodu i u socijalisti~koj Jugoslaviji. Posebna pa`wa posve}ena je me{ovitom pravnom sistemu sa elementima sudskog prava koje je razvijano na prostoru Vojvodine izme u dva svetska rata. U drugom delu rada razmotrena je uloga sudova u savremenom pravu Srbije. U tom kontekstu ukazano je na ustavna re{ewa, na aktuelne trendove i na neformalni uticaj sudova u procesu oblikovawa pravnog sistema. * Rad je delom zasnovan na rezultatima istra`ivawa vr{enih u okviru nau~noistra- `iva~kog projekta Matice srpske Privatno pravo u Vojvodini izme u dva svetska rata. Prezentovan je kao nacionalni referat Srbije na XVII Kongresu Akademije za uporedno pravo (XVII th Congress of the International Academy of Comparative Law) odr`anom u Utrehtu (Holandija) jula 2007. godine, pod nazivom Elements of Judge-made Law in the Serbian Legal System. U celini je objavqen na engleskom jeziku u me unarodnom ~asopisu European Lawyer Journal Evropski pravnik, br. 4/2006, str. 105 138, i delom u: Du{an Nikoli}, Tort Law Serbia and Montenegro, Kluwer Law International, 2007 (nacionalna monografija za Srbiju i Crnu Goru u sastavu International Encyclopaedia of Laws). Tekst je u skra}enoj verziji na engleskom jeziku objavqen u kwizi Precedent and the law (editor: prof. Ewoud Hondius), Bruylant, Brussels 2007, kao posebno, 22. poglavqe, str. 437 467. Ovo je prvo, celovito izdawe na srpskom jeziku.

8 Nekoliko stranica posve}eno je problemima s kojima se suo~avaju sudovi u isto~noevropskim zemqama u periodu tranzicije. Pre svega re~ je o implementaciji komunitarne tekovine (acquis communautaire) koja se odvija prebrzo i sa dalekose`nim posledicama po pravnu, ekonomsku i socijalnu stabilnost mnogih dr`ava, pa i same Evropske unije. Prihvatawe visokih, i ~esto objektivno neostvarivih pravnih standarda, stvara sve ve}i raskorak izme u normativnog i stvarnog. Pravna nesigurnost raste, a sa wom i nepoverewe u dr`avne institucije, ukqu~uju}i i sudove koji imaju posebnu odgovornost za stvarawe novog pravnog ambijenta. Zavr{ni deo rada posve}en je ulozi sudova u budu}em evropskom pravu. U tom kontekstu su prikazani aktuelni trendovi u Evropskoj uniji. Posebno su razmotrena {iroka ovla{}ewa Suda pravde evropskih zajednica, koja se`u sve do stvarawa pravnih pravila. Promene koje se odigravaju u Evropi ukazuju na potrebu da se preispita tradicionalno u~ewe o podeli vlasti. KQU^NE RE^I: sudsko pravo, privatno pravo, Srpski gra anski zakonik, vojvo ansko privatno pravo, jugoslovensko pravo, evropeizacija prava, acquis communautaire UVOD U Srbiji je razvijen pravni sistem dr`avne regulative evropskog kontinentalnog tipa. (Nikoli}, 2007). Ve}ina pravnorelevatnih odnosa ure ena je normama koje u formi zakona i drugih op{tih pravnih akata donose organi zakonodavne i izvr{ne vlasti. Shodno na~elu podele vlasti koje je proklamovano ustavom, sudovi su du`ni da dosledno primewuju op{ta pravila. Sudija treba da primewuje pravo a ne da ga stvara. Drugim re~ima, sudska praksa se ne smatra formalnim izvorom prava. Me utim, sudovi su u stvarnosti oduvek imali mnogo zna~ajniju ulogu u procesu oblikovawa pravnog sistema. Ona se kretala od veoma {iroke interpretacije zakonskih regula do kreirawa pojedina~nih pravila kojima su popuwavane pravne praznine, pa ~ak i do stvarawa op{tih pravnih pravila. O tome svedo~e brojni primeri iz istorije srpskog prava, koja je u kratkim crtama izlo`ena na stranicama koje slede. Istorijski prikaz odslikava ulogu sudova u sredwovekovnoj Srbiji, u periodu borbe protiv turske okupacione vlasti (1804 1830), u vreme stvarawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u postrevolucionarnom periodu i u socijalisti~koj Jugoslaviji. Posebna pa`wa posve}ena je me- {ovitom pravnom sistemu sa elementima sudskog prava koje je razvijano na prostoru Vojvodine izme u dva svetska rata. U drugom delu rada razmotrena je uloga sudova u savremenom pravu Srbije. U tom kontekstu ukazano je na ustavna re{ewa, aktuelne trendove i na neformalni uticaj sudova u procesu oblikovawa pravnog sistema. Nekoliko stranica posve}eno je problemima sa kojima se suo~avaju sudovi u isto~noevropskim zemqama u periodu tranzicije. Pre svega re~ je o implementaciji komunitarne tekovine (acquis communautaire) koja

se odvija prebrzo i sa dalekose`nim posledicama po pravnu, ekonomsku i socijalnu stabilnost mnogih dr`ava, pa i same Evropske unije. Prihvatawe visokih, i ~esto objektivno neostvarivih pravnih standarda stvara sve ve}i raskorak izme u normativnog i stvarnog. Pravna nesigurnost raste, a sa wom i nepoverewe u dr`avne institucije, ukqu~uju}i i sudove koji imaju posebnu odgovornost za stvarawe novog pravnog ambijenta. Zavr{ni deo rada posve}en je ulozi sudova u budu}em evropskom pravu. U tom kontekstu, prikazani su aktuelni trendovi u Evropskoj uniji. Posebno su razmotrena {iroka ovla{}ewa Suda pravde evropskih zajednica, koja se`u sve do stvarawa pravnih pravila. Promene koje se odigravaju u Evropi ukazuju na potrebu da se preispita tradicionalno u~ewe o podeli vlasti. 9 ISTORIJSKA ISKUSTVA Privatno pravo u sredwovekovnoj Srbiji Zakonik cara Du{ana i stvarala~ka uloga sudova Najstariji poznati podaci o Srbima nalaze se u spisu De administrando imperio koji je u X veku napisao vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit. U tom delu je navedeno da su se Sloveni, a sa wima i Srbi, doselili na Balkan u prvoj polovini VII veka. Srbi su u po~etku `iveli u oblastima koje su Vizantinci nazivali Sklavinijama. Na tom prostoru, u domenu privatnog prava, u po~etku su va`ili stari slovenski obi~aji (antiqua consuetudo) (op{irnije: Kadlec, 1924). Uslovi za razvoj autohtonog zakonodavstva stvoreni su tek kada je u IX veku formirana prva srpska dr`ava pod dinastijom Vlastimirovi}a (Grafenauer, 1953:231). U istoriji srpskog naroda posebno je bila zna~ajna dinastija koju je u XII veku osnovao veliki `upan Nemawa. @upanov sin, Stefan Nemawi} je 1217. godine dobio kraqevsku krunu od rimskog pape Honorija III. Srbija je tada od `upanstva (pokrajine) pretvorena u kraqevstvo. Stefanov brat Rastko (Sveti Sava) dve godine kasnije izborio se za osamostaqewe (autokefalnost) srpske crkve. Svi ti doga aji uticali su u velikoj meri i na razvoj zakonodavstva. U nemawi}koj dr`avi postojalo je pisano pravo, zasnovano na rimskom pravnom nasle u. Privatnopravna materija je jednim delom, po uzoru na Vizantiju, bila ure ena nomokanonima, koji su istovremeno obuhvatali norme svetovnog i norme crkvenog prava (Taran o v s k i, 1931:35). Srbija je bila na vrhuncu mo}i u XIV veku, za vreme vladavine cara Du{ana Stefana iz dinastije Nemawi}a. Dr`ava, koja je 1346. godine progla{ena za carstvo, prostirala se na blizu dve stotine hiqada kva-

10 dratnih kilometara. Bila je ekonomski stabilna, kulturno razvijena i dobro organizovana. Po re~ima jednog poznatog hrvatskog teoreti~ara centralna dr`avna vlast bila je tu ve} toliko sna`na, da je sebi podredila centrifugalne vlasteoske elemente i u~vrstila svoj jedinstveni politi~ki sistem, ali joj nije uspjelo da sasvim likvidira politi~ku vlast feudalne oligarhije, kako je to po{lo za rukom kasnijoj feudalnoj apsolutnoj monarhiji na Zapadu. No dok je taj Zapad bio jo{ sav pro`et feudalnim politi~kim partikularizmom, Du{anova Srbija bila je ve} jasno na putu k ustaqewu apsolutizma. U tom periodu odigrale su se zna~ajne promene u domenu prava. Godine 1349. stupio je na snagu Zakonik cara Du{ana kojim je jo{ vi{e potisnut pravni partikularizam. Wegovim dono{ewem u~vr{}ena je vladavina prava. O tome upe~atqivo svedo~e dve odredbe. U jednoj pi{e da sudije treba da sude slobodno, po zakonu, ne pla{e}i se carske vlasti. Vsake sudije da sude po zakoniku, pravo, kako pi{e u zakoniku a da ne sude po strahu od carstva mi (~lan 172 Du{anovog zakonika). U drugoj Car ka`e da sudije treba da sude po zakonu i po pravdi ~ak ako im se i on li~no obrati pismom tra`e}i da neko suprotno zakonu bude ka`wen ili oslobo en od odgovornosti. A{te pi{e kwigu carstvo mi ili po srxbe, ili po qubvi, ili po milosti za nekoga, a ona-zi kwiga razara zakonik, sudije tu-zi kwigu da ne veruju, takmo da sude i vr{e kako je po pravde (~lan 171 Du{anovog zakonika). Me utim, sudovi se u praksi nisu oslawali samo na zakonske norme. Du{anovim zakonikom su uglavnom bila regulisana pitawa iz domena javnog prava. U oblasti privatnog prava i daqe su va`ila obi~ajna pravila (Jire~ek, 1984). Povremeno su se u praksi javqala i pitawa koja nisu bila ure ena obi~ajima. Sudovi su tada sudili po pravi~nosti, stvaraju}i nova pravila. Sudska praksa je vremenom postajala deo obi~ajnog prava. Tome je posebno pogodovala ~iwenica da su presude morale biti donesene u pisanom obliku i da su sa~iwavane u dva primerka, od kojih je jedan ostajao sudu a drugi je uru~ivan stranci koja je dobila spor ([ arki}, 1995). Gra- ani su se na razli~ite na~ine upoznavali sa pojedina~nim pravilima sadr`anim u tim odlukama i nastojali su da postupaju u skladu sa wima. Tako je sudska praksa u sredwovekovnoj Srbiji, nezvani~no, postajala jedan od izvora privatnog prava. Od 1348. godine, uz Du{anov zakonik i Justinijanove zakone, primewivan je i Sintagmat solunskog jeromonaha Matije Vlastara iz 1335, koji je sadr`ao odredbe iz domena privatnog prava. Nesporno je, me utim, da su sudovi i tada u velikoj meri uticali na stvarawe pravnog sistema. O tome svedo~i tvrdwa ~uvenog ~e{kog istori~ara Konstantina Jire~eka da je Srbija pred kraj sredweg veka, u svom pravnom razvoju bila mnogo bli`e sredweevropskim dr`avama nego Vizantincima (Jire~ek, 1984: 121). Taj zaokret je, po svemu sude}i, izveden diskretno, kroz sudsku praksu. To zna~i da su sudovi morali imati {iroku slobodu su ewa koja je sezala ~ak do stvarawa pravnih pravila.

11 Epilog Oslabqena unutra{wim podelama, Srbija je izgubila bitku na Kosovu 1389. godine, a sredinom XIV veka i svoju dr`avnost kada ju je sultan Mehmed II Osvaja~ pretvorio u tursku pokrajinu. Evropski uticaj je znatno oslabio tokom turske okupacije koja je trajala sve do Prvog srpskog ustanka 1804. godine. U tom periodu, dugom nekoliko vekova, srpski narod je uglavnom `iveo u skladu sa obi~ajima. Obi~ajno pravo se razvijalo pod sna`nim uticajem turskih okupacionih vlasti i isto~wa~ke kulture. Privatno pravo u ustani~kom periodu Patrijarhalno dru{tvo Srbi su stotinama godina `iveli u velikim patrijarhalnim zajednicama koje su nazivane porodi~nim zadrugama (Peri}, 1914). Zadruga je predstavqala zajednicu qudi i dobara u kojoj je va`io poseban pravni re- `im. Zadrugari su slobodno raspolagali samo li~nom imovinom (osobina, pr}ija) u koju su spadale pokretne stvari mawe vrednosti namewene svakodnevnoj upotrebi. Kolektivna imovina, koja je stvarana generacijama, bila je nedeqiva i pripadala je svim ~lanovima porodice. Wome su upravqale porodi~ne stare{ine. Jedan deo kolektivne imovine, tzv. sto`er-korjenina, postojani imetak, ba{tina (Nedeqkovi}, 1936) bio je neotu- iv i ~uvan je za naredne generacije. Obi~ajni fideikomis je obezbe ivao egzistencijalnu sigurnost i bio je od sudbinskog zna~aja za porodice koje su `ivele pod turskom okupacijom. @ivot unutar porodi~nih zadruga odvijao se u skladu sa obi~ajnim pravilima i odlukama porodi~nih stare{ina. Stare{ine su u`ivale visok autoritet i imale su {iroka ovla{}ewa. Wihove odluke su u velikoj meri uticale na mnoga pitawa iz svakodnevnog `ivota zadrugara. Stare- {ine su imale zna~ajnu ulogu i u odnosima sa spoqnim svetom. Oni su u ime zadruge kupovali, prodavali, pozajmqivali i sl. Odnosi me u razli~itim zajednicama bili su ure eni obi~ajnim pravom. Sporna pitawa su naj~e{}e sporazumno re{avale stare{ine porodi~nih zadruga, u skladu sa obi~ajima i uz posredovawe tre}ih lica (prijateqa, kom{ija i sl.). Ukoliko se spor nije mogao re{iti mirnim putem, odluku je donosio knez na osnovu obi~aja i sopstvenog shvatawa pravi~nosti. Obi~ajno i sudsko pravo Ve} u vreme Prvog srpskog ustanka protiv turske okupacione vlasti (1804 1814), koji je podignut pod vo stvom \or a Petrovi}a Kara or a, bilo je zalagawa da se uspostavi moderna dr`ava i da se svi zna~ajniji

12 dru{tveni odnosi urede zakonom. U to vreme formirani su prvi sudovi. U oblasti gra anskog prava, me utim, nije bilo pisanih zakona pa su sporovi re{avani na stari na~in. Sudovi su sudili u skladu sa obi~ajima, a kada wih nije bilo, onako kako je nalagala pravi~nost. ^esto su ewe po pravi~nosti doprinelo je da sudska praksa, na posredan na~in, postane jedan od izvora prava (op{irnije: Nikoli}, 2007). Situacija se nije bitnije izmenila ni tokom Drugog srpskog ustanka (1815 1830) koji je podignut pod vo stvom Milo{a Obrenovi}a. U istoriografiji postoje podaci da je jedino obrazovani prota Mateja Nenadovi} u Vaqevskoj nahiji sudio na osnovu jednog sredwovekovnog nomokanona (Korm~ija, Krm~ija kwiga), uz pozivawe na Justinijanove zakone i na Mojsijevu strogost nad Jevrejima. U ostalim nahijama primewivano je obi~ajno pravo koje je jednim delom nastalo pod uticajem sudske prakse, a zna~ajnu ulogu u regulisawu dru{tvenih odnosa i daqe su imale porodi~ne stare{ine. Milo{ Obrenovi} u ustani~kom periodu vladao je po obrascima patrijarhalno ure enog dru{tva. Smatran je ocem naroda, ili kako bi se u duhu tog vremena moglo re}i, stare{inom velike srpske zadruge. Knez je uglavnom postupao u skladu sa tradicijom i obi~ajnim pravom (Jovanov i }, 1908). U Srbiji su se, me utim, u to vreme razvijali novi dru{tveni odnosi koji nisu bili ure eni obi~ajima. O wima je odlu~ivao knez, dr`e}i se zdrave pameti i sopstvenog poimawa pravde i pravi~nosti. Mnogi su smatrali da je takav na~in regulisawa dru{tvenih odnosa neprihvatqiv. Pritisnut op{tim nezadovoqstvom, Knez je krajem dvadesetih godina XIX veka doneo odluku da se zapo~ne zakonodavni rad. (O unutra{wim problemima i stranim uticajima: Nikoli}, 2004). U po~etku su na tim projektima radili doma}i zakonopisci koji nisu bili {kolovani pravnici. Ishod vi{egodi{weg rada bio je razo~aravaju}i. Knez je uvideo da se zakonodavni rad ne mo`e uspe{no okon~ati bez anga`ovawa stru~waka. Zato su sredinom tridesetih godina XIX veka pozvana dva srpska pravnika iz susedne Austrije. Tokom nekoliko narednih godina Srbija je dobila vi{e zakona. Tada se, me utim, javio novi problem. Ispostavilo se da zemqi nedostaje {kolovani sudijski kadar koji bi bio u stawu da primeni savremene propise pisane po uzoru na normativna re{ewa iz razvijenih evropskih zemaqa. Zato je 1839. godine zapo~eto plansko stvarawe intelektualne elite. Prema programu koji je sa~inio tada{wi ministar prosvete Stefan Stefanovi} Tenka, svake godine je odre eni broj dr`avnih pitomaca slat na vode}e evropske univerzitete. Procewuje se da je do Prvog svetskog rata na taj na~in {kolovano oko 1300 studenata razli~itih struka (T r g ov~evi}, 2003). Me u wima, najvi{e je bilo onih koji su studirali pravo, jer je stvarawe pravni~kog kadra za potrebe sudova i drugih dr`avnih organa bio jedan od nacionalnih prioriteta. Sli~na razvojna politika je nakon osloba awa od turske vlasti vo- ena na ~itavom Balkanu. Me utim, za razliku od susednih zemaqa koje su

se civilizacijski, a time i pravno, uglavnom vezivale za jednu od razvijenijih zemaqa centralne i zapadne Evrope, Srbija je preko svojih pitomaca nastojala da upozna kulturu i pravno nasle e na mnogo {irem prostoru. Srpski studenti naj~e{}e su se {kolovali na vode}im nema~kim univerzitetima u Haleu, Lajpcigu, Jeni, Hajdelbergu, Minhenu i Berlinu. Znatan broj studenata studirao je u susednoj Austro-Ugarskoj, u Be~u, Krakovu, Brnu, Bratislavi, Kolo`varu (Klu`u) i dr. Me utim, vremenom je bilo sve vi{e onih koji su se opredeqivali za studije prava na pariskoj Sorboni i na drugim francuskim univerzitetima. Dr`ava je ~ak stimulisala studente da povremeno prelaze iz jedne evropske zemqe u drugu, da bi {to vi{e upoznali zapadnu kulturu, tamo{we obi~aje i pravne sisteme. Tako je vremenom postalo uobi~ajeno da srpski studenti s nema~kih univerziteta, pri kraju studija pre u na pravni fakultet u Parizu. Studenti iz Srbije su se u ne{to mawem broju {kolovali i na visokim {kolama u Rusiji. Me u wima je bilo malo pravnika jer u to vreme ruska pravna nauka nije bila dovoqno razvijena. (Postoje podaci da je Srbin Gligorije Trlaji} 1810. godine, u Sankt Peterburgu, objavio uxbenik posve}en gra anskom pravu i time postavio temeqe ruskoj civilistici. Do tada su se civilisti iz Rusije obrazovali na specijalizovanom seminaru za privatnopravnu struku u Berlinu, kao i na drugim univerzitetima u inostranstvu). Od {ezdesetih godina XIX veka, sve vi{e studenata se {kolovalo na {vajcarskim univerzitetima, u Cirihu, @enevi i Bernu. 1 Epilog Sredinom XIX veka u Srbiji je doneto vi{e propisa iz domena javnog i privatnog prava. Me u wima je posebno zna~ajan Gra anski zakonik iz 1844. godine. On je pisan pod sna`nim uticajem austrijskog prava. Mnogi teoreti~ari smatraju da je delimi~na recepcija Austrijskog gra- anskog zakonika iz 1811. godine bila pogre{na i da je trebalo usvojiti normativna re{ewa koja bi vi{e odgovarala obi~ajima i kulturi srpskog naroda. Nesporno je, me utim, da je tom kodifikacijom intenziviran proces evropeizacije srpskog naroda. Ne treba zanemariti ni ~iwenicu da je u to vreme Srbija bila jedna od retkih evropskih zemaqa koje su imale unifikovano gra ansko pravo i jedinstveni gra anski zakonik. Zahvaquju}i dobroj razvojnoj i kadrovskoj politici, koju je srpska vlada kontinuirano decenijama sprovodila, stvorena je sna`na intelektualna elita 2 koja je doprinela da Srbija postane savremena, pravno ure ena dr`ava i jedna od vode}ih zemaqa u regionu krajem XIX i po~etkom XX veka. 1 U @enevi se {kolovao i Slobodan Jovanovi} koji je kasnije postao jedan od najpoznatijih profesora Pravnog fakulteta u Beogradu. 2 Prema nekim procenama ~ak oko 70% srpske elite tog vremena {kolovalo se na univerzitetima u centralnoj i zapadnoj Evropi. Mnogi intelektualci su bili stipendisti srpske vlade, ali je bilo i onih koji su se {kolovali sopstvenim sredstvima (T r g ov~ev i }, 2003). 13

14 Privatno pravo u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca (Jugoslaviji) Pravni partikularizam Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije: Kraqevina Jugoslavija) formirana je 1918. godine objediwavawem etni~kog prostora ju`noslovenskih naroda. U vreme ujediwewa, postojao je nagla{en partikularizam u gotovo svim oblastima prava, jer je u skladu sa na~elom pravnog kontinuiteta nastavqeno s primenom zate~ene regulative. Na teritoriji Srbije i dana{we vardarske Makedonije (na podru~ju Kasacionog suda u Beogradu i apelacionih sudova u Beogradu i Skopqu) va`io je Srpski gra- anski zakonik iz 1844. godine. U Crnoj Gori (na podru~ju Velikog suda u Podgorici) na snazi je bio Op{ti imovinski zakonik za Crnu Goru, iz 1888. godine. U Sloveniji i Dalmaciji (na podru~ju Odeqewa B zagreba~kog Stola sedmorice i apelacionih sudova u Splitu i Qubqani) primewivan je Austrijski gra anski zakonik iz 1811, sa tzv. ratnim novelama iz 1914, 1915. i 1916. godine. U Hrvatskoj (bez Dalmacije, Istre i Me umurja) i Slavoniji (na podru~ju Odeqewa A zagreba~kog Stola sedmorice, odnosno Banskog stola) u primeni su bili: nenovelirani Austrijski gra anski zakonik (Op}i gra anski zakonik), autonomno hrvatsko imovinsko pravo nastalo pre ujediwewa i crkveno (kanonsko) pravo. U Bosni i Hercegovini (na podru~ju Vrhovnog suda u Sarajevu) u oblasti imovinskih odnosa primewivan je Austrijski gra anski zakonik, dok su u oblasti porodi~nog i naslednog prava za hri{}ane va`ili crkveni kanoni i obi~ajna pravila, a za muslimane {erijatsko pravo. Na podru~ju Me umurja, Prekomurja i Vojvodine (bez Srema, a sa delom Barawe) va`ilo je ugarsko obi~ajno i sudsko pravo. Izuzetak su predstavqala podru~ja Okru`nog suda u Pan~evu i sreskih sudova u Banatskom Karlovcu, Beloj Crkvi, Kovinu, Titelu i @abqu, koja su zahvatala prostor nekada{we Vojne Krajine. Tu je, kao ius particulare, primewivan Austrijski gra anski zakonik. Rad na harmonizaciji i unifikaciji privatnog prava Pravni partikularizam je predstavqao prepreku za ~vr{}u ekonomsku, privrednu i politi~ku integraciju regiona. Zato je centralna vlast ve} od samog ujediwewa zapo~ela proces izgradwe jedinstvenog pravnog sistema. O ozbiqnosti namere da se problem pravnog partikularizma re- {i brzo i efikasno svedo~i ~iwenica da je formirano posebno Ministarstvo za izjedna~ewe zakona. Osim toga, pri Ministarstvu pravde, decembra 1919. godine, obrazovan je Stalni zakonodavni savet koji je sara ivao sa drugim ministarstvima i wihovim stru~nim telima, a posebno sa Zakonodavnim odborom Narodne skup{tine. Na taj na~in je sinhronizovan rad organa zakonodavne i izvr{ne vlasti. Deset godina kasnije,

umesto tog tela, pri Ministarstvu pravde formiran je Vrhovni zakonodavni savet, sa sli~nom integrativnom funkcijom. Vidovdanskim ustavom iz 1921. godine, ustanovqen je skra}eni postupak za sve zakonske predloge koji su bili usmereni na izjedna~ewe zakonodavstva. U po~etku je davana prednost razvoju regulative u domenu javnog prava. Na takvo opredeqewe uticalo je vi{e faktora. Pre svega, trebalo je stvoriti funkcionalan i efikasan dr`avni aparat, a to je iziskivalo jedinstveno organizaciono zakonodavstvo. Osim toga, za stabilnost pravnog poretka bili su veoma zna~ajni i propisi iz domena kaznenog prava. S druge strane, istorijsko iskustvo mnogih naroda, a i osetqive prilike u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca (Jugoslaviji), upu}ivali su na zakqu~ak da ne treba `uriti sa ujedna~avawem regulative u oblasti privatnog prava. Epilog Prednacrt novog jedinstvenog gra anskog zakonika zavr{en je 1934. godine, ali nikada nije stupio na snagu. Sve do po~etka Drugog svetskog rata, u Kraqevini je postojalo {est razli~itih pravnih podru~ja. Sa stanovi{ta tematike kojom se bavimo, me u wima je posebno bio zna~ajan prostor severno od Dunava, koji se ve}im delom podudara sa teritorijom dana{we Autonomne Pokrajine Vojvodine. Privatno pravo u Vojvodini izme u dva svetska rata Heterogeno pravno nasle e Ve}i deo dana{we Vojvodine je do kraja Prvog svetskog rata bio pod jurisdikcijom nekoliko ugarskih pokrajina (`upanija). Na tom prostoru va`ilo je ugarsko obi~ajno i sudsko pravo (o prirodi ugarskog prava: Zajtay, 1953; Harmathy, 1998), a fragmentarno je primewivan i stari Verbecijev tripartit (Tripartitum opus iuris consuetudinarii inclyti regni Hungariae) koji je 1514. godine po kraqevom nalogu sa~inio Stefan Verbec (Stephan Verböcz), protonotar Kraqevske kurije. Verbec je smatrao da osnovu pravnog sistema ~ini obi~ajno pravo, a da na wegov razvoj uti~u tri vrste pravnih izvora (fontes iuris): kraqevske uredbe i naredbe, kraqevske privilegije i presude redovnih zemaqskih sudova. Odluke Kraqevske kurije. U Tripartitumu je ukazano na postojawe tri vrste sudskih odluka. Sentencija (sententia) je presuda koja se donosi povodom konkretnog slu~aja na osnovu postoje}ih, jasno formulisanih pravnih pravila. Zadatak sudije je bio da utvrdi ~iweni~no stawe i da primeni odgovaraju}u normu. Sentencija je va`ila samo za odre eni dru- {tveni odnos i wegove u~esnike. Drugu vrstu odluka ~inile su decizije 15

16 (decisio). One su dono{ene kada nije postojalo normativno re{ewe za konkretan slu~aj, ili kada je norma bila nepotpuna i nejasna. Sudija je tada sam formulisao pravno pravilo. Posebno je bila zna~ajna tre}a vrsta odluka, tzv. prejudicije (praeiudicium), koje je donosila Kraqevska kurija (Curia regiae). To je zapravo bila naro~ita vrsta decizija. Prejudicije su tako e dono{ene onda kada nije bilo unapred formulisanog zakonskog ili nekog drugog pravnog pravila. Me utim, one su bile specifi~ne po tome {to su sadr`ale na~ela na osnovu kojih je kona~no re{avano neko pitawe koje je do tada bilo sporno u pravnoj praksi. Prejudicije je donosio najvi{i sud u zemqi pa su pravila sadr`ana u wima smatrana merodavnim za sve budu}e istovrsne slu~ajeve (Lanovi}, 1929). Tako je vremenom nastao poseban segment pravnog sistema koji je imao obele`ja sudskog prava. Po nalogu Marije Terezije 1769. godine, sa~iwena je zbirka kurijalnih odluka, koja je 1800. godine od{tampana u Po`unu (dana{wa Bratislava) pod nazivom Planum tabulare sive decisiones curiales. Takve zbirke su periodi~no objavqivane sve do kraja Prvog svetskog rata. Ugarsko privatno pravo nije prema tome sakupqeno u jednom zakonu nego se sastoji iz rasejanih starih i novih pravnih pravila. Praznine tih pravila popuwava obi~ajno pravo, koje se obrazovalo na osnovu sudske prakse, napose na osnovu presuda kraq. Kurije kao najvi{eg suda i to u najva`nijim takozvanim decizijama. (...) Kurijalne decizije moraju da sudovi slede tako dugo dok ih Kurija ne preina~i (Pi{kuli} \er, 1924:8). Taj princip je kasnije potvr en zakonskim normama. Naime, Uvodnim zakonom za gra anski postupak iz 1912. godine propisano je da su sudovi du`ni da slede re{ewa Kurije koja donese Plenarni senat (najmawe dve tre}ine svih kurijalnih sudija) ili Senat za jedinstvenost pravosu a predsednik i deset sudija (Mili}, 1921) 3. Prema navedenom zakonu, sve obavezuju}e odluke morale su biti publikovane u posebnoj zbirci (Polgári jogi határozatok tára). Zakqu~ci dr`avne komisije. Ugarsko privatno pravo ukinuto je Patentom od 29. novembra 1852. godine. Umesto wega, na celokupnoj dr`avnoj teritoriji primewivan je Austrijski gra anski zakonik iz 1811. godine. Do promene je do{lo tek 1860. godine. Tada je formirana posebna komisija ~iji je zadatak bio da ponovno uvede stara pravila. Komisija je 1861. sa~inila zakqu~ke (Országhiróiertekezlet) o pojedinim pitawima iz domena privatnog prava. Taj dokument je usvojen u Parlamentu, ali nije mogao da bude potvr en jer kraq jo{ nije bio krunisan. Da bi se izbegao pravni vakuum, Kraqevska kurija je na plenarnom zasedawu 23. jula 1861. godine donela odluku da se zakqu~ci moraju primewivati sve dok zakonodavac ne odredi ne{to drugo 4. Time je jo{ jednom, na posredan na~in 3 V: 75. Zakonskog ~lanka 54. iz 1912. godine (prema: Mili}, 1921). 4 Zakqu~ci su ostali na snazi sve do raspada Austro-Ugarske monarhije, a primewivani su i kasnije, u novom pravnom ambijentu.

potvr ena wena izuzetno zna~ajna uloga u kreirawu pravnog sistema. Sud se u tom slu~aju na{ao iznad Parlamenta i vladara. Pravna praksa u slobodnim kraqevskim gradovima. Na prostoru dana{we Vojvodine poseban pravni polo`aj imala su tri slobodna kraqevska grada: Novi Sad (Neoplanta), Subotica (MariaTheresiopolis) i Sombor (Szombor), koji su elibertacionim aktima Marije Terezije dobili visok stepen autonomije. Poveqom o slobodnom kraqevskom gradu Novom Sadu iz 1748. godine utvr eno je da gra anstvo samostalno bira dvanaest senatora i sudiju za magistrat (magistratus), kao i druge gradske ~inovnike 5. Magistrat je imao veoma {iroka ovla{}ewa. S jedne strane, to je bio najvi{i organ gradske uprave, a s druge, sudsko telo koje je donosilo odluke u parni~nim, vanparni~nim i kaznenim postupcima. Magistrat je bio ovla{}en da sudi po zakonu, po gradskim propisima i, {to je u ovom kontekstu va`no naglasiti, na osnovu prakse koja se ustalila u slobodnim kraqevskim gradovima. Austrijsko pravo. Zasebno pravno podru~je predstavqala je oblast du` granice sa Otomanskom imperijom (Vojna granica, Vojna Krajina, Militärgrenze) koja je bila pod neposrednom upravom dvorskog ratnog saveta u Be~u (Hofkriegsrat). Na tom prostoru su va`ili austrijski propisi. Razvoj vojvo anskog privatnog prava Vojvodina je na osnovu odluke narodne skup{tine odr`ane u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine, u{la u sastav Kraqevine Srbije, a nekoliko dana kasnije, zajedno sa wom u novu dr`avnu zajednicu Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Sa stanovi{ta pravne regulative, okolnosti nakon toga nisu se bitnije izmenile. Na severu Vojvodine i daqe je va- `ilo ugarsko pravo, a na jugu, u regionu nekada{we Vojne Krajine, koji je bio u nadle`nosti Okru`nog suda u Pan~evu i sreskih sudova u Banatskom Karlovcu, Beloj Crkvi, Kovinu, Titelu i @abqu, kao ius particulare, primewivan je Austrijski gra anski zakonik. Tako je Vojvodina u nasle e dobila dualni pravni sistem, koji su s jedne strane ~inile norme ugarskog obi~ajnog i sudskog prava, a s druge austrijski zakoni. U Vojvodini je ugarsko pravno nasle e postepeno mewano. Neposredno nakon ujediwewa, stavqeni su van snage ugarski propisi koji su bili protivni interesima nove dr`ave. Ostatak nasle ene pravne regulative povremeno je upotpuwavan ili supstituisan zakonima i podzakonskim aktima Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca (Jugoslavije). Posebnu ulogu u razvoju vojvo anskog privatnog prava imalo je odeqewe beogradskog Kasacionog suda (Odeqewe B), koje je 1920. godine formi- 5 U jednom izve{taju koji je baron Fridrih Karlovic 1807. godine podneo austrijskom caru Josifu II pi{e da je Novi Sad najve}i srpski slobodni kraqevski grad u Ugarskoj. (Gavrilovi}, 2004). 17

18 rano u Novom Sadu. Poput nekada{we Kraqevske kurije u Budimpe{ti, Odeqewe je imalo mo} stvarawa pravnih pravila. Sudije tog suda su u po~etku primewivale regule starog ugarskog sudskog prava i norme Austrijskog gra- anskog zakonika, a kasnije i relevantne propise Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Me utim, primena ugarskog pravnog nasle a bila je prili~no slo`ena. Neke odluke od zna~aja za praksu nisu bile slu`beno kodifikovane, te ih je bilo te{ko na}i. Osim toga znatan broj ugarskih decizija je donet nekoliko decenija ranije, u bitno druga~ijim okolnostima, za drugi prostor i drugo vreme, pa se postavqalo i pitawe wihove aktuelnosti. Pravila koja su bila sadr`ana u wima nisu uvek odgovarala aktuelnim prilikama, a to zna~i da ih je trebalo tuma~ewem prilagoditi novim okolnostima i prakti~nim potrebama. Interpretacija decizija ponekad je predstavqala slo`en zadatak. Da bi odredili smisao ranije donetih odluka, vojvo anski pravnici su morali da konsultuju stare komentare pisane na ma- arskom i nema~kom jeziku. Zbog svega toga, novosadsko Odeqewe Kasacionog suda je sve ~e{}e stvaralo sopstvena pravna pravila, pozivaju}i se na relevantna pravna na~ela 6. Takav razvoj privatnog prava je podr`avala i tada{wa pravna nauka. Ivo Mili}, profesor Pravnog fakulteta u Subotici, u predgovoru svoje kwige Pregled maxarskog privatnog prava u pore ewu s austrijskim gra anskim zakonikom zakqu~io je da gde nema pozitivnih propisa, treba bez bojazni primewivati na~ela op{teg, pandektarnog prava (...) gde ni toga nema, pomo}i }e vrhovni zakonodavci: zdrav razum i ose}aj pravi~nosti (Mili}: 1921). Na toj osnovi je vremenom formirana sudska praksa koja je u Vojvodini, uz Austrijski gra anski zakonik i malobrojne nove propise Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, smatrana izvorom privatnog prava. O tome svedo~e brojne odluke Kasacionog suda u Novom Sadu koje su donesene u periodu izme u dva svetska rata. Tako se, na primer, u nekima od wih ka`e: Po stalnoj sudskoj praksi, svekar odgovara za izdr`avawe snaje samo onda, ako mu sin koji nema nikakva imawa ni prihoda besplatno ula`e svoju radnu snagu u privredu u o~evo gazdinstvo... 7 ; To stajali{te koje se osniva na stalnoj sudskoj praksi, usvaja i Kasacioni sud, pa prema tom stajali{tu u konkretnom slu~aju potrebno je ustanoviti da li ima udovica N. M. toliko, koliko woj treba... 8 ; U ovome smislu izra`ava se i stalna judikatura ovoga Kasacionog suda... 9 ; Prema tako utvr enom ~iweni~nom stawu pak pravilnom pri- 6 V: Odluka Kasacionog suda, B Odeqewe u Novom Sadu, G: 330/1921, u: Zbirka odluka vi{ih sudova Kraqevine Jugoslavije (priredio: Nika J. Igwatovi}), br. XI/1931, str. 136 138. 7 V: Odluka Kasacionog suda, B Odeqewe u Novom Sadu, Rev. I, 842/1936, u: Zbirka odluka vi{ih sudova Kraqevine Jugoslavije (priredio: Nika J. Igwatovi}), br. XIX/1939, str. 35 36. 8 V: Odluka Kasacionog suda, B Odeqewe u Novom Sadu, G. I 732-933, od 22. septembra 1938 godine, u: Zbirka odluka vi{ih sudova Kraqevine Jugoslavije (priredio: Nika J. Igwatovi}), br. XIX/1939, str. 39 42. 9 V: Odluka Kasacionog suda, B Odeqewe u Novom Sadu, Kno 31/1937, u: Zbirka odluka vi{ih sudova Kraqevine Jugoslavije (priredio: Nika J. Igwatovi}), br. XIX/1939, str. 44.

menom materijalnog prava ustanovio je Apelacioni sud obavezu tu`enoga na pla}awe od{tete tu`iteqici, jer je stalnom sudskom praksom utvr eno pravno pravilo prema kojem... 10 ; Po stalnoj sudskoj praksi obavezan je na naknadu {tete onaj mu{karac, koji obe}awem braka li{i po{tenu devojku wezine nevinosti... 11 Zahvaquju}i specifi~noj ulozi Kasacionog suda u Novom Sadu vremenom je uobli~eno autohtono vojvo ansko privatno pravo s tipi~nim obele`jima me{ovitog pravnog sistema. (Jesensky Proti}, 1922; P i - {kuli} \er, 1924; Bogdanfi Nikoli}, 1925). U wemu nalazimo elemente tzv. sudskog prava (koje je nastajalo kroz praksu Kasacionog suda) ali i elemente zakonskog prava (koje su stvarali organi zakonodavne vlasti Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca). Takav model se pokazao kao vrlo uspe{an. On je a`urno pratio promene u dru{tvu i u visokom stepenu je zadovoqavao potrebe pravne prakse (Gams, 1994; Nikoli}, 2001). Epilog Po okon~awu Drugog svetskog rata, u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji otpo~ela je izgradwa novog pravnog sistema. Vi{edecenijske pripreme za jedinstveno i sveobuhvatno regulisawe gra anskog prava tada su izgubile prakti~an zna~aj. Oktobra 1946. godine usvojen je Zakon o neva`nosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateqske okupacije. 12 Tim aktom je prekinut kontinuitet pravnog sistema nekada{we Kraqevine Jugoslavije i prava nove dr`ave. Predratni propisi su tada izgubili pravnu snagu. Osim toga, sudovima je zabraweno da se pozivaju i na raniju sudsku praksu. Tako je sistem vojvo anskog privatnog prava izgubio prakti~an zna~aj. Vremenom je to dragoceno istorijsko nasle e potpuno palo u zaborav. Svedo~anstva o wegovom postojawu, sem retkih izuzetaka, nisu se mogla na}i ~ak ni u uxbeni~koj literaturi. Vojvo ansko privatno pravo, me utim, za sobom je ostavilo dubok trag u domenu pravne prakse. Pravnici koji su se pre Drugog svetskog rata slu`ili wegovim regulama, a naro~ito oni koji su se {kolovali na Pravnom fakultetu u Subotici, preneli su na nove generacije istan~an ose}aj za pravdu i pravi~nost i izvanredan smisao za interpretaciju. Vojvo anski pravnici su decenijama predwa~ili po kvalitetu u nekada{woj Jugoslaviji. Odluke Vrhovnog suda Vojvodine ~esto su slu`ile kao orijentir drugim jugoslovenskim sudovima i u stru~noj literaturi su navo ene kao primer dobrog su ewa. 10 V: Odluka Kasacionog suda, B Odeqewe u Novom Sadu, Rev. 11/1937, od 7. juna 1939, u: Zbirka odluka vi{ih sudova Kraqevine Jugoslavije (priredio: Nika J. Igwatovi}), br. XIX/1939, str. 334. 11 V: Odluku Kasacionog suda, B Odeqewe u Novom Sadu, K. 3257 1921, u: Zbirka odluka vi{ih sudova Kraqevine Jugoslavije (priredio: Nika J. Igwatovi}), br. XIX/1939, str. 335. 12 Zakon je objavqen u Slu`benom listu FNRJ br. 86/1946. 19

20 Stvarala~ka uloga sudova u postrevolucionarnom periodu Stara pravna pravila i su ewe po pravi~nosti Tokom prvih nekoliko posleratnih godina pravni sistem nove Jugoslavije razvijao se pod sna`nim uticajem sovjetske pravne doktrine. U to vreme zapo~eta je masovna kolektivizacija imovine i centralizacija privrede, koja je ve} tada u mnogim sektorima planski usmeravana od strane dr`avnih organa. Da bi ubrzala te procese nova vlast je najpre uredila tzv. klasna pitawa. U takvim okolnostima, do{lo je do zna~ajnih promena u domenu gra anskog prava. Privatna svojina je izgubila raniji zna~aj, pojedine vrste obligacionih i privrednih ugovora su sve re e zakqu~ivane u pravnoj praksi i sl. Me utim, raskid sa starim poretkom bio je mnogo nagla{eniji u javnopravnom domenu nego u oblasti gra anskog prava. U Jugoslaviji proces kolektivizacije nikada nije sproveden do kraja. Nakon rezolucije Informbiroa 1948. godine i politi~kog sukoba sa isto~noevropskim socijalisti~kim zemqama, plansku privredu je po~ela da zamewuje slobodna tr`i{na utakmica. Posledice tih promena bile su vidqive i u domenu gra anskog prava. Privatna svojina ne samo da nije nestala s pravne scene, ve} je vremenom dobijala sve ve}i zna~aj. Uspostavqena je relativno {iroka sloboda ugovarawa koja je doprinela reafirmaciji klasi~nog ugovornog prava. Sve u svemu, pravni sistem Jugoslavije je bio bli`i zapadnoevropskim standardima nego modelu prava koji je razvijan u ostalim socijalisti~kim zemqama. Postrevolucionarna praksa pojedinih zemaqa je pokazala da postoje gra anskopravna pravila trajne vrednosti bez kojih je ote`ano ili ~ak nemogu}e normalno funkcionisawe dru{tvene zajednice, i to nezavisno od wenog ekonomskog i politi~kog ure ewa. Imaju}i u vidu tu ~iwenicu, redaktori pomenutog Zakona o neva`nosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941 i za vreme neprijateqske okupacije formalno su proglasili prestanak pravnog kontinuiteta, ali su napravili i jedan zna~ajan kompromis. Propisi Kraqevine Jugoslavije su izgubili pravnu snagu, ali su pravna pravila koja su bila sadr`ana u wima, pod odre enim uslovima, mogla da budu primewena i u novom pravnom ambijentu. Zakonom je propisano da Prezidijum Narodne skup{tine FNRJ i prezidijumi republi~kih skup{tina (u okviru svoje nadle`nosti) mogu odrediti da se pojedina pravila primewuju, uz potrebne izmene i dopune (V: ~l. 3. Zakona). U tom slu~aju, ona bi bila snabdevena sankcijom nove dr`ave i imala bi sva obele`ja pravne norme. Ve} na prvi pogled jasno je da se radilo o svojevrsnoj recepciji prava. Sa stanovi{ta nove vlasti, zakoni Kraqevine Jugoslavije tretirani su kao pravo koje je strano novom poretku. Otuda je bilo neophodno da se izvr{i wegova recepcija. Takva pitawa su uvek u nadle`nosti zakonodavnih organa te je, s razlogom, Zakonom propisano da }e odluku o preuzimawu i obaveznosti starih pravnih pravila

donositi skup{tinska tela. Istovremeno, tim propisom je predvi en jo{ jedan modalitet koji je davao {iroka ovla{}ewa pravosu u i koji je mnogo ~e{}e primewivan u praksi. Naime, propisano je da sud mo`e primeniti i predratna pravila koja nisu progla{ena obaveznim: a) na odnose koji nisu ure eni va`e}im propisima i b) ukoliko ta pravila nisu u suprotnosti sa ustavom, zakonima i ostalim va`e}im propisima donetim od nadle`nih organa nove dr`ave kao i sa na~elima ustavnog ure ewa. Me- utim, prema stanovi{tu tada{weg Saveznog vrhovnog suda kad o nekom odnosu nema va`e}ih propisa sud nije ograni~en na to da re{ewe spora, koji iz takvog odnosa nastaje, tra`i iskqu~ivo u pravilima sadr`anim u zakonima i drugim propisima koji su va`ili na dan 6. aprila 1941. godine. Naprotiv, sudska praksa je upu}ena da iznalazi re{ewa koja odgovaraju na~elima i duhu pravnog poretka FNR Jugoslavije, iako se takva re- {ewa ne bi mogla obrazlo`iti pomenutim starim pravnim pravilima ili bi im bila protivna (Re{ewe Saveznog vrhovnog suda Gz 37/56 od 18. maja 1956, Zbirka sudskih odluka, kwiga I, sv. II/1956.). Sudovi su, dakle, bili ovla{}eni da sami stvaraju pravna pravila. Te norme, me utim, bile su pojedina~ne, a ne op{te. One su va`ile samo za konkretan slu~aj. To zna~i da wihovim formulisawem nije trajno otklawana pravna praznina. Problem se uvek iznova javqao. Osim toga, sudovi su ponekad istovrsne sporove re{avali na razli~it na~in, jer su se oslawali na razli~ita pravna na~ela. To sve ukazuje na ~iwenicu da je napravqena krupna sistemska gre{ka. U odsustvu zakonske regulative trebalo je izgraditi mehanizam koji bi omogu}io jednoobraznost su ewa. Jedno od re{ewa je bilo i ja~awe pozicije najvi{ih sudova, kojima je nova vlast mogla privremeno poveriti stvarawe op{tih pravnih pravila. Me utim, kao {to je ve} re~eno, to se nije dogodilo. Sudije ni`estepenih sudova su sudile bez zakona i ~vrstih pravila, oslawaju}i se na sopstveno poimawe revolucionarne pravde i pravi~nosti. Rad na kodifikaciji i unifikaciji gra anskog prava Nepostojawe pisanih izvora i povremene zloupotrebe sudijskih ovla- {}ewa stvarali su pravnu nesigurnost. Zbog toga je ve} krajem ~etrdesetih godina XX veka bilo zalagawa da se materija gra anskog prava hitno uredi jedinstvenim gra anskim zakonikom koji bi va`io na celokupnoj dr`avnoj teritoriji. Ideja je bila da se za svaku granu prava donese po jedan (sistemski) zakon, koji bi kasnije bez ve}ih izmena mogao da bude inkorporisan u {iru celinu. Tako je ve} 1955. godine, donet Zakon o nasle ivawu. Profesoru Mihailu Konstantinovi}u je 1960. godine poverena izrada prednacrta zakonika o obligacijama. Autor je okon~ao rad na projektu 1969. godine. Nekoliko meseci kasnije objavqena je wegova Skica za zakonik o obligacijama i ugovorima (Konstantinovi}, 1969), koja je sve do dono{ewa Zakona o obligacionim odnosima 1978. godine 21

22 slu`ila kao orijentir jugoslovenskim sudovima. Naime, sudije su sudile u skladu s re{ewima koja je predlo`io profesor Konstantinovi}, ali se u presudama nisu pozivale na wih, ve} na odgovaraju}a pravna na~ela i na potrebu da ona budu primewena u nedostatku odgovaraju}e zakonske regulative. (Ovo istorijsko iskustvo bi svakako trebalo sagledati u kontekstu aktuelnih dilema vezanih za primenu Landovih Na~ela evropskog ugovornog prava). Posebna komisija je 1964. godine izradila Predosnovu za nacrt Zakona o pravima na stvari. Krajem {ezdesetih godina priveden je kraju i rad na op{tem delu gra anskog zakonika. Preostalo je jo{ samo da se va`e}a regulativa i pripremqeni projekti me usobno usklade i objedine. U tom ciqu je 1968. godine u Saveznoj skup{tini imenovana Komisija za reviziju i kodifikaciju saveznog zakonodavstva. Godinu dana kasnije imenovana je Zajedni~ka komisija svih ve}a Savezne skup{tine za civilni kodeks. Me utim, ubrzo su usledile zna~ajne ustavne promene, a sa wima i nova preraspodela normativne nadle`nosti izme u Federacije i republika ~lanica, koja je onemogu}ila dono{ewe jedinstvenog gra anskog zakonika. Epilog Savezna skup{tina je u okviru svoje nadle`nosti donela Zakon o obligacionim odnosima (1978) i Zakon o osnovnim svojinskopravnim odnosima (1980). Republike ~lanice su svojim propisima u celini uredile materiju porodi~nog i naslednog prava. Na republi~kom nivou, me utim, nikada nisu doneti propisi iz domena stvarnog i obligacionog prava. Otuda u tim oblastima i danas postoje brojne zakonske praznine (Nikoli}, 2005). Uloga sudova u socijalisti~koj Jugoslaviji U Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji bila je dosledno sprovedena podela vlasti na zakonodavnu, izvr{nu i sudsku. Prema saveznom Ustavu, sudovi su bili du`ni da {tite slobode i prava gra ana. Propisano je da sudije sude na osnovu ustava, zakona i drugih op{tih akata koje donose organi zakonodavne i izvr{ne vlasti. Sudovi su bili du- `ni da primene pravo, a ne da ga stvaraju. Smatralo se da sudija treba u svemu da sledi vi ewe pravde zakonodavca izra`eno u pravnoj normi. Me- utim, doga alo se da zakonska odredba bude neprecizna i nepotpuna. Sudija je tada imao znatno kreativniju, ali i slo`eniju ulogu. S jedne strane, imao je moralnu obavezu da pravnu normu adekvatnim tuma~ewem u~ini {to pravednijom. S druge strane, na~elo podele vlasti mu je nalagalo da se ne povodi za sopstvenim ose}awem pravi~nosti (aequitas cerebrina). Po logici stvari on je morao da re{i konkretan problem onako kako bi ga re{ila aktuelna zakonodavna vlast. Pri tom se polazilo od pretpostavke da bi dobar zakonodavac usvojio re{ewe koje odgovara jednom {i-

rem shvatawu pravde. To je u krajwoj liniji zna~ilo da je sudija morao da ustanovi {ta bi u konkretnom slu~aju bilo pravi~no sa stanovi{ta dru- {tvene zajednice i da tako presudi. Najzad, sudovi, su u pojedinim slu~ajevima sudili po pravi~nosti. To je bilo mogu}e: a) kada ih je na takvo postupawe ovlastio zakonodavac, i b) kada je postojala pravna praznina. U prvom slu~aju zakonodavac je ovlastio sud da po potrebi odstupi od normativnog re{ewa i da presudi onako kako je pravi~no. Takvo su ewe je imalo korektivnu ulogu (correctrix legis). Ono je davalo sudiji mogu}nost da koriguje zakonodavca i da izbegne tzv. tvrde slu~ajeve (hard cases, especes dures) do kojih bi dovela primena nepravedne zakonske odredbe. Tako je, na primer, Zakonom o obligacionim odnosima propisano da ako je {tetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasu ivawe koji nije u stawu da je naknadi, sud mo`e, kad to pravi~nost zahteva (podvukao D. N.), a naro~ito s obzirom na materijalno stawe roditeqa i o{te}enika, obavezati roditeqe da naknade {tetu, potpuno ili delimi~no, iako za wu nisu krivi (~lan 169, stav 2 Zakona o obligacionim odnosima, Sl. list SFRJ, br. 29/1978). Ovakvi primeri su relativno retki. Zakonodavna vlast je samo izuzetno dopu{tala sudovima da odstupe od normativnih re{ewa i da sude po principu pravi~nosti. Sudovi su imali mnogo vi{e slobode u slu~aju pravne praznine. Sudija je tada bio du`an da oslawawem na na~ela privatnog prava stvori potpuno novo pravilo i da ga primeni na konkretan slu~aj. Takvih primera je bilo mnogo jer su u pravnom sistemu socijalisti~ke Jugoslavije postojale brojne praznine. Me utim, pravna pravila sadr`ana u presudama imala su karakter pojedin~anih pravnih normi. Ona su se odnosila samo na konkretan slu~aj i obavezivala su samo lica koja su bila u tom konkretnom dru{tvenom odnosu. Drugim re~ima, sudska praksa nije smatrana formalnim izvorom prava. 23 SAVREMENO PRAVO Ustavne odredbe o nadle`nosti sudova Po Ustavu Republike Srbije iz 2006 godine, Pravni poredak je jedinstven. Ure ewe vlasti po~iva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvr{- nu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnote`i i me usobnoj kontroli. Sudska vlast je nezavisna (~lan 4 Ustava). Pri tom sudovi (...) sude na osnovu Ustava, zakona i drugih op{tih akata, kada je to predvi eno zakonom, op{teprihva}enih pravila me unarodnog prava i potvr enih me- unarodnih ugovora (~lan 142, stav 2 Ustava Republike Srbije). Navedene odredbe tuma~e su u skladu s na~elom podele vlasti koja je na normativnom planu dosledno sprovedena u Srbiji. To zna~i da je uloga sudova formalno i daqe ograni~ena na sprovo ewe op{tih pravila ko-

24 ja donose organi zakonodavne i izvr{ne vlasti. U stvarnosti je, ipak, druga~ije. Stvarala~ka uloga sudova Potrebna za aktivnijom ulogom sudova u nerazvijenom normativnom sistemu U Srbiji su jo{ 2003. godine postojale ustavne pretpostavke za sveobuhvatno regulisawe materije gra anskog prava. Naime, Ustavnom poveqom Dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora utvr eno je da ona, s mawim izuzecima, spada u normativnu nadle`nost republika ~lanica. Drugim re- ~ima, omogu}eno je da se ova oblast gotovo u celini uredi na republi~kom nivou. Republike ~lanice nisu, me utim, u potpunosti iskoristile ~ak ni normativnu nadle`nost koja im je data Ustavom SFR Jugoslavije iz 1974. To zna~i da su ostale stare zakonske praznine. Postojala je, dakle, opasnost da se potpunim ukidawem saveznih propisa stvori potpuni pravni vakuum u domenu stvarnog i obligacionog prava. Zato je Ustavnom poveqom propisano da }e se do dono{ewa novih propisa dotada{wi savezni zakoni primewivati kao republi~ki (V: ~l. 64 Ustavne poveqe). Time je samo spre~ena daqa erozija pravnog sistema. U me uvremenu u Srbiji je pripremqen nacrt novog Zakonika o svojini i drugim stvarnim pravima (Nikoli}, 2007). Osim toga, pokrenuta je i inicijativa da se izvr{i revizija Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. godine. Najzad, krajem 2006. formirana je komisija za izradu novog Gra anskog zakonika. Me utim, za sada je re~ samo o zakonodavnim projektima. Pravni sistem je jo{ uvek nedovoqno razvijen, s mno{tvom nedore~enosti i praznina koje ote`avaju rad u praksi. U takvim okolnostima, sudovi, po logici stvari, moraju imati zna- ~ajniju ulogu u procesu tuma~ewa pravnih normi i popuwavawa zakonskih i pravnih praznina. Tuma~ewe pravnih normi. U pravnoj teoriji pod tuma~ewem (interpretatio) podrazumeva se utvr ivawe pravog smisla pravne norme. Ono redovno prethodi primeni prava. Za to postoji vi{e razloga. Pre svega, tuma~ewe je potrebno jer su pravne norme, kao i u drugim pravnim sistemima evropskog kontinentalnog tipa, apstraktno formulisane. One sadr`e uop{tena pravila pod koja treba podvesti konkretan slu~aj. Da bi se ostvario taj prelaz od op{teg ka pojedina~nom, potrebno je na}i relevantnu normu i pravilno utvrditi wen smisao. Potreba za tuma~ewem je jo{ o~iglednija kada je zakonska ili druga odredba neprecizno formulisana. Nejasna i nedore~ena norma ne mo`e se primeniti pre nego {to bude utvr eno weno pravo zna~ewe. Najzad i kada je kroz praksu jednom spoznat smisao odre ene norme, treba imati u vidu ~iwenicu da se usled ra-

zvoja dru{tvenih odnosa i evolucije pravnog sistema mo`e javiti potreba za druga~ijim tuma~ewem. Zato se interpretacija pravnih pravila u Srbiji shvata kao trajan, uvek aktuelan zadatak. Predmet tuma~ewa mogu biti sve pravne norme, bez obzira na poreklo. U najve}em broju slu~ajeva to }e biti zakonske odredbe. U praksi se, me utim, povremeno javqa i potreba za tuma~ewem (utvr ivawem) obi~ajnih i drugih dru{tvenih pravila koja sankcioni{e dr`ava. U takvim slu- ~ajevima, sudija i drugi subjekti tuma~ewa oslawaju se na specijalisti~ka znawa drugih lica. U teoriji se pravi razlika izme u zvani~nog i privatnog tuma~ewa. Prvo vr{e dr`avni organi u okviru svoje nadle`nosti, a drugo sva ostala lica. Zvani~no tuma~ewe je naj~e{}e sudsko. Ono proisti~e iz odluka koje sudovi donose u vezi sa konkretnim slu~ajevima kao i iz usvojenih na~elnih stavova. 13 Utvr ivawe smisla pravne norme je slo`en misaoni proces koji se odvija po unapred poznatim koordinatama. Okvire interpretacije daju dominantni pravci ({kole) tuma~ewa i posebna metodolo{ka pravila. Tokom nekoliko prethodnih decenija mewali su se idejni okviri u kojima je vr{eno tuma~ewe. Neposredno nakon Drugog svetskog rata dominantnu ulogu je imalo marksisti~ko u~ewe o pravu kao instrumentu za sprovo ewe diktature proletarijata i za ostvarivawe klasnih interesa (kao specifi~na kombinacija ciqne i interesne jurisprudencije, Interessenjurisprudenz). Potom je nastao jedan eklekti~ki pravac s elementima istorijskog evolucionizma i tzv. slobodnog prava. Kada je krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina XX veka usvojeno vi{e tzv. sistemskih zakona, prevladao je zakonski pozitivizam. Deset godina kasnije, po~eo je da ja~a uticaj jurisprudencije odmeravawa interesa (Wertjurisprudenz) (O odmeravawu interesa: Vodineli}, 1991). U ovom trenutku nema dominantnog pravca, {to ukazuje na to da su pravni sistem i pravna nauka Srbije zapali u krizu. U takvim okolnostima, sudovi su ostali bez ~vrstog upori{ta za tuma~ewe i primenu pravnih normi. Ipak, u uxbeni~koj literaturi se mogu na}i smernice za rad u pravnoj praksi. Op{te prihva}eni stavovi bi se mogli svesti na slede}a uputstva: 1. Ako je norma jezi~ki jasna i tako formulisana da ne ostavqa nikakve dileme u pogledu ciqa koji treba ostvariti, sud je du`an da je dosledno primeni. Na~ela zakonito- 13 Zvani~no tuma~ewe jo{ mo`e biti autenti~no ili legalno (zakonsko). Ono naj- ~e{}e poti~e od samog donosioca norme. Naime, zakonodavac mo`e samoinicijativno, ili na inicijativu odre enih subjekata, precizirati spornu odredbu ranije donetog zakona. To je tzv. izvorna zakonska interpretacija. Osim toga, donosilac norme mo`e ovlastiti drugi organ da vr{i tuma~ewe. U tom slu~aju postoji delegirana interpretacija, ili zakonska interpretacija po ovla{}ewu. Autenti~no tuma~ewe ima retroaktivno dejstvo. Interpretativni zakon se primewuje i na gra anskopravne odnose koji su nastali pre wegovog dono{ewa. Privatno tuma~ewe se javqa u vi{e oblika. Me u wima je posebno zna~ajna nau~na ili doktrinarna interpretacija. Ona se prevashodno vr{i u nastavne svrhe, a podjednako je zna~ajna za razvoj pravnog sistema i uobli~avawe sudske prakse. 25