15_IJaric.vp

Транскрипт

1 Isidora Jariæ Generacija R: pogled iz ugla mladih Ideja da se piše o stavovima mladih za mene je od samog poèetka bila problematièna. Prvi problem sa kojim sam se susrela bio je: kako uopšte odrediti ko su to mladi? Èitanje intervjua me je uverilo da osobine koje bi tradicionalno trebalo da poseduju mladi ljudi (optimizam, netradicionalizam, otvorenost ka razlièitosti, elja za saznavanjem novog i tome sl.) nisu jednako distribuirane u odnosu na starost ispitanika. Stepen obrazovanja i materijalni standard ivota, i iz toga proistekli uslovi i mesto stanovanja (varošica/prigradsko naselje naspram grada, veæa sredina naspram manje), interesovanja, socijalna umre- enost i komunikativnost stoje u èvršæoj korelaciji sa mladalaèkim osobinama nego sama starost ispitanika. Vrlo brzo mi je postalo jasno da praæenjem ove linije mišljenja neæu uspeti da odredim granicu mladosti i konstruišem uzorak. Granicu sam odredila, uslovno reèeno, veštaèki (30 godina), distancirajuæi se od samog empirijskog materijala. Prilikom odreðivanja ove granice vodila sam se razmišljanjima o drugom problemu koji me je muèio, a koji se mo e sa eti u jednom pitanju: da li je uopšte moguæe govoriti o zajednièkim generacijskim karakteristikama i oko èega se one, ako postoje, konstruišu. Sama metodologija istra ivanja (produbljeni intervju), koja pru a uvid u dublje slojeve liènosti ispitanika, akcentovala je više moguænost u ivljavanja u individualne mehanizme ponašanja i mišljenja svakog pojedinaènog ispitanika, njegove individualne i socijalne strategije komunikacije i delanja, nego statistièku preglednost distribucije odreðenih varijabli u odnosu na odabrane kategorije analize, starost ispitanika na primer. Upravo ova metodološka specifiènost dala mi je ideju da se osmelim da u analizi idem iza nivoa pojavnog i da pokušam da dekodiram mehanizme koje su ljudi odreðenog uzrasta, zateèeni na jednom geografskom, politièkom i socijalnom prostoru u intenzivnom pokretu, kakav je bio Srbija 1990tih, razvili kako bi pre iveli i odr ali svoj lièni i socijalni ivot u stanju relativne ravnote e. Osnovna pretpostavka ove analize bila je da mladi ljudi koji su završili školu imaju odreðena oèekivanja od ivota i društva u kome ive, u smislu pronala enja odgovarajuæeg zaposlenja, osamostaljivanja od svoje primarne porodice, obezbeðivanja materijalnih i finansijskih sredstava za ivot za sebe i svoju buduæu porodicu i tome slièno. Bez obzira na individualne specifiènosti sadr aja svakog pojedinaènog fantazma, verujem da na nivou populacije ovo stanje

2 274 Isidora Jariæ oèekivanja èini da se pripadnici populacije koji su u sliènom socijalnom polo aju, proisteklom iz, s jedne strane, sliènosti ivotne dobi u kojoj su, a s druge strane jedinstvene socijalno-politièke situacije, ako ne misle isto ono bar razmišljaju o istim temama, što nu no ima za posledicu sliènosti u percepciji vlastitog mesta i pozicije unutar društva/zajednice. Od mira ka ratu: put od Generacije X do Generacije R Sredinom 1990tih godina kulturna javnost Srbije bila je zaokupljena polemikom neposredno potaknutom knjigom kultnog kanadskog pisca Daglasa Koplanda, Generacija X. Idejna osa polemike vrtela se oko pitanja da li u Srbiji postoji Generacija X i, ako da, da li se njeni pripadnici razlikuju od svojih kanadskih vršnjaka, o kojima Kopland piše, i na koji naèin. Da li je pripadnost odreðenoj starosnoj grupi faktor koji je više odreðujuæi od faktora sredine ili kulture u kojoj smo socijalizovani i unutar koje ivimo? Gde su granice kulture èiji smo deo? U kojoj to kulturi ive èlanovi ove generacije? U svojoj knjizi, Kopland Generaciju X definiše kao bezidejnu i razoèaranu omladinu, koja biva, u vremenu recesije, osuðena na uèmalost i stagnaciju. S jedne strane relativna stabilnost i ureðenost društva u kome ive, na koje su navikli i koje ne ele da menjaju, a s druge strane oseæanje da za njih u tom društvu nema mesta i da na individualnom planu oni, zbog te èinjenice, ne mogu participirati u toj stabilnosti, èine da se na nivou generacije materijalizuje neprepoznat fenomen straha za vlastitu buduænost, koji proizvodi konstantno prisutno oseæanje latentnog nezadovoljstva i osujeæenosti koje, na izvestan naèin, pasivizira i onemoguæuje svaku kolektivnu socijalnu akciju. Generacijska strategija tako postaje nesuoèavanje. Destimulativnu i bezbojnu sadašnjicu obogaæuju i dekomponuju recikliranjem istorije, 1 pro ivljene i konstruisane, pokušavajuæi da prevaziðu muèno oseæanje nesigurnosti. Nesigurni u moguænost ostvarenja fantazma o vlastitoj buduænosti utapaju se u re im opijanja i obavljanja mekd oba. 2 Loš posao i dobro obrazovanje postaju tako zaštitni znak cele jedne generacije, odrasle u stabilnosti porodica srednje klase i u stilu ivota koji nisu u moguænosti ili raspolo enju da po odlasku iz roditeljskog doma ponove. Na individualnom i generacijskom planu to rezultira sindromom povuèenosti u 1 Frizura joj je izgledala u dlaku kao one što su nosile prodavaèice parfema u Vulvortu u Indijani pedesetih. Znaš ono slatka je ali tupava udaja æe je spasiti od ivota po prikolicama. Ali haljina je izgledala kao iz ranih šezdesetih, kakve su nosile Aeroflot stjuardese znaš ona stvarno jadno plava koju su Rusi nosili pre nego što su svi poèeli da kupuju Sonije i da nose Gaj Laroš dizajn svojih polit-biro kapa. Ali ta šminka! Savršenstvo stila Meri Kvant sedamdesetih, sa onim siæušnim plastiènim minðušama na klips koje su izgledale kao gumene prostirke u kadi koje su imali homiæi u Holivudu oko 1956te. Stvarno je pogodila ono najjadnije bila je najbolja. Skroz., TREJSI, 27 (Kopland, 1997: 1). 2 Mekd ob: posao u uslu noj delatnosti, slabo plaæen, besperspektivan, bez dostojanstva, bez buduænosti. Èesto ga smatraju zadovoljavajuæim izborom u karijeri za ljude koji je nikada nisu imali (Kopland, 1997: 5).

3 Generacija R: pogled iz ugla mladih 275 sebe i nepredvidljivošæu ponašanja. Oni nemaju na šta da usmere svoj bes, ni šta da im rastera strah, nemaju kulturu kojom bi nadomestili svoje rastrojstvo. Jedino utoèište za njih je dobro zaštiæen unutrašnji svet, koji ih èuva od frustracije koju proizvodi društvo koje ne pru a nikakvu perspektivu mladom èoveku. Mnogi protagonisti ove polemike, i sami pripadnici oznaèene generacije roðenih izmeðu i godine, prepoznali su sopstvene liène i socijalne ivotne dileme u Koplandovom knji evnom konstruktu. To nije èudno, s obzirom na èinjenicu da je prvo izdanje ove knjige izašlo godine, iz èega proistièe da je Kopland vlastite opservacije i iz toga proistekle kontemplacije bazirao na vremenu koje prethodi 1990tim, u kome je ivot i u našoj zemlji umnogome podseæao na onaj u Kanadi. U tom periodu, put u inostranstvo nije bio egzotièni fantazam veæ standard dostupan ako ne svima, a ono bar velikoj veæini stanovništva, a oseæanje pripadnosti globalnom nešto što se podrazumeva, nasuprot oseæanju izolovanosti i izopštenosti koje je obele ilo potonji period. Pripadnici ove generacije su, tako, spletom sreænih istorijskih okolnosti, socijalizovani na naèin koji im je omoguæio da po poèetku graðanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji relativno lako donesu odluku o odlasku u inostranstvo. Relativno dobar školski sistem i znanje stranih jezika, iskustvo putovanja i boravaka u inostranstvu iz detinjstva i mladosti, mnogima od njih su pomogli da se bez suvišnog straha odluèe na promenu mesta boravka. Odlazak u inostranstvo, posebno onih školovanih, fakultetski obrazovanih mladih ljudi, postao je, tako, fenomen koji je obele io Generaciju X na bivšim jugoslovenskim prostorima. Devedesete godine su iz korena promenile ivot ljudi na bivšem jugoslovenskom prostoru. Nacionalni i iz njih proistekli ratni sukobi prekrojili su granice bivše jugoslovenske dr ave i sa njima obrazovne sisteme, politièke institucije, socijalni ivot i navike stanovništva. Ratna stihija se širila nekontrolisano, proizvodeæi ogromna materijalna, emotivna, kulturna i institucionalna razaranja u svim zemljama bivšeg jugoslovenskog regiona. Ipak, èini se da po du ini trajanja destruktivnog trenda i dominacije oseæanja izolovanosti i besperspektivnosti, u javnom diskursu i mislima stanovništva, treba izdvojiti Srbiju, koja je neposredno i posredno bila involvirana u gotovo sve sukobe na ovom prostoru. Socijalna izolovanost i sankcije imali su za posledicu stvaranje relativne atmosfere autarhiènosti socijalnog sistema, oseæanja bitno razlièitog od oseæanja participacije u globalnom kojim je bila obojena socijalna realnost perioda koji je prethodio 1990tim. Od poèetne virtuelno konstruisane, sa uvoðenjem sankcija, socijalna autarhiènost je postala realna, sa ogromnim posledicama po ekonomski sistem. Veliki proizvodni sistemi u društvenom vlasništvu dizajnirani po merilima velike Jugoslavije ispoèetka su radili sa smanjenim kapacitetom, sa idejom da æe diskrepanciju u potrebama smanjenog tr išta i nasleðenih proizvodnih kapaciteta uspeti da prevaziðu izvozom, da bi po uvoðenju sankcija ubrzanom dinamikom poèeli da propadaju. Prinudni odmori i nemoguænost zaposlenja postali su realnost veæine stanovništva. Na individualnom planu, to je rezultiralo široko raširenim oseæanjem anksioznosti i malodušnosti zbog

4 276 Isidora Jariæ nemoguænosti da se s jedne strane pre ivi, a s druge zadovolje druge socijalne i emotivne potrebe, koje nisu preko noæi nestale. Nezadovoljstvo i razoèaranost sa individualnog preneli su se i na socijalni plan, rezultirajuæi brojnim štrajkovima, koji su dalje vodili destrukciji dotada va eæeg sistema vrednosti, socijalnoj dezorijentisanosti i eroziji institucija. U takvom uznemirujuæem entropijskom okru enju stasala je tokom protekle decenije jedna nova generacija mladih, sa bitno drugaèijim socijalnim iskustvom od onog koje je, u njihovim godinama, obele ilo i usmerilo buduænost Generacije X. Njihovo odrastanje obele ili su ratovi, razaranja, nedostatak pa nje roditelja obuzetih problemima pre ivljavanja, skraæeni èasovi, produ eni, višemeseèni školski raspusti zbog nedostatka grejanja, štrajkova, bombardovanja, stihijsko odrastanje u nestabilnom i èesto neprijateljskom okru enju. Za razliku od pripadnika Generacije X njima društvo nije ponudilo solidno obrazovanje, jer su se zatekli u školskom sistemu pred kolapsom, veæina ne govori strane jezike ili ih govori vrlo loše, nisu putovali jer nije bilo para i moguænosti da dobiju vizu, njihovo jedino socijalno iskustvo vezano je za njihovu zemlju, i zato ne èudi što veæina ispitanika svoj ivot i buduænost ne vidi u inostranstvu. Muškarac, 28 godina, Muzièka akademija, nezaposlen, Pirot: Ja nisam bio u inostranstvu, mada znam neke ljude koji su bili i koji su mi prièali kako tretiraju Srbe u tim drugim zemljama... Ja bih uvek ostao ovde jer je ovo moja zemlja, moje govorno podruèje i ovde su moji prijatelji. Oni ne pamte stanje koje nije vanredno. Za potrebe ove analize oznaèiæemo ih kao Generaciju R (ratnu generaciju). Tokom 1990tih, odlazak tada mladih pripadnika Generacije X u inostranstvo, zbog razmera koje je poprimio, postao je va no socijalno i politièko pitanje, tako da ne èudi što mnogi sada mladi pripadnici Generacije R izra avaju mišljenje o ovom pitanju u formi politièkog stava. ena, 26 godina, Filološki fakultet, nezaposlena, U ice:...ja nikad nisam bila za to da mladi, školovani, pogotovu školovani ljudi, odlaze odavde. Sa intenziviranjem krize pripadnici Generacije X su doneli generacijsku odluku da se ne bore za promene veæ da promenom individualnog mesta boravka izbore za sebe kao individue pravo na ivot kakav su eleli za sebe ili koji su mogli da podnesu. Nisu se oseæali spremnim da ostanu i investiraju sebe u neizvesni projekat promene postojeæeg nezadovoljavajuæeg stanja, oseæajuæi da ih od ostvarenja ivota o kakvom su maštali razdvaja samo dr avna granica, koju nije bio problem preæi. Za razliku od njih, Generacija R nije bila u poziciji da uèini takav izbor. U vreme kada je ona stasala, dr avne granice su postale ozbiljna prepreka, a njihov prelazak iscrpljujuæi projekat sa neizvesnim ishodom. S druge strane

5 Generacija R: pogled iz ugla mladih 277 granice, iz njihove perspektive, nije ih èekalo prijateljsko okru enje sa poznatim pravilima igre, veæ nepoznata paralelna realnost o kojoj nisu imali nikakvo neposredno iskustvo. Muškarac, 28 godina, hemijski tehnièar, Panèevo: Ako bi me neko pitao šta si po nacionalnosti, ka em da sam amerièki Crnac, Afroamerikanac. To sam shvatio kada sam video neke ni e slojeve Nemaca u trci Formule 1. Pošto sam bio na najgorem mestu, sa najjeftinijim ulaznicama gde su bili najsiromašniji Nemci, pa sam video iste one ivotinje koje viðam na najgorim svadbama na koje sam otišao. Isti su to ljudi. Intenzitet oseæanja koji prati susret ili razmišljanje o Drugima, koji ive van granica naše zemlje, kao i posledice tih susreta, realnih i virtuelnih, na lièni ivot i sadr aj socijalnih stavova ispitanika, dirljivo svedoèe o vremenu izolovanosti i zatvorenosti prema spoljašnjem svetu u kome su ovi mladi ljudi socijalizovani. ena, 26 godina, Filološki fakultet, nezaposlena, U ice: Ja nikad nisam bila u Hrvatskoj... Bila sam samo u Jasenovcu, na ekskurziji, u Hrvatskoj, i na Plitvicama... I nemam izgraðeno mišljenje o Hrvatima, jer ih i ne poznajem, ali je interesantno da me je Zagreb privlaèio kao grad... Meni su Hrvati, bez obzira na sve, izuzetno simpatièni. Ne mislim na Mesiæa i kompaniju nego na narod kao narod. To je narod koji ja poznajem preko televizije. Nekako su razlièiti od nas. Njihovo jedino seæanje odgovara realnosti koju ive. Oni ive normalno jer je stanje socijalnog haosa jedino stanje koje poznaju. Termin normalno upotrebljavaju bez jasne ideje o njegovom realnom sadr aju, preuzimajuæi ga iz javnog diskursa kao samopodrazumevajuæi. Na insistiranje intervjuera da pojasne šta podrazumevaju pod ovim pojmom, obièno govore o vlastitim fantastiènim mozaièkim konstruktima recikliranim iz fragmenata razlièitih izvora sa kojima dolaze u kontakt. Vrlo popularan izvor su izjave politièara i politièkih stranaka koje su 1990tih u Srbiji postale svojevrstan kulturni fenomen i omiljena tema i predlo ak za razgovore sa bliskim prijateljima. Iznenaðuje podatak da sam samo u intervjuu jednog ispitanika naišla na izjavu da sa bliskim prijateljima najèešæe/obièno razgovara o devojkama, ali nema niti jednog intervjua u kome se kao jedna od najfrekventnijih tema razgovora ne spominje politika. Ko su pripadnici Generacije R Kao pripadnike Generacije R oznaèili smo sve one mlade ljude mlaðe od 30 godina, tj. sve one roðene od do godine, kada je roðen naš najmlaði ispitanik. To su mladi ljudi koji su završavali srednju školu od godine pa na dalje tokom devedesetih. Pre svog punoletstva oni su osetili razornost socijalno-politièke krize koja je zahvatila prostor bivše Jugoslavije. Naravno, ova generacija unutar sebe nije monolitna. Na osnovu prikupljenog empirijskog

6 278 Isidora Jariæ materijala unutar nje moguæe je izdvojiti nekoliko podgrupa, koje æemo ovde prezentovati, u cilju jasnijeg teorijskog razlikovanja, u formi idealnih tipova (Veber). U intervjuima i odgovorima konkretnih ispitanika èesto je moguæe naæi osobine i više od jednog tipa, ili ispitanike koji bi se mogli nazvati graniènim sluèajevima, što prema našem mišljenju ne umanjuje teorijsku vrednost ove tipologije. Osnovni teorijski cilj ove klasifikacije bio je da pokuša da rašèlani tipove/mehanizme reakcija mladih ljudi na nestabilno okru enje unutar koga se odvija njihov ivot. Mogu se identifikovati èetiri podrgupe unutar Generacije R: B92 generacija. Odlikuje je vera u odreðene medije B92, Vreme Njeni pripadnici su uglavnom urbani mladi ljudi (ovaj pridev èesto sami upotrebljavaju kako bi opisali sebe), uglavnom iz gradskih sredina. Pokazuju izvesnu dozu antipatije prema konstruisanom ruralnom, koje u njihovom fantazmu predstavlja antipod onoga što su oni ili kako bi eleli sebe da vide. Gaje entuzijazam prema mehanizmu tr išta i principima liberalne ekonomije. Veruju u tranziciju. Favorizuju privatnu svojinu, pojedinca u odnosu na interese dr ave, zala u se za meke granice, protive se izolacionizmu (Pantiæ, 2002: 87). Imaginarni standard svih stvari je Zapad. Politièki su aktivni, ili bi bar to eleli da budu. Vrlo su zainteresovani za konkretne politièke i socijalne promene i naèine kako ih je moguæe ostvariti. Muškarac, 28 godina, hemijski tehnièar, Panèevo: Uglavnom se pouzdam u stavove ovih iz Vremena, ovih sa B92. Stekli su neku reputaciju kod nas. Ljudi samo prièaju o nekim svojim pravima pri tome uopšte ne vidim i neku obavezu prema tom pogonu... Doðe èovek, onako, lagodno da se odmori na poslu. Oèekuje, pošto je sa sela, mo e da uzme bolovanje kad mu se hoæe i da radi tu zemlju i tako Mislim da treba da se menjaju radne navike. Ja podr avam promene. Biæe bolje, sigurno, kroz nekoliko godina. Svet u kome oni ive, ili se bar trude da to ostvare, mo emo odrediti kao globalni. Motivirani eljom da dr e korak sa svetom i prate svetski trend, oni participiraju u globalnom posredstvom interneta, kablovske televizije, èitanjem stranih èasopisa i knjiga. Pripadnici ove podgrupe su politièki aktivni, veruju u moguænost socijalne i politièke promene posredstvom liène inicijative i anga mana. Èesto participiraju u radu NVO sektora, i grass roots inicijativama. Maštaju o tome da ive u tr išnoj privredi ureðenoj po principima liberalne ekonomije, sa jasno definisanom privatnom svojinom, pravima i obavezama graðana uèesnika u njoj, dr avi gde æe struènost biti na ceni. Spremni su na odricanje. Reforme im idu na ruku. Imaju velika oèekivanja od njih. Provincijalci. Obièno mladi ljudi iz provincije koji su studirali u veæim centrima, ali ne nu no. Njihova differentia specifica jeutomeštoimajuvrloizra eno oseæanje izolovanosti od glavnog toka. Mesto svog prebivališta identifikuju sa periferijom u odnosu na imaginarni centar. Ipak, za razliku od prethodne

7 Generacija R: pogled iz ugla mladih 279 podgrupe, kod koje se ovo osnovno oseæanje mo e takoðe javiti, njih to saznanje parališe i pasivizira, umesto da podstièe na akciju i promene. Oni se prepuštaju struji, verujuæi da provincija/periferija/lokalna zajednica funkcioniše po nepromenljivoj unutrašnjoj logici i da je pojedinac po tom pitanju nemoæan. Promene su moguæe samo ako represivnim putem budu nametnute iz centra (dr ave, odreðene institucije i sl.) O problemima promišljaju sa bezbedne distance. ena, 26 godina, Filološki fakultet, nezaposlena, U ice. U segmentu razgovora o kasnim izlascima mladih i jutarnjem vraæanju kuæi, ispitanica ka e: Ja lièno ne podr avam to. Uklopila sam se u to, ali ne podr avam. Niko od nas kada bi nas pitali ne bi to podr ao, ali svako od nas kako æu da izaðem u 7 sati i da sedim sama onako, a da nema ljudi, a kad poðem svi ljudi doðu. Intervjuer: Kako taj problem mo e da se prevaziðe? Jedino ogranièavanjem rada lokala. Intervjuer: Znaèi, ne postoje unutrašnji mehanizmi da èovek sam donese odluku nego mu ipak treba neka represija odozgo, dr ava ili lokalna sredina treba da donese uredbu? Da. Mislim da bi to bilo najbolje. (Konformizam. Oèekuje da to neko drugi reši za nju, institucija ili dr ava. Odbijanje odgovornosti.) Svet u kome oni ive omeðava, prostorno i mentalno, lokalna zajednica iz èije sigurnosti upuæuju nostalgièni pogled prema zamišljenom centru, koji razlièito definišu u odnosu na vlastito individualno iskustvo. To mo e biti Zapad, Beograd ili najbli e veæe mesto. Ono što je zajednièka karakteristika svih centara jeste da pru aju veæe moguænosti za zadovoljenje potreba (realnih, oèekivanih, virtuelnih, konstruisanih, kakvih god), koje ispitanik ne mo e da zadovolji u mestu svog stanovanja. ena, 29 godina, Viša ekonomska škola, slu benica, Bor: Dovoljno je da odete u Zajeèar da vidite kako ljudi šetaju, non stop, kako svuda ima, u bilo koje doba dana ulice su pune, ljudi su nekako nasmejani, lepo raspolo eni. Ovde u Boru je, što se tièe društvenog ivota, stvarno strašno. Prepuštaju se stihijskom toku stvari. Èesto daju izjave tipa sve æe biti kako mora. Maštaju o tome da ive u sigurnom okru ju koje neæe iziskivati veæe promene na gore za njih. Spremni su da trpe do odreðene granice. Socijalna pravda je va na tema unutar njihovog diskursa. Aktuelnim reformama zameraju nedovoljnu brigu o ugro enim kategorijama stanovništva. ena, 29 godina, Viša ekonomska škola, slu benica, Bor: Nije se još uvek ništa promenilo i dalje je ostalo korumpirano društvo Sad samo više nema ni besplatnog leèenja ni lekova, što još više optereæuje d ep.

8 280 Isidora Jariæ Muškarac, 25 godina, student Graðevinskog fakulteta, Niš: To je zapadni sistem, da se u jednom danu otpusti koliko god eliš radnika, a da se niko ne pita, ni sindikat. To su novi zakoni. Fundamentalisti. Religiozni, klerikalni, tradicionalni, partijski, patriotski, nacionalistièki, subkulturni. kakvi god. Zajednièka osobenost im je da misle unutar zatvorenog sistema pravila i vrednosti u koji su odluèili da veruju i koji ih, po njihovom sudu, amnestira od mišljenja i suoèavanja sa realnošæu. Èesto negiraju ili izra avaju sumnju u postojanje empirijskih èinjenica koje se suprotstavljaju konstruisanom sistemu/realnosti u kome ive. Njihovim ivotima gospodari strah, koga èesto nisu ni svesni. Prate štampu i medije koji podr avaju njihovu sliku sveta (partijske novine i sl.). Realnost unutar koje se oni kreæu mo e se oznaèiti kao grupni trip izvesnog broja istomišljenika, koji im poma e da na individualnom planu uspostave narušeni sklad sa okru enjem i oseæanje kontrole nad vlastitim ivotom. Npr.: Nisam zadovoljan svojim ivotom i moguænostima koje mi društvo pru a. Ne znam kako da prevaziðem tu situaciju i to me frustrira. Nemam snage i volje da se istinski udubim u razloge zbog kojih je društvo i ja kao njegov èlan u takvoj situaciji. Zato pravim svoju partiju koja æe ponuditi jednostavno rešenje problema. Muškarac, 25 godina, student Graðevinskog fakulteta, Niš: Sa prijateljima sam osnovao stranku, koja još nije registrovana, tako da planiram da se ukljuèim u politièki ivot naše zemlje. Razlog za to je bio što nemaš za koga da glasaš, svi su odvratni. Moja politièka stranka nikad do sad nije participirala ni u vlasti ni u opoziciji. Ime stranke je Srpski nacionalni savez, sve govori ime, vraæanje srpstvu. Ne kao nacionalistièka, vec kao nacionalna stranka. Oni ispoljavaju sklonost radikalizmu i fantazam o radikalnom i brzom rešenju problema. Maštaju o tome da ive u svetu u kome æe njihova politièka ili kakva god opcija biti vladajuæa. Gosti. Gostuju u svojim ivotima i mislima. ivot ih je zatekao na geografskom prostoru koji zahteva politièku involviranost za koju nisu sposobni ili spremni. Njihova jedina strategija je beg. Ne prate štampu ni politièka dešavanja. Za razliku od prethodne podgrupe, gosti ive u paralelnom univerzumu koji kljuèno odreðuje lièni trip ispitanika, èesto proistekao iz oseæanja potpune socijalne osujeæenosti i nemoguænosti da se to oseæanje prevaziðe. Npr.: Muzika je meni sve. Muškarac, 28 godina, Muzièka akademija, nezaposlen, Pirot: Ne radim nigde. Radio sam godinu dana u Pirotu u Ni oj muzièkoj školi. Bio sam profesor, imao sam dva ðaka. Samo dva ðaka sam uspeo da sakupim u celom Pirotu koji su bili zainteresovani da sviraju klarinet. Išao sam po školama, animirao decu petog, šestog razreda, na èasovima muzièkog sam svirao klarinet... Da, radio bih bilo šta drugo bilo šta, ali nikako svadba ili šator.

9 Generacija R: pogled iz ugla mladih 281 Intervjuer: Da li biste radili nešto drugo kada bi mogli, što nije povezano sa vašom profesijom? Ne. Muzika je meni sve. Trudim se da što manje obraæam pa nju na politiku, jer što sam ja mirniji u duši, moja muzika je lepša. Iako dele isti realni geografski prostor pripadnici ove èetiri podgrupe Generacije R ive u razlièitim socijalnim i individualnim realnostima, unutar kojih se, opet, suoèavaju sa istim ivotnim problemima. Na ove probleme oni reaguju slièno na nivou emocija, ali ih u praksi razrešavaju razlièitim mehanizmima za prevazila enje napetosti, nezadovoljstva, oseæanja prikraæenosti... Dok jedne nezadovoljstvo naèinom ivota podstièe na delanje (B92), druge zastrašuje i pasivizira (provincijalci), treæe, opet, èini agresivnim i rigidnim (fundamentalisti), èetvrte destabilizuje i parališe (gosti). Svi oni imaju, pre svega zbog svojih godina, posve opravdano, velika oèekivanja od ivota i društva u kome ive, promena koje se dešavaju oko njih. Zajednièko im je da ele da ive u svetu boljem od onog koji su zatekli i u kome se trenutno nalaze. Naravno, svaka od ovih podgrupa bolje definiše na razlièit naèin. Svima njima zajednièka je elja da pre ive i uspostave red u haosu koji su zatekli u okru enju u kome su se, ne svojim izborom, našli. Prelomni trenutak Peti oktobar i period neposredno pre njega, za generaciju R, jeste trenutak koji korespondira sa poèetkom ratova u bivšoj Jugoslaviji za Generaciju X. Ratovi, razaranja, koji su zahvatili prostor bivše Jugoslavije poèetkom devedesetih na simbolièkom planu oznaèili su kraj postojanja sigurnog sveta u kome je odrasla Generacija X i u kome je videla svoju buduænost. Bol i patnja, makar i neiskušeni, koji su u ivote onih sreænijih pripadnika Generacije X ušli preko medija, bili su dovoljni da ih pokrenu na nekoordinirani i neosvešteni kolektivni èin bekstva, za neke realnog (emigriranje iz zemlje), a za neke psihološkog (stvaranje vlastite paralelne izmišljene realnosti) od surovosti trenutka sa kojim nisu bili u stanju da se suoèe i u njemu participiraju. Pripadnici ove generacije nikada nisu uspeli da politièki artikulišu vlastiti socijalni interes. Za razliku od pripadnika Generacije X, odrasle u relativnoj socijalnoj stabilnosti i blagostanju, odrastanje Generacije R bilo je mnogo surovije. Uslovi u kojima su oni rasli teško bi se mogli opisati kao zaštiæeni. Veæ u najranijem detinjstvu pripadnici Generacije R su osetili nemaštinu, socijalnu nestabilnost, posledice ivota u neposrednoj blizini ratnih dejstava, bol i patnju izbeglica iz ratom zahvaæenih podruèja, koji su ulazili u njihove ivote najpre kao lica sa fotografija iz novina, protagonisti reporta a o posledicama rata u medijima, kasnije kao ljudi koji su govorili razlièitim akcentom od njihovog koje su sretali u prodavnici, na ulici, prijatelji prijatelja i porodièni prijatelji kojima je potrebna pomoæ, roðaci koji nisu imali gde da odu, novi drugovi u razredu sa seæanjima

10 282 Isidora Jariæ o kojima izbegavaju da govore Kolièina bola oko njih, koja se sa brojem ratova uveæavala, uèinila je da njihov prag tolerancije u odnosu na liènu i socijalnu patnju koja ih okru uje poraste. O strategijama i mehanizmima uz pomoæ kojih su stvarali prostor u kome su mogli da ive i funkcionišu u skladu sa sopstvenim godinama veæ je bilo reèi u prethodnom delu teksta. Virtuelno konstruisana realnost omoguæila im je da na individualnom planu nivelišu/neutrališu nestabilnost, nemaštinu, socijalnu entropiju i iz nje proizašlu konstantnu nepredvidljivost vlastite buduænosti i uspostave/raskrèe, ili bar pokušaju da to uèine, emocionalni prostor za sopstvene individualne potrebe. Tako je uspostavljena krhka psihotièna ravnote a izmeðu društva u procesu samorazaranja i mladih ljudi koji su, kako bi oèuvali elju za ivotom, koja se materijalizuje u mladalaèkoj punoæi oèekivanja od buduænosti, odluèili da negiraju realnost u rastrojstvu. Muškarac, 28 godina, poštar, Beograd: Dok se ratovalo u okru enju, sve je izgledalo kao da se dešava totalno na drugom kraju sveta, znaèi rat je bio tu, oko nas, ali mi... Intervjuer: Misliš na Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu, Kosovo... Da, Bosnu, Kosovo isto. Mi taj rat na svojoj ko i uglavnom nismo oseæali... Intervjuer: Govorimo o periodu pre 99?... Da, pre nego što je poèelo bombardovanje SRJ, mi direktno na svojoj ko i taj rat, recimo da nismo ni osetil A onda kad se nama zatreslo pod nogama, verujem da smo malo drugaèije poèeli da razmišljamo o svemu tome. Izgleda da je tek bombardovanje SRJ u proleæe uspelo da uzdrma ovaj kolektivni psihotièni projekat simulacije (Bodrijar). Intenzitet iskustva neposrednog kontakta sa ratom i egzistencijalna ugro enost u najdirektnijem smislu bolno su suoèili ove mlade ljude sa realnošæu koja je preko noæi nasilno prodrla u svaki aspekt njihovog ivota. To je trenutak u kome je postalo jasno da se situacija neæe spontano, sama od sebe promeniti na bolje, ali i momanat suoèavanja sa neizdr ljivošæu trenutka koji je trajao gotovo deceniju. Kolektivni eskapizam i ivot u izmišljaju Generacije R prekinut je otre njujuæom sumnjom da buduænosti u društvu, u kome ive i za koje vezuju svoj buduæi ivot, za njih mo da nema. Izgleda da je ova spoznaja, makar i na nivou sumnje, uspela da na izvestan naèin proizvede oseæanje pripadnosti meðu èlanovima društva u sliènoj socijalnoj situaciji, stvarajuæi od pripadnika odreðene starosne grupe, u ovom sluèaju mladih ljudi, relativno homogenu interesnu grupu koja eli da promeni vlastiti socijalni polo aj. U takovom jednom socijalnom trenutku nastaje Otpor, kome je pošlo za rukom da politièki artikuliše dugo potiskivanu, a sada osloboðenu energiju i elju za promenom. ena, 18 godina, uèenica, Paraæin: Naša buduænost je na ulogu, naše sve je na ulogu. Mi smo morali nešto da uradimo po tom pitanju. Mi i malo stariji od nas... jer smo morali da se borimo

11 Generacija R: pogled iz ugla mladih 283 protiv staraca koje nismo mogli... da pobedimo na izborima. Tako smo, eto, dali... doprinos, mada nismo mogli da glasamo... U protest sam se ukljuèila spontano... zajedno sa svojim drugovima. Apsolutno smo svi bili pro eti... istim idejama, poklopili smo se. Tu... bespomoænost, još nemati pravo glasa, morali smo nekako da nadoknadimo. I onda smo se tako spontano... prikljuèili. Pa, jesmo ponosni na sebe. Dugo negirane elje, nade, fantazije o normalnom ivotu, ali i nezadovoljstvo, oseæanje sapetosti, socijalne i individualne osujeæenosti i izolovanosti mobilisali su èak i one, do tada, potpuno apolitiène mlade ljude i potakli ih na socijalnu akciju. Muškarac, 27 godina, student, zaposlen kao programer, Leskovac, svakodnevni uèesnik protesta: Jednostavno, shvatio sam da jedino mladi mogu da izvrše neku promenu u ovoj zemlji. Naravno, bio sam nezadovoljan situacijom, našao sam grupu istomišljenika, tj. ceo studentski protest i pridru io im se... Bio sam u puno akcija koje je izvodio Otpor, ali nisam nikad bio èlan niti sam danas niti elim, kao što ne elim da budem èlan bilo koje politièke organizacije, ali sam vrlo èesto uèestvovao u njihovim akcijama. Veliki broj ispitanika svedoèi o oseæanju odgovornosti i obaveze da se uèestvuje u protestu, ali i izvesnom katarziènom efektu petooktobarske revolucije. Muškarac, 28 godina, poštar, Beograd:...Oseæao sam da se dešava nešto revolucionarno, mislim, bez obzira šta æe se desiti posle toga, da je to trenutak revolucije u kome bih trebalo da uèestvujem... Nije mi bilo baš zgodno da odem odatle, jer jednostavno èinilo mi se da treba da ostanem... Posle toliko godina, i posle svog tog truda, posle tolikih promašaja, kad osetiš da se prava stvar dešava, onda ti je prosto ao, i oseæam se odgovornim za sve to, jednostavno, smatrao sam sebe delom svih tih dešavanja. Onda, jednostavno, trenutak koji bi trebao da kruniše svu tu karijeru jednog demonstranta... Totalno, ko da sam se preporodio. Veæina ga (peti oktobar) na ovaj ili onaj naèin prepoznaje kao prelomni trenutak u svom ivotu, posle koga su na ivot i odreðene liène i socijalne dileme poèeli da gledaju drugaèije, prepoznajuæi ga kao poèetak buduænosti kakvoj se nadaju. Muškarac, 28 godina, hemijski tehnièar, Panèevo: Ne bih se selio. Bolje mi je ovde. Imao sam san da odem u Ameriku. To u principu uvek traje, ali ne znam. Zadovoljan sam. Imam ovde neke svoje veze, poznanstva, ne bih otišao Mislim, pitanje je kada bih sada imao, dobio papire za tu Ameriku da li bih se odva io da uradim tako nesto. Pre neku godinu bih, ali u ovom momentu ne, i zbog posla i zbog prijatelja Pustio sam korene. Solidna je sredina... Ja sad ne bih otišao. Do promena sam pokušavao da odem. Za mlade ljude je bolje da sada ostanu u Srbiji.

12 284 Isidora Jariæ Ipak, posledice više od decenije dugog destruktivnog socijalnog procesa ostavile su duboki trag u ivotima i mislima ispitanika. Peti oktobar je, istina, u izvesnom, pre svega simbolièkom, smislu zaustavio kontinuirani trend socijalne i institucionalne destrukcije, ali nije mogao da u potpunosti poništi sve njene razorne posledice. Muškarac, 28 godina, poštar, Beograd: Intervjuer: Kad razmišljaš o svojoj generaciji, misliš li da je ovih 10 ili 13 godina, koliko je bivši re im bio na vlasti, ostavilo neke posledice? Kako nije... mi se od toga neæemo izleèiti barem jedno 50 godina. Totalno se... Nešto se uvuklo u nas... U sve te promene trebalo bi prvo krenuti od nas samih... Ova vlast nam je uzela, maltene, najbolje godine ivota. Krize, ratovi i ostale gluposti poèinju od neke godine mog ivota i trajale su do pre neke 2 godine, znaèi do moje 26. Misim da je to neki period ivota kada bi èovek trebalo da pro ivi neke stvari, vidi neke stvari. Mi smo jednostavno ostali uskraæeni za sve to, s tim da, eto, kapiram da bi ti ljudi vrlo rado poradili na tome da se te stvari ne ponove... Da li æe zaista post-petooktobarska Srbija ispuniti oèekivanja, ona izreèena ali i neizreèena, mladih pripadnika Generacije R, koji su u projekat promena investirali veliki deo sebe, u smislu ulo ene energije, entuzijazma i vere u moguænost drugaèijeg ivota, o kome nisu imali nikakvo neposredno iskustvo, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno, za njih æe peti oktobar ostati simbolièni prelomni trenutak na generacijskom hronometru u kome je stihijski generacijski izbor ivota u izmišljaju ustupio mesto politièki artikulisanoj kolektivnoj akciji i svesnoj generacijskoj odluci da se preuzme odgovornost za vlastitu buduænost.