6. PRILOZI
Podaci o istra ivanju Uzorak i terenski rad Prilikom izrade uzorka, nije se te ilo statistièkoj reprezentativnosti, u smislu potpunog preslikavanja strukture srbijanskog društva. Umesto toga, tragalo se za teorijskom reprezentativnošæu, u skladu sa postavljenim ciljevima i zahtevima argumentativnog intervjua kao odabranog instrumenta za prikupljanje podataka. Konkretno, graða je trebalo da sadr i što širi raspon stanovišta i argumenata koja graðani Srbije koriste u nastojanju da osmisle svoja nedavna iskustva, svoj opšti odnos prema politièkoj sferi i svoje projekcije po eljnog pravca buduæeg razvoja društva. U prvom koraku izrade uzorka, napravljen je izbor gradova u kojima æe se vršiti terenski rad. Da bi graða bila što koncentrisanija, unapred je doneta odluka da se uzorak intervjuisanih ogranièi na gradsko stanovništvo (ukljuèujuæi i prigradska naselja). Buduæi da je, po opštoj oceni kako analitièara tako i samih graðana, decentralizacija antire imskih protesta bila jedna od najva nijih odlika politièkog razvoja u drugoj polovini devedesetih godina, eleli smo, izmeðu ostalog, i da osvetlimo lokalni identitet i lokalno politièko mnenje. Stoga se prilikom odreðivanja disperzije uzoraèkih jedinica nastojalo na obuhvatu gradova koji su u tom procesu zauzimali razlièite pozicije od predvodnika (npr. Èaèak), do sredina koje je taj proces sve do samog kraja ostavljao relativno netaknutima (npr. Paraæin). Ostala merila pri izboru gradova bila su sledeæa: da budu regionalna središta, rasporeðena tako da se pokriju svi znaèajniji regioni Srbije; da imaju razlièit etnièki sastav (homogenost/heterogenost) i razlièite privredne i socijalne situacije. Drugi korak uzorkovanja sastojao se od izbora samih ispitanika graðana koji æe biti intervjuisani. Taj izbor bio je prepušten intervjuerima, na osnovu instrukcija koje su dobili na obuci. Kao relevantni parametri postavljene su sledeæe odlike: starost, stepen obrazovanja, zanimanje, politièki (ne)aktivizam, deo grada u kojem ive. Polna struktura postavljena je paritetno (pola-pola). Glavni zahtev bio je da uzorci budu što raznolikiji, dakle da što je moguæno više okupljaju graðane razlièitih socijalnih iskustava, ivotnih prièa i trenutnih društvenih pozicija. Za kvalitativno društveno istra ivanje, posebno ono zasnovano na tehnici intervjua, nije uobièajeno da se graða sastoji od tolikog broja ispitanika. Jedan od razloga za opredeljivanje za ovako brojan uzorak osim razloga koji proistièu iz opštih ciljeva studije, kako su navedeni u prethodnim pasusima i u Uvodu (moguænost uopštavanja, ocrtavanje lokalnih specifiènosti itd.) bilo je i to što je projekt, jednim svojim delom, imao i akcione namere. Naime, pošli smo od uverenja da æe sámo obavljanje istra ivanja u lokalnim sredinama, kroz uèešæe lokalnih intervjuera, interakciju intervjuer-intervjuisani, neformalno širenje prièa o tome itd, poslu iti kao podsticaj za produbljivanje upravo one refleksije o politièkim dogaðajima i njihovoj vezi sa svakodnevnim ivotom koja je glavni predmet našeg interesovanja. Veæ i samo davanje prilike brojnim obiènim ljudima da bez ikakvih ogranièenja, sopstvenim reèima i uz puno uva avanje njihove kompetentnosti iska u
312 Podaci o istra ivanju sopstvena iskustva i mišljenja smatrali smo vrednim truda. Povoljne reakcije mnogih ispitanika, koji su spontano skretali pa nju na taj momenat (kako je jedan od njih rekao, deset godina me niko ništa nije pitao ) dale su nam za pravo. Za pripadnike dveju najbrojnijih nacionalnih manjina u Srbiji unapred su odreðene kvote (10 Maðara u Subotici i 8 Bošnjaka u Novom Pazaru). Njih su, kao i troje Rusina u Novom Sadu, intervjuisali njihovi sunarodnici, što je, zbog osetljivosti teme, bilo posebno znaèajno. U sluèaju subotièkih Maðara, devet od deset intervjua voðeno je na maðarskom jeziku, a na srpski ih je potom prevela intervjuerka (Marta Petkoviè). Izvan ovih kvota, naravno, meðu ispitanicima ima još graðana nesrpske nacionalnosti. Terenski saradnici su dobili podsetnik za voðenje intervjua u dva oblika kao spisak tematskih oblasti koje obavezno treba pokriti, i kao spisak pitanja-primera, dakle pitanja koja se mogu postaviti. Definicije oblasti i ciljeva u svakoj od njih tretirane su kao znaèajnije od samih pitanja: ona se nisu morala sva postaviti, niti su morala da imaju uvek isti oblik, veæ je intervjueru bilo prepušteno da iznaðe najbolji naèin (konkretno pitanje, formulaciju, trenutak) da doðe do relevantne graðe s obzirom na postavljene ciljeve. Oba papira preštampana su ovde u celini (v. ni e). Prema planu, trebalo je prikupiti ukupno 309 intervjua. Od toga je uspešno obavljeno 303. Nekoliko intervjua nije odgovaralo tehnièkim standardima za dalju obradu, tako da se konaèni uzorak sastoji od 296 intervjua. Oni su transkribovani sa audio-kaseta i svaki je oznaèen šifrom, koja se sastoji od sledeæih elemenata: oznaka (skraæenica) grada inicijali intervjuera (ukoliko je u istom gradu radilo više njih) redni broj. Snimljene kasete, kao i prepisi u elektronskoj formi, pohranjeni su u arhivi Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Spisak gradova obuhvaæenih terenskim radom, sa planiranim brojem intervjua I Beograd opštine Stari Grad (20) i Èukarica (20) II Vojvodina: Subotica (20), Novi Sad (25), Kikinda (10), Panèevo (20), Sremska Mitrovica (10) III Zapadna-jugozapadna Srbija: Šabac (15), Valjevo (12), U ice (10), Èaèak (17), Kragujevac (20), Novi Pazar (15) IV Istoèna-jugoistoèna Srbija: Po arevac (10), Bor (10), Paraæin (10), Kruševac (15), Niš (25), Leskovac (15), Pirot (10) Spisak intervjuera po gradovima * Beograd dr Ljiljana Buzad iæ-jelinek mr Gordana Ðeriæ Isidora Jariæ Ivan Smreènik mr Ivana Petkoviæ Bor * Mirjana Ad iæ Nada Todoroviæ Svi intervjueri su obavljali istra ivanje u gradovima u kojima ive i rade, osim u tri sluèaja: u Sremskoj Mitrovici intervjue je vodio Ivan Smreènik, u Leskovcu Olivera Markoviæ, a u Pirotu Jasmina i Dragoslav Petroviæ.
Podaci o istra ivanju 313 Èaèak Lidija Æirkoviæ Katarina Dunjiæ-Mandiæ Kikinda Valentina Raðenoviæ Kragujevac dr Gordana Mitiæ Lela Vujoševiæ Kruševac dr Ljubica Rajkoviæ Niš Olivera Markoviæ mr Jasmina Petroviæ mr Dragoslav Petroviæ Novi Pazar Enes Dazdareviæ Milica Koèoviæ Novi Sad dr Jakov Kišjuhas mr Pavle Milenkoviæ Valentina Sokolovski Panèevo Aleksandra Bosniæ-Brkoviæ Paraæin Verica Bogosavljeviæ Po arevac Dragana Stojiljkoviæ-Steviæ Subotica Branka Josimov Marta Petkoviè Šabac Milan Blagojeviæ Ana Marinkoviæ U ice Rada Mitroviæ Valjevo eljko Krstiæ
314 Podaci o istra ivanju Podsetnik za intervju: tematske oblasti I. Oblast: Porodièni ivot Cilj: podaci o porodiènom statusu: imate li porodicu, koliko dece, gde ivite (stan, kuæa, malo ili dovoljno prostora, u zajednici ili ne). Svi ovi podaci mogu se dobiti direktnim pitanjima. Cilj je da se sazna šta ispitanici misle o ulozi koju porodica ima i o odnosima u njoj. Koliko ljudi porodicu smatraju va nom, koliko se oslanjaju na nju, koliko provode vremena u porodici i kakvi su odnosi sa ostalim èlanovima porodice, kakvi su generacijski odnosi u porodici da li postoje generacijski razlaz, ko na koga utièe i kako. II. Oblast: Nivo obrazovanja i profesionalni i socijalni status Cilj: podaci o profesionalnom istorijatu (radno iskustvo; do ivljaj svog rada, nekad i sad; do ivljaj svog sadašnjeg socijalnog i profesionalnog statusa u odnosu na nivo obrazovanja; projekcije u pogledu posla idealne / maštanje/ i realne). Cilj je da se vidi koliko i kako ljudi vrednuju svoj rad, pre svega onaj od koga zaraðuju. Kojoj klasi/sloju smatraju da pripadaju, šta su spremni da rade da bi zaradili za ivot, kao i šta su sve morali da rade do sada. Takoðe, kako ocenjuju svoj socijalni status u odnosu na posao koji obavljaju koliko on zavisi od posla koji rade, od toga koliko zaraðuju itd. III. Oblast: Ukljuèenost u aktivnosti lokalne zajednice Cilj: ukljuèuje a) obavljanje neke funkcije na lokalnom nivou ili u nekoj organizaciji (mesna zajednica, opština, lokalno udru enje, sportski ili drugi klub), b) obavljanje sitnih poslova s prijateljima ili rodbinom (porodièni ili kuæni biznis, uzajamno ispomaganje); c) uspele ili neuspele planove da se popravi ivot na lokalnom nivou, d) uèestvovanje u zajednièkim proslavama, manifestacijama, putovanjima, takmièenjima sindikalnim, penzionerskim, raznih klubova i slièno, e) odlazak u crkvu i uèeæe u aktivnostima koje organizuje crkva. Cilj je da se vidi da li ima ili je bilo napora da se popravi vlastiti ivot u neposrednom okru enju, zajednièkim aktivnostima, kao i koliko je neposredno društveno okru enje ljudima znaèajno. IV. Oblast: Opis svakodnevnog ivota i slobodno vreme Cilj: opis kako izgleda jedan obièan dan (dru enje, kafane; odnosi sa roðacima, prijateljima i komšijama kako se ti odnosi odr avaju, eventualne promene poslednjih godina; neformalni razgovori koliko su znaèajni, koje teme se najèešæe javljaju). Cilj je da se što je više moguæe vidi veza izmeðu svakodnevnog ivota i šireg okru enja. Identifikovati što više elemenata svakodnevnog ivota èiji se uzroci nalaze izvan spektra individualnih planova i socijalnih veza, u sferi politièkog. V. Oblast: Promene u svakodnevici nakon 5. oktobra 2000. Cilj: kako ljudi do ivljavaju promene koje se odra avaju na svakodnevni ivot i njihove navike (poskupljenja, promena pravila igre promene u ekonomskom sistemu, kolektivna poni enja ); da li teškoæe tranzicije smatraju nu nim, kao preduslov izlaska iz jednog nenormalnog stanja; koliko su spremni da trpe, i s kojim ciljem: radi boljeg ivota u materijalnom smislu, u nematerijalnom smislu, ili nešto treæe. Cilj je da se vidi koliko se politika do ivljava kao va an (konstitutivni) element svakodnevnog ivota i koliko su ljudi svesni toga. VI. Oblast: Kanali i naèini informisanja Cilj: ispitati relativni znaèaj dva osnovna tipa izvora informacija: neformalnih pouzdani i informisani ljudi, razgovori u bliskom krugu, glasine, kafana, crkva; i formalnih lokalni i dr avni mediji, stranaèki mediji, inostrani mediji; šta je od toga graðanima dostupno, šta i koga slušaju, kome veruju, šta smatraju pouzdanom informacijom, kako vrše
Podaci o istra ivanju 315 selekciju meðu protivreènim informacijama. Cilj je da se vidi koliko su se ljudi oslanjali na institucionalne strukture informisanja i na koji naèin su one uticale na graðenje njihovih bitnih stavova, te da li su i na osnovu èega menjali stavove tokom vremena. VII. Oblast: Motivacija za (ne)uèešæe u pokretima za promene do 5. oktobra Cilj: ukljuèuje stavove ljudi o dogaðanjima oko 5. oktobra 2000. Na koji naèin su oni to do iveli, šta se uopšte zbilo, kako i zbog èega je došlo do 5. okt. i kako vide svoju ulogu u tome. Cilj je da se vidi razlika meðu grupama: oni koji nikad nisu uèestvovali u protestima; oni koji su uèestvovali povremeno u zavisnosti od toga ko ih organizuje, ili samo ako bi se okupila kritièna masa ; oni koji su uvek uèestvovali zato što su verovali voðama, ili zato što su smatrali da je cilj nezavisan od pitanja organizacije i voðstva. Takoðe nas zanima koliko je uèešæe ili neuèešæe bilo posledica sticaja okolnosti protesti pri ruci, poznanici, nagovaranje i agitacija itd. a koliko nezavisne liène odluke; s tim u vezi, da li su samo uèestvovali na lokalu ili su delovali šire, kao i da li je opoziciona mobilizacija na lokalnom nivou bila uspešna da li su aktivisti istinski uspevali da dopru do ljudi i pokrenu ih. VIII. Oblast: Odnos prema ustanovama posle promena Cilj: koliko su se zaista promenile, u naèinu rada i principima, a koliko su samo dovedeni novi ljudi (ili ni to); kakve ustanove bi eleli, kakve one treba da budu po njihovom mišljenju, koje potrebe treba da im zadovoljavaju, i koliki su teret spremni da podnesu za to. U sluèaju nerazumevanja pitanja, kao razjašnjenje mogu slu iti primeri: to je ono gde ljudi idu kad treba nešto da obave : sudovi, policija, opština (opštinska vlast i šalteri ), zatim komunalne slu be, Elektrodistribucija, škole, domovi zdravlja i bolnice. Ovaj deo je va an jer se u njemu na neki naèin projektuje kakav bi društveni i politièki poredak ljudi eleli, odnosno kakva su oèekivanja ljudi od novih vlasti. Sa druge strane, odgovori na ova pitanja mogu biti dobar indikator za faktièku ocenu promena u smislu poreðenja oèekivanog i dobijenog nakon 5. okt. IX. Oblast: Strah, (ne)bezbednost i (ne)sigurnost Cilj: postoje dva aspekta: a) fizièka bezbednost i ugro avanje ivota, izlo enost gruboj sili, i b) socijalna i materijalna ugro enost, neizvesnost društvene reprodukcije polo aja/statusa; va no osvetliti šta graðani misle o ulozi dr ave u njihovoj zaštiti kako je bilo, kako jeste, a kako treba da bude i pravu dr ave da koristi silu protiv njih i izla e ih opasnosti (iskustva sa policijom, regrutacija za ratove, sudska praksa). Cilj je da se na primeru jedne od najosnovnijih ljudskih potreba vidi kako ljudi do ivljavaju institucije (jesu li one nešto što slu i njihovim potrebama ili nešto drugo od toga) i kakva su im oèekivanja u tom pogledu. X. Oblast: Kakva je nova vlast Cilj: elementi za procenu su korupcija, privilegije, bogaæenje, nepoštovanje prava i potreba graðana, nezakonitosti itd, odnosno svi oni elementi koji su bili u fokusu kritike starog re ima. Na taj naèin bismo dobili ocenu koliko je nova vlast zaista nova, a koliko je nastavljena praksa stare vlasti. Cilj je da se dobije faktièka ocena dosadašnjeg vršenja vlasti od strane DOS-a (uzimajuæi u obzir eventualne razlike izmeðu lokalne i centralne vlasti). Posebnu pa nju treba obratiti na to šta ljudi misle da su bila predizborna obeæanja i šta je bilo realno da nova vlast uradi, a nije uradila. XI. Oblast: Ratovi, krivica, odgovornost Cilj: ovaj segment obuhvata tri velike oblasti. To su a) stav ljudi prema mestu i ulozi Srbije u okru enju (stav prema raspadu Jugoslavije, do ivljaj nove Jugoslavije, odnosi sa susednim dr avama), b) njena uloga (krivica, odgovornost) za zbivanja u
316 Podaci o istra ivanju proteklih deset godina i c) odnos prema pripisivanju krivice i sankcionisanju Srbije. Cilj je da se doðe do percepcije uloge Srbije/Srba u ratu, kao i povezanosti te uloge sa meðunarodnom reakcijom (sankcije, bombardovanje) i buduæim odnosima u regionu. (Naravno, ovde formu pitanja treba prilagoðavati nacionalnosti sagovornika kod ispitanika ne-srba tragati za njihovom percepcijom specifiènog polo aja njihove manjinske grupe, posledica ratnih/politièkih zbivanja na taj polo aj, i viðenja buduænosti u tom pogledu.) XII. Oblast: Stav prema meðunarodnoj zajednici Cilj: stavovi graðana o meðunarodnoj zajednici; šta je to meðunarodna zajednica za graðane Srbije; da li je to neko nu no zlo koje postoji nezavisno od nas; kako ona tretira Srbe i Srbiju; ako nešto zameraju svetu, šta je to što najviše zameraju; kako vide buduæi odnos sa meðunarodnom zajednicom. Cilj je doæi do stava graðana da li se kao pojedinci i kao pripadnici dr avne zajednice oseæaju kao deo sveta; ako je tako, da li prirodno i neupitno, ili iznuðeno ( nema nam druge ), te da li misle da se tu mora platiti neka cena; ako se ne oseæaju tako, u kom smislu ne, i da li misle da Srbija ima neki svoj specifièni put, drugaèiji od svih ostalih. XIII. Oblast: Oblici kolektivnog identiteta Cilj: koji oblici kolektivnog identiteta preovlaðuju: da li sebe vide prvenstveno kao pripadnika/cu nacionalne ili etnièke zajednice: Srbin, Maðar, Musliman..., ili kao pripadnika profesije (radnik, struènjak, zanatlija, profesor, student), ili kao pripadnika svoje klase (koje), ili kao pripadnika svoje generacije, ili neke druge grupe. Zanimljivo je takoðe da li i koliko graðani svoj kolektivni identitet odreðuju relaciono u odnosu na druge (npr. stav prema drugim nacionalnim grupama Albanci, Hrvati, itd). Dalje, koje vrednosti prihvataju kao najva nije liène (poštenje, hrabrost, istinoljubivost, sloboda...) i kolektivne (lojalnost grupi porodici, naciji, dr avi, ili solidarnost, jednakost, nezavisnost, poštovanje voðe, poslušnost, sigurnost itd.) Cilj je identifikovati elemente koje ljudi smatraju bitnim (konstitutivnim) za svoj identitet i koliko se oni odra- avaju i vide u svakodnevnom ivotu ljudi, a koliko su samo apstraktne kategorije ili jezièke oznake koje ne utièu direktno na konkretno ponašanje ljudi. Podsetnik za intervju: pitanja I. Porodièni ivot Imate li porodicu, da li ivite s njima, koliko imate dece? Da li vam porodica mnogo znaèi u ivotu? Èime, zašto? Koliko vremena provodite sa porodicom? Da li znate kakve probleme imaju èlanovi vaše porodice? Da li razgovarate o njima? Koliko vremena provodite u kuæi? II. Nivo obrazovanja i profesionalni i socijalni status Da li je vaše zanimanje, odnosno vaš rad, adekvatno vrednovano u ovom društvu? Šta radite, kako zaraðujete za ivot? Da li radite posao za koji ste se školovali? Kojoj klasi/sloju smatrate da pripadate? Gde ste ranije radili? Da li ste izgubili posao, ili ste na prinudnom odmoru? Ako da, jeste li bili zadovoljni svojim poslom ranije (do kada), i èime ste najviše bili zadovoljni, što sada nemate? Da li radite više poslova? Da li radite neke poslove koje ne bi radili da ne morate? Da li smatate da ste adekvatno plaæeni?
Podaci o istra ivanju 317 Šta ste sve spremni da radite da biste zaradili za ivot? Šta biste najviše voleli da radite kad biste mogli? Da li imate neke planove koje mislite da je moguæno ostvariti? Hoæe li, za vas, biti uskoro bolje? Da li smatrate da su se obogatili samo oni koji nisu imali obzira? III. Ukljuèenost u aktivnosti lokalne zajednice Da li vam se sviða što ivite baš u ovom mestu? Ili biste se radije preselili, kad biste mogli? Šta vam se sviða u vašem mestu? Da li uèestvujete u zajednièkim proslavama, manifestacijama, putovanjima, takmièenjima sindikalnim, penzionerskim, sportskog kluba u vašem mestu? Da li obavljate neku funkciju (ili ste obavljali) u lokalnoj zajednici (mesna zajednica, opština, lokalno udru enje, sportski ili drugi klub)? Idete li u crkvu? Uèestvujete li u aktivnostima koje organizuje crkva? IV. Opis svakodnevnog ivota i slobodno vreme Jeste li zadovoljni kvalitetom svog ivota? Kako izgleda jedan vaš dan? Da li obavljate sitne poslove s prijateljima ili rodbinom (porodièni ili kuæni biznis)? Imate li slobodnog vremena, i šta je za vas slobodno vreme? Odlazite li u posete prijateljima i roðacima, dolaze li kod vas? Dru ite li se s komšijama, da li vam poma u kad vam zatreba, i vi njima? Idete li u kafane? O èemu prièate s onima s kojima se dru ite? Da li se svaðate oko politike? Bavite li se nekim sportom? Igrate li karte (ili neka slièna društvena aktivnost)? Da li sami vršite popravke po kuæi? Kako se hranite? Poma ete li deci sa školskim zadacima? Da li sti ete da proèitate ono što elite? Uspevate li da obavite sve što treba tokom dana? Jeste li èesto umorni? V. Promene u svakodnevici nakon 05. oktobra Šta se u vašem svakodnevnom ivotu promenilo posle 5. oktobra prošle godine? Sve u svemu, nabolje ili nagore? Šta vam najviše smeta u sadašnjoj situaciji? Da li su poskupljenja nu na? Koliko je teret promena ravnomerno rasporeðen ili plaæaju samo neki? Da li ste ostavili neki posao? Da li i vi planirate nešto da menjate u liènom ivotu? Da li promene u društvu zahtevaju da se menjaju stare navike, i koje? VI. Kanali i naèini informisanja Koliko se trudite da saznate šta se dešava? Èitate li novine? Koje, i zašto? Koje TV stanice najradije gledate i zašto? Da li su bolji lokalni listovi i TV stanice od velikih? Kada se dogodi nešto va no, kako se informišete šta se zaista dogodilo? Kako znate ko la e? Da li poznajete neke dobro informisane ljude? Da li poznajete neke ljude bliske vlasti koji poseduju pouzdane informacije? Da li o zbivanjima raspravljate sa komšijama, porodicom itd.? Idete li na neko mesto gde se mogu èuti pouzdane informacije?
318 Podaci o istra ivanju VII. Motivacija za (ne)uèešæe u pokretima za promene do 5. oktobra Kako ste vi do iveli 5. oktobar, i uopšte promene pre godinu dana? Šta mislite, zašto je Slobodan Miloševiæ pao? Da li je to dobro ili loše? Da li ste uèestvovali u protestima pre tih izbora i oko njih? A u onima ranije, tokom prethodnih godina? Zašto (da ili ne)? Ako da, kako ste se ukljuèili opišite nam kako je do toga došlo? Da li vas je neko pozvao, neko iz vaše neposredne okoline, poznanik ili roðak? Ili ste sami potra ili? Da li se nešto dešavalo u vašem kraju, u vašoj firmi? Da li ste putovali u druga mesta da biste uèestvovali u protestima? Jeste li bili meðu aktivistima? Ako ne, zašto mislite da su drugi protestovali? Da li su vam protesti smetali, i na koji naèin? Ko ih je vodio, po vašem mišljenju? Da li ste tokom vremena promenili mišljenje (na bilo koju stranu)? (mo e se, ali i ne mora, pitati o èlanstvu u nekoj politièkoj stranci) VIII. Odnos prema ustanovama posle promena U kakvoj Srbiji biste eleli da ivite/kako ova zemlja treba da bude ureðena? Da li ste zadovoljni kako se menjaju ustanove posle 5. oktobra? Da li dovoljno brzo? Nabolje ili nagore? Ili ih mo da nije ni trebalo menjati? Ili menjati, ali drugaèije? Koja se ustanova najviše promenila? Koje treba prvo da se promene, i zašto? Imamo li nove ustanove ili samo nove ljude u starim ustanovama ili nešto treæe? Da li smatrate da je ustanove moguæe promeniti sa starim ljudima? Da li biste sada poverili novac nekoj banci? Imate li poverenja u školu nastavnike, direktore, i školu uopšte? Smatrate li da vaše dete tamo nešto nauèi, da li škola na njega dobro deluje? Šta biste tu promenili? Kako se leèite? Jeste li zadovoljni uslugama zdravstva? Kako mislite da bi u toj oblasti problemi mogli da se reše? Kako se ponašaju slu benici prema vama na raznim šalterima, u kancelarijama? Da li se tu nešto promenilo? IX. Strah, (ne)bezbednost i (ne)sigurnost Da li se oseæate sigurno? Sada, i pre 5.oktobra? Da li se neèega plašite? Èega najviše? Da li ste imali neko iskustvo sa policijom, pre i posle 5. oktobra? Smatrate li da se nešto promenilo u ponašanju policije? Da li ste imali neka iskustva sa mafijom? Ko je jaèi, policija ili podzemlje? Smatrate li da se mo ete zaštititi sudskim putem? Da li se plašite novog rata (sa kim, da li biste uèestvovali)? Smatrate li da direktori imaju previše ovlašæenja? Da li se plašite otkaza? X. Odnos prema novoj vlasti Kakva je nova vlast? Koliko je nova? Koliko je vlast (njeni predstavnici) sama spremna da se sama rtvuje, a koliko je u stvari dvolièna (utoliko ista kao i prethodna)? Koliko vlast ima razumevanja za potrebe i teškoæe graðana? Da li nova vlast više uva ava zahteve graðana ili meðunarodne zajednice? Da li se razlièito ponaša lokalna vlast u odnosu na centralnu vlast? Koliko je nova vlast sklona bogaæenju?
Podaci o istra ivanju 319 (ne treba direktno pitati za stavove prema pojedinim segmentima vlasti i konkretnim politièkim liènostima, ali ako ih sagovornik pomene npr. da li je on za ili protiv Koštunice ili Ðinðiæa ili nekog treæeg ili nijednog, uvek pitati: a zašto?) XI. Ratovi, krivica, odgovornost Zašto se, po vašem mišljenju, raspala bivša Jugoslavija? Zašto je došlo do ratova, da li su oni bili neizbe ni? Ko je ratovao u stvari? Ko je njima dobio, a ko izgubio? Da li znate za neki zloèin koji su u ratovima poèinili Srbi? Ko je poèinio taj zloèin (vojska, policija, paravojska, pojedinci)? Da li poznajete nekoga ko je uèestvovao u ratu i ko se neprimereno ponašao (ubijao/pljaèkao) na ratištu? Da li treba objavljivati informacije o zloèinima? Da li treba suditi našim zloèincima? Da li je bolji Haški sud ili domaæi sudovi? Da li smatrate da je Srbima potrebno nekakvo proèišæenje? Da li smatrate da treba da se plati odšteta rtvama rata i kome? Da li smatrate da svi imaju pravo da se vrate kuæi nakon rata? Da li su za sve krivi politièari? XII. Stav prema meðunarodnoj zajednici Šta je to meðunarodna zajednica? Da li u svetu vladaju novac i sila? Da li æe sve biti kako Amerikanci hoæe? Smatrate li da neko u svetu mo e da se suprostavi Amerikancima? Mora li Srbija da se povinuje zahtevima meðunarodne zajednice, i zašto? Da li meðunarodna zajednica razlièito postupa prema Srbiji nego prema drugim dr avama/narodima u okolini? Da li je svet protiv Srba? Da li je Srbija deo sveta? Zašto (jeste ili nije)? Da li je za mlade bolje da odu u inostranstvo, ili da ostanu? Zašto? Da li biste svojoj deci preporuèili da odu da ive negde drugde, i gde? XIII. Lièni i kolektivni identiteti i vrednosti Ako bi vas neko pitao ko ste vi ili šta ste vi, šta biste prvo rekli? Zašto? A šta na drugom mestu? (za ne-srbe) Kakav je, po vama, vaš narod? (za sve) Kakvi su Srbi kao narod? (isto pitanje o manjini zastupljenoj u lok. sredini) Kakvi su Hrvati kao narod? Kad vas neko pita u kojoj zemlji ivite, šta biste rekli? Kad se ka e Jugoslavija, na šta mislite? Da li vam smeta kad se na utakmicama zvi di jugoslovenskoj himni? Da li bi vam smetalo da naša reprezentacija ima stranca za selektora? A da u njoj igra neki crnac? Da li pripadnici svake nacije, kad se naðu na nekom polo aju, rade više u korist svoje nacije? Je li to normalna stvar? Da li biste voleli da ste Amerikanac?