CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 12,13,14. Enver Međedović, uč. Fakultet Beograd - Leposaviće Ahmed Međedović, Me di cin ska ško la i O.Š. Brat stvo No vi Pa zar ANALIZA STRUKTURE STAVOVA I MIŠLJENJA NASTAVNIKA RAZREDNE NASTAVE PREMA FIZIČKOM VASPITANJU Fizičko vaspi ta nje kao na stav ni pred met je na učno zasnovan sistemaski organizovan obrazovno-vaspitni rad sa uče ni ci ma, rad ko ji se ogle da na ce lokupnom razvoju mlade ličnosti. Fizič ko vas pi ta nje tre ba da obez be di op ti mal ne podsticaje za normalni rast i fi zički razvoj učenika, da razvije kod učenika trajne navike i potrebe za zdra vim ži vo tom. Kroz is tra ži va nje či ji je pred met is pi ti va nje mi šlje nja i sta vo va raz red nih nastavnika doći će se do po da ta ka o ne kim spi ci fičnostima ovog nastavnog predmeta, sagledaće se na čin realizacije nastavnog sadržaja, omiljenost pojedinih fizičkih aktivnosti. Zadaci istra ži va nja su: 1. utvr di ti pro ce nu ste pe na va žno sti fi zičkog vaspitanja kao nastavnog predme ta u mla đim raz re di ma osnov ne ško le 2. utvrditi najčešće primenjivane metode u nastavi fi zičkog vaspitanja 3. utvrditi procenu odgovornosti nastavnika razredne nastave za kvalitet nastave fi zičkog vaspitanja 4. utvrditi faktore koji mogu doprineti kvalitetnoj nastavi fi zičkog vaspitanja 5. utvr di ti pro ce nu ste pe na omi lje no sti po je di nih ak tiv no sti kod učenika 6. uticaj nivoa obrazovanja nastavni ka na or ga ni za ci ju časa fi zičkog vaspitanja. HIPOTEZE IS TRA ŽI VANJA a) Po mišljenju učitelja, fi zičko vaspitanje je jedan od prva 4 nastavna predme ta u ško li. b) Naj češće pri me nji va na me to da u na sta vi fi zičkog vaspitanja je metoda praktičog po ka zi va nja. v) Nastavnici smatra ju se be naj od go vor ni jim za kva li tet na sta ve fi zičkog vaspitanja. 451
časopis br. 12,13,14. MONTENEGRIN SPORT ACADEMY, Sport Mont g) Bo lja ma te ri jal no-teh nič ka opre mlje nost ško le mo že do pri ne ti kva li tet nijoj nastavi fi zičkog vaspitanja. METODE, TEHNIKE I INSTRUMENTI Pri li kom is tra ži va nja ko ri šće na je de skrip tiv na me to da. Teh ni ka i in strument is pi ti va nja je pri go dan upit nik. Ne stan dar di zo va ni upit nik se sa sto ji od 8 pitanja sa ponuđe nim od go vo ri ma i jednim pitanjem otvorenog tipa. UZORAK Uzorkom je obuhvaćeno 25 zaposlenih učitelja iz tri Beogradske osnovne ško le, a struk tu ra uzor ka je sle de ća: - ste pen struč ne spre me viša 18 72% visoka 7 28% - dužina staža i prosveti do 5 godina 3 = 12% 6-15 godina 11 = 44% 16-25 godina 6 = 24% preko 26 5 = 20% OR GA NI ZA CI JA I TOK IS TRA ŽI VA NJA Is tra ži va nje je oba vlje no to kom apri la me se ca 2006. go di ne in di vi du al nim za da va njem upit ni ka. Sve ko le ge ra do su pri hva ti le is pi ti va nje. REZULTATI ISPITIVANJA Is pi ti van je rang va žno sti na stav nih pred me ta ko ji se iz u čavaju u mlađim razredima. Tabela 1. Rang važnosti nastavnih predmeta Nastavni predmet : 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Srpski jezik 14 4 4 1 - - - 1 1 Strani jezik - 4 8 3 5 2 3 - - Ma te ma ti ka 6 12 2 2 - - - 1 1 Svet oko nas - 1 5 2 12 2 1-2 Poznavanje društva - - 1 3 2 4 11 3 1 Poznavanje prirode - - 3 1 4 10 4 1 2 Fizičko vaspitanje 4 2 2 12-5 - - - Muzička kultu ra - 1 - - 2 2 2 15 3 Li kov na kul tu ra 1 - - 1-1 3 5 14 452
CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 12,13,14. Kao sto se iz ta be le br.1 vi di, za 4 učitelja fi zičko vaspitanje je najvažniji pred met u mla đim razredima, a čak 80% učitelja fi zičko svrstava na prva 4 mesta po va žo sti. Ono što je u prak si po tvr đeno i če mu je da ta va žnost po bro ju časova i obi mu na stav nih sa dr ža ja i ovog pu ta se po ka za lo kao is prav no, da su srp ski je zik, ma te ma ti ka i stra ni je zik za u ze li po zi ci ju od 1 do 3 po va žno sti. Očigledno je da se fi zičko vaspitanje visoko rangira kod uči te lja s ob zi rom da su sve sni zna čaja ove aktivnosti. Ovog puta manji značaj po statistič koj ob ra di po da ta ka zauzimaju poznavanje prirode i poznavanje društva s obzirom da se radi o nižim raz re di ma osnov nih ško la ka da su zna nja do bi je na iz ovih pred me ta još uvek manje bitna od razvoja fi zičkih sposobnosti deteta. Ova grupa ispitanika je likovnu kulturu i muzič ko vas pi ta nje svr sta lo na 8. i 9. me sto s ob zi rom da se ov de ra di o nadarenosti učenika kao bitnom pretpo stav kom za ba vlje nje. Fi zič ko vas pi ta nje ima po tre bu da bu de pri me nje no u ni žim raz re di ma osnov ne ško le jer pro pu šteno u tom pe ri o du u fi zičkom razvoju može da bude katastrofalno za zdrav razvoj mladog organizma, čega su verovatno bili svesni ispitanici i ovako visoko tretirali nastavu fi zičkog vaspitanja. Ispitivana je procena ranga omiljenosti ponu đenih aktivnosti učenika na ča so vi ma fi zičkog vaspitanja. Tabela 2. Procena omiljenih aktivnosti učenika rang Aktivnosti : 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Skakanje - 1 9 4 4 3 3 1 - Tr čanje - 3 6 10 1 3-2 - Bacanje - - 3 4 5 7 5 1 - Puzanje - - - 1 1 1 6 7 9 Nošenje - - 1 2 4 3 6 3 6 Igre lop tom 15 10 - - - - - - - Štafetne igre 10 11-2 1 1 - - - Akrobatika - 1 - - 5 3 3 6 7 Plivanje - - 6 2 4 3 2 2 6 Kao što se iz Ta be le br.2 vi di, po pro ce ni učitelja najomiljenije aktivnosti učenika na časovima fi zič kog vas pi ta nja su igre lop tom i šta fet ne igre. Igre lop tom su najprirodniji oblik za mlađi škol ski uz rast za to što su igre naj pri rod ni ji ob lik takmičenja i druženja. Ova tendencija se nastavlja i u kasnijem periodu školske omladine. Verovatno iz ovoga proizilazi ogromno interesovanje za sportskim igrama lop tom. Šta fet ne igre kod učenika mlađih razreda su izuzetno popularne jer svi učenici mogu da učestvuju u njima, a na nastavniku je da napravi homogene grupe 453
časopis br. 12,13,14. MONTENEGRIN SPORT ACADEMY, Sport Mont kako bi neizvesnost bila veća. Tr čanje kao prirodni oblik kretanja koji dolazi do izražaja u ovom periodu izaziva ovoliko interesovanje. Iako se smatra da je trčanje prost ob lik kre ta nja, mno go je bit no u ovom pe ri o du za po četi pravilan način tr čanja što kasnije u životu može biti od velike koristi životne pa i sportske. Skakanje kao fi zička aktivnost i kao sportska disciplina omiljeni su kod dece jer pružaju izazov za zdra vim nad me ta njem (skok udalj, skok uvis, skok šut u ko šar ci, smeč u odbojci, deči ji po skok, po skok stran ce ). Iako je pli va nje jed na od sko ro naj va žnijih ak tiv no sti za ži vot i pra vi lan raz voj or ga ni zma, a na la zi se na 5. me stu ne zna či da ne bi bi la omi lje ni ja kod učenika da su škole opremljene bazenima. Na drugoj polovinji skale po omiljenosti nalazi se bacanje koja iziskuju određenu snagu i veštinu što nije karakteristika za sve uče ni ke pa sa mim tim kod de ce ni je ta ko omiljeno. Nošenje kao aktivnost u ovom uzrastu spada u teže oblike fi zičke aktivnosti i zahteva poseban oprez kod organizacije, pa otuda i ne predstavlja neočekivan rezultat. Akrobatika predstavlja od svih pomenutih aktivnosti najkomplikovaniji oblik fi zičkih aktivnosti što se tiče materijalno-tehničkih i kadrovskih preduslova. Dugogodišnje zanemarivanje akrobatike verovatno svrstava ovu disciplinu u manje omiljene aktivnosti, jer bi trebalo uticati na popravljanje imidža akrobatike i gimnastike. Bitan preduslov za veću popularnsot akrobatike sigurno je edukacija dece, roditelja pa i škole. Puzanje kao aktivnost se inače ma lo ko ri sti, pa otu da i ovako nizak rejting omiljenosti kod učenika. Obično se puzanje vezuje za detinjstvo i to ono naj ra ni je, a u ka sni jem pe ri o du kao te ška voj nička disciplina. 454 U nastavi fi zičkog vaspitanja mogu se primenjivati različiti metodi rada Tabela 3. Frekvencija korišćenja nastavnih metoda metoda prak tič nog pokazivanja metoda razgovora metoda demonstracije 17 68% - - 8 32% Kao što se iz Ta be le br.3 vi di, učitelji najčešće koriste metodu praktičnog pokazivanja, zatim metodu demonstracije, dok se, u situaciji prinudnog izbora za je dan me tod ne od lu čuju za metodu razgovora na časovima fi zičkog vaspitanja. Metoda praktič nog po ka zi va nja na stav nik mo ra da po ka že sve učenicima ili da pro na đe učenika demonstratora iz odeljenja koji to može najuspešnije da pokaže. Nastavnik može da koristi i nastavna sredstva koja adekvatno zamenjuju de mon stra to ra (filmski materijal, kinogram, tabla, crteži, šeme, ).
CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 12,13,14. Me to da de mon stra ci je je naj o čiglednija metoda sintetizovanih pokreta za koju je poznato da daje dobre rezultate s obzirom da analiza pokreta može da bude če sto kom pli ko va na za učenike. Metoda razgovora sa objašnjavanjem koristi se u nekim malim segmentima da bi učenika motivisali za rad. Raz go vor ne tre ba da tra je du go, jer su učeni ci u opre mi, a i kli mat ski fak tor često utiče da se metoda razgovora skrati na razumnu meru. Pouzdano znam da je prof. dr Drago Tomić, profesor odbojke i elementar nih iga ra, dr žao stu den ti ma fi zičke kulture časove bez ijedne izgovorene reči ob ja šnje nja. Ova me to da po zna ta kao pan to mi ma ve o ma je ko ri sna u ve li kim, naj češće neakustič nim sa la ma i na otvo re nom pro sto ru zi ma, mraz, sneg. Ispitivana je struktura ča sa u funk ci ji re a li za ci je sa dr ža ja fi zičkog vaspitanja Tabela 4. Važnost delova časa u funkciji realizacije sadržaja uvodni 1 4 pripremni 10 40 glav ni A 3 12 glav ni B - završni 11 44 Po pro ce ni is pi ta nih uči te lja naj va žni ji su za vr šni i pripremni delovi časa fi zičkog vaspitanja. Poznato je u praksi se primenjuju vežbe hvatalice kao najčešća ak tiv nost u uvod nom de lu časa. Tako se uče ni ci uvo de u rad. U prir pem nom delu ča sa mo gu se ko ri sti ti ve žbe ob li ko va nja ili ele men tar ne igre što je i ovo is pi ti va nje po ka za lo, jer igre sa me po sebi zahtevaju kako fi zičku tako i emocionalnu pripremljenost. Za glavni A deo ča sa ma nje se ko ri sti igra kao ak tiv nost jer su programi fi zičkog vaspitanja su zahtevni i valja ih primeniti. Za glavni B deo časa najkarakteristič ni ja su emo ci o nal na ose ća nja jer se ta da kod učenika podiže fiziološka krivulja opterećenja. U završnom delu časa mogu se primenjivati štafetne igre s obzirom da pozitivno utiču na raspoloženje koje je bitno za nastavak ča so va i za iza zi va nje ra do zna lo sti za sle de ći čas. Emocionalno opterećenje učenika različito je po pojedinim delovima časa Tabela 5. Emo ci onalno opterećenje učenika tokom časa fi zičkog vaspitanja uvodni - pri prem ni 1 = 4% glav ni A 3 = 12% glav ni B 18 = 72% za vr šni 3 = 12% 455
časopis br. 12,13,14. MONTENEGRIN SPORT ACADEMY, Sport Mont Kao što se iz tabele br.5 vidi, emocionalno opterećenje učenika je najizraženije tokom glavnog B dela ča sa, što je i očekivano. U uvodnom delu časa najčešće se ko ri sti tr ča nje i mo di fikacija trčanja. Zadatak ove faze ča sa ima za cilj stvaranje potrebnog raspoloženja učenika za dalji rad. U pripremnom delu časa organizam se fiziološki i psihološki priprema za ono što sledi u glavnom delu časa. Najčešće se u tom de lu časa koriste vežbe oblikovanja i ne treba preterivati sa emocionalnim opterećenjem učenika. U glavnom A delu časa nastaje obrt, obra đu je se me tod ska je di ni ca bit na za taj čas, rad se uozbi lju je ka ko bi efek ti bi li što ve ći i traži se maksimalna koncentracija pogotovu kad učenik izvodi zadatu ve žbu. U glav nom B de lu ča sa te ži se učenju i usvajanju motoričkih znanja kada emocionalno raspoloženje dostiže svoju kulminaciju. U završnom delu časa treba smi ri ti ka ko fiziološka tako i psihološka naprezanja jer se od učenika zahteva smirivanje pulsa, smanjenje emocija, jer najčešće po sle tog časa sledi ne ka ak tivnost gde učenik treba da ima pozitivno smireno stanje organizma. 456 Od an gažovanja uči te lja za vi si kva li tet na sta ve Tabela 6. Procena odgovornosti učitelja za kvalitet nastave fi zičkog vaspitanja Mo gu ći odgovor broj % Nimalo - - Malo - - U ve ćoj me ri 16 64 mnogo 9 36 Sa vre me ni učitelj smatra (vi di Ta be lu br.6) da je za kva li tet na sta ve fi zičkog vaspitanja u većoj meri, odnosno mnogo, odgovoran sam učitelj. Lič nim an ga žo va njem i pri me rom na stav nik po spe šu je učenika za aktivnim učešćem u radu, pa samim tim od njegovog angažovanja u većoj meri zavisi kvalitet održanog časa. Učitelj svoijim aktivnim učešćem i organizacijom časa mnogo utiče na pozi tiv na shva ta nja ba vlje nja spor tom i zdra vim ži vo tom. Pored angažovanja učitelja, za kvalitetniju nastavu fi zičkog vaspitanja potreban je doprinos i drugih faktora Ispitivani su sledeći: Tabela 7. Faktori koji mogu uticati na kvalitet nastave fi zičkog vaspitanja Mogu ći odgovori broj % Škola 1 4 Sam na stav nik 5 20 Ro di telj - - Društvo 19 76
CRNOGORSKA SPORTSKA AKADEMIJA, Sport Mont časopis br. 12,13,14. Kao što se iz Ta be le br.7 vi di, uči te lji sma tra ju da bi dru štvo u naj ve ćoj meri moglo doprineti poboljšanju kvaliteta nastave fi zičkog vaspitanja. Potrebana je ve ća sa rad nja roditelja, nastavnika, škole i sportskih institucija kako bi se i dru štvo u ce li ni uklju čilo u poboljšanju kvaliteta nastave. Ako škola obezbedi rekvizite i materijalne uslove za rad nastava fi zičkog vaspitanja biće mno go kvalitetnija. Od kreativnosti nastavnika u mnogome zavisi kvalitet nastave. Roditelj ako sa ra đuje i ako ga nastavnik motiviše, nastava fi zičkog vaspitanja će bi ti mnogo kvalitetnija. Po red časova redovne nastave fi zičkog vaspitanja, u školama se organi zu ju i sport ske sek ci je Tabela 8. Do pri nos sport skih sek ci ja vas pit no-obra zo va nom ra du Odgovori broj % Nimalo - - Malo 2 8 U ve ćoj me ri 9 36 Mnogo 14 56 Po mi šlju nju is pi ta nih uči te lja (vi di Ta be lu br.8), or ga ni zo va nje sport skih sekcija u skoli mnogo doprinosi kvalitetu vaspitno-obrazovanog rada. Ako se učenici više obuhvate fi zičkim aktivnostima njihov doprinos će bi ti ve ći i u učenju ostalih nastavnih sadržaja. Koju literaturu koriste razredni učitelji vezano za fi zičko vaspitanje. Tabela 9. Struk tu ra odgovora istraživanja na pitanje br.9. prika za no ta be lar no i gra fi čki mo gu ći odgovor Broj % Priručnike za vaspitanje 8 32 me to di ke fi zičkog vaspitanja 4 16 raz ne skrip te 2 8 osta lu sport sku li te ra tu ru 3 12 bez odgovora 8 32 to tal 25 100 10. Pred lo zi za po bolj ša nje na sta ve fi zičkog vaspitanja kreću se u dva pravca. S jed ne stra ne, pred la že se uvo đenje većeg fon da časova fi zičkog vaspitanja, a sa dru ge stra ne, is ka za na je po tre ba za što bo ljom opre mlje no šću sport skim rekvizitima. 457
časopis br. 12,13,14. MONTENEGRIN SPORT ACADEMY, Sport Mont ZAKLJU ČAK Iskazana je potreba za organizovanjem stručnih seminara iz oblasti fi zičkog vas pi ta nja jer je ve ći na is pi ta ni ka iz ja vi la da su ne do volj no ili ne a de kvatno edukovani u svom prethodnom obrazovanju. Veći broj ispitanika predlaže da nastavu fi zičkog vaspitanja u 3. i 4. razredu obavljaju predmetni nastavnici. Zah te va ju bo lju edu ka ci ju uči te lja što se ti če organizacije nastave škole u prirodi (logorovanje, plivanje, skijanje...) Po seb no je is tak nu to u is tra ži va nju ma lo po zna va nje li te ra tu re iz obla sti ovog nastavnog predmeta, veća bri ga škol ske upra ve na obez be đivanju materijalnih uslova, sprava i rekvizita za nastavni predmet. Poosebno je istaknut problem izbora sporta u školi i obezbeđivanje stručnjaka za njegovo sprovođenje. Učitelji predlažu formiranje školskih društava za fi zičko vaspitanje. Sve hipoteze su potvrđene. Na osnovu itraživanja uočeno je da je fi zičko vaspitanje veoma značaj no za raz voj de ce u ovom uz ra stu, tj. da su fi zičke aktivnosti prirodan na čin is po lja va nja de ce. De ca naj vi še vo le igre lop tom i re kvi zi ti ma, od nosno šta fet ne igre. Sva ki deo časa mora biti detaljno pripremljen i isplaniran, kako bi učenicima bio zanimljiv i ispunjen. Posebno treba voditi raču na o glav nom delu ča sa kad su de ca emo ci o nal no naj op te re ćenija. Za kvalitet časa fi zičkog vaspitanja odgovoran je uči telj, a ve li ki do pri nos obra zov no-vas pit nom ra du da ju i sport ske sek ci je. Kva li tet ni ji rad bi bio i uko li ko bi dru štvo vi še pa žnje po sve ti lo fi zičkom vaspitanju. Nadam se da će rezultati ovog istraživanja podstaći kolege da u što ve ćoj meri posvete veću pažnju predmetu fi zičkog vaspitanja. Rezultati sprovedenog istraživanja su potvrdili unapred postavlje ne hi po te ze. 458 Summary Subject this work is sum activity, pedagogues physical education, on fi eld cooperation and activity in social organizations for physical culture, engaged pedagogues physical cultures in pedagogic activity, analyses and fortifi cation responsibility in work sport union com mu nity, par ti ci pa tion school on con test in fra me school union for sport and olympic edu ca tion, en ga ge ment on re se arch pro ject, opi nion abo ut or ga ni za tion work physi cal edu ca tion from I to IV gra des pri mary school, sum pos si bi lity for advance ment physi cal edu ca tion thro ugh co o pe ra tion with pe da go gic of fi ce, in fl uence school equipment teacher on quality of work. On pat tern of 60 te ac hers physi cal edu ca tion, pe da go gu es physi cal edu ca tion which work in pri mary and high school on re gion com mu nity No vi Pa zar a way qu e sti on mark are at ta i ned re sults which are il lu stra ting ta bu lar, grap hic, de scrip ti ve met hod. Keywords: physical culture, physical education, social organization, cooperation and engaged pedagogues, advancement course, literature, research, results of work.