Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град УДК 111.84:39 КУЛ ТУ РА РЕ ДА И НЕ РЕД У КУЛ ТУ РИ Дра го ми је да го во рим по во дом сјај не књи ге Бо ја на Јо вано ви ћа по све ће не там ној стра ни људ ске при ро де, дра ми зла као ан тро по ло шком пи та њу. На дах нут по гла вљем Од кри зе кул ту ре до кул ту ре кри зе, од број них пи та ња ја сам иза брао да не што ка жем о кул ту ри ре да и не ре ду у кул ту ри. Ста бил на дру штва су уре ђе на дру штва, без об зи ра на то да ли су уре ђе на на бо жан ским или људ ским на че ли ма. На ша реч об ред са др жи у се би ред. За то је об ред не рас ки ди во пове зан са ре дом. На че ло ре да упу ћу је на бо жан ско уре ђе ње све та, а на че ло не ре да на ње го ву су прот ност. Об ред је све та игра ко ја се игра по стро гим пра ви ли ма игре, на од ре ђе ном ме сту и у од ре ђе но вре ме (све то ме сто и све то вре ме), и ко ја у исти час све све тов не по ја ве уз ди же до све тих зна че ња: хлеб, ви но, во да, крв, ча ша итд. по ста ју све ти пред ме ти. У об ре ду чо век се бе чи ни од го вор ним за очу ва ње и по што ва ње ре да у при ро ди и по рет ка у за јед ни ци. Об ред де лу је про тив не ста ја ња осе ћа ња сми сла жи во та. Ако је Бог ство рио свет из не ре да, он да од ба ци ти Бо га зна чи вра ти ти се у не ред уне ре ди ти се. Не ка же се уза луд да је бог ор га ни за тор ха о са. У ве ли ким свет ским ре ли ги ја ма ђаво је од ре ђен као онај ко уно си не ред. Пре ма то ме, што је ви ше ре да у све ту, то је чо век бли жи раз у ме ва њу Бо га, јер је сам Бог у ства ри Бог ре да: он ства ра ред из не ре да! Истински дух ни је се бе друк чи је до жи вља вао и раз у ме вао не го у ра зли ци из ме ђу ре да и не ре да, од но сно из ме ђу об ли ка и одсу ства сва ког об ли ка. Чим се до га ђа ра за ра ње об ли ка, а уместо њих не на ста ју но ви об ли ци, то зна чи да се свет на ла зи у ра су лу и да је вре ме да се на пи ше још је дан Кра так пре глед рас па да ња. 1 Да се то не би до го ди ло, де фи ни ци је, кла си фика ци је и ти по ло ги је би ле су сред ства уре ђи ва ња ха о тич ног 1 Чу ве но де ло: Си о ра на, Е. (1979) Кра так пре глед рас па да ња, Но ви Сад: Ма ти ца срп ска. 243
све та. На мет ну ти ха о су оно ли ко пра вил но сти и об ли ка коли ко је то до вољ но за на ше прак тич не по тре бе. 2 Ис ку ство ре да и не ре да је уни вер зал но људ ско ис ку ство. Чо век се осе ћа не ла год но све док по ја ве не сре ди у вр сте и док не са зна шта од сва ке мо же да оче ку је. Јер сва ка поја ва при па да не ре ду све док не до би је име, об лик, функ ци ју, зна че ње, вред ност... Сва ки сим бо лич ки си стем по ка зу је се као од бра на од не ре да: свет ко ји ни је сим бо лич ки уре ђен ни је наш свет и ми га до жи вља ва мо као прет њу. Исто ри ја у це ли ни пред ста вља по ку шај да се по бег не од не из ве сности. 3 Не ред по ка зу је од су ство ду ха, оту да у све ту кул ту ре не ма ме ста не ре ду. Це ла на ша кул ту ра је по бе да ре да над не ре дом: она је увек и сву да зна чи ла от кри ва ње, уно ше ње и ства ра ње ре да у не ре ду! Јер у не ре ду се не мо же ни играти, ни учи ти, ни ми сли ти, ни пред ви ђа ти, ни пла ни ра ти, ни жи ве ти. Све по ја ве ко је на ру ша ва ју ред са ста но ви шта кул ту ре (а на ро чи то ре ли ги је) је су не чи сте. 4 На ру ша ва ње ре да мо же се раз у ме ти не са мо као гре шка, не го и као грех, а очу вање ре да као пут спа се ња: то се он да озна ча ва као пре лаз из не ре да без зна че ња у по-ред-ак са зна че њем. Кул ту ра је колек тив но при хва ћен ког ни тив ни ред у све ту ко га обе ле жава не пре глед на ра зно ли кост, про мен љи вост, не ред. Ов де мисли ти зна чи сре ди ти, јер по ре чи ма Ла ва Тол сто ја нај ве ћи се гу бе у не ре ду. При род ни про це си су спон та ни, кул тур ни су нор ма тив но уре ђе ни. Кул ту ра ни је прост на ста вак приро де, она је натпри род ни, нат би о ло шки об лик жи во та. Култур ни де тер ми ни зам упу ћу је на кре та ње од ну жно сти пре ма сло бо ди, од на го на пре ма нор ми, од при ро де пре ма кул тури, уз очу ва ње јед ног и дру гог у син те тич ком пој му људ ске при ро де. На на шу жа лост, из вор не чи сто ће, то јест не ре да, у ово тре ће ра зред но, мут но и смут но до ба, про др ло је и у кул ту ру, то јест у ду шу и дух са мог чо ве ка, па се за кљу чу је да је за га ђе ње при ро де у ства ри по сле ди ца за га ђе но сти са ме ду ше и ду ха чо ве ко ва: при ро да је она ква ка кав је чо век данас, пр љав, по ква рен, збр кан, не до ра стао ви шој ствар но сти. Не мо же мо уне ти у свет ви ше ре да не го што га у на ма има. Из вор не чи сто ће, од но сно не ре да, мо же би ти и је сте са ма кул ту ра. Она мо ра да се пе ре од сме ћа, ко је са ма ства ра кич, шунд, љу би ћи, пор ни ћи, кри ми ћи, ри ја ли ти, иде о логије 2 Ни че, Ф. (1976) Во ља за моћ, Бе о град: Про све та, стр. 280. 3 Зел дин, Т. (2006) Ин тим на исто ри ја чо ве чан ства, Бе о град: Ге о по е ти ка. 4 Ши ре: Да глас, М. (1993) Чи сто и опа сно, Бе о град: Пла то; Ви де ти та кође: Да глас, М. (1994) При род ни сим бо ли, Но ви Сад: Све то ви; Да глас, М. (2001) Ка ко ин сти ту ци је ми сле, Бе о град: Б 92. 244
на цио на ли зма, кле ри ка ли зма, фун да мен та ли зма, по ли тич ки ми то ви, по раст са ди зма, рас по ја са ност свих пет чу ла, па дање на са мо дно гре ха и сра ма, бо го ху ље ње као зна ча јан допри нос па клу, ђа во ло ви ше гр ти у кул ту ри, чи ја сва ка по грешна реч је ме так ис па љен у ту ђе ср це. 5 Уса вр ше на ору ђа и оруж ја за уби ја ње до ла зе та ко ђе из кул ту ре. Ви со ка кул ту ра мо ра да по ста ви ја сне гра ни це из ме ђу чи стог и пр ља вог, изме ђу ре да и не ре да, не са мо уну тар се бе, не го и у од но су на дру ге кул ту ре: шта ће пре у зе ти од њих а шта од ба ци ти, ка ко би се одр жа ла у ста њу рав но те же! Кул тур ни жи вот под ра зуме ва рад на чи шће њу од сва ке пр љав шти не, спо ља шње као и уну тра шње, ма те ри јал не као и ду хов не. Ну жно је стро го раз гра ни че ње из ме ђу пр ља вог и чи стог, то јест ус по стави ти ред. Опе ри ме до бро од бе за ко ња мо је га, и од гри је ха мо је га очи сти ме (Пса лам 51, 2). Ни је бог крив за зло на зе мљи као што се обич но ка же да има бо га он не би до пустио то ли ко зла. Зло се не спу шта са не ба на зе мљу, већ се са зе мље ди же до не ба. Ов де се до ти чем те о ло шког об ја шње ња зла ко је се, mutatis mutantis, сво ди на ан тро по ло шко, ко је би Фо јер бах пот писао а Маркс одо брио. Бог је ство рио чо ве ка и дао му на дар де сет за по ве сти (у ства ри са ве та), ко је чо век мо же при ми ти или од би ти, за ви сно од ње го ве во ље, јер му је бог дао слобо ду да би ра. Ако је чо век сло бо дан, он мо же да иза бе ре не са мо до бро не го и зло бог не ма пра ва да га ка зни. Пре ма то ме, зло ни је не ка ан тро по ло шка гре шка, не го из бор као и сва ки дру ги. До кле год по сто ји сло бод на во ља чо ве ко ва, до тле ће би ти и зла у све ту, јер ће увек би ти љу ди ко ји ће иза бра ти зло. Бог не ма ве зе са злом, јер је он пре нео од говор ност на чо ве ка по што му је дао сло бо ду да би ра. Чо век је од лу ка, осу ђен на сло бо ду ре као би Жан Пол Сар тр. Кад не ко на но си пат њу, бол и смрт дру гим људ ским би ћи ма, он зло у по тре бља ва сво ју сло бо ду, до би је ну са нај ви шег ме ста чи ни зло чин. Исти ни за во љу ва ља ре ћи да кул ту ра ни је не ки са вр ше но уре ђе ни про стор, већ пре је дан ста лан не мир, су срет, препли та ње, про жи ма ње и су че ља ва ње раз ли чи тих кул тур них ори јен та ци ја и ак ци ја: сре ђен про стор са мо је те о риј ски мо дел, иде ал ни тип, по год на илу зи ја. На де лу је мно штво раз ли чи тих, су прот них и ис кљу чи вих гла со ва у са мој кул тури: и ов де се те шко мо же да го во ри о ре ду, јер је то мо за ик са ста вљен од пар чи ћа раз ли чи тих об ли ка, бо ја и вред ности. У сва кој кул ту ри по сто ји то ли ко за ста ре лог, по гре шног и гре шног, али све то не мо же да по ни шти кључ не иде је, 5 По ља ков, Ј. (2013) Ја ре у мле ку, Бе о град: Zep ter Bo ok World, стр. 110. 245
веровања, вред но сти и нор ме ко је жи во ту и смр ти да ју смисао. Је ди но се мо ра при зна ти да кул ту ра ни је са мо чо ве ков жи вот у сво јим вр хун ским об ли ци ма, не го и у об ли ци ма из опа че но сти и зла. Не кул ту ра је дру го ли це кул ту ре, на лич је. Кул ту ра не ма ту моћ да нас од бра ни од зла, јер има зла и у њој са мој. За то и го во рим о кул ту ри ре да и не ре ду у кул ту ри. Већ сам на гла сио да иде ја ре да не по ти че из до ма ће ра дино сти, већ је ду бо ко уко ре ње на у бо жан ском уму. Ри ту ал ни, оби чај ни, мо рал ни, вре мен ски, ло гич ки, пси хо ло шки, правни итд. по ре дак по чи ва ју на оном пр вом, нај ду бље уко рење ном у људ ској ду ши и ду ху. Са да по ста је ра зу мљи во кад не ко пре кр ши ред да бу де ка жњен са ви ше стра на. Та ко ђе сам ис та као да го вор о ре ду ну жно зах те ва и го вор о не ре ду, јер без не ре да не би би ло мо гу ће об ја сни ти и раз у ме ти проме ну, раз вој и на пре дак: ред и не ред су ре ла ци о ни (ни ка ко ре ла тив ни) пој мо ви, као што су све тло и та ма, јер је дан подра зу ме ва дру ги. По на вљам: без не ре да не би би ло про ме на, без ре да не би би ло тра ди ци је, кон ти ну и те та. Из ве сна коли чи на не ре да све до чи о то ме да је сва ки си стем (лич ност, дру штво, кул ту ра) отво рен, што му омо гу ћа ва при ла го ђава ње на про ме не. Отво рен си стем увек но си не ко обе ћа ње, као што га но си отво ре но око. Али пре те ра на сло же ност, про мен љи вост, ра зно ли кост и не пре глед ност оне мо гу ћа вају сна ла же ње у све ту и пре те оп штим ха о сом. У ан тро по ло ги ји су сјај но опи са не си ту а ци је ка да се укида сва ки ред у за јед ни ци и ка да пре ста ју да ва же кул тур не вред но сти и нор ме (вер ске, оби чај не, мо рал не прав не...). За раз ли ку од вер ског об ре да, у ко ме вла да стро ги ред (а неред се још стро же ка жња ва), свет ко ви на је ор ги ја, кар не вал, сла вље пла ни ра ног не ре да. То је од мор од зва нич них истина, пре дах од ва же ћих нор ми и пра ви ла по на ша ња: у вре ме свет ко ви не до зво ље но је све што је ина че за бра ње но. У ба лу под ма ска ма, за вре ме све ча но сти, ни ко ни ко га не пи та ко је и шта је по зва њу, зна њу, функ ци ји, кла си, ра си, на ци ји, је зи ку, ве ри итд., што се раз у ме као за до во ље ње за дру штвеним из јед на ча ва њем и ис пра вља њем кри ви це, тре ну так пори ца ња дру штве них раз ли ка у име оно га што је за јед нич ко: обр ну ти днев ни ред жи во та! Сла вље по ве зу је све јед на ко јер су сви јед на ки у не ре ду. 6 Чи ње ни ца да се но се ма ске зна чи сим бо лич ко или све ча но од ба ци ва ње свих дру штве них раз ли ка, тре нут ни за бо рав струк ту рал них не прав ди и гре хо ва, све ча но кр ше ње за бране, до пу ште но пре те ри ва ње, рас ка ла шност, по ни шта ва ње 6 Ши ре о ово ме у од лич ној књи зи: Ђор ђе вић, Ј. (1997) По ли тич ке свет кови не и ри ту а ли, Бе о град: До си је Сиг на ту ре. 246
со ци јал не дис тан це ду шев но-те ле сна го зба. Жр тву је се све што је раз ли чи то у име оно га што је слич но (за јед ничко), бар док тра је сла вље. Жи вот се игра игра се жи ви. То су при вре ме ни тре ну ци ка да чо век пре ки да ве зе са сво јом кул ту ром и пре ла зи из кул ту ре у при род но ста ње тре нутак кри зе кул ту ре. Жи ви мо у до ба сум ње и не из ве сно сти. Ста ре ре ли ги је пре ма ко ји ма су љу ди жи ве ли 99,9% људ ске исто ри је рас па да ју се или гу бе зна чај... И са да сви хо да ју око ло и пи та ју се ка ко да жи ве. По не кад се у оча ја њу чак и ме ни обра те. 7 На ша кул ту ра је мо жда пр ва пот пу но светов на кул ту ра у људ ској исто ри ји (Ерих Фром). Кри за је по ве за на са не ре дом. Из би ја на ви де ло па ган ско зна че ње жи во та у зна ку ма сов не опи је но сти. Ов де од па мети пра ве ко ме ди ју... По сто је об ли ци умет нич ког рас па да ња ко ји од го ва ра ју об ли ци ма дру штве ног рас па да ња 8 А оно што је свет на звао кул ту ром ни је би ло ни шта дру го не го елегант ни ји тер мин за њи хо во не зна ње. 9 Кри за на гри за култур не вред но сти и нор ме из ве де не из њих, а у исто вре ме и у тој ме ри охра бру је да се мрач ни на го ни пу сте са лан ца и по твр ђу ју без кон тр о ле. То су тре ну ци ка да се сма тра да је чо век ство рен да жи ви и ужи ва, а не да ми сли и ра чу на. Он чи ни зло упр кос це ло куп ном зна њу што му је да ла ње го ва кул ту ра моћ не све сних на го на по бе ђу је кул ту ру! Кул турни љу ди ни су иму ни од зла. Ви со ко обра зо ван чо век ипак по сту па као ди вљак ко ји уме да бро ји са мо до два. 10 Иво Ан дрић до да је: Чу вај те се оног ко ји жи ви у ва ма и на ко јег за бо ра вља те. 11 Свет ко ви на, сла вље или благ дан (у Бо ја но вом реч ни ку празник), по чи ње са сим бо лич ком смр ћу кул ту ре, а ова смрт омо гу ћу је ис по ља ва ње си ро ве при ро де као ње не су прот ности. 12 При ро да ка же да, да. Кул ту ра ка же не, не (Хер ман Хе се). Пра зник као што са мо име ка же у ства ри озна ча ва духов но пра зно вре ме, ка да се са мо пи је, жде ре и де ре из свег гла са. Али, свет ко ви не или по вре ме ни пра зни ци има ју значај ну со цио-пси хо ло шку функ ци ју, јер је то вре ме оду шка од на го ми ла них и по ти сну тих не за до вољ ста ва, не задово љених 7 Ку реј ши, Х. (2001) Бу да из пред гра ђа, Бе о град: Пла то, стр. 100. 8 Ал ва ро, К. (2012) Не што као жи вот, Бе о град Под го ри ца: Слу жбе ни гла сник ЦИД, стр. 59 и 232. 9 Бе лоу, С. (2001) Ра вел штајн, Бе о град: На род на књи га Ал фа, стр. 178. 10 Хе се, Х. (1983) Степ ски вук, Бе о град: На род на књи га БИГЗ, стр. 62. 11 Зна ко ви по ред пу та (2005) Бе о град: По ли ти ка На род на књи га, стр. 89. 12 Јо ва но вић, Б. (2016) Ан тро по ло ги ја зла, Бе о град: ХЕ РА е ду, стр. 151 и да ље. 247
лич них и ко лек тив них по тре ба, и мрач них на го на, као што су агре сив ни на гон, на гон вла да ња и слич но. Да нас се го во ри о кри зи у це лом све ту: Бо јан ис ти че да се чи тав свет кре ће из кри зе у кри зу, и то кре та ње је бр же од на ше спо соб но сти при ла го ђа ва ња. Кад је чо век у кри зи, он по чи ње да пре и спи ту је не са мо свет око се бе не го и се бе: пре ста је да жи ви у из ве сно сти и си гур но сти сво га ис ку ства и зна ња, ка да ни је имао по тре бе да све на но во про ве ра ва. Дру штве на не из ве сност до жи вља ва се као лич на не си гурност. Кад год се чо век до ве де у кри зу ра сте ин те рес за само га се бе. Ста ње кри зе се осе ћа, али се не по зна је. Оно се тр пи, али се не ме ња. Не што обе ћа ва, али су ви ше пла ши. Но си да шак жи во та, али те ра и у оча ја ње. Кри за је отво рен про цес и за то се уз њу ве же на да (Ки не зи ка жу при ли ка за бо ље), а не са мо зеб ња. Кри за чу ва про шла ре ше ња и скри ва бу ду ће од лу ке кри зис и зна чи од лу ка. То је ста ње стрепње, у ко ме леб де сви стра хо ви и све на де: вре ме без на ђа и обнова на де иду за јед но! Чо век се бра ни од кри зе она ко ка ко мо же: све сно (у об ли ку раз ли чи тих си сте ма са зна ња) и не све сно (у об ли ку раз личи тих си сте ма ве ро ва ња), али и на дру ге на чи не (у об ли ку ду шев них обо ле ња као што су де пре си ја, ме лан хо ли ја, не уро зе, пси хо зе), а нај че шће тра жи спа си те ља, јер сви од го вори ко ји до ла зе из кул ту ре не де лу ју убе дљи во. У ме ри у ко јој је дру штве на кри за ду бља, у тој ме ри ра ци о нал на ре ше ња не до ла зе у об зир: зна мо да се у кри за ма не тра жи учи тељ не го спа си тељ! Та да се обич но ја вља во ђа ко ји не до пу шта љу ди ма да стра да ју од вла сти тих од лу ка, јер на се бе пре у зима сву од го вор ност, што на род ра до при хва та. Ума њи ва ње и по ри ца ње лич но сти је за ба ва свих во ђа, свих го спо да ра, свих де спо та. Фи рер без на ро да је исто што и Мо царт без кла ви ра. 13 Кри за кул ту ре во ди у кул ту ру кри зе. 13 Вер мес, Т. (2014) Опет он, Бе о град: Ла гу на, стр. 187. 248