децембар 2013. Ивана Шпановић најуспешнија спортисткиња Војводине за 2013. годину МЛА ДИ МА ПРУЖИТИ ПО ДР ШКУ стр. 3
2 СПОРТСКИ ПРЕГЛЕД уводна реч ШТА СУ НАМ ПРИОРИТЕТИ? ДОСТА ЈЕ ХРАМОВА, ОКРЕНИМО СЕ ДЕЦ И! При пре ма ју ћи се да на пи шем не што о спор ту на кра ју 2013. го ди не, у же љи да се не понoвим, по гле дао сам сво је за пи се из про шлих го ди на. За ни мљи во је да су про бле ми исти. Мо жда су кроз раз не стра те ги је са да ви ше на гла ше ни, што и ни је ло ше јер по ка зу је да и Ми ни стар ство и Се кре та ри јат за спорт ра де свој по сао. Но, да ли је ово дру штво спо соб но за озбиљ на су чеља ва ња ка да се ра ди о овој про бле ма ти ци остаје отво ре но пи та ње. Ка да је у пи та њу спорт реч ПРИ О РИ ТЕТ ни кад ни је при ме ње на у пу ном сми слу ТЕ РЕ ЧИ. Увод на ре че ни ца у на шој Стра те ги ји спор та ка же: Ви зи ја МОС је да Ре пу бли ка Ср би ја до 2013. го ди не п о ста не: др жа ва у ко јој је спорт до сту пан сва ко ме, а на ро чи то де ци, др жа ва са раз ви је ном спорт ском ин фра струк ту ром и тако да ље. По сто је и 22 стра те шка ци ља, а међу пр ви ма су: раз вој и уна пре ђе ње фи зич ког ве жба ња де це у пред школ ским уста но ва ма, ја ча ње школ ског и уни вер зи тет ског спор та и ус по ста вља ње функ ци о нал ног си сте ма школских и уни вер зи тет ских спорт ских так ми че ња и си стем ско пла ни ра ње из град ње и одр жа вања спорт ских обје ка та и ус по ста вља ње правног ме ха ни зма за очу ва ње на ме не по сто је ћих спорт ских обје ка та... По след њих го ди на се све ви ше по ка зу је ко лико ово дру штво ко шта игри ца зва на МЕ НА ЏЕР, ко јом су се за ба вља ли очи глед но моћ ни љу ди, терајући по нос Ср би је, Зве зду и Пар ти зан у бан крот и сте чај. И са да ка да се чи ни да зна те шта хо ће те, имају ћи у ви ду раз ме ре ште те ко ју је на чи нио наш нај по пу лар ни ји спорт, до ла зи до па ра док сал ног срп ског сце на ри ја јер се при по ми сли на хук Мара ка не или спек такл Пи о ни ра или Аре не све по но во по чи ње да се гу ра под те пих. Пред став ни ци ве ли ких и ми ље ни ци ме ди ја су на ро ду са оп шти ли су штин ску по тре бу да Цр вена зве зда и Пар ти зан ЗА СЛУ ЖУ ЈУ но ве стади о не, где ће мо ћи у бо љим усло ви ма да уго сте европ ске ги ган те Чер но мо рец и Лу до го рец и по ку ша ју да им се од у пру у по хо ду на Евро пу. На рав но, тре ба ми сли ти и о ар ми ји на ви ја ча којој се, уз гред, иако го ди на ма при ча мо о то ме, још ни је ста ло на пут ка да су њи хо ви ва тре ни и уништа ва ју ћи по хо ди у пи та њу. Да се раз у ме мо, обо жа вам Џа ју још из играчких да на, ве о ма по шту јем тре не ра Ву јо ше ви ћа и ужи вам у ко шар ка шким пред ста ва ма у Пи о- ни ру, али пре све га це ним ра зум и во лим де цу Ср би је. Као еко но ми ста и не ко ко се го ди на ма ба ви фин нси ја ма у спор ту знам да ПА РА НЕ МА ДО- ВОЉ НО. По треб но је на пра ви ти при о ри те те. У Ам стер да му или Бар се ло ни ба ка и де ка сво је уну ке, по сле тре нин га, до ве ду на утак мице са ма ње-ви ше по зо ри шном ат мос фе ром. У тим зе мља ма је нај ва жни је да де ца има ју где да тре ни ра ју и да им се обез бе де до бри струч ња ци. У Ср би ји, зе мљи не за по сле них и не за до вољних, омла ди ни је нај ва жни је да на пра ви па клену ат мос фе ру о ко јој ће се у Евро пи при ча ти. Да ли по ср ну ла Ср би ја стре ми рим ском Ко лесе у му, где ће глад ни и обес пра вље ни из кла дио ни ца тр ча ти ка но вим ве ле леп ним ста ди о ни ма и кли ца ти мо дер ним гла ди ја то ри ма, или сма тра да се за са мо ПЕТ го ди на ква ли тет ног ра да мо гу ство ри ти но ви Не ма ња Ма тић, Ви дић, Ива новић, Бог дан Бог да но вић, Те о до сић или Јо ва на и Ива на на ци о на ле. Ско ро не при мет но по ја ви се од не куд Бе крић, Ду даш, или у ко шар ци Лука Ми тро вић, или већ ак тел ни пре зи ме њак из фуд ба ла, и по ста ну пред мет нај ра ни је тр го вине а ме на џе ри нас убе ђу ју да је сва ка про да ја би ла нео п ход на, а сва ка ку по ви на фе но ме на лан по слов ни по тез, иако по сле ја ди ку је мо због несрећ них по вре да на шег Ле тон ца, Фран цу за или Ни ге риј ца. Но ви Сад, дру ги град свет ске ко шар ка шке ве ле си ле Ср би је, већ ду го сво јим гра ђа ни ма не мо же да при у шти ква ли тет не спорт ске пред ставе, што је до не кле и оправ да но има ју ћи у ви ду то ко ве нов ца. Али још док ни су ко шта ли прилич но ла ко и нео па же но про шли су и Ми лу тинов и Ми тро вић и Је ло вац, о Ми ли чи ћу да и не го во ри мо. Уре ђе на др жа ва где ће сва ки мом чић или де вој чи ца у спорт ском сми слу на ћи се бе и при том до би ти усло ве и струч ну по моћ је циљ не ке но ве Ср би је. Убе ђен сам да ће нам на ша де ца, уко ли ко им по мог не мо, то ви ше стру ко вра ти ти. СР БИ ЈА си гур но пре де се так го ди на ни је ни сања ла да ће њен нај ве ћи ам ба са дор и нај ва жнији син Но вак до ћи из спор та у ко ји (ве ро ват но због си ро ма штва и оправ да но) го то во ни шта ни је ула га но. Му дри љу ди ка жу: ако па мет но и вред но ра диш си гур но ће ти се бар део вра ти ти. Хо ће мо ли бар по ку ша ти или су но ви ста ди о ни на ви ди ку? Дарко Парежанин, председник УО Спортског савеза Војводине СПОРТСКИ ПРЕГЛЕД Издавач Спортски савез Војводине; Пројекат подржао Покрајински секретаријат за спорт и омладину; Дизајн и техничка обрада Дуња Шашић; Штампа Политика НМ ; Тираж 15.000
интервју СПОРТСКИ ПРЕГЛЕД 3 МА РИ НИ КА ТЕ ПИЋ, ПО КРА ЈИН СКА СЕ КРЕ ТАР КА ЗА СПОРТ И ОМЛА ДИ НУ МЛА ДИ МА ПРУЖИТИ ПО ДР ШКУ Ка кав сте ути сак сте кли о ста њу спор та у АП Вој во ди ни по сту па њу на функ ци ју по крајин ске се кре тар ке за спорт и омла ди ну пре нешто ви ше од го ди ну да на? Иако По кра јин ски се кре та ри јат ни је бо рили ште већ из вр шни ор ган ко ји бри не о спор ту у на шој Вој во ди ни, пр ви за да так ми је сте био своје вр сна бор ба за ве ћи бу џет Се кре та ри ја та, ка ко би смо, с јед не стра не, по ја ча ли већ по сто је ће наше кон кур се, али и ра ди ли на но вим про гра ми ма ко ји су се, уви дом у тре нут но ста ње, на мет ну ли као при о ри тет. При том, су о ча ва ње са чи ње ни цом да ве ли ки број на ших ре пре зен та тив них клу бо ва, на ро чи то у лоп та шким спор то ви ма, већ го ди нама не мо же да про ве ри се бе и свој ква ли тет у европ ским ли га ма, јер на про сто не мо гу да пла те ни уче шће, за и ста је по ра жа ва ју ће ако зна мо ко лико сви, а на ро чи то по ли ти ча ри, во ле да се ки те њи хо вим ме да ља ма, име ни ма и фо то гра фи ја ма, а ка да, с дру ге стра не, од лу чу ју о јав ним бу џе ти ма за спорт, он да је то нај спо ред ни ја ствар на све ту. Мо рам то ме дa до дам и не слав ну чи ње ни цу да је ула га ње у раз вој вр хун ског спор та у Вој во ди ни на ро чи то оште ће но гу ше њем Лу три је Вој во дине, из чи јих се при хо да од ига ра на сре ћу не ка да ма хом фи нан си рао упра во вр хун ски спорт. Да нас је си ту а ци ја та ква да сви екс тер ни при хо ди на мење ни вр хун ском спор ту, а обез бе ђе ни по За ко ну о игра ма на сре ћу, иду ис кљу чи во ре пу блич ком Ми ни стар ству омла ди не и спор та, а ни је дан део у Вој во ди ну, иако смо уве ре ни да се бар тре ћи на при хо да од ига ра на сре ћу, а на ро чи то спорт ских кла ди о ни ца, убе ре на те ри то ри ји АП Вој во ди не. Ипак, сту пив ши на че ло Се кре та ри ја та тач но на сре ди ни про шле го ди не, ни сам има ла вре ме на да жа лим за про су тим мле ком, већ сам мо ра ла да се на о ру жам но вим про гра ми ма и иде ја ма, ка ко бисмо ко ли ко-то ли ко бар по че ли да вра ћа мо ства ри на сво је ме сто, па ако се са мо на на ци о нал ном нивоу опре де љу ју то ли ка сред ства за вр хун ски спорт, он да он тре ба о то ме при ро ри тет но и да бри не, а ми ће мо наш фо кус усме ри ти на оно што за право жи вот зна чи, због че га спорт и ре кре а ци ја и фи зич ко вас пи та ње уоп ште и по сто је, па и на путу ства ра ња вр хун ских ре зул та та. Због то га сам и се би, као и ко ле га ма, за да ла као при о ри тет раз вој и уна пре ђе ње школ ског спор та у АП Вој во ди ни, сти пен ди ра ње ка де та и ју ни о ра у но вом олим пијском ци клу су, уна пре ђе ње пр вен стве но школ ске спорт ске ин фра струк ту ре, али за рад ђа ка ко ји поха ђа ју те шко ле и ко ји ма оне тре ба да бу ду дру га ку ћа, а не за рад из да ва ња ко мер ци јал них клуп ских тер ми на због ко јих се ђа ци ис те ру ју из са ла, на рочи то они ко ји не мо гу да пла те чла на ри ну. На са мом по чет ку ман да та ини ци ра ли сте не ко ли ко но вих про гра ма/про је ка та. О ко јим је про гра ми ма реч? Ову, 2013. Го ди ну, усме ри ли смо, нај ши ре го во ре ћи, на бри гу о здра вљу мла дих у оба сек тора спорт ском и омла дин ском. Та ко смо, уз по моћ две сек тор ске струч не рад не гру пе, го ди ну да на при пре ма ли два но ва про гра ма и стра те шка правца Стра те ги ју раз во ја школ ског спор та у АП Војво ди ни и пи лот про је кат Здрав стве но вас пи та ње о ре про дук тив ном здра вљу. Оба су је дин стве на не са мо у Вој во ди ни и не са мо у Ср би ји, већ и у ши рем ре ги о ну, па смо сто га при ву кли па жњу и ви ше су сед них др жа ва и њи хо вих те ла, ко ји нам се ја вља ју, са же љом да при ме не на ше про гра ме у сво јим сре ди на ма, пре по зна ју ћи да смо, ка ко су нам ре кли, про бле ме по го ди ли у гла ву.
4 СПОРТСКИ ПРЕГЛЕД интервју На и ме, Стра те ги ја школ ског спор та у АП Вој во ди ни усво је на је 5. де цем бра у Скуп шти ни АП Вој во ди не, и то од стра не свих по сла нич ких гру па, што је, при зна ће те, ви ше не го ре дак случај. Основ ни циљ јој је уна пре ђе ње и по бољ шање на ста ве фи зич ког вас пи та ња и ван на став них ак тив но сти, од но сно ре а фир ма ци ја школ ских спорт ских сек ци ја пре све га, као и си сте ма школских спорт ских так ми че ња у основ ним шко ла ма. Ве жба ње не сме да бу де при ви ле ги ја и со ци јал на ка те го ри ја, већ пра во сва ког де те та да здра во одра ста, јер ће су тра би ти осло нац на шег дру штва. За то је, по на ма, школ ски спорт пи та ње јав ног здра вља, ства ра ња здра вог, рад но спо соб ног и мен тал но ста бил ног ста нов ни штва, а не олим пијске ме да ље. На рав но да се ова два ци ља ме ђусоб но не ис кљу чу ју, на про тив, што је ши ра ба за са си сте мат ским и кон ти ну и ра ним ра дом са школском де цом већ од ни жег школ ског уз ра ста, ре зултат ће би ти бо љи за све. Ка да је реч о омла дин ском сек то ру, не што рани је, у сеп тем бру, по ста ли смо по но сни ини ција то ри и но си о ци је дин стве ног про јек та Здравстве но вас пи та ње о ре про дук тив ном здра вљу, је дин стве ног не са мо у Вој во ди ни, већ и у целој Ср би ји, у окви ру ко јег 1.200 сред њо шко ла ца у 40 оде ље ња де сет вој во ђан ских шко ла учи о свом ре про дук тив ном здра вљу, али и о пси холо шким и со ци јал ним аспек ти ма њи хо вог од раста ња. На по ми њем да смо је ди ни др жав ни ор ган ко ји је на шао на чин да се у окви ру шко ла ба ви овом те мом из у зет но ва жном за на шу омла ди ну, јер смо све до ци да је број ма ло лет нич ких трудно ћа, абор ту са, ме ђу ко ји ма че сто има и оних неле гал них, као и број пол но пре но си вих бо ле сти ве о ма по рас тао у по след њих не ко ли ко го ди на. Пол но пре но си ве бо ле сти су на ро чи то та бу тема, а по сле ди це мо гу би ти стра шне, од ду го годи шњег ле че ња до не плод но сти, па и фа тал них ис хо да ако зна мо да је ХПВ ин фек ци ја нај че шћи узроч ник ра ка гр ли ћа ма те ри це, за ко ји се во де број не и па ра лел не кам па ње, уме сто да се фо куси ра мо на еду ка ци ју и пре вен ци ју од нај ра ни јих да на. При ме ти ће те да се оба ова про гра ма ти чу здра вља на ше де це, па ни је ни чу до што смо их у По кра јин ском се кре та ри ја ту за спорт и омла дину из дво ји ли као при о ри тет у од но су на те ку ће по сло ве. Из дво ји ла бих и два но ва кон кур са, та ко ђе једин стве на Ак тив ни рас пуст, на ме њен школа ма и њи хо вим кре а тив ним, на уч ним и здра вим ак тив но сти ма и то ком лет њег рас пу ста, као и кон курс за пре вен ци ју на си ља и дис кри ми на ције, ко ји је био фо ку си ран на вр шњач ко и ин тер нет на си ље ме ђу мла ди ма до 18 го ди на. Ва жно је напо ме ну ти да смо ове го ди не кроз наш го ди шњи кон курс опре ми ли и са ни ра ли пре ко три де сет фискул тур них са ла у Вој во ди ни, а кроз ре а ли за ци ју Ак ци о ног пла на по ли ти ке за мла де по др жа ли 67 про је ка та удру же ња мла дих. На првом часу здравственог васпитања о репродуктивном здрављу у Бечеју За што сте се од лу чи ли баш за из ра ду Страте ги је раз во ја школ ског спор та у АП Вој во дини, а не не ког дру гог стра те шког до ку мен та ко ји се ти че спор та? С об зи ром на то да про бле ми школ ског спорта ни су по че ли про шле го ди не, они по сто је одавно, али по сле ди це су по ста ле у јед ном тре нут ку мно го ве ли ке, што по је ди нац не мо же сам да реши, не го се мо ра ју ре ша ва ти си стем ски. Тач није, су о чи ли смо се с тим да је ко мер ци ја ли за ци ја школ ских фи скул тур них са ла ве ћа не го ика да, да је сва ко пе то де те го ја зно због то га што не ма довољ но фи зич ке ак тив но сти, да се че сто из јав них бу џе та фи нан си ра ју па ра лел ни про гра ми ра зних удру же ња ко ји се већ фи нан си ра ју кроз за ко ном пред ви ђе не оба ве зе, да је спорт за школ ску де цу по стао пи та ње лич ног ста ту са, а не јав ног здравља, али и да је, с дру ге стра не, спорт, на жа лост, по стао со ци јал на ка те го ри ја и да, услед су ви ше ла ког ре ги стро ва ња клу бо ва у АПР-у, има мо инва зи ју клу бо ва. Су о чи ли смо се и са тим да се у школ ски спорт укљу чу ју ско ро увек иста де ца, ко ја већ тре ни ра ју у не ком клу бу, да се тер ми ни предви ђе ни за рад школ ских спорт ских сек ци ја че сто зло у по тре бља ва ју за по тре бе баш тих клу бо ва или ре кре а ти ва ца, а она де ца чи је се здра вље на ру шава због не ак тив но сти оста ју из оп ште на из си стема школ ског спор та. Упра во за то смо ре ши ли да при пре ми мо про грам и план си стем ског ре ша ва ња свих ових про бле ма, тач ни је да си стем вра ти мо на сво је ме сто. Сто га је ова на ша Стра те ги ја зна чај на, пре све га има за циљ да се по бољ ша ста ње фи зичког вас пи та ња у основ но школ ским уста но ва ма, јер за нас ба вље ње фи зич ком кул ту ром не зна чи ства ра ње вр хун ских спор ти ста, већ пра ви лан развој и до бро здра вље на ше де це. На ме ра нам је да, у са рад њи са шко ла ма, је ди ни ца ма ло кал них са моу пра ва и стру ков ним удру же њи ма, про ши ри мо пону де школ ских сек ци ја, отво ри мо их за што ве ћи број де це и по ве ћа мо по ну ду спорт ских гра на. Надам се да ће мо, као и до са да, има ти пу ну по др шку ре сор ног се кре та ри ја та за обра зо ва ње и По кра јинског се кре та ри ја та над ле жног за здра вље и ка да је пи та њу при ме на Стра те ги је. На рав но, још је дан од бит них раз ло га за ову Стра те ги ју је сте и на ша на ме ра да у ма ју 2014. го ди не вра ти мо ме ђу на ше шко лар це СО ШОВ, не ка да пр ву и нај ве ћу школ ску спорт ску олим пија ду, ко ја се при бли жи ла не слав ном ју би ле ју од 25 го ди на не по сто ја ња, од но сно од уки да ња. Же лимо да по но во има мо школ ске вој во ђан ске олимпиј ске так ми ча ре и пр ва ке, јер је школ ски спорт и са ма на ста ва фи зич ког вас пи та ња сво је ко ре не има ла упра во у Вој во ди ни, где је овај пред мет, захва љу ју ћи по зна том пе да го гу Ђор ђу На то ше ви ћу, био уве ден као оба ве зан још сре ди ном ше зде сетих го ди на 19. ве ка. Да ли ће те кроз при ме ну Стра те ги је раз воја школ ског спор та у АП Вој во ди ни ре ши ти и про блем из да ва ња школ ских са ла? На кон из ра де Пред ло га стра те ги је има ли смо јав ну рас пра ву у свим ве ћим гра до ви ма Вој во дине, ка да је је дан од го ру ћих про бле ма из о ста ја ња школ ских сек ци ја де тек то ва на ко мер ци ја ли за ци ја фи скул тур них са ла. Сма трам да, без об зи ра што се на овај на чин ком пен зу ју не ки фи нан сиј ски пробле ми, да са ле ко је су пра вље не за школ ску де цу тре ба да за до во ље све њи хо ве по тре бе и да ће мо при ме ном Стра те ги је ре ши ти, по мом ми шље њу, рак-ра ну мно гих ро ди те ља и про фе со ра фи зич ког вас пи та ња, овај про блем. Мо рам да на гла сим да ЧЛА НО ВИ РАД НЕ ГРУ ПЕ ЗА ИЗ РА ДУ СТРА ТЕ ГИ ЈЕ РАЗ ВО ЈА ШКОЛ СКОГ СПОР ТА У АП ВОЈ ВО ДИ НИ Ма ри ни ка Те пић, по кра јин ска се кре тар ка за спорт и омла ди ну; Алек сан дра Ри стић, подсе кре тар ка По кра јин ског се кре та ри ја та за спорт и омла ди ну; Бран ко Ву јо вић, самостални струч ни са рад ник II за школ ски спорт и спорт за све у По кра јин ском се кре та ри ја ту за спорт и омла ди ну; проф. др Ви шња Ђор ђић, ван ред на про фе сор ка Фа кул те та за фи зич ко вас пи та ње и спорт у Но вом Са ду; доц. др Јо сип Је пеш, про фе сор на Учи тељ ском фа кул те ту у Су бо ти ци; Ја сна Ђу кић, пред сед ни ца Удру же ња пе да го га фи зич ког вас пи та ња Вој во дине; Ми ха ил Ду даш, пред сед ник Са ве за за школ ски спорт Вој во ди не; др Не бој ша Ко ла ров, пред сед ник Дру штва спорт ских ле ка ра Вој во ди не; Са ња Угрен, ко ор ди на тор ка Са ве за за школ ски спорт Ср би је Ју жни Ба нат; Ми ро слав Дра гој ло вић, ко ор ди на тор са ве за за школски спорт Ср би је Срем; Јо ван Вук че вић, Ми ни стар ство на у ке, про све те и тех но ло шког раз во ја, Школ ска упра ва Но ви Сад; Ма ри ус Ро шу, По кра јин ски се кре та ри јат за обра зо вање, упра ву и на ци о нал не за јед ни це; Сне жа на Ву ја но вић, По кра јин ски за вод за спорт и меди ци ну спор та; То ми слав Бар то лић, ди рек тор Сред ње еко ном ске шко ле Ки кин да; Гор да на Бур му џи ја, ди рек тор ка ОШ Сло бо дан Ба јић Па ја Срем ска Ми тро ви ца; Не дељ ко Ђор ђић, ди рек тор ОШ Ђор ђе На то ше вић Но ви Сад; Ми ро слав Ста јић, Днев ник Но ви Сад
интервју СПОРТСКИ ПРЕГЛЕД 5 Да ли сте за до вољ ни са рад њом са ко ле гама из Ми ни стар ства омла ди не и спор та, али и љу ди ма ко ји се ба ве спор том и мла ди ма у локал ним са мо у пра ва ма на те ри то ри ји АП Војво ди не? Мо рам при зна ти да је у ман да ту прет ход не ми ни стар ке Али се Ма рић би ло са мо боч не ко муни ка ци је из ме ђу по је ди них слу жбе ни ка Ми нистар ства и Се кре та ри ја та, али и то ван сва ког ви да са рад ње, већ са мо не ке еле мен тар не раз ме не инфор ма ци ја ну жне по за ко ну. На кон из бо ра Ва ње Удо ви чи ћа за ми ни стра, од но си су се по ме ри ли на бо ље, на ше ко ле ге уче ству ју, па и ко ор ди ни ра ју рад не гру пе Ми ни стар ства уочи из ра де но ве опште стра те ги је спор та у Ре пу бли ци Ср би ји. Лично сам, из здрав стве них раз ло га, би ла спре че на да се срет нем са ми ни стром при ли ком ње го ве по се те Но вом Са ду, али че ка мо ње гов од го вор на по зив ко ји смо му упу ти ли да за јед но ор га ни зу је мо радну кон фе рен ци ју о, из ме ђу оста лог, при ме ни За кона о спор ту, спорт ском ин спек циј ском и струч ном над зо ру и, на рав но, школ ском спор ту. На шу но воу сво је ну Стра те ги ју раз во ја школ ског спор та посла ла сам ми ни стру од мах по усва ја њу, ве ру ју ћи да ће мно ги ње ни де ло ви би ти из у зет но ко ри сни за оп шту стра те ги ју спор та ко ја је у при пре ми. Стратегија развојa школског спорта у АП Војводини 2013 2017 представљена на конференцији за новинаре чи та во дру штво тре ба да бу де са гла сно ка да се реша ва ју ове и слич не ства ри, као и ле кар ски прегле ди ко је су о оба ве зи да оба ве де ца укљу че на у школ ски спорт (већ на ни воу са ме сек ци је) по важе ћем За ко ну о спор ту, код спе ци ја ли сте спорт ске ме ди ци не два пу та го ди шње, уз нов ча ну на кна ду ко ја до дат но оп те ре ћу је по ро дич не бу џе те. Уко лико смо се сло жи ли да су мла ди бу дућ ност на шег дру штва и да ће мо им обез бе ди ти при стој не услове за жи вот он да се то, по мом ми шље њу, од но си на све обла сти и све ни вое др жа ве. Чи ни се да сте се, ка да сте по ста вља ли прио ри те те ва шег ра да, во ди ли про бле мом здравља мла дих. Да ли је та ко и ка да је Здравстве но вас пи та ње о ре про дук тив ном здра вљу у пи та њу? Су ми ра ју ћи пред ло ге про је ка та ко ји нам присти жу на го ди шњи кон курс у сек то ру омла ди не, као и пред ло га про је ка та ко ји су нам при сти за ли за ре а ли за ци ју Ак ци о ног пла на по ли ти ке за младе, при ме ти ли смо ве ли ки број про је ка та ко ји се ти чу бри ге о ре про дук тив ном здра вљу мла дих. Ме ђу тим, та ко ђе смо при ме ти ли да се нај ве ћи број тих про је ка та од но сио на те ри то ри ју Но вог Са да и око Но вог Са да, а ме ни је би ло бит но да оно што де ца има ју при ли ку да чу ју у Но вом Са ду, чу ју и у Али бу на ру, Вр шцу, Ири гу... Све сни смо да је по тре ба за ова квим про јек том би ла пре ко потреб на, јер смо ви де ли по дат ке ко ји су ве о ма узне ми ра ва ју ћи ка да је реч о бро ју ма ло лет нич ких труд но ћа, па смо од лу чи ли да овај про блем проба мо да ре ши мо си сте мат ски, упра во уво ђе њем Здрав стве ног вас пи та ња о ре про дук тив ном здрављу у де сет вој во ђан ских шко ла, пет струч них и пет гим на зи ја, ка ко би ђа ци дру гих раз ре да има ли при ли ку да то ком чи та ве школ ске го ди не уче, и то не са мо о кон тра цеп ци ји, већ и о то ме шта је то запра во љу бав, ка да је у ре ду ре ћи не, ка да је пра во вре ме за за сни ва ње по ро ди це. Да ли на ше дру штво пру жа до вољ но по дршке мла дим та лен то ва ним љу ди ма, на при мер спор ти сти ма, на уч ни ци ма, му зи ча ри ма? На ше дру штво углав ном пру жа по др шку ка да ти мла ди од ра сту. Ве о ма је ва жно по др шку, ов де не ми слим са мо на ма те ри јал ну, пру жи ти у пра во вре ме. Та ко, на при мер, у По кра јин ском се кре та ри ја ту за спорт и омла ди ну ве о ма во ди мо М. Тепић: Секретаријат није борилиште вeћ из вр шни ор ган који брине о спорту ра чу на да мла ди на уч ни ци, му зи ча ри и ли ков ни та лен ти бу ду на гра ђе ни кроз наш Фонд за та лен те у пра во вре ме, од но сно у нај ра ни јем до бу, али и да по ма же мо њи хо вим шко ла ма у обез бе ђи ва њу и на бав ци ин стру ме на та, опре ма њу спе ци ја ли зова них ка би не та, по мо ћи пост ди плом ци ма и докто ран ти ма ко ји се уса вр ша ва ју у ино стран ству... А от ка ко ре ги о нал ни цен три за та лен те не функци о ни шу ка ко тре ба, осим пан че вач ког, ве о ма је ва жно на мла де та лен те обра ћа ти па жњу кроз инсти ту ци о нал ну по др шку. Пла но ви за бу дућ ност? Про те клих да на смо за вр ши ли и пра те ћи Акци о ни план за при ме ну Стра те ги је раз во ја школског спор та, те нам пред сто ји још фи на ли за ци ја ње го вог план ског бу џе ти ра ња у на ред них не ко лико да на, ка ко би смо у на ред ној го ди ни мо гли да кре не мо са при ме ном. Пред сто ји нам мно го ра да по осно ву ак тив но сти и ци ље ва ко је смо пред виде ли овим Ак ци о ним пла ном, али сам си гур на да ће мо уз по моћ струч не рад не гру пе Се кре та ри ја та и ње них ми ни ти мо ва, као и у са рад њи са Са ве зом за школ ски спорт Вој во ди не, шко ла ма, је ди ни цама ло кал не са мо у пра ве и стру ков ним удру же њима оправ да ти по тре бу и ци ље ве Стра те ги је школског спор та. На том пу ту нас од мах на по чет ку го ди не очеку је и рас пи си ва ње кон кур са за из бор гра да дома ћи на за ор га ни за ци ју СО ШОВ-а 2014. го ди не, као и го ди шњег кон кур са пу тем ко јег ће мо по моћи ор га ни зо ва ње ма ни фе ста ци ја и ју би ле ја, за тим са на ци ју, адап та ци ју и опре ма ње спорт ских објека та, а на ро чи то школ ских, за ко је смо ове го ди не из дво ји ли ви ше сред ста ва. По ме ну ла сам и на ста вак на шег про шле го ди не уве де ног про гра ма Олим пиј ске на де за Рио, одно сно сти пен ди ра ње 50 нај пер спек тив ни јих младих спор ти ста из Вој во ди не, за ко је смо већ у фа зи оче ки ва ња при ја ва од стра не њи хо вих по кра јинских гран ских са ве за. Ко ри стим при ли ку да овим пу тем апе лу јем на са ве зе да бла го вре ме но при ја ве сво је кан ди да те, ка ко се не би опет де си ло да де ца про пу сте шан су да бу ду сти пен ди ра на са мо због то га што их њи хо ви над ле жни са ве зи ни су при јави ли из не ма ра или не ак тив но сти. У пр вом квар та лу рас пи са ће мо и кон кур се за про грам Ак тив ни рас пуст и за пре вен ци ју наси ља и дис кри ми на ци је у шко ла ма (вр шња шког и ин тер нет на си ља), а по том и за ве ли ке ме ђу народ не спорт ске ма ни фе ста ци је ко је се ор га ни зу ју у Вој во ди ни. До дат ни бу џет смо још обез бе ди ли и за про шире ње про гра ма Здрав стве но вас пи та ње о ре продук тив ном здра вљу, пла ни ра ју ћи да га са де сет вој во ђан ских шко ла, у исто то ли ко гра до ва и општи на на ред не го ди не про ши ри мо на све, или скоро све гра до ве и оп шти не у Вој во ди ни. У при пре ми је већ и пој мов ник, од но сно реч ник о ре про дук тивном здра вљу ко ји пла ни ра мо да бу де од штам пан већ за пред сто је ће дру го по лу го ди ште те ку ће шкоске го ди не и ђа ке ко ји са да по ха ђа ју ове са др жа је. У на ди да ће би ти про сто ра за све ко ји се обрате за по моћ По кра јин ском се кре та ри ја ту за спорт и омла ди ну, до зво ли те ми да у сво је лич но име, као и у име ко ле га из Се кре та ри ја та без ко јих све ово не би би ло мо гу ће, че сти там спор ти сти ма и при ја те љи ма спор та, спорт ским рад ни ци ма и свим ва шим чи та о ци ма срећ не бо жић не и но во годи шње пра зни ке.
6 СПОРТСКИ ПРЕГЛЕД награде ПО КРА ЈИН СКИ СЕ КРЕ ТА РИ ЈАТ ЗА СПОРТ И ОМЛА ДИ НУ УРУ ЧЕ НА ПРИ ЗНА ЊА ВИ ХОР У Клу бу по сла ни ка Скуп шти не АП Вој води не, 18. де цем бра, пред спор ти сти ма, при јате љи ма спор та, пред став ни ци ма ме ди ја и ресор ног се кре та ри ја та, уру че на су пре сти жна при зна ња у обла сти спор та Ви хор, ко ја сва ке го ди не до де љу је По кра јин ски се кре та ри јат за спорт и омла ди ну. На гра да Ви хор, ко ја се састо ји од По ве ље, ста туе Ви хор, рад ака демског ва ја ра Алек сан дра Аџи ћа, и нов ча ног дела, уста но ви ла је Скуп шти на АП Вој во ди не и По кра јин ски се кре та ри јат за спорт и омла ди ну још 2002. го ди не. До де љу је се нај у спе шни јим вој во ђан ским спор ти сти ма у ка те го ри ја ма: најбо ља спор тист ки ња, нај бо љи спор ти ста и најбо ља жен ска и му шка еки па. Ово го ди шњи ла у ре а ти, спор ти сти ко ји су у 2013. го ди ни по сти гли нај бо ље ре зул та те, је су: атле ти чар ка Ива на Шпа но вић из Атлет ског клуба Вој во ди на, ка ја каш Мар ко Дра го са вље вић из Ка јак-ка ну клу ба Син те лон из Бач ке Палан ке, Сто но те ни ски клуб Сен та из Сен те за нај бо љу жен ску еки пу и у ка те го ри ји му шка нај бо ља еки па Ру ко мет ни Клуб Вој во ди на из Но вог Са да. Ове спор ти сте је, на пред лог гранских са ве за, иза брао Од бор за до де лу при зна ња ко ји је име но ва ла Вла да АП Вој во ди не.ње го ви чла но ви су: Ма ри ни ка Те пић, ре сор на се кретар ка, Бо ра Си бин кић, ре пре зен та ти вац Ср бије у ка ја ку, Ни ко ла Ла зић, ко шар ка шки тре нер, Мир ко Ср ђа нов, пред сед ник Пли вач ког са ве за Вој во ди не, и Не ве на Бе лић, спорт ска но ви нарка Ра дио-те ле ви зи је Вој во ди не. За де вој ке и мом ке ко ји су то ком го ди не по ка за ли све ту да је Вој во ди на ку ћа спор та и сво јим ра дом до при не ли про мо ци ји и раз воју спор та у Вој во ди ни, ре сор ни се кре та ри јат У име свог сина награду је примила Милијана Драгосављевић У категорији мушких екипа најбољи је Рукометни клуб Војводина је из дво јио сваком награђеном појединцу износ од 253 хи ља да ди на ра и свакој награђеној екипи по 400 хи ља да. Вој во ђан ским спор тисти ма го ди не на гра де је уру чи ла Ма ри ни ка Тепић, по кра јин ска се кре тар ка за спорт и омла дину, ко ја је на гла си ла да је ре сор ни се кре та ри јат је ди ни др жав ни ор ган ко ји спор ти сте на гра ђу је ма те ри јал но. У име По кра јин ског се кре та ри ја та за спорт и омла ди ну и Вла де Ауто ном не По кра јине Вој во ди не че сти там свим ово го ди шњим добит ни ци ма при зна ња и же лим до бро до шли цу свим при ја те љи ма спор та уоп ште и пред ставни ци ма Се кре та ри ја та. Овај дан је по све ћен на шим нај у спе шни јим спор ти сти ма и по бољша њу њи хо вих тре на жних усло ва. Че стит ке упу ћу јем и Ане ти Ма ску ти и Вик то ри ји Тружин ски за осво је но тре ће ме сто на ју ни ор ском свет ском пр вен ству у сто ном те ни су. Же лим да ис так нем да је кон курс за сти пен ди ра ње младих спор ти ста рас пи сан и за сле де ћу го ди ну, јер је пла ни ра но да и то ком 2014. го ди не Покра јин ски се кре та ри јат за спорт и омла ди ну сти пен ди ра 50 нај та лен то ва ни јих мла дих спорти ста у олим пиј ксим спор то ви ма у окви ру програ ма Олим пиј ске на де за Рио. При сут ни ма се обра ти ла и Не ве на Бе лић, чла ни ца Од бо ра за до де љи ва ње на гра де Вихор, спорт ска но ви нар ка Ра дио-те ле ви зи је Вој во ди на, ко ја је по ру чи ла: Же лим да че сти там сви ма ко ји су на грађе ни у овој го ди ни, али и они ма ко ји то ни су, јер мо рам да ка жем да је у не ким ка те го ри ја ма Најбољи у категорији женских екипа је Стонотениски клуб Сента од лу ка би ла те сна и да су пре су ди ле ни јан се, што је ве о ма до бро, јер то зна чи да су спорт ски ре зул та ти у овој го ди ни ве о ма до бри. Че сти там још јед ном и на дам се да ће мо се и иду ће го дине оку пи ти на овом ме сту и по но во до де ли ти на гра ду Ви хор. МАР КО ДРА ГО СА ВЉЕ ВИЋ је члан Ка јак-ка ну клу ба Син те лон из Бач ке Па ланке. Ове го ди не, на Пр вен ству Евро пе за се ни-
награде СПОРТСКИ ПРЕГЛЕД 7 Мариника Тепић окружена добитницима награде Вихор о ре, одр жа ном у Пор ту га лу, осво јио је сре бр ну ме да љу у ди сци пли ни К1 200 м, као и сре бро у ди сци пли ни К2 500 ме та ра. На Ме ди те ран ским игра ма, одр жа ним у Тур ској, осво јио је злат ну ме да љу у ди сци пли ни К1 200 м. Зла том се ове го ди не оки тио и на Пр вом свет ском ку пу у дисци пли ни К2 500 м и на Дру гом свет ском ку пу у ди сци пли ни К1 200м, где је осво јио и брон зану ме да љу у К2 500 ме та ра. РУ КО МЕТ НИ КЛУБ ВОЈ ВО ДИ НА из Но вог Са да осно ван је 1948. го ди не. Овај клуб, са ве ли ком тра ди ци јом, као и 2011, ка да је про гла шен за нај бо љу еки пу у По кра ји ни, ове го ди не је имао још успе шни ју се зо ну. Под вођ ством ше фа струч ног шта ба Мо ми ра Рни ћа, клуб је ове го ди не осво јио ти ту лу пр ва ка Ср бије, што је пр ва клуп ска ти ту ла пр ва ка Ср би је неке еки пе из Вој во ди не у му шким ко лек тив ним спор то ви ма још од 2005. Овом успе ху при до дата је и ти ту ла по бед ни ка Су пер ку па Ср би је, након по бе де над бе о град ским Пар ти за ном. Ивана Шпановић - награда је дошла у праве руке СТО НО ТЕ НИ СКИ КЛУБ СЕН ТА из Сен те, до бит ник при зна ња Ви хор 2008, био је из у зет но успе шан и у 2013. го ди ни. Стоно те ни сер ке су по ста ле пр ва ки ње Ср би је и у ју ни ор ској и у се ни ор ској кон ку рен ци ји. Ово је де се та ти ту ла у је да на ест го ди на, што ни јед ном клу бу у на шој зе мљи ни је по шло за ру ком. Поред екип них ти ту ла, так ми чар ке овог клу ба су осво ји ле број не ме да ље на до ма ћим и ме ђу народ ним так ми че њи ма, а се дам де во ја ка на сту па за ре пре зен та тив не се лек ци је Ср би је. ИВА НА ШПА НО ВИЋ је чла ни ца Атлетског клу ба Вој во ди на из Но вог Са да. Ка ри јеру је за по че ла у Про ле те ру из Зре ња ни на. Ове го ди не Ива на је по сти гла из у зе тан успех осва ја њем тре ћег ме ста и брон за не меда ље у ско ку удаљ на Свет ском пр вен ству у атле ти ци одр жа ном у Мо скви. Ско ком од 6,82 ме та ра Ива на је по ста ви ла и но ви ре корд Срби је. За успех ове атле ти чар ке за слу жан је и њен тре нер Го ран Об ра до вић. По ред до стиг ну ћа на до ма ћим так ми че њима, клуб успе шно уче ству је и у ре ги о нал ној Se ha Ga zprom Sоuth Stre am ли ги. Еки пу у се зо ни 2013/14. чи не: Ми ро слав Ко цић, Јо жеф Хол перт, Ду шан Шип ка, Ни ко ла Ар се нић, Урош Еле зо вић, Да ни мир Ћур ко вић, Стра хи ња Стан ко вић, Са ша Мар ја нац, Фи лип Ђу рић и Зо ран Ни ко лић. Тре ба по ме ну ти и чла но ве струч ног шта ба ћији је шеф Мо мир Рнић, за тим Дра ган Ку кић, Дарко Јев тић, Мар ко Ше шум и Вла ди мир Ра до ше вић.
8 СПОРТСКИ ПРЕГЛЕД награде ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ ЈОВАН МИКИЋ СПАРТАК ИВАНА И МАРКО МЕЂУ ЛАУРЕАТИМА На све че но сти одр жа ној 26. де цем бра у ве ли кој са ли Кон гре сног центра Ма стер у Но вом Са ду че тр де сет ше сти пут су до де ље не на гра де Јо ван Ми кић Спар так, нај зна чај ни је спорт ско при зна ње ко је се до дељу је нај у спе шни јим по је дин ци ма и спорт ским ор га ни за ци ја ма у Аутоном ној По кра ји ни Вој во ди ни. Жири, у коме су били Дарко Парежанин, председник, др Ненад Сударов, Анико Жирош Јанкелић, Душан Ћетојевић, Милорад Перишић, Владимир Шишка, доц. др Драган Лукач, Јовица Момиров, Бранко Вујовић и Лазар Куртеш, одручио је да награде добију: Ивана Шпа но вић, Мар ко Дра го са вље вић, Го ран Об ра до вића, Де јан Деја но вић, Ми ро слав Ко па ња, Вла ди мир Са вић, Сре тен Да мја но вић и Спорт ски са вез оп шти не Сен та. Ове пре сти жне на гра де је уру чи ла Ма ри ни ка Те пић, се кре тар ка Покра јин ског се кре та ри ја та за спорт и омла ди ну. Че сти та ју ћи до бит ни цима, она је ис та кла да су ова при зна ња под стрек за да љи рад и но ве успе хе. У име на гра ђе них за хва лио је рвач Сре тен Да мја но вић, до бит ник награ де за жи вот но де ло, ко ји сла ви 55 го ди на ба вље ња спор том и то као так ми чар, тре нер и спорт ски рад ник. Госте је поздравио и присутнима се обратио Дарко Парежанин, председник Управног одбора Спортског савеза Војводине и председник жирија. Он је напоменуо да је одлука била тешка, с обзиром на то да се додељује само једна награда у свакој категорији што је код неких можда изазвало незадовољство, али да таквом одлуком добитници награде Спартак могу бити поноснији. КАТЕГОРИЈА СПОРТИСТКИЊА ИВА НА ШПА НО ВИЋ је ове го ди не на Свет ском пр вен ству у атле ти ци, одр жа ном у Москви, осво ји ла пр ву ме да љу за Ср би ју у исто ри ји овог спор та. Атле ти чар ка но во сад ске Вој во дине у ско ку удаљ је за бе ле жи ла ре зул тат од 6,82 ме тра. Tо јој је до не ло брон за ну ме да љу, што је њен лич ни и на ци о нал ни ре корд. Ива на пла ни ра да на ред не го ди не пре ско чи ма гич ну гра ни цу од се дам ме та ра. Ро ђе на је у Зре ња ни ну 10. ма ја 1990. го ди не. Са се дам го ди на је по че ла да се ба ви атле ти ком. По сле мно го ис про ба них ди сци пли на, од лу чи ла се за скок удаљ. Још од пи о нир ских и ју ни ор ских да на на го ве шта ва ла је из у зе тан по тен ци јал. Осваја ла је го то во све нај сјај ни је ме да ље у свом уз расту. Ду го јој је тре нер био Ја ни Хај ду, а од 2010. са њом ра ди Го ран Об ра до вић. Осво ји ла је ви ше од сто ме да ља на на ци о нал ним, европ ским и светским так ми че њи ма. Од 2006. до 2008. го ди не би ла је три пу та ју ни ор ска пр ва ки ња Ср би је, а 2008. је по ста ла и се ни ор ска пр ва ки ња др жа ве. Иако јој је глав на ди сци пли на скок удаљ, Ива на Шпа но вић се по не кад так ми чи и у тро ско ку и тр ка ма на 100 ме та ра. Др жав на је ре кор дер ка и у пе то бо ју. КАТЕГОРИЈА СПОРТИСТА МАР КО ДРА ГО СА ВЉЕ ВИЋ је у кајакaшком спор ту од 2006. го ди не, али је нај ва жни ја одлич ја осво јио у по след ње две го ди не. Нај пре је про шле го ди не, на Европ ском пр вен ству за ју ни о ре и се ни о ре до 23 го ди не у Пор ту га лу за ра дио златну ме да љу у ди сци пли ни К2 500 ме та ра, са Си мом Бол ти ћем, и сре бр ну у К1 200 ме та ра, да би ове го ди не на ста вио да ни же успе хе у се ни ор ској кате го ри ји. Мар ко је са да на Европ ском пр вен ству за се ни о ре у Пор ту га лу, осво јио сре бро у ди сци пли ни К1 200 ме та ра и К2 500 ме та ра, са Си мом Бол тићем. На Ме ди те ран ским игра ма у тур ском Мер си ну Бол тић се до мо гао злат не ме да ље у К1 200 ме та ра, као и на два свет ска ку па. На пр вом је осво јио зла то у К2 500 ме та ра, а на дру гом зла то у К1 200 ме та ра и брон зу у К2 500 ме та ра. Мар ко је ро ђен 25. апри ла 1994. го ди не у Новом Са ду, али жи ви у Бач кој Па лан ци. Пре не го што је за во лео ка ја ка шки спорт, тре ни рао је фудбал. За тим се са зе ле ног те ре на пре се лио на реку. Ка ја ка шку ка ри је ру за по чео је у Син те ло ну 2006. го ди не. Већ на по чет ку је по ка зао ве ли ки по тен ци јал. Ме да ље је по чео да осва ја још као пио нир и стигао до пр вака др жа ве. КА ТЕ ГО РИ ЈА ТРЕ НЕР ГО РАН ОБ РА ДО ВИЋ je у жи жу јав но сти до спео у ав гу сту, ка да је као тре нер бо дрио сво ју так ми чар ку Ива ну Шпа но вић да забeлежи историј ски ре зул тат за срп ску атле ти ку. Го ран Об ра до вић је ро ђен 1971. го ди не у Новом Са ду, а у атле ти ци је још од 1982. го ди не. Атле ти ком се ак тив но ба вио до 1995, а од та да је тре нер у АК Вој во ди на. Ње го ви так ми ча ри су, на ра зним так ми чењи ма, осво ји ли ви ше од пе де сет ти ту ла на ци о- нал них пр ва ка у свим уз ра сним ка те го ри ја ма и пре ко сто ме да ља. Го ран Об ра до вић је ус пео да че тво ро атле ти ча ра до ве де до се ни ор ских ти тула пр ва ка Бал ка на. То су Ђор ђе Ни ке тић, у скоку увис, Мар ко Ми лин ков и Ива на Шпа но вић, у ско ку удаљ, и Игор Шар че вић у ско ку с мотком. Упра во је Об ра до вић у ше сна е сто го ди шњем Ми ха и лу Ду да шу пре по з нао де се то бој ца. По ред Ду да ша, ко ји је са Об ра до ви ћем ра дио осам годи на, а од 2011. ра ди са Ка ма си јем, овај дво јац од лич них тре не ра за слу жан је и за успе хе Иго ра Шар че ви ћа, Ди на До ди га, Сло бо да на Ма ти је вића и Дар ка Пе ши ћа.
награде СПОРТСКИ ПРЕГЛЕД 9 КА ТЕ ГО РИ ЈА СУ ДИ ЈА ДЕ ЈАН ДЕ ЈА НО ВИЋ је су диј ску ка ри је ру за по чео по сле успе шне ка ри је ре у спорт ској гимна сти ци. Ро ђен је у Но вом Са ду 18. ју ла 1972, а жи ви у Бач ком Јар ку. Ди пло ми рао је на Фа кул те ту фи зич ке кул ту ре у Но вом Са ду 1999. го ди не. По за вр шет ку спорт ске ка ри је ре, 1997. го ди не, Де јан је остао у ма тич ном клу бу, где и да нас ради као тре нер му шке спорт ске гим на сти ке. По ред то га, укљу чио се и у до ма ћи си стем так ми че ња као на ци о нал ни су ди ја. Ис пит за ме ђу на род ног арби тра по ло жио је 2001. го ди не и до био ли цен цу Ме ђу народне гим на стич ке фе де ра ци је (FIG). Од 2005. го ди не Де ја но вић во ди су диј ску ор га ни заци ју Гим на стич ког са ве за Ср би је и Цр не Го ре, а од 2006. ГС Ср би је и ра ди на уса вр ша ва њу и едука ци ји до ма ћих су ди ја. По сле од лич них су диј ских ре зул та та на свет ским и европ ским пр вен стви ма, свет ским ку по ви ма и уни вер зи ја да ма, до био је позив од Ме ђу на род не гим на стич ке фе де ра ци је да су ди на Олим пиј ским игра ма у Лон до ну 2012. годи не. По стао је је дан од са мо 36 су ди ја на све ту са нај ве ћом ка те го ри јом у му шкој спрт ској гим на стици. Ове го ди не је су дио и на Свет ском пр вен ству. КА ТЕ ГО РИ ЈА СПОРТ СКИ РАДНИК МИ РО СЛАВ КО ПА ЊА је ро ђен 15. де цембра у Бач кој Па лан ци, али се по ро ди ца већ на ред не го ди не пре се ли ла у Каћ. У спор ту је од ма лих но гу. Шах је на у чио да игра са шест го ди на и до осмог раз ре да био је пр ва та бла у основ ној шко ли. Ко па ња је 1995. го ди не по стао пред сед ник Шахов ског клу ба Ју го вић, и за хва љу ју ћи његовим ус пе си ма, Мар ко Ко па ња је 2006. го ди не по стао пот пред сед ник Ша хов ског са ве за Ср би је, а 2008. пред сед ник Ша хов ског са ве за Вој во ди не. На шахов ској Олим пи ја ди у Хан ти-ман сиј ску (Ру си ја), 2010, иза бран је за пред сед ни ка свет ске зо не 1.5 за Евро пу, па је та ко по стао и члан бор да свет ске ор га ни за ци је у ша ху (FI DE). Био је и у ор га ни за ци о ним од бо ри ма ви ше европ ских и свет ских так ми че ња, а од 2007. је пред став ник и де ле гат Ша хов ског са ве за Ср би је на европ ским и свет ским кон гре си ма. КАТЕГОРИЈА СПОРТСКА ОРГАНИЗАЦИЈА СПОРТ СКИ СА ВЕЗ ОП ШТИ НЕ СЕН ТА је кров на ор га ни за ци ја свих спорт ских гра на у општи ни, а по сто ји од 1956. го ди не. Члан је Спортског са ве за Вој во ди не, Спорт ског са ве за Ср би је, Спор та за све Вој во ди не, а пре ко сво јих ор га на и пред став ни ка има во де ћу уло гу у ло кал ној са мо у- пра ви из обла сти спор та и фи зич ке кул ту ре. Члано ви Спорт ског са ве за оп шти не Сен та су нај бо ље ре зу ла та те по сти гли у рва њу, те ни су, жен ском стоном те ни су, атле ти ци и жен ском ва тер по лу. До бри ре зул та ти се по сти жу и у фуд ба лу, ко шар ци, шаху, ру ко ме ту и пли ва њу. До да те су и но ве спорт ске гра не, као што су од бој ка и ка јак, као и но ве бо рилач ке ве шти не. Спорт ски са вез оп шти не Сен та био је ини ци ја тор и осни вач Удру же ња пе да го га спорта и фи зич ке кул ту ре оп шти не Сен та и Удру же ња спор та за све оп шти не Сен та. Спорт ски са вез оп шти не Сен та је пред ло жио ло кал ној са мо у пра ви, а она усво ји ла Стра те ги ју раз во ја спор та у оп шти ни Сен та од 2012. до 2016. По др жао је и ис пра тио про грам уса вр ша ва ња спортских тре не ра. Пред ло жио је, што је ка сни је усво јено, и на чин фи нан си ра ња у обла сти спор та. По кре нуо је школ ски спорт и оп штин ске ли ге ко је тре ба да бу ду глав ни ини ци ја тор по ве ћа ња ма сов но сти. Владимир Савић КА ТЕ ГО РИ ЈА ВР ХУН СКО СПОРТ СКО ДО СТИГ НУ ЋЕ ВЛА ДИ МИР СА ВИЋ за слу жу је па жњу јер је за вр шио нај те же спорт ско над ме та ње на пла не ти, Ај рон мен у три а тло ну. Уче ство вао је на Ај рон мен свет ском пр вен ству ко је је ове го ди не одр жа но на Ха ва ји ма. За у зео је 404. ме сто у гене рал ном пла сма ну, у кон ку рен ци ји од око 2.000 так ми ча ра, с вре ме ном од 9:43,04. Ко ли ко је напор но ово так ми че ње го во ри по да так да се плива 3,8 ки ло ме та ра, во зи би цикл 180 ки ло ме та ра и тр чи ма ра тон 42,195 ки ло ме та ра. Вла ди мир је на Ха ва ји ма пли вао 56:47 ми ну та, би цикл је во зио за 4:55:28, док је ма ра тон ис тр чао за 3:43:36. Вла ди мир Са вић је ро ђен 19. ма ја 1976. Годи не. За вр шио је Фа кул тет за спорт и фи зич ко вас пи та ње Уни вер зи те та у Бе о гра ду и по се ду је ли цен цу SТU, као и IТU ле вел 2 тре нер ски серти фи кат. На пр вом три а тло ну је уче ство вао 1993. го ди не и је дан је од осни ва ча Три а тлон клу ба Тамиш из Пан че ва. Дво стру ки је ју ни ор ски и тро стру ки се ниор ски пр вак др жа ве у три а тло ну (1997, 1998. и 2009), дво стру ки ви це шам пи он Бал ка на. Са да је се лек тор три а тлон ре пре зен та ци је Ср би је и тренер у клу бу Та миш. По сле свих иза зо ва, Са вић је од лу чио да се опро ба у че лич ном три а тло ну. Вла ди мир је ове го ди не на тр ци Ај рон мен се ри је у Ко пен ха ге ну по ста вио но ви ре корд Ср би је у вре ме ну 8:57:08 и та ко ис пу нио нор му за так ми че ње на Свет ском пр вен ству на Ха ва ји ма. КАТЕГОРИЈА СПОНЗОРИ - ДОНАТОРИ СПОРТА ЕЛЕК ТРО ВОЈ ВО ДИ НА је осно ва на 26. ју на 1958. го ди не као пред у зе ће за ди стри буци ју елек трич не енер ги је у Вој во ди ни. Ста тус јавног пред у зе ћа, Елек тро вој во ди на је до би ла одлу ком Скуп шти не САП Вој во ди не 1990, а од почет ка 1992. го ди не по слу је у са ста ву об је ди ње не елек тро при вре де у Ре пу бли ци Јав ног пред у зе ћа Елек тро при вре да Ср би је. Од 1. ја у на ра 2006. годи не по слу је као При вред но дру штво за ди стрибу ци ју елек трич не енер ги је Елек тро вој во ди на д. о. о. Но ви Сад. Сретен Дамјановић Елек тро вој во ди на је да ла ве ли ки до при нос, и још увек да је, уна пре ђе њу жи вот не сре ди не, спор та и ње го вих чла но ва. Ова фир ма је го ди на ма по ма га ла ве ли ки број спорт ских са ве за, клу бо ва и спор ти ста. Спор то ви ко је је по ма га ла ове го ди не су: џу до, ко шар ка, ве сла ње, бокс, рва ње, фуд бал, ка ра те, те нис, кик бокс и дру ги. Елек тор вој во ди на је про шле го ди не би ла и до ма ћин до де ле на гра де Јо ван Ми кић Спар так и да ла је зна ча јан до при нос Спорт ском са ве зу Војво ди не и ква ли те ту спор та у По кра ји ни. КАТЕГОРИЈА ЖИВОТНО ДЕЛО СРЕ ТЕН ДА МЈА НО ВИЋ, наш про славље ни рвач, ове го ди не сла ви 55 го ди на ба вље ња спор том: као так ми чар, тре нер и спорт ски рад ник. Ро ђен је 10. ок то бра 1946. у Бе о гра ду. Са 12 го дина (1958) от крио је ча ри рвач ког спор та у бе о градском Рад нич ком. Убр зо се по ро ди ца пре се ли ла у Су бо ти цу, па је Сре тен, од 1961. Го ди не, по ћео да тре ни ра у Спар та ку, и у ње му остао до дан данас. Ак тив ни спор ти ста је био 22 го ди не, до 1979. Имао је 1960 ме че ва и по сти гао 1775 по бе да. Од та да па све до да нас је тре нер у Спар та ку (34 го ди не). Тре нер ре пре зен та ци је био је у не ко ли ко на вра та, од 1976. до 1979, од 1992. до 1996. и од 2008. до 2012. го ди не. У ка ри је ри су му нај зна чај ни је ти ту ле свет ског и европ ског пр ва ка као и по два свет ска и европска од лич ја. Свет ски пр вак био је 1971. у Со фи ји, а европ ски 1969. у Мо де ни. На др жав ним пр венстви ма ни је по ра жен пу них 14 го ди на (од 1967. до 1980). Уче сник је Олим пиј ских ига ра 1968. у Мек си ко Си ти ју и 1972. у Мин хе ну, као спор тиста, и 2012. у Лон до ну, као тре нер. Као спор ти ста, 1969. го ди не, осво јио је на граду Јо ван Ми кић Спар так, за тим је 1971. го дине до био Ок то бар ску на гра ду гра да Су бо ти це и про гла шен је за нај бо љег спор ти сту Ју го сла ви је у из бо ру ли ста Спорт, а 1972. је до био Мај ску награ ду Спорт ског са ве за Ср би је. Био је и нај бо љи спор ти ста Вој во ди не по из бо ру ли ста Днев ник 1969. и 1971. го ди не. До бит ник је злат не знач ке Са ве за за фи зич ку кул ту ру Ју го сла ви је 1976. годи не и Злат ног ор де на Рвач ког са ве за Ср би је по во дом сто го ди на рва ња у Ср би ји 2012. Тренут но је пред сед ник Из вр шног од бо ра Спорт ског са ве за Су бо ти ца и пред сед ник Струч не ко ми си је Рвач ког са ве за Ср би је.
10 СПОРТСКИ ПРЕГЛЕД представљамо КА ЈАК-КА НУ: МИ ЛИ ЦА СТА РО ВИЋ И МЕ ДА ЉЕ И ДИ ПЛО МА ФА КУЛ ТЕ ТА Кajaкашица Ми ли ца Ста ро вић ро ђе на је 19. ма ја 1988. у Но вом Са ду. Ка ри је ру је за по чела 2000. го ди не у Ка јак-ка ну клу бу Ли ман из Но вог Са да, где и да ље тре ни ра под струч ним ру ко вод ством тре не ра Ми ро сла ва То ми ћа. Ка јак-ка ну клуб Ли ман је осно ван 1986. Већ 27 го ди на оку пља де цу, омла ди ну и грађа не ко ји же ле да се ба ве ка ја ка шким спор том, би ло као так ми ча ри или ре кре а тив ци. С успехом, од са мог осни ва ња, у клу бу ра ди шко ла ка ја ка, у ко јој се за ин те ре со ва ни упо зна ју са осно ва ма ка ја ка штва, али и пли ва ња, ве сла ња и сна ла же ња у при ро ди. Клуб Ли ман је ор га ни за тор тра ди ци о налног Мај ског ка ја ка шког ку па Но вог Са да, најма сов ни јег клуп ског так ми че ња у Ср би ји и реги о ну. На ње му сва ке го ди не уче ству је око 250 так ми ча ра из три де се так клу бо ва из зе мље и ре ги о на. Ове го ди не су де ло ва ли су и так ми чари два клу ба из Те ми шва ра, гра да по бра ти ма Но вог Са да. Ми ли ца Ста ро вић је у пи о нир ској и се ниор ској ка те го ри ји на так ми че њи ма у зе мљи и ино стран ству осво ји ла ве ли ки број ме да ља и ви ше ти ту ла пр ва ки ње др жа ве. Ова го ди на јој је би ла ве о ма плод на. Ме ди те ран ске игре у Тур ској брон за на ме да ља у ди сци пли ни К1 200 м. Уни вер зи ја да у Ру си ји брон за на ме да ља у ди сци пли ни К1 500 м. Куп Ср би је злат на ме да ља у ди сци пли ни К1 500 м и сре бр на у ди сци пли ни К1 200 м. Пр вен ство Ср би је че ти ри злат не ме да ље у ди сци пли на ма К1 5.000м, 500 м и 200 м и К4 1.000 м, и две сре бр не у ди сци пли на ма К2 500 м и 200 м. Свет ско пр вен ство за се ни о ре у Не мач кој де ве то ме сто у ди сци пли ни К1 1.000 м. Ми ли ца је, по ред свих ре зул та та, смо гла сна ге да у сеп тем бру ди пло ми ра на Фа кул тету спор та и фи зич ког вас пи та ња Но ви Сад и то убрзо након освајања 9. места у финалној трци Светског првенства у Дуизбургу. Ипак, и по ред свих ме да ља, Ми ли ца Ста ровић још увек ни је сти пен ди ста ни јед не др жавне спорт ске ин сти ту ци је, па при пре му, на бав ку опре ме и ре кви зи та и ис хра ну фи нан си ра клуб и по ро ди ца. И за на ред ну го ди ну су у пла ну вр хун ски резул та ти. При о ри тет је, као и до сад, ди сци пли на ка јак јед но сед и тр ка на 500 м, али Ми ли ца и њен тре нер Ми ро слав То мић оста ју отво ре ни и за фор ми ра ња по са де жен ског ка ја ка дво се да и че тво ро се да. Све ће би ти ја сни је на кон зимских при пре ма, ка да се на кон трол ним тр ка ма за ула зак у ре пре зен та ци ју по ка же ко ко ли ко вре ди. ДИ ЗА ЊЕ ТЕ ГО ВА НAJПЕРСПEKTИВНИЈИ У ДРЖАВИ Кај до чи Та маш, так ми чар КДТ Спар так Су бо ти ца, ро ђен је у Су бо тици1997. Ре ги стро ван члан клу ба је од 2009. го ди не. Иако је ве о ма млад и пред њим је тек све тла бу дућ ност, до сад је мно го по сти гао. По стао је др жав ни пр вак за уче ни ке основ них шко ла 2011. и 2012; за млађе ју ни о ре 2011, 2012. и 2013; за ју ни о ре 2012. и 2013. Брон за ну ме да љу је осво јио на Пр вен ству Ср би је 2011, био др жав ни пр вак за так ми ча ре до 23 годи не 2012, а сле де ће, 2013, сти гао је до дру гог ме ста. Ви ше стру ки је др жав ни ре кор дер Ср би је и по бед ник у својој уз ра сној и те ле сној ка те го ри ји на ме ђу на род ним тур ни ри ма у земљи и ино стран ству. На пр вен ству све та за мла ђе ју ни о ре до 17 го дина у Та шкен ту био је де ве ти, а у Ли тва ни ји је за у зео че твр то ме сто. Нај бо љи ре зул тат у 2013. го дини по сти гао је на Га ла Ку пу Ср бије у Ин ђи ји у ка те го ри ји до 105 кг и то тр зај 143 кг, из ба чај 176 кг ОБ 319 кг. Ако све са гле да мо, мо же мо ре ћи да је Кај до чи Та маш нај перспек тив ни ји так ми чар др жа ве. Све је по сти гао уз по моћ свог тре не ра Верт Сти па на. КИК-БОКС СА ВЕЗ ВОЈ ВО ДИ НЕ СВЕ ВИ ШЕ ТАК МИ ЧА РА У ци љу раз во ја кик-бок са, фе бру а ра 1998. осно ван је са вез на ни воу Војво ди не. Осно ва ли су га: Клуб бо ри лач ких спор то ва Вој во ди на Но ви Сад, Са ва те клуб Ру ма, Кик-бокс клуб Гоч, Те квон до клуб Бе чеј и Клуб бори лач ких спор то ва Вој во ди на-ве ле та бак. Кра јем 1998. број клу бо ва чла нова са ве за је по рас тао на 11, да би 2013. у члан ству би ло 26 клу бо ва. Кик-бокс са вез Вој во ди не је део Кик-бокс Са ве за Ср би је, с ко јим са ра ђу је у про па гира њу овог спор та. Кик-бокс Са вез Вој во ди не је пр ви увео пи о нир ска и ка дет ска так ми че ња (1999), ју ни ор ска пр вен ства у ди сци пли ни лоу кик (1999), пи о нир ска и ка детска у у ис тој ди сци пли ни (2000), лоу кик за же не (2001). Так ми че ња се ор га ни зу ју увек у дру гом гра ду, оба ве зно та мо где кик-бокс ни је за сту пљен. На не ко ли ко по след њих пр вен ста ва Евро пе и све та вој во ђански кик-бок се ри су до при не ли успе ху ре пре зен та ци је.
представљамо СПОРТСКИ ПРЕГЛЕД 11 КАРАТЕ СПОРТСКИ ФЕНОМЕН ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА ВОЈВОДИНА РАСАДНИК МЛАДИХ ТАЛЕНАТА Нај зна чај ни ји ре зул та ти се ни ор ска ви це шам пи он ка Евро пе 2013. уни вер зи тет ска шам пи он ка Евро пе 2013. ви це шам пи он ка на Ку пу Евро пе до 21. го ди и не 2010. ју ни ор ска ви це шам пи он ка све та 2009. брон за на ме да ља на пр вен ству Евро пе за ју ни о ре 2009. са на ци о нал ном еки пом брон за не ме да ље на Европ ском пр вен ству 2011. и уни вер зи тет ском пр вен ству 2013. го ди не. се ни ор ске ме да ље на Ме ди те ран ском и Бал кан ском пр вен ству. шам пи он ка Ср би је у свим ка те го ри ја ма и свим уз ра сти ма. Ка ра те је уни вер за лан спорт ко јим се равно прав но ба ве при пад ни ци оба по ла, де ца и од ра сли. Овај спорт до при но си сти ца њу си гурно сти и по ве ре ња, ус по ста вља њу мен тал ног и фи зич ког ба лан са и сти ца њу по што ва ња. На ме ђу на род ној сце ни ка ра те пред ста вља, про мо ви ше и уна пре ђу је Свет ска ка ра те фе дера ци ја (Wоrld Каrаte Fеdеrаtiоn, у да љем тек сту WКF). Ова ор га ни за ци ја има 188 чла ни ца, на цио нал них фе де ра ци ја, од ко јих су 171 при зна ли на ци о нал ни олим пиј ски ко ми те ти од ре ђе них зема ља. Свет ска ка ра те фе де ра ци ја је у свој такми чар ски про грам укљу чи ла ви ше од 12.500.000 спор ти ста-так ми ча ра, а ка ра те је спорт из бо ра за ви ше од сто ми ли о на љу ди ши ром све та. Ме ђу на род ни олим пиј ски ко ми тет (МОК) пре по знао је WКF као сво ју при дру же ну члани цу и је ди ну ре пре зен та тив ну ор га ни за ци ју ко ја про мо ви ше и пред ста вља ка ра те спорт на светском ни воу. Ово је до при не ло да се ис кљу чи во пре ко ове ор га ни заци је одр жа ва ју ме ђу на род на такми че ња у ко ја је укљу чен и ка ра те спорт, а све под по кро ви тељ ством Ме ђу на род ног олим пиј ског ко мите та. У скла ду с тим, др жа ва Ср би ја је Ка ра те фе де ра ци ју Ср би је пре по знала као на ци о нал ни гран ски са вез од ин те ре са за Ре пу бли ку Ср би ју преко ко је се оства ру је оп шти ин те рес у обла сти спор та. Зва нич ни пред став ник ка рате спор та на ре ги о нал ном ни воу је Ка ра те са вез Вој во ди не. По чет ком 1968. годи не је при Са ве зу Војво ди не за џу до и срод не ве шти не фор ми ран Кара те од бор Вој во ди не, а 1970. је у Но вом Са ду осно ван Ка ра те са вез Вој во ди не, ко ји је све до 1978. го ди не де ло вао у окви ру Са ве за ор га низа ци ја за фи зич ку култу ру Вој во ди не. Са европског шампионата 2013. Кaрате са вез Вој во ди не је као са мо стал ни са вез ре ги стро ван 20. де цем бра 1978. го ди не. То је учи ње но с ци љем да се ка ра те спорт у Вој во ди ни што лак ше и што ви ше по пу ла ри зује и да се под стак не ње гов раз вој. Ка ра те је у Вој во ди ни из у зет но по пу ла ран, то ли ко да је по стао део ње не спорт ске исто ри је. Вој во ди на је ра сад ник мла дих та ле на та, али и вр хун ских ка ра те спор ти ста ко ји су број ним меда ља ма на европ ским и свет ским так ми че њи ма афир ми са ли на шу по кра ји ну, зе мљу и спорт у це ли ни. Што је нај ва жни је, то се оства ру је у кон ти ну и те ту. Из го ди не у го ди ну вој во ђан ски ка ра ти сти на ме ђу на род ним так ми че њи ма пости жу вр хун ске ре зул та те и до но се ме да ље. САЊА ЦВРКОТА ИЗ ЛА ЗА РЕ ВА У СВЕТ БИ СЕР СРП СКОГ КА РА ТЕА Са ња Цвр ко та је члан Ка ра те клу ба За дру гар из Ла за ре ва, се ла на до мак Зре ња ни на. Ова два де се тјед но го ди шња де вој ка је у сво јој че тр на е сто го дишњој спорт ској ка ри је ри по сти гла ре зул та те ко ји ма се мо же по но си ти. За то ни је пре те ра но ре ћи да је би сер срп ског ка ра теа За што баш ка ра те? Ро ђе на сам 1991. у Зре ња ни ну. Ка ра те ом сам по че ла да се ба вим 1999. го ди не. Та да у мом Ла за ре ву ни је по сто јао ве ли ки из бор спор то ва. Де ча ци су тре ни ра ли фуд бал, а де вој чи це су се опре де љи ва ле за ка ра те. Од 1999. до 2003. так ми чи ла сам се у ка та ма, а 2002. би ла сам ви це шампи он ка др жа ве у кон ку рен ци ји по ле тар ки. Ка сни је сам се ипак опре де ли ла за бор бе. Од 2004. до 2013, сва ке го ди не, би ла сам пр вак др жа ве у свим ка те гори ја ма. Ове го ди не сам пр ви пут раз о ча ра ла јер сам на пр вен ству Ср би је осво ји ла брон зу. Да ли је би ло узо ра и по др шке? Као и сви спор ти сти, и ја сам има ла уз о ре. То је, пре све га, мо ја су гра ђанка Сне жа на Пе рић. Ве ли ка ми је част и за до вољ ство што сам да нас у дру штву ве ли ких шам пи он ки Рок сан де Ата на сов и Сла ђа не Ми тић. Њи хо ва по др шка ми је за и ста дра го це на и ве о ма ми го ди. Има ла сам сре ћу да тре ни рам у вр хун ском, иако ма лом, клу бу, с вр хунским струч ња ци ма. Тре не ри су ми би ли Ду шан Стан ко вић, Ми о драг Мар ковић и Дра ган Ра ди че вић. Нај ви ше ра да и тру да у ме не као спор тист ки њу уложио је Ми лош, мој спорт ски учи тељ, с ко јим и да нас тре ни рам. За хвал ност ду гу јем и дру гим љу ди ма ко ји су на раз ли чи те на чи не до при не ли оства ре њу мо јих ре зул та та. То је, пре све га, мо је се ло, Ла за ре во, на че лу с љу ди ма из Ме сне за јед ни це Ла за ре во, за тим град ска упра ва гра да Зре ња ни на, Ка ра те са вез Вој во ди не и Ка ра те фе де ра ци ја Ср би је. На рав но, не смем да из о ста вим ни се лек то ре ре пре зен та ци је. У мла ђим ка те го ри ја ма се лек тор ми је био Зо ран Гли го ри је вић, за тим фан та стич ни, на жа лост по кој ни, Ми о драг Зе че вић Зе љо, с ко јим сам осво ји ла две европ ске и јед ну свет ску ме да љу. Да нас нам је се лектор Го ран Шће па но вић, а ја сам ове го ди не сти гла до два од лич ја сре бра на Европ ском пр вен ству за се ни ор ке и зла та и брон зе на Уни вер зи тет ском пр венству Евро пе. А дру га стра на ме да ље? Ка ра те ми је до нео мно го то га ле пог. Ду ги низ го ди на сам стан дард ни члан ре пре зен та ци је. Уче ство вала сам на не ко ли ко европских, свет ских, ме ди те ранских и бал кан ских шампи о на та, као и на мно гим ме ђу на род ним тур ни ри ма. Упо зна ла сам мно го љу ди из ра зних зе ма ља, као и њихо ву кул ту ру и тра ди ци ју. То је не што нај вред ни је што сам до би ла од ка ра теа. Пла ни рам да се ак тивно ба вим ка ра те ом још бар шест-се дам го ди на. На дам Сања Цвркота након двомеча између се да не ће из о ста ти ни добри ре зул та Шпаније и Србије у Мадриду ти.
12 СПОРТСКИ ПРЕГЛЕД институције ЈУБИЛЕЈ ПО КРА ЈИН СКОГ ЗА ВО ДА ЗА СПОРТ И МЕ ДИ ЦИ НУ СПОР ТА ШЕСТ ПЛОДОНОСНИХ ДЕЦЕНИЈА Дав не 1953, го ди не, 13. ју ла, осно ван је Спорт ски ин сти тут АП Вој во ди не са се ди штем у Но вом Са ду. То ком шест де це ни ја ме њао је осни ва ча, а у скла ду с тим и име (Цен тар за уна пре ђе ње фи зич ке кул ту ре Вој во ди не, За вод У све ча ном хо лу Вла де Вој во ди не 30. окто бра 2013. обе ле жен је ју би леј По кра јин ског за во да за спорт и ме ди ци ну спор та ше зде сет го ди на успе шног ра да Све ча но сти су при су ство ва ли др Бојан Пај тић, пред сед ник Вла де Вој во ди не, Maриника Те пић, по кра јин ска се кре тар ка за спорт и омла ди ну, пред став ни ци Скуп шти не Вој во ди не, Ми ни стар ства омла ди не и спор та Ср би је, За во да за спорт и ме ди ци ну спор та Ср би је, Спорт ског са ве за Ср би је, Олим пијског ко ми те та Ср би је и дру ги го сти. Др Не над Су да ров, ди рек тор За во да, подсе тио је на ше зде сет пло до но сних го ди на и за хва лио сви ма ко ји су свој рад ни век про вели у овој ре но ми ра ној уста но ви и по мо гли да она оп ста не и да тра је. За вод је, кроз де це није ра да, ме њао име, де лат ност и осни ва ча, а од 2002. го ди не бри гу је пре у зе ла По кра ји на. У име осно ва ча, Вла де Вој во ди не, ро ђен дан су че сти та ли пред сед ник др Бо јан Пај тић и за фи зич ку кул ту ру Вој во ди не, Ре пу блич ки завод за спорт ор га ни за ци о на је ди ни ца Но ви Сад). Вра ћа њем над ле жно сти Вој во ди ни, доби је на су и осни вач ка пра ва, па је 27. ју на 2002. Скуп шти на АП Вој во ди не до не ла од лу ку о СПРЕМ НИ ЗА НО ВЕ ИЗА ЗО ВЕ се кре тар ка за спорт и омла ди ну Ма ри ни ка Те пић. По во дом ше зде сет го ди на ра да и по сто јања За вод је уру чио све ча не по ве ље. До би ли су их: мр Не бој ша Вуј ков, др Ида Ка бок, др Ду шан Поп ми хај лов, проф. др Злат ко Ах мето вић и Си ни ша Ту ца ков из ре до ва бив ших ди рек то ра. До бит ни ци су и пред став ни ци орга ни за ци ја ко ји су, у са рад њи са За во дом, ради ли на уна пре ђе њу спор та у Вој во ди ни. То су: На ци о нал ни парк Фру шка го ра, Фа култет спор та и фи зич ког вас пи та ња Уни вер зите та у Но вом Са ду, За вод за спорт и ме ди цину спор та Ре пу бли ке Ср би је, Спорт ски са вез Вој во ди не, Спорт ски са вез Ср би је, Олим пијски ко ми тет Ср би је, Ре пу блич ко ми ни старство омла ди не и спор та, Вла да АП Вој во ди не и Скуп шти на АП Вој во ди не. По себ но при зна ње за три де це ни је ра да на уна пре ђе њу и раз во ју спор та у Вој во ди ни добио је Ла зар Пи ли по вић Бе ли. осни ва њу По кра јин ског за во да за спорт. За кон о спор ту, до нет 2011, омо гу ћио је про ши ре ње де лат но сти, а име је про ме ње но у По кра јин ски за вод за спорт и ме ди ци ну спор та. Да нас је то на уч но-ис тра жи вач ка уста но ва, ак тив ни уче сник спорт ског жи во та Ср би је. Спреман за но ве иза зо ве, По кра јин ски за вод за спорт и ме ди ци ну спор та по слу је у скла ду са За ко ном о спор ту и Од лу ком о осни ва њу Скуп шти не АП Вој во ди не. Основ не де лат но сти за во да су: ди јагно сти ка тре ни ра но сти спор ти ста, оспо со бља вање ка дро ва у спор ту, из да вач ка де лат ност, на учно-ис тра жи вач ки рад, Ле тен ка, спорт ско са вето ва ли ште за де цу инад зор над струч ним ра дом. По кра јин ски за вод за спорт и ме ди ци ну спор та оба вља кон тро лу тре ни ра но сти вр хунских спор ти ста, без че га се да нас не мо же зами сли ти са вре ме ни тре на жни про цес. Да би то мо гао да ра ди, опре мљен је са вре ме ном мер ном апа ра ту ром и има по треб не ма те ри јал не и кадров ске ре сур се. За вод да нас зна чи ше зде се того ди шње по зи тив но ис ку ство и ви ше од де сет хи ља да за до вољ них ис те сти ра них спор ти ста. При ме њу је се мор фо ло шка ди јаг но сти ка, ди јаг но сти ка мо то рич ких спо соб но сти, дијаг но сти ка ефи ка сно сти кар ди о ва ску лар ног и ре спи ра тор ног си сте ма, про це на енер гет ског ка па ци те та, од ре ђи ва ње пулс них зо на и пси ходи јаг но сти ка. Циљ те сти ра ња је: утвр ђи ва ње тре нут ног ста ња спорт ске фор ме ис пи та ни ка и оба ве штава ње тре не ра о то ме; кон тро ла и оце на ква ли-
институције СПОРТСКИ ПРЕГЛЕД 13 те та ре а ли за ци је тре на жно-тран сфор ма ци о ног про це са; прог но за спорт ског по тен ци ја ла ис пита ни ка, се лек ци ја или усме ра ва ње де це пре ма од ре ђе ним спорт ским ди сци пли на ма; пра ће ње раз во ја мо то рич ких спо соб но сти де це чи ји је са став ни део ре дов на здрав стве на кон тро ла и пра ће ње по сту рал ног ста ту са и иден ти фи каци ја евен ту ал них де фор ми те та кич ме, сто пала... Ре дов но пра ће ње омо гу ћа ва пра во вре ме но уоча ва ње евен ту ал них не у рав но те же но сти у мо то рич ком раз во ју. Не из о ста је ни еду ка ци ја тре не ра и спор ти ста и кон тро ла и пра ће ње реха би ли та ци о ног про це са. Услу ге ди јаг но сти ке мо гу ко ри сти ти спортски клу бо ви и по је дин ци, шко ле спор та, адо лесцен ти ко ји се опо ра вља ју од спорт ске по вреде или бо ле сти, осо бе са ди јаг но сти ко ва ним здрав стве ним про бле ми ма. Спорт ско-ме ди цин ски пре гле ди По сле до но ше ња но вог За ко на о спор ту и Пра вил ни ка о утвр ђи ва њу спо соб но сти спорти ста за оба вља ње ак тив но сти и уче ство ва ње на спорт ским так ми че њи ма сте кли су се сви усло ви за оба вља ње спорт ско-ме ди цин ских пре гле да у За во ду. О ре зул та ти ма здрав стве ног пре гле да здравстве на уста но ва са ста вља спорт ско-ме ди цински из ве штај и до ста вља га пре гле да ном спорти сти и иза бра ном ле ка ру. Оспо со бља ва ње ка дро ва у спор ту По кра јин ски за вод за спорт и ме ди ци ну спор та убр зо на кон осни ва ња, већ 1954. го ди не, по чео је да др жи те ча је ве за оспо со бља ва ње кадро ва за оба вља ње струч ног ра да у спорт ским и спорт ско-ре кре а тив ним ор га ни за ци ја ма. Тако је оспо со био ви ше од 11 хи ља да тре не ра разних про фи ла и ор га ни за то ра ре кре а ци је, ме ђу ко ји ма је зна тан број оних ко ји су се до ка за ли не са мо код нас, већ и у све ту. На осно ву За ко на о спор ту и од лу ке о оснива њу По кра јин ског за во да за спорт и ме ди ци ну спор та, За вод има овла шће ње да оспо со бљава за ин те ре со ва не за сва спорт ска за ни ма ња и зва ња по Пра вил ни ку о но мен кла ту ри спортских за ни ма ња и зва ња. По за вр шет ку оспо со бља ва ња атле ти ка, би ци кли зам, од бој ка, ве сла ње, ко шар ка, рва ње, стре ља штво, гим на сти ка, фуд бал, сто ни те нис, ру ко мет, кик-бокс, ва тер по ло, ка ра те, три а- тлон, те нис, фит нес, плес до би ја те уве ре ње и сти че те зва ње ко је вам, у скла ду са За ко ном о спор ту, омо гу ћа ва да у спорт ским ор га ни за ција ма бу де те тре нер или ор га ни за тор ре кре а ци је. Код нас су за вр ши ли: Љу бо мир Вра ча рић аики до, Ра до ван Си ла шки атле ти ка, Сло бодан Ви че вић и Ђор ђе Пре дин ва тер по ло, Мило рад Ста ну лов ве сла ње, Ле о полд Хе рен чић ди за ње те го ва, Вла ди мир Јор га ка ра те, Божи дар Маљ ко вић, Ду шан Ив ко вић, Мир ко Ново сел, Бог дан Та ње вић, Зо ран Слав нић и Ла сло Хај нал ко шар ка, Зо ран Га јић и Ср ђан Илић од бој ка, Ве се лин Ву јо вић и Ми ле Иса ко вић ру ко мет, Гор да на Пер ку чин сто ни те нис, Вуја дин Бо шков и Сте ван Се ке реш фуд бал. Из да вач ка де лат ност За вод се мо же по хва ли ти ве ли ким бројем из да ња са мо стал не из да вач ке де лат но сти. Спорт ска ли те ра ту ра и при руч ни ци ко ри сни су за тре не ре ко ји же ле да уса вр ше сво је зна ње и тре на жни про цес, за по ла га ње ис пи та и сти цања зва ња за ви ше спор то ва. Нај но ви ји на сло ви: Јан Ба би ак: Те о ри ја спорт ске ре кре а ци је; Не над Су да ров и Фра ња Фра трић: Ди јаг но сти ка тре ни ра но сти спор тиста; Ју ли јан Ма лац ко и Дра ган До дер: Тех ноло ги ја спорт ског тре нин га и опо рав ка; Не над Су да ров: Те сто ви за про це ну фи зич ких перфор ман си; Фра ња Фра трић: Те о ри ја и ме то дика спорт ског тре нин га. Ча со пис Ак ту ел но у прак си пу бли ку је необја вље не ори ги нал не ра до ве из обла сти спор та, али и срод них на у ка. (би о ло шке, ху ма ни стичке, дру штве не и при род не). Из ла зи ви ше од три де сет го ди на и за то вре ме је об ја вље но 97 бро је ва, ко ји пра те са вре ме не тен ден ци је спорта и срод них на у ка. Ауто ри тек сто ва су до ма ћи и стра ни струч ња ци. Омла дин ско на се ље Ле тен ка Ле тен ка је сме ште на у сре ди шњем де лу На ци о нал ног пар ка Фру шка го ра. Уре ђе на је та ко да пред ста вља је дин стве но ме сто по годно за одр жа ва ње спорт ских кам по ва и лет њих шко ла у при ро ди. На ла зи се на над мор ској виси ни од 456 ме та ра, окру же на не так ну том приро дом. Иде ал но је ме сто за бо ра вак у при ро ди, јер исто вре ме но пру жа еду ка ци ју и ре кре а ци ју, као и мо гућ ност ужи ва ња у при род ним ле по тама На ци о нал ног пар ка Фру шка го ра. Ње не мо гућ но сти и пред но сти су: при према спор ти ста, спорт ски кам по ви, шко ла у приро ди, ре кра тив не ак тив но сти, Теаm Building, до бра ло ка ци ја, не так ну та при ро да, над мор ска ви си на, сме штај ни ка па ци те ти. Ле тен ка пру жа мо гућ ност и за из град њу но вих обје ка та и са др жа ја у функ ци ји раз во ја спорт ско-ре кре а тив ног ту ри зма, уз обез бе ђе ње усло ва за ак ти ван од мор и ре кре а ци ју. На уч но-ис тра жи вач ки рад На уч но-ис тра жи вач ка де лат ност има по се бан зна чај за раз вој спор та у АП Вој во ди ни. За снова на је на сло бо ди и ауто но ми ји на уч но-ис тражи вач ког ра да, на уч ној и струч ној кри ти ци, приме ни ме ђу на род них стан дар да и кри те ри ју ма у вред но ва њу ква ли те та на уч но-ис тра жи вач ког рада, као и по ве за но сти са си сте мом ви со ког образо ва ња. Ре зул та ти на ших при ме ње них на уч них ис тра жи ва ња не за о ста ју за на уч ним до стиг нући ма у све ту, о че му све до че на сту пи на ших науч них рад ни ка на ме ђу на род ним ску по ви ма, као и уче шће у ме ђу на род ним на уч ним про јек ти ма. Над зор над струч ним ра дом Но вим За ко ном о спор ту над зор над стручним ра дом у обла сти спор та, као по ве ре ни посао на те ри то ри ји АПВ, оба вља ће По кра јин ски за вод за спорт и ме ди ци ну спор та и то по сле више го ди шње па у зе. Са гла сно чла ну 30 За ко на о спор ту, По кра јин ски за вод за спорт и ме ди ци ну спор та по ве рен је над зор над струч ним ра дом у обла сти спор та на те ри то ри ји АП Вој во ди не. Ре кон струк ци ја про сто ри ја у 2013. У по след ње две го ди не За вод је ура дио много на ре но ви ра њу кан це ла риј ског про сто ра, рекон струк ци ји ком плет ног ди јаг но стич ког центра за функ ци о нал на, мо то рич ка, пси хо ло шка и изо ки не тич ка те сти ра ња и из град њу мо дер не би о хе миј ске ла бо ра то ри је у ко јој ће се ра ди ти ана ли зе узо ра ка кр ви и ури на. Кон тро лу тре ни ра но сти вр хун ских спор ти ста обавља стручни кадар са вре ме ним апаратима О ре зул та ти ма пре гле да здрав стве на уста но ва са ста вља спорт ско-ме ди цин ски из ве штај
14 СПОРТСКИ ПРЕГЛЕД школски спорт Савез за школски спорт Војводине СТРАТЕГИЈА ОСНОВА ДАЉЕГ ДЕЛОВАЊА У Зре ња ни ну је 2008. го ди не фор ми ран Савез за школ ски спорт Вој во ди не. Ба вио се ор гани за ци јом так ми че ња ко ја су у ре дов ном програ му школ ског спор та и не ким про јек ти ма као што је Куп то ле ран ци је. Кра јем 2012. на че ло Са ве за до шао је наш ис так ну ти атле ти чар Ми ха ил Ду даш, ко ји је допри нео да се ак тив ност Са ве за знат но по ве ћа. Уз ве ли ку по др шку По кра јин ског се кре та ри јата за спорт и омла ди ну, са се кре тар ком Ма рини ком Те пић на че лу, Са вез је ожи вео. Чла но ви УО, ко ји су ујед но ко ор ди на то ри за школ ски спорт у сво јим окру зи ма, за хва љу ју ћи ве ли ком ис ку ству и зна њу, ус пе ли су да за са мо го ди ну да на на те ри то ри ји АП Вој во ди не ор га ни зу ју не ко ли ко но вих так ми че ња. Пр ви ве ли ки ко рак но вог са зи ва би ло је учешће чла но ва Са ве за у но во фор ми ра ној рад ној гру пи за из ра ду Стра те ги је раз во ја школ ског шно јер су се сви тру ди ли да по ка жу шта уме ју и мо гу. Ру ко мет ни са вез Вој во ди не је све школе уче сни це на гра дио са по две ру ко мет не лопте. Та ко је за по че та са рад ња Са ве за за школ ски спорт Вој во ди не и гран ских спорт ских са ве за. Са вез је ове го ди не по кре нуо и јед но но во так ми че ње на ме ње но сред њо школ ци ма. Реч је о атлет ском по ли го ну за уче ни ке тре ћег и четвр тог раз ре да под на зи вом EDU X FIT, ко ји се ре а ли зу је у са рад њи са Уни вер зи те том Едуконс из Но вог Са да. По бед ни ци сво јих шко ла у му шкој и жен ској кон ку рен ци ји уче ство ва ће на фи нал ном так ми че њу, ко је ће би ти одр жа но 28. де цем бра у Но вом Са ду. Еду конс је за побед ни ке овог так ми че ња при пре мио вред не награ де. То би мо гло да до при не се да се на ред них го ди на так ми чи ве ћи број шко ла. Ак ци о ним пла ном је пред ви ђе но да 2014. го ди не бу де одр жа на VII Спорт ска олим пи јада школ ске омла ди не Вој во ди не. ПС за спорт ће по мо ћи да се овај про је кат ре а ли зу је, што ће до при не ти уна пре ђе њу школ ског спор та. СО ШОВ је ор га ни зо ван од 1970. до 1990, сва ке че твр те го ди не, и оку пљао је ве ли ки број де це ка ко у пред так ми че њу та ко и на са мој олим пи ја ди. Са вез за школ ски спорт ће се тру ди ти да ство ри усло ве да што ви ше уче ни ка мо же у сво јој шко ли да се ба ви спор том. По ред так ми че ња ко ја су у ре дов ном програ му школ ског спор та Са вез ће ор га ни зо вати спорт ске ма ни фе ста ци је ко је за циљ не ће има ти ре зул тат већ не го ва ње здра вог жи во та и еду ка ци ју о спорт ском по на ша њу на те ре ну Стонотенисеркама из Челарева признања уручио Михаил Дудаш Одбојкашка екипа из Суботице победник Купа толеранције спор та у АП Вој во ди ни 2013 2017. го ди не. Након из ра де пред ло га Стра те ги је, ор га ни зо ва на је јав на рас пра ва чи ји су уче сни ци из но си ли сво је пред ло ге за до пу ну и по бољ ша ње предло же ног тек ста. Кра јем ма ја и по чет ком ју на 2013. ор га низо ва на су ква ли фи ка ци о на так ми че ња за Пр во школ ско пр вен ство АП Вој во ди не у атле ти ци за уче ни ке од пр вог до че твр тог и пе тог и ше стог раз ре да, на ко ји ма је, у се дам гра до ва, уче ствова ло 2.326 уче ни ка. Из се дам окру га сти гли су пр ва ци у шест атлет ских ди сци пли на. Три ста уче ни ка фи на ли ста је на ста ди о ну Ка ра ђор ђе у Но вом Са ду при ка за ло да је атле ти ка, као базич ни спорт, не пра вед но за по ста вље на у од носу на пли ва ње и гим на сти ку, јер са мо атле ти ка у ре дов ном си сте му школ ског спор та не ма млађе уз ра сне ка те го ри је. По ло ви ном ок то бра за по че та је из ра да Акци о ног пла на за Стра те ги ју раз во ја школ ског спор та, у че му су уче ство ва ли сви чла но ви УО Са ве за. Од 15. до 17. но вем бра одр жан је IX Куп то леран ци је, а у са рад њи са По кра јин ским се кре та рија том за обра зо ва ње, упра ву и на ци о нал не за једни це, ко ји је и по кро ви тељ ове спорт ске ма ни феста ци је. Град до ма ћин је био Сом бор. Уче ство вало је 408 уче ни ка и на став ни ка ко ји су до при не ли афир ма ци ји мул ти кул ту ра ли зма и то ле ран ци је. У Ка ћу је 4. и 5. де цем бра ор га ни зо ва на Реви ја ру ко ме та за уче ни ке пе тог и ше стог раз реда. Пр вог да на су се так ми чи ли де ча ци из шест гра до ва Вој во ди не, а су тра дан се над ме та ло пет еки па де вој чи ца. Так ми че ње је би ло ве о ма успе- и ван ње га. Ба зич ни спор то ви ће има ти по себно ме сто јер се у пла но ви ма ра да на ста ве физич ког вас пи та ња за атле ти ку и гим на сти ку из два ја око 60 % од укуп ног број ча со ва. У са рад њи са пе да го зи ма фи зич ког вас пи тања, тре ба што ви ше ура ди ти на еду ка ци ји учени ка мла ђег школ ског уз ра ста о на ви ја њу и fer pleju. Са вез за школ ски спорт Вој во ди не би ће и убу ду ће отво рен за са рад њу са гран ским спортским са ве зи ма, деч јим асо ци ја ци ја ма, за во ди ма и свим ре ле вант ним ор га ни за ци ја ма ко је су заин те ре со ва не за уна пре ђе ње школ ског спор та ко ји је у Стра те ги ји раз во ја спор та озна чен као при о ри те тан.
догађаји СПОРТСКИ ПРЕГЛЕД 15 Савез спорт за све Војводине УВЕК КОРАК ИСПРЕД ОСТАЛИХ Са вез за ре кре а тивни спорт Вој во ди не, данас Са вез спорт за све Вој во ди не, јед на je од нај ста ри јих и нај ор гани зо ва ни јих ин сти ту ција ко ја се у не ка да шњој Ју го сла ви ји ба ви ла раднич ким и ре кре а тив ним спор том. Увек се тру дио да иде на пред и да унапре ђу је сво ју де лат ност. Стoga се 1971. го ди не ро ди ла иде ја о рад нич кој спорт ској олим пи ја ди. Ре а ли зо ва на је 1975, а за вр шна ма ни фе ста ција, одр жа на у Но вом Са ду, оку пи ла је ви ше од три хи ља де рад ни ка-спор ти ста, док је кроз четво ро го ди шњи ци клус про шло чак сто хи ља да уче сни ка. Од та да, сва ке че твр те го ди не, одр жано је још де вет спорт ских олим пи ја да рад ни ка Вој во ди не, а је да на е сти СОРВ је на про гра му 2015. го ди не, по дру ги пут у Ср бо бра ну. У току до са да шњих де сет олим пи ја да, кроз че творо го ди шњи ци клус и за вр шну ма ни фе ста ци ју, спорт ским бо ри ли шти ма је про де фи ло ва ло више од ми ли он рад ни ка-спор ти ста. Олим пиј ски про грам је стал но уса вр ша ван и уна пре ђи ван, а у зва нич ном про гра му СОРВ-а је 17 спорт ских гра на за му шкар це и 13 за же не. То ком те че ти ри де це ни је би ло је и ле пих и те шких тре ну та ка, али Са вез спорт за све Војво ди не ни је по су ста јао. Ни је до зво лио да буде на ру ше на је дин стве на ма ни фе ста ци ја раднич ког спор та у Евро пи. Смо гао је сна ге да и у те шким вре ме ни ма ор га ни зу је так ми че ња по ре ги о на ма и да на за вр шне ма ни фе ста ције до ве де им по зан тан број уче сни ка. Са вез спорт за све Вој во ди не ни је се ту за у ста вио. Стал но је уна пре ђи вао так ми че ња, осми шљавао је и за по чи њао но ва, ка ко се све не би свело са мо на СОРВ. Са да се у то ку олим пиј ског Спортско-рекреативне игре се организују широм Војводине ци клу са одр жа ва ју пр вен ства Вој во ди не, Куп Вој во ди не, су сре ти ре ги о на, су сре ти на се љених ме ста у Вој во ди ни и мно ге ре кре а тив не ма ни фе ста ци је по пут Укљу чи се у игру на оба ла ма ре ка и је зе ра, Трим ста за ве жбај мо за јед но, Ве жба њем до бо љег здра вља бу ди фит, лет њи и зим ски фе сти ва ли спор та за све, Олим пи ја да ста рих спор то ва, као и уче шће на број ним до ма ћим и ме ђу на род ним ма ни феста ци ја ма рад нич ког спор та пре ко Асо ци јаци је спорт за све Ср би је, чи ји је пу но прав ни члан. Са вез спорт за све Вој во ди не је ор га низа тор и по кро ви тељ и мно го број них ак тивно сти од нај мла ђих, пред шко ла ца, до нај стари јих гра ђа на Вој во ди не и у пра вом сми слу ре чи је ор га ни за ци ја ко ја се тру ди да у сво је ре до ве и ак тив но сти при ву че, кроз удру же не чла ни це, што ви ше гра ђа на Вој во ди не ка ко би се ба ви ли спор том и ре кре а ци јом, и то ак тивно и ре дов но, не од ма ни фе ста ци је до ма нифе ста ци је. И у то ме успе ва. Све те ак тив но сти и бри га о рад нич ком спор ту су за па же не па Са вез спорт за све Вој води не да нас оку пља ви ше од 60 спорт ских друшта ва и удру же ња из чи та ве Вој во ди не. Са вез же ли да има што бо љу и стал ну ко ми ни ка ци ју с члан ством. За то је (у са рад њи с По кра јин ским се кре та ри ја том за спорт и омла ди ну, с ко јим ор га ни зу је и број не ма ни фе ста ци је, три би не и са ве то ва ња) из гра дио мо де ран и ефи ка сан инфор ма ци о ни си стем, обез бе див ши нео п ход ну ин фра струк ту ру, ко ји са да по ве зу је свих се дам ре ги о на, а уско ро ће то учи ни ти и са свим члани ца ма. Све ово чи ни Са вез спорт за све Вој во ди не јед ним од нај бо љих и нај ор га ни зо ва них са ве за у Вој во ди ни ко ји је увек бар за ко рак ис пред оста лих. Успе шна го ди на ва тер по ли ста Вој во ди не ДВА ЗЛА ТА, СРЕ БРО И ДВЕ БРОН ЗЕ Ва тер по ли сти ВК Вој во ди не су то ком про шле го ди не у ре пре зен татив ним се лек ци ја ма би ли ве о ма успе шни. Нај пре је у А се лек ци ји Не мања Убо вић, ко ји је ове се зо не ка ри је ру на ста вио у шпан ској Бар се ло не ти, осво јио злат ну ме да љу у Свет ској ли ги. Ср би ја је у фи на лу, на фи нал ном тур ни ру, од и гра ном од 11. до 16. ју на у ру ском Че ља бин ску, Ма ђар ску са вла да ла са 12:7. Зла то је осво ји ла и ка дет ска ре пре зен та ци ја Ср би је, и то на пре сти жном Ме мо ри јал ном тур ни ру Дар ко Чу кић у Бе о гра ду. Се лек ци ју, ко ја је у фи на лу не зва нич ног свет ског пр вен ства за нај мла ђи уз раст по бе ди ла Цр ну Го ру са 5:4, би ли су и игра чи Вој во ди не Мар ко Ту бић, Алек са Тин тор и Вла дан Ми тро вић. Еки пу је во дио Не над Ва силев ски, до не дав но тре нер Вој во ди не. У дру гој еки пи Ср би је, ко ја је на овом тур ни ру би ла ше ста, из Вој во ди не су би ли Ни ко ла По по вић, Кристи јан Шулц, Ни ко ла Је врић и Ми лан Мар ко вић. У ју ни ор ској ре пре зен та ци ји Ср би је за игра че до 17 го ди на, ко ја је осво ји ла сре бр ну ме да љу на Европ ском пр вен ству одр жа ном на Мал ти од 8. до 15. сеп тем бра, та ко ђе је би ло игра ча из Вој во ди не. Ср би ја је у фи на лу из гу би ла од Цр не Го ре са 5:7, а у еки пи су би ли и Ра до слав Фи ли по вић, Не бој ша То хољ, Ни ко ла Јак шић, Ра де Јок си мо вић, Бо ри слав Јо ва но вић и Иван Гво зда но вић. Се лек то ру Зо ра ну Ми лен ко ви ћу по ма гао је тре нер Вла ди мир Цу кић из ВК Вој во ди не. Ју ни ор ска ре пр зен та ци ја Ср би је (игра чи 1993. и мла ђи), од 12. до 18. ав гу ста, уче ство ва ла је на Светском пр вен ству у ма ђар ском Сом ба те љу и осво ји ла брон за ну ме да љу. Еки па Вла ди ми ра Ву ја си но ви ћа, у ме чу за тре ће ме сто, по бе ди ла је Ма ђар ску са 13:10. То ме су до при не ли и игра чи Вој во ди не : Ми лан Ви то ро вић, Не ма ња Мат ко вић, Ду шан Ва сић и Ми лош Мак си мо вић. Брон за ну ме да љу осво јила је и Уни вер зи тат ска ре пре зен та ци ја Ср би је. Део ти ма, ко ји је у ме чу за брон зу у ру ском Ка за њу, од 6. до 17. ју ла, по бе дио Ита ли ју са 12:10, би ли су и Ср ђан Вук са но вић и Ми лош Ми ли чић, ко ји су из Вој во ди не ове се зо не пре шли у Рад нич ки из Кра гу јев ца. На Ме ди те ран ским игра ма у тур ском Мер си ну, одр жа ним од 20. до 30. ју на, Ср би ја је, под вођ ством Вла ди ми ра Ву ја си но ви ћа, осво ји ла ше сто ме сто. У бор би за петo ме сто на ше мом ке по бе ди ли су Фран цу зи ре зулта том 3:7. У еки пи су би ли и игра чи Вој во ди не Ду шан Ва сић, Не ма ња Мат ко вић, Ми лош Мак си мо вић, Ми лан Ви то ро вић и Во ји слав Ми тро вић. Вој во ди на је пр ви пут има ла де вој ку у ју ни ор ској ре пре зен та ци ји Ср би је, ко ја је на Европ ском пр вен ству у Ис тан бу лу осво ји ла 12. ме сто у борби. Би ла је то чла ни ца Вој во ди не Ма ја Ман дић. Срп ки ње су, у борби за 12. ме сто, са 10:8, по бе ди ле Че шку.
Спортски савез параолимпијских спортова Војводине ВЕЛИКИ ПЛАНОВИ И ЖЕЉЕ Кра јем 2012, на ини ци ја ти ву клу бо ва ко ји се ба ве па ра о лим пиј ским спор то ви ма у Вој води ни, осно ван је Спорт ски са вез па ра о лим пијских спор то ва Вој во ди не. Са да по сто је клу бови сто ног те ни са, ко шар ке у ко ли ци ма, се де ће од бој ке и стре ља штва, из Бач ке Па лан ке, Зрења ни на, Ки кин де, Су бо ти це и Но вог Са да. Основ на иде ја Спорт ског са ве за је да се додат но про мо ви шу па ра о лим пиј ски спор то ви и осна жи па ра о лим пиј ски по крет, с об зи ром на то да је ве ли ки број вр хун ских па ра о лим пи ја ца по ни као и оства рио вр хун ске ре зул та те ра де ћи и так ми че ћи се упра во у поменутим клу бо вима. За то мо же мо ре ћи да је реч о вр хун ском ква ли те ту ка да су у пи та њу спор ти сти па ра о- лим пиј ци ко ји су, на сту па ју ћи за ре пре зен таци ју Ср би је на свим нај зна чај ни јим европ ским и свет ским так ми че њи ма и па ра о лим пиј ским игра ма, осва ја ли нај сјај ни ја од лич ја и на најбо љи мо гу ћи на чин про мо ви са ли на шу зе мљу. Осни ва ње Спорт ског са ве за па ра о лим пијских спор то ва Вој во ди не по др жао је По кра јински се кре та ри јат за спорт и омла ди ну. Ту по др шку су на нај бо љи на чин, ка ко су нас већ на ви кли, сво јим ре зул та ти ма на Европском шам пи о на ту ове го ди не оправ да ли сто ноте ни се ри и стрел ци осво јив ши шест ме да ља у по је ди нач ној и екип ној кон ку рен ци ји. Стрелац Ла сло Шу ра њи по стао европ ски шам пи он Ла сло Шу ра њи, стре лац из Но вог Бе че ја, на Европ ском шам пи о на ту у Шпа ни ји, одр жа ном у Али кан теу од 18. до 26. ок то бра, у ди сципли ни Р-1, осво јио је злат ну ме да љу и по стао Европ ски шам пи он, а у ди сци пли ни Р-7 освојио је сре бр ну ме да љу. Сто но те ни се ри су са Пр вен ства Евро пе у Ита ли ји, одр жа ном у гра ду Ли ња но од 25. септем бра до 5. ок то бра, так ми че ћи се у дре су са на ци о нал ним гр бом, до не ли по јед ну злат ну и сре бр ну ме да љу, као и две брон зе. Бо ри сла ва Пе рић- Ран ко вић је тре ћи пут по ста ла шам пион ка Евро пе, а Ми тар Па ли ку ћа по дру ги пут брон за ни у по је ди нач ној кон ку рен ци ји, обо је из сто но те ни ског клу ба Спин. У екип ној кон ку рен ци ји на европ ској смотри у Ита ли ји осво је не су две ме да ље. Му шка еки па ре пре зен та ци је Ср би је у кла си Т- 5, у саста ву Ми тар Па ли ку ћа, Или ја Ђу ра ши но вић, Злат ко Ке слер и Ми ро слав Хо ма, та ко ђе из клу ба Спин, по ста ли су ви це шам пи о ни Евро пе. Горан Пер лић из Зре ња ни на, за јед но са Пет ко вићем из Чач ка и Алек сан дром Ра ди ши ћем са Злати бо ра, у кла си Т-2, осво ји ли су брон за ну ме даљу на европ ском шам пи о на ту у Ли ња ну. Про шле го ди не, на Па ра о лим пиј ским игра ма у Лон до ну, че тво ро так ми ча ра из Вој во ди не би ли су у репре зен та ци ји Ср би је и осво ји ли две ме да ље. Осни ва њем Спорт ског са ве за па ра о лим пијских спор то ва Вој во ди не ство ри ће се усло ви да још ви ше так ми ча ра из Вој во ди не бу де у ре пре зен та ци ји Ср би је на Па ра о лим пиј ским игра ма у Бра зи лу 2016, са же љом да се осво ји бар јед на ме да ља ви ше. ГИМНАСТИКА: Меморијални турнир Лаза Крстић и Марица Џелатовић НОВОСАЂАНКЕ НАЈУСПЕШНИЈЕ Меморијални турнир Лаза Крстић и Марица Џелатовић у мушкој и женској спортској гимнастици и аеробику одржан је у Новом Саду у организацији Соколског друштва Војводина. На четвртом Меморијалу наступила су 303 такмичара из 15 земаља. Такмичење је организовано за млађе категорије, од осам до 16 година, али су могли да учествују и сениори и сениорке. Из године у годину ово такмичење је све јаче и има све више учесника, а циљ је да постане традиционално и да за две године, када СД Војводина слави 110 година постојања, дочека још више гиманстичара и гимнастичарки. Код мушкараца је екипно био најбољи тим Бугарске са 289,700, испред Соколског друштва Војводина и Сокол Праг Вршовице из Чешке. У првој категорији (2003. и млађи) најбољи је био Бугарин Александар Методијев, који је освојио и шест златних медаља у финалу по справама. Од српских такмичара, четврти је био Оливер Николовски ( Партизан Суботица). У другој категорији (2001 2002) славио је Новосађанин Влада Раковић, који је вишебојској титули додао и злато на карикама и сребро на партеру. Најбољи у финалу по справама био је Бугарин Валери Рангелов, са пет медаља. У трећој категорији (1999 2000) победио је Петар Вефић ( Партизан Костолац), а Бугарин Владимир Хантов је освојио четири медаље. У четвртој групи (1997 1998) најбољи је био Бугарин Владимир Тушев, испред Нишлије Петра Величковића. Тушеву су припала још четири злата. Од наших такмичара, Иван Дејановић (СД Војводина ) освојио је сребро на вратилу и бронзе на коњу и карикама, а Величковић је био сребрни на прескоку и разбоју. У петој категорији (1995 1996) победио је Тунижанин Мохамед Азиз Трабелси, који је узео још три злата, сребро и бронзу. Код девојака, екипно најбоље су биле девојке и Соколског друштва Војводина са 147,696, испред репрезентације Бугарске и италијанског тима Хармони Тоскана. У првој категорији (2002. и млађи) у вишебоју је славила Анђела Ђурђевић (СД Војводина ). У другој категорији (2000 2001) прва је била Бугарка Памела Георгијева, а наша Никола Јурковић, члан Соколског друштва Војводина најбоља такмичарка била је Дејана Кузмановић (СД Војводина ). У трећој категорији доминирала је Новосађанка Тамара Мрђеновић (СД Војводина ). Она је у вишебоју славила, а припала су јој и сва четири злата у финалу по справама. У четвртој категорији (1997. и старије) у вишебоју најбоља је била Словенка Теја Белак (Зелена јама, Љубљана), док је Новосађанка Александра Рајчић била трећа. Од наших девојака, Јелена Стаменковић (Ниш) била је сребрна на прескоку, а Александра Рајчић бронзана на разбоју. У спортском аеробику код пионирки прва је била Ленка Ашлер (СД Војводина ), испред Нине Јанковић ( Гаудијум Нови Сад) и Тијане Олић ( Астерикс Нови Сад). У конкуренцији трија славио је Гаудијум, испред прве и друге екипе СД Војводине. Код кадеткиња, победила је Тијана Рудек ( Гаудијум ), испред Теодоре Живковић (СД Војводина ) и Јелене Мијић ( Гаудијум ). У трију је славила СД Војводина, испред првог и другог тима Гаудијума. Код јуниорки је злато освојила Ивана Брзак ( Гаудијум ), сребро Тамара Делић (СД Војводина ), а бронзу Маријана Палалић ( Гаудијум ).