РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ПОКРАЈИНСКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ Нови Сад, 2011.
У 2011. години урађен је Средњорочни програм заштите природних добара за период 2011. 2020. (Број 02 133, од 28. 01. 2011.) који је добио сагласност Скупштине Аутономне покрајине Војводине (Одлука о давању сагласности на Средњорочни програм заштите природних добара Покрајинског завода за заштиту природе за период 2011. 2020., 01 број 023-2/11 од 5. 04. 2011.), као и сагласност Владе Р Србије (Решење о давању сагласности на Средњорочни програм заштите природних добара Покрајинског завода за заштиту природе за период 2011. 2020., 05 број 353-5627/2011, од 14.07.2011.; Сл. Гласник РС, 54/2011). Полазећи од Средњорочног програма заштите природних добара за период 2011. 2020. урађен је Програм заштите природних добара за 2011. годину који је добио сагласност Владе АП Војводине (Решење о давању сагласности на Програм заштите природних добара Покрајинског завода за заштиту природе за 2011. годину, број: 023-27/2011 од 9. 03.2012.). Средњорочним програмом заштите природних добара за период 2011. 2020. и Програмом заштите природних добара за 2011. годину предвиђен је завршетак радова на валоризацији простора Караша и Нере и израда одговарајуће студије. Мултидисциплинарна теренска истраживања са циљем валоризације простора Караша, Нере и Малог песка, започета 2008. године, завршена су на јесен 2011. године. На основу законских овлашћења, Покрајински завод за заштиту природе је током 2011. године израдио Студију заштите као стручно-документациону основу за успостављање заштите Предела изузетних одлика Караш - Нера. Студија је достављена Влади АП Војводине, односно Покрајинском секретаријату за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, ради доношења акта о заштити Предела изузетних одлика Караш - Нера. У поступку доношења наведеног акта, у Белој Цркви је 18.04.2013. одржана Јавна расправа у организацији Комисије за спровођење поступка јавног увида Предлога уредбе о проглашењу и студије заштите предела изузетних одлика Караш-Нера. Након сагледавања примедби, Комисија и Завод су утврдили да је у циљу усаглашавања циљева заштите природе и одрживог коришћења простора, потребно извршити одређене измене Студије, у смислу измене обухвата подручја под режимом заштите и I степена. По реализацији наведених измена, Студију достављамо Влади АП Војводине, односно Покрајинском секретаријату за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, ради доношења акта о заштити Предела изузетних одлика Караш - Нера. Покрајински завод за заштиту природе Нови Сад, 2013. ДИРЕКТОР др Биљана Пањковић
Студија заштите : ПРЕДЕО ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА КАРАШ-НЕРА Обрађивач : ПОКРАЈИНСКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ Руководилац: Мр Никола Стојнић Стручни тим : Тања Бошњак, дипл. инж. пољопривреде Недељко Ковачев, дипл. географ Мр Јадранка Делић, дипл. биолог Владимир Добретић, дипл. биолог Мр Наташа Пил, дипл. биолог Ален Киш, дипл. инж. шумарства Ранко Перић, дипл. биолог Јелена Станишић, дипл. биолог Ласло Галамбош, дипл. еколог - мастер Дарко Тимотић, дипл. инж. геологије Милка Бањац, дипл. правник Драган Чалакић, геометар Спољни сарадници : Мариус Олђа, дипл. инж. шумарства, ЈП Војводинашуме, ШГ Банат Панчево Ненад Секулић, дипл. биолог, Завод за заштиту природе Србије Компјутерска обрада : Лидија Маринковић, дипл. инж. информатике Снежана Ђекић, адм. техничар Картографска обрада : Драган Чалакић, геометар Фотографије : Фотодокументација Завода Директор : Др Биљана Пањковић Нови Сад, 2011. година
Садржај С А Д Р Ж А Ј ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОГА ЗА ПОКРЕТАЊЕ ЗАШТИТЕ I ИДЕНТИФИКАЦИОНА ЛИСТА 1 I 1. НАЗИВ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 1 I 2. ВРСТА ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 1 I 3. КАТЕГОРИЈА I 4. КАТЕГОРИЈА ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА ПРЕМА КЛАСИФИКАЦИЈИ СВЕТСКЕ УНИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ (IUCN) 1 I 5. МЕЂУНАРОДНИ СТАТУС ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 1 I 6. ОСНОВНЕ ПРИРОДНЕ И СТВОРЕНЕ ВРЕДНОСТИ 1 I 7. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 2 I 8. ГРАНИЦЕ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 3 I 9. ПОВРШИНА 8 I 10. ВЛАСНИШТВО 11 I 11. ИСТОРИЈАТ ЗАШТИТЕ 11 ОПИС ПРИРОДНИХ, СТВОРЕНИХ И ПРЕДЕОНИХ ОДЛИКА 13 1. ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ 13 1.1. Историјат истраживања 13 1.2. Положај 15 1.3. Геоморфологија 16 1.4. Хидрологија 17 1.5. Клима 23 1.6. Флористичке и вегетацијске одлике 25 1.7. Фитопланктон 47 1.8. Фауна инсеката 49 1.9. Фауна риба 55 1.10. Фауна водоземаца и гмизаваца 58 1.11. Фауна птица 62 1.12. Фауна сисара 66 2. ПРЕДЕОНЕ ОДЛИКЕ 69 2.1. Предеоне одлике заштићеног подручја 69 2.2. Историјат предела 70 3. СТВОРЕНЕ ОДЛИКЕ 71 3.1. Културно-историјско наслеђе 71 3.2. Насеља и инфраструктура 72 3.3. Становништво 75 3.4. Ресурси 75 3.5. Делатности 75 3.6. Постојећа просторно-планска и пројектна документација 77 I ОЦЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ПОДРУЧЈА 79 I 1. ФАКТОРИ УГРОЖАВАЊА И ОЦЕНА УГРОЖЕНОСТИ 79
Садржај IV ВРЕДНОВАЊЕ И ТЕМЕЉНЕ ВРЕДНОСТИ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 87 IV 1. ТЕМЕЉНЕ ВРЕДНОСТИ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 87 IV 2. ИСПУЊЕНОСТ УСЛОВА ЗА ЗАШТИТУ 88 IV 3. ЗНАЧАЈ И ФУНКЦИЈА ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 89 V РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ 91 V 1. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ (другог) СТЕПЕНА 91 V 2. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ I (трећег) СТЕПЕНА 92 V 3. МЕРЕ ОЧУВАЊА И УНАПРЕЂЕЊА 94 VI КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂЕЊА И МОГУЋЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА VI 1. КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ 95 VI 2. СМЕРНИЦЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ 95 VI 3. МОГУЋЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА 99 VI 4. АНАЛИЗА ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ СТРАНА, ДОКУМЕНТАЦИЈА О УСКЛАЂИВАЊУ ПОТРЕБА ЗАШТИТЕ СА ЗАИНТЕРЕСОВАНИМ СТРАНАМА 100 V УПРАВЉАЊЕ 103 V 1. НАЧИН УПРАВЉАЊА И ОБАВЕЗЕ УПРАВЉАЧА 103 V 2. ФИНАНСИРАЊЕ 107 V 3. КАДРОВСКА И ТЕХНИЧКА ОПРЕМЉЕНОСТ УПРАВЉАЧА 108 V 4. ПРОЦЕНА СОЦИОЕКОНОМСКИХ ЕФЕКАТА ЗАШТИТЕ 109 V 5. ПРЕДЛОГ УПРАВЉАЧА 110 VI ЛИТЕРАТУРА 111 95 IX ПРИЛОЗИ ПРИЛОГ I СПИСКОВИ ТАКСОНА ОДРЕЂЕНИХ ОРГАНСКИХ ГРУПА: Прилог 1: Списак идентификованих биљних врста (више биљке) предела изузетних одлика Караш-Нера Прилог 2: Биљне врсте значајне за очување биодиверзитета Прилог 3: Типови станишта приоритетни за заштиту Прилог 4: Индикаторске врсте фитопланктона реке Караш Прилог 5: Индикаторске врсте фитопланктона реке Нере Прилог 6: Орнитофауна Предела изузетних одлика Караш-Нера Прилог 7: Фауна сисара ПИО Караш-Нера са статусом врста ПРИЛОГ ИЗВОД ИЗ ЛИСТА НЕПОКРЕТНОСТИ X КАРТОГРАФСКИ ПРИКАЗ ПРИЛОГ 1: Географски положај заштићеног подручја у Србији (1:1 000.000) ПРИЛОГ 2: Географски положај заштићеног подручја у Србији (1:300.000) ПРИЛОГ 3: Положај заштићеног подручја у размери 1:25.000 ПРИЛОГ 4: Педолошка карта ПРИЛОГ 5: Прегледна карта са границом и режимом заштите за Одлуку о заштити
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОГА ЗА ПОКРЕТАЊЕ ЗАШТИТЕ Подручје оивичено доњим токовима река Караш и Нера одликује разноврсни предео равничарских меандара, бујичних река брдског карактера, спрудова и приобалних шума, пешчарских пашњака и дина. У одсеченим меандрима Караша сачувана је изворност доњег тока некадашње реке обрасле подводном, плутајућом и приобалном вегетацијом и настањене ретким животињским врстама. Нера је јединствена река у Војводини, по планинском карактеру који доноси са Карпата, те припадајућем особеном живом свету. Оивичен овим двема рекама, налази се Мали песак, чинећи јединствен контраст сувих пешчара и бистрих бујичних вода. У средњој Европи се подручја пешчаних дина и отворених пескова сврставају у најугроженија станишта, од приоритета за заштиту. У складу са тим, код нас су заштићене Делиблатска пешчара и Суботичка пешчара. Непосредно уз Делиблатску пешчару налази се и Мали песак, али се од ње битно разликује. Узрок ове разлике је пре свега другачији тип коришћења. Док је на Делиблатској пешчари екстензивно пашарење замрло крајем ХХ века, овде се у континуитету одвија од памтивека. Услед тога Мали песак није обрастао инвазивним жбуњем и дрвећем, па је овде дински рељеф највидљивији, популација текуница највећа у Србији, а фауна птица грабљивица бројна и разноврсна. Све поменуто чини овај простор изузетним, особеним и јединственим у предеоном и биодиверзитетском смислу, што намеће потребу очувања природних вредности и досадашњих начина одрживог коришћења.
I Идентификациона листа I ИДЕНТИФИКАЦИОНА ЛИСТА I 1. НАЗИВ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА КАРАШ - НЕРА'' I 2. ВРСТА ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА Предео изузетних одлика I 3. KATEГОРИЈА категорија - заштићено подручје покрајинског значаја, односно великог значаја. Члан 17 Закона о изменама и допунама Закона о заштити природе ( Сл. гласник РС, број 88/2010, 91/2010). I 4. КАТЕГОРИЈА ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА ПРЕМА КЛАСИФИКАЦИЈИ СВЕТСКЕ УНИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ (IUCN) Категорија IV: Подручје управљања стаништима и врстама (Habitat and species mаnagement area). I 5. МЕЂУНАРОДНИ СТАТУС ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА Ушће Нере у Дунав је део Рамсарског подручја Лабудово окно, уписаног у регистар међународно значајних влажних подручја 01.05.2006. године. У оквиру већег комплекса под именом Делиблатска пешчара, Мали песак и меандри Караша, уписани су у регистар међународно значајних станишта птица (Important Bird Area, IBA - 016SER). I 6. ОСНОВНЕ ПРИРОДНЕ И СТЕЧЕНЕ ВРЕДНОСТИ Основне вредности чине очувани напуштени меандри Караша и речна станишта Нере, пешчаре и степе, која су приоритет за заштиту у средњој Европи, као и најупадљивији предео динског рељефа у Србији. Река Нера представља еколошки коридор од међународног значаја, која тече дуж границе Србије и Румуније, повезујући Карпате и Панонску низију. 1
I Идентификациона листа Најважнији представници флоре су двоштитаста шаш (Fimbristylis bisumbellata) и мочварни маслачак (Taraxacum palustre), којима је ово једино станиште у Србији. Значајне врсте биљака су и шиљата зука (Scirpus mucronatus), змијски језик (Ophioglossum vulgatum), димњача (Fumaria kralikii), калужђарка (Epipactis palustris) и гороцвет (Adonis vernalis). Најзначајнији представници ретке и угрожене фауне инсеката су једнодневке (Ephemeroptera) и камени цветови (Trichoptera) у брзим водама Нере, као и панонски скакавац (Acrida hungarica) и мрављи лав (Myremeleon formicarius), реткe врстe виталних популација на песковима и уз Караш. Особеност Нере чини и присуство риба карактеристичних за брдске реке, двопругасте уклије (Alburnoides bipunctatus) и поточне мрене (Barbus meridionalis), као и манића (Lota lota), ретке и угрожене врсте. Херпетофауну овог подручја карактеришу степски смук (Dolichophis caspius) и степски гуштер (Podarcis tauricus). Долина Нере је једино познато станиште жабе травњаче (Rana temporaria) и поскока (Vipera ammodytes) у Војводини. Као најважнији представници богате и разноврсне фауне птица грабљивица истичу се патуљасти орао (Hieraaetus pennatus), кликташ (Aquila pomarina), крсташ (Aquila heliaca), степски соко (Falco cherrug), змијар (Circaetus gallicus) и риђи мишар (Buteo rufinus). У мртвајама Караша гнезди се патка њорка (Aythya nyroca), врста са светске Црвене листе. Пешчарска станишта настањују ретке и угрожене врсте глодара, од изузетног националног и међународног значаја за заштиту, текуница (Spermophillus citellus) и слепо куче (Spalax leucodon). Највећа и најгушћа популација текунице (Spermophillus citellus) у Србији налази се у оквиру овог подручја, на локалитету Мали песак. I 7. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА Заштићено подручје Караш Нера налази се у јужном Банату и састоји се од три просторне целине: Караш, Нера и Мали песак. Просторна целина Караш обухвата део велике мртваје Караша код Кајтасова, настале прокопавањем канала ДТД. Нера обухвата цео ток истоимене реке у Србији, с тим што су услед неодговарајућих подлога, катастарски описане само најважније целине истоимене реке и њеног приобаља код Кусића, Врачевог Гаја и на ушћу у Дунав. Мали песак обухвата травна пешчарска и степска станишта дуж леве обале Караша, од Гребенца до Банатске Паланке, као и мртваје Караша са леве стране канала ДТД, које се просторно надовезују на Мали песак. Табела 1: Координате заштићеног подручја По Гаус - Кригеру По Гриничу Северна гранична линија 4.974.866 44 о 55' 05" N Источна гранична линија 7.539.537 21 о 30' 02" E Јужна гранична линија 4.964.844 44 о 49' 39" N Западна гранична линија 7.519.768 21 о 15' 01" E 2
I Идентификациона листа Табела 2: Географска координата централне тачке Централна тачка по Гриничу по Гаус-Кригеру 44 о 03' 19" N 21 о 17' 42" E 4.971.631 7.523.300 I 8. ГРАНИЦЕ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА Подручје предложено за заштиту састоји се од три одвојене просторне целине одређене следећим границама: 1. ПРОСТОРНА ЦЕЛИНА КАРАШ Почетна тачка описа границе заштите локалитета Караш је тромеђа парцела 3537, 3538/1 и 3512/4, К.О. Дупљаја, Општина Бела Црква. Граница иде на југ, источном граничном линијом парцеле 3512/4 до међне тачке парцеле 3219/1. Северном граничном линијом граница иде на исток парцела 3219/1 и 3219/2 до тромеђе парцела 3219/2, 3433/1 и 3432/1. Ломи се на североисток западном међном линијом парцела 3432/1, 3432/2, пресеца парцелу 3429, граничном линијом парцела 3308 и 3309 до доње ножице насипа на каналу ДТД. Скреће на југоисток доњом ножицом насипа до међне линије парцела 454/2 и 458/4 К.О. Кајтасово. Скреће на југозапад међном линијом ових парцела до југоисточне међне тачке парцеле 454/2. Ломи се на запад међном линијом до 3
I Идентификациона листа јужне међне тачке парцеле 442/2. Даље на запад, северозапад јужном међном линијом парцела 442/2, 450/2, 392/2, 392/1 до тромеђе парцела 392/1, 357 и 358. Граница заштите скреће на југозапад границом парцела 357 и 358 у истом правцу пресеца парцелу 354/2 до тромеђе парцеле 354/2, 354/1 и 352. Скреће на запад, пресеца парцелу 352 и наставља северном међном линијом парцела 336, 334 и 333 до њене североисточне међне тачке. Ломи се на југ западном међном линијом парцеле 333, пресеца парцелу 319/1 до североисточне међне тачке парцеле 269. Ломи се на северозапад јужном међном линијом парцеле 319/1 до северозападне међне тачке парцеле 254. У истом парвцу пресеца парцелу 319/1, иде северном међном линијом парцеле 318, поново пресеца парцелу 318/1, у дужини од 125 до рубне тачке деградираног простора, благо се ломина североисток северним рубом у дужини од 300m до међног камена К.О. Гребенац. Ломи се на североисток границом двеју катастарских општина до међне тачке парцеле 320. Скреће на север, улази у К.О. Гребенац западном међном линијом парцеле 1271 до тромеђе парцела 1342, 1343 и 1271. Ломи сена југ пресеца парцелу 1271, пресеца парцелу 3512/4 К.О. Дупљаја до почетне тачке описа овог локалитета. 2. ПРОСТОРНА ЦЕЛИНА НЕРА Просторна целина Нера обухвата цео ток реке Нере кроз Србију. Ова просторна целина не може се у потпуности описати преко катастарских парцела, будући да је река од почетка ХХ века, када су израђене катастарске мапе, до данас, меандрирајући значајно изменила свој ток. Услед тога, катастарска мапа не одговара актуелном положају на терену. Такође, у време разграничавања Румуније и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Нера је била гранична река. Граница је остала непромењена, а река је изменила ток, тако да данас на појединим местима граница иде уз Неру, док се на другим Нера налази у потпуности у Србији или у потпуности у Румунији. Имајући у виду горе наведено, ПИО Караш Нера у оквиру просторне целине Нера обухвата део тока реке Нере кроз Србију приказан картографски, као и катастарски описане три најважније природне целине у долини Нере, Нера Кусић, Нера Врачев Гај и Ушће Нере. ОПИС ГРАНИЦА ЛОКАЛИТЕТА НЕРА КУСИЋ Почетна тачка описа границе заштите локалитета Нера-Кусић је тромеђа парцела 808/1, 4888/1 и 1020, К.О. Кусић I, Општина Бела Црква. Граница иде на исток северном границом парцеле 1020 до парцеле 4387. Ломи се на југ источном међном линијом парцеле 4387 до тромеђе парцела 4383/1, 43832 и 4387. Скреће на југозапад, пресеца парцеле 4387, 4390 до ивице обале реке Нере. Ломи се на запад, границом обале, односно јужне међне тачке парцеле 4390 до међне тачке парцеле 4389/1. Ломи се на север, западном међом парцеле 4390 до парцеле 1020. Скреће на запад јужном границом парцеле 1020 до тромеђе парцела 1020, 856 и 855. Ломи се на север, пресеца парцелу 1020, да би скенула на исток, северном међном линијом парцеле 1020 до почетне тачке описа границе заштите овог локалитета. 4
I Идентификациона листа ОПИС ГРАНИЦА ЛОКАЛИТЕТА НЕРА ВРАЧЕВ ГАЈ Почетна тачка описа границе заштите локалитета Нера-Врачев Гај је северна међна тачка парцеле 2036 К.О. Врачев Гај, Општина Бела Црква. Граница иде на исток, па на југ границом парцеле 2036. У истом правцу границом парцеле 2014/21 до тромеђе парцела 2030, 2029 и 2014/21. Ломи се на југ, пресеца парцелу 2014/21 и скреће на југозапад јужном границом парцеле 2014/21 до тромеђе парцела 2014/21, 2012 и 2204. Скреће на север источном граничном линијом парцеле 2204 до почетне тачке описа границе заштите овог локалитета. ОПИС ГРАНИЦА ЛОКАЛИТЕТА УШЋЕ НЕРЕ Почетна тачка описа границе заштите локалитета Ушће Нере је тромеђа парцела 1123/4, 1123/2 и 1128 К.О. Банатска Паланка I. Граница иде на југ, западном границом парцеле 1128 до њене јужне преломне међне тачке код парцеле 1113. Ломи се на југозапад, пресеца парцеле 1113, 1112, 1111, 1110, 1109, 1104/2, 1103/1, 1103/2, 1103/3 до међног камена са К.О. Банатска Паланка односно до парцеле 1701, К.О. Банатска Паланка. Скреће на југозапад, јужном међном линијом парцеле 1701 у дужини од 150m где се ломи на запад, пресеца парцелу 1701 до јужне међне тачке парцеле 1714/3. Скреће на северозапад границом парцела 1715/2 и 1714/3; 1715/2 и 1714/2; 1715/2 1714/1 до западне међне тачке парцеле 1714/1. Ломи се на североисток границом парцеле 1714/1 до парцеле 1720. Ломи се на северозапад до западне обале реке Нере. Скреће на север западном обалом у дужини од 430m где скреће на југоисток до почетне тачке описа границе заштите овог локалитета. 3. ПРОСТОРНА ЦЕЛИНА МАЛИ ПЕСАК Почетна тачка описа границе заштите локалитета Мали песак је тромеђа парцела 2024, 2025 и 2043/1, К.О. Дупљаја, Општина Бела Црква. Граница заштите иде на исток, северном граничном линијом парцела 2024, пресеца парцелу 2021, 2019, 2016, 2015, ломи се на југ источном међном линијом парцела 2015, 2014, 2043/1 до тромеђе парцела 2043/1, 2044/1 и 2012. Граница скреће на југоисток северном односно источном међном линијом парцеле 2044/1, пресеца парцелу 1712 и наставља на југоисток међном линијом парцеле 2101/1 до њене североисточне међне тачке. Ломи се на југозапад међном линијом исте парцеле до северозападне међне тачке парцеле 2240. Њеном северном међном границом иде на југоисток до међне тачке са К.О. Врачев Гај. Граница скреће на североисток границом двеју катастарских општина до североисточне међне тачке парцеле 2759/21, К.О. Врачев Гај, Општина Бела Црква. Граница се ломи на југоисток границом парцела 2759/21 и 2759/15, пресеца парцелу 2751/3 до парцеле 2751/2. Ломи се на североисток границом парцела 2751/2 и 2751/3; 2751/2 и 2757; 2751/1 и 2757 до крајње северне међне тачке парцеле 2751/1. Скреће на југоисток, источном међном линијом парцеле 2751/1, пресеца парцелу 2750/2 и наставља у истом правцу источном међном линијом парцеле 2748/1 до међне тачке са К.О. Банатска Паланка I. Граница скреће на југозапад границом двеју катастарских општина до северне међне тачке парцеле 2589/1, К.О. Банатска Паланка I, Општина Бела Црква. Граница иде на југоисток, источном међном линијом парцеле 2589/1 до њене крајње јужне међне тачке. Ломи се на северозапад и све време прати границу парцеле 2586/1 до тромеђе парцела 5
I Идентификациона листа 2586/1, 2513 и 2520. Граница иде на југоисток, граничном линијом парцеле 2520 до тромеђе парцела 2520, 2522 и 2525. Скреће на југозапад, па на северозапад и пресеца парцелу 2824 и скреће на југ пресецајући парцелу 2823 до северозападне међне тачке парцеле 2825/1. Ломи се на југоисток границом парцела 2825/1 и 2823, пресеца парцелу 2803 и ломи се на југоисток јужном границом парцеле 2803 у дужини од 100m где скреће на југ, пресецајући парцелу 2801/1 до северне међне тачке парцеле 2821. Даље на југоисток граничном линијом парцеле 2801/1 до јужне међне тачке парцеле 2810/1. Граница се ломи на југ, пресеца парцеле 2801/1, 2747/1, 2862/1 до северозападне међне тачке парцеле 2886. Граница иде на југоисток границом парцела 2886 и 2862/1 до јужне међне тачке парцеле 2891. У истом правцу пресеца парцелу 2862/1 до сеерозападне међне тачке парцеле 2903. Даље граница заштите иде на југоисток, па на југозапад, да би скренула на северозапад све време пратећи граничну линију парцеле 2862/1 до тромеђе парцела 2862/1, 2747/1 и 2862/10. Наставља на северозапад, па на југоисток граничном линијом парцеле 2746/1 до парцеле пута 2747/1. Ломи сена исток, северном међном линијом парцеле 2747/1, да би скренула на северозапад, западном међном линијом парцеле 2801/1 до тромеђе парцела 2801/1, 2799 и 2659. Граница у истом правцу иде граничном линијом парцела 2799 и 2659; 2658/3 и 2801/1 и даље граничном линијом парцеле 2801/1 до тромеђе парцела 2801/1, 2648/1 и 2647/2. Граница скреће на североисток, пресеца парцеле 2801/1, 2803, 2606/1 до тромеђе парцела 2606/1, 2595/5 и 2595/4. У истом правцу граница иде границом парцела 2595/4 и 2595/5 до парцеле 2606/1. Ломи се на северозапад границом парцеле 2606/1 до међне тачке са К.О. Врачев Гај. Ломи се на југозапад границом двеју катастарских општина до североисточне међне тачке парцеле 2607/2. Скреће на југ источном међном линијом парцела 2607/2, 2608, 2609, 2610, 2613 (односно границом пута 7А6 Дубовац-Врачев Гај) до доње ножице насипа на каналу ДТД у К.О. Кајтасово. Граница иде на северозапад доњом ножицом насипа до парцеле 3236 К.О. Дупљаја. Ломи се на североисток границом парцела 3236 и 3219/4; 3217/21 и 3201/3 до тромеђе парцела 3201/3, 3217/21 и 3201/1. Граница скреће на северозапад, западном границом парцеле 3201/1, обухвата парцелу 3144 и наставља у истом правцу до парцеле 2557. Даље на северозапад границом парцела 2557, 2558, 2566/1, 2566/3, 2566/2, 2567, 2568/1, 2568/7, 2568/6, 2568/3, 2568/4, 2570/2, 2570/1, 2568/5 (парцеле се налазе унутар граница заштите) до парцеле 2571. Скреће на североисток границом парцеле 2571, пресеца парцелу 2579 и наставља границом парцела 2585/17 и 2585/20, 2585/21, пресеца парцелу 2587 и у истом правцу границом парцела 2588/2 и 2588/18 до парцеле 2592. Скреће на северозапад спољном границом парцела 2592, 2603 до парцеле 2615/1. Скреће на југозапад границом парцела 2614/1 и 2615/1; источном међном линијом парцеле 2615/2 до тромеђе парцела 2615/2, 2626 и 2625. Граница скреће на југоисток границом парцеле 2625 до тромеђе парцела 2625, 2629/1 и 2628/3. Ломи се на југозапад границом парцела 2629/1, 2634/2, 2634/1, 2636/1, 2636/2 (парцеле се налазе ван граница заштите) до парцеле 2638. Ломи се на север пресеца парцелу 2744/2 до међне тачке са К.О. Гребенац (односно до ножице насипа на каналу ДТД). Ножицом насипа граница иде на североисток до парцеле 5802/1, К.О. Гребенац. Западном границом исте парцеле иде на север до наспрам северне међне тачке парцеле 2024, К.О. Дупљаја. Граница скреће на исток пресеца парцеле 5802/1, К.О. Гребенац и 2043/1, К.О. Дупљаја до северне међне тачке парцеле 2024 која је и почетна тачка описа границе заштите локалитета Мали песак. 6
I Идентификациона листа OПИС ГРАНИЦА РЕЖИМА СТЕПЕНА ЗАШТИТЕ 1. ПРОСТОРНА ЦЕЛИНА КАРАШ KO ГРЕБЕНАЦ 1271/6 део. KO ДУПЉАЈА 3219/1, 3219/2 део, 3272/3 део, 3273 део, 3274/1, 3274/2, 3275 део, 3283 део, 3285 део, 3286 део, 3287/1, 3287/2, 3288/1, 3288/2, 3288/3, 3289, 3290, 3291, 3292/1, 3292/2, 3293, 3294/1, 3294/2, 3295, 3296/1, 3296/2, 3297, 3298/1, 3298/2, 3299, 3300, 3301/1, 3301/2, 3302, 3303/1, 3303/2, 3304/1 део, 3304/2 део, 3305, 3306/1, 3306/2 део, 3308 део, 3429 део, 3430/1, 3430/2, 3431/1, 3431/2, 3431/3, 3431/4, 3432/1, 3432/2, 3512/4 део. KO КАЈТАСОВО 319/1 део, 319/2, 320, 392/1, 392/2, 442/2, 443/1 део, 443/2, 443/3, 444, 447, 448 део, 449 део, 450/2 део, 451/1 део, 451/2 део, 452/3 део, 452/4 део, 453/2 део, 454/2 део. 2. ПРОСТОРНА ЦЕЛИНА НЕРА ОПИС ГРАНИЦА ЛОКАЛИТЕТА НЕРА КУСИЋ KO КУСИЋ I 1020 део, 4387 део, 4390/1, 4390/2. ОПИС ГРАНИЦА ЛОКАЛИТЕТА НЕРА ВРАЧЕВ ГАЈ KO ВРАЧЕВ ГАЈ I 2014/21 део, 2015, 2036. 7
I Идентификациона листа ОПИС ГРАНИЦА ЛОКАЛИТЕТА УШЋЕ НЕРЕ КО БАНАТСКА ПАЛАНКА I 1103/1 део, 1103/2 део, 1103/3 део, 1104/2 део, 1109 део, 1110 део, 1111 део, 1112 део, 1113 део, 1114, 1115, 1116, 1117, 1123/1, 1123/3 део, 1123/4 део, 4363 део. КО БАНАТСКА ПАЛАНКА 1701 део, 1714/1, 1714/2, 1714/3, 1720 део. 3. ПРОСТОРНА ЦЕЛИНА МАЛИ ПЕСАК KO БАНАТСКА ПАЛАНКА I 2520, 2521, 2522/1, 2522/2, 2586/1, 2586/2, 2589/1, 2589/2, 2591/1, 2591/2, 2592, 2595/5, 2606 део, 2607/2, 2608, 2609, 2610, 2613, 2614/1, 2614/2 део, 2615/3 део, 2627 део, 2628/1 део, 2628/2 део, 2629 део, 2630 део, 2631 део, 2632, 2633/1, 2633/2, 2634, 2635, 2636/1, 2636/2, 2637, 2638/1, 2638/2, 2657, 2658/2, 2798, 2799/1, 2799/2, 2800, 2801 део, 2803 део, 2823 део, 2824 део, 2862/1 део, 2862/2, 2862/3. KO ВРАЧЕВ ГАЈ I 2644/1, 2644/2, 2644/3, 2644/4, 2644/5, 2644/6, 2644/7, 2644/8, 2644/9, 2644/10, 2644/11, 2645/2 део, 2646 део, 2647/1, 2647/2, 2647/3, 2647/4, 2647/5, 2647/6, 2647/7, 2647/8, 2647/9, 2647/10, 2647/11, 2647/12, 2647/13, 2647/14, 2647/15, 2647/16, 2647/17, 2647/18, 2647/19, 2647/20, 2647/21, 2647/22, 2647/23, 2647/24, 2647/25, 2647/26, 2647/27, 2647/28, 2647/29, 2647/86, 2647/88, 2647/93, 2647/94, 2648/1, 2648/3 део, 2648/4, 2648/5, 2648/6, 2650, 2651/1, 2651/2, 2652, 2748/1, 2748/2, 2751/1 део, 2751/2, 2751/3 део, 2751/4, 2759/16, 2759/21, 2759/22. KO ГРЕБЕНАЦ 5802/1 део, 5802/2 део, 5967/1 део, 5967/2, 5967/3 део. KO ДУПЉАЈА 2043/1 део, 2043/2 део, 2043/3, 2044/1 део, 2044/2 део, 2045, 2094/1, 2094/2, 2095, 2098, 2099/1, 2099/2, 2100, 2101/1, 2101/2, 2419, 2490, 2551, 2552, 2553, 2554, 2555, 2603, 2615/1, 2615/2, 2744/2 део, 3218, 3219/4 део. KO КАЈТАСОВО 887 део, 896 део, 897 део, 898, 899/1, 899/2, 899/3, 900/1, 901, 902, 903 део, 904 део, 905 део, 906/2 део, 907 део, 908 део, 909/1 део, 918/1 део, 918/2 део, 919 део, 920/3 део, 920/4, 921, 922 део, 923, 924 део, 925 део, 926 део, 927/1, 927/2 део, 928/1, 928/2, 928/3, 929/1 део, 929/2 део, 930 део, 931 део, 932 део, 933 део, 934, 935, 936/1 део, 936/2, 936/3 део, 937 део, 938/1 део, 938/2 део, 939/1, 939/2, 940/1 део, 940/2 део, 941 део, 942 део, 943, 948 део, 951 део, 952, 953/1, 953/2, 954, 955, 956, 957, 958/1 део, 958/2 део, 959 део, 960/1 део, 960/2 део, 960/3 део, 961/1 део, 961/2 део, 962 део, 965 део, 1488 део, 1489, 1490, 1491/1, 1491/2, 1492/1, 1492/2. I 9. ПОВРШИНА Подручје ПИО Караш Нера обухвата површину од 1541,27 ha (Табела 3). Од тога, 1459,74 ha може се исказати на основу катастарских података. Осталих 81,53 ha је река Нера, чији ток је у великој мери померен од кад је израђен катастар. Из тих разлога, савремени положај реке Нере не поклапа се са приказом у катастру и не може се на тај начин описати. Укупна површина Предела изузетних одлика Караш Нера исказана је на основу графике. 8
I Идентификациона листа Од укупних 1541,27 хектара, под режимом заштите (другог) степена је 984,36 хектара, док се под режимом заштите I (трећег) степена налази 556,92 хектара. Табела 3: Приказ укупне површине ПИО Караш Нера и површина под режимима заштите (другог) и I (трећег) степена РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ ПОВРШИНА ha % РЕЖИМ ЗАШТИТЕ СТЕПЕНА 984 35 56 984,36 63,87 РЕЖИМ ЗАШТИТЕ I СТЕПЕНА 556 91 67 556,92 36,13 Укупно: 1541 27 23 1.541,27 100 Графикон 1: Однос површина према режимима заштите ПРИКАЗ ПОВРШИНА ПО НАМЕНИ По намени, исказано на основу катастарских података, 76% обухватају ливаде и пашњаци, 7% остало вештачки створено неплодно земљиште, 6% виногради и воћњаци, 4% њиве, 3% шуме, 2% грађевине и објекти и по 1% канал, река и остало неплодно земљиште (Табела 4.): Табела 4: Однос површина по намени, на основу катастарских података КУЛТУРА ЗЕМЉИШТА ПОВРШИНА ha % ТРСТИК-МОЧВАРА 1 24 59 1,25 0 ОСТАЛО ПРИР. НЕПЛ. ЗЕМЉ. 7 93 85 7,94 1 РЕКА 10 30 23 10,30 1 КАНАЛ 10 86 89 10,87 1 ГРАЂЕВИНЕ, ОБЈЕКТИ 32 28 82 32,29 2 ШУМЕ 43 80 69 43,81 3 ЊИВЕ 52 98 44 52,98 4 ВИНОГРАДИ И ВОЋЊАЦИ 88 80 66 88,81 6 ОСТАЛО ВЕШТ. СТВ. НЕПЛ. 97 17 28 97,17 7 ЛИВАДЕ И ПАШЊАЦИ 1114 32 38 1.114,32 76 Укупно: 1459 73 83 1.459,74 100 9
I Идентификациона листа Графикон 2: Однос површина према намени (катастарски подаци) По намени, исказано на основу графике, однос површина је другачији, пре свега услед тога што је већи удео река, који није исказан у катастру. Укупно 72% обухватају ливаде и пашњаци, 6% река, 6% остало вештачки створено неплодно земљиште, 6% виногради и воћњаци, 3% њиве, 3% шуме, 2% грађевине и објекти и по 1% канал и остало неплодно земљиште (Табела 5.): Табела 5: Однос површина по намени, на основу графике КУЛТУРА ЗЕМЉИШТА ПОВРШИНА ha % ТРСТИК-МОЧВАРА 1 24 59 1,25 0 ОСТАЛО ПРИР. НЕПЛ. ЗЕМЉ. 7 93 85 7,94 1 КАНАЛ 10 86 89 10,87 1 ГРАЂЕВИНЕ, ОБЈЕКТИ 32 28 82 32,29 2 ШУМЕ 43 80 69 43,81 3 ЊИВЕ 52 98 44 52,98 3 ВИНОГРАДИ И ВОЋАЊАЦИ 88 80 66 88,81 6 РЕКА 91 83 63 91,84 6 ОСТАЛО ВЕШТ. СТВ. НЕПЛ. 97 17 28 97,17 6 ЛИВАДЕ И ПАШЊАЦИ 1114 32 38 1.114,32 72 Укупно: 1541 27 23 1541,27 100 Графикон 3: Однос површина према намени (на основу графике) 10
I Идентификациона листа I 10. ВЛАСНИШТВО На подручју ПИО Караш Нера, исказано на основу података из катастра, 88% земљишта налази се у државној, а 12% у приватној својини. Површина реке Нере на 81,53 хектара не може се катастарски исказати. Табела 6: Приказ облика својине у ПИО Караш Нера на основу доступних катастарских података ОБЛИК СВОЈИНЕ ПОВРШИНА ha % 1289 03 69 1.289,04 88 приватна 170 70 14 170,70 12 Укупно: 1459 73 83 1.459,74 100 Графикон 4: Однос површина према власништву I 11. ИСТОРИЈАТ ЗАШТИТЕ Приликом ревизије заштите Делиблатске пешчаре, почетком XXI века, утврђен је значај природних вредности Малог песка, али заштита овог простора није реализована. Заштита целокупног простора предвиђеног за ПИО Караш Нера у периоду до краја 2010. заснива се на опредељивању за заштиту у просторним плановима. Законска основа заштите остварује се у оквиру централног подручја еколошке мреже бр. 20, под називом Делибатска пешчара, а која обухвата и подручја око Нере и Караша (Уредба о еколошкoj мрежи, "Службени гласник РС", бр. 102/2010) истичући Неру као еколошки коридор од међународног значаја. 11
Опис природних, створених и предеоних одлика ОПИС ПРИРОДНИХ, СТВОРЕНИХ И ПРЕДЕОНИХ ОДЛИКА 1. ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ 1.1. Историјат истраживања Почетак ботаничких истраживања подручја уз Караш и Неру се везује за рад Китаибела и његовог пријатеља и покровитеља, Валдштајна, који су у периоду 1797.-1817. пропутовали тадашњу Угарску проучавајући флору, фауну, земљиште, минерале, стене, минералне воде, географске објекте и начин живота људи. Oд 31. маја до 25. јуна 1800. године су прошли кроз данашњу Војводину, а дана 19. јуна су на путу од Дубовца до Беле Цркве по барама уз Дунав забележили данас веома редак панонски шиљ (Cyperus pannonicus). За Белу Цркву наводе да је земљиште у околној равници веома плодно и да се становништво бави земљорадњом, сточарством, виноградарством и производњом свиле; 20. јуна од интересантнијих врста у околини Беле Цркве налазе брадавичњак (Ranunculus flammula), детелине Trifolium rubens и T. panscoviense ( панчевачка ) описана касније као T. pallidum и језичасти звончић (Campanula lingulata), означен овде као карловачки (C. carloviczensis) (Sturc, 1989: 331). Истражујући флору Баната ове крајеве је 1815. и 1835. године посетио и аустријски ботаничар Рохел који је резултате својих запажања објавио о свом трошку у делима Ређе биљке Баната и Ботаничко путовање у Банат године 1835 (Rochel, 1828; 1838). Службујући као лекар у Оравици, пољски ботаничар и ентомолог Вирзбицки је између 1839. и 1841. године проучавао флору у околини Банатске Паланке, Кајтасова и Гребенца (Wierzbicki, 1845). У околини Кајтасова је 26. 06. 1839. сакупио примерке зановета који је описао као нову врсту и назвао по колеги Јохану Хојфелу (Cytisus heuffeli односно Chamaecytisus heuffeli) (Grisebach & Schenk, 1852: 292-293; Pifkó, 2005: 26). Хојфел је провео 30 година испитујући флору Баната у његовим тадашњим границама који обухвата делове данашње Румунијe, Србије и Мађарске. Резултати су објављени после његове смрти (1857) у посебној монографији у којој углавном нису наведени прецизни локалитети али су на неколико места као налазишта врста поменути Бела Црква, Врачев Гај, Банатска Паланка, Гребенац и околина (Heuffel, 1858: 69, 148, 153, 210, 223). Хојфелов пријатељ и оснивач српске ботанике, Панчић, посетио је околину Банатске Паланке, о чему сведочи примерак мочварне хајдучице (Achillea ptarmica) у Хербаријуму Института за ботанику и Ботаничке баште Јевремовац у Београду (Stevanović & Vukojičić, 1999: 98). Мало је познато да је Сонклар, који је рођен у Белој Цркви и у свету постао чувен као један од оснивача научне орографије (по њему је чак назван врх у аустријским Алпима - Sonklarspitze) године 1870. објавио чланак о флори околине Беле Цркве ( Из Баната ), у којем даје податке o низу значајних врста у околини Дупљаје, Гребенца и Банатске Паланке (Sonklar, 1870). У свом делу о вегетацији пешчарских травњака и везивању песка, мађарски ботаничар Борбаш обрађује и банатске пескове (Borbás, 1886). На прелазу 19. и 20. века флору Делиблатске пешчаре и околине је проучавао Вагнер (Wagner, 1914). На предлог Шумског инспектора за Банат, ботаничар Сошка одлази на Делиблатску пешчару 1943. и 1944. године да проучава флору. Током својих истраживања обрадио је и околину 13
Опис природних, створених и предеоних одлика Кајтасова (Хербар Теодора Сошке, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад) (Броз, 1951). У Србији критично угрожена двоштитаста шаш (Fimbristylis bisumbellata) је 1997. године забележена у околини Банатске Паланке (Lakušić, 1999: 291). У новије време проучавана је шумска вегетација у околини Беле Цркве (Јоvanović & Jovanović-Juga, 1986), ливадска вегетација уз Караш код Јасенова (Парабућски & Стојановић, 1988) и водена макрофитска вегетације код Банатске Паланке (Stevanović i sar., 2003). Фаунa инсеката истраживана је у неколико наврата. Градојевић (1963) је у својој докторској тези у оквиру фауне зглавкара Делиблатског песка обрадио и инсекте Малог песка. У оквиру макробескичмењака, Paunović (2007) је у свом докторату обрадио и водене инсекте Нере, чији се допуњени подаци наводе у обимном пројекту «ex situ» заштите биодиверзитета акватичних екосистема (Simić et al., 2006). Вилинске коњице (Odonata) Нере описао је Santovac (2007) у магистарској тези. Protić и сарадници (2008) су обрадили стенице (Heteroptera) Малог песка и Караша, док је Jerinić-Prodanović (2010) навела једну врсту полукрилаца (Hemiptera) Малог песка. Литературни подаци о ихтиофауни овог подручја веома су оскудни, и претежно се односе на доњи ток реке Караш. За ово подручје као најчешћа врста наводи се штука, као и то да су присутни и сом, шаран, буцов, гргеч и клен. На овом подручју су вршена повремена херпетолошка истраживања (Џукић, 2005), тако да су расположиви релевантни подацима о присуству, али не и о стању популација фауне водоземаца (батрахофауна) и фауне гмизаваца (херпетофауна). Oрнитолошка истраживања доњих токова Караша и Нере, са Малим песком којег оивичавају, ретка су и везују се за истраживања Делиблатске пешчаре. Птице су на овом простору проучаване као на делу Делиблатске пешчаре. Један од најважнијих, ако не и најважнији рад о птицама овог подручја, Вредновање предела Делиблатске пешчаре проценом орнитолошке вредности (Ham, 1986), приказује и ситуацију на Малом песку. Овај рад указује да је Мали песак орнитолошки један од највреднијих делова Банатских пескова. С почетка XXI века почињу интензивнија истраживања овог простора, од стране Пузовића и Стојнића, а након њих и много више од стране Вучановића и Ђорђевића. На основу тих истраживања Мали песак и доњи ток Караша од 2009. уврштени су у подручјe за птице од међународног значаја IBA, у оквиру великог комплекса под називом Делиблатска пешчара. Први рад о птицама Малог песка (Vučanović i sar, 2010), указује на изузетну вредност овог подручја за грабљивице. Проучавања која орнитолози Завода, уз остале поменуте истраживаче спроводе од 2006. године, дају опширнији поглед на птице Караша, Малог песка и Нере. Савић и сарадници (1994) описују еколошке и зоогеографске карактеристике сисара Делиблатске пешчаре и Јужног Баната, у оквиру чега се налазе и подаци о сисарима Малог песка. Ћировић и сарадници (2008) током четворогодишњег праћења текунице на Малом песку, приказују процену густине и величине популације. 14
Опис природних, створених и предеоних одлика 1.2. Положај Подручје предвиђено за заштиту као Предео изузетних одлика Караш- Нера налази се у југоисточном делу Војводине, непосредно уз границу са Румунијом. Територијално се налази у општини Бела Црква. Обухвата три просторне целине. Просторна целина Караш представља део велике мртваје Караша која се налази са десне стране канала Дунав Тиса Дунав (ДТД), у близини насеља Кајтасово. Приступ овом простору могућ је преко атарског пута који се од пута Кајтасово Гребенац северно од Кајтасова одваја ка истоку. Просторна целина Нера заузима простор корита реке Нере у Србији, као и ширег приобалног појаса на три најочуванија локалитета: ушће Нере у Дунав, део корита Нере и острва код Врачевог Гаја око 4 km од ушћа и део Нере у близини Кусића. Приступ Нери могућ је из насеља Кусић, Бела Црква и Врачев Гај. Приступ ушћу Нере најостваривији је воденим путем, са Дунава. Највећу целину чини Мали песак. Простире се западно од Беле Цркве, у правцу северозапад-југоисток. Мали песак пресецају два пута, на југу Ковин - Бела Црква и на северу Гребенац Јасеново. Уз западни обод Малог песка протиче канал ДТД који се код Банатске Паланке улива у Дунав. У оквиру просторне целине Мали песак налазе се и мртваје Караша са леве стране канала ДТД. ПИО Караш Нера удаљен је око 80 km од Београда. Карта 1: Географски положај заштићеног подручја Караш-Нера у односу на важне еколошке целине и заштићена подручја у окружењу. 15
Опис природних, створених и предеоних одлика Подручје Караша, Нере и Малог песка налази се непосредно уз Делиблатску пешчару, на рубу Панонске низије, између Карпата и Дунава, у близини долине Мораве која је коридор ка Балкану и Средоземљу и Ђердапске клисуре која је коридор ка Влашкој низији. Овај простор надовезује се на постојећа заштићена подручја у Румунији (НП Клисура Караша Семеник, НП Клисура Нере Беушница и ПП Гвоздена капија ) и Србији (СРП Делиблатска пешчара, ПИО Вршачке планине, СП Стража и НП Ђердап ). 1.3. Геоморфологија Геолошке одлике Подручје предложено за заштиту (Геолошке карте 1:100 000, Бела Црква L 34-115), изграђено је од најмлађих квартарних седимената ствараних крајем плеистоцена и у холоцену. Највећи део заштићеног подручја, Мали песак, изграђен је од еолског песка. Морфолошки облици, пре свега дински рељеф, на Малом песку разликују се од истих на Делиблатској пешчари по дужини и висини и доминантном правцу ЈИ-СЗ. На Малом песку дине су висине 3-5 m, слабо су изражене и углавном засвођене. Источно од границе Малог песка простире се узани појас пролувијалноделувијалних седимената тзв. Кличевачке серије плеистоцене старости. Ова серија изграђена је од лесоидних песковито-глиновитих алеврита и алувијалних пескова, шљункова, песковитих кречњака и пешчара. Према поменутој геолошкој карти (Ракић, 1980) најмлађи алувијални седименти у ужем смислу изграђени су од фација корита, поводња и старача и њихов просторни распоред зависи од степена еволуције сваког дела долине понаособ. Фација старача створена је у напуштеним коритима Нере и Караша. У литолошком погледу, ова фација представљена је глиновитим алевритима, алевритским песковима, алевритским глинама и тресетом. Фацију поводња чине пескови и алеврити који у целости покривају алувијалну раван Нере и Караша. Геоморфолошке одлике У геоморфолошком погледу подручје Караш-Нера чини различит склоп еолског, делувијално-пролувијалног и флувијалног рељефа. Највећу морфолошку целину чини Мали песак. Он почиње близу Дунава код Банатске Паланке где се у облику сочива наставља према северозападу непосредно уз леву обалу Караша све до окуке којом ова река скреће ка североисток. Мали песак је дугачак око 10 km, а ширине око 1 km. На геоморфолошкој карти Војводине (2005) види се да су дине Малог песка оријентисане у правцу југоисто-северозапад као и на Делиблатској пешчари. Облик и правац простирања динског рељефа указује да је овај простор сличан рељефу Делиблатске пешчаре. Према Букурову (1984) Мали песак је део Банатске пешчаре који је Караш одвојио својом долином у посебну целину. Настанак и површински рељеф Малог песка везан је за акумулативни рад Дунава и дефлационо дејство југоисточног ветра, кошаве. Наталожени песак пред Ђердапском клисуром, ветром се преносио на данашњу локацију, Делиблатску печару. Процес акумулације песка и дефлационо дејство кошаве одвијало се у 16
Опис природних, створених и предеоних одлика више фаза. Највећи део процеса таложења и развејавања песка обављао се током млађег дилувијума, а он се делимично одвија и данас. Површински рељеф на Малом песку је различит. Пешчани покров високих дина налази се на северозападу, пешчани покров ниских дина на југоисточној страни Малог песка. Уз део западног обода Малог песка изражен је делувијално-пролувијални рељеф. Облици овог рељефа су генетски везани за спирање и јаружење. Делувијали процес настаје дејством повремених дифузних токова и површинског спирања, док пролувијални процес представља усецање линијски токова. Тако се повременим површинским спирањем са Малог песка и усецањем Караша створиле високе стрмине ка алувијалној равни Караша. Поред наведених генетских типова рељефа, уз речне токове Караша и Нере формиран је флувијални рељеф. Поменуте речице утицале су у значајној мери на формирање флувијалног рељефа и морфолошко обликовање терена. Њиховим дејством створена је уска алувијална раван ширине од 1 до 3 km. Поред алувијалне равни, њиховим дејством стварају се речна острва као и други карактеристични облици флувијалног рељефа. Највећа надморска висина је на локалитету Орлова умка, 150,2 m, док је најнижа на ушћу Нере у Дунав, 70 m. У морфолошком погледу, различит склоп рељефних форми овом заштићеном подручју даје посебну научну и естетску вредност. Мали песак, његови стрми одсеци, Нера, напуштени меандри Караша обрасли бујном вегетацијом и пашњаци пуни стоке само употпуњују пејзажну слику подручја Караш-Нера. Слика 1: Стрмине Малог песка ка алувијалној равни Караша 1.4. Хидрологија Ово подручје у хидрографском погледу гравитира Дунаву преко сливних подручја Нере, Караша и канала ДТД. Вододелница дели слив подручја на два дела, северни који припада сливу реке Караш, и јужни који припада сливу Нере. Већи део површине лежи на лесној заравни где су коте терена од 165 до 105 mnm које гравитирају ка реци Караш. Површинске воде, дакле, чине реке Караш и Нера са њиховим многобројним и напуштеним меандрима, магистрални канал Хидросистема Дунав- Тиса-Дунав (ХС ДТД) од Новог Бечеја до Банатске Паланке и река Дунав. 17
Опис природних, створених и предеоних одлика Река Караш Караш извире на северној страни планине Семеник у Румунији, североисточно од града Анина. Највећи део слива реке Караш се налази испод ове планине и лепезастог је облика са бројним бујичним притокама. Укупан пад Караша износи 687 m, међутим њега карактеришу изузетно велики падови у горњем, планинском делу тока, а мали у доњем. Пад алувијалне равни у нашој земљи је 25 m. У Србији се налази 23% површине слива који обухвата широку долину реке и околне заравни (испод кота 240 m). Караш улази у Србију у близини села Куштиљ протичући између Вршачких планина на северу и лесних површина на југу. Пре изградње ХС ДТД (Милованов, 1972), река Караш одликовала се великом кривудавошћу (меандрирањем), нарочито у најнизводнијем току од Ђавољег моста до ушћа, где је протицала кроз сопствени и дунавски алувијум (Слика 2). Иако Караш на овом подручју има већину одлика равничарске реке, он не мења битно своје корито, ни на уздужном ни у попречном профилу. Стабилности основног корита је, пре свега, доприносио састав обала, лес и јако глиновити језерски пескови, као и велика обраслост корита и обала дуж целог тока. Велика кривудавост и обраслост основног корита ствара значајне отпоре течењу услед чега Караш не носи значајне количине вученог наноса и не еродира обале. Слика 2: Карта сливова река Караша и Нере пре изградње канала ХС ДТД Пропусна моћ основног корита је мала што доводи до честих поплава дуж целе долине Караша и по неколико пута годишње. Изливање почиње на неким местима већ при протицају од око 25 m 3 /s, услед чега се дешавају поплаве дуж целе долине Караша и по неколико пута годишње (Милованов,1972). На румунском сектору реке изграђени су објекти за одбрану од поплава. У приобаљу реке Караш у нашој земљи нема изграђених заштитних објеката, тако да од државне границе до села Гребенац укупна површина плављења износи 6.200 ha, док подручје низводно од Ђавољег моста представља заједничко плавно подручје Дунава, Караша и Нере (Милованов Д., 1972). Највиши водостаји и најчешће поплаве се јављају крајем зиме и током пролећа, што је последица отапања снега 18
Опис природних, створених и предеоних одлика у горњем делу слива и пролећних киша, мада се дешава и да се после овог максимума у другој половини пролећа или током лета још који пут појаве изузетно високи водостаји као последица изразито кишних периода (Богдановић и Марковић, 2005). Корито за велику воду представља скоро цела долина Караша, изузев локалних брежуљака и издигнућа. Ширина инундације креће се у границама од 1,5 до 3 km. Проток воде у основном кориту нарушен је и успорен изградњом брана и млинова у Јасенову, Стражи и Војводинцима и због осталих препрека у кориту (недовољно димензионисани мостови и сл.). Изградњом магистралног канала ДТД Нови Бечеј-Банатска Паланка регулисан је доњи ток реке Караш. Овим каналом се пресеца између осталих банатских водотока и ток Караша, канал преузима њихове воде, а река Караш од тачке где додирује источне делове Делиблатске пешчаре код брдашца Думача (између Дупљаје и Гребенца) постаје део канала (Карта 2) уз који остају пресечени меандри ове реке (Слика 3). Канал се код Банатске Паланке улива у Дунав. Карта 2: Приказ сливова Караша и Нере после изградње ХС ДТД Пошто је Караш међудржавни водоток, сви се водопривредни захвати усаглашавају са Румунијом. Уређење реке Караш на нашој територији налази се у фази израде пројеката за уређење тока Караша под називом Идејни пројекат уређења реке Караш на српском сектору. Нера извире на јужној страни планине Семеник у Румунији близу града Решица и дуга је 124 km. Површина слива је 1.240 km², а уздужни пад је 700 m (5,6 m/km). Само 5% сливне површине налази се у нашој земљи. Првим делом тока река тече јужно, да би затим скренула ка југозападу правећи котлину између Банатских планина и Семеника. Овде Нера прима главну притоку Рудерију, а затим мења правац ка северозападу до Најдаша и затим до Кусића. Од Кусића река постаје гранична река између Србије и Румуније. Нера у нашој земљи тече уз 19
Опис природних, створених и предеоних одлика границу као равничарска река наредних 27 километара до ушћа. Овим делом тока Нера углавном тече ка западу, пролазећи кроз Белоцркванску котлину. Последњих неколико километара се окреће ка југу и улива се у Дунав код Банатске Паланке. При ушћу је река широка између 20 и 40 метара (сл. 4). Корито је шљунковито (сл. 5) и већим делом године вода је веома бистра и хладна. Нера је бујичног карактера те су честе појаве екстремно великих поплавних таласа. Режим реке показује највише водостаје у другој половини пролећа, у мају и априлу. Високе водостаје има и месец јуни, као и март, док су најнижи у септембру и августу. Слика 3: Поглед са Малог Песка на део канала ХС ДТД и меандре реке Караш који су одсечени изградњом канала Слика 4: Ушће Нере у Дунав 20
Опис природних, створених и предеоних одлика Река Нера Нера је због свог бујичног карактера некада била регулисана каналом Јаруга. Канал Јаруга или Млински канал се код села Кусић одваја од Нере и паралелно са њеним током тече у дужини око 12 km. Овај канал је протежући се дуж десне обале ''мајор'' корита (корито за велике воде) реке Нере имао функције одбране од поплаве и одвођења сувишних вода. На траси Јаруге некада је било 10 водених степеница са 12 млинова. Данас Јаруга служи само за прихватање изливених вода реке Нере, воде из мреже канала за одводњавање и отпадних вода Беле Цркве. Протицаји Јаругом јављају се када водостаји у Нери достигну коту 89,75 mnm (+100 cm на в.с. Кусић) и трају за време тих и већих водостаја. Ова појава јавља се неколико пута годишње у зависности од учесталости великих вода у реци Нери. Десна страна долине Нере је испресецана мањим поточићима (Кусићки, Умин, Лесковачки). Лева страна долине Нере такође има мањи број потока који се спуштају са планине Локва. Сви потоци одликују се малим количинама воде током године. На десној обали реке је изграђен насип од ушћа до Врачевог Гаја, ради заштите приобалног подручја од високих вода изазваних успором реке Дунав услед ХЕ Ђердап. Слика 5: Део тока реке Нере код Врачевог Гаја Плавна зона реке Нере простире се на око 1500 ha. Дно ''минор'' корита лежи у слоју шљунка, а то значи да постоји директна веза између воде у реци и подземне воде у приобаљу. Дунав са каналом ДТД Промене које су се појавиле након изградње хидроенергетског и пловидбеног система (ХЕПС) Ђердап 1 на Дунаву, посредно су утицале на режим површинских и подземних вода на простору алувијалне равни Нере. Утицај успора воде у Ђердапском језеру се нарочито одражава на режим малих и средњих вода, као и на транспорт наноса. Успор се протеже узводно дуж корита реке Нере, што се посредно одражава на погоршани режим отицања подземне воде прве фреатске издани са простора алувијалне равни реке Нере. 21
Опис природних, створених и предеоних одлика Успостављањем нивоа у акумулацији на коти 69,5 mnm и више као коначног решења од 1983. године, нема више минималних водостаја и протицаја. Наиме, при водостају Дунава од 69,5 mnm формира се успор у реци Нери који допире до шестог километра реке Нере. Тиме је престало и кретање вученог наноса. Такође је дошло до издизања нивоа подземних вода. Каналску мрежу подручја чине деоница магистралног канала ''Банатска Паланка Нови Бечеј'' и системи за одводњавање: слив леве обале Караша, слив Нере, слив десне обале ДТД и слив леве обале канала ДТД (дренажни систем ''Нера-Караш-Кајтасово''). Канал Хидросистема ДТД ''Банатска Паланка Нови Бечеј'' једним својим делом (од Тамиша до Банатске Паланке) прихвата воде из свих водотока јужног Баната које су до изградње овог канала текле у Тамиш (Брзава, Терезија, Моравица са Ројгом, Вршачки канали) и Караша и води их у Дунав код Банатске Паланке. До уставе ''Кајтасово'' кота воде у каналу најчешће је око 70,5 mnm (као у Дунаву), а узводно од уставе па до уставе ''Ботош'' кота воде у каналу је око 73,5 mnm. Устава ''Кајтасово'' је на km 8+340 канала, а ушће реке Караш на km 13+000 канала са уливом на горњој коти 73,50 mnm. Канал се на овој деоници користи за одводњавање, наводњавање, пловидбу и прихватање воде са територије суседне Румуније, односно са Карпата. Канал К- који пролази јужно од Беле Цркве, поред основне намене за одводњавање, служи и као реципијент за употребљене воде градске канализације. Ове воде спроводе се даље коритом водотока Јаруга у дужини до корита реке Нере без претходног пречишћавања. Подземне воде На основу континуалних осматрања и мерења нивоа подземних вода, водостаја и климатских елемената која су вршена у периоду од 1951. до 1980. године на осматрачкој мрежи бунара и студије водног режима и праваца отицања фреатске издани Баната (Богдановић & Марковић, 2005) дат је табеларни приказ средњих месечних вредности водостаја фреатске издани за места: Црвена Црква, Дупљаја, Кусић и Врачев Гај (табела 7). Највиши средње месечни водостаји фреатске издани се на овом подручју јављају у марту, априлу, мају и јуну. Табела 7: Вредности средњих месечних и средњих годишњих водостаја фреатске издани Баната (у cm) (Богдановић, Ж., Марковић С., 2005) Место/месеци Ј Ф М А М Ј Ј А С О Н Д Црвена Црква 286 274 267 269 268 266 273 285 297 308 304 301 Дупљаја 314 292 262 258 263 264 280 314 330 349 344 332 Кусић 405 379 331 314 307 308 319 345 371 391 401 406 Врачев Гај 178 161 160 164 169 166 175 192 202 205 199 184 Кретање нивоа подземних вода у великој мери је условљено променом водостаја у Дунаву и осталим рекама и каналима. 22
Опис природних, створених и предеоних одлика 1.5. Клима За разматрање климатских прилика на подручју Караш-Нера коришћени су подаци метеоролошке станице у Белој Цркви (90 m n.v.) у периоду од 1991. до 2010. године. Подручје Караш-Нера се од метеоролошке станице налази западно на удаљености од око 10 km. За анализу климатских прилика на заштићеном подручју узето је више климатских елемената: температура ваздуха, релативна влажност ваздуха, облачност, инсолација, падавине и ветар. Температура ваздуха Један од најважнијих климатских елемената је температура ваздуха. Од температуре ваздуха и подлоге земљишта зависи интензитет и величина испаравања воде, влажност ваздуха, облачност, падавине и тд. Према наведеном, температура ваздуха је важан чинилац, односно модификатор климе. Осим тога, људи и живи свет у великој су зависности од температуре ваздуха. Графикон 5: Средње месечне температуре ваздуха за период 1991. 2010. год. Средња годишња температура ваздуха за наведени период износила је 11,95 С. За наведени период средња годишња максимална температура ваздуха износила 13,18 С (2000. године), док је средња годишња минимална температура ваздуха износила 10,60 С (1991. године). Најхладнији месец је јануар са средњом месечном температуром од 0,67 С, док је најтоплији месец јули са средњом месечном температуром ваздуха 22,62 С. У наведеном периоду средње годишње температуре ваздуха по годишњим добима износе: пролеће 12,13 С, лето 21,94 С, јесен 12,18 С и зима 1,54 С. Просечна зимска температура ваздуха је изнад нуле, што се редовно уочава последњих година. Најхладнија просечна месечна температура забележена је децембра 2001. и износила је 2,5 С, иста вредност забележена је фебруара 2003. године, и износила је такође 2,5 С. Највиша средња месечна температура од 26,5 С забележена је аугуста 1992. године. У вегетационом периоду април - октобар средњи месечни просек износио је 18,77 С што уз довољне количине падавина има велики значај за живи свет заштићеног подручја. 23
Опис природних, створених и предеоних одлика Релативна влажност ваздуха Засићеност ваздуха воденом паром назива се релативна влажност. Током дана у ваздуху се налазе извесне количине водене паре. Релативна влажност у природном добру варира на нивоу средњих годишњих вредности и креће се од 70 % до 81 %. Средња годишња релативна влажност у разматраном периоду (1997-2010) износила је 76 %. Децембар, јануар, новембар и фебруар су месеци са највећом релативном влажношћу, док су мај, август и април месеци са најмањом релативном влажношћу. Релативна влажност ваздуха и облачност имају вишеструки значај. Од степена облачности (средња годишња вредност за ово подручје износи 5,3 десетина неба), зависи колико ће површина земље примити топлоте од сунца, као и колико ће топлоте земља израчити и предати атмосфери. Број ведрих, као и број облачних дана током године, од великог су значаја у процесу фотосинтезе и развоја биљног света.у метеоролошкој станици Бела Црква није праћена дневна инсолација. Падавине Падавине су, заједно са температуром ваздуха, један од најважнијих климатских елемената. Од годишње суме падавина, њихове расподеле по месецима, пре свега у вегетационом периоду, зависи развој живог света, богатство површинских и подземних вода. Ово подручје се у највећој мери снабдева водом путем атмосферских талога. Средња годишња количина падавина за наведени период, износила је 655,7 mm. Највећа годишња количина падавина забележена је 2005. године и износила је 964,4 mm, док је 2000. године забележено 315,70 mm. Најмања средња месечна количина падавина забележена је у марту, са просеком од 36,3 mm. Веома сличне количине падавина су излучене током јануара и фебруара месеца. Највећи месечни просек имају јун 82,7 mm и јули 71,7 mm. Према годишњим добима, током лета просечна количина падавина износи 72,8 mm, у јесен 53,5 mm, а у пролеће 48,1 mm, док је у зиму најмања просечна количина падавина 44,2 mm. У периоду април - октобар средња годишња количина талога у месечном просеку износи 64,7 mm. Количине падавина у вегетационом периоду имају велики значај за живи свет овог подручја. Графикон 6: Средњa месечна количина падавина за период 1991 2010. год. 24
Опис природних, створених и предеоних одлика Током анализираних година број дана у јануару под снегом у просеку је износио 5 дана. Исти просек је износио и у фебруару, месечни просек у децембру био је 4,3 дана, а у новембру је износио 1,5 дана. У 2005. години под снегом је било 33 дана, а 1991. године снега је било само 5 дана. У просеку највише дана под снегом имају фебруар, јануар па децембар. Ветар Ветар представља важан климатски фактор. Ветрови дувају од вишег ка нижем притиску. Брзина и јачина у зависности су од градијента ваздушног притиска и повећава се са повећањем разлика. За обликовање климе, ветар има значајну улогу у развоју живог света као и у многим људским делатностима, пре свега у развоју туризма. Ветрови имају утицај на количину падавина, испаравање, психо физичко стање људи и слично. Анализа просечних годишњих честина ветрова за период (1997.- 2007.) (Графикон 7) показује да је доминантан источни ветар, са честином од 265. На другом месту је северозападни ветар. Честина овог ветра износи 142. Најслабијег интензитета је јужни ветар 2,5 и северни ветар 8. Графикон 7: Анализа просечних годишњих честина ветрова за период 1997.-2007. год. Анализом руже ветрова уочава се да су најчешћи ветрови из источног квадранта. Овај ветар познат је као кошава. На другом месту су ветрови из западног квадранта. Ова група ветрова долази преко Алпа са територије Атлантског океана. Значај ових ветрова је у томе што доносе атмосферске падавине. Насупрот западним ветровима, ветрови који дувају са истока најчешће су суви, и по правилу доносе суво и хладно време. На основу анализа климатских елемената, заштићено подручје Караш- Нера припада умереној климатској зони са јаче наглашеним континенталним особинама. 1.6. Флористичке и вегетацијске одлике ФЛОРА У периоду од 2008. до 2011. године извршена су теренска истраживања флоре подручја дуж реке Караш и канала ДТД у околини Јасенова, Дупљаје, Гребенца, Кајтасова и Банатске Паланке, односно приобалног појаса реке Нере на делу тока кроз Србију од Кусића до ушћа код Старе Паланке у оквиру будућег 25
Опис природних, створених и предеоних одлика заштићеног подручја Караш-Нера. На основу прикупљеног материјала, хербарских података из збирке Покрајинског завода за заштиту природе и литературних извора забележена су 483 таксона виших биљака на нивоу врсте и подврсте (458 врста и 25 подврста) сврстаних у 272 рода, 84 фамилије, 63 реда, 14 подкласа, 5 класа, 3 раздела и једно царство. Утврђено је и 14 таксона на нивоу варијетета (6) и форме (8) (Прилог 1). Биљногеографске карактеристике У фитогеографском погледу истраживано подручје припада панонској провинцији у оквиру панонско-влашког подрегиона, односно понтскојужносибирског флористичко-вегетацијског региона коју карактерише вегетација шумостепске зоне (свеза Festucion rupicolae Soó 1940 односно Aceri tatarico- Quercion Zóly. et Jakucs, 1957) (Stevanović i sar., 1999). Због свог граничног положаја овде се укрштају панонски, дацијски и мезијски утицаји (Парабућски & Стојановић, 1988). На основу анализе флорних елемената (укупно 478 анализираних таксона у рангу врсте и подврсте) према Гајићу (Гајић, 1980) и Шоу (Soó, 1966, 1968, 1970, 1973) издвојају се 43 флорна елемента. Међу њима су у погледу њиховог фитогеографског и конзервационог значаја највреднији елементи ужег распрострањења као што су панонски (Festuca vaginata, Cirsium brachycephalum) односно субпанонски (Chamaecytisus heuffelii, Dianthus giganteiformis subsp. pontederae, Tragopogon floccosus и др.), понтски (Astragalus varius, Centaurea arenaria subsp. borysthenica, Chamaecytisus austriacus и др.), субпонтски (Campanula sibirica, Linum perenne, Nepeta nuda, Onobrychis arenaria subsp. arenaria и др.), понтско-панонски (Alcea pallida, Anthemis ruthenica, Astragalus dasyanthus, Centaurea biebersteinii, Corispermum nitidum, Euphorbia nicaeensis subsp. glareosa, Minuartia glomerata, Polygonum arenarium и др.), понтскоцентралноазијски (Adonis vernalis, Chamaecitisus ratisbonensis, Clematis integrifolia, Veronica spicata и др.), суббалкански (Veronica chamaedrys subsp. vindobonensis), субсредњебалкански (Rhinanthus rumelicus) и субмезијско-субпанонски (Sedum sartorianum subsp. sartorianum). Неки представници шире распрострањених елемената су такође значајни за флору природног добра: Achillea ptarmica (бореално-евроазијски), Allium angulosum, Avenula pubescens subsp. pubescens, Cyperus serotinus, Dactylorhiza incarnata, Rumex thyrsiflorus (евроазијски), Bassia laniflora (субјужносибирски), Fimbristylis bisumbellata (медитеранско-субмедитерански), Fumaria kralikii (субмедитерански), Gypsophila fastigiata (понтско-јужносибирски-панонски), Scirpus mucronatus (космополитски), Ophioglossum vulgatum (циркумполарни), Orchis morio (субсредњеевропски), Taraxacum palustre (европски (медитерански)). Биљне врсте значајне за очување биодиверзитета У групи национално и међународно значајних врста забележен је 31 таксон у рангу врсте (29) и подврсте (2). На овом подручју је забележено 13 строго заштићених врста (Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива Службени гласник РС, 5/10), и 14 заштићених врста. На Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије и Црне Горе са статусима угрожености према критеријумима IUCN-a из 2001 године (Ур. Стевановић, 2002) налази се 21 врста. Од тога, (Astragalus varius) као 26
Опис природних, створених и предеоних одлика вероватно ишчезла (EXDD), (Achillea ptarmica, Gypsophila fastigiata) у категорији критично угрожених (CR), (Cirsium brachycephalum, Epipactis palustris) у категорији угрожених (EN), (Adonis vernalis, Astragalus dasyanthus, Chamaecytisus ratisbonensis, Dactylorhiza incarnata subsp. incarnata, Fimbristylis bisumbellata) у категорији рањивих (VU), док остале врсте услед недовољне количине података потребне за процену тачне категорије угрожености имају комбиноване категорије угрожености: CR-VU (DD) (2), EN-VU (DD) (1), VU-NT (DD) (3), VU-LC (DD) (3) и NT- LC (DD) (2). Водени орашак (Trapa natans agg. incl. T. longicarpa) је наведена у Додатку I Бернске конвенције као строго заштићена (App. I, strictly protected plant species, 1992 and 1999 rev., Appendix 1/ Annexe 1) (Прилог бр. 2). Током валоризације природних вредности за потребе успостављање заштите, на највише локалитета, као значајне врсте јављају се: гороцвет (Adonis vernalis) (3 локалитета), главоч (Echinops ritro subsp. ruthenicus) (2 локалитета), црвено-мрки шиљ (Cyperus serotinus) (2 локалитета) и Табернемонтанова зука (Scirpus lacustris subsp. tabernaemontani) (2 локалитета). Остале значајне врсте су пронађене најчешће у мањем броју примерака на по једном локалитету или су то појединачни наводи у старим литературним и хербарским изворима. Од 30 забележених значајних врста и подврста, 15 или 48% је везано за водена и мочварна подручја, при чему се једна од њих сматра ишчезлом (Achillea ptarmica). За пешчарску вегетацију је карактеристично 6 врста са једном подврстом, а за степе на песку такође 6 врста. Ако се узме у обзир број представника за које се претпоставља да су ишчезли, односно чије присуство у новије време није потврђено на истраживаном подручју, онда се као најугроженији тип вегетације издваја вегетација степа на песку. У оквиру овог типа вегетације је током протеклих 140 година установљен губитак од 50% значајних врста. Степе на песку, као плодније, погодније су за обраду од мочварних и пешчарских терена. Због специфичних физичко-хемијских карактеристика тла и биотичких односа нарушену или уништену степску вегетацију је понекад немогуће ревитализовати, што није случај са вегетацијом мочварних и пешчарских терена чија је обнова најчешће условљена успостављањем природног водног режима. Слика 6: Главоч (Echinops ritro subsp. ruthenicus) Витки козинац (Astragalus varius) спада у врсте за које се претпоставља да су ишчезле у Србији, са јединим хербарским податком са Лудаша и литературним наводима за околину Суботице, Фрушку гору и Вршац (Boža, 1999А: 103). На 27
Опис природних, створених и предеоних одлика подручју природног добра ова врста је забележена 1869. године дуж пута између Гребенца и Банатске Паланке (Sonklar, 1870: 81). Иако је на Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије и Црне Горе са статусима угрожености према критеријумима IUCN-a из 2001 године (Ур. Стевановић, 2002) наведена као критично угрожена са јединим налазом на Жугића барама на Дурмитору у Црној Гори, за мочварну хајдучицу (Achillea ptarmica) се претпоставља да је на територији Србије ишчезла са последњим налазима у околини Шапца, Београда, Книћу, Гружи и Банатској Паланци (Stevanović & Vukojičić, 1999: 98; Veljović, 1967: 118). Теренским истраживањима бара на потезу Криваја у околини Банатске Паланке није потврђен податак Јосифа Панчића из 1845. године (Хербаријум Института за ботанику Ботаничке баште Јевремовац у Београду). Историјски податак о присуству критично угроженог пешчарског шушуљка (Gypsophila fastigiata) дуж пута Гребенац-Банатска Паланка (Sonklar, 1870: 81) је веома вредан због флористичко-историјског значаја, представља и најјужнију познату тачку у оквиру глобалног ареала ове врсте и једини податак за Банат (Jalas & Suominen, 1986: 125). Врста није потврђена на терену. Строго заштићена врста орхидеје, калужђарка (Epipactis palustris), некада је била раширена у појасу низијских шума, нарочито у Војводини (Славнић, 1952: 18, 20, 21, 24), а данас је постала веома ретка услед уништења њених природних станишта. Током валоризације простора, у јуну 2008. уз старе меандре Мртвог Караша у близини Кајтасова, локалитет Зелени двор, су у депресији обраслој бескољенком (Molinia caerulea) забележене 54 јединке калужђарке. У хербаријуму Теодора Сошке у Покрајинском заводу за заштиту природе се налазе 2 примерка ове врсте која је сабрана 16. 07. 1943. у Кајтасову у заједници бескољенке ( Molinietum ), што указује да се можда ради о истом локалитету. У непосредној близини поменуте депресије се налази дивља депонија која се падавинама оцеђује у депресију, а обале Мртвог Караша обрастају многе инвазивне врсте биљака, међу којима је најпроблематичнији багремац (Amorpha fruticosa), па је опстанак овог ретког типа станишта са бескољенком односно калужђарке и других строго заштићених и ретких врста на њему доведен у питање. Поред калужђарке овде су забележенe и 2 јединке орхидеје Dactylorhiza incarnata subsp. incarnata, која се јавља углавном по трстицима и влажним, забареним ливадама низијског подручја (Диклић, 1976: 72), а на подручју Војводине је тренутно присутна на мањем броју локалитета. Слика 7: Калужђарка (Epipactis palustris) (фото: П. Аригони) Једино поуздано утврђено налазиште ретког двоштитастог шаша (Fimbristylis bisumbellata) у Србији је у околини Банатске Паланке, тачније на 28
Опис природних, створених и предеоних одлика потезу Криваја између баре и високих одсека, по влажним газиштима дуж пољског пута, где изграђује заједницу Cyperus flavescens-fimbristylis dichotoma Slavnić 1951. На територији Србије има статус критично-угрожене врсте (Lakušić, 1999: 291). Јавља се у великом броју примерака (неколико хиљада) на површини од око 0, 5 ha. Шиљата зука (Scirpus mucronatus) је поред старих литературних и хербарских података о 4 налаза на територији северозападне Србије, односно Шумадије, и уопштених навода за подручје Делиблатске пешчаре (Obradović & Panjković, 1980: 332; Budak, 1983: 365) поуздано утврђена једино на обали Зворничког језера. У Србији има статус критично угрожене врсте (Vukojičić, 1999: 311). У једној мањој бари узводно од Ђавољег моста, између насипа канала ДТД и меандара Мртвог Караша испод одсека, септембра 2009. је забележено 5 јединки ове ретке врсте, што представља њен други налаз на територији Србије. Пошто околне баре а нарочито меандри нису детаљније прегледани, вероватно се јавља у већем броју примерака. Приликом теренских истраживања флоре на подручју ушћа реке Нере јуна 2001. године је пронађено неколико примерака заштићене врсте папрати змијског језика (Ophioglossum vulgatum). Ова врста се јавља по влажним ливадама, влажним шумама и пропланцима, претежно у брдско-планинском појасу западне, централне и источне Србије, док је у нижим пределима ређа. Поред овог налаза, на подручју Војводине је на основу ранијих навода позната само са 3 локалитета: околина Суботице (поред Киреша) (Вукићевић, 1992: 100), околина Богојева (Pródan, 1915: 193) и Делиблатска пешчара (Gajić, 1983: 51 ). Слика 8: Змијски језик (Ophioglossum vulgatum) (фото: Ф. Фенароли) У околини локалитета Ливаде уз реку Караш између насеља Јасеново и Дупљаја и по пропланцима између багремара дуж Великог песка и Плашевице је забележена заштићена врста ожућак (Onosma pseudarenaria). На оба локалитета се јавља у малом броју примерака у окружењу багрема и низа других инвазивних врста. 29
Опис природних, створених и предеоних одлика Козинац (Astragalus dasyanthus) је карактеристичан за пешчарску вегетацију сувих и топлих станишта у оквиру свеза Festucion vaginatae SOÓ 1938 и Festucion rupicolae (sulcatae) (Soó 1940) Soó 1964. У Војводини је забележен на Делиблатској пешчари (Wagner, 1914: 237; Obradović & Panjković, 1980: 325), Селевењским пустарама (Буторац & Хуло, 1992: 71), околини Суботице (Prodán, 1915: 234), Малог Иђоша (Waldstein & Kitaibel, 1802: 46; Boža, pers. comm.). За подручје природног добра постоји само један податак о његовом налазу дуж пута између Гребенца и Банатске Паланке (Sonklar, 1870: 81) који није потврђен на терену током валоризације. У групи фитогеографски значајних врста и подврста издвајају се панонски односно субпанонски ендеми који спадају у обичне представнике пешчарске и степске флоре јужног Баната: Festuca vaginata, Chamaecytisus heuffeli, Dianthus giganteiformis subsp. pontederae, Erysimum diffusum као и ређе врсте попут слатинске паламиде (Cirsium brachycephalum) и козје браде (Tragopogon floccosus). Панонска ендемична слатинска паламида (Cirsium brachycephalum) је карактеристична за влажне солоњеце, претежно у северним деловима Бачке и Баната, а идући ка југу постаје ређа достижући некадашњу јужну границу ареала поред Кисиљевачке баре у околини Пожаревца (Панчић, 1874: 431). Пошто је поменути локалитет у околини Пожаревца у периоду 1970-1972. преграђен и претворен у Сребрно језеро, налаз неколико примерака слатинске паламиде по забареним депресијама на потезу Криваја у околини Банатске Паланке је значајан јер представља ретку истурену енклаву ове угрожене врсте на подручју јужног обода Панонске низије. Козја брада (Tragopogon floccosus) је панонска субендемична врста која насељава мање-више покретне пескове и у Србији је ограничена углавном на песковита станишта у Подунављу: подручје Делиблатске пешчаре (Wagner, 1914: 254; Obradović & Panjković, 1980: 333), околину Ковиља и Шајкаша (Zorkóczy, 1896: 84), Рамско-Кладовске пескове (Панчић, 1874: 451; Protić, 1986: 61) као и на Суботичко-Хоргошку пешчару (Prodán, 1915: 269; Obradović & Boža, 1986: 136). Постоји један податак о њеном присуству дуж реке Караша, поред пута између Гребенца и Банатске Паланке (Sonklar, 1870: 81). Приликом флористичких истраживања пешчарских и мочварних терена дуж остатака реке Караш утврђено је присуство одређеног броја врста о чијем распрострањењу у флори Србије у доступним литературним изворима и хербарским збиркама постоје оскудни подаци, што указује на флористичку вредност истраживаног подручја и наглашава значај његовог очувања. О присуству субмедитеранске врста димњаче (Fumaria kralikii) у Србији постоје подаци за Банат, околину Београда, Прокупља, Пирота и Врања. (Панчић, 1884: 109; Николић, 1970: 32; Николић и сар., 1986: 263). Забележена је у великом броју примерака на сувим и осунчаним деловима Малог Песка по рубовима багремара и чистинама између Јасенова и Дупљаје и од Плашевице до Банатске Паланке. По влажним ливадама и газиштима у околини Банатске Паланке (потез Криваја) је 08. 05. 2008. утврђено више примерака мочварног маслачка (Taraxacum palustre). Распрострањење ове врсте у Србији је још увек недовољно познато и поред података за Митровац на Тари (Чолић, 1953: 501) и Стол у централној Србији (Гајић, 1975: 299) ограничено углавном на Војводину: околина 30
Опис природних, створених и предеоних одлика Суботице (Обрадовић & Божа, 1985: 68; Obradović & Boža, 1986: 136), Палић, Бездан, Гаково, Дероње, Богојево, Ковиљ (Prodán, 1915: 268 subn. T. paludosum), северни Банат (Adamović, 1959: 31), Тителски брег (Игић, 1988: 147), Срем (Slavnić, 1953: 52). Већина података је или стара или се ослања на старе изворе, тако да је ово за сада једино поуздано утврђено станиште ове врсте у Србији. Значајни типови станишта У групи станишних типова наведених у Правилнику о критеријумима за издвајање типова станишта, о типовима станишта, осетљивим, угроженим, ретким и за заштиту приоритетним типовима станишта и о мерама заштите за њихово очување (Службени гласник РС, 35/10) као приоритетна за заштиту на подручју Предела изузетних одлика Караш-Нера је забележено 22 типа станишта, при чему је 16 наведено у оквиру приоритетних НАТУРА 2000 међународно значајних станишних типова, односно 17 у селектованим ЕМЕРАЛД стаништима. У ретка и услед функционалне непостојаности и осетљивости на деградацију на територији Србије фрагилна станишта (Ret/Frag (A)) спадају 3 типа, при чему се још 6 сматра и репрезентативним на подручју Србије (Ret/Frag (A) Rep), а обухватају станишта у оквиру панонских пешчара (C1.11) и панонских пешчарских степа (C1.22). У фрагилне услед функционалне непостојаности и осетљивости на деградацију (Frag (A)) се убраја 10 станишних типова, односно још један тип у групу станишта фрагилних услед функционалне непостојаности, осетљивости на деградацију и слабе односно споре обновљивости (Frag (A)/B) (Прилог бр. 3) У најугроженије и истовремено највредније типове станишта на подручју природног добра спада пешчара стеничнице (Corispermum nitidum) (C1.112) типична за покретне пескове којих је на територији Србије остало веома мало због тенденције везивања песка од стране човека и ширења инвазивних врста, а нарочито багрема. Овај тип станишта је присутан једино под одсецима на потезу Криваја код Банатске Паланке на површини од око једног ара. Поред тога, значајан фактор угрожавања је и илегално одношење песка. Одмах у продужетку поменутих одсека се по влажним газиштима и пашњацима дуж пољског пута и баре развија обални ниски једногодишњи шаш шиљева (Cyperus sp.) (F3.222), који је у варијанти са двоштитастим шашом (Fimbristylis bisumbellata) на територији Србије и Панонске низије засада присутан једино овде и то на површини од око 0,5 ha. Као основни угрожавајући фактор се истичу инвазивне врсте и стварање дивљих депонија. Трећи изразито угрожени тип станишта је влажна панонска ливада бескољенке (Molinia caespitosa) (C3.316) која је забележена једино у околини Кајтасова, а значајна је због присуства две мочварне врсте орхидеја. Највише је угрожава дивља депонија која се шири и оцеђује у непосредној близини, као и ширење инвазивних врста. Степске ритске шуме црне јове (Alnus glutinosa) (A1.21) су у Војводини данас присутне једину уз реку Неру и то у фрагментима, а највише су угрожене због крчења, јер имају малу економску вредност па се уклањају и замењују исплативијим врстама. Поред тога, последњих година је запажена дивља сеча шумских фрагмената уз реку Неру, па постоји реална опасност од потпуне деградације и нестанка преосталих фрагмената. Такође, једино уз реку Неру су у нашем делу Панонске низије присутне шљунковите речне обале без вегетације (F3.223). Овај тип станишта је угрожен експлоатацијом шљунка и чистом сечом околне шумске вегетације што доводи до ерозије. 31
Опис природних, створених и предеоних одлика Најраспрострањенији типови станишта дуж Караша су панонске пешчаре (C1.11), панонске пешчарске степе, које су мање-више деградиране (C1. 22), шумски засади багрема (A4. 123), док се фрагментарно јављају шумарци беле врбе (Salix alba) и топола (Populus sp.) (АА. 111), шибљаци барске иве (Salix cinerea) (B1.12), шибљаци раките (Salix purpurea) (B1.14), шибљаци хигрофилних врба (Salix sp.) (B1.1), шибљаци багремца (B1.2), односно сталне еутрофне стајаће воде (F1.3), обалне заједнице средње високих и високих хелофита (F3.1) и једногодишње амфибијске обалне заједнице (F3.22). Најраспрострањенији типови станишта дуж Нере су речни токови са варирањем нивоа воде (F2.4), обалне заједнице средње високих и високих хелофита (F3.1), шуме црне јове (Alnus glutinosa) (А1. 21) и обрадиве површине на којима се гаје биљке за тржиште (G1). Спорадично су присутне шуме лужњака (Quercus robur), граба (Carpinus betulus) и пољског јасена (Fraxinus angustifolia) (A1.35), шумарци јова и пољског јасена (АА.112), шибљаци бадемасте врбе (Salix triandra) (B1.11), раките (Salix purpurea) (B1.14) односно хигрофилних врба (Salix sp.) (B1.1) и шибљаци багремца (B1.2). Флористички вредни локалитети У односу на степен очуваности предеоних карактеристика, присуство биодиверзитетски значајних врста и подврста, приоритетних типова станишта за заштиту на територији Републике Србије, као и израженост негативних, пре свега антропогених утицаја као највреднији издвајају се локалитети који су због својих углавном неповољних педолошких особина били непогодни за изградњу и низ производних делатности, остајући током векова изложени испаши и повременом паљењу вегетације. Овде спадају типично пешчарски терени, депресије и влажне плавне ливаде уз токове Караша, Дунава и у мањој мери Нере. Од укупног броја присутних значајних биљних врста, око 90% је везано за мочварне и пешчарске терене дуж Караша, уз доњи ток и око ушћа Нере. Међутим, овде се у односу на стање од пре 150-200 година запажа губитак значајних елемената степске флоре као што су витки козинац (Astragalus varius), козинац (Astragalus dasyanthus) и регенсбуршка зановет (Chamaecytisus ratisbonensis), који су последњи пут забележени 1870. године. Дуж реке Нере су забележене само три значајне врсте (Allium angulosum, Ophioglossum vulgatum, Rumex thyrsiflorus) и ови налази су ограничени на околину њеног ушћа. Једна од ових врста (Allium angulosum) последњи пут је поменута средином 19. века (HEUFFEL, 1858: 210) тако да је ово потврда налаза врсте након 150 година. Слика 9: Гороцвет (Adonis vernalis) Због комбинације пешчарске и степске вегетације, очуване од обрастања инвазивним врстама због редовне екстензивне успаше, као и старих меандара Караша у чијем окружењу нема пољопривредних површина, па самим тим ни 32
Опис природних, створених и предеоних одлика великог загађења фосфатним и азотним ђубривима, потез од преводнице на каналу ДТД код Вагана и Орлове умке до одсека узводно од Ђавољег моста са околним меандрима Караша спада у флористички највреднији локалитет на подручју природног добра са 11 забележених значајних врста (9) и подврста (2). Ово је и предеоно најатрактивнији део природног добра. Степска вегетација развијена на платоу изнад одсека је релативно очувана. Присутна екстензивна испаша фаворизује појаву отровног и лековитог гороцвета (Adonis vernalis) који се овде јавља са великим бројем јединки. По барама и депресијама под одсецима је забележена и ретка шиљата зука (Scirpus mucronatus) што је други потврђен налаз за територију Србије. Основни фактори угрожавања на овом локалитету су ширење инвазивних врста, посебно багрема (Robinia pseudacacia) по платоу и багремца (Amorpha fruticosa) у меандрима, као и стварање локалних мањих депонија по депресијама и између дина. Ретка заједница бескољенке (Molinietum caeruleae) је забележена једино уз меандре Мртвог Караша код Кајтасова ( Зелени двор ) са још пет врста значајних са аспекта заштите. Због своје изразите фрагилности услед осетљивости на промене водног режима, присуство загађивача и органско оптерећење спада у типове станишта који су у Војводини готово пред изумирањем. Већ средином прошлог века (1949) на подручју Делиблатске пешчаре и у околини Кајтасова је запажено опадање нивоа подземних вода због чега је је некада развијена мочварна вегетација била присутна само у фрагментима (СТЈЕПАНОВИЋ- ВЕСЕЛИЧИЋ, 1979: 72, 76). Изградња канала ДТД дуж тока Караша, загађење воде и ширење багремца, пенсилванског јасена и других инвазивних врста у протеклих пола века је додатно допринело флористичком осиромашивању и одумирању заједница бескољенке. Од карактеристичне четири врсте заједнице бескољенке (Molinia caerulea, Gentiana pneumonanthe, Sanguisorba officinalis, Serratula tinctoria) на локалитету код Кајтасова је забележена само бескољенка (Molinia caerulea). С друге стране једино овде су забележене две ретке мочварне врсте орхидеја: калужђарка (Epipactis palustris) и то 54 репродуктивно зреле јединке и Dactylorhiza incarnata subsp. incarnata (2 јединке). По околним влажним депресијама је пронађено и неколико јединки још једне врсте орхидеје - каћунка (Orchis morio). Широки забарени делови меандара су значајни као станиште вегетације макрофита међу којом се издваја и строго заштићени жути локвањ (Nuphar lutea). Најупадљивији фактори угрожавања су ширење инвазивних врста а нарочито багремца (Amorpha fruticosa) и оближња дивља депонија која се оцеђује у депресију са заједницом бескољенке и меандре Мртвог Караша. Бара и влажни пашњаци код потеза Криваја источно од Банатске Паланке са суседним одсецима представљају један од највреднијих локалитета јер је у односу на територију Србије и Панонске низије једино овде потврђено налазиште двоштитасте шаши (Fimbristylis bisumbellata), односно заједнице аss. Cyperus flavescens-fimbristylis dichotoma Slavnić 1951. Такође једино овде у природном добру нађена је фрагментарно развијена веома проређена заједница стеничнице (Corispermum nitidum) и пешчарског троскота (Polygonum arenarium) (аss. Corispermeto-Polygonetum arenariae Stjep.-Ves. 1953 која је карактеристична за покретне пескове. Забележене су на површини од око једног ара по осулинама испод одсека. За сада, можда, једино поуздано утврђено станиште ретког мочварног маслачка (Taraxacum palustre) у Србији је уз бару Кривају, а налаз панонске ендемичне слатинске паламиде (Cirsium brachycephalum) у истој бари се убраја у најјужније у оквиру ареала ове врсте. Највећи угрожавајући фактор 33
Опис природних, створених и предеоних одлика представља ширење багремца са околних подручја, формирање мањих сметлишта и противзаконито одношење песка. Потез јужно-југоисточно од пута Дубовац-Врачев Гај до одсека код Банатске Паланке се природно надвезује на пашњаке северно од поменутог пута, са доминацијом степске вегетације. На највећем делу локалитета доминира мањевише очувана степска вегетација. Овде су забележене три значајне врсте (Adonis vernalis, Echinops ritro subsp. ruthenicus, Galium divaricatum), при чему је нарочито бројан гороцвет (Adonis vernalis). Ширење багрема (Robinia pseudacacia), киселог дрвета (Ailanthus altissima) и циганског перја (Asclepias syriaca), као и недостатак испаше и загађење азотом и фосфором са околних обрадивих површина су најизраженији угрожавајући фактори на овом локалитету. Слика 10: Бара и влажни пашњаци на потезу Криваје У односу на Војводину, фрагменти некадашњих степских ритских шума црне јове (Alnus glutinosa) су развијени једино уз Неру од Кусића до ушћа и представљају основну вредност овог подручја. Такође, у околини ушћа Нере је једно од ретких налазишта у Војводини заштићене папрати змијског језика (Ophioglossum vulgatum). Илегалне чисте сече током последњих неколико година прете да потпуно искорене шумску вегетацију уз Неру. Поред тога овде је запажена и појава већег броја инвазивних врста, а посебно су штетни багремац (Amorpha fruticosa), јасенолисни јавор (Acer negundo), дивља лоза (Vitis vulpina), пенсилвански јасен (Fraxinus pennsylvanica) и дивљи краставац (Еchinocystis lobata). ВЕГЕТАЦИЈА Зељаста вегетација На основу теренских истраживања 2009-2011. године и литературних података установљено је да зељаста вегетација заштићеног подручја Караш- Нера припада воденој, мочварној, пешчарској и ливадској вегетацији као и 34
Опис природних, створених и предеоних одлика вегетацији периодично плављених обалских станишта и муљевитих обала. Због објективних околности приликом истраживања није у потпуности прикупљено довољно података о неким заједницама, па су оне изостављене из синтаксономског прегледа. Зељаста вегетација је на основу досадашњих истраживања представљена са 11 класа, 14 редова, 15 свеза, 4 подсвезе, 15 заједница (асоцијација) и једном субасоцијацијом: I. Klasa: CHARETEA FRAGILIS (FUKAREK 1961) KRAUSCH 1964. Klasa: LEMNETEA MINORIS W. KOCH & TX. 1955 Red: LEMNETALIA MINORIS W. KOCH & TX. 1955 Sveza: LEMNION MINORIS W. KOCH & TX. 1955 Podsveza: LEMNO-SALVINION TYPICUM PASSARGE 1996 1. Ass. Lemno minoris-spirodeletum polyrrhizae W. KOCH 1954 I Klasa: CERATOPHYLLETEA DEN HARTOG & SEGAL 1964 Red: CERATOPHYLLETALIA DEN HARTOG & SEGAL 1964 Sveza: CERATOPHYLLION DEMERSI DEN HARTOG & SEGAL 1964 Podsveza: CERATOPHYLLENION DEMERSI PASSARGE 1996 2. Ass. Potamogetono-Ceratophylletum demersi (HILD & REHNELT 1965) PASSARGE 1995 IV Klasa: POTAMOGETONETEA KLIKA ap. NOWAK & KLIKA 1941 Red: POTAMOGETONETALIA PECTINATI KOCH 1926 Sveza: MAGNOPOTAMOGETONION LUCENTIS (VOLLMAR 1947) DEN HARTOG & SEGAL 1964 3. Ass. Myriophyllo-Potametum SOÓ 1934 V Klasa: NYMPHAEETEA KLIKA 1944 em. PASSARGE 1992 Red: NYMPHAEETALIA ALBO-TETRAGONAE PASSARGE 1978 Sveza: NYMPHAEION ALBAE OBERDORFER 1957 Podsveza: Myriophyllo-Nupharenion PASSARGE 1992 4. Ass. Nymphaeo-Nupharetum luteae NOWINSKI 1928 -subass. nupharetosum (TIMÁR 1954) KÁRPÁTI 1961 VI Klasa: PHRAGMITETEA TX. & PRSG. 1942 Red: PHRAGMITETETALIA KOCH 1926 Sveza: PHRAGMITION COMMUNIS KOCH 1926 5. Ass. Phragmitetum communis SCHMALE 1939 6. Ass. Typhetum angustifoliae PIGN. 1953 7. Ass. Typhetum latifoliae LANG 1973 Red: NASTURTIO-GLYCERIETALIA PIGN. 1953 Sveza: SPARGANIO-GLYCERION FLUITANTIS BR.-BL. & SISS. in BOER 1942, nom. inv. OBERDORFER 1957 Red: MAGNOCARICETALIA PIGN. 1953 Sveza: MAGNOCARICION KOCH 1926 Podsveza: CARICENION GRACILIS (NEUHÄUSL 1959) OBERDORFER & AL. 1967 8. Ass. Eleocharidetum palustris SCHENNIKOV 1919 V Klasa: ISOËTO-NANOJUNCETEA BR.-BL. & TX. 1943 Red: NANOCYPERETALIA KLIKA 1935 35
Опис природних, створених и предеоних одлика Sveza: NANOCYPERION FLAVESCENTIS W. KOCH 1926 9. Ass. Cyperus flavescens-fimbristylis dichotoma SLAVNIĆ 1951 VI Klasa: BIDENTETEA TRIPARTITAE TX., LOHM. & PRSG. in TX. 1950 Red: BIDENTETALIA TRIPARTITAE BR.-BL. & TX. 1943 in HADAC & KLIKA 1944 Sveza: BIDENTION TRIPARTITI NORDHAGEN 1940 em TX. in POLI & TX. 1960 Sveza: CHENOPODION RUBRI TX. IN POLI & J. TX 1960 ex SOÓ (1968) 1971 IX Klasa: MOLINIO-ARRHENATHERETEA TX. 1937 em. TX. & PRSG. 1951 Red: MOLINIETALIA W. KOCH 1926 Sveza: MOLINION CAERULEAE W. KOCH 1926 10. Ass. Molinietum caeruleae W. KOCH 1926 Red: TRIFOLIO-HORDEETALIA HORVATIĆ 1963 Sveza: TRIFOLION PALLIDI ILIJANIĆ 1969 Red: AGROSTIETALIA STOLONIFERAE OBERDORFER, TH. MILLER & GÖRS 1967 Sveza: AGROPYRO-RUMICION CRISPI NORDHAGEN 1940 11. Ass. Junco inflexi-menthetum longifoliae LOHMEYER ex OBERDORFER 1957 X Klasa: FESTUCETEA VAGINATAE SOÓ ex VICHEREK 1972 Red: FESTUCETALIA VAGINATAE SOÓ em. VICHEREK 1972 Sveza: FESTUCION VAGINATAE SOÓ 1929 12. Ass. Corispermeto-Polygonetum arenariae STJEP.-VES. 1953 13. Ass. Festucetum vaginatae deliblaticum STJEP.-VES. 1953 XI Klasa: FESTUCO-BROMETEA BR.-BL. & TX. 1943 Red: FESTUCETALIA VALESIACAE BR.-BL. & TX. 1943 ex BR.-BL. 1949 Sveza: FESTUCION RUPICOLAE (SULCATAE) SOÓ 1940 corr. 1964 14. Ass. Chrysopogonetum pannonicum STJEP.-VES. 1953 15. Ass. Festuco-Potentilletum arenariae STJEP.-VES. 1953 Водена (акватична) вегетација Овде се убрајају водене макрофитске заједнице. У зависности од физичкохемијских особина водене средине, типа подлоге и присуства компетитора, заузимају одређене положаје и идући од најдубљих делова воденог басена ка најплићим граде карактеристичне појасеве који су изражени у већој или мањој мери што је условљено деловањем негативних утицаја а нарочито загађивача и инвазивних врста. Најдубље делове обрастају биљке које су цео животни циклус под водом, градећи појас потопљене (субмерзне) вегетације. Биљке које су једним делом на површини воде током живота чине појас пливајуће (флотантне) вегетације. Неки од представника флотантне вегетације се и уздижу изнад водене површине или образују терестричне облике у случају пресушивања. Водена вегетација је најбоље развијена у мирним и пространим меандрима Мртвог Караша код Кајтасова, узводно од Ђавољег моста и у околини ушћа Нере. a) СУБМЕРЗНА ВЕГЕТАЦИЈА Заједница дрезге и таласиња (ass. Potamogetono-Ceratophylletum demersi). Јавља се у најдубљим деловима корита. Због изражене способности вегетативног размножавања дрезга (Ceratophyllum demersum) образује подводне ливаде 36
Опис природних, створених и предеоних одлика обрастајући каткада у потпуности водена корита у виду чепова. Забележена је у Мртвом Карашу код Кајтасова ( Зелени двор ). О заједницама пршљенчица (Charophyta) у Србији постоје подаци једино за Метохијске Проклетије, Власинско језеро и околину Банатске Паланке (Blaženčić & Blaženčić, 1994; Јанковић, 2003; Ranđelović & Blaženčić, 1997; Stevanović i sar., 2003). На подручју природног добра се јављају у виду тепиха у еутрофним водама Караша на локалитету Риваче, по локвама код одсека поред Банатске Паланке и у мирнијим заливима и барама које остану после повлачења Нере поред Беле Цркве (Нераљ) и Кусића. Заједно са пршљенчицама се често јавља северноамеричка инвазивна Нуталова водена куга (Elodea nuttallii) која је већ забележена у околини Банатске Паланке (Дојнице) (Stevanović i sar., 2003), а нађена је у меандрима Караша (Риваче и узводно од Ђавољег моста) и по барама код Кусића. На ушћу Нере су 2008. године биле присутне збијене групације таласиња (Potamogeton pectinatus) које вероватно припадају заједници Potamogetonetum pectinati prov. наведеној за Дунав поред Банатске Паланке (Stevanović i sar., 2003). За поузданије одређивање биљне заједнице потребно је спровести детаљније истраживање. Слика 11: Меандри Караша у околини Дупљаје, локалитет Риваче б) ФЛОТАНТНА ВЕГЕТАЦИЈА Заједница кроцања и таласиња (ass. Myriophyllo-Potametum). Еколошки се надовезује на заједницу дрезге и таласиња, а најбоље се развија у просветљеној води умерено богатој хранљивим материјама са израженим струјањем и дубином од око 0,5-2 m. Обраста канале и старе рукавце са финим муљем градећи бујне подводне ливаде. Едификаторски кроцањ (Myriophyllum spicatum) и врсте таласиња (Potamogeton sp.) се већим делом налазе испод водене површине 37
Опис природних, створених и предеоних одлика издижући се на површину и изнад воде једним мањим делом у време цветања. Ова заједница је фрагментарно развијена у меандрима Мртвог Караша код Кајтасова. Заједница сочивице и брадате сочивице (Lemno minoris-spirodeletum polyrrhizae). Развија се на површини стајаћих и споротекућих вода умерено богатих до богатих органским материјама на местима заштићеним од ветра. Граде је сочивица (Lemna minor) и брадата сочивица (Spirodela polyrhiza). Нађена је у забареним меандрима Караша код Кајтасова и на ушћу Нере, а вероватно је шире распрострањена, будући да се у Војводини јавља веома често по мањим каналима, јарковима и плићацима. Заједница локвања (ass. Nymphaeo-Nupharetum luteae). Насељава дубоке заклоњеније увале и заливе са стајаћом или споротекућом водом богатом хранљивим материјама. На подручју природног добра је заступљена у меандрима Мртвог Караша код Кајтасова где се јавља само жути локвањ (Nuphar lutea), односно само субасоцијација nupharetosum. Присуство ове заједнице је значајно са аспекта заштите јер је жути локвањ према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста (Службени гласник РС, 5/10) наведен у категорији строго заштићених врста. Мочварна (семиакватична) вегетација Обухвата заједнице које се развијају у контактној зони воде и копна најчешће у плићој зони уз обале бара, канала и меандара или по депресијама са израженим вишим нивоом подземних вода и анаеробношћу подлоге. Заједница трске (ass. Phragmitetum communis). Јавља се на муљевитој подлози до 0, 5 m дубине. Флористички је сиромашна, гради је доминантна трска (Phragmites australis), док су остале врсте заступљене са мањом бројношћу и покровношћу. Забележена је само у мањим фрагментима ближе ушћу Нере и уз меандре Караша (под одсецима узводно од Ђавољег моста и код Дупљаје на локалитету Риваче). Заједница усколисног рогоза (ass. Typhetum angustifoliae). Карактеристична је за обале дубље делова старих меандара Караша где је изражен слој муља. Заједница широколисног рогоза (ass. Typhetum latifoliae). У односу на претходну заједницу расте у нешто плићим и замуљенијим водама а на простору природног добра је развијена уз меандре Караша код Кајтасова. У околини Банатске Паланке је на локалитету Криваја констатована деградирана вегетација која се одликује доминацијом сиротињске траве (Glyceria sp., вероватно се ради о врсти G. plicata) са значајнијим учешћем црвено-мрког шиља (Cyperus serotinus). Такође, уз обалу Караша код Кајтасова су на појилу забележене групе дивље риже (Leersia oryzoides) и јажораста (Sparganium erectum subsp. neglectum). Због недостатка потпуних података и уочљиве деградованости ових станишта није било могуће утврдити које су заједнице у питању, а за вегетацију на поменутим стаништима се може претпоставити да припада свези Sparganio-Glycerietum fluitantis BR.-BL. & SISS. in BOER 42, nom. inv. OBERD. 57. Заједница зукве (ass. Eleocharidetum palustris ) као пионирска мочварна заједница обраста густо повремене локве између дина и плитка замочварена позајмишта песка. Обично се састоји само од зукве која је на подручју природног 38
Опис природних, створених и предеоних одлика добра заступљена са обе подврсте (Е. palustris и Е. vulgaris). Јавља се фрагментарно поред пута Гребенац-Дупљаја на локалитету Велики песак. Заједница жутог шиља и двоштитастог шаша (ass. Cyperus flavescens- Fimbristylis dichotoma). Влажна песковита газишта под одсецима код Банатске Паланке су засада једини локалитет у Србији где се ова заједница развија. Иако су присутне све карактеристичне врсте (Cyperus flavescens, Trifolium fragiferum, Fimbristylis bisumbellata, Cyperus fuscus) заједница се у складу са Славнићевим запажањем јавља у нетипичној састојини (Slavnić, 1951: 161) у којој недостају друге врсте својствене за свезу Nanocyperion flavescentis W. KOCH 1926. Слика 12: Забарени меандри Мртвог Караша узводно од Ђавољег моста, са развијеним мочварним заједницама Вегетација муљевитих обала, ливада и пашњака Поред тога што су дуж Нере и Караша забележени елементи пионирске и ефемерне вегетације периодично плављених обала (свезе Chenopodion rubri и Bidention tripartiti) станишта на којима се они јављају су деградирана а вегетација фрагментарно развијена, па није било могуће са сигурношћу утврдити о којим заједницама се ради. Због изражене испаше, гажења и напредовања инвазивних врста од којих највеће проблеме причињава багремац (Amorpha fruticosa), вегетација влажних ливада је делимично развијена у виду узане зоне око већих бара или по депресијама са вишим нивоом подземних вода. Највеће површине обрасле вегетацијом хигромезофилног типа су забележене у околини Јасенова, Дупљаје и Банатске Паланке (Криваја). Присутна вегетација на основу флористичких, физиогномских и ценотичких особина одговара заједници сита и коњског босиљка (ass. Junco inflexi-menthetum longifoliae). На поменутим 39
Опис природних, створених и предеоних одлика стаништима доминирају бусенови ситa (Juncus inflexus) и коњски босиљак (Mentha longifolia) са значајнијим учешћем велике врбичице (Lythrum salicaria), барске нане (Mentha aquatica), врстама сита (Juncus articulatus, J. compressus, J. effusus), длакаве оштрице (Carex hirta), срчуна (Pulicaria dysenterica), љутића (Ranunculus repens, R. sardous) и беле росуље (Agrostis stolonifera). Слика 13: Заједница сита и коњског босиљка (ass. Junco inflexi-menthetum longifoliae) Заједница бескољенке (ass. Molinietum caeruleae). Развија се на местима под снажним утицајем подземних вода а забележена је у једној депресији уз меандре Караша код Кајтасова. Одликује се осиромашеним флористичким саставом. Као и у околини Дубовца (Стјепановић-Веселичић, 1979: 78) и овде се са највећим степеном бројности и покровности јавља бескољенка (Molinia caerulea), док недостају остале карактеристичне врсте (Gentiana pneumonanthe, Sanguisorba officinalis, Serratula tinctoria). На територији Војводине је у фази нестајања због хидромелиоративних захвата и загађења, а тенденција опадања нивоа подземних вода, расцепкивања и смањивања површина под овом заједницом је запажена још 1948. и 1949. на Делиблатској пешчари (ibid.). На местима некадашњих лужњакових и јасенових шума у југоисточном Банату је секундарно развијена вегетација долинских ливада из субмедитеранске свезе Trifolion pallidi Ilijanić 1969. У оквиру ове свезе је уз реку Караш у околини Јасенова описана заједница трбуље и лисичијег репка (ass. Oenanthe (banatica)- Alopecuretum pratensis) (Парабућски & Стојановић, 1988). Као карактеристична врста ове заједнице је наведен Rumex thyrsiflorus, који је забележен и уз Неру у околини Беле Цркве. Нешто узводније (Јошије) се налази једна ливада са трбуљом (Oenanthe silaifolia) чија вегетација подсећа на ову заједницу због присутних елемената из свезе Trifolion pallidi Ilijanić 1969. (Clematis integrifolia) односно класе Molinio-Arrhenatheretea TX. 1937 em. TX. & PRSG. 1951 (Dactylis 40
Опис природних, створених и предеоних одлика glomerata, Alopecurus pratensis, Festuca pratensis, Lathyrus pratensis, Veronica longifolia). Ипак, због деградираности и мозаичног положаја између обрадивих површина, парлога, водених токова и путева остатке вегетације свезе Trifolion pallidi Ilijanić 1969. на подручју природног добра није могуће детаљније фитоценолошки окарактерисати. Заједница ass. Oenanthe (banatica)-alopecuretum pratensis је веома битна јер се у њој јавља критично угрожен троцветни каранфил (Dianthus trifasciculatus subsp. trifasciculatus) (Парабућски & Стојановић, 1988: ФИТ. ТАБ. 1; Butorac, 1999: 281). Пешчарска (псамофитска) вегетација Заједница стеничнице и пешчарског троскота (ass. Corispermeto- Polygonetum arenariae). Ово је пионирска вегетација која се јавља на невезаним песковима (вејачама) који се осипају са стрмих падина одсека, дина, по пожариштима и поред пољских путева, где се гажењем подлога раскопава и ослобађају голе невезане површине. Због готово пустињских услова станишта (велике температурне разлике у току дана и ноћи, недостатак органских материја и воде у подлози и нестабилност подлоге, овде не може опстати велики број врста. Од врста карактеристичних за заједницу се јављају стеничница (Corispermum nitidum) и пешчарски троскот (Polygonum arenarium) док просуш (Bassia laniflora) недостаје. На подручју природног добра заједница се развија само по осулинама испод одсека код Банатске Паланке и има веома осиромашен флористички састав. Заједница пешчарског вијука и рђаве траве (ass. Festucetum vaginatae deliblaticum). У односу на претходну заједницу представља следећи ступањ у везивању пескова. Са обе карактеристичне врсте (Festuca vaginata, Koeleria glauca) је забележена једино на потезу Риваче дуж меандара Караша. На већини локалитета се услед испаше јавља у мање-више деградованом облику. Највећу сталност имају пешчарски вијук (Festuca vaginata) и Alyssum tortuosum, а од осталих врста Centaurea arenaria subsp. borysthenica и главоч (Echinops ritro subsp. ruthenicus). Поред степске заједнице вијука и стеже (ass. Festuceto-Potentilletum arenariae) ово је једна од најраспрострањенијих заједница на простору дуж Караша од Јасенова до Банатске Паланке. Слика 14: Мозаик степских и пешчарских заједница деградираних претераном испашом и гажењем 41
Опис природних, створених и предеоних одлика Степска вегетација На свим стаништима са степском вегетацијом уз Караш је изражена испаша па није развијена заједница Вагнеровог вијука и рђаве траве (ass. Koelerieto- Festucetum Wagnerii) која је најосетљивија на деградацију, већ се јављају осиромашени фрагменти заједнице ђиповине (ass. Chrysopogonetum pannonicum) и заједница вијука и стеже (ass. Festuceto-Potentilletum arenariae). Заједница ђиповине (ass. Chrysopogonetum pannonicum). Присутна је фрагментарно по вишим положајима, посебно око Орлове умке и Девојачког брега. Развија се на најплоднијем тлу, a у оптималном стању се одликује великом бујношћу са учешћем бројних врста, па је одувек била под снажним антропогеним притиском. Оне површине које нису преведене у обрадиво земљиште служе за кошење и испашу. Због наведених околности овде услед деградације недостају многе врсте које су карактеристичне и значајне за ову заједницу на Делиблатској пешчари као што су шерпет (Rindera umbellata), степски божур (Paeonia tenuifolia), Allium flavescens, плавичасти зимзелен (Vinca herbacea), српац (Jurinea mollis), велика саса (Pulsatilla vulgaris subsp. grandis), ниска перуника (Iris pumila) (Стјепановић-Веселичић, 1979: ФИТ. ТАБ. 4), док je козинац (Astragalus dasyanthus) био некада присутан (Sonklar, 1870: 81). Једино су се са великом покровношћу и бројношћу задржали едификаторска ђиповина (Chrysopogon gryllus) и отровни божур (Adonis vernalis) кога стока избегава и који завршава свој животни циклус у време косидбе. Заједница вијука и стеже (ass. Festuceto-Potentilletum arenariae). Ово је најзаступљенија степска заједница на подручју природног добра настала као секундарни тип вегетације зоогеном деградацијом (испаша и гажење) заједнице ђиповине. Поред вијука (Festuca rupicola), овде се са значајним учешћем јављају и ђиповина (Chrysopogon gryllus), белешина (Dichanthium ischaemum), млечике (Euphorbia seguierana subsp. seguierana, E. cyparissias), стричак (Carduus nutans subsp. nutans), гороцвет (Adonis vernalis) и зубача (Cynodon dactylon). ШУМСКА ВЕГЕТАЦИЈА Шумска вегетација југоисточног Баната, имајући у виду велику фрагментисаност, малу површину шумских станишта а тиме и малу економску вредност, током последња два века није била привлачна за примењена истраживања као други, шумовитији крајеви Војводине. Услед тога, шуме и шумарци овог краја нису детаљно обрађени у научним радовима. Проучавања станишта на овом простору била су усмерена првенствено на могућност повећања пољопривредних површина (винограда, воћњака, њива). Током валоризације, шуме су обрађене на основу прелиминарних теренских истраживања допуњених подацима из доступне стручне литературе и архивске грађе. На потенцијално распрострањење шума указују геоморфолошке и педолошке особине тог краја. Нера и Караш протичу увалом између oгранака Карпата и Делиблатске пешчаре, где гравитирају воде са виших кота терена, а земљишта типа гајњаче, огајњаченог чернозема и смонице, као и алувијална земљишта дуж ових водотока, природна су шумска станишта. Такође, име села Врачев Гај указује на насеље подигнуто поред гаја, односно шуме. Традиционално сточарство део је вишевековне традиције овог подручја, што се 42
Опис природних, створених и предеоних одлика види још и данас. Важни комплекси мозаика ливада, пашњака и шумарака у Војводини очували су се управо у овом делу Баната. Нагло прелазећи у степу Малог песка, ова станишта сачињавају предео јединствен за војвођанску равницу. Према карти природне потенцијалне вегeтaције Југославије (еds. B. Jovanović i sar., 1986) на ширем подручју простиру се (потенцијална) станишта заједница Genisto-Quercetum roboris s.l., Quercetum frainetto-cerris s.l. и степске и шумостепске вегетације свезa Festucion rupicolae и Aceri tatarici Quercion. Према карти потенцијалне вегетације Војводине (Парабућски, 1978) то су станишта заједница: Saliceto-Populetum s.l., Genisto Quercetum roboris Horv. 1938.,Tillieto Quercetum craisusculae typicum Slav. 1952, Quercetum frainetto-cerris s.l., Fraxineto panonicae Quercetum roboris s.l. Размере ових картографских приказа (1:1.000.000 и 1:300.000) су онемогућиле детаљнији приказ распрострањења вегетације, којим би се заједнице уже дефинисале и обухватиле и оне мање заступљене, азоналне или орографски условљене. Имајући у виду велики диверзитет станишта, од поплавних речних до правих степских и пешчарских на подручју Малог песка, обиласком терена забележено је више различитих шумских станишта. Мале промене хидрографског положаја огледају се у наглој промени састава врста и типа вегетације. Услед великог антропогеног утицаја у недавној прошлости и измењености предела, за неке шумске заједнице данас можемо констатовати само потенцијална станишта. Развој шумске вегетације у инундационој равни условљен је динамиком плављења, којa представља основну покретачку силу еколошких процеса и обезбеђује интегритет еколошког коридора (Nienhuis et al., 1998). У поплавном подручју Нере и Караша заступљене су хигрофилне шуме топола (Populus nigra, Populus alba), врба (Salix triandra, S. purpurea, S. alba, S fragilis) и црне јове (Alnus glutinosa), док се на старијем речном алувијуму налазе станишта пољског јасена (Fraxinus angustifolia), храста лужњака (Quercus robur), граба (Cаrpinus betulus) и бројних пратећих врста. Неофите које се понашају инвазивно на плавним подручјима Подунавља (Acer negundo, Fraxinus pennsylvanica, Amorpha fruticosa) више су присутне у доњим деловима Нере и Караша. Најниже делове инундационе равни дуж (проточних) водотока насељавају групације бадемасте врбе (ass. Salicetum triandre Malcuit 1929), на свежим алувијумима песковитог механичког састава. У условима брзог стварања речног наноса, као што је то случај са Нером, њен животни век је свега неколико година. Као примешана врста, јавља се и врба ракита (Salix purpurea). Услед споријих протицаја и речних наноса тежег механичког састава ракита и бадемаста врба се знатно ређе јављају на плавним стаништима Караша. У проградацијској сукцесији ова, по карактеру жбунаста заједница, прелази најчешће у шуму беле врбе, или беле врбе и црне тополе, са којима се просторно и еколошки додирује. У заштићеном делу алувијалне равни Нере и старим меандрима Караша, у условима више-мање стагнирајуће воде и глиновитог земљишта, као пионирска дрвенаста вегетација највлажнијих шумских станишта јавља се жбунаста заједнице барске иве (ass. Salicetum cinereae B. Jovanović 1953). Веће групације барске иве примећене су низводно од тзв. Ђавољег моста у брањеном делу на мртвајама Караша. Природно меандрирање Нере, као последње неуређене и бујичне реке у војвођанској равници, омогућило је настанак станишта погодних за појаву иначе крајње ретких, младих шума - малата беле врбе (Salix alba L.) и црне тополе (Populus nigra L.), односно заједнице (ass. Salici-Populetum nigrae s.l.). Иницијална фаза ове заједнице са доминацијом подмлатка црне тополе, забележена је на око 43
Опис природних, створених и предеоних одлика 2 km од ушћа Нере поред насипа. Ова заједница налази се у окружењу матичних стабала домаће црне тополе (Populus nigra L.), што заједно са релативно удаљеним културама хибридних топола указује на очуван генетски потенцијал, са ниским процентом интрогресије гена америчке црне тополе -Populus deltoides Bartr. ex Marsh (Vanden Broeck, 2003, 2004). То указује и на потребу неге и конзервације ових малата. Остаци старих шума топола и врба, у виду већих и мањих групација стабала претежно изданачког порекла, налазе се фрагментарно дуж готово целог тока Нере и Караша у Србији. Промене хидролошког режима, намене земљишта и присуство инвазивних врста, знатно отежавају природну обнову ових шума. Посебно место међу шумским заједницама овог подручја заузима шума црне јове (ass. Alnetum glutinosae Ilić-Vukićević E. 1956). Као чиста шума семеног порекла забележена је на периодично плављеном алувијуму поред Нере, узводно од села Врачев Гај. Велика виталност, склоп састојине, висина од око 30 метара и одлично здравствено стање са природним подмлатком на иловастим до шљунчаним речним наносима, упоредо са њеним шумама у кањону Нере у Румунији, указују на њено природно и потенцијално станиште дуж целог тока Нере. Заједницу црне јове са барском ивом (ass. Salici cinereae - Alnetum glutinosae B. Jovanović S. B. Jovanović 1986) забележио је Јовановић (1986) поред канала Јаруга у брањеном делу алувијума Нере. Барска ива указује на присуство стагнирајуће воде и на анаеробне услове у земљишту. Црна јова, као и младе шуме топола и врба, ређе се јављају поред Караша. Могуће је да су водозахвати и регулације на румунском делу водотока Караша утицали на смањење протока, ређе плављења и изостанак свежих наноса потребних за развој њиховог подмлатка. Слика 15: Шума црне јове (Alnus glutinosa) на Нери Храстове шуме, које су до пре два века покривале знатне делове садашње Општине Бела Црква, скоро потпуно су искрчене. Дуж водотока и мртваја Караша, у околини Страже, Јасенова и Гребенца, групице стабала лужњака, граба и пољског јасена, као и густе формације глога и свиба, указују на потенцијалну, шумску вегетацију. Неуређеност ових шума (непланско газдовање), као и појава да су неке шуме спонтано обновљене на секундарним ливадама (катастарски податак), има за последицу нелегалне и стихијске сече које воде деградацији последњих остатака ових природних шума. Јовановић (1986) је открио једну специфичност на алувијуму Нере, а то је шума пољског јасена са сремушем (ass. 44
Опис природних, створених и предеоних одлика Fraxino angustifoliae Quercetum roboris Rud 1940. allietosum ursini B. Jov. (1983) 1985). Сремуш (Allium ursinum) се у Србији јавља углавном у буковим и буковојеловим шумама. Да би се утврдило да ли архивски податак о некадашњем присуству букве у окружењу Нере указује на утицај хладних бујичних вода Нере на локалну појаву станишта специфичног микроклимата, потребна су детаљнија истраживања. Фрагменти шума пољског јасена и лужњака забележени су током валоризације природних вредности и на алувијуму Караша. Вез (Ulmus еffusa) и пољски брест (Ulmus campestris), који су присутни у флористичком саставу шумарака дуж ових река, највероватније су били значајније заступљени, као врсте лужњакових и тополових шума. У низу шумске вегетације забележена је и шума храста лужњака са грабом (ass. Carpino betuli Quercetum roboris (Vuk. 1956) B. Jov. et Glišić 1967 s.l.), на старом алувијуму Караша у близини села Стража. Доскора најлепша лужњакова шума у околини Беле Цркве (Јовановић и Југа, 1982) је, нарочито током последњих неколико година, предмет непланске и нелегалне сече стабала. Идући од алувијума ка динама Малог песка смењују се станишта степских биљака и ксеро-термофилних врста шумске вегетације. За разлику од шумске вегетације поред Нере и Караша, на овом простору доминирају изданачке шуме алохтоних и инвазивних врста: багремa (Robinia pseudacacia) и киселог дрвета (Ailanthus altissima) са примесом америчког копривића (Celtis occidentalis), маклуре (Maclura aurantiaca) и гледичије (Gleditsia triachantos). Знатан део тих, првобитно шумских култура, подигнут је на стаништима степских заједница. Поред директног уништавања природних нешумских станишта (преоравањем), кисело дрво и багрем нитрификују земљиште, што за последицу има готово трајну промену зељастог покривача испод ових врста. Храст медунац (Quercus pubescens), крупнолисни медунац (Q. virgiliana) и руј (Cotinus coggygria) карактеристични за шумо-степска станишта Делиблатске пешчаре, чак и на мезофилнијим стаништима јављају се веома ретко. То је свакако резултат антропогеног утицаја, од стихијског уништавања шума из периода турских упада, систематског крчења природне вегетације и подизања винограда и воћњака током XIX и почетком XX века, до учесталих нелегалних сеча стабала свих врста и пречника током последњих деценија. Имајући у виду да је цело ово подручје од Дунава ка Вршцу, као Војна граница од посебног значаја, насељено, уређено и преведено у културни тип предела са доминацијом воћњака, винограда и традиционалног сточарства, састав и структуру ових шума можемо донекле сагледати на основу архивских записа и скупа врста у међама, живицама и јаругама. У шибљацима леске (Corylus avellana), трњине (Prunus spinosa), зове (Sambucus nigra), глога (Crataegus monogyna agg.) и багрема (Robinia pseudoacacia) код села Дупљаја, на око 90 m. н.в., забележене су површине обрасле карактеристичним шумским врстама (Polygonum multiflorum, Asarum europaeum, Ligustrum vulgare, Geranium robertianum). На лесним одсецима изнад Караша групимично се јављају клен (Acer campestre) и жешља (Acer tataricum), који заједно са другим пратилицамa (Prunus spinosa, Cratagus monogyna, Rhamnus cathartica) указују на шумo-степску вегетацију свезе ass. Aceri tatarici-quercion roboris (Zolyomi 57) B. Jov. 1986 s.l. Земљишта, историјски записи, али и рецентна вегетација побрђа у Румунији у окружењу Нере и Караша, указују на потенцијална станишта сладуна и цера (ass. Quercetum frainetto cerris s.l.). Природно распрострањење сладуна у Војводини, као калцифобне врсте, ограничено је на земљишта на силикатној геолошкој подлози и дубока лесивирана земљишта на лесу. На подручју 45
Опис природних, створених и предеоних одлика југоисточног Баната у новије време сладуново-церове шуме описане су као најнижи појас шумске вегетације око Вршачког брега (Јовановић, 1981). О шуми која представља климатогену заједницу већег дела Србије јужно од Саве и Дунава, али и оближњег побрђа у Румунији, на овом простору остало је још мање трагова него о шумама лужњака и пољског јасена. Заједница сладуна и цера наводи се као потенцијална за околину Беле Цркве (Јовановић, 1986), али на терену није забележена. Слика 16: Клен (Acer campestre) на лесним одсецима изнад Караша Синтаксономски положај забележених шумских заједница (према: Шкорић, 2006): 46 Класа: SALICETEA PURPUREAE Мoor 1958 Ред: SALICETALIA PURPUREAE Мoor 1958 Свеза: Salicion triandrae Мalcuit 1929, Мuller et Gors 1958 Ass: Salicetum triandrae Мalcuit 1929 Класа: QUERCO-FAGETEA Br.-Bl. et Ulieg 1937 Ред:POPULETALIA ALBAE Br.-Bl. 1931 Свеза: Salicion albae Soó 1940 Ass: Salici-Populetum nigrae Парабућски 1965 Свеза: Alno-Quercion roboris Ht 1938 Ass: Fraxino angustifoliae Quercetum roboris B. Jov. et Tomić 1979 Ред:QUERCETALIA PUBESCENTIS Klika 1933 All: Aceri tatarici-quercion Zolyomi et Jak. 1957 Класа: ALNETEA GLUTINOSAE Br.-Bl. et R. Tx. 1943 Ред: ALNETALIA GLUTINOSAE R. Tx. 1943 Свеза Salicion cinereae Мuller et Gors 1958 Ass. Salicetum cinereae B. Jovanović 1953 Свеза Alnion glutinosae Malcuit 1929 Alnetum glutinosae Ilić-Vukićević E. 1956 s.l. Salici cinereae - Alnetum glutinosae B. Jovanović et S. B. Jovanović 1986 На основу прелиминарних теренских истраживања може се, генерално узевши, изнети да у плавном подручју највеће распрострањење имају изданачке шуме врба са примесом црне и беле тополе, а потом културе хибридних топола. Особеност за југоисточни део Војводине свакако представља присуство природних шума црне јове, присутних и у шумама уз реке на Карпатском масиву. То указује и на велики значај Нере и Караша у улози прекограничних еколошких
Опис природних, створених и предеоних одлика коридора, односно на потребу интегралног управљања и газдовања водама и шумама у складу са мерама очувања њихове проходности и природног мозаика станишта. Подручје Малог песка карактерише се присуством изданачких шума у приватном власништву, са доминацијом алохтоних врста. Честе сече за потребе добијања ситног техничког и огревног дрвета, на који су власници шума приморани услед својих потреба и редовних крађа на њиховим шумским поседима, имале су за последицу убрзану деградацију ових шума и малу вредност као станишта дивљих врста. Шумо-степски мозаик ксеро-термофилних храстова (медунца и крупнолисног медунца) са примесом пратилица (бела и сива топола, трепетљика), као потенцијална шумска вегетација Делиблатске шумо-степе, потпуно изостаје са овог простора. Приоритетни типови шумских станишта Према Директиви ЕУ о стаништима ( CD-92/43/EEC ), шуме аутохтоних топола и врба, као и шуме црне јове представљају приоритетни тип станишта за заштиту (код 91E0 ). Полазећи од Правилника о критеријумима за издвајање типова станишта, о типовима станишта, осетљивим, угроженим, ретким и за заштиту приоритетним типовима станишта и о мерама заштите за њихово очување ( Службени гласник РС, 35/2010): шуме беле врбе, беле врбе и топола, шуме црне јове, шуме лужњака и пољског јасена, шуме лужњака и граба, као и шибљаци бадемасте врбе и шибљаци барске иве, представљају приоритетни тип станишта на националном нивоу. За ове типове шумских станишта прописано је одрживо газдовање у складу са начелима сертификације шума. Имајући у виду да ни данашње, расцепкане шуме и шумарци, нису уређене и да се многе спонтано ревитализоване шумске површине воде као ливаде, пашњаци или обрадиво земљиште, питање непланске сече у овом крају није решено. То потврђују и збивања током 2011. године, када је на подручју општине Бела Црква на више локалитета, у сливу Караша и Нере као и на Малом песку, констатована нелегална сеча шума, при чему је грањевина из приобаља бачена у водотоке. Велики број малих шумских површина, углавном у приватном власништву, без тачних података о саставу, структури шумског фонда и евиденцији посеченог дрвета, који се могу добити само из уређених шума, онемогућује приказ структуре шума истраживаног подручја. 1.7. Фитопланктон Караш У скаду са препорукама Оквирне директиве о водама (Directive 2000/60/EC), елементи који се користе за процену квалитета воде и еколошког стауса воде су: планктон (фито- и зоопланктон), макрофите, макрозообентос и ихтиофауна. Биолошки показатељи квалитета воде су врло корисни, али се увек морају одређивати паралелно са физичко-хемијским показатељима. Индикаторске врсте фитопланктона реке Караш приказане су у Прилогу бр. 4. Анализа фитопланктона као параметра сапробиолошке анализе квалитета воде 47
Опис природних, створених и предеоних одлика указује на присуство 56 таксона сврстаних у следеће разделе: Cyanophyta, Pyrrophyta, Bacillariophyta, Euglenophyta и Chlorophyta. У квалитативном погледу доминирају врсте из раздела Bacillariophyta (34) и Chlorophyta (10), док су остали раздели присутни са знатно мањим бројем врста: Cyanophyta (4), Pyrrophyta (2), Euglenophyta (6). Квалитативном анализом утврђено је да фитопланктонску заједницу овог подручја карактерише квантитативна доминација Bacillariophyta. Силикатне алге (Bacillariophyta), које су према броју таксона најзаступљеније, чине највећи део фитопланктонске заједнице. Констатовани биоиндикатори у оквиру фитопланктона, са свих испитиваних локалитета, су индикатори β-мезосапробних вода као нпр. Amphora ovalis, Diatoma vulgare, Scenedesmus quadricauda, Fragilaria crotonensis, и α-мезосапробних вода, као нпр. Oscilatoria tenius, Nitzschia palea, Stephanodiscus hantzschii. Доминирају индикатори β-мезосапробности, што не указује на велику органску оптерећеност. Сапробиолошка процена квалитета воде дата је применом листе организама индикатора SEV и директном сапробиолошком методом одређивања индекса сапробности Pantle & Buck (1955). Наиме, свакој детерминисаној врсти приписана је одређена индикаторска таблична вредност (s), која постоји забележена у таблицама (SEV, 1977). Просечна вредност индексa сапробности, израчунатoг на основу индикаторских табличних вредности износи 2.06 што указује на то да се ради о водотоку оптерећеном умереним органским загађењем, односно да воде са испитиваних локалитета спадају у -I класу бонитета. Према Уредби о класификацији вода међурепубличких водотока, међудржавних вода и обала Јадранског мора (Сл. лист СФРЈ бр. 33/87) класа означава воде које се у природном стању могу употребљавати за купање, рекреацију, спортове на води,за гајење риба (ciprinide), или које се уз уобичајене методе могу употребљавати за пиће и у прехрамбеној идустрији, док I класа подразумева воде које се могу користити за наводњавање, а после уобичајених метода обраде и у индустрији. Нера Индикаторске врсте фитопланктона реке Нере приказане су у Прилогу бр. 5. Анализа фитопланктона као параметра сапробиолошке анализе квалитета воде указује на присуство 80 таксона сврстаних у пет раздела: Cyanophyta, Pyrrophyta, Bacillariophyta, Euglenophyta и Chlorophyta. У квалитативном погледу доминирају врсте из раздела Bacillariophyta и Chlorophyta док су остали раздели присутни са мањим бројем врста. Квалитативном анализом утврђено је да фитопланктонску заједницу овог подручја карактерише квантитативна доминација Bacillariophyta. Силикатне алге (Bacillariophyta), које су према броју таксона најзаступљеније, чине највећи део фитопланктонске заједнице. Њихова велика бројност указује на повољне еколошке услове средине за њихов раст и развиће. Силикатне алге су веома осетљиве на квалитативне промене хемизма воде, те су због тога одлични биолошки индикатори. Сем тога, ове алге учествују у процесу биолошког пречишћавања вода, па је и са тог аспекта њихов значај велики. Констатовани биоиндикатори у оквиру фитопланктона, са свих испитиваних локалитета, су индикатори β-мезосапробних вода као што је: Amphora ovalis, 48
Опис природних, створених и предеоних одлика Pinnularia maior, Diatoma vulgare, Scenedesmus quadricauda, Fragilaria crotonensis, и α-мезосапробних вода: Oscilatoria chalybea, Nitzschia palea, N. acicularis, Stephanodiscus hantzschii. Исто као у случају Караша, и овде доминирају индикатори β- мезосапробности, што указује да нема велике органске оптерећености. На основу индикаторских табличних вредности, просечна вредност индексa сапробности износи 2.05. То указује на то водоток оптерећен умереним органским загађењем. Из тога произилази да је бонитет вода са испитиваних локалитета у класи, тј. воде за купање, рекреацију, спортове на води и гајење риба, и у I класи, тј. воде за наводњавање. 1.8. Фауна инсеката Богатство ентомофауне Простор Караша, Нере и Малог песка представља изузетно занимљиво подручје са аспекта фауне инсеката. Како се састоји од три различите субјединице, обухвата читав низ микрониша са присуством и доминацијом различитих таксона. Особености влажних станишта уз реке Неру и Караш условљене су супстратом дна и воденом и приобалном вегетацијом. Речна корита низијских река су богата врстама. У њима постоји широка амплитуда температура, брзине тока, концентрација раствореног кисеоника и супстрата. Диверзитет је нарочито висок на нивоу фамилија и родова. Са друге стране, Мали песак обухвата терестрична пешчарско-степска станишта слична оним на Делиблатској пешчари, од које је одвојен прокопаном деоницом канала Караш. Због својих особености, ова три подручја су ентомолошки посебно обрађена и приказана. Простор у обухвату реке Нере Река Нера карактерише се специфичном фауном макробескичмењака. Припада подручју које је под утицајем Јужних Карпата. С обзиром на тип реке и ниво антропогеног притиска, као и степен опште деградације, забележена је неочекивано висока разноврсност фауне водених бескичмењака. Изразито је занимљив део код Кусића, где Нера још увек задржава карактеристике планинске реке. Дно је каменито, па је присутна фауна једнодневки (Ephemeroptera) и камених цветова (Trichoptera) карактеристична за брзе, поточне воде. То су врсте које су развиле методе пријањања за подлогу и заштите од одношења водом (спљоштеност тела, адхезивни дискови, кукице на ногама и трахеобранхијама, скривање у кућицу од ситног супстрата и др.). Бројност популација је велика, с обзиром на насељеност сваког појединачног камена на дну. У даљем току река све више добија карактеристике равничарске реке и каменито дно постепено замењује ситнозрни супстрат. Вода је споријег тока, што условљава постепену доминацију врста које се укопавају (Ecdyonurus, Heptagenia и др.) и водених клизача (Hemiptera, Gerridae) присутних на скоро стајаћим водама и мирним рукавцима. Висока разноврсност таксона забележена у реци Нери може се објаснити миграцијом фауне из горњег тока, јер је равничарски део ове реке кратак, као и чињеницом да уз леву обалу реке речно корито није потпуно изоловано од плавне зоне реке, што обезбеђује погодна станишта за развој разноврсне фауне, а уједно, повећава моћ самопречишћавања Нере. 49
Опис природних, створених и предеоних одлика Забележени таксони једнодневки, са доминацијом врста које се хране детритусом, па и алгама, указују на очуваност приобалне вегетације. Ова вегетација је од изузетне важности и за највећи број врста вилинских коњица (Odonata) ради обезбеђивања услова за парење и полагање јаја. Бројност врстама вилинских коњица (Odonata) није посебно велика (11 врста), с обзиром на јединственост подлоге и других абиотичких фактора карактеристичних за Неру. Заправо, једино се врста Calopteryx splendens издваја као карактеристична за велика речна корита. Све остале врсте су карактеристичне и за мирније текуће, па чак и стајаће воде Војводине. Слика 17: Велика насељеност појединачног камења каменим цветовима и једнодневкама Простор у обухвату Старог Караша Слика 18: Calopteryx splendens Ентомофауна Старог корита Караша посебно се не издваја у односу на остале веће реке. Најдетаљније је обрађена фауна вилинских коњица, а присутне су и поједине врсте стеница (Hemiptera) и правокрилаца (Orthoptera). Стари Караш је равничарска река споријег тока. Како је одсечен новопрокопаним каналом Караш, обилује воденим стаништима са меандрима и разливним барама. Ова влажна станишта обрасла су флотантном, субмерзном и приобалном вегетацијом, што је услов за развој великог броја водених инсеката. Најдоминантнија група из класе инсеката је ред вилинских коњица (Odonata). Овде се јављају врсте типичне за споротекуће воде и акумулације, као што су Aeshna isosceles и Crocothemis erythraea, а које потпуно недостају на Нери. Да је реч о одсеченом речном кориту које је изгубило своју динамичну функцију говори и одсуство врста из рода Calopteryx које се срећу на Дунаву, Сави и Тиси. Веома значајан је налаз врсте Ophiogomphus cecilia, заштићене врсте у Србији. 50
Опис природних, створених и предеоних одлика Да је ово типична равничарска река сведочи и одсуство налаза врста из редова Ephemeroptera и Trichoptera. Заправо, овај податак говори о смањеном диверзитету врста из ових група, с обзиром да је супстрат дна ситан, па су врсте једнодневки укопане у њега, што отежава налажење истих. На травним стаништима уз корито реке забележене су врсте строго заштићене у Србији, панонски скакавац (Acrida ungarica) и мрављи лав Myrmeleon formicarius. Слика 19: Мрављи лав (Myrmeleon formicarius) Мали песак Градојевић (1963) наводи веома богату фауну инсеката степских станишта на Банатској пешчари. Издваја лисне ваши (Aphididae), правокрилце - Neophilaenus minor и Calliptamus barbarus, опнокрилце (Hymenoptera), лептире (Geometridae, Noctuidae), мравље лавове (Myrmeleontidae), трчуљке (Carabidae), грабљиве муве (Asilidae, Therevidae) и др. Најдоминантније су по бројности тврдокрилци (Coleoptera), двокрилци (Diptera), лептири (Lepidoptera) и стенице (Hеteroptera), мрави (Formicidae). На сувљим деловима са доминацијом пешчарских станишта доминирају ксерофилне и псамофилне врсте са дужим екстремитетима прилагођеним за копање. Са преласком ка степским стаништима повећава се број фитофагних и мезофилних врста. Овде доминирају крупнији облици здепастијег тела и заокругљених покриоца, живљих боја. Градојевић (1963) наводи значај фауне зглавкара у везивању песка кроз формирање хранидбене базе од отпадака поједеног биљног материјала за насељавање алги и гљивица. Ове, затим, стварају одговарајућу влажнију приземну микроклиму за клијање појединих биљака. Измет инсеката при бази биљака ствара копрогени хумус. Грабљиве врсте мрава и мрављих лавова у својим подземним одајама остављају остатке плена, што такође доприноси обогаћивању тла органском материјом. Ту су присутни и инсекти опрашивачи биљака. Бројне популације мрављег лава (Myrmeleon formicarius) и панонског скакавца (Acrida ungarica) чине Мали песак подручјем од посебног значаја за очување ентомофауне у националним и међународним размерама 51
Опис природних, створених и предеоних одлика Табела 8: Заштићене и угрожене врсте инсеката Нере, Караша и Малог песка Врста/подврста Правилник о строго заштићеним и заштићеним дивљим врстама IUCN Natura 2000 Ендемит Ph. ARTHROPODA Cl. INSECTA O. ODONATA Aeshna isoceles (Muller, 1767) Aeshna affinis Vander Linden, 1823 Anax imperator Leach, 1815 Calopteryx splendens (Harris, 1782) Coenagrion puella (Linnaeus, 1758) Crocothemis erythraea (Brulle, 1832) Enallagma cyathigerum (Charpentier, 1840) Erythromma najas (Hansemann, 1823) Gomphus flavipes (Charpentier, 1825) 3 LC Gomphus vulgatissimus (Linnaeus, 1758) Lestes virens (Charpentier, 1825) Libellula depressa Linnaeus, 1758 Onychogomphus forcipatus (Linnaeus, 1758) Ophiogomphus cecilia (Fourcroy, 1785) 3 LC Orthetrum albistylum (Selys, 1848) Orthetrum cancellatum (Linnaeus, 1758) Pyrrhosoma nymphula (Sulzer, 1776) Sympetrum meridionale (Selys, 1841) Sympetrum striolatum (Charpentier, 1840) O. ORTHOPTERA Fam. Аcrididae LC LC LC LC LC LC LC LC LC LC LC LC LC LC LC LC Аnnex, IV Аnnex, IV Acrida ungarica ungarica C3 Панонски O. NEUROPTERA Fam. Myrmeleontidae Myrmeleon formicarius Linnaeus 1767 О. COLEOPTERA Fam. Scarabaeidae Scarabaeus (Scarabaeus) pius 3 Fam. Carabidae Carabus (Pachystus) hungaricus Fabricius 1792 С3 LC Аnnex, IV 52
Опис природних, створених и предеоних одлика Врсте инсеката од националног и међународног значаја На простору заштићеног подручја издвојено је 23 заштићене и угрожене врсте на националном и међународном нивоу (Таб. 8). Од тога су две строго заштићене и три заштићене врсте у Србији: Acrida ungarica, панонски ендемит, насељава ливаде на песку и степска станишта. Сви представници Acrididae су слабо прилагодљиви на промене услова станишта, па тако и ова врста за коју поред даље фрагментације станишта угрожавајуће факторе представљају и паљење вегетације чиме се спаљују њихови развојни облици (јаја, ларве и лутке) и уништавају биљке хранитељке. Врста је налажена у највећем броју на Малом песку, али и уз Стари Караш. Myrmeleon formicarius представља најбоље описану врсту од укупно 65 врста мрављих лавова који насељавају Европу и Северну Америку. Ларва је робусна са израженим вилицама. Укопава се у песак спиралним покретима формирајући јаму у облику левка на чијем дну чека свој плен (Fertin et Casas, 2006, 2007). Одрасли инсекти су нежне грађе, подсећају на вилинске коњице, ноћни су предатори. Отвори ловних јама ларви регистровани су уз Стари Караш и у највећем броју на Малом песку. Адултни облици налажени су у вртачама на Малом песку. Међу ретким, међународно угроженим врстама издваја се Ophiogomphus cecilia регистрована на Старом Карашу (Сантовац, 2007). Врста је распрострањена од средње Европе и Скандинавије до централне Азије. У западним и јужним деловима европског континента врста је ограничена на изоловане популације. Центар распрострањења налази се у источној Европи. Данас је и у средњој Европи фрагментирано распоређена, чак је у неким земљама на ивици истребљења. Врста је угрожена широм света. Највећи узрок угрожавања врсте јесте ширење аграрних површина, односно уништавање природних станишта. Наведена је у Анексима и IV Директиве о стаништима ЕУ. Gomphus flavipes је врста широког распрострањења у Европи, али наведена на Европској Црвеној листи вилинских коњица (Dijkstra & Lewington 2006). Типична је врста великих Европских река широких корита са очуваном приобалном вегетацијом. Ларве се развијају у одсеченим речним меандрима. Scarabaeus pius представља копрофагну врсту за чији опстанак је нужно присуство стоке. Врста је Балканско-медитеранског распрострањења, у Србији присутна само у Војводини. Према критеријумима Светске организације за заштиту природе (IUCN) свих 19 врста вилинских коњица забележених на овом подручју наведено је на Европској Црвеној листи (Kalkman et al., 2010). Директивом о стаништима (Habitat directive), односно програмом Natura 2000 заштићене су: Gomphus flavipes, Ophiogomphus Cecilia и Carabus (Pachystus) hungaricus. 53
Опис природних, створених и предеоних одлика Слика 20: Балегари (Scarabaeus pius) Оцена еколошког стања са аспекта ентомофауне Река Нера је, у делу тока кроз Србију, изложена интензивном утицају пољопривреде, изливању отпадних вода из више насеља, од којих је највеће Бела Црква, као и хидроморфолошкој деградацији. Присуство забележених таксона једнодневки (Ephemeroptera) из фамилија Caenidae, Baetidae, Heptageniidae, као и камених цветова (Trichoptera) из фамилија Limnephilidae, Glossosomatidae, Hydropsychidae и Brachycentridae указују на извесну очуваност квалитета станишта Нере, с обзиром да спадају у изузетно осетљиве таксоне на загађења. Налаз Ecdyonurus venosus и Heptagenia указује на еколошки очуван екосистем. Испаша стоке је присутна, нарочито у делу корита Нере код Кусића. Поред трагова крупне стоке, присуство врсте вилинских коњица Libellula depressa указује на повећан притисак ове пољопривредне гране. Ипак, према анализи утицаја испаше на састав макробескичмењака (Silia, 2005) притисак испаше није превелик, с обзиром да је очувана приобална вегетација због чега су присутне врсте једнодневки, камених цветова и вилинских коњица. Одсуство ових група указивало би на превелик негативан утицај испаше говеда, што овде није случај. Стари Караш је такође под утицајем испаше. Разливне баре уз простор Малог песка обилују флотантном и субмерзном вегетацијом, што пружа могућност и за развој врста типичних за привремена водена станишта. Мали песак је ентомолошки јединствен за Војводину (ако се посматра као део Делиблатске пешчаре). Полупешчарска и степска станишта пружају еколошке услове потребне ларвама мрављих лавова. Такође, присуство стоке обезбеђује материјал за полагање јаја и развој ларве заштићене врсте балегара (Scarabaeus (Scarabaeus) pius). Ипак, велике површине на платоу Малог песка посејане су пољопривредним културама, што свакако треба ограничити, како је један од основних угрожавајућих фактора за угрожене врсте овог локалитета ширење агробиоценоза и дифузно загађење које доспева са њих. Свакако, присуство монокултура мења микроклиматске услове станишта и састав тла, што све има утицаја и на просторе у непосредном окружењу, који су у овом случају под заштитом. 54
Опис природних, створених и предеоних одлика 1.9. Фауна риба Будући да нема расположивих литературних података о ихтиофауни реке Нере, резултати добијени током истраживања Завода у периоду 2009-2011. дају прелиминарне основне податке о саставу фауне риба и структури њихове заједнице. Литературни подаци о квалитативном саставу ихтиофауне у мртвајама дуж реке Караш су оскудни. Марковић (1962) наводи да је најчешћа риба у овим водама штука. Такође, ова подручја настањују и сом, шаран, буцов, гргеч и клен. Током теренских истраживања Покрајинског завода за заштиту природе у јулу 2011. године, забележени су и појединачни примерци црвенперке, уклије, скобаља, носаре, бабушке и сунчанице. Опште богатство ихтиофауне Евидентирано је укупно 17 врста риба, представника 6 фамилија. Најбројније су врсте из породице шарана (Cyprinidae) - 12 врста, док су остале породице (Percidae, Esocidae, Gаididae, Odontobutidae и Centrarchidae) заступљене са само једним представником (Таб. 9). Коришћена номенклатура је усклађена са подацима доступним у интернет бази података Fauna Europaea (2011). У самом излову, током истраживања су доминирали брадавичарка, амурски спавач и сребрни караш, а од аутохтоних врста штука, скобаљ и двопругаста уклија. Врсте од националног и међународног значаја Са аспекта заштите фауне риба, од забележених врста, према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива (''Службени гласник РС'', бр. 5/2010) као строго заштићене врсте су проглашени лињак (Tinca tinca) и гавчица (Rhodeus amarus), при чему је ова врста заштићена само на територији Војводине. По овом Правилнику, статус заштићених врста имају: штука (Esox lucius), двопругаста уклија (Alburnoides bipunctatus), буцов (Aspius aspius), поточна мрена (Barbus peloponnesius), скобаљ (Chondrostoma nasus), клен (Squalius cephalus), гргеч (Perca fluviatilis) и манић (Lota lota). На Прелиминарном списку врста за Црвену листу кичмењака Србије (Васић и сар., 1990-1991) од рибљих врста на овом подручју присутне су штука (Esox lucius), гавчица (Rhodeus amarus) и манић (Lota lota). Слика 21: Манић (Lota lota) 55
Опис природних, створених и предеоних одлика Станишта риба У односу на надморску висину, која је код Кусића око 100 m, а на ушћу у Дунав око 70 m, Нера припада низинским водотоцима, а у односу на састав фауне риба, припада доњем ципринидном региону (Ристић, 1977). Према Ристићу, доњи ципринидни регион карактерише присуство врста као што су: уклија, бели амур, црвенперка, гргеч, буцов, сребрни караш, чиков, амерички сомић, бодорка, сиви и бели толстолобик итд. Поред њих, у овом региону су присутне и врсте које су присутне у средњем шарановидном региону, који се налази на надморским висинама од 150 до 250 m (шаран, лињак, караш, деверика, кесега, смуђ, сом, кечига, манић, скобаљ итд.). Табела 9: Квалитативни састав риба реке Нере и њихов статус заштите латински назив врсте домаћи назив ЦЛ ЗВ Наредба IUCN Берн Дир Ал Фамилија Esocidae Esox lucius Linnaeus 1758 штука + Фамилија Cyprinidae Alburnus alburnus Linnaeus 1758 Alburnoides bipunctatus Bloch 1782 уклија Aspius aspius Linnaeus 1758 буцов Barbus peloponnesius syn. balcanicus Valenciennes 1844 Carassius gibelio Linnaeus 1758 Chondrostoma nasus Linnaeus 1758 Pseudorasbora parva Schlegel 1842 Rhodeus amarus Bloch 1782 01.02.-31.03., 40 cm двопругаста уклија LC I 15.04. - 15.06, 30 cm LC LC LC I, V поточна мрена 15 cm LC I, V сребрни караш, бабушка скобаљ 15.04. - 31.05., 20 cm NE + LC I брадавичарка NE + гавчица + * LC I Rutilus rutilus Linnaeus 1758 бодорка LC Scardinius erythrophthalmus Linnaeus 1758 црвенперка LC Squalius cephalus Linnaeus 15.04. - клен 1758 31.05., 20 cm LC Tinca tinca Linnaeus 1758 лињак Фамилија Odontobutidae Perccottus glenni Dybowski 1877 Фамилија Percidae Perca fluviatilis Linnaeus 1758 Фамилија Centrarchidae Lepomis gibbosus Linnaeus 1758 Фамилија Gaididae трајни ловостај амурски спавач NE + LC гргеч 10 cm LC сунчаница NE + Lota lota Linnaeus 1758 манић + 25 cm LC 56
Опис природних, створених и предеоних одлика Легенда - статус заштите: ЦЛ - Прелиминарни списак врста за црвену листу кичмењака ЗВ - Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива ( - строго заштићена врста, - заштићена врста, * - врста заштићена само на подручју Војводине) Наредба - Наредба о мерама за очување и заштиту рибљег фонда (врсте заштићене ловостајем; cm - минимална дужина изловљених примерака) IUCN - Статус угрожености у Србији, према Светској унији за заштиту природе (IUCN); LC-lеast concern последња брига, NE-not evaluated неопредељиване Берн- Конвенција о заштити дивље флоре и фауне и природних станишта (Бернска Конвенција) Дир - Директива о заштити природних станишта и дивље фауне и флоре Ал - Алохтоне врсте Већина присутних врста риба је заштићено националним и међународним правним актима што указује на значај и потребу заштите подручја: 1 врста, лињак, налази се под трајним ловостајем (Наредба о мерама за очување и заштиту рибљег фонда); за 7 врста (штука, буцов, поточна мрена, скобаљ, клен, гргеч и манић) је одређена минимална дужина испод које је забрањен излов (Наредба о установљавању ловостаја за поједине врсте риба); за 4 врсте (штука, буцов, скобаљ и клен) је утврђен ловостај у одређеном периоду (Наредба о установљавању ловостаја за поједине врсте риба); 2 врсте (гавчица и лињак) су заштићене као строго заштићене дивље врсте (Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива); 8 врста (штука, двопругаста уклија, буцов, поточна мрена, скобаљ, клен, гргеч и манић) је заштићено као заштићене дивље врсте (Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива); 3 врсте (штука, гавчица и манић) се налазе на Прелиминарном списку врста за Црвену листу кичмењака Србије; 5 врста (двопругаста уклија, буцов, поточна мрена, скобаљ, гавчица) се налазе на Додатку I Бернске конвенције као заштићене врсте фауне; 4 врсте (буцов, поточна мрена, скобаљ, гавчица) се налазе на Анексу Директиве о стаништима; 2 врсте (буцов и поточна мрена) се налазе на списку Анекса V Директиве о стаништима; Имајући у виду да је Нера брза и хладна, у горњем току типична планинска река, фауну риба чине и врсте карактеристичне за брдско-планинске водотоке који се у Србији налазе искључиво јужно од Дунава и Саве, двопругаста уклија (Alburnoides bipunctatus) и поточна мрена (Barbus meridionalis). На самом ушћу у Дунав фауна риба је знатно разноврснија и богатија. Потребно је провести додатна истраживања ихтиофауне реке нере, приликом којих се може очекивати и присуство других врста, својствених за ихтиофауну Дунава. Река Нера по својим карактеристикама представља специфичан (јединствен) водоток на територији Војводине који се одликује врстама које су 57
Опис природних, створених и предеоних одлика присутне како у равничарским, тако и у брдско-планинским акватичним екосистемима. Релативно кратак ток од 125 km, бујични карактер, шљунковита подлога, широко ушће и контакт са Дунавом чине га посебно интересантним са аспекта заштите природе. Подручје се налази у пограничној зони што у одређеној мери може допринети и очувању ихтиофауне, као и значај самог ушћа у Дунав као природног плодишта у чијој се потопљеној вегетацији и у приобаљу мрести велики број риба. За ефикасно очување фауне риба и њихових станишта, неопходно је успоставити и развијати прекограничне активности са одговарајућим институцијама у Румунији на заштити, проучавању и праћењу стања дуж читавог тока реке Нере. 1.10. Фауна водоземаца и гмизаваца Типична фауна водоземаца Војводине опстала је на релативно очуваним влажним и воденим стаништима, док су представници фауне гмизаваца више заступљени на степским и шумским стаништима. Подручје јужног Баната налази се на споју Ћердапске клисуре и Моравске котлине, две веома важне миграционе стазе за животиње. Јужна граница Баната је река Дунав - еколошки коридор од међународног значаја који је саставни део Паневропске еколошке мреже. Дунав обезбеђује комуникацију међу заштићеним добрима, која се налазе уз његове обале и притоке. Такође, јужни Банат се налази на тромеђи три биогеографска региона Панонског, Балканског и Карпатског. На испитиваном подручју забележено је 9 врста водоземаца, што чини 53% од 17 врста које живе на територији Аутономне Покрајине Војводине. Најзаступљенију компоненту у батрахофауни чине три врсте фамилије Ranidae: зелена жаба (Pelophylax kl. esculenta), мала зелена жаба (Pelophylax lessonae) и велика зелена жаба (Pelophylax ridibundus) које су и најзначајније у ланцу исхране влажних станишта. На овом локалитету забележено је и 9 врста гмизаваца, што чини 60% од 15 врста које живе на територији Војводине. По горе наведеним подацима морамо закључити да је ово подручје веома значајно као репродуктивни центар и центар диверзитета фауне водоземаца, а нарочито фауне гмизаваца. Важан фактор велике разноврсности батрахо- и херпетофауне на овом локалитету је присуство различитих типова станишта, међу којима на Малом песку преовлађују степска станишта на песку, а Караш и Нера представљају водена станишта која су од изузетне важности за фауну водоземаца. Стање популација свих врста водоземаца у директној је вези са стањем акватичних биотопа који су им неопходни за нормално одвијање животних циклуса. Црвенотрби мукач, обична чешњарка, зелена крастача, гаталинка, жаба травњача и шумска жаба бораве у воденој средини само током кратке сезоне парења, док остатак године проводе на околним терестричним локалитетима, где се хране и где проводе зиму у хибернацији. Како је Нера брза и хладна, у горњем току типична планинска река, она није у потпуности погодна за развој и живот водоземаца и гмизаваца. Мирније делове 58
Опис природних, створених и предеоних одлика тока, уз шумске комплексе, вероватно настањује шарени даждевњак (Salamandra salamandra), којем одговарају овакви водотоци за полагање јаја и метаморфозу. Стари Караш је равничарска река споријег тока. Како је одсечен новопрокопаним каналом Караш, обилује воденим стаништима са меандрима и разливним барама. Ова влажна станишта која обилују флотантном, субмерзном и приобалном вегетацијом, изузетно су погодна као станиште за све врсте водоземаца и за гмизавце који су везани за воду (барска корњача, белоушка). Микроклиматска специфичност омогућава присуство степског гуштера (Podarcis tauricus), медитеранске врсте. Мали песак (и Делиблатска пешчара) представљају крајњу северозападну тачку распрострањења у оквиру ареала субпопулације која обухвата јужну Украјину, Молдавију, источну и јужну Румунију, Бугарску, Македонију, југоисточну Србију, Албанију, Грчку и северозападну Турску. Ареал друге, мање, изоловане субпопулације обухвата централну и источну Мађарску и северни део Војводине, односно Србије. Слика 22: Степски гуштер (Podarcis tauricus) Такође, једини локалитет налаза поскока (Vipera ammodytes) у Војводини налази се у околини насеља Кусић. Појава ове врсте везује се за подлогу кристаластих шкриљаца у долини Нере, присутних у Србији и Румунији (Џукић, 2005). Одавде потичу и једини налази за жабу травњачу (Rana temporaria) која је нађена на локалитету Јаруге. У Табели 10 су представљене врсте водоземаца које зависе од овог подручја: Скраћенице, које означавају статус заштите и/или угрожености врсте: ПСЗДВ Правилник о проглашењу строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива (Сл. Гласник РС 5/10): Прилог I: строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива (I) и Прилог : заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива (). CITES врсте обухваћене Конвенцијом о међународном промету угрожених врста дивље флоре и фауне (Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora, Washington1973): Annex Врсте које могу бити угрожене ако се њихов промет не подвргне строгим прописима Annex I Врсте обухваћене Наредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивљих биљних и животињских врста, (Сл. гл. РС 17/1999. 59
Опис природних, створених и предеоних одлика IUCN категорије угрожености: LC последња брига, LRnt зависне од заштите, скоро угрожене. Bern Конвенција о заштити европског дивљег живог света и природних станишта, Берн,1979 (Convention on the Conservation of European Wildlife and Natural Habitats, Bern1979): Annex строго заштићене животињске врсте; Anex I заштићене врсте које подлежу посебним управним мерама (регулисање/забрана експлоатације, промета и држања). EU Директиве Савета Европске Унијe (Habitats Directive - Council Directive 92/43/EEC on the Conservation of natural habitats and of wild fauna and flora): Annex животињске и биљне врсте од заједничког интереса чије очување захтева одређивање посебних подручја за њихову заштиту; Annex IV животињске и биљне врсте од заједничког интереса које захтевају строгу заштиту; Annex V животињске и биљне врсте од заједничког интереса чија експлоатација подлеже посебним управним мерама. Табела 10. бр SPECIES ВРСТА ПСЗДВ CITES IUCN Bern EU Amphibia Водоземци 1. Bombina bombina црвенотрби мукач I - LC, IV 2. Pelobates fuscus обична чешњарка I - LC IV 3. Pseudopidalea viridis зелена крастача I - LC IV 4. Hyla arborea гаталинка I - LRnt IV 5. Rana temporaria жаба травњача I - LC I V 6. Pelophylax kl. еsculenta зелена жаба - LC I V 7. Pelophylax lessonae мала зелена жаба - LC I IV 8. Pelophylax ridibundus велика зелена жаба - LC I V 9. Rana dalmatina шумска жаба I - LC IV У Табели 11 су представљене врсте гмизаваца које зависе од овог подручја: ПСЗДВ Правилник о проглашењу строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива (Сл. Гласник РС 5/10): Прилог I: строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива (I) и Прилог : заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива (). CITES врсте обухваћене Конвенцијом о међународном промету угрожених врста дивље флоре и фауне: IUCN категорије угрожености: LC последња брига, LRnt зависне од заштите, скоро угрожене. 60
Опис природних, створених и предеоних одлика Bern Конвенција о заштити европског дивљег Берн,1979 ; EU Табела 11. Annex строго заштићене животињске врсте; живог света и природних станишта, Anex I заштићене врсте које подлежу посебним управним мерама (регулисање/забрана експлоатације, промета и држања). Директиве Савета Европске Унијe (Directive 92/43/EEC) Annex животињске и биљне врсте од заједничког интереса чије очување захтева одређивање посебних подручја за њихову заштиту; Annex IV животињске и биљне врсте од заједничког интереса које захтевају строгу заштиту. бр SPECIES ВРСТА ПСЗВ CITES IUCN Bern EU Reptilia Гмизавци 1. Emys orbicularis барска корњача I - LRnt, IV 2. Lacerta agilis ливадски гуштер - - LC IV 3. Lacerta viridis зелембаћ - - LC IV 4. Podarcis muralis зидни гуштер - - LC IV 5. Podarcis tauricus степски гуштер I - LC IV 6. Zamenis longissimus Ескулапов смук I - LC IV 7. Dolichophis caspius степски смук I - LC I IV 8. Natrix natrix белоушка I - LC I IV 9. Vipera ammodytes поскок - LC IV Међу наведеним врстама водоземаца и гмизаваца, више од 60% је заштићено законом као строго заштићене дивље врсте (Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива (Сл.гл. РС 5/10)), но без обзира на важећи статус заштите, све наведене врсте представљају, у ланцу исхране, значајну карику функционисања постојећих екосистема и услов опстанка великог броја врста птица и сисара, међу којима су бројне врсте заштићене као природне реткости и сврстане у националне и међународне црвене листе као ретке и угрожене врсте. Ради очувања разноликости батрахофауне и херпетофауне, њиховог просторног распореда и динамике њихових популација, неопходно је очувати разноврсност станишта на овом подручју. На основу изнетих података може се закључити да је херпетофауна овог подручја изузетно значајна, а подручје предложеног заштићеног подручја значајно за њено очување. 61
Опис природних, створених и предеоних одлика 1.11. Фауна птица Генералне вредности Најважнији аспект вредности орнитофауне овог подручја су птице грабљивице. Оне су највише везане за Мали песак, где се налази највећа и најгушћа популација текуница у Србији и једна од највећих у Панонској низији. Текунице, крупни глодари који су активни дању, представљају изузетно повољан плен птицама грабљивицама. Додатно, овај простор налази се на раскршћу миграторних путева и у близини других важних подручја, водених станишта уз Дунав и мозаика шума, жбунасте и травне вегетације на Делиблатској пешчари. Укупно забележених 20 врста дневних грабљивица је више него на било ком локалитету ове величине у Србији. Међу њима, посебно се истичу врсте веома ретке у Србији, као што су патуљасти орао (Hieraaetus pennatus), кликташ (Aquila pomarina), крсташ (Aquila heliaca) и степски соко (Falco cherrug), као и врсте које су пре свега из биогеографских разлога ретке у Војводини, попут змијара (Circaetus gallicus) и риђег мишара (Buteo rufinus). Значај орнитофауне Опште богатство чини 160 врста птица. Од тога броја, 88 врстa спада у савремене гнездарице а 22 у току гнежђења зависе од хране са овог простора. Остале су пролазнице, зимски гости, нередовни и могући посетиоци. Због свог значаја за очување птица, шири обухват Делиблатске пешчаре проглашен је 2009. године локалитетом од међународног значаја за птице - Important Bird Area, под називом Делиблатска пешчара - RS016, на површини од 48.758 ha. У оквиру овог IBA подручја налази се већи део заштићеног подручја Караш Нера, мртваје Караша и Мали песак. Орнитолошка вредност овог подручја више је у реткостима, али се огледа и у броју ретких и угрожених врста. Многе врсте птица значајне су у националним и међународним размерама, што је исказано њиховим присуством на одговарајућим листама, правилницима и конвенцијама (Прилог 6): 134 Строго заштићене врсте (Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива; Службени гласник РС 5/2010) 68 врста налази се на SPEC листи (врста значајне за заштиту у Европи), од чега у категорији SPEC 3 46, у категорији SPEC 2 17, у категорији SPEC 1 5. 5 врста категорисаних као SPEC 1, које спадају у групу најугроженијих животиња на Планети. Међу њима, гнездарица је патка њорка (Aythya nyroca), а ту су и врсте које се хране на овом простору, мали вранац (Phalacrocorax pygmaeus), прдавац (Crex crex), крсташ (Aquila heliaca) и степски соко (Falco cherrug). 45 врста налази се на Додатку I Директиве о птицама, што их опредељује као врсте на основу којих се номинују Натура 2000 подручја. 62
Опис природних, створених и предеоних одлика Значајне врсте птица ПАТУЉАСТИ ОРАО (Hieraaetus pennatus) Процена величине гнездеће популације у Србији је 15-20 парова. На Малом песку лове два пара патуљастих орлова, односно око 10% националне популације. Имајући у виду да је ово једино место у Војводини где се редовно виђа ова врста, утолико је значај Малог песка већи. За очување ове врсте потребно је ангажовање на проналажењу гнезда, уз обезбеђивање хранидбене базе заштитом станишта, oднoснo степске и печарске травне вегетације на локалитету Мали песак. КРСТАШ (Aquila heliaca) У Србији се гнезде само три пара, на Фрушкој гори и у северном Банату. Крсташ је некадашња гнездарица Делиблатске пешчаре, нестала са ових простора крајем 80их, услед непотпуно разјашњених узрока. Претпоставља се да разлог нестанка смањење обима пашарења, те последично нестанак многих колонија текуница, услед чега је значајно смањена могућност исхране младунаца. Од тад се основано разматра могућност спонтаног повратка крсташа, који до сад није утврђен. Повремено појављивање на Малом песку, уз обилну популацију текунице, чини ову могућност вероватнијом. КЛИКТАШ (Aquila pomarina) Врста из рода правих орлова (Aquila), веома ретка у Србији (12-15 парова). Досадашња појављивања на Малом песку не указују на везаност у периоду репродукције. Ипак, имајући у виду реткост ове врсте, сваки локалитет на којем се виђа је веома значајан. СТЕПСКИ СОКО (Falco cherrug) Степски соко је од свих гнездарица у Србији најугроженија у Глобалном контексту. Спада у категорију EN тј. Угрожених врста према Црвеној листи IUCN- а. На Малом песку се редовно храни текуницама, а гнездо је вероватно у околним шумарцима. Потребна су додатна истраживања ове врсте, да ви јој се утврдио статус и дефинисале активности на заштити. Слика 23: Степски соко (Falco cherrug) 63
Опис природних, створених и предеоних одлика ЗМИЈАР (Circaetus gallicus) Ова врста је ретка у Војводини, и зна се да се гнезди само на Делиблатској пешчари и на Вршачким планинама. Редовно присуство на Малом песку указује на важност овог простора за гнездећу популацију змијара. РИЂИ МИШАР (Buteo rufinus) Није забележен као гнездарица Војводине. Учестало се виђа како лови на подручју Малог песка, који представља један од најважнијих локалитета за ову врсту у Војводини. Могуће је претпоставити да ће овде бити забележено и прво гнежђење. ПОЛОЈКА (Actitis hypoleucos) Ова врста шљукарица гнежђењем је претежно везана за брже, брдске и планинске реке. До сада у Војводини није потврђена као гнездарица, али редовна појава у репродуктивном периоду уз Неру код Кусића указује на велику вероватноћу гнежђења. Да би се утврдила популација ове врсте на реци Нери, кроз активности на међународној сарадњи, ову врсту потребно је истраживати дуж целог тока, у Србији и Румунији. МОДРОВРАНА (Coracias garrulus) Иако је некадашња гнездарица пешчара у Банату, већ 1980их је сврстана у категорију вероватних гнездарица (Ham, 1986), односно врста зе које се може претпоставити да се гнезде, али то и поред опсежних истраживања није доказано. Од тада није било забележеног гнежђења модроврана на овом простору. Ипак, оне се виђају, како на Делиблатској пешчари тако и на Малом песку. Претежно су то птице на сеоби. На Малом песку је у јесен 2011. посматрано јато од 15 примерака, што је највеће јато модроврана виђено у Србији у протеклих 10 година. Ипак, нема назнака о гнежђењу, мада су услови станишта за то одлични, пошто овде има одсека за дупље и травних станишта на песку за исхрану. У организацији удружења Рипариа из Суботице и уз помоћ Миливоја Вучановића из Природњачког друштва ГЕА, постављане су вештачке дупље за ове врсте, засад без резултата. Слика 24: Патуљасти орао (Hieraaetus pennatus) 64
Опис природних, створених и предеоних одлика Станишта птица Пешчарске ливаде и пашњаци су основни и најважнији тип станишта птица. У зависности од висине зељастог покривача, овде се услед изобиља и доступности плена, не само текуница већ и зечева, фазана, мишева, змија и гуштера, храни велики број врста и јединки птица грабљивица. Пешчарске ливаде су важна станишта пупаваца (Upupa epops), пчеларица (Merops apiaster), а у сеоби и модроврана (Coracias garrulus). Међу певачицама, најважније врсте су пољске шеве (Alauda arvensis) и велике стрнадице (Miliaria calandra), ћубасте шеве (Galerida cristata) и степске трептељке (Anthus campestris). Јаребице (Perdix perdix) и препелице (Coturnix coturnix) су такође гнездарице ливада и пашњака. Појединачна стабла и шумарци на пешчаном делу су у великој мери грађени од алохтоних врста, али има и аутохтоних врста, црних и белих топола. И поред тога, у спрези са отвореним теренима, за степске птице важно су склониште и гнездилиште. Врсте које зависе од распореда шумарака и степе су шумске шеве (Lullula arborea), вртне стрнадице (Emberiza hortulana), руси сврачци (Lanius collurio) и грабљивице. Врсте које су превасходно зависне од дрвећа и жбуња на овом простору су карактеристичне шумске врсте попут детлића (Dendrocopos sp.), вуга (Oriolus oriolus), косова (Turdus merula) и сеница (Parus sp.). Са гледишта очувања шумске орнитофауне највреднији су појасеви шума уз реке, поготово уз Караш, где има и храстових стабала. Ту су забележене и ређе шумске врсте, попут зелене жуне (Picus viridis), жутог вољића (Hippolais icterina), сиве мухарице (Muscicapa striata) и беловрате мухарице (Ficedula albicollis). Лесни и пешчани одсеци су од суштинског значаја за гнежђење ласта брегуница (Riparia riparia) и пчеларица (Merops apiaster), могуће и модроврана (Coracias garrulus) Поред тога, овде се гнезде и ветрушке (Falco tinnunculus), кукумавке (Athene noctua), чворци (Sturnus vulgaris) и врапци (Passer sp.). Најважнији су одсеци: јужни, према Банатској Паланци; централни, према каналу ДТД и северни, уз пут Гребенац Дупљаја. Напуштени и активни салаши, пружају услове за гнежђење кукумавки (Athene noctua), кукувија (Tyto alba) и сеоских ласти (Hirundo rustica), врста које се хране претежно на ливадама и пашњацима. Рукавци и мртваје су настали пресецањем Караша. У непосредној њиховој близини налази се једно од најважнијих водених и влажних станишта у Србији, рамсарско подручје Лабудово окно. Богате гнездеће, селидбене и зимујуће популације птица Лабудовог окна у повољним сезонама преливају се и на рукавце Караша, где се гнезде ретке врсте патака, попут чегртуше (Anas strepera) и њорке (Aythya nyroca) а хране готово све врсте чапљи (Ardeidae), чигре (Sternidae) и вранци (Phalacrocoracidae). Речна станишта су најочуванија дуж реке Нере, будући да је Караш каналисан. Динамично и живо дно, спрудови, аде, као и стрме, шљунковите и блатне обале чине добре станишне услове за полојку (Actitis hypoleucos), водомара (Alcedo atthis) и плиске (Motacilla sp.). Њиве и стрњике налазе се у окружењу, а делимично и у заштићеном подручју, као антропогено измењена станишта птица. Шеве (Alaudidae), јаребице (Perdix perdix) и препелице (Coturnix coturnix), користе поред травних, делимично и ова станишта. Птице попут стрнадица (Emberizidae), зеба (Fringillidae) и трептељки (Anthus sp.), хране се овде током јесењих и зимских месеци. 65
Опис природних, створених и предеоних одлика 1.12. Фауна сисара Простор заштићеног подручја Караш-Нера обухвата еколошки хетерогене типове станишта, од мочварних, плавних и речних, преко степских на песку до шумских. Шумска станишта су везана за полоје река Нера и Караш и реч је пре свега о речним, низијским шумама. Оваква разноврсност станишта омогућава повољне животне услове релативно великом броју врста. Поред наведеног, у околини је СРП Делиблатска пешчара са Рамсарским подручјем Лабудово окно и СП Стража. Присуство заштићених и очуваних подручја повећава богатство биолошке разноврсности јужног Баната. Фауна сисара истраживаног подручја одликује велика разноврсност, која се манифестује не само присутним врстама већ и специфичним животним заједницама у мозаичном комплексу екосистема. Ако се узме у обзир да укупан број врста сисара у нашој земљи износи 94, а на овом заштићеном подручју је регистрована 41 врста што чини 43,6% од укупног броја врста у фауни сисара, јасно је да се ради о великом богатству и разноврсности живог света, што је овај релативно мали простор сврстало у подручје високог степена разноврсности фауне сисара. На ширем простору истраживаног подручја живе врсте које нису везане за специфична станишта а релативно су честе. Међу врстама бубоједа (Insectivora) утврђено је присуство јежa (Erinaceus concolor) и кртицe (Talpa europaea). Према Хабијан-Микеш и Брадваревић (необјављени подаци) овај простор омогућава опстанак више врста ровчица и то: пољској (Crocidura leucodon), шумској (Sorex araneus), вртној (Crocidura suaveolens), мочварној (Neomys anomalus), воденој (Neomys fodiens) и кућнoj ровчици (Crocidura russula). Наведене врсте бубоједа представљају заштићене врсте са прилога Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштећених дивљих врста биљака, животиња и гљива. Све ровчице су на Додацима Бернске коненције. Фауна слепих мишева (Chiroptera) није детаљно проучавана али постојећа истраживања указују да се ради о простору богатом врстама слепих мишева. Савић и сарадници (1994) наводе налазе великог потковичара (Rhinolophus ferrumequinum), тробојног љиљка (Myotis emarginatus), оштроухог љиљка (Myotis blythi), патуљастог љиљка (Pipistrellus pipistrellus), раног љиљка (Nyctalus noctula ), великог или касног љиљка (Eptesicus serotinus) и сивог љиљка дугоушана (Plecotus austriacus ). Ипак за ово подручје је посебно значајан налаз ресастог шишмиша (Myotis nattereri), веома ретке врсте, специфичне за Панонску низију, и смеђег дугоушана (Plecotus auritus), који је први пут у Војводини забележен управо овде (Савић и други, 1994). Ресасти шишмиш је недовољно позната врста у погледу животног циклуса али и преференцује одређених типова станишта. До сада је регистрован на 12 локалитета (Пауновић и Карапанџа, 2003). Смеђи дугоушан је малобројна али широко распрострањена врста. Из реда глодара (Rodentia) на ширем простору присутна је веверица (Sciurus vulgaris). На водотоцима живи бизамски пацов (Ondatra zibethica), док се на замочвареним деловима среће водена волухарица (Arvicola tererestris). На влажним ливадама живи подземна волухарица (Pitymus subterraneus) која прави мале хумке од избачене земље. На обрадивим површинама под пољопривредним културама присутна је пољска волухарица (Microtus arvalis) (Петров,1992). Пругасти миш (Apodemus agrarius) са којим често станиште дели и шумски миш (Apodemus sylvaticus) констатовани су у шумарцима и њиховој 66
Опис природних, створених и предеоних одлика околини. На ободима шумарака, воћњацима и пашњацима налазе се хумке које прави миш хумкаш (Mus spicilegus). Близина насеља узрокују присуство врста као што су кућни миш (Mus musculus) и сиви пацов (Rattus norvegicus). Очувани степски пашњаци Малог песка представљају највеће и најочуваније пашњаке у Војводини на којима живи текуница (Spermophilus citellus). Слика 25: Текуница (Spermophilus citellus) Поређењем густине популације текунице на три локалитета у Војводини, и то на Крушедолу, Нерадину и Банатској Паланци, Ћировић и сарадници (2008) наводе да је највећа густина популације ове врсте, током 4 године истраживања у просеку највећа на локалитету Мали песак (Банатска Паланка) и износи 43 животиње по хектару. Током 2004. и 2005. године нпр. на локалитету Крушедол густина популације текунице износила 88 односно 44 јединке по хектару док је на локалитету Банатска Паланка износила 40 односно 28 јединки по хектару. И поред ове разлике, током даљих праћења, најмање осцилације у густини популације дешавале су се на локалитету Банатска Паланка, што говори о стабилности популације текунице на овом локалитету (Ćirović i sar, 2008). Исти аутори дају процену величине популације, па тако на локалитету Банатска Паланка, чија је површине 210 ha, величина популације током четворогодишњег истраживања варирала од 5.880 до 12.600, што просечно износи 9.072 јединке. На основу тренутно доступних података, популација текунице (Spermophilus citellus) која живи на степским пашњацима Малог песка, представља највећу и најстабилнију популацију текунице у Војводини. Истовремено и степска станишта Малог песка су вероватно најочуванија, обзиром да је овде и даље развијено традиционално, екстензивно сточарство које доприноси очувању степских пашњака. На ободним деловима степских пашњака забележене су хумке слепог кучета (Spalax leucodon). Ова два изузетно ретка и значајна глодара не насељавају исте еколошке нише обзиром да се текуница храни зеленом масом на површини земље док се слепо куче храни подземним деловима биљака. Поред тога, копачка активност ова два теробионта, слепог кучета и текунице, се разликује и већа је код слепог кучета. Копачка активност слепог кучета, као 67
Опис природних, створених и предеоних одлика релативно крупне животиње, има вишеструки значај у биологији земљишта. Овај фосоријални глодар својом активношћу, поред аерације, учествује у мешању различитих слојева земље, обогаћује тло хумусом преко својих екскремената, магационирањем хране и биљним материјалом за изградњу гнезда. Копачка активност текунице је много мања, али не занемарљива јер ова врста прави разгранате ходнике, које непрекидно проширује. Ови јој ходници служе као заклон и као презимар у гнезду проводи период хибернације (Микеш и сар, 1990). Слика 26: Слепо куче (Spalax leucodon) Из реда звери (Carnivora), на истраживаном простору живи јазавац (Meles meles), а често се срећу ласица (Mustela nivalis), твор (Mustela putorius) као и степски твор (Mustela eversmanni), куна златица (Martes martes) и куна белица (Martes foina). Bодена станишта представљају станишта за видру (Lutra lutra). Дивља мачка (Felis silvestris) се среће у низијским шумама уз Неру. Како на истраживаном подручју нема очуваних, густих шума, дивља мачка се овде вероватно слабо задржава а користи овај простор као коридор између Делиблатске пешчаре и Вршачких планина. Из породица паса (Canidae) присутна је широко распрострањена лисица (Vulpes vulpes) и шакал (Canis aureus). Како ово подручје представља везу између Вршачких планина, Делиблатске пешчаре и Јужних Карпата, дакле простора накојима се среће вук (Canis lupus), сигурно је да га он користи као коридор, слично као дивља мачка. Савић и други (1994) га наводе за простор јужног Баната. Свакако је најинтересантнији налаз риса (Lynx lynx) који наводе Хабијан- Микеш и Брадваревић (необјављени подаци). После медведа и вука, рис је трећа по величини звер Европе, и највећа европска мачка. Налази се на Црвеној листи 68
Опис природних, створених и предеоних одлика угрожених врста, спада у V категорију (рањиве) на глобалном плану заштите. Данас је опстао само на неколико изолованих подручја, а узрок су ловни притисак и разарање станишта. Процењује се да у целој Републици Србији нема више од 20 примерака. На овом подручју су регистрована 4 примерка риса, од којих је доказни примерак одстрељен 1994. године код села Калуђерова. Порекло им је из румунских Карпат, планине Локве и Семеник. Други примерак је згажен од стране Николе Сандуловића 2000. године јуна месеца, на путу за Алибунар. Један примерак је виђен у Делиблатској пешчари 1998. године, а други регистрован на караули Кусић, 2000. године, од стране граничара (Хабијан-Микеш и Брадваревић, необјављени подаци). Из представника реда Аrtiodactyla присутни су срна (Capreolus capreolus) и дивља свиња (Sus scrofa) које представљају ловну дивљaч. Ловна дивљач је и зец (Lepus capensis) из рeда Lagomorpha који је степски и шумо-степски елеменат и врста широког спектра распрострањења. 2. ПРЕДЕОНЕ ОДЛИКЕ 2.1. Предеоне одлике природног добра Дински рељеф карактеристичан је за целокупно подручје Банатских пескова, самим тим и за Мали песак. Додатно, овде је видљивији него било где другде, будући да је овде пашарење најинтензивније. Зато је вегетација ниска и травна, без много дрвећа и грмља, тако да не заклања рељеф као на већини Делиблатске пешчаре. Услед тога, на Малом песку су најупадљивије дине у Србији, што представља велику предеону и естетску вредност подручја. Додатно, предеоне вредности чине и стрми лесни одсеци и сурдуци, те уз њих наслоњени стари меандри Караша. Слика 27: Предео Малог песка 69
Опис природних, створених и предеоних одлика Посебно вредан предео чини река Нера, са плавном зоном. То је једна од ретких преосталих нерегулисаних река у Војводини. Често мења ток и гради динамичан предео сачињен од стрмих обала, спрудова, ада, меандара и лагуна. 2.2. Историјат предела За разлику од већег дела Војводине, која је у великој мери преорана, пешчарско земљиште као неповољно за обраду, одувек се користило за напасање стоке. То је и определило изглед Малог песка, који је вековима пашњак. Овај простор, који је и данас забачен и дивљи, у средњем веку се налазио непосредно уз један од најважнијих цивилизацијских центара јужног Баната. О томе сведочи археолошки локалитет Град. Иако је био у близини великог насеља, сматра се да је Мали песак и тада био пашњак, тако да је пашарење не само еколошки најповољнији начин коришћења простора, него и најстарији и најтрајнији. Колонизација становништва и оснивање односно оживљавање насеља после ослобођења од Турака током 18. века су реализовани у више наврата под хабзбуршком управом а одвијали су се рекама Панонске низије. Са порастом броја становника интензивирало се и коришћење простора. Нерационално напасање стоке и сеча у 18. веку су довели до покретања песка на Делиблатској пешчари и у околини. Велики део шума уз Неру је био искрчен и претворен у обрадиве површине. Када су први природњаци дошли у ове крајеве, људи су већ више од 50 година култивисали предео дуж пловнијих река. Предели који су били удаљенији од главних саобраћајница и пловних путева су нарочито у Банату, све до изградње железнице током друге половине 19. века остали са мање-више очуваном мочварном, пешчарском и степском вегетацијом, па су се овде задржале многе значајне врсте. Процеси мелиорација и изградње канала а нарочито канала ДТД, упоредо са интензивирањем пољопривреде и њеном механизацијом, као и ширењем инвазивних врста током протеклих стотинак година су веома убрзали губитак изворних предела и биодиверзитетски значајних врста. Чести ратни сукоби и превирања, о којима сведоче историјски записи овог краја, оставили су далекосежне последице на шуме и шумска станишта. Стање рецентне шумске вегетације нарочито осликава збивања током последња три века, током којих су се на овим просторима смењивале турска, немачка, румунска и српска управа, са различитим приступима коришћењу природних ресурса и визија развоја подручја. Цело подручје алувијума Караша и Нере, као и побрђе овог, данас пограничног појаса, 1770-их још је било покривено шумама храста, букве, леске и граба са бршљаном (Гризелини, 2008). Храстове шуме су се у том периоду највише простирале на јужним горским падинама дуж Дунава, као и на подручју тзв. кусићке и ртно-пожеженске компаније, дуж Нере. Године 1818. са тог простора је 5000 стабала храста пописано за сечу за потребе бродоградње (Милекер, 1926). О интензитету крчења шума овог краја сведочи и запис да су се већ средином XV века најближе шуме у околини Беле Цркве налазиле у атарима насеља Кусић (Штегер, 1982). На карти I Војног премера Аустро-Угарске види се да су крајем XIX века шуме нестале са свих земљишта на којима су се могле гајити пољопривредне културе (виногради, воћњаци и житарице), а готово све периодично плављене површине биле су преведене у ливаде и пашњаке. 70
Опис природних, створених и предеоних одлика Изградњом магистралног канала ДТД Нови Бечеј-Банатска Паланка регулисан је доњи ток реке Караш. Овим каналом се пресеца између осталих банатских водотокова и ток Караша. Канал преузима њихове воде, а река Караш од тачке где додирује источне делове Делиблатске пешчаре код брдашца Думача (између Дупљаје и Гребенца) постаје део канала уз који остају пресечени меандри ове реке. Канал се код Банатске Паланке улива у Дунав. Пре изградње Хидросистема ДТД, река Караш одликовала се великом кривудавошћу (меандрирањем), нарочито у најнизводнијем току, од Ђавољег моста до ушћа, где је протицала и кроз алувијум реке Дунав (Милованов, 1972). Слика 28: Карта из 1772. године са приказом Караша и Малог песка. 3. СТВОРЕНЕ ОДЛИКЕ 3.1. Културно-историјско наслеђе У непосредној близини северног руба подручја предложеног за заштиту налази се важно археолошко налазиште у којем су пронађена чувена Колица из Дупљаје. Заветна колица из Дупљаје су значајан култни предмет. На колицима која вуку барске птице, патке, приказана је стојећа људска фигура. Ради се о мушкој фигури са птичијиом главом обученој у женске хаљине, која вероватно симболизује Аполона Делфијског. Потичу из бронзаног доба и везана су за култ плодности и вегетације. Неспорно је да су птице и вегетација, односно природне одлике овог краја, послужиле као инспирација за стварање Колица из Дупљаје, једног од најважнијих археолошких предмета са наших простора. 71
Опис природних, створених и предеоних одлика Слика бр. 29: Колица из Дупљаје Налазиштe Град" поред села Дупљаја, је велико утврђење подигнуто на лесној тераси, око 30 m над левом обалом Караша, површине око 6 ha. Са свих страна било је брањено бедемом изграђеним од леса и дрвета, са источне стране још високим понегде преко 6 m и сувим ровом дубоким око 5 m. Реч je о значајном средњевековном налазишту, а не о праисторијском, како се мислило. Место налаза познатих Дупљајских колица остало је непознато. Из праисторијског доба потиче само пар шака уломака бронзанодобне грнчарије, нађених углавном испод културних слојева у Граду, заједно са средњевековном грнчаријом, где су временом упали. Римском добу припада траг једног зида, ишчупаног из темеља; античка грнчарија нађена на површини налазишта датира од I до VI века. За средњевековно утврђење, Град, још није установљено када је подигнуто. Несумњиво је напуштено почетком XI века, како показују нађени византијски и мађарски новци. Најстарији слој, који садржи укопане објекте са калотастим пећима, могао би припадати раном X столећу, судећи по неким уломцима грнчарије који упућују на Бугарску и доба досељавања Мађара (Јанковић, 2002). Сточарство је већ вековима доминантан вид коришћења простора у долини Караша, и као такво утицало је на начин живота људи, њихову традицију и културу. Травна станишта, некада много пространија, утицала су на развитак сточарства, а пре свега традиционалног пашарења. Овакав начин живота условио је и одређене културне особености и специфичан начин живота на отвореном, који се врло мало мењао од настанка до данас. Чобани на Малом песку су међу последњим људима у Војводини који живе у тзв. дивљој природи, изван насеља и већине цивилизацијских тековина. Уз све предности и мане које носи такав начин живота, представљају социо-културну особеност овог подручја. 3.2. Насеља и инфраструктура У окружењу заштићеног подручја Караш Нера налази се више насеља, Гребенац, Кајтасово, Банатска Паланка уз Караш и Кусић, Бела Црква, Врачев Гај и Стара Паланка уз Неру. БЕЛА ЦРКВА Бела Црква, градић на самом југоистоку Војводине, попут многих других војвођанских градова, својевремено се дичила са чак четири имена. У званичним документима стајало је и Fehertemplom 1355-1459. Weisskirchen 1717-1872. и 72
Опис природних, створених и предеоних одлика Biserica Alba и Бела Црква од 1918. што су имена града на мађарском, немачком, румунском и српском језику. Оснивање Беле Цркве се приписује грофу Мерсију, првом гувернеру Баната. У време владавине Марије Терезије Бела Црква доживљава процват, иза којег стоји предузимљивост и марљивост трговаца, занатлија и виноградара. Прва железничка пруга на територији данашње Србије је управо настала у општини Бела Црква и пуштена је у рад 1856. године. Најзначајнији објекти настали су крајем XVI века, а саграђени су у барокном стилу. Од барокних зграда најзначајније су римокатоличка и православна црква, зграда општине, дом војске, ватрогасни дом и остале зграде. Главну физиономију града дају објекти сазидани и реконструисани у стилу бечке сецесије, тако да је Бела Црква по томе карактеристична. У овој варошици некада је живело знатно више нација и говорило се знатно више језика, тако да се и данас могу срести српска, хрватска, немачка, француска, мађарска, италијанска, јеврејска, румунска, ромска, чешка, словачка, украјинска и руска презимена. Једна од атрактивнијих манифестација коју Бела Црква и данас негује је надалеко познати карневал цвећа, који датира из 1852. године. Белоцркванска општина простире се на 353 km² површине. Има око 21.500 ha ораница. Остали део земљишта чине ливаде, пашњаци, виногради, воћњаци, шуме и друго. У околини Беле Цркве постоји шест већих и више мањих вештачких језера, насталих екцплоатацијом шљунка. Језера чине добру основу за развој летњег купалишног и спортско-рекреативног туризма, као и спортског риболова. У самом граду налази се Градско језеро" које има уређену плажу, ауто-камп, ресторан, бунгалове... У близини Врачевог Гаја налази се Врачевгајско језеро" које је амбијентално уређено и погодно за камповање. СТАРА ПАЛАНКА Прво насеље овде је подигнуто још у седамнаестом веку на месту данашње Старе Паланке која се налази код ушћа реке Нере у Дунав. Почетком деветнаестог века Паланка је била значајно пристаниште. Паланка је назив места у средњем веку. Старо име Паланке - Хором, првобитно је значило незнабожачки храм окружен бедемом. Стара Паланка је насеље од 13 кућа које се налази на обали Дунава и одакле саобраћа скела до Рама на другој обали. ВРАЧЕВ ГАЈ Православна црква и школа постоје од 1778/79. године. Школа данас носи назив ОШ Марко Стојановић. Црква је уништена током револуционарне 1848. године, а нова црква је подигнута 1858. године. Железничка станица је подигнута 1891. године, али због повлачења државне границе са Румунијом, данас не постоји. Становништво се углавном бави пољопривредом, главне делатности су сточарство и повртарство. КУСИЋ Кусић се налази уз саму државну границу са Румунијом, од које је удаљен само пола километара. Као Кузик се први пут помиње 1383. и 1384. године као посед породице Де Јанк у Крашованском комунитету. ГРЕБЕНАЦ Гребенац се налази на рубу Делиблатске пешчаре и има нешто неповољнији географски положај у односу на већину насеља белоцркванске општине, с обзиром на слабу саобраћајну повезаност. То је старо војвођанско насеље. Први пут се помиње име Гребенац 1341. године под називом Grebencz. Становништво Гребенца се углавном бави пољопривредом. У прошлости је било 73
Опис природних, створених и предеоних одлика развијано сточарство, и то нарочито овчарство. Од друге половине 19. века брже се развија земљорадња. Посебну културно-историјску вредност има православна црква која је изграђена 1722. године. У њој постоје три иконе сликане 1764. године. Васко Попа, један од најпревођенијих југословенских песника, рођен је у Гребенцу. ДУПЉАЈА Село представља раскрсницу између Банатске пешчаре, Малог песка и долине Караша, што је нарочито било значајно у прошлости. Сврстава се у стара војвођанска насеља. Околина Дупљаје представља значајан археолошки локалитет. Становништво се претежно бави пољопривредом. Дупљаја је земљорадничко насеље, што је последица повољног педолошког покривача. КАЈТАСОВО Кајтасово је старо насеље, формирано за време велике сеобе Срба. Под тим називом први пут се помиње 1690. године, а током своје историје више пута је мењало своје име. У њему постоји више извора, а најпознатији је Чиклованов извор. САЛАШИ Типичне насеобине у границама овог подручја су чобанске колибе, које се називају салаши. У лошем су стању, често направљене на импровизован начин и нису инфраструктурно опремљене. Уз њих, понегде има и торова за стоку. Многи салаши су напуштени и оронули. Неки од њих служе само као повремено боравиште. Неформалан туристички објекат и салаш Зелени двор, уз стари Караш код Кајтасова, функционише уз поштовање и промоцију природе и еколошких принципа. Као такав указује да су природне вредности овог простора препознате и стављене у функцију не само одмора, рекреације и туризма, већ и настојања ка зближавању са природом у стилу Валдена (Торо, 1854). Слика 30: Улаз у Зелени двор 74
Опис природних, створених и предеоних одлика 3.3. Становништво Број становника јужно-банатског округа је у опадању у периоду 1991.-2002. године. То важи и за општину Бела Црква, у којој је 1981. пописано 12.317, а 2012. године 10.675 становника. Насеље Бела Црква данас има 8.868 становника. Депопулација је посебно изражена у сеоским насељима. У Гребенцу данас живи 1.464 становника. У Кајтасову живи 335 становника, Банатској Паланци 900, Кусићу 1.723 и Врачевом Гају 1.709 становника. На Малом песку је током сезоне насељено десетак чобанских објеката у којима живи до двадесетак људи, појединачно или породично. Већином спавају у салашима, мада има и оних који ујутру долазе на пашњаке а крајем обданице се враћају у села. Бораве овде од почетка пролећа до краја јесени, али има и чобана који су на салашима целе године. 3.4. Ресурси Травни покривач је природни ресурс, а његово коришћење неопходно је ускладити са потребама заштите природе. Уколико је усклађена и контролисана, испаша је добар метод одржавања травног покривача и спречавања обрастања високом травом или грмљем. Заштита природних вредности, пре свега врста и станишта, као неопходан предуслов предвиђа очување пашњака уз њихово усклађено и одрживо коришћење. На тај начин дугорочно се обезбеђује материјална основа за екстензивно сточарство и производњу здраве хране. Близина заштићеног подручја отвара перспективу бољег пласмана производа, путем развитка туризма и формирања робне марке. Иако песковито, земљиште за обраду и гајење култура значајан је ресурс овог простора. Његово интензивно коришћење унутар заштићеног подручја је у колизији са потребама очувања природе, пошто се преоравањем уништавају травна станишта. Коришћење обрадивог земљишта требало би у будућности смањивати (откупом и враћањем степе на песку). Вода у Нери и у рукавцима Караша свежија је и бистрија у односу на остале реке у Војводини, и као таква представља пре свега основу за рекреацију, на за то одређеним местима. 3.5. Делатности Основна делатност на овим просторима је пољопривреда, и то пре свега сточарство и ратарство. СТОЧАРСТВО Док је у Делиблатској пешчари коришћење пашњака деценијама уназад било спутавано, пашњаци су на Малом песку интензивније коришћени. Отуд толика разлика у природним вредностима, иако је основа слична. Чобани из Дупљаје, Гребенца, Кајтасова и Банатске Паланке напасају овде своја стада. Већина стада се на пашњацима појављују у рано пролеће и остају ту све до зиме, док снег не покрије тло. Неки чобани су са стадима на пашњацима целе године, чак и по снегу. Део стоке се изводи на пашу ујутро и одводи увече, а многа стада оваца спавају у торовима на пашњаку. 75
Опис природних, створених и предеоних одлика Слика 31. Стадо оваца на пашњацима Малог песка РАТАРСТВО Обрада земље је ограничена песковитим земљиштем на Малом песку и високим нивоима воде уз Караш и Неру. Према намени, њиве на овом подручју заузимају само 53 ha односно 4% површине. Најзаступљеније културе у окружењу су жита, кукуруз, сунцокрет, шећерна репа, соја и луцерка. ВИНОГРАДАРСТВО Бела Црква је град на благо заталасаној равници, својим географским положајем предодређен за узгој винове лозе. То су максимално искористили немачки досељеници и изградили имиџ виноградарског краја у којем успевају добро грожђе и исто тако добро вино. Према намени, виногради и воћњаци на овом подручју заузимају само 89 ha односно 6% површине. На подручју Малог песка постојали су задружни виногради, али су они данас напуштени. О томе сведоче задружни објекти, као и остаци жица за винограде обрасли травом. Некадашњи виногради су спонтаном сукцесијом повратили карактеристике пешчарских травних станишта на којима су подигнути. ШУМАРСТВО Почетак планског коришћења, а више прекид неконтролисаног крчења шума, почиње 1717. године, након протеривања Турака са овог подручја. У време Војне границе, на овом подручју било је више шума него ораница (Штегер, 1982). Шуме су биле искључиво у државној својини. Прво стварно ограничење и планско коришћење шума датира из 1755. године, када су регулисани сеча, жирење у шумама и шумска такса. До тада су природне, нарочито храстове шуме, већ у великој мери искрчене и деградиране. И поред тога, њихово пустошење и девастирање наставило се како од стране локалног становништва (сеча, жирење, прекомерна испаша), тако и услед великих следовања у дрвету које су током XVI и XIX века уживали војни официри и намештеници Банатске војне границе (Ваничек In: Штегер, 1982). Граничари су у том периоду имали право бесплатног коришћења грађевинског и огревног дрвета, испаше и жирења стоке током целе 76
Опис природних, створених и предеоних одлика године, што са једне стране указује на распрострањеност храстових шума у то време, а истовремено и на узроке њихове девастације. Током XIX века највећа пажња усмерена је везивању тзв. "летећег" песка Делиблатске пешчаре, који је покренут нерационалним и прекомерним коришћењем шумских и пашњачких површина. Оснивање комуналних шума и приватизација шума датира из периода распада Војне крајине, крајем XIX века. Периоди првог и другог светског рата, као и доба других ратних сукоба, донели су нову девастацију шума. Имајући у виду да ни данашње, расцепкане шуме и шумарци, нису уређене и да се многе спонтано формиране шумске површине воде као ливаде, пашњаци или обрадиво земљиште, питање непланске сече у овом крају није решено. То потврђују и збивања током 2011. године, када је на подручју општине Бела Црква на више локалитета, у сливу Караша и Нере као и на Малом песку, констатована нелегална сеча шума, при чему је грањевина из приобаља бачена у водотоке. Велики број малих шумских површина, углавном у приватном власништву, без тачних података о саставу, структури шумског фонда и евиденцији посеченог дрвета, који се могу добити само из уређених шума, онемогућује анализу структуре шумских површина истраживаног подручја. Садашње стање шума може се унапредити уређењем шума и планским газдовањем. Садњом групација едификаторских и пратећих врста у складу са типом шумског станишта, могу се створити језгра за ревитализацију спонтаним осемењавањем, што је већ забележено у девитализованим културама црног бора и багрема на централним деловима Делиблатске пешчаре. ЛОВ На простору заштићеног подручја налази се ловиште Нера којим газдује Ловачко удружење Ловац из Беле Цркве. Површина овог ловишта износи 29.154,96 ha, од чега је 26.000 ha ловна површина док је 3.154,95 ha неловна површина. Главне врсте гајене дивљачи су срна (Capreolus capreolus), дивља свиња (Sus scrofa) и зец (Lepus capensis). Према бројању из 2012. утврђено је бројно стање дивљачи и оно износи за срну 467 јединки, за дивљу свињу 30 јединки, за зеца 2800 јединки и за фазана 2200 јединки. Бонитетни разреди су подаци на основу којих се може утврдити квалитет ловишта за поједине врсте. Ово ловиште за срну има -I бонитетни разред, за дивљу свињу бонитетни разред, за зеца и фазана -I бонитетни разред. Осим ових врста, у ловишту Нера лове се и препелице, грлице и дивље патке, као и лисице и шакали. 3.6. Постојећа просторно-планска и пројектна документација Караш, Нера и Мали песак као простори резервисани за заштиту уврштени су у Просторни план подручја посебне намене Делиблатске пешчаре (Сл. Лист АПВ бр. 8/06), као и у Просторни план општине Бела Црква (Сл. Лист општине Бела Црква 2/04). У овим документима помиње се значај Малог песка као станишта гороцвета, текунице, слепог кучета и птица грабљивица. Истиче се и важност очувања ушћа речице Нере, као дела Рамсарског подручја, од значаја за науку и заштиту природе. 77
I Оцена стања животне средине подручја I ОЦЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ПОДРУЧЈА I 1. ФАКТОРИ УГРОЖАВАЊА И ОЦЕНА УГРОЖЕНОСТИ Преоравање површина под травном вегетацијом; Због мале плодности песковитог земљишта, преоравање травних станишта као фактор угрожавања је мање заступљен него на другим травним подручјима Војводине. Ипак, спорадично се догађа, као у случају орања усред Малог песка, где је 2011. посејан сунцокрет. Њиве су углавном рубно уз ово подручје али постоји стална опасност ширења на рачун степско-пешчарских станишта. Лакоћа приступа летњим путевима, нерешени власнички односи, економска криза и недовољно развијена еколошка свест чине преоравање великом потенцијалном опасношћу. Додатне проблеме уз ово, представља и коришћење пестицида и вештачког ђубрива, како унутар заштићеног подручја, тако и рубно. Слика 32: Сунцокретиште на Малом песку Промена начина коришћења површина Значајан делови Малог песка се према намени воде као виногради. Тренутно су напуштени и користе се као пашњаци, што је условило повратак гороцвета, текуница и птица грабљивица. Постоје планови за поновно сађење воћњака и винограда на местима где се успоставила степа на песку. Новим 79
I Оцена стања животне средине подручја засадима би се дугорочно уништила степска станишта и смањио животни простор врста везаних за њих, те нарушили укупни еколошки односи карактеристични за ово подручје. Непланско газдовање шумама и незаконите сече Неуређеност шума, изостанак системске контроле и евиденције шумских радова у приватним шумским поседима представља проблем на подручју много ширем од овог дела Баната. Оно по чему се ово подручје истиче, то је да ни шуме у државном власништву нису уређене, па чак ни евидентиране као шумски покривач. Како шуме нису уређене, и контрола изостаје, тако да су, поготово последњих година, врло честе шумокрађе. Ова појава посебно је узела маха у јесен и зиму 2011, када је велики број еколошки вредних стабала посечен на овом простору. Слика 33: Незаконита сеча дрвећа уз Неру и Мали песак На око 2,5 km идући насипом узводно од ушћа Нере, забележен је случај уређења водотока пресецањем меандра, приликом којег је потпуно искрчена заштитна шумска вегетација у појасу између насипа и водотока, у дужини око 600 m. Бујучни карактер водотока, улога поплавних шума у спречавању ерозије, филтритању вода и регулацији поплавних таласа, и наравно, значај ових шума као приоритетни тип станишта и еколошки коридор, указује на потребу очувања приобалне вегетације. Експлоатација шљунка и песка Шљунак и песак који у наносу долазе са великим водама Нере, представљају природни ресурс који је могуће користити на одржив начин периодичним уклањањем са одређених деоница реке, водећи рачуна о очувању путање водотока и шумске вегетације у приобаљу. Актуелна неуређена 80
I Оцена стања животне средине подручја експлоатација шљунка из корита Нере представља један од најзначајнијих негативних фактора који утичу на промену конфигурације терена, продубљивање корита, ерозију обала, нестајање станишта за бројне органске врсте и промену еколошких услова. Изградња објеката (високоградње, нискоградње, хидроградње, далеководне мреже и других) У непосредној близини заштићеног подручја Караш Нера присутан је значајан број викенд кућа и других објеката секундарног боравишта, којима су нарушене опште вредности предела. Ови објекти су изграђени на некадашњим шумарцима и пашњацима чиме је промењен начин коришћења простора и нарушене природне вредности. Ови простори су у највећој мери изузети из будућег заштићеног подручја. Посебно неповољно је присуство нисконапонског далековода, који се простире преко Мало песка, локалитета на којем су бројне птице грабљивице. Постојање овог објекта веома је опасно пре свега због учесталог страдања птица услед кратког споја (електрокуције). Два асвалтна пута пресецају Мали песак у правцу исток запад, северни од Гребенца ка Шушари и јужни који води у Белу Цркву. Они уништавају, нарушавају и расцепкавају природна станишта и угрожавају биљне и животињске врсте, које и страдају на њима, узнемиравају и доносе загађења и појачано присуство људи и ремете пејсажне целине. Током 2009, 2010. и 2011. године, постојале су одређене иницијативе и захтеви за изградњу ветропарка на простору Малог песка, где и данас стоји анемометар постављен у те сврхе. Погодност за овакав тип објеката су одговарајући ветрови и државно земљиште на којем је лакше реализовати изградњу. Због тога су Завод и инвеститори одржали неколико састанака. Основни проблем са аспекта заштите природе је изузетна концентрација птица грабљивица. Услед тога, на овом простору је велика могућност страдања птица сударом са елисама ветрогенератора, те је са аспекта заштите природе ова могућност одбачена и захтеви одбијени. Уношење алохтоних врста биљака и животиња; Инвазивне врсте представљају један од најзначајнијих фактора смањења и губитка биодиверзитета. Различити антропогени утицаји деградирају станишта са изворном вегетацијом разарајући њихову природну структуру и поспешујући ширење инвазивних врста. Према Конвенцији о биолошкој разноврсности ( Службени лист СРЈ, Међународни уговори, бр. 11/2001) постоји обавеза спречавања ширења, или по потреби, предузимања мера за уништење инвазивних врста. Један од значајних фактора који доприносе ширењу инвазивних врста биљака је изградња саобраћајне и каналске мреже. Након завршетка изградње железничке и каналске мреже у Војводини, многе инвазивне врсте биљака су се појавиле и рашириле. Неке од њих су унете за потребе хортикултуре, пчеларства и везивања песка. Ширењем алохтоних биљних врста угрожена је како вегетација поплавних подручја, тако и шумска и степска вегетација Малог песка. Стога 81
I Оцена стања животне средине подручја приликом подизања шума треба користити првенствено аутохтоне врсте, а где то није могуће, неинвазивне алохтоне врсте. Забележено је укупно 25 инвазивних таксона у рангу врсте (23) и подврсте (2) при чему су на највећем броју локалитета утврђени циганско перје (Asclepias syriaca) (8), красолика (Erigeron annuus) (6), јасенолисни јавор (Acer negundo) (5) и багрем (Robinia pseudacacia) (5). Слика 34: Циганско перје и кисело дрво у околини Банатске Паланке Већина инвазивних врста на овом подручју се може поделити у три основне еколошке групе: врсте влажних подручја које су и најбројније (11), оне које се јављају претежно на стаништима степске и пешчарске вегетације (4) и врсте које су по својој стратегији означене као рудералне (7). У оквиру прве групе се са највећом бројношћу и покровношћу истичу дрвенасте врсте и лијане (Acer negundo, Amorpha fruticosa, Vitis vulpina, Echinocystis lobata) и то највише дуж реке Нере, где су због присуства бројних насеља различитих типова негативни људски утицаји најизраженији и најразноврснији. Врсте ове групе лако насељавају претходно деградирана или уништена станишта а расемењују се воденим путем у чему им помаже река Нера која није регулисана и током године више пута има нагле и краткотрајне промене водостаја плавећи шире подручје. Од зељастих врста најзначајнија је Нуталова водена куга (Elodea nuttallii) која масовно обраста плитка корита и баре у меандрима Мртвог Караша на локалитетима Риваче, узводно од Ђавољег моста и уз Неру код Кусића, а вероватно је и шире распрострањена. Од врста везаних за умерено влажне и сувље пешчарске терене највеће проблеме стварају багрем (Robinia pseudacacia) и кисело дрво (Ailanthus altissima) а из групе рудералних циганско перје (Asclepias syriaca). Наведене врсте на подручју Малог Песка образују местимично непроходне састојине, понекад све три заједно (посебно између Дупљаје и Јасенова, као и између Плашевице и преводнице на каналу ДТД код Кајтасова и од Девојачког брега до одсека код Банатске Паланке). Један део површина између Јасенова и Банатске Паланке служи за испашу па на њима није дошло до значајнијег ширења инвазивних врста. Овде се налазе неки од флористички највреднијих локалитета између Девојачког брега и Банатске Паланке. Са престанком умерене испаше може доћи до потпуног обрастања Малог Песка у багрем и кисело дрво и до нестанка готово свих 82
I Оцена стања животне средине подручја биодиверзитетски значајних врста флоре, односно станишних типова приоритетних за заштиту. Бабушка (Carassius gibelio), амурски спавач (Perccottus glenni), сунчаница (Lepomis gibbosus) и брадавичарка (Pseudorasbora parva) су алохтоне врсте риба забележене током теренских истраживања на овом подручју. Ове врсте имају изузетно негативан утицај на популације аутохтоне ихтиофане и могу их готово истребити у једном воденом екосистему (Wolfram-Wais et. al., 1999). У њиховој исхрани у великој мери заступљена је икра и рибља млађ. Њихово омасовљење неповољно утиче на аутохтону ихтиофауну због постојања компетиторских односа са аутохтоним врстама за храну, станиште и размножавање. Велика бројност и већа адаптабилност доприноси пропорционалном смањењу популација аутохтоних рибљих врста. Хидромелиорациони радови Највећа промена водног режима у доњем току Нере десила се настанком Ђердапске акумулације, а на Карашу изградњом канала ДТД и уставом код Кајтасова. Поједини меандри водотока, нарочито Караша, пресечени су и искључени из природног плављења. С обзиром да највећи водотоци који се обухватају овом заштитим највећим делом и даље теку природним коритом уз очуване инундације, најзначајније је очувати природну вегетацију и плавни карактер станишта поред водотока. Од њиховог очувања зависи проходност и континуитет ових еколошких коридора од међународног значаја. Слика 35: Канал ДТД је суштински изменио природан режим тока доњег дела реке Караш и услове станишта живог света Током обиласка терена утврђено је да се претходних година вршило пресецање меандара Нере на два места, на самом ушћу, у дужини од 1,5 km и узводно на 3,6 километру, у дужини од 500 m. Образложење за вршење ових радова је спречавање појављивања поплава обезбеђивањем бржег отицања 83
I Оцена стања животне средине подручја воде. Овим је дошло до губитка станишта и простора за мрешћење многих врста риба које су значајне не само за реку Неру него и за Дунав. Поменути водопривредни објекти изменили су природан режим подземних и површинских вода на овом подручју, а самим тим и услове станишта живог света који овде обитава. Свака даља изградња насипа и прокопавање канала може додатно нарушити основне природне вредности простора. Промена морфологије терена Како на Делиблатској пешчари, тако и овде влада стална опасносто о илегалног ископавања песка. Ова активност, због користи од песка и лаке доступности путевима, за кратко време може имати велик негативан утицај. На северном делу Малог песка постоји велика рупа настала илегалним копањем песка. Природна травна станишта и карактеристичне врсте на овим просторима потпуно су уништени. Стварање рупа, ровова и ископина присутно је и на јужном делу Малог песка. Иако ове измене датирају од пре више година, затрављене су, али су основни облици предела остали нарушени. Слика 36. Ископина песка у близини пута Гребенац Дупљаја Поред тога, експлоатација шљунка из корита Нере представља један од најзначајнијих негативних фактора који утичу на промену конфигурације терена, продубљивање корита, ерозију обала, нестајање станишта за бројне органске врсте и промену еколошких услова. Хемијско и физичко загађивање, депоновање чврстог и течног отпада и отпадних загађених вода Рупе настале копањем песка убрзо по ископавању почну да се пуне отпадом из околних села, тако да ова два угрожавајућа фактора делују синергички, брзо и много наружујући природу. Поред тога, отпад се ионако шири уоколо салаша, али и уз насељена места, што је поготово изражено код Кајтасова 84
I Оцена стања животне средине подручја и Гребенца. Смеће са депоније код Кајтасова шири се унаоколо и на депресију са бескољенком, редак тип станишта на којем расту и орхидеје калужђарке. На месту некадашњих винограда остало је много зарђале жице за стубове, која је већ покривена песком и травом, и као таква тешка за уклонити. Слика 37: Каћунак (Orchis morio) недалеко од сметлишта код Кајтасова Река Нера на делу општине Бела Црква представља непосредни реципијент свих сувишних вода: површинских, подземних вода из насеља и са околног пољопривредног земљишта. У реку Неру се упуштају и отпадне воде из Беле Цркве без пречишћавања. Пашарење (коришћење, чобанске куће, животиње) Пашарење je начелно корисно, aли је на одређеним местима регистрована прекомерна испаша која нарушава природне, пре свега флористичке и вегетацијске одлике. Неки међу чобанским објектима делују традиционално и уклапају се у пејзаж, али већином су склепани те руже простор. Отпад који стварају њихови власници гомила се око кућа, а како најчешће нема ограда, шири се и даље. Испаша стоке на шумским сечинама (насталих плански или шумском крађом) отежава обнову матичне састојине, води девастацији шуме и обнови биолошки јачих, алохтоних врста. Велик број малих шумских парцела у приватном власништву, без редовне контроле, има за последицу поред шумских крађа и честе упаде домаће стоке. Чобански пси, мачке и домаће свиње на салашима, озбиљни су предатори ситних организама, поготово текуница, гуштера и птица које се гнезде на тлу. 85
IV Вредновање и темељне вредности природног добра IV ВРЕДНОВАЊЕ И ТЕМЕЉНЕ ВРЕДНОСТИ ПРИРОДНОГ ДОБРА IV 1. ТЕМЕЉНЕ ВРЕДНОСТИ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА Међу бројним описаним одликама и вредностима простора Караша, Нере и Малог песка, посебно се истичу оне које га одвајају од свих других простора у Србији и Војводини, а све оне заједно и у Панонској низији уопште: Реке Нера и Караш су међународни еколошки коридори, претежно шумски и водени, који повезују одговарајућа станишта Карпата и Панонске низије. Мали песак одликује најупадљивији предео динског рељефа у Србији. Станиште великог броја ретких и угрожених биљних врста. Једино поуздано налазиште двоштитасте шаши (Fimbristylis bisumbellata) и мочварног маслачка (Taraxacum palustre) у Србији. Значајне врсте биљака су и шиљата зука (Scirpus mucronatus), змијски језик (Ophioglossum vulgatum), димњача (Fumaria kralikii), калужђарка (Epipactis palustris) и гороцвет (Adonis vernalis). Фауна инсеката у Нери, једнодневке (Ephemeroptera) и камени цветови (Trichoptera), јединствена је у Војводини и карактеристична за брзе, поточне воде. На Малом песку присутне су бројне и виталне популације панонског скакавца (Acrida ungarica) и мрављег лава (Myrmeleon formicarius), ретких врста инсеката. Фауна риба у Нери је брдског карактера, са карактеристичним врстама двопругастом уклијом (Alburnoides bipunctatus) и поточном мреном (Barbus meridionalis). Као таква је особена и различита у односу на фауну риба у Војводини. Нера је и станиште манића (Lota lota), ретке врсте у Србији. Једино познато подручје у Војводини које насељавају жаба травњача (Rana temporaria) и поскок (Vipera ammodytes). Мали песак настањују виталне популације карактеристичних и ретких степских врста гмизаваца, степског смука (Dolichophis caspius) и степског гуштера (Podarcis tauricus). Подручје са највише забележених врста дневних птица грабљивица (20) по јединици површине у Србији. Међу њима, истичу се патуљасти орао (Hieraaetus pennatus), кликташ (Aquila pomarina), крсташ (Aquila heliaca), степски соко (Falco cherrug), змијар (Circaetus gallicus) и риђи мишар (Buteo rufinus). На Малом песку налази се највећа и најгушћа популација текуница (Spermophillus citellus) у Србији, и једна од највећих у Панонској низији. Витална популација слепог кучета (Spalax leucodon), изузетно ретке врсте сисара. Покрајински завод за заштиту природе, 2010. 87
IV Вредновање и темељне вредности природног добра IV 2. ИСПУЊЕНОСТ УСЛОВА ЗА ЗАШТИТУ Аутентичност Подручје Караша, Нере и Малог песка налази се непосредно уз Делиблатску пешчару, на рубу Панонске низије, између Карпата и Дунава, у близини долине Мораве која је коридор ка Средоземљу и Ђердапске клисуре која је коридор ка Влашкој низији. Обједињујући и повезујући природне карактеристике ових простора, представља аутентичну природну целину на еколошки стратешком положају. Одликују га исконска панонска станишта: пешчаре, степе и мочваре, као и реке, рукавци и шуме. Насељава га аутентична флора и фауна. Присуство врста попут двоштитасте шаши (Fimbristylis bisumbellata) и мочварног маслачка (Taraxacum palustre), које су услед измена нестале са осталих станишта у Србији, указује на висок ниво аутентичности. Репрезентативност Панонски ендеми на овом подручју су слатинска паламида (Cirsium brachycephalum) и скакавац (Acrida ungarica). Разноликост Ове пешчарске, речне и шумске просторе одликујe богатство и разноврсност флоре, вегетације и фауне, коју најупадљивије илуструју 458 врста биљака и 160 врста птица. Интегралност На релативно малом простору смењују се различита станишта, са врстама међу којима многе своје животне потребе задовољавају у оквирима два или више екосистема и на њиховим екотонима, са међусобно зависним и испреплетаним односима. Пејсажна атрактивност Подручје предложено за заштиту под називом Караш - Нера одликује упадљиви пејсаж динских рељефа, са оближњим очуваним меандрима Караша, као контраста сувим песковима. Додатну пејсажну атрактивност дају стрми лесни и песковити одсеци према Карашу, као и природни ток брдске реке Нере, са шљунковитим обалама, спрудовима и адама. Очуваност Присуство ретких и угрожених врста, несталих са већине простора у Србији, указује на висок ниво очуваности природних одлика. Караш, Нера и Мали песак обезбеђују услове за опстанак oрганизмима као што су двоштитаста шаш (Fimbristylis bisumbellata), мочварни маслачак (Taraxacum palustre), шиљата зука (Scirpus mucronatus), змијски језик (Ophioglossum vulgatum), димњача (Fumaria kralikii), калужђарка (Epipactis palustris) и гороцвет (Adonis vernalis), једнодневке (Ephemeroptera) и камени цветови (Trichoptera), панонски скакавац (Acrida hungarica) и мрављи лав (Myremeleon formicarius), двопругастa уклијa (Alburnoides bipunctatus), поточнa мренa (Barbus meridionalis) и манић (Lota lota), степски смук (Dolichophis caspius), степски гуштер (Podarcis tauricus), жаба травњача (Rana temporaria) и поскок (Vipera ammodytes), патуљасти орао (Hieraaetus pennatus), 88
IV Вредновање и темељне вредности природног добра кликташ (Aquila pomarina), крсташ (Aquila heliaca), степски соко (Falco cherrug), змијар (Circaetus gallicus), риђи мишар (Buteo rufinus) и патка њорка (Aythya nyroca), као и текуница (Spermophillus citellus) и слепо куче (Spalax leucodon). Ово је једино подручје у нашој земљи, где се могу наћи све наведене врсте на једном месту. IV 3. ЗНАЧАЈ И ФУНКЦИЈА ПРИРОДНОГ ДОБРА Еколошка функција Подручјe Караша, Нере и Малог песка, јединствено у Србији, са бројним карактеристичним органским врстама, изузетно значајно доприноси очувању биолошке, геолошке и предеоне разноврсности. Реке Нера и Караш су међународни еколошки коридори и представљају део Националне еколошке мреже. Очувањем популација присутних ретких и угрожених врста биљака и животиња, утиче се на одржавање и јачање еколошке кохерентности и повезаности у регионалном и прекограничном контексту. Испреплетеност међуодноса врста травних, шумских и влажних и водених станишта истичу значај и функцију подручја за еколошке процесе. Очуваност основних ресурса, пре свега земљишта, вода и травног покривача, пружа директне и индиректне подржавајуће и регулаторне еколошке услуге. Научно-истраживачка функција Удаљеност и изолованост овог простора, иако су допринели да остане минимално нарушен, утицале су и на смањен досадашњи ниво истраживања. Ипак, управо очуваност и јединственост природних вредности пружа обилну могућност проучавања, поготово врста које су на другим местима ишчезле, као и специфичних односа у окружењу пешчарских и водених станишта. Успостављањем заштићеног подручја, отварају се могућности за сарадњу на проучавању природних вредности са управљачима заштићених подручја у Румунији (НП Клисура Караша Семеник, НП Клисура Нере Беушница и ПП Гвоздена капија ) и Србији СРП Делиблатска пешчара, ПИО Вршачке планине, СП Стража и НП Ђердап. Културно-историјска функција Природним вредностима доприносe и културно историјске вредности. То се пре свега односи на налаз изузетног артефакта Колица из Дупљаје, археолошки локалитет Град, као и особен начин живота становништва на овом простору, поготово традиционално пашарење. Сарадња на заштити природних вредности у Србији и Румунији, кроз побољшање контаката становништва са обе стране границе, отвара и унапређује могућности развоја културне размене у овим вишенационалним срединама. Васпитно-образовна функција Поред научног, естетског и културног значаја и вредности као оазе очуване природе, могућности овог простора су и у образовним и еко-туристичким програмима. То је оствариво како за околне основне и средње школе, тако и за универзитетске и стручне екскурзије из земље и иностранства, имајући у виду Покрајински завод за заштиту природе, 2010. 89
IV Вредновање и темељне вредности природног добра прекогранични контекст и особеност појава и процеса на овом подручју. Локалитети дуж река Нере и Караша у Србији и Румунији, од извора до ушћа, су потенцијална погодна подручја за реализацију образовних активности. Развојна функција Могућности развоја овог простора су у одрживом туризму везаном за водене површине, биодиверзитет и пешчарски амбијент, гајењу традиционалних сорти животиња и одрживом пашарењу, руралном развоју, као и производњи и пласману здраве хране. Уз одговарајуће стимулације и користећи постојећа искуства управљача заштићених подручја код нас и иностранству, ове активности имају велик развојни потенцијал. Туристичкој атрактивности целе регије доприноси и близина реке Дунав и у перспективи изградња марине код Старе Паланке. На заштићеном подручју Караш Нера потребно је развијати одрживе облике туризма који ће се базирати на посматрању и фотографисању предела и карактеристичних и упадљивих врста биљака и животиња, вожњи чамцима на весла, доживљавању аутентичног салашарског амбијента, упознавању са старим сортама домаћих животиња и продају аутентичних производа, пре свега здравствено исправне хране. 90
V Режими заштите V РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ Основа за успостављање режима и мера заштите је члан 35. Закона о заштити природе ( Службени гласник Републике Србије" бр. 36/09, 88/10, 91/10), као и члан 33. истог Закона, према коме је: Предео изузетних одлика подручје препознатљивог изгледа са значајним природним, биолошко-еколошким, естетским и културно-историјским вредностима, које се током времена развијало као резултат интеракције природе, природних потенцијала подручја и традиционалног начина живота локалног становништва. Предео изузетних одлика може бити природни предео изузетних одлика и културни предео изузетних одлика. Природни предео изузетних одлика је подручје значајне биолошко-еколошке и естетске вредности где традиционалан начин живота локалног становништва није битније нарушио природу и природне екосистеме. У пределу изузетних одлика забрањене су радње и активности којима се нарушавају примарне природне и створене вредности и карактер предела. Мере заштите, начин обављања привредних и традиционалних делатности и коришћење природних и створених вредности у пределу изузетних одлика, ближе се утврђују актом о проглашењу заштићеног подручја. Полазећи од потребе заштите и очувања предела и станишта, као и строго заштићених и заштићених врста, одређивање степена заштите унутар ПИО Караш - Нера је вршено на основу степена очуваности природних вредности, потреба за применом активних мера заштите и у складу са потребама развоја одрживог пашарења и других активности. На заштићеном подручју успостављају се режими заштите и I степена. ПИО Караш - Нера обухвата површину од 1.541,27 ha, од чега: режим заштите степена заузима 984,36 ha. режим заштите I степена обухвата површину од 556,92 ha. V 1. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ (другог) СТЕПЕНА Режим заштите степена спроводи се на делу заштићеног подручја са делимично измењеним екосистемима великог научног и практичног значаја. Овде су могуће управљачке интервенције у циљу рестаурације, ревитализације или усмеравања сукцесије. Могући су контролисани водови традиционалног коришћења природних ресурса, односно традиционалне делатности које током свог одвијања нису угрозиле примарне вредности простора. Режим заштите степена обухвата већину степско пешчарских станишта, где је одрживо коришћење пашарењем неопходно за очување природних вредности. Уз то, овим режимом заштите обухваћена је већина мртваја уз Караш и 91
V Режими заштите три најважније целине у приобаљу Нере, код Кусића, Врачевог Гаја и на ушћу у Дунав. У режиму степена заштите, поред мера забране за I степен, ЗАБРАЊЕНО ЈЕ: 1) изградња нових јавних путева; 2) уклањање травног покривача са површинским слојем земљишта. ОГРАНИЧАВА СЕ: 1) изградња објеката и инфраструктуре, на потребе управљања заштићеним подручјем и одрживог пашарења; 2) асфалтирање путева на реконструкцију постојећих асфалтираних путева; 3) осветљавање простора на усмерено осветљавање објеката и за потребе безбедности; 4) пашарење, на просторно и временски ограничене активности, у складу са капацитетом и природним вредностима; 5) кошење, на просторно и временски ограничене активности, уз примену заштитних мера за флору и фауну; 6) уклањање приобалне, плутајуће и подводне вегетације, на потребе ревитализације; 7) сеча аутохтоних врста дрвећа, на активности за потребе ревитализације, спречавања пренамножавања патогена и одрживог газдовања шумама; 8) лов, на санитарни, контролу патогена и пренамножавања предатора; 9) риболов на рекреативни, санациони риболов и риболов у научноистраживачке сврхе; 10) туризам на просторно, временски и капацитетом ограничене активности, у складу са потребом очувања природних вредности. V 2. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ I (трећег) СТЕПЕНА Режим заштите I степена се спроводи на делу заштићеног подручја са делимично измењеним и/или измењеним екосистемима од научног и практичног значаја. У овом степену заштите могуће је селективно и ограничено коришћење природних ресурса и простора уз потребну инфраструктуру и другу изградњу, које је усклађено са вредностима, потенцијалима, капацитетима и потребама заштићеног простора. Режим заштите I степена обухвата измењене и нарушене екосистеме, постојећу инфраструктуру и објекте, као и већи део корита реке Нере у Србији. У режиму I степена заштите ЗАБРАЊЕНО ЈЕ: 1) изградња објеката за депоновање опасног отпада и других објеката којима би се могао загадити ваздух, вода и земљиште и угрозити флора и фауна; 2) изградња објеката за коришћење енергије ветра; 92 Покрајински завод за заштиту природе, 2011
V Режими заштите 3) промена намене земљишта, осим у циљу управљања и ревитализације; 4) експлоатација песка, земље и минералних сировина; 5) нарушавање и уништавање површина под травном вегетацијом, њихово преоравање и успостављање пољопривредне производње; 6) уношење алохтоних и инвазивних врста; 7) пошумљавање травних станишта, ливада и пашњака; 8) замена састојина и групација аутохтоних врста дрвећа алохтоним; 9) одлагање остатака од сече у водотоке; 10) исушивање или затрпавање влажних станишта; 11) лов на водену пернату дивљач; 12) узнемиравање, непланско сакупљање и уништавање дивљих животиња; 13) уништавање, непланско уклањање и сакупљање дивљих биљака и гљива; 14) кретање свиња на удаљености већој од 100 метара од салаша; 15) хемијско и физичко загађивање, депоновање чврстог и течног отпада и отпадних загађених вода; 16) испуштање непречишћених отпадних вода, као и вода испод квалитета који одговара класи; 17) кретање возила на моторни погон, других возила и превозних средстава изван путева, стаза и простора који су за то намењени, осим за службене потребе;, 18) кретање чамаца на моторни погон; 19) загађивање буком и светлошћу; 20) радови и активности који могу имати неповољан утицај на геоморфолошке, хидролошке и педолошке карактеристике, живи свет, животну средину, еколошки интегритет и естетска обележја предела. ОГРАНИЧАВА СЕ: 1) изградња објеката и инфраструктуре, на потребе одрживог туризма и рекреације, управљања природним добром и одрживог пашарења; 2) пашарење, на просторно и временски ограничене активности, у складу са капацитетом и природним вредностима; 3) кошење, на просторно и временски ограничене активности, уз примену заштитних мера за флору и фауну; 4) садња и сеча дрвећа и грмља, на одрживо газдовање приватним шумама, активности за потребе ревитализације, безбедности посетилаца и спречавања пренамножавања патогена; 5) осветљавање простора на усмерено осветљавање објеката, приземних површина и површине земљишта, као и за потребе безбедности саобраћајница, туристичких садржаја и културно-историјских вредности; 6) лов, на период од 1.октобра до 1. марта; 93
V Режими заштите 7) риболов на спортски, рекреативни, санациони, риболов у научноистраживачке сврхе, као и на порибљавање аутохтоним врстама за потребе реинтродукције. 8) коришћење пестицида и вештачког ђубрива; 9) туристичке активности на одрживе облике туризма и рекреације на за то уређеним локалитетима, објектима и стазама. V 3. МЕРЕ ОЧУВАЊА И УНАПРЕЂЕЊА 1) очување репрезентативних геолошких, геоморфолошких и хидролошких појава и одлика, биогеографских обележја подручја, предеоног, екосистемског, специјског и генског диверзитета; 2) ревитализација пешчарских, шумских и влажних станишта; 3) планско сузбијање и замена инвазивних алохтоних врста аутохтоним; 4) фаворизовање природног састава и мешовитости шумских састојина; 5) реинтродукција врста несталих са овог подручја; 6) мере активне заштите фауне (прелази, изолатори, вештачка гнезда и др.); 7) одржавање проходности еколошких коридора; 8) мониторинг природних вредности; 9) презентација и популаризација природних и створених вредности; 10) развој туристичке понуде и система управљања посетиоцима; 11) очување, рестаурација и стављање у функцију вредности културноисторијског наслеђа и традиционалног градитељства. 94 Покрајински завод за заштиту природе, 2011
VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја VI КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂЕЊА И МОГУЋЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА VI 1. КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ Подручје предвиђено за заштиту под називом Караш Нера чине обале река, баре и рукавци, шумарци, лесни одсеци и пашњаци на песку. Ова разноврсна станишта и врсте везане за њих, захтевају посебне мере заштите и управљања, како са становишта очувања природе, тако и због потреба одрживог развоја. Концепт заштите предвиђа зоне заштите са различитим ограничењима и забранама, као и градацијом активности на пашарењу, одрживом туризму и рекреацији. Концепт заштите има за циљ успостављање регионалне целовитости еколошке мреже, кроз повезивање са СРП Делиблатска пешчара, ПИО Вршачке планине, СП Стража и НП Ђердап у Србији и НП Клисура Караша Семеник, НП Клисура Нере Беушница и ПП Гвоздена капија у Румунији. Изналажење одговарајуће мере поготово је битно у случају регулисања пашарења, јер одсуство ове активности доводи до неповољне сукцесије биљних заједница. С друге стране, прекомерно коришћење травног покривача, од преко 0,2 до 0,3 грла говеда, или од 2 до 3 овце по хектару пашњачке површине, може да наруши осетљиво пешчано станиште. Воде на овом терену имају добре карактеристике, како рукавци и мртваје Караша, тако и Нера. Ипак, у питању су мали, вредни микролокалитети. Само неке од њих, попут плаже код Риваче, мртваје код салаша Зелени двор и део обала Нере, треба промовисати и ставити у функцију туризма и рекреације, уз одржање оптималног капацитета присуства људи. Предвиђено је успостављање режима заштите (другог) и I (трећег) степена. Други степен је најраспрострањенији и обухвата већину пашњака, предвиђених за наставак традиционалног коришћења, као и досад. Такође, у оквиру овог режима, налазе се мртваје Караша и највреднији локалитети уз Неру. Режим заштите I (трећег) степена успоставља се на просторима погодним за развој одрживог коришћења, туризма и рекреације (на постојећој дивљој плажи уз Риваче, уз Зелени двор и осталом делу Нере). Режими заштите, као и одговарајуће мере забране, ограничења и унапређења, обезбеђују основу за очување и унапређивање изузетних природних вредности овог простора, пре свега ретких и угрожених врста, као и предела у целости. VI 2. СМЕРНИЦЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ На Малом песку потребно је, на местима где је могуће, ревитализовати степско-пешчарске пашњаке који су претворени у оранице или винограде. Након укидања пољопривредне производње, на овим просторима треба спроводити 95
VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја ПРЕДЕО ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА КАРАШ НЕРА умерено пашарење до поновног успостављања травне вегетације. Где ово није могуће, потребно је изналазити могућности за ограничење производње или смањење њеног интензитета. Веома је важно спроводити ревитализацију и одржавање отворених пескова, првих степена сукцесије пешчара, на малим, мозаично распоређеним површинама. На тај начин очуваће се jeдинствени предели отвореног песка, који су важна станишта за врсте пешчарске подлоге, као што су мрављи лав (Мyrmeleon formicarius) и ћурликовац (Burchinus oedicnemus). Слика 38. Отворени пескови, први степен сукцесије пешчара Инвазивне биљке, a поготово циганско перје (Asclepias syriaca), кисело дрво (Ailanthus altissima), багремац (Amorpha fruticosa), красолику (Erigeron annuus), јасенолисни јавор (Acer negundo) и багрем (Robinia pseudacacia) потребно је контролисати и максимално могуће сузбијати, како на пешчарским тако и на воденим подручјима. Садња аутохтоног дрвећа, храстова, јове, јасена, врбе, беле и црне тополе, пре свега треба да буде усмерена на већ шумовите просторе и шибљаке. Будући да је Нера прекогранична и погранична река, и да често мења свој ток, њена заштита у великој мери зависи од прекограничне сарадње. Пре свега треба изнаћи начин да се река Нера и са румунске стране заштити на одговарајућем потезу наспрам српског сектора, као би заштита била интегрална. Изворишта Нере и Караша су заштићена подручја, као и ушће Нере у Дунав са румунске стране. Ово заштићено подручје зове се Балта Нера Дунаре, и представља мању ексклаву Парка природе Гвоздена капија (Portile de fier). Контакти са управљачима из Румуније су успостављени, за сарадњу коју треба развијати и надограђивати по проглашењу заштићеног подручја. У циљу унапређења природних вредности, веома је важно планирати спровођење праћења и мера активне заштите строго заштићених врста (двоштитасти шаш, мочварни маслачак, калужђарка, гороцвет, мрављи лав, панонски скакавац, двопругаста уклија, поточна мрена, манић, степски гуштер, степски смук, поскок, жаба травњача, патуљасти орао, змијар, риђи мишар, 96
VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја текуница, слепо куче...). На основу резултата мониторинга ових врста треба усмеравати даље активности на заштити и унапређењу стања, не само њихових популација, него и заштићеног подручја у целости. Мере активне заштите врста подразумевају постављање изолационих навлака на нисконапонске далеководе, еколошких мостова за савладавање баријера, поготово асфалтних путева, чишћење станишта од смећа итд. Могућности развоја пројектних активности усмерених на заштиту природе у заштићеном подручју Могућности развоја пројектних активности на заштићеном подручју Караш- Нера у великој мери зависе од проактивног приступа управљача у креирању пројектних идеја и сагледавању могућности финансирања појединих типова активности. Веома добар положај у прекограничном контексту и физичка наслоњеност на државну границу, одличан су амбијент за конкретну прекограничну сарадњу. Наводе се најизгледније отворене пројектне могућности и извори потенцијалног финансирања у тренутку предлагања овог подручја за заштиту, као и могућа дугорочна перспектива пројектног финансирања. Учешће у имплементацији Стратегије руралног развоја Уредба за пружање помоћи у оквиру Инструмента претприступне помоћи (ИПА) има пет компоненти, а Србија, као земља кандидат за чланство у ЕУ има право на помоћ из две од њих, уз очекивано укључивање компоненте Помоћи за развој села и пољопривреде. Компонента помоћи за развој села и пољопривреде има за циљ да допринесе постизању неколико циљева, међу којима су и припремне радње за спровођење агро-еколошких мера и стратегија локалног руралног развоја. Национални програм руралног развоја ће омогућити помоћ за припрему руралног становништва за спровођење агроеколошких мера, нудећи помоћ пилот пројектима у циљу развијања практичних знања о спровођењу активности у циљу унапређења животне средине и села. Управљач, заједно са Покрајинским заводом за заштиту природе има могућност да учествује у креирању пројектних предлога и конкурисању за претприступну помоћ, препознајући и рурални развој (један од најважнијих инструмената за развој пољопривреде) као могућност за заштиту природе у руралним подручјима, посебно путем развијања следећих активности: одрживо паршарење на степским стаништима, успостављање система мониторинга стања популација кључних врста које користе пољопривредна станишта, формирање и управљање мрежом фрагмената природних станишта у пољопривредном окружењу (водених и травнатих), формирање и одрживо управљање засадима дрвећа, ветробранским појасевима, групама стабала, дрворедима, ремизама и појединачним стаблима на пољопривредом измењеним стаништима, формирање оквира за пољопривредне делатности у заштићеним подручјима итд. Извор информација: http://www.minpolj.gov.rs/download/ruralnirazvoj-strategija.pdf Програми претприступне помоћи у оквиру прекограничне сарадње са Румунијом Програм Прекограничне сарадње Румунија - Република Србија је финансиран од стране ЕУ кроз Инструмент за предприступну помоћ (IPA), прекогранична компонента и суфинансиран од стране партнерских држава 97
VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја ПРЕДЕО ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА КАРАШ НЕРА Програма. Програм има за циљ повећање опште конкурентности привреде у граничној области и побољшање квалитета живота заједница, како би се постигао стратешки циљ: постизање одрживијег друштвено-економског развоја румунскосрпске граничне области. Од четири постојеће приоритетне области, друга (Животна средина и припрема за ванредне ситуације) се односи непосредно на активности у области управљања природом, а управо ту управљач заштићеног подручја има највећу шансу да, заједно са прекограничним партнером из пројектне области у Румунији, ради на квалитетним пројектним предлозима. Извор информација: www.romania-serbia.net Имплементација Стратегије Европске Уније за Дунавски регион (Дунавска стратегија) Дунавска стратегија, као исказ опредељења Европске уније на подручју Дунавског слива, усвојена је у априлу 2010. Позиција Републике Србије у односу на Стратегију подразумева исказану заинтересованост за имплементацију у оквиру шест тема, од којих је једна и заштита животне средине. Стратешке активности у оквиру реализације ове теме је Развој потенцијала националних паркова и заштићених подручја, где се препознаје прекогранични идентитет и потенцијал појединих заштићених подручја. Управљач овог подручја у могућности је да учествује у креирању, предлагању за финансирање и реализацији пројеката који ће имати циљ имплементацију Стратегије на заштићеном подручју и локалних заједница који му гравитирају, посебно у областима: активне заштите строго заштићених врста и приоритетних станишта у заштићеном подручју путем еколошке ревитализације, примене принципа одрживости у управљању заштићеним подручјем и партиципације локалних заједница у одрживом развоју и селективном коришћењу екосистемских услуга у резервату. Извор информација: www.dunavskastrategija.rs Програм LIFE+ Ови програми Европске уније намењени су финансирању мреже Натура 2000, али је најављена могућност да буду отворени и за потенцијалне апликанте у земљама кандидатима за чланство. Очекују се значајне могућности финансирања свих аспеката успостављања мреже Натура 2000, као и активна заштиту и мониторинг популација заштићених врста унутар те мреже. Извор информација: www.ec.europa.eu/environment/life/index.htm Европски зелени појас Иницијатива Европски зелени појас служи као међународно признати оквир за побољшање коегзистенције локалног становништва и очуване природе уздуж бивше гвоздене завесе. Управљач има могућност да у сарадњи са домаћим и иностраним организацијама креира пројектне предлоге и заједнички тражи могућности финансирања пре свега активне заштите и мониторинга популација заштићених врста на овом подручју, које припада Европском зеленом појасу Извор информација: www.europeangreenbelt.org 98
VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја Остали програми Бројни су други извори финансирања за пројектне активности управљача заштићеног подручја. Најбољи преглед потенцијалнигх фијансијера објављује Кабинет потпредседника Владе Републике Србије за европске интеграције: ових активности http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2010/03/vodic-9-prelom.pdf VI 3. МОГУЋЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА Коришћење на овом подручју у великој мери је већ одрживо, али је постојеће стање потребно развијати и унапређивати. У том смислу, као приоритетне активности истичу се: Одрживо пашарење аутохтоним сортама, нпр. овцама цигајама и подолским говедима, магарцима и коњима, у перспективи и дивљим коњима тарпанима. Ове активности могу се планирати у оквиру развоја агроеколошких програма у Србији, кроз сарадњу Управљача и корисника простора. Развој ограниченог еколошког и рекреативног туризма (плаже, фијакери, салаши, вожња чамцима, риболов, посматрање птица), у склопу опште туристичке понуде региона. Ова активност треба да се спроводи паралелно с промоцијом заштићеног подручја, и развојем пратеће инфраструктуре (информативне табле, стазе, чамци, центар за посетиоце...). Производња здраве хране и промоција органске пољопривреде, а пре свега производа непосредно насталих на овом подручју, уз креирање препознатљиве робне марке везане за заштићено подручје. Слика 39. Традиционални чобански објекти код Банатске Паланке 99
VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја ПРЕДЕО ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА КАРАШ НЕРА VI 4. АНАЛИЗА ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ СТРАНА, ДОКУМЕНТАЦИЈА О УСКЛАЂИВАЊУ ПОТРЕБА ЗАШТИТЕ СА ЗАИНТЕРЕСОВАНИМ СТРАНАМА Анализа заинтересованих страна Анализа заинтересованих страна се односи на анализирање односа или утицаја према заштити подручја ПИО Караш Нера. Анализом се разматра заштита Резервата и однос различитих заинтересованих страна према њој. На простору Резервата идентификовано је осам група заинтересованих страна. Неке од њих састоје се од већег броја појединих чланова. Сваки од односа заинтересованих страна и Резервата оцењен је на скали од 0 до 3, спрам интензитета међудејства. Сточари Ратари Водопривреда Месна заједница Ловачка друштва Управљач Завод Секретаријат Министарство Еколошка јавност, Грађанство Бољитак за заштиту Бољитак за заинтересоване Угрожавање Ограничење заинтересованих 3 3 1 1 Коришћење кроз пашарење и кошење, спречава неповољну сукцесију вегетације. Усеви за исхрану животиња. Путем очувања траве, заштита природе омогућава егзистенцију и основни ресурс. Пси, стока или чобани, могу угрозити ситне организме. Ограничење изградње објеката и уређења њихове околине. 1 1 3 3 Производња здравије хране, у перспективи субвенције. Преоравање травних станишта, хемија, радови машина. Забрана ширења њива. 1 1 2 2 Управљање водама усклађено са заштитом. Пружање радне снаге, промоција. Помоћ у чувању и мониторингу. Чување, мере заштите, промоција Стручна помоћ Средства Природнији водотокови лакши за управљање. Регулација вода Ограничење радова 1 1 0 0 Радна места, популаризација, туризам. нема 1 1 1 1 Очуванија и познатија ловишта. Одстрел и узнемиравање. нема Ограничење зона и сезона. 3 3 0 0 Промоција, контакти, посао, усавршавање нема 3 3 0 0 Очување природе, промоција, усавршавање нема 1 2 0 0 нема нема Подршка Очување природе нема Ограничење посета 100
VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја Документација о усклађивању потреба заштите са заинтересованим странама Усклађивање потреба заштите и заинтересованих страна регулисано је на највишем планском нивоу, кроз ППППН Делиблатске пешчаре (Сл. Лист АПВ бр. 8/06) и просторни план општине Бела црква: Просторни план општине Бела Црква (Службени лист општине Бела Црква бр.9/2008). Израда поменутих планских докумената вршена је упоредо са валоризацијом простора за заштиту. Завод је учествовао у изради планова, у сарадњи са обрађивачима и заинтересованим странама. Границе и одговарајуће мере заштите, праћени картографским приказима, саставни су део ових планова, и као такви усклађени су са осталим интересним странама. 101
V Управљање V УПРАВЉАЊЕ V 1. НАЧИН УПРАВЉАЊА И ОБАВЕЗЕ УПРАВЉАЧА Основна питања везана за успостављање, управљање, коришћење и унапређење заштићених подручја регулисана су одредбама Закона о заштити природе ( Сл. гласник РС, бр.36/2009, 88/2010 и 91/2010). За свако природно добро које се ставља под заштиту доноси се посебан акт којим се проглашава заштита тога добра, утврђују мере и режими његове заштите и одређује правни субјект који ће спроводити прописане режиме заштите (у даљем тексту: управљач). Управљач је дужан да заштиту спроводи у складу са одредбама закона, акта о заштити и плана управљања заштићеним подручјем. Управљач доноси план управљања за период од десет година. Планом управљања одређује се начин спровођења заштите, коришћења и управљања заштићеним подручјем, смернице и приоритети за заштиту и очување природних вредности заштићеног подручја, као и развојне смернице, имајући у виду потребе локалног становништва. Сва правна лица, предузетници и физичка лица која обављају одређену делатност унутар граница заштићеног подручја, дужна су да своју делатност обављају у складу са планом управљања. План управљања садржи нарочито: 1) приказ главних природних и створених вредности, као и природних ресурса; 2) оцену стања животне средине заштићеног подручја; 3) преглед конкретних активности, делатности и процеса који представљају фактор угрожавања заштићеног подручја; 4) дугорочне циљеве заштите, очувања и унапређења и одрживог развоја; 5) анализу и оцену услова за остваривање тих циљева; 6) приоритетне активности и мере на заштити, одржавању, праћењу стања и унапређењу природних и створених вредности; 7) приоритетне задатке научноистраживачког и образовног рада; 8) планиране активности на одрживом коришћењу природних вредности, развоју и уређењу простора; 9) просторну идентификацију планских намена и режима коришћења земљишта; 10) активности на промоцији вредности заштићеног подручја; 11) студијску (истраживачку), програмску, планску и пројектну документацију потребну за спровођење циљева и активности; Покрајински завод за заштиту природе, 2011 103
V Управљање 12) облике сарадње и партнерства са локалним становништвом и другим власницима и корисницима непокретности; 13) активности и мере на спровођењу плана са динамиком и субјектима реализације плана управљања и начин оцене успешности његове примене; 14) финансијска средства и друге материјалне претпоставке за извршавање поверених послова у управљању заштићеним подручјем и начин њиховог обезбеђења. У току примене плана, уколико се укаже за потребно, може се вршити његова ревизија у складу са прописаним мерама и режимима заштите. Пре истека периода за који је план донет, мора се надлежном органу поднети извештај о његовом остваривању. Извештајем се анализира спровођење плана и остварени резултати. На план управљања заштићеним подручјем које је проглашено актом Владе AП Војводине сагласност даје Покрајински секретаријат надлежан за послове заштите животне средине, по претходно прибављеним мишљењу Завода. Планови управљања остварују се годишњим програмима управљања. На програм управљања сагласност даје Покрајински секретаријат надлежан за послове заштите животне средине. Управљач је дужан да надлежном органу достави извештај о остваривању годишњег програма за претходну годину и годишњи програм управљања за наредну годину, до 15. децембра текуће године, а извештај о остваривању плана управљања најкасније 60 дана пре истека периода за који је план донет. О предлогу плана управљања заштићеним подручјем управљач је дужан да обавести јавност. дана. Обавештавање јавности подразумева јавни увид у предложени план. Јавни увид организује и спроводи управљач заштићеног подручја и траје 30 Управљач је дужан да обезбеди унутрашњи ред и чување заштићеног подручја у складу са правилником о унутрашњем реду и чуварској служби који доноси, уз сагласност надлежног органа. Правилником о унутрашњем реду утврђују се правила за спровођење прописаног режима заштите, а нарочито: начин на који ће се понашати посетиоци, власници и корисници непокретности при кретању, боравку и обављању послова на заштићеном подручју; места, површине и објекти у којима се ограничава кретање или забрањује и ограничава обављање одређених радњи, као и трајање тих мера; врсте биљака и животиња и друге природне и културне вредности које је забрањено уништавати, оштећивати или узнемиравати; начин сарадње са физичким лицима, предузетницима и правним лицима која по различитом основу користе или су заинтересовани за коришћење природних богатстава и простора; услови заштите приликом обављања научних истраживања и образовних активности; места и услови за одлагање отпада; начин одржавања уредности и чистоће заштићеног подручја; начин и организација чуварске службе и чувања заштићеног природног добра, као и опрема и средства неопходна за чување и одржавање. 104 Покрајински завод за заштиту природе, 2011
V Управљање Актом о проглашењу заштићеног подручја ближе се утврђују садржај и начин доношења и оглашавања правилника о унутрашњем реду. На заштићеном подручју забрањени су радови и активности, односно извођење пројеката, који оштећују, нарушавају и мењају особине и вредности због којих је подручје заштићено. Планиране радове и активности, односно извођење пројекта, носилац пројекта дужан је да писмено пријави управљачу заштићеног подручја. Управљач је у обавези да носиоца пројекта упозна са могућностима за обављање планираних радова на датој локацији, као и процедури која се мора спровести у случају да се захтевани радови могу изводити на заштићеном подручју. Заштићена подручја могу се користити и посећивати на начин који не угрожава њихове вредности и спровођење заштите. Коришћење и посећивање заштићеног подручја дозвољено је свима под једнаким условима, у складу са Законом о заштити природе и актом о заштити тог природног добра. Ако би се коришћењем и посећивањем заштићеног подручја могла проузроковати опасност за његово очување, може се забранити или ограничити његово коришћење и посећивање. Власник или корисник непокретности у заштићеном подручју дужан је да дозволи приступ одређеној природној вредности, ради задовољења научних, образовних, естетских, културних и рекреацијских потреба, на начин и под условима утврђеним актом о проглашењу заштићеног подручја. Заштићеним подручјем, управља управљач, који испуњава услове у погледу стручне, кадровске и организационе оспособљености за обављање послова заштите, унапређења, промовисања и одрживог развоја заштићеног природног добра. Ове послове може да обавља предузетник регистрован за обављање послова из области заштите природе, управљања природним добрима, односно чија је делатност у блиској вези са тим пословима. Ближе услове које мора да испуњава управљач прописује Министарство. Министарство, надлежни орган аутономне покрајине, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе, у поступку избора управљача утврђује испуњеност прописаних услова. Услове које мора да испуњава управљач прописани су Правилником о условима које мора да испуњава управљач заштићеног подручја ("Службени гласник РС", бр. 85/2009 ). Управљач може бити правно лице, а у изузетним случајевима предузетник и физичко лице. Избор управљача за предео изузетних одлика, као подручје од покрајинског значаја, утврђује се актом о проглашењу заштите који доноси Влада Војводине. У управљању заштићеним подручјем управљач, је дужан нарочито да: 1) чува, унапређује и промовише заштићено подручје; 2) спроводи прописане режиме заштите; 3) доноси план управљања и акт о унутрашњем реду и чуварској служби утврђен актом о заштити; 4) обележи заштићено подручје, границе и режиме заштите у складу са посебним правилником о начину обележавања; Покрајински завод за заштиту природе, 2011 105
V Управљање 5) осигура неометано одвијање природних процеса и одрживог коришћења заштићеног подручја; 5a) даје сагласност за обављање научних истраживања, за извођења истражних радова, снимање филмова, постављање привремених oбjeката на површинама у заштићеном подручју и даје друга одобрења у складу са овим законом и правилником о унутрашњем реду и чуварској служби; 6) обезбеди надзор над спровођењем услова и мера заштите природе; 7) прати кретање и активности посетилаца и обезбеђује обучене водиче за туристичке посете; 8) води евиденције о природним вредностима и о томе доставља податке Покрајинском заводу; 9) води евиденцију о људским активностима, делатностима и процесима који представљају фактор угрожавања и оштећења заштићеног подручја и о томе доставља податке Заводу и Министарству; 9а) води евиденцију о непокретностима са подацима од значаја за управљање заштићеним подручјем 10) у сарадњи са републичком и покрајинском инспекцијом и органима безбедности спречава све активности и делатности које су у супротности са актом о заштити и представљају фактор угрожавања и девастације заштићеног подручја; 11) доноси акт о накнадама; 12) врши и друге послове утврђене законом и актом о заштити. Уколико се у поступку надзора над радом, стручног и инспекцијског надзора утврди да управљач не извршава обавезе установљене актом о заштити, управљање заштићеним подручјем се одузима и поверава другом управљачу. Управљач је дужан да обезбеди чуварску службу која врши непосредан надзор на заштићеном подручју. Чувар заштићеног подручја контролише спровођење правила унутрашњег реда у заштићеном подручју и обавља послове чувања заштићеног подручја. Ако у вршењу чуварске службе чувар заштићеног подручја утврди да је учињена радња супротно правилима унутрашњег реда или друге законом утврђене забране кршења режима заштите, или ако постоји основана сумња да је учињен прекршај, односно кривично дело, овлашћен је и дужан да: 1) прати кретање и активности посетилаца и легитимише лица која затекне у заштићеном подручју; 2) изврши преглед свих врста возила, пловних објеката и товара; 3) изврши сваки преглед, осим станова и других просторија, за чији је преглед потребан судски налог; 4) привремено одузме предмете којима је извршен прекршај или кривично дело и предмете који су настали или прибављени извршењем таквог дела, као и да ове предмете, без одлагања, преда управљачу заштићеног подручја ради чувања; 5) лице без личних исправа, затечено у вршењу недозвољених радњи, приведе надлежном органу унутрашњих послова; 106 Покрајински завод за заштиту природе, 2011
V Управљање 6) затражи успостављање претходног стања, односно нареди мере за спречавање и уклањање штетних последица; 7) сарађује са власницима и корисницима права на некретнинама у заштићеном подручју у циљу заштите природе; 8) сарађује са корисницима природних ресурса у заштићеном подручју и координира заједничке акције у циљу заштите и рационалног коришћења природних ресурса; 9) прати стања биљних и животињских врста, као и других вредности заштићеног подручја; 10) пружа помоћ посетиоцима заштићеног подручја и локалном становништву. У вршењу службе чувар је дужан да покаже службену легитимацију. Легитимацију чувара заштићеног подручја издаје управљач заштићеног подручја на обрасцу који прописује министар. Чувар заштићеног подручја мора да има најмање средњу стручну спрему, једну годину радног искуства у струци и положен стручни испит и да испуњава прописане услове за ношење оружја и друге услове, утврђене актом управљача. За време службе, чувар заштићеног подручја носи службену одећу, оружје, знак заштите природе и знак заштићеног подручја које чува и наоружан је оружјем које одреди управљач. V 2. ФИНАНСИРАЊЕ Финансирање заштићеног подручја обезбеђује се из: 1) средстава буџета Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе; 2) средстава Фонда за заштиту животне средине; 3) накнада за коришћење заштићеног подручја; 4) прихода остварених у обављању делатности и управљања заштићеним подручјем; 5) средстава обезбеђених за реализацију програма, планова и пројеката у области заштите природе; 6) донација, поклона и помоћи; 7) других извора у складу са законом. За коришћење заштићеног подручја плаћа се накнада управљачу. Висину, накнаде одређује управљач заштићеног подручја. Заједничке елементе за утврђивање накнаде прописује Влада. На акт управљача заштићеног подручја којим се утврђује висина, начин обрачуна и плаћања накнаде сагласност даје Покрајински секретаријат надлежан за послове заштите животне средине. Управљач заштићеног подручја дужан је да средства од накнада за коришћење заштићеног подручја користи за заштиту, развој и унапређење тога заштићеног подручја. Покрајински завод за заштиту природе, 2011 107
V Управљање V 3. КАДРОВСКА И ТЕХНИЧКА ОПРЕМЉЕНОСТ УПРАВЉАЧА Правилником о условима које мора да испуњава управљач заштићеног подручја ("Службени гласник РС", бр. 85/2009 ), разрађене су одредбе Закона о заштити природе којима је утврђено да управљач може бити правно лице, а у изузетним случајевима предузетник и физичко лице. Одредбама цитираног правилника утврђени су услови које управљач мора да испуњава у погледу стручне, кадровске и организационе оспособљености за обављање послова заштите, унапређења, промовисања и одрживог развоја заштићеног подручја, да би му се заштићено природно добро поверило на управљање. Сагласно томе, послове заштите, унапређења, промовисања и одрживог развоја заштићеног подручја, може да обавља управљач - правно лице основано за обављање послова из области заштите природе, управљања природним добрима, односно чија је делатност у блиској вези са тим пословима и ако има организовану: 1) Службу заштите, унапређења, промовисања и одрживог развоја заштићеног подручја са: (1) најмање једним запосленим лицем на пословима заштите природе, које мора да има V степен стручне спреме или мастер студије биолошког, шумарског, пољопривредног, еколошког или географског усмерења, радно искуство од најмање једне године, које координира пословима заштите и мониторинга заштићеног подручја, обезбеђује поштовање режима и зона заштите, обележавање подручја, координира израду планова управљања и годишњих програма управљања, стратешко планирање, имплементира одредбе просторног плана, и сл.; (2) најмање једним запосленим лицем на пословима управљања пројектима, које мора да има V степен стручне спреме или мастер студије биолошког, шумарског, пољопривредног, еколошког или географског усмерења, радно искуство од најмање једне године, са знањем енглеског језика, који координира питања везана за одрживо коришћење природних ресурса у складу са актом о заштити и другим националним и међународним прописима, одржава контакте са корисницима простора и ресурса, прати националне и међународне конкурсе и припрема (координира/реализује) предлоге пројеката, руководи реализацијом одобрених пројеката и сл.; (3) најмање једним запосленим лицем на економско-правним пословима које мора да има V степен стручне спреме или мастер студије, дипломирани економиста или дипломирани правник, радно искуство од најмање једне године, које обавља правне и финансијске послове у заштићеном подручју, припрема правне акте управљача, пријаве за прекршаје или привредне преступе на основу надзора чувара, припрема одлуку о накнадама у заштићеном подручју и обавља друге правне и финансијске послове из области заштите природе. 2) Чуварску службу, са запосленим лицима и то: (1) чувар заштићеног подручја, који мора да има најмање средњу стручну спрему, једну годину радног искуства у струци и положен стручни испит и да 108 Покрајински завод за заштиту природе, 2011
V Управљање испуњава прописане услове за ношење оружја и друге услове утврђене актом управљача којим се уређује организација чуварске службе, који контролише спровођење правила унутрашњег реда у заштићеном подручју и обавља послове чувања заштићеног подручја, у складу са чланом 110. Закона о заштити природе; (2) руководилац чуварске службе у заштићеном подручју са пет и више чувара, који мора да има најмање вишу или високу стручну спрему биолошког, шумарског, пољопривредног, еколошког или географског усмерења, радно искуство од најмање три године, који координира послове чувања и надзора, сакупља информације и прави базу података, предузима мере на основу пријава чувара, сарађује са надлежним инспектором и другим надлежним органима, и сл. Управљач је дужан да обезбеди да најмање један чувар контролише површину до 3000 ha, а изузетно и већу површину, уколико то омогућавају карактеристике подручја (рељеф, прегледност терена, постојећи антропогени притисак и сл.). V 4. ПРОЦЕНА СОЦИОЕКОНОМСКИХ ЕФЕКАТА ЗАШТИТЕ Глобални и национални социоекономски ефекти заштите Заштитом ПИО Караш Нера, друштво остварује општи циљ очувања биолошке разноврсности. Тиме се обезбеђује очување јединственог предела пешчаних дина, меандара и дивљих река, као и подручја од којих зависи опстанак највиталнијих популација бројних биљних и животињских врста. Очувањем биолошке разноврсности друштво показује одговорност према природи, целокупном човечанству и будућим нараштајима, остварујући на тај начин своје циљеве и обавезе у просторној и временској димензији. Очуваност комплекса степско-пешчарских, барских и речних станишта, са особеном биолошком разноликошћу, пружа људима могућност за непосредан контакт са природним амбијентом. На овом плану су на подручју ПИО Караш Нера већ остварене интеракције, које кроз заштиту треба одржавати и унапређивати. Тиме се остварују могућности за развој појединца и друштва на сазнајном, рекреативном, здравственом, културном и духовном плану. Културни аспект важности заштите поготово је видљив ако се узме у обзир да су Колица из Дупљаје нађена управо у околини Караша и Малог песка, те да су природни мотиви директно инспирисали некадашње ауторе ове рукотворине од изузетне уметничке и историјске вредности. Заштитом Предела изузетних одлика Караш Нера обезбедиће се очување јединственог амбијента у којем је и на основу којег је настао овај артефакт, те омогућити бољу импресију и интерпретацију колица из Дупљаје у просторном и временском контексту. Успостављањем заштите овог подручја доприноси се целовитијој заштити природних подручја и бољој функционалности еколошке мреже у националном и прекограничном контексту. Караш, Нера и Мали песак чине јединствену природну целину са постојећим заштићеним подручјима у Србији (СРП Делиблатска пешчара, ПИО Вршачке планине, СП Стража и НП Ђердап ) и Румунији (НП Клисура Караша Семеник, НП Клисура Нере Беушница и ПП Гвоздена капија ). Покрајински завод за заштиту природе, 2011 109
V Управљање Локални социоекономски ефекти заштите Поверавање и ангажовање појединаца на пословима заштите и управљања, отвара нова радна места и омогућава укључење у активности у државном и прекограничном контексту. На тај начин заштита природе омогућава да се један до јуче локално препознатљив простор, шире вреднује и популаризује. С једне стране, локалне средине постају туристичке локације, места реализовања истраживања, одржавања националних и међународних скупова и активности посвећених заштити. С друге стране, појединци из локалне средине укључују се у опште токове у заштити природе и учествују у скуповима и активностима широм Србије и у иностранству. Такође, окупљањем око заједничког циља очувања, одржавају се и побољшавају повезаност и међусобни односи суседних насеља. Један од основних циљева заштите је да се очува изузетан травни пешчарски простор. Очувањем траве одржава се и побољшава могућност екстензивног пашарења која спроводе локалне заједнице. Пашњаци обезбеђују испашу великог броја грла говеда, коза и оваца, омогућавајући егзистенцију власницима из околних села и њиховим породицама, као и радна места за чобане. То је неопходна основа за производњу хране и потенцијално брендирање производа увезано са заштићеним подручјем препознатљивог изгледа и доброг промотивног потенцијала. Постоје и ограничења у обиму и интензитету ратарске производње и хемијских средстава. Ограничење обухвата сразмерно занемарљив удео површине и омогућава одрживије и дугорочније коришћење. Овим се обезбеђује дугорочно очување веома битних елементарних ресурса, воде, ваздуха и земљишта. Туризам и угоститељство се у последњим годинама у Србији развијају и у правцу везане еко-етно понуде, и отварају се угоститељски објекти типа салаша. Природне вредности Предела су изузетна туристичка атракција, и представљају изузетну могућност за развој одрживог туризма. На овим просторима локалном становништву пружа се могућност да поред производне средине (њива) и стамбене урбане средине, имају и простор природне средине. То се поготово односи на децу, за чији је правилан физички и ментални развој неопходно провођење времена у природи. Очување обезбеђује дуготрајно одржање пашњака, шумарака и бара, традиционалног и вишевековног полигона за дечију игру. У последње време, под налетом цивилизације све мање деце игра се на овај начин, а нестају и за то погодни простори. Зато је потребно очувати Мали песак, Караш и Неру, као изузетан потенцијал којем ће с временом у овом смислу расти вредност. V 5. ПРЕДЛОГ УПРАВЉАЧА У складу са чланом 67. Закона о заштити природе ( Службени гласник РС, 36/09, 88/2010, 91/2010) управљач се одређује или именује актом о проглашењу. 110 Покрајински завод за заштиту природе, 2011
VI Литература VI ЛИТЕРАТУРА Научне и стручне публикације / документације: Adamović, R. Ž. (1959): The morrocan locust (Dociostaurus maroccanus Thunberg) in North Banat, Serbia. Glasnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, serija B, 13: 5-123. Arnold, E. N., Burton, J. A. (1985): A Field Guide To the Reptiles and Amphibians of Britain and Europe, Collins, London. Блаженчић, Ј. (1988): Систематика алги, ННК Интернационал, Београд. Блаженичић, Ј., Цвијан, М. (1996): Фллора алги Србије-Cyanophyta, Научна књига, Београд. Blaženčić, J., Blaženčić, Ž. (1994): Makrofite Prokletijskih jezera i njihov fitofiltracioni značaj, In: Zbornik radova Jovan Cvijić i Prokletije (Ur. M. Lješević), 56-61. Srpsko geografsko društvo, Beograd. Богдановић, Ж; Марковић, С (2005): Воде Баната Географски аспекти стања и праваца развоја Србије (Војводине): Банат Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство Bogutskaya, N.G., Naseka, A.M. (2002). Freshwater Fishes of Russia. Zoological Institute RAS. Borbás, V. (1886): A magyar homokpuszták növényvilága (különösen a m. kir. kincstáré Temes megyében) meg homokkötés. Pesti könyvnyomda-részvény-társaság, Budapest. Boža, P. (1999а): Astragalus varius S. G. Gmelin, In: Crvena knjiga flore Srbije 1 (Ur. Stevanović, V.), str. 102-104. Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. Beograd. Boža, P. (1999b): Gypsophila fastigiata L. subsp. arenaria (Waldst. & Kit. ex Willd.) Domin, In: Crvena knjiga flore Srbije 1 (Ur. Stevanović, V.), str. 208-210. Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. Beograd. Броз, В. (1951): Флора Делиблатске пешчаре. Заштита природе 2 и 3: 318-342. Budak, V. (1983): Fam. Cyperaceae J. St. Hil., In: Flora Deliblatske peščare (Ur. Gajić, M.), 362-372. Prirodno-matematički fakultet OOUR Institut za biologiju Novi Sad, Šumsko-industrijski kombinat Pančevo OOUR specijalni prirodni rezervat Deliblatski pesak. Букуров, Б. (1954): Геоморфолошке прилике банатског Подунавља, Зборник радова Географског института САН, књ. 8, Београд. Букуров, Б. (1984): Геоморфолошки проблеми Баната, Војвођанска академија наука и уметности, Нови Сад. Butorac, B., Hulo, I. (1992): Fitocenološke, florističke i ornitološke vrednosti područja "Selevenjska pustara" kao podloga za zaštitu. Zaštita prirode 45: 65-76. 111
VI Литература Butorac, B. (1999): Dianthus trifasciculatus Kit. subsp. trifasciculatus, In: Crvena knjiga flore Srbije 1 (Ur. Stevanović, V.), str. 281-283. Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. Beograd. Butorac, B., Habijan Mikeš, V., Vider, V. (2002): Opstanak peščara u Vojvodini Sanddunes in Yugoslavia (Vojvodina). Subotica Vanden Broeck A., Quataert P., Roldhn-Ruiz I., Van Bockstaele E., Van Slycken J. (2003): Pollen Competition in Populus nigra females revealed by microsatellite markers. Forest Genetics 10(3): 219-227. Vanden Broeck, A. (2004): Potential gene flow from cultivated poplar into native European black poplar (Populus nigra L.) in Belgium. PhD Dissertation, Universiteit Gent, Gent. 152 pp. Васић, В., Џукић, Г., Јанковић, Д., Симонов, Н., Петров, Б., Савић, И. (1990-1991): Прелиминарни списак врста за црвену листу кичмењака Србије. Заштита природе, бр. 43-44, Београд Veljović, V. (1967): Vegetacija okoline Kragujevca. Glasnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, serija B 22: 5-110. Вукићевић, Е. (1992): Одељак Pteridophyta-Папратњаче, In: Флора СР Србије 1. (Ур. Сарић, М.). стр. 71-160 (Dryopteris Adans. pro parte). Српска академија наука и уметности. Београд. Vukojičić, S. (1999): Schoenoplectus mucronatus (L.) Palla, In: Crvena knjiga flore Srbije 1 (Ur. Stevanović, V.), str. 310-312. Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. Beograd. Гавриловић, Љ., Дукић, Д. (2002): Реке Србије Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Гајић, М. (1975): Фам. Asteraceae Dumortier, In: Флора СР Србије V (Ур. Јосифовић, М.), 1-465. Српска Академија наука и уметности, одељење природно-математичких наука, Београд. Гајић, М. (1980): Преглед врста флоре СР Србије са биљногеографским ознакама. Гласник Шумарског факултета, Серија А Шумарство, 54: 111-141. Београд. Gajić, M. (1983): Fam. Ophioglossaceae R. Br., In: Flora Deliblatske peščare (Ur. Gajić, M.), 51. Prirodno-matematički fakultet OOUR Institut za biologiju Novi Sad, Šumskoindustrijski kombinat Pančevo OOUR specijalni prirodni rezervat Deliblatski pesak. Gradojević, Z. (1963): Atrhropod communities and their successions in grassy vegetation of Deliblato Sands. Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, 293 p. Green, M. David (2003): The ecology of extincion: population fluctuation and decline in amphibians. Biological Conservation 111 (331-343). Greenhalgh, M. (1999): Freshwater Fish: the Natural History of Over 160 Native European Species Mitchell Beazley Гргинчевић, М., Пујин, В. (1998): Хидробиологија приручник за студенте и последипломце Еколошки покрет града Новог Сада, Нови Сад. Гргинчевић М., Пујин В. (1986): Хидробиологија, Завод за издавање уџбеника, Нови Сад. Grisebach, A., Schenk, A. (1852): Iter hungaricum a. 1852 susceptum, Beiträge zur Systematik der ungarischen Flora. Archiv für Naturgeschichte 18: 291-362. 112
VI Литература Гризелини, Ф. (2008): Покушај проучавања природе и историје Баната. Панчево, 261-262. Диклић, Н. (1976): Фам. Orchidaceae Lindl., In: Флора СР Србије VI (Ур. Јосифовић, М.), 36-116. Српска Академија наука и уметности, одељење природноматематичких наука, Београд. Завод за урбанизам Војводине - Нови Сад (2008): Просторни План Општине Бела Црква Нови Сад Zorkóczy, L. (1896): Újvidék és környékének florája.popovits M. Testvérek Könyvnyomdája. Újvidék. Игић, Р. (1988): Преглед флоре Тителског брега. Матица Српска, зборник за природне науке 74: 135-152. Jalas, J., Suominen, J. (Eds.) (1986). Atlas Florae Europaeae 7. Caryophyllaceae (Silenoidae). Committee for Mapping the Flora of Europe, Helsinki, Societas Biologica Fennica, Vanamo. Јанковић, Ђ. (2002): Налазиште Град Село Дупљаја код Вршца. Археологија, интернет магазин Археологија. (http://www.arheologija.narod.ru) Jaнковић, М. (2003): Макрофитска водена вегетација неких проклетијских језера, In: Метохијске Проклетије, природна и културна баштина (Ур. Л. Амиџић, М. Јанковић, П. Јакшић), 133-138. Завод за заштиту природе Србије. Jerinić-Prodanović, D. (2010): Checklist of jumping plant-lice (Hemiptera: Psylloidea) in Serbia. Acta entomologica serbica, 15(1): 29-59. Jovanović, B. (1981): Vegetacija Vršačkih planina - Zaštita i unapređenje šuma Vršačkog brega. Institut za vodoprivredu erozionih područja, Šumarski fakultet, Beograd. Jovanović, B., Jovanović-Juga, S., (1982): Neke fitocenoze okoline Deliblatske peščare i jugoistoočnog Banata. Deliblatski pesak, Zbornik radova V: 7-27. ŠIK Banat Pančevo. Jovanović, B., Jovanović, R., Župančić, M, (1986): Prirodna potencijalna vegetacija Jugoslavije. Naučno veće Vegetacijske karte Jugoslavije, Ljubljana. Кошћан, М., Менковић, Љ., Кнежевић, М., Мијатовић, М.(2005): Тумач за геоморфолошку карту 1: 200 000, «Геозавод-Гемини» Београд, Београд. Koščo J., Manko P. (2003): Contribution to the knowledge of competitive relationships between the invasive fish Amur sleeper (Perccottus glenii) and native species. In: 9th Zoology Conference. Ferianc s days, Bratislava, SR, Book of Abstracts. Koščo, J., Manko, P., Miklisová, D.,Košuthová, L. (2008): Feeding ecology of invasive Perccottus glenii (Perciformes, Odontobutidae) in Slovakia Czech J. Anim. Sci., 53, (11). Kottelat, M. and Freyhof, J. (2007): Handbook of European freshwater fishes Publications Kottelat, Cornol, Switzerland. Lakušić, D. (1999): Fimbristylis bisumbellata (Forskål) Bubani, In: Crvena knjiga flore Srbije 1 (Ur. Stevanović, V.), str. 290-292. Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. Beograd. Марковић, Т. (1962): Риболовне воде Србије водич Туристичка штампа, Београд. Метеоролошки годишњак (1991-2010.): Климатолошки подаци, Републички хидрометеоролошки завод, Београд. Милекер, С. (1926): Историја Банатске војничке границе 1764-1873. Панчево, 83 84. 113
VI Литература Milovanov, D (1972): Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, Vodoprivredno preduzeće Dunav-Tisa- Dunav, Novi Sad. Микеш.М., Хабијан-Микеш, В., Савић,И., Микеш,Б.(1990): Компаративна анализа копачке активности сисара теробионата, Зборник матице српске за природне науке, бр.79/100, Нови Сад Nienhuis,P.H., Leuven,R.S.E.W., Ragas,A.M.J. (1998): New concepts for sustainable management of river basins. The Netherlands, Backhuys Publishers. 367 pp. Николић, В. (1970): Фам. Fumariace DC., In: Флора СР Србије (Ур. Јосифовић, М.), 20-34. Српска Академија наука и уметности, одељење природно-математичких наука, Београд. Николић, В., Сигунов, А., Диклић, Н. (1986) ): Допуна флори СР Србије новим подацима о распрострањењу биљних врста. In: Флора СР Србије X, додатак (2) (Ур. Сарић, М.), 257-336. Српска Академија наука и уметности, одељење природноматематичких наука, Београд. Pantle, R., Buck, H. (1955): Die biologische Überwachung der Gewässer und die Dartstellung der Ergebnisse. Gas und Wasserfach, 96. Obradović, M., Panjković, V. (1980): Prodromus flore papratnica i semenica Deliblatske peščare. Univerzitet u Novom Sadu, zbornik radova Prirodno-matematičkog fakulteta, serija za biologiju 10: 323-335. Обрадовић, M., Божа, П. (1985): Неке биљногеографске одлике пролећне флоре околине Суботице. Матица Српска, зборник за природне науке 68: 65-74. Obradović, M., Boža, P. (1986): Prodromus flore papratnica i semenica Subotičke peščare i bliže okoline. Univerzitet u Novom Sadu, zbornik radova Prirodno-matematičkog fakulteta, serija za biologiju 16: 121-142. Панчић, Ј. (1874): Флора кнежевине Србије. Државна штампарија, Београд. Панчић, Ј. (1884): Додатак Флори Кнежевине Србије. Краљевско-српска штампарија. Београд. Парабућски, С., Стојановић, С. (1988): Oenanthe (banatica)-alopecuretum pratensis ass. nova. Matica Srpska, zbornik za prirodne nauke 74: 71-78. Парабућски, С., Јанковић, М. М. (1978). Покушај утврђивања потенцијалне вегетације Војводине. Матица српска, Зборник радова за природне науке, 54, 5-20. Paunović, M. (2007): Struktura zajednica makroinvertebrata kao indikator tipova tekućih voda Srbije. Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, p.218. Пауновић,М., Карапанџа,Б.(2003): Слепи мишеви-летеће ноћобдије, Друштво за заштиту дивљих животиња «Мустела», Београд Петров, Б. М. (1992): Mammals of Yugoslavia. Insectivores and Rodents. Supplementa Nat. Hist. Mus., 37, 186 пп. Београд. Петровић, О., Гајин, С., Матавуљ, М., Радновић, Д., Свирчев, З. (1998): Микробиолошко испитивање квалитета површинских вода Институт за биологију, Нови Сад. Popov, M., Munćan, S. (1969): Ptice Deliblatskog peska i njihov značaj, Deliblatski pesak zbornik radova 1: Pifkó, D. (2005): Taxonomic revision and typification of Cytisus (Leguminosae) in the Herbarium Carpato-Pannonicum in Budapest (BP). Annales historico-naturales musei nationalis hungarici 97: 21-32. 114
VI Литература Porej, D. (2004): Faunal aspects of wetland creation and restoration. Dissertation, The Ohio State University. Prodán, Gy. (1915). Bács-Bodrog vármegye flórája. Magyar botanikai lapok XIV, 120-269. Protić, Lj. (1986): Prilog poznavanju Hemiptera-Heteroptera Ramsko-Golubačke peščare. Glasnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, serija B 41: 57-87. Protić, Lj., Petrov, I., Petrov, B., Karan-Žnidaršič, T. (2008): Contribution to the knowledge of the Heteroptera of Banat (Vojvodina, Serbia). Acta entomologica serbica, 13(1/2): 15-26. Puzović, S., Simić, D., Saveljić, D., Gergelj, J., Tucakov, M., Stojnić, N., Hulo, I., Ham, I., Vizi, O., Šćiban, M., Vučanović, M. & Jovanović, T. (2003): Ptice Srbije i Crne Gore veličine gnezdilišnih populacija i trendovi: 1990-2002. Ciconia 12: 35-120. Puzović, S., Sekulić, G., Stojnić, N., Grubač, B. & Tucakov, M. (2009): Značajna područja za ptice u Srbiji. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Zavod za zaštitu prirode Srbije & Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Beograd & Novi Sad. Радовановић, М. (1951): Водоземци и гмизавци наше земље, Научна књига, Београд. Rakić M. (1980): Osnovna geološka karta 1:100 000 L 34-115 Bela Crkva sa tumačem, Zavod za geološka, hidrogeološka, geofizička i geomehanička istraživanja OOUR Geološki institut, Beograd. Ranđelović, V., Blaženčić, J. (1997): Hidrofilna flora i vegetacija Vlasinskog jezera, In: Vlasinsko jezero, hidrobiološka studija (Ur. J. Blaženčić), 207-231. Biološki fakultet, Beograd. Raymond D. Semlitsch, Bodie J. Russell (2003): Biological Criteria for Buffer Zones around Wetlands and Riparian Habitats for Amphibians and Reptiles. Conservation Biology (1219-1228), Volume 17, No. 5. October 2003. Ристић, М. (1977): Рибе и риболов Нолит, Београд. Reshetnikov A.N. (2003): The introduced fish, rotan (Perccottus glenii), depressed populations of aquatic animals (macroinvertebrates, amphibians and fish). Hydrobiologia, 510. Rochel, A. (1828): Plantae Banatus rariores.l. Landerer de Füskút, Pestini. Rochel, A. (1838): Botanische Reise in das Banat im Jahre 1835. Gustav Heckenast, Pesth. Савић, И., Микеш, М., Хабијан Микеш, В. (1994.): Еколошке и зоогеографске карактеристике сисара Делиблатске пешчаре и Јужног Баната. Делиблатски песак. Зборник радова VI. ЈП за газдовање шумама Србијашуме Београд ШГ Банат Панчево. Сантовац, С. (2007): Фауна Odonata (Insecta) Војводине. Магистарска теза, Универзитет у Новом Саду, ПМФ, Департман за биологију и екологију, п.167. СЕВ (1977): Унифицирование методи иследованиа качества вод.i. Методи биологического анализа вод. 1. Индикатори сапробности, Москва. Silia, A.J. (2005): Effect of the cattle grazing on benthic macroinvertebrate communities in the Kalgan River system, south-west Western Australia. BSc Honours Thesis, University of Western Australia. Симоновић, П. (2001): Рибе Србије NNK International, Завод за заштиту природе Србије, Биолошки Факултет, Београд Simonović, P., Marić, S., Nikolić, V. (2006): Records of amur sleeper Perccottus glenii (Odontobutidae) in Serbia and its recent status Arch. Biol. Sci., 58 (1) Belgrade. 115
VI Литература Sladeček, V. (1973): System of water quality from biological point of view. Ergebn. Limn. Arch. Hydrob., 7:1-218. Simić, V., Šorić, V., Simić, S., Paunović, M., Petrović, A., Dimitrijević, V. (2006): Biodiverzitet Akvatičnih Ekosistema Srbije, ex situ zaštita (BAES ex situ). http://baes.pmf.kg.ac.yu Slavnić, Ž. (1951): Pregled nitrofilne vegetacije Vojvodine. Naučni zbornik Matice Srpske 1: 84-169. Славнић, Ж. (1952): Hизинске шуме Војводине. Зборник Матице српске, серија природних наука 2: 17-38. Slavnić, Ž. (1953): Biljnogeografska analiza i florogeneza sremske halofitske vegetacije. Zbornik Matice Srpske, serija prirodnih nauka 4: 35-64. Sonklar, C. von (1870): Aus dem Banate. Österreichische botanische Zeitschrift 20 (3): 78-84. Soó, R. (1966): A magyar flòra ès vegetàciò rendszertani-növènyföldrajz, kèzikönyve. Akadèmiai kiadò. Budapest. Soó, R. (1970): A magyar flòra ès vegetàciò rendszertani-növènyföldrajz, kèzikönyve IV. Akadèmiai kiadò. Budapest. Soó, R. (1973): A magyar flòra ès vegetàciò rendszertani-növènyföldrajz, kèzikönyve V. Akadèmiai kiadò. Budapest. Стјепановић-Веселичић, Л. (1979): Вегетација Делиблатске пешчаре. Шумскоиндустријски комбинат Панчево ООУР Специјални природни резерват Панчево, Друштво еколога Војводине. Stevanović, V., Jovanović, S., Lakušić, D., Niketić, M. (1999): Karakteristike i osobenosti flore Srbije i njen fitogeografski položaj na Balkanskom poluostrvu i u Evropi, In: Crvena knjiga flore Srbije 1 (Ur. Stevanović, V.), str. 9-18. Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. Stevanović, V., Vukojičić, S. (1999): Achillea ptarmica L., In: Crvena knjiga flore Srbije 1 (Ur. Stevanović, V.), str. 97-98. Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. Beograd. Стевановић, В. (Ур.) (2002): Прелиминарна Црвена листа флоре Србије и Црне Горе према критеријумима IUCN-а из 2001 године. Београд (manuscr.). Stevanović, V., Šinžar-Sekulić, J., Stevanović, B. (2003): On the distribution and ecology of macrophytic flora and vegetation in the river Danube reservoir between Žilovo islet and the mouth of the Nera tributary (river- km 1090 and 1075). Large Rivers 14 (3-4), Arch. Hydrobiol. Suppl. 147(3-4): 283-295. (Stuttgart) Sturc, B. (1989): Kitaibel Pál bácskai, szerémségi és bánáti növénytani megfigyelései a XIX. század küszöbén. Létünk XIX (2): 320-335. () Thoreau, H.D. (1854): Walden; or, Life in the Woods. Ticknor and Fields. Boston Trombulak, S., Frissell, C. (2000): Rewiew of Ecological Effects of Roads on Terrestrial and Aquatic Communities. Conservation Biology (18-30), Volume 14, No. 1. October 2000. Tucakov,M., Probst,R., Puzović,S., Vučanović, M. (2005): Probable new breeding sites of Booted eagle Hieraaetus pennatus in Vojvodina (N Serbia). Acrocephalus, Ljubljana, 126: 147 149 116
VI Литература Ćirović, D., Ćosić, N. Penezić, A. (2008). Population monitoring of the European ground squirrel (Spermophilus citellus L. 1766) in Serbia. 2 nd European ground squirrel meeting. Book of abstracts, 16. Svatý Jan pod Skalou, Czech Republic. Fauna Europaea (2011) Fauna Europaea version 2.4. Web Service available online at http://www.faunaeur.org Fertin, A., Casas, J. (2007): Orientation towards prey in antlions: efficient use of wave propagation in sand. The Journal of Experimental Biology, 210: 3337-3343. Ficetola G. F., Padoa Schioppa E., De Bernardi F (2009): Influence of landscape elements in riparian buffers on the conservation of semiaquatic amphibians. Conservation Biology (114-123), Volume 23, No. 1. Freyhof, J., Brooks, E. (2011): European Red List of Freshwater Fishes. Luxembourg: Publications Office of the European Union, p. 72. Ham, I. (1977): Stanje i mere zaštite ptica grabljivica u Vojvodini sa posebnim osvrtom na Deliblatsku peščaru, Priroda Vojvodine I, 2: 49-52 Ham, I. (1986): Vrednovanje predela Deliblatske peščare procenom ornitološke vrednosti. Zbornik radova Deliblatski pesak. Pančevo, V: 87-104 Harka, Á., Sallai, Z. (2004): Magyarország halfaunája Pauker Nyomda, Budapest Hayes T., Haston K., Tsui M., Hoang A., Haeffele C., Vonk A. (2003): Atrazine-Induced Hermaphroditism at 0.1 ppb in American Leopard Frogs (Rana pipiens): Laboratory and Field Evidece. Environmental Health Perspectives (568-575), Volume 111, No. 4. Heuffel, J. (1858): Enumeratio plantarum in Banatu Temesiensi sponte crescentium et frequentius cultarum. Typis Caroli Ueberreuter, Vindobonae. Calow, P., Petts, G., E. (1994): The Rivers handbook: hydrological and ecological principles: in two volumes Wiley-Blackwell. Cushman S. A. (2006): Effects of habitat loss and fragmentation on amhibian: A review and prospectus. Biological Conservation 128 (231-240). Цвијан, М., Блаженчић, Ј. (1996): Cyanophyta. Том 1. У: Флора алги Србије, Блаженчић, Ј., Ед.. Научна књига, Београд. 290 стр. Чолић, Б. Д. (1953): Станишта панчићеве оморике на десној страни Дрине. Заштита природе 4 и 5: 425-659. Џукић, Г. (1977): Историја херпетологије у Србији са библиографијом. Арх. биол. наука, 29, (1-2), (1,30) Београд. Џукић, Г. (1995): Диверзитет водоземаца и гмизаваца Југославије.- у,,биодиверзитет Југославије са прегледом врста од међународног значаја, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Београд. Џукић, Г., Калезић, М., Марковић, М. (2005): Поскок (Vipera ammodytes) аутохтона змија Војводине. ГЕА, 5: п 13. Шкорић, Д. (2006): Вегетација Србије Шумске заједнице 2. САНУ, Одељење хемијских и биолошких наука, Београд. Штегер, Р. (1982): Бела Црква у XVI и XIX веку, Коморски војно-граничарски период. Матица српска, Нови Сад и СИЗ за културу Општине Бела Црква. Wagner, J. (1914): A delibláti kincstári homokpuszta élővilága. Erdészeti Kisérletek XVI (4): 1-284. 117
VI Литература Waldstein, F., Kitaibel, P. (1802). Descriptiones et icones plantarum rariorum Hungariae. Vol 1. Typis Matthiae Andreae Schmidt, universit. typogr. Viennae. Wierzbicki, P. (1845): Verzeichniss derjenigen phanerogamen Pflanzen, welche im Banate seit dem Erscheinen von A. Rochel s botaniscer Reise in das Banat im Jahre 1835 (Pesth und Leipzig 1838) von P. Wierzbicki wildwach send vorgefunden worden sind. Flora (Regensburg) 21: 321-325. WFD (2000). Water Framework Directive-Directive of European Parliament and of the Council 2000/60/EC-Establishing a Framework for Community Action in the Field of water policy. Fertin, A., Casas, J. (2006): Efficiency of antlion trap construction. The Journal of Experimental Biology, 209: 3510-3515. Wolfram-Wais, A., Wolfram, G., Auer, B., Mikschi, E., Hain, A. (1999): Feeding habits of two introduced fish species (Lepomis gibbosus, Pseudorasbora parva) in Neusiedler See (Austria), with special reference to chironomid larvae (Diptera: Chironomidae) Hydrobiologia 408/409. Карте: Нејгебауер, В., Живковић, Б., Танасијевић, Ђ., Миљковић, Н. (1971): Педолошка карта Војводине, размере 1: 50 000, Институт за пољопривредна истраживања, Нови Сад Легислатива, смернице: IUCN (2003): 2003 IUCN Red List of threatened species. <www.iucnredlist.org> (<www.redlist.org/>). EU, 2000: Council Directive 92/43/EEC on the conservation of natural habitats and of flora and fauna, Annex : animal and plant species of community interest whose conservation requires the designation of special areas of conservation; Annex IV: Animal and plant species of community interest in need for strict protection. Office for Official Publication of the European Communities, pp: 1-19. Convention on the conservation of European Wildlife and Natural Habitats, App.I, strictly protected plant species, 1992 and 1999 rev., Appendix 1/ Annexe 1. Конвенција о биолошкој разноврсности («Сл.лист СРЈ» Међународни уговори, бр.11/2001) Конвенција о заштити европске дивљачи и природних станишта (Convention on the Conservation of European Wildlife and Natural Habitats), (Bern, 1979). Метеоролошки годишњак, климатски подаци (1996-2005). Републички Хидрометеоролошки завод, Београд. Правилник о категоризацији заштићених природних добара («Сл. гласник Р Србије», бр.30/92). Указ о проглашењу закона о просторном плану Републике Србије («Службени гласник РС», бр. 13/96). Уредба о заштити природних реткости (Сл. гл. Р Србије, бр. 50/93). Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива (Службени гласник РС 5/2010). Правилник о критеријумима за издвајање типова станишта, о типовима станишта, осетљивим, угроженим, ретким и за заштиту приоритетним типовима станишта и о мерама заштите за њихово очување ( Службени гласник РС, бр. 35/10). 118
VI Литература Уредба о класификацији вода и Уредба о категоризацији водотока Службени гласник РС бр. 5/68- Закон о заштити природе (Службени гласник РС 36/2009) Закон о водама Службени гласник РС бр. 46/91, 53/93, 54/96- ИНТЕРНЕТ http://www.banaterra.eu/srpski_nou/bela-crkva-zelena-agenda-o-opstini-bela-crkva 119
IX Прилози Прилог I Спискови таксона одређених органских група
Спискови таксона одређених органских група I Прилог 1 СПИСАК ИДЕНТИФИКОВАНИХ БИЉНИХ ВРСТА (ВИШЕ БИЉКЕ) ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА КАРАШ-НЕРА Familia Species Aceraceae Acer campestre L./ клен Acer negundo L./ јасенолисни јавор Acer tataricum L./ жешља Compositae Achillea millefolium L./ хајдучка трава Achillea pannonica Scheele Achillea ptarmica L./ мочварна хајдучица (Панчић, 1845.) Labiatae Acinos arvensis (Lam.) Dandy subsp. arvensis/ јежић Ranunculaceae Adonis vernalis L./ гороцвет Gramineae Aegilops cylindrica Host Umbelliferae Aegopodium podagraria L./ седмолист Rosaceae Agrimonia eupatoria L. / петровац Gramineae Agrostis stolonifera L./ бела росуља Simarubaceae Ailanthus altissima (Miller) Swingle/ кисело дрво Malvaceae Alcea pallida (Willd.) Waldst. & Kit./ питоми слез (Sonklar, 1870.) Alismataceae Alisma plantago-aquatica L. / водена боквица Cruciferae Alliaria petiolata (Bieb.) Cavara & Grande/ луковац Liliaceae Allium angulosum L./ олучасти лук Allium flavum L. subsp. flavum Allium scorodoprasum L./ змијин лук Allium sphaerocephalon L. Allium ursinum L./ цремуш (Jovanović i Jovanović-Juga, 1986). Allium vineale L./ балучка Betulaceae Alnus glutinosa (L.) Gaertn./ јова Gramineae Alopecurus aequalis Sobol. Alopecurus pratensis L./ лисичији репак Malvaceae Althaea cannabina L. (Sonklar, 1870) Althaea officinalis L./ бели слез Cruciferae Alyssum alyssoides (L.) L. Alyssum tortuosum Willd. Compositae Ambrosia artemisiifolia L./ амброзија Leguminosae Amorpha fruticosa L./ багремац Boraginaceae Anchusa barrelieri (All.) Vitman (Sonklar, 1870) Anchusa officinalis L./ воловски језик Umbelliferae Angelica sylvestris L./ анђелски корен Compositae Anthemis arvensis L./ прстенак Anthemis ruthenica Bieb. Umbelliferae Anthriscus cerefolium (L.) Hoffm./ крбуљица Gramineae Apera spica-venti (L.) Beauv. subsp. spica-venti/ свракоперац Cruciferae Arabis glabra (L.) Bernh./ велики прострел Caryophyllaceae Arenaria serpyllifolia L./ мишје уво -f. viscida DC. Aristolochiaceae Aristolochia clematitis L./ вучја јабука Gramineae Arrhenatherum elatius (L.) Beauv. ex J. & C. Presl/ рана паховка Compositae Artemisia annua L./ ђул
Спискови таксона одређених органских група Familia Species Artemisia campestris L./ рунка Artemisia scoparia Waldst. & Kit./ рунка Aristolochiaceae Asarum europaeum L./ копитњак Asclepiadaceae Asclepias syriaca L./ циганско перје Liliaceae Asparagus officinalis L./ вилина метла Rubiaceae Asperula cynanchica L./ лазаркиња Leguminosae Astragalus cicer L./ чич Astragalus dasyanthus Pallas/ козинац (Sonklar, 1870) Astragalus onobrychis L./ козинац Astragalus varius S. G. Gmelin/ витки козинац (Sonklar, 1870!) Avenula pubescens (Hudson) Dumort. subsp. pubescens/ маљави Gramineae овсик Chenopodiaceae Bassia laniflora (S. G. Gmelin) A. J. Scott Berberidaceae Berberis vulgaris L./ жутика Cruciferae Berteroa incana (L.) DC./ сивац Umbelliferae Berula erecta (Hudson) Coville/ бобур Compositae Bidens frondosa L. Bidens tripartita L./ козји рогови Gramineae Brachypodium sylvaticum (L.) Beauv./ пасјача Briza media L./ треслица Bromus arvensis L./ овсик Bromus hordaceus L. / овсик Bromus squarrosus L. Bromus sterilis L./ оштра власуља Bromus tectorum L./ власуља Butomaceae Butomus umbellatus L. Gramineae Calamagrostis epigejos (L.) Roth./ белешина Ranunculaceae Caltha palustris L./ копитац Convolvulaceae Calystegia sepium (L.) R. Br./ ладолеж Cruciferae Camelina sp./ ланак Campanulaceae Campanula sibirica L. subsp. sibirica/ звончић Cruciferae Cardamine pratensis L./ водени крес Cardaria draba (L.) Desv./ гроница Compositae Carduus acanthoides L./ стричак Carduus crispus L. subsp. crispus/ костреч Carduus nutans L. subsp. nutans/ стричак Cyperaceae Carex acuta L./ шиљата оштрица Carex caryophyllea Latourr./ пролећна оштрица Carex distans L./ реткокласа оштрица Carex hirta L./ длакава оштрица Carex liparocarpos Gaudin/ глатка оштрица Carex melanostachya Bieb. ex Willd./ црнокласа оштрица Carex otrubae Podp. Carex praecox Schreber/ пролећна оштрица Carex riparia Curtis/ обалска оштрица Carex spicata Hudson/ класолика оштрица Carex vulpina L./ лисичја оштрица
Спискови таксона одређених органских група I Familia Species Compositae Carlina vulgaris L./ велики крављак Carthamus lanatus L./ бодаљ Ulmaceae Celtis occidentalis L./ западни копривић Compositae Centaurea arenaria Bieb. ex Willd. subsp. borysthenica (Gruner) Dostál Centaurea biebersteinii DC. subsp. biebersteinii/ петровска рожа Centaurea calcitrapa L./ околочеп Centaurea jacea agg./ васиљак Centaurea rhenana Boreau Centaurea solstitialis L./ брмбељ Centaurea stenolepis A. Kerner Caryophyllaceae Cerastium fontanum Baumg. subsp. vulgare (Hartman) Greuter & Burdet/ птичја трава Cerastium semidecandrum L. subsp. semidecandrum/ ситни тичинац Ceratophyllaceae Ceratophyllum demersum L./ ресина Leguminosae Chamaecytisus austriacus (L.) Link/ зановет Chamaecytisus heuffeli (Wierzb.) Rothm./ Хојфелова зановет Chamaecytisus ratisbonensis (Schaeffer) Rothm./ регенсбуршка зановет (Sonklar, 1870) Compositae Chamomilla suaveolens (Pursh) Rydb./ жута титрица Papaveraceae Chelidonium majus L./ руса Chenopodiaceae Chenopodium album L./ пепељуга Compositae Chondrilla juncea L./ жутеница Gramineae Chrysopogon gryllus (L.) Trin./ ђиповина Compositae Cichorium intybus L./ водопија Onagraceae Circaea lutetiana L./ бахорица (Jovanović i Jovanović-Juga, 1986). Compositae Cirsium brachycephalum Juratzka/ слатинска паламида Cirsium vulgare (Savi) Ten./ ошљак Ranunculaceae Clematis integrifolia L./ пољска кандилка Clematis vitalba L./ павит Labiatae Clinopodium vulgare L./ буквица Convolvulaceae Convolvulus arvensis L./ попонац Compositae Conyza canadensis (L.) Cronq. Chenopodiaceae Corispermum nitidum Kit. Cornaceae Cornus sanguinea L./ свиб Corylaceae Corylus avellana L./ леска Anacardiaceae Cotinus coggygria L./ руј (Sonklar, 1870) Rosaceae Crataegus monointermedia Pénzes Crataegus monogyna Jacq./ бели једносемени глог Compositae Crepis foetida L. subsp. rhoeadifolia (Bieb.) Čelak./ ђезаплук Crepis setosa Haller fil./ чекињуша Crepis tectorum L./ одвраћеница Rubiaceae Cruciata pedemontana (Bellardi) Ehrend./ ломача Caryophyllaceae Cucubalus baccifer L./ гушавица Gramineae Cynodon dactylon (L.) Pers./ зубача Boraginaceae Cynoglossum officinale L./ мишинац Cyperaceae Cyperus flavescens L./ жути шиљ Cyperus fuscus L./ црни шиљ -var. virescens (Hoffm.) Vahl.
IV Спискови таксона одређених органских група Familia Gramineae Orchidaceae Umbelliferae Cruciferae Caryophyllaceae Gramineae Dipsacaceae Gramineae Compositae Boraginaceae Elaeagnaceae Cyperaceae Hydrocharitaceae Orchidaceae Equisetaceae Gramineae Compositae Geraniaceae Umbelliferae Cruciferae Celastraceae Compositae Euphorbiaceae Scrophulariaceae Gramineae Compositae Rosaceae Species Cyperus glomeratus L./ гроњасти шиљ Cyperus michelianus (L.) Link/ шиљестица Cyperus serotinus Rottb./ црвено-мрки шиљ Dactylis glomerata L. / јежевина -subsp. aschersoniana (Graebner) Thell. Dactylorhiza incarnata (L.) Soó subsp. incarnata Daucus carota L./ мрква Descurainia sophia (L.) Webb ex Prantl/ стрижица Dianthus giganteiformis Borbás subsp. giganteiformis L./ дивљи каранфил (Sonklar, 1870) Dianthus giganteiformis Borbás subsp. pontederae (Kerner) Soó/ дивљи каранфил Dichanthium ischaemum (L.) Roberty/ белешина Dipsacus laciniatus L./ чешљуга Echinochloa crus-galli (L.) Beauv./ велики мухар Echinocystis lobata (Michx.) Torrey & A. Gray Echinops ritro L. subsp. ruthenicus (Bieb.) Nyman/ главоч Echium italicum L./ лисичина Echium vulgare L./ лисичји реп Elaeagnus angustifolia L./ дафина Eleocharis palustris (L.) Roemer & Schultes/ зуква -subsp. palustris-subsp. vulgaris Walters Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John/ Нуталова барска куга Epipactis palustris (L.) Crantz/ калужђарка Equisetum arvense L./ пољски раставић Equisetum palustre L./ барски раставић Equisetum ramosissimum Desf./ разгранати раставић Eragrostis minor Host/ пачја трава Erigeron annuus (L.) Pers./ красолика Erodium ciconium (L.) L Hér. in Aiton/ жива трава Erodium cicutarium (L.) L Hér. in Aiton/ жива трава Eryngium campestre L./ котрљан Erysimum diffusum Ehrh. Euonymus europaeus L./ курика Eupatorium cannabinum L./ конопљуша Euphorbia cyparissias L./ млечика Euphorbia esula L. subsp. esula/ млечика Euphorbia nicaeensis All. subsp. glareosa (Pallas ex Bieb.) A. R. Sm./ млечика Euphorbia platyphyllos L./ млечика Euphorbia seguierana Necker subsp. seguierana/ млечика Euphrasia stricta D. Wolff ex J. H. Lehm./ видац Festuca pratensis Hudson subsp. pratensis/ вијук Festuca rupicola agg./ вијук Festuca vaginata Waldst. & Kit. ex Willd./ пешчарски вијук Filaginella uliginosa (L.) Opiz/ срцопуц Filago vulgaris Lam./ бјелолист Filipendula vulgaris Moench/ суручица
Спискови таксона одређених органских група V Familia Cyperaceae Rosaceae Oleaceae Cistaceae Papaveraceae Rubiaceae Geraniceae Rosaceae Labiateae Leguminosae Gramineae Leguminosae Scrophulariaceae Species Fimbristylis bisumbellata (Forskål) Bubani/ двоштитасти шаш Fragaria viridis Duchesne/ пуцавица Fraxinus angustifolia Vahl. subsp. oxycarpa (Bieb. ex Willd.) Franco & Rocha Afonso/ пољски јасен Fraxinus pennsylvanica Marshall/ пенсилвански јасен Fumana procumbens (Dunal) Gren. & Godron/ деветерник Fumaria kralikii Jordan/ димњача Galium aparine L./ прилепача Galium divaricatum Pourret ex Lam. Galium palustre L. Galium verum L./ ивањско цвеће Geranium dissectum L./ ситна иља Geranium molle L./ бабина жила Geum urbanum L./ зечја стопа Glechoma hederacea L./ добричица Gleditsia triacanthos L./ гледичија Glyceria ( plicata (Fries) Fries) Glycyrrhiza echinata L./ слатки корен Gratiola officinalis L./ прољевак Caryophyllaceae Gypsophila fastigiata L./ шушуљак (Sonklar, 1870) Gypsophila paniculata L./ шушуљак Cistaceae Helianthemum nummularium (L.) Miller/ деветерник Compositae Hieracium caespitosum Dumort. subsp. caespitosum Hieracium hoppeanum Schultes subsp. testimoniale Naegeli ex Peter/ космурица Gramineae Hordeum murinum L./ попино прасе Cannabaceae Humulus lupulus L./ хмељ Hydrocharitaceae Hydrocharis morsus-ranae L./ жабогриз Guttiferae Hypericum perforatum L. / кантарион Compositae Hypochoeris radicata L./ проваљен корен Inula britannica L./ утреница маљава -f. angustifolia Marsson Iridaceae Iris pseudacorus L./ барска перуника Juncaceae Juncus articulatus L./ вретенаста сита Juncus compressus Jacq./ сита траваста Juncus effusus L./ гола сита Juncus inflexus L./ чађава шумска сита Juncus tenuis Willd. Cupressaceae Juniperus communis L./ клека Dipsacaceae Knautia arvensis (L.) Coulter/ удовица Gramineae Koeleria glauca (Schrad.) DC./ рђава трава Koeleria macrantha (Ledeb.) Schultes/ рђава трава Compositae Lactuca saligna L./ бодаљац Boraginaceae Lappula squarrosa (Retz.) Dumort. subsp. squarrosa/ лопушник Compositae Lapsana communis L./ влашка салата Leguminosae Lathyrus hirsutus L. Lathyrus nissolia L./ грахолика Lathyrus pratensis L./ жути граор
VI Спискови таксона одређених органских група Familia Species Lathyrus sphaericus Retz./ грахор Lathyrus tuberosus L./ грахор Malvaceae Lavatera thuringiaca L. subsp. thuringiaca/ белоружичасти слез Gramineae Leersia oryzoides (L.) Swartz/ дивља рижа Lemnaceae Lemna minor L. / сочивица Labiatae Leonurus cardiaca L./ срдачица Cruciferae Lepidium campestre (L.) R. Br./ биберика Compositae Leucanthemum vulgare Lam./ воловско око Oleaceae Ligustrum vulgare L./ калина Scrophulariaceae Linaria genistifolia (L.) Miller Linaceae Linum perenne L./ дивљи лан (Sonklar, 1870) Compositae Logfia arvensis (L.) J. Holub Gramineae Lolium perenne L./ енглески љуљ Leguminosae Lotus corniculatus L./ звездан Lotus tenuis Waldst. & Kit. ex Willd. Juncaceae Luzula multiflora (Retz.) Lej./ бекица Caryophyllaceae Lychnis flos-cuculi L. subsp. flos-cuculi/ огњица Labiatae Lycopus europaeus L./ вучја нога Lycopus exaltatus L. fil./ вучја нога Thymelaeaceae Lygia passerina (L.) Fassano/ божја трава Primulaceae Lysimachia nummularia L./ противак Lysimachia vulgaris L./ противак Lythraceae Lythrum salicaria L./ велика врбичица Lythrum virgatum L./ врбичица шибљаста Moraceae Maclura aurantiaca Nutt./ маклура Malvaceae Malva sylvestris L./ црни слез -f. hispidula Labiatae Marrubium peregrinum L./ очајница Compositae Matricaria perforata Mérat/ рада Leguminosae Medicago minima (L.) Bartal./ мала вија -var. intermedia Kožuh. Medicago sativa L. subsp. falcata (L.) Arcang./ вија Labiatae Mentha aquatica L./ барска нана Mentha longifolia (L.) Hudson/ коњски босиљак Mentha pulegium L./ метвица Caryophyllaceae Minuartia glomerata (Bieb.) Degen/ мишјакиња Minuartia verna (L.) Hiern. subsp. verna/ мишјакиња Gramineae Molinia caerulea (L.) Moench/ бескољенка Moraceae Morus alba L./ бели дуд Compositae Mycelis muralis (L.) Dumort./ ајдучица (Jovanović i Jovanović-Juga, 1986). Boraginaceae Myosotis discolor Pers./ руњави споменак Myosotis scorpioides L./ споменак Myosoton aquaticum (L.) Moench Haloragaceae Myriophyllum spicatum L./ кроцањ Labiatae Nepeta nuda L./ мацина трава (Sonklar, 1870) Ranunculaceae Nigella arvensis L./ мачков брк Boraginaceae Nonea pulla (L.) DC./ самак
V Спискови таксона одређених органских група Familia Species Nymphaeaceae Menyanthaceae Scrophulariaceae Umbelliferae Onagraceae Leguminosae Compositae Boraginaceae Ophioglossaceae Orchidaceae Umbelliferae Liliaceae Orobanchaceae Nuphar lutea (L.) Sibth. & Sm./ жути локвањ Nymphoides peltata (S. G. Gmelin) O. Kuntze/ локвањић Odontites lutea (L.) Clairv./ жута видока Oenanthe aquatica (L.) Poiret/ трбуља Oenanthe silaifolia Bieb. Oenothera biennis L./ ноћурак Onobrychis arenaria (Kit.) DC. subsp. arenaria Ononis spinosa L./ зечји трн Onopordum acanthium L./ магарећи чкаљ Onosma pseudarenaria Schur/ ожућак Onosma stellulata Waldst. & Kit./ срчаница (Sonklar, 1870). Ophioglossum vulgatum L./ змијски језик Orchis morio L./ каћунак Orlaya grandiflora (L.) Hoffm./ стидак Ornithogalum umbellatum L./ птичје млеко Orobanche (alba Stephan ex Willd.)/ водњача Orobanche elatior Sutton/ водњача (Sonklar, 1870) Oxalidaceae Oxalis stricta L. Papaveraceae Papaver rhoeas L./ булка Urticaceae Parietaria officinalis L./ вијошница Vitaceae Parthenocissus quinquefolia (L.) Planch./ лозика Caryophyllaceae Petrorhagia prolifera (L.) P. W. Ball & Heywood/ шушуљак Petrorhagia saxifraga (L.) Link/ шушуљ Gramineae Phalaris arundinacea L./ токавица Phleum phleoides (L.) Karsten -var. angustifolium (Beck) Hayek -f. ciliatum (Čel.) Hayek Phragmites australis (Cav.) Trin. ex Steudel./ трска Phytolaccaceae Phytolacca americana L./ винобоја Compositae Picris echioides L./ гркуша Picris hieracioides L./ гркуша Umbelliferae Pimpinella saxifraga L./ бедринац Plantaginaceae Plantago altissima L./ буачак Plantago arenaria Waldst. & Kit./ буачак Plantago lanceolata L./ мушка боквица -var. sphaerostachya Mert. & W. D. J. Koch Plantago major L./ женска боквица Plantago media L./ боквица Gramineae Poa angustifolia L./ усколисна ливадарка Poa bulbosa L. Poa compressa L./ ливадарка Poa palustris L./ мочварна ливадарка Poa pratensis L./ ливадарка Poa trivialis L./ обична ливадарка -f. semineutra (Waldst. & Kit.) Richt. Polygalaceae Polygala comosa Schkukr/ ружичаста кија Liliaceae Polygonatum latifolium (Jacq.) Desf./ зализ Polygonaceae Polygonum arenarium Waldst. & Kit./ пешчарски троскот Polygonum aviculare agg. L./ троскот
VI Спискови таксона одређених органских група Familia Salicaceae Portulacaceae Potamogetonaceae Rosaceae Labiatae Rosaceae Compositae Fagaceae Ranunculaceae Resedaceae Rhamnaceae Scrophulariaceae Leguminosae Cruciferae Rosaceae Polygonaceae Salicaceae Species Polygonum graminifolium Wierzb. ex Heuff./ ситни троскот Polygonum lapathifolium L./ велики лисац Polygonum mite Schrank Populus alba L./ бела топола Populus canescens (Aiton) Sm./ сива топола Populus euramericana (Dode) Guinier/ клонска топола Populus nigra L./ црна топола Populus tremula L./ јасика Portulaca oleracea L./ пркос Potamogeton crispus L./ јегуљина трава Potamogeton pectinatus L. Potamogeton perfoliatus L. Potentilla anserina L./ стежа Potentilla argentea L./ срцепуц Potentilla cinerea Chaix ex Vill. Potentilla reptans L./ петопрсница Prunella vulgaris L./ црњевац Prunus spinosa L. / трњина -f. dasyphylla Schur Pulicaria dysenterica (L.) Bernh./ срчун Quercus robur L./ лужњак Ranunculus acris L./ љутић Ranunculus ficaria L./ ледињак Ranunculus polyanthemos L. Ranunculus repens L./ пузави љутић Ranunculus sardous Crantz/ љутић Ranunculus sceleratus L./ љутић Ranunculus strigulosus Schur/ љутић Ranunculus trichophyllus Chaix Reseda lutea L./ резеда Rhamnus catharticus L./ пасји дрен Rhinanthus rumelicus Velen. Robinia pseudacacia L./ багрем Rorippa amphibia (L.) Besser/ поточарка Rorippa austriaca (Crantz) Besser/ угаз Rorippa sylvestris (L.) Besser/ жутеница Rosa canina agg./ пасја ружа Rubus caesius L./ купина Rumex acetosella L./ кисељак -subsp. acetosella-subsp. angiocarpus (Murb.) Murb. Rumex hydrolapathum Hudson Rumex pulcher L./ зеље Rumex sangineus L. Rumex thyrsiflorus Fingerh. Salix alba L./ бела врба Salix cinerea L./ врба ива Salix fragilis L./ крта врба
Спискови таксона одређених органских група IX Familia Species Salix purpurea L./ ракита -subsp. lambertiana (Sm.) A. Neumann ex Rech. fil. Salix triandra L./ бадемаста врба Chenopodiaceae Salsola kali L. Labiatae Salvia nemorosa L. Salvia pratensis L./ дивља жалфија Caprifoliaceae Sambucus ebulus L./ апта Sambucus nigra L./ зова Caryophyllaceae Saponaria oficinalis L./ сапуњача Saxifraga tridactylites L./ каменика Saxifragaceae -f. exilis (Pall.) Engl. Dipsacaceae Scabiosa ochroleuca L./ жута удовица Liliaceae Scilla bifolia L./ никсица (Jovanović i Jovanović-Juga, 1986). Cyperaceae Scirpus holoschoenus L./ вежљика Scirpus lacustris L. / зука -subsp. tabernaemontani (C. C. Gmelin) Syme in Sowerby/ табернемонтанова зука Scirpus maritimus L. / зука Scirpus mucronatus L./ шиљата зука Scleranthus annuus L. subsp. verticillatus (Tausch.) Arcang./ Caryophyllaceae једногодишња трескавица Gramineae Sclerochloa dura (L.) Beauv./ тврдика Scrophulariaceae Scrophularia nodosa L./ уступник Labiatae Scutellaria hastifolia L./ копљолисни шишак Crassulaceae Sedum hispanicum L./ бобњача -var. buxbaumii Griseb. Sedum sartorianum Boiss. subsp. sartorianum/ жедњак Compositae Senecio squalidus L./ крештица Gramineae Setaria pumila (Poiret) Schultes in Schultes et Schultes fil./ мухар Setaria viridis (L.) Beauv./ мухар Rubiaceae Sherardia arvensis L./ кољенац Caryophyllaceae Silene conica L. subsp. subconica (Friv.) Gavioli Silene latifolia Poiret subsp. alba (Miller) W. Greuter & Burdet/ ушац Silene otites (L.) Wibel/ лепењача Silene viridiflora L. (Jovanović i Jovanović-Juga, 1986) Cruciferae Sisymbrium altissimum L. Sisymbrium officinale (L.) Scop. Solanaceae Solanum dulcamara L./ разводник Solanum nigrum L./ помоћница Compositae Solidago gigantea Aiton subsp. gigantea (O. Kuntze) McNeill/ штапика Sonchus arvensis L./ горчика Sparganium erectum L. subsp. neglectum (Beeby) Shinz & Thell./ Sparganiaceae јажораст Lemnaceae Spirodela polyrhiza (L.) Schleid./ брадата сочивица Labiatae Stachys germanica L./ сјеруша (Sonklar, 1870) Stachys palustris L./ барски чистац Stachys sylvatica L./ шумски чистац Caryophyllaceae Stellaria media (L.) Vill./ мишјакиња -var. apetala Gaudin Gramineae Stipa borysthenica Klokov ex Prokudin/ ковиље Stipa capillata L./ ковиље
X Спискови таксона одређених органских група Familia Species Boraginaceae Dipsacaceae Compositae Labiatae Ranunculaceae Santalaceae Symphytum officinale L./ гавез црни Succisa pratensis Moench/ пискавац Taraxacum erythrospermum Andrz. ex Besser/ маслачак Taraxacum officinale Weber/ маслачак Taraxacum palustre (Lyons) Symons/ мочварни маслачак Teucrium chamaedrys L./ подубица Teucrium scordium L. subsp. scordium/ водени српац Thalictrum flavum L./ вредовац Thalictrum lucidum L./ жута очобајка Thalictrum minus L./ очобајка Thalictrum simplex L. (Sonklar, 1870) Thesium humile Vahl/ ланак Thesium linophyllon L./ ланак Labiatae Thymus pannonicus All./ мајчина душица Compositae Tragopogon floccosus Waldst. & Kit./ козја брада (Sonklar, 1870) Tragopogon pratensis L./ козја брада -subsp. orientalis (L.) Čelak. Gramineae Tragus racemosus (L.) All./ лопушник Trapaceae Trapa natans agg./ водени орашак Leguminosae Trifolium arvense L./ зечја детелина Trifolium campestre Schreber/ жута гуњица -f. pratense (Posp.) Rohl. Trifolium fragiferum L./ беличаста детелина Trifolium montanum L./ бела брдска детелина Trifolium pratense L./ црвена детелина Trifolium repens L./ детелина бела пузава Trifolium striatum L. Typhaceae Typha angustifolia L./ усколисни рогоз Typha latifolia L./ широколисни рогоз Ulmaceae Ulmus laevis Pallas/ вез Ulmus minor Miller/ пољски брест Urticaceae Urtica dioica L./ коприва Urtica urens L./ коприва Valerianaceae Valeriana officinalis L./ одољен Valerianella locusta (L.) Laterrade/ мотовилац Scrophulariaceae Verbascum blattaria L./ дивизма смрдљива Verbascum lychnitis L./ горска дивизма Verbascum phlomoides L./ крупноцветна дивизма Verbascum phoeniceum L./ модроцветна дивизма Verbenaceae Verbena officinalis L./ врбена Scrophulariaceae Veronica anagalloides Guss. Veronica arvensis L./ пољска вереница Veronica austriaca L. s. l./ модричица -subsp. dentata (F. W. Schmidt) Watzl (Sonklar, 1870) Veronica chamaedrys L./ змијина трава -subsp. vindobonensis M. Fischer Veronica longifolia L. Veronica persica Poiret/ мишјакиња
Спискови таксона одређених органских група XI Familia Species Veronica spicata L./ дивља лафендија Leguminosae Vicia cracca L./ граорица Vicia grandiflora Scop./ жута грахорица Vicia hirsuta (L.) S. F. Gray/ маљава грахорица Vicia sativa L. subsp. nigra (L.) Ehrh./ грахорица Vicia villosa Roth/ маљава грахорица Asclepiadaceae Vincetoxicum hirundinaria Medicus/ дивља паприка Viola alba L. (subsp. scotophylla (Jordan) Nyman)/ бела мирисна Violaceae љубичица Viola arvensis L./ пољска љубичица -var. gracilescens (Jord.) Rouy & Fouc. Vitaceae Vitis vulpina L. Gramineae Vulpia myuros (L.) C. C. Gmelin Lemnaceae Wolffia arrhiza (L.) Horkel ex Wimm. Compositae Xanthium spinosum L./ боца Xanthium strumarium L. subsp. italicum (Moretti) D. Löve/ боца
X Спискови таксона одређених органских група
XI Спискови таксона одређених органских група Прилог 2 БИЉНЕ ВРСТЕ ЗНАЧАЈНЕ ЗА ОЧУВАЊЕ БИОДИВЕРЗИТЕТА ТАКСОН Црвена Листа флоре Србије Строго заштићене Заштићене (са изузетком комерцијалних врста) Степен угрожености IUCN Бернска конвенција 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Achillea ptarmica L. мочварна хајдучица (Панчић, 1845.) Adonis vernalis L. гороцвет Allium angulosum L./ олучасти лук (Wierzbicki, 1839; Heuffel, 1858!) Astragalus dasyanthus Pallas козинац (Sonklar, 1870) Astragalus varius S. G. Gmelin витки козинац (Sonklar, 1870!) Carex acuta L. шиљата оштрица Chamaecytisus ratisbonensis (Schaeffer) Rothm. регенсбуршка зановет (Sonklar, 1870) Cirsium brachycephalum Juratzka слатинска паламида Cyperus glomeratus L. гроњасти шиљ Cyperus serotinus Rottb. црвено-мрки шиљ CR VU VU EX (DD) VU EN NT-LC (DD) NT-LC (DD) 11 Dactylorhiza incarnata (L.) Soó subsp. incarnata VU 12 13 14 Echinops ritro L. subsp. ruthenicus (Bieb.) Nyman главоч Epipactis palustris (L.) Crantz калужђарка Fimbristylis bisumbellata (Forskål) Bubani двоштитасти шаш EN VU 15 Galium divaricatum Pourret ex Lam. VU-LC (DD) 16 17 18 19 Gypsophila fastigiata L. шушуљак (Sonklar, 1870) Gypsophila paniculata L. шушуљак Lygia passerina (L.) Fassano божја трава Nuphar lutea (L.) Sibth. & Sm. жути локвањ CR VU-NT (DD) 20 Onosma pseudarenaria Schur/ ожућак VU-NT (DD)
XIV Спискови таксона одређених органских група ТАКСОН Црвена Листа флоре Србије Строго заштићене Заштићене (са изузетком комерцијалних врста) Степен угрожености IUCN Бернска конвенција 21 22 Ophioglossum vulgatum L. змијски језик Orchis morio L. каћунак EN-VU (DD) VU-NT (DD) 23 Rumex thyrsiflorus Fingerh. VU-LC (DD) 24 Scirpus lacustris L. subsp. tabernaemontani (C. C. Gmelin) Syme in Sowerby табернемонтанова зука CR-VU (DD) 25 Scirpus mucronatus L./ шиљата зука CR-VU (DD) 26 27 28 29 Sedum sartorianum Boiss. subsp. sartorianum жедњак Silene viridiflora L. (Jovanović i Jovanović-Juga, 1986) Tragopogon floccosus Waldst. & Kit./ козја брада (Sonklar, 1870) Trapa natans agg. (incl. Trapa longicarpa Janković) водени орашак VU-LC (DD)
XV Спискови таксона одређених органских група Прилог 3 ТИПОВИ СТАНИШТА ПРИОРИТЕТНИ ЗА ЗАШТИТУ СТАНИШТЕ код NATURA EMERALD национално 1 Шуме беле врбе (Salix alba) A1.11 * 91E0!44.1 Frag (A) 2 Шуме беле врбе (Salix alba) и топола (Populus sp.) A1.12 * 91E0!44.1 Frag (A) 3 Шуме црне јове (Alnus glutinosa) A1.21 * 91E0! 44.914 Frag (A) 4 Шуме лужњака (Quercus robur), граба (Carpinus betulus) и пољског јасена (Fraxinus angustifolia) A1.35 91F0!44.43 Frag (A/B) 5 Шибљаци бадемасте врбе (Salix triandra) B1.11! 44.1 Frag (A) 6 Шибљаци барске иве (Salix cinerea) B1.12! 44.1 Frag (A) 7 Шибљаци раките (Salix purpurea) B1.14! 44.1 Frag (A) 8 Шибљаци хигрофилних врба (Salix sp.) B1.1! 44.1 Frag (A) 9 Пешчара пешчарског вијука (Festuca vaginata) C1.111 10 Пешчара стеничнице (Corispermum nitidum) C1.112 11 Пешчара власуље (Bromus tectorum) C1.114 12 Панонска пешчарска степа камењарског вијука (Festuca rupicola) *6120 & * 2340 *6120 & * 2340 *6120 & * 2340 C1.221 *6260!34.A 13 Панонска пешчарска степа ђиповине (Chrysopogon gryllus) C1.224 *6260!34.A 14 Панонска пешчарска степа белешине (Andropogon ischaemum) C1.225 *6260!34.A Ret/ Frag (A)/ Rep Ret/ Frag (A)/ Rep Ret/ Frag (A)/ Rep Ret/ Frag (A)/ Rep Ret/ Frag (A)/ Rep Ret/ Frag (A)/ Rep 15 Влажна панонска ливада бескољенке (Molinia caespitosa) C3.316 6440!37.2 Frag (A) 16 17 18 Заједница пршљенчица (Charophyta) еутрофних стајаћих вода Заједница жутог локвања (Nuphar luteum) еутрофних стајаћих вода Заједница сочивица (Lemna sp., Spirodela sp., Wolffia sp.) еутрофних стајаћих вода 19 Обално рогозиште (Typha sp.) F3.126 20 Обални слани тршћак Табернемонтанове зуке (Scirpus lacustris subsp. tabernaemontani) F1.335 3150!22.44 Ret/ Frag (A) F1.342 3150!22.43 Frag (A) F1.351 3150 22.41 Frag (A) F3.151 21 Обални ниски једногодишњи шаш шиљева (Cyperus sp.) F3.222 3130!22.3232 22 Шљунковите речне обале без вегетације F3.223 3270 22.32 Ret/ Frag (A) Ret/ Frag (A)
XVI Спискови таксона одређених органских група
XV Спискови таксона одређених органских група Прилог 4 ИНДИКАТОРСКЕ ВРСТЕ ФИТОПЛАНКТОНА РЕКЕ КАРАШ CYANOPHYTA Индикаторске врсте Сапробна вредност Oscillatoria limosa 2,4 O. tenius 2,9 Anabena affinis 2 Aphanizomenon flos-aque 1,7 PYRROPHYTA Ceratium hirudinella 1,2 Gymnodium sp. BACILLARIOPHYTA Achnanthes sp. Amphora ovalis 1,7 Cocconeis pediculus 1,8 C. placentula 1,4 Cymbella prostrata 2 C. lanceolata 1,9 C. affinis 1,6 C. ehrenbergii 1,5 C. minuta 1,4 Diatoma vulgare 1,9 Gomphonema olivaceum 1,9 G. parvulum 2 Gyrosigma acuminatum 2,2 Melosira varians 1,9 Navicula cryptocephala 2,7 N. gracilis 1,7 N. radiosa 1,6 N. cuspidata 2,6 N. viridula 2,8 Nitzschia linearis 1,5 N. palea 2,8 N. recta 2,5 N. sigmoidea 2 Surirella tenera 2,1 S. minuta 1,9 Индикаторске врсте Сапробна вредност S. biseriata 2 Aulacoseira granulata 1,8 Fragilaria ulna 2 F. crotonensis 1,4 Cyclotella meneghiniana 2,6 Cymatopleura solea 2,4 C. elliptica 2,2 Pinnularia viridis 2,1 Stephanodiscus hantzschii 2,7 EUGLENOPHYTA Euglena sp. Euglena viridis 4,5 Phacus orbicularis 2 Trachelomonas hispida 2 T. volvocina 2 Strombomonas acuminata 2 CHLOROPHYTA (Volvocales) Pandorina morum 2 (Chlorococcales) Actinastrum hantzschii 2 Ankistrodesmus falcatus 2,4 Coelastrum astroideum Pediastrum boryanum 1,9 P. duplex 1,7 Scenedesmus oploiensis 2 S. sempervirens 1,9 S. quadricauda 2 (Conjugales) Closterium moniliferum 2,2 107,4 S 2.06
XVI Спискови таксона одређених органских група
XIX Спискови таксона одређених органских група Прилог 5 ИНДИКАТОРСКЕ ВРСТЕ ФИТОПЛАНКТОНА РЕКЕ НЕРЕ Индикаторске врсте Сапробна вредност CYANOPHYTA Oscillatoria limosa 2,4 O. tenius 2,9 O. chalybea 3 Phormidium sp. Merismopedia elegans 2 Aphanizomenon flos-aque 1,7 PYRROPHYTA Peridinium sp. P. cinctum 1 BACILLARIOPHYTA Achnanthes sp. Amphora ovalis 1,7 Cocconeis pediculus 1,8 C. placentula 1,4 Cymbella prostrata 2 C. lanceolata 1,9 C. affinis 1,6 C. naviculiformis 2 C. minuta 1,4 Diatoma vulgare 1,9 D. tenue 1,5 Gomphonema acuminatum 1,7 G. truncatum G. olivaceum 1,9 G. parvulum 2 Gyrosigma acuminatum 2,2 Melosira varians 1,9 M. lineata Navicula cryptocephala 2,7 N. gracilis 1,7 N. radiosa 1,6 N. viridula 2,8 Nitzschia linearis 1,5 N. vermicularis 2,3 N. actinastroides 1,9 N. dissipata 1,5 N. palea 2,8 N. acicularis 2,7 N. sigmoidea 2 Surirella tenera 2,1 Aulacoseira granulata 1,8 Fragilaria ulna 2 F. acus 1,9 F. construens 2 Индикаторске врсте Сапробна вредност F. crotonensis 1,4 F. capucina 1,6 Caloneis amphisbaena 2,4 C. silicula 1,5 Cyclotella meneghiniana 2,6 Cymatopleura solea 2,4 Hantzschia amphioxys 2,9 Pinnularia viridis 2,1 P. maior 2,1 Asterionella formosa 1,4 Stephanodiscus sp. S. hantzschii 2,7 Rhoicosphaenia abbreviata 1,9 EUGLENOPHYTA Euglena sp. Euglena viridis 4,5 Phacus longicauda 2,6 P. orbicularis 2 P. pleuronectes 2 CHLOROPHYTA (Volvocales) Eudorina elegans 1,9 Pandorina morum 2 (Chlorococcales) Actinastrum hantzschii 2 Ankistrodesmus falcatus 2,4 Coelastrum microporum 2 C.reticulatum C. astroideum Micractinium pusillum 2 Oocystis lacustris 1,6 Pediastrum boryanum 1,9 P. duplex 1,7 Scenedesmus acuminatus 2,2 S. acutus 1,9 S. oploiensis 2 S. quadricauda 2 S. magnus Monoraphidium griffithii Dictyosphaerium tetrachotomum (Conjugales) Closterium strigosum C. acerosum 2,8 137,7 S 2.05
XX Спискови таксона одређених органских група
XXI Спискови таксона одређених органских група Прилог 6 ОРНИТОФАУНА ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА КАРАШ-НЕРА ТАКСОН Стат П Spec Дир. Podicipedidae 1 Tachybaptus ruficollis мали гњурац Г + 2 Podiceps cristatus ћубасти гњурац Г + 3 Podiceps nigricollis црногрли гњурац П + Phalacrocoracidae 4 Phalacrocorax carbo велики вранац Х 5 Phalacrocorax pygmeus мали вранац Х + 1 + Ardeidae 6 Ixobrychus minutus чапљица Г* + 3 + 7 Egretta alba велика бела чапља Х + + 8 Egretta garzetta мала бела чапља Х + + 9 Ardeola ralloides жута чапља Х + 3 + 10 Ardea cinerea сива чапља Х + 11 Ardea purpurea црвена чапља Х + 3 + 12 Nycticorax nycticorax гак Х + 3 + Ciconiidae 13 Ciconia ciconia бела рода Х + 2 + Anatidae 14 Cygnus olor лабуд грбац Г 15 Anser albifrons лисаста гуска З 16 Anas platyrhynchos патка глувара Г 17 Anas strepera патка чегртуша Г + 3 18 Anas clypeata патка кашикара П + 3 19 Anas querquedula гроготовац Г + 3 20 Anas crecca патка крџа П 21 Anas penelope патка звиждара П + 22 Aythya nyroca патка њорка Г* + 1 + 23 Aythya ferina риђоглава патка Г 2 Accipitridae 24 Milvus migrans црна луња П + 3 + 25 Pernis apivorus осичар П + + 26 Haliaeetus albicilla орао белорепан Х + 2 + 27 Circaetus gallicus змијар Х + 3 + 28 Circus aeruginosus еја мочварица П + + 29 Circus pygargus еја ливадарка П + + 30 Circus cyaneus пољска еја З + 3 + 31 Accipiter gentilis јастреб Г + 32 Accipiter nisus кобац Г + 33 Buteo buteo мишар Г + 34 Buteo rufinus риђи мишар Х + 3 + 35 Buteo lagopus мишар гаћаш З +
XX Спискови таксона одређених органских група ТАКСОН Стат П Spec Дир. 36 Aquila pomarina орао кликташ Х + 2 + 37 Aquila heliaca орао крсташ Х + 1 + 38 Hieraaetus pennatus патуљасти орао Х + 3 + Pandionidae 39 Pandion haliaetus орао рибар П + 3 + Falconidae 40 Falco tinnunculus ветрушка Г + 3 41 Falco vespertinus сива ветрушка П + 3 + 42 Falco peregrinus сиви соко П + + 43 Falco subbuteo соко ластавичар Г* + 44 Falco columbarius мали соко З + + 45 Falco cherrug степски соко Х + 1 + Phasianidae 46 Perdix perdix јаребица Г 3 + 47 Coturnix coturnix препелица Г* 3 48 Phasianus colchicus фазан Г Rallidae 49 Rallus aquaticus барски петлован Г + 50 Porzana porzana барски петлић П + + 51 Crex crex прдавац П + 1 + 52 Fulica atra црна лиска Г 53 Gallinula chloropus барска кокица Г Gruidae 54 Grus grus ждрал П + 2 + Charadriidae 55 Charadrius dubius жалар слепић П + 56 Vanellus vanellus вивак Г* + 2 Scolopacidae 57 Gallinago gallinago барска шљука П + 3 58 Scolopax rusticola шумска шљука П 3 59 Numenius arquata царска шљука П + 2 60 Actitis hypoleucos полојка мг + 3 Laridae 61 Larus ridibundus речни галеб П 62 Larus cachinans сињи галеб П Sternidae 63 Sterna hirundo обична чигра Х + + 64 Chlidonias hybridus белобрада чигра Х + 3 + Columbidae 65 Columba oenas голуб дупљаш П + + 66 Columba palumbus голуб гривнаш Г 67 Streptopelia decaocto гугутка Г 68 Streptopelia turtur грлица Г* 3 Cuculidae 69 Cuculus canorus кукавица Г* +
XXI Спискови таксона одређених органских група ТАКСОН Стат П Spec Дир. Tytonidae 70 Tyto alba кукувија Г + 3 Strigidae 71 Otus scops ћук Г + 2 + 72 Athene noctua кукумавка Г + 3 73 Asio flammeus ритска сова П + 3 74 Asio otus утина Г + 75 Bubo bubo буљина Х + 3 + Caprimulgidae 76 Caprimulgus europaeus легањ П + 2 + Alcedinidae 77 Alcedo atthis водомар Г + 3 + Meropidae 78 Merops apiaster пчеларица Г + 3 Coraciidae 79 Coracias garrulus модроврана П + 2 + Upupidae 80 Upupa epops пупавац Г* + 3 Apodidae 81 Apus apus црна чиопа Х Picidae 82 Jynx torquilla вијоглава П + 3 83 Dendrocopos major велики детлић Г + 84 Dendrocopos syriacus сеоски детлић Г + + Alaudidae 85 Galerida cristata ћубаста шева Г + 3 86 Callandrela brachydactyla мала шевa мг + 3 + Lullula arborea шумска шева Г + 2 87 Alauda arvensis пољска шева Г* + 3 Hirundinidae 88 Riparia riparia брегуница Х + 3 89 Hirundo rustica сеоска ласта Г* + 3 90 Delichon urbica градска ласта Х + 3 Motacillidae 91 Anthus trivialis шумска трептељка Г* + 92 Anthus campestris степска трептељка Г* + 3 + 93 Anthus pratensis ливадска трептељка П + 94 Anthus spinoletta планинска трептељка З + 95 Motacilla flava жута плиска Г* + 96 Motacilla alba бела плиска Г + Troglodytidae 97 Troglodytes troglodytes царић Г + Turdidae 98 Erithacus rubecula црвендаћ Г + 99 Luscinia megarhynchos славуј Г* + 100 Phoenicurus ochruros црна црвенорепка Г +
XXIV Спискови таксона одређених органских група ТАКСОН Стат П Spec Дир. 101 Ph phoenicurus шумска црвенорепка П + 2 102 Saxicola rubetra обична траварка Г* + 103 Saxicola torquata црногрла траварка Г + 104 Oenanthe oenanthe обична белка Г* + 3 105 Turdus merula кос Г + 106 Turdus philomelos дрозд певач П + 107 Turdus pilaris дрозд боровњак З + 108 Turdus viscivorus дрозд имелаш П + 109 Turdus iliacus мали дрозд З + Sylviidae 110 Acrocephalus palustris барски трстењак Г* + 111 A scirpaceus трстењак цвркутић Г* + 112 A schoenobaenus трстењак рогожар Г* + 113 A arundinaceus велики трстењак Г* + 114 Acrocephalus melanopogon трстењак шевар П + + 115 Locustella luscinioides обични цврчић Г* + 116 Sylvia curruca грмуша чеврљуша П + 117 Sylvia communis обична грмуша Г* + 118 Sylvia borin сива грмуша П + 119 Sylvia atricapilla црнокапа грмуша Г* + 120 Hippolais icterina жути вољић Г* + 121 Hippolais pallida сиви вољић мг + 3 122 Phylloscopus sibilatrix шумски звиждак П + 2 123 Phylloscopus collybita обични звиждак Г + 124 Phylloscopus trochilus брезов звиждак П + Muscicappidae 125 Muscicapa striata сива мухарица П + 3 126 Ficedula hypoleuca црноврата мухарица П + 127 F albicollis беловрата мухарица П + + Paridae 128 Parus palustris сива сеница П + 3 129 Parus caeruleus плаветна сеница Г + 130 Parus major велика сеница Г + Aegithalidae 131 Aegithalos caudatus дугорепа сеница Г + Remizidae 132 Remiz pendulinus сеница вуга Г* + Sittidae 133 Sitta europaea бргљез Г + Certhiidae 134 Certhia brachydactyla дугокљуни пузић П + Oriolidae 135 Oriolus oriolus вуга Г* + Laniidae 136 Lanius collurio руси сврачак Г* + 3 +
XXV Спискови таксона одређених органских група ТАКСОН Стат П Spec Дир. 137 Lanius minor сиви сврачак мг + 2 + 138 Lanius excubitor велики сврачак З + 3 Corvidae 139 Garrulus glandarius креја Г 140 Pica pica сврака Г 141 Corvus monedula чавка Г 142 Corvus frugilegus гачац Г 143 Corvus cornix сива врана Г 144 Corvus corax гавран Г Sturnidae 145 Sturnus vulgaris чворак Г 3 Passeridae 146 Passer domesticus врабац покућар Г 3 147 Passer montanus пољски врабац Г 3 Fringillidae 148 Fringilla coelebs зеба Г + 149 Fringilla montifringilla северна зеба З + 150 Serinus serinus жутарица П + 151 Carduelis chloris зелентарка Г + 152 Carduelis carduelis чешљугар Г + 153 Carduelis spinus чижак З + 154 Carduelis cannabina конопљарка Г + 2 155 Pyrrhula pyrrhula зимовка З + 156 Coccothraustes coccothraustes батокљун Г + Emberizidae 157 Emberiza citrinella стрнадица жутовољка Г + 158 Emberiza schoeniclus мочварна стрнадица Г + 159 Emberiza hortulana вртна стрнадица Г + 2 + 160 Miliaria calandra велика стрнадица Г + 2
XXVI Спискови таксона одређених органских група
XXV Спискови таксона одређених органских група Прилог 7 ФАУНА СИСАРА ПИО КАРАШ-НЕРА СА СТАТУСОМ ВРСТА Species Врста СЗВ (I) ЗВ () IUCN Берн CITES Erinaceus roumanicus јеж + Lr-nt Talpa caeca кртица + Lr-nt Neomys fodiens водена ровчица + Lr-nt I Neomys anomalus мочварна ровчица + I Sorex araneus шумска ровчица + Lr-nt I Crocidura leucodon пољска ровчица + I Crocidura suaveolens вртна ровчица + I Crocidura russula кућна ровчица + I Myotis dasycneme барски љиљак + Lr-nt Plecotus auritus смеђи дугоушан + Myotis blythi оштроухи љиљак + Lr-nt Pipistrellus pipistrellus патуљасти љиљак + Lr-nt I Rhinolophus ferrumequinum велики потковичар + Lr-nt Nyctalus noctula рани љиљак + Lr-nt Eptesicus serotinus велики љиљак + Lr-nt Myotis nattereri ресасти шишмиш + Lr-cd Ondatra zibethica бизамски пацов Arvicola terestris водена волухарица Pitymus subterraneus подземна волихарица Lr-nt Microtus arvalis пољска волухарица + Micromys minutus патуљасти миш + Lr-nt Apodemus agrarius пругасти миш Lr-nt Apodemus sylvaticus шумски миш Lr-lc Mus spicilegus миш хумкаш Spalax leucodon слепо куче + V Spermophilus citellus текуница + V Lutra lutra видра + Lr-nt I Mustela nivalis ласица + + Lr-nt I Mustela putorius твор + Lr-nt I Mustela eversmanni степски твор + Martes martes куна златица + л Lr-nt I Martes foina куна белица + л Lr-nt I Meles meles јазавац + л Lr-cd I Felis silvestris дивља мачка + Lr-cd Vulpes vulpes лисица + л Lr-nt Canis aureus шакал + л Lr-nt Canis lupus вук + V Lynx lynx рис + V I Lepus capensis зец + л Capreolus capreolus срна + л Lr-cd I Sus scrofa дивља свиња + л Lr-lc I
XXVI Спискови таксона одређених органских група СЗВ строго заштићене врсте; Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених дивљих врста (Прилог I) и заштићених дивљих врста животиња, биљака и гљива (Прилог ) («Сл. Гласник РС» бр. 5/10). ЗВ заштићене врсте; Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених дивљих врста (Прилог I) и заштићених дивљих врста животиња, биљака и гљива (Прилог ) («Сл. Гласник РС» бр. 5/10). IUCN категорије угрожености: LC последња брига, LRnt зависне од заштите, скоро угрожене, V рањиве. Берн Конвенција о заштити европског дивљег живог света и природних станишта, Берн,1979; Annex строго заштићене животињске врсте; Anex I заштићене врсте које подлежу посебним управним мерама (регулисање/забрана експлоатације, промета и држања). CITES врсте обухваћене Конвенцијом о међународном промету угрожених врста дивље флоре и фауне: Annex Врсте које могу бити угрожене ако се њихов промет не подвргне строгим прописима Annex I Врсте обухваћене Наредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивљих биљних и животињских врста, (Сл. гл. РС 17/1999.
IX Прилози Прилог Извод из листа непокретности
IX Прилози: Катастарски подаци I ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, КО БАНАТСКА ПАЛАНКА I Парцела цела Површина део 1103/1 25 90 РАЈТЕРСКИ КЉУЧ ЊИВА 5.класе 1103/2 21 03 РАЈТЕРСКИ КЉУЧ ЊИВА 5.класе 1103/3 30 55 РАЈТЕРСКИ КЉУЧ ЊИВА 5.класе 1104/2 1 94 РАЈТЕРСКИ КЉУЧ Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 1109 60 РАЈТЕРСКИ КЉУЧ ЊИВА 4.класе 1110 2 54 РАЈТЕРСКИ КЉУЧ ЊИВА 4.класе 1111 10 42 РАЈТЕРСКИ КЉУЧ ЊИВА 4.класе Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 1112 33 89 РАЈТЕРСКИ КЉУЧ ЊИВА 4.класе приватно приватна 1113 21 46 РАЈТЕРСКИ КЉУЧ ЊИВА 5.класе 1114 10 14 РАЈТЕРСКИ КЉУЧ ЊИВА 5.класе 1115 8 81 РАЈТЕРСКИ КЉУЧ ШУМА 5.класе 1116 15 57 РАЈТЕРСКИ КЉУЧ ШУМА 5.класе приватно приватна 1117 30 79 РАЈТЕРСКИ КЉУЧ ШУМА 5.класе приватно приватна 1123/1 17 37 РАЈТЕРСКИ КЉУЧ 1123/3 27 РАЈТЕРСКИ КЉУЧ 1123/4 15 РАЈТЕРСКИ КЉУЧ 2520 10 06 34 ВИШЕ СЕЛА ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2521 27 80 ВИШЕ СЕЛА ПЕСАК ЊИВА 5.класе приватно приватна 2522/1 14 06 ВИШЕ СЕЛА ПЕСАК ЊИВА 5.класе приватно приватна Режим заштите
IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2522/2 9 36 ВИШЕ СЕЛА ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна 2586/1 45 39 77 РУПЕ ПАШЊАК 4.класе 2586/2 59 17 57 РУПЕ ПАШЊАК 5.класе 2589/1 6 66 05 РУПЕ ПАШЊАК 5.класе 2589/2 41 67 РУПЕ ПАШЊАК 5.класе 2591/1 49 44 РУПЕ 2591/2 2 60 РУПЕ 2592 66 18 РУПЕ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2595/5 44 96 РУПЕ ЊИВА 5.класе приватно приватна 2595/5 44 96 РУПЕ ЊИВА 6.класе приватно приватна 2606 10 47 14 РУПЕ ПАШЊАК 5.класе 2607/2 49 71 РУПЕ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2608 52 17 РУПЕ ПАШЊАК 4.класе 2609 61 04 РУПЕ РЕКА 2610 41 94 РУПЕ ЛИВАДА 4.класе 2613 29 67 РУПЕ РЕКА 2614/1 28 09 БАНИН КЉУЧ РЕКА 2614/2 44 72 БАНИН КЉУЧ 2615/3 43 21 БАНИН КЉУЧ 2627 17 30 БАНИН КЉУЧ 2628/1 8 00 БАНИН КЉУЧ Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ЈП ПУТЕВИ СРБИЈЕ, БЕОГРАД БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 282 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Режим заштите
I IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2628/2 14 08 БАНИН КЉУЧ 2629 22 82 БАНИН КЉУЧ 2630 36 86 БАНИН КЉУЧ 2631 41 34 БАНИН КЉУЧ 2632 98 51 БАНИН КЉУЧ 2633/1 38 59 БАНИН КЉУЧ 2633/2 38 59 БАНИН КЉУЧ Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2634 46 58 БАНИН КЉУЧ ЛИВАДА 5.класе 2635 54 02 БАНИН КЉУЧ ЛИВАДА 5.класе 2636/1 26 18 БАНИН КЉУЧ 2636/2 26 15 БАНИН КЉУЧ 2637 61 43 БАНИН КЉУЧ 2638/1 34 53 БАНИН КЉУЧ ЛИВАДА 5.класе Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 2638/2 34 53 БАНИН КЉУЧ ЛИВАДА 5.класе приватно приватна 2657 3 90 ВЕЛИКА КРИВАЈА ЊИВА 5.класе приватно приватна 2657 3 91 ВЕЛИКА КРИВАЈА ЊИВА 6.класе приватно приватна 2658/2 36 50 ВЕЛИКА КРИВАЈА ЊИВА 4.класе 2746/1 12 15 38 МАЛИ ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2747/1 30 83 МАЛИ ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2798 15 29 МАЛИ ПЕСАК ЛИВАДА 5.класе приватно приватна 2799/1 38 74 МАЛИ ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна 2799/2 38 74 МАЛИ ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна Режим заштите I I
IV IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2800 3 45 МАЛИ ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна 2801 30 65 71 МАЛИ ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2803 46 45 МАЛИ ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2823 5 93 01 МАЛИ ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2824 27 21 МАЛИ ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2862/1 42 43 44 БЕЛИ БРЕГ ПАШЊАК 4.класе Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2862/2 16 77 БЕЛИ БРЕГ ШУМА 5.класе приватно приватна 2862/3 37 05 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна 2863 8 24 БЕЛИ БРЕГ ПАШЊАК 4.класе приватно приватна I 2864 27 77 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2865/1 7 01 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2865/2 7 05 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2866 9 10 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2867/1 2 23 БЕЛИ БРЕГ ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2867/2 2 16 БЕЛИ БРЕГ ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2868/1 7 30 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2868/2 5 04 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2869 9 14 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2870 9 14 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2871 7 66 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2872 7 66 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2873 15 32 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2874/1 8 38 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2874/2 8 38 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2875/1 4 17 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I Режим заштите
IX Прилози: Катастарски подаци V Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2875/2 7 19 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2876 12 98 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2877 7 16 БЕЛИ БРЕГ ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2878 21 00 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2879 28 59 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2880 35 79 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2881 10 22 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2882 9 35 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2883 10 97 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2884 40 82 БЕЛИ БРЕГ ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2885 4 50 БЕЛИ БРЕГ ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 4363 2 69 15 ЧИБУКЛИЈА 149 79 22 97 00 02 Укупно: 246 79 24 Режим заштите
VI IX Прилози: Катастарски подаци ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, КО БАНАТСКА ПАЛАНКА Парцела цела Површина део 1701 1 67 07 ЧАРДАК 1714/1 52 72 ЧАРДАК 1714/2 32 23 ЧАРДАК 1714/3 39 49 ЧАРДАК 1720 5 02 34 ЧАРДАК Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине ОСТАЛО ПРИРОДНО НЕПЛОДНО ЗЕМЉ. ОСТАЛО ПРИРОДНО НЕПЛОДНО ЗЕМЉ. ОСТАЛО ПРИРОДНО НЕПЛОДНО ЗЕМЉ. ОСТАЛО ПРИРОДНО НЕПЛОДНО ЗЕМЉ. ОСТАЛО ПРИРОДНО НЕПЛОДНО ЗЕМЉ. Режим заштите 1 24 44 6 69 41 Укупно: 7 93 85
V IX Прилози: Катастарски подаци ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, КО ВРАЧЕВ ГАЈ I Парцела цела Површина део 2014/21 10 39 30 ЈОШЈЕ ПАШЊАК 4.класе 2015 4 71 ЈОШЈЕ Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2036 2 14 74 ЈОШЈЕ ПАШЊАК 2.класе 2036 4 29 48 ЈОШЈЕ ПАШЊАК 3.класе 2644/1 57 55 КОД КРУШКЕ 2644/2 57 55 КОД КРУШКЕ 2644/3 28 76 КОД КРУШКЕ 2644/4 57 55 КОД КРУШКЕ 2644/5 57 55 КОД КРУШКЕ 2644/6 57 55 КОД КРУШКЕ 2644/7 57 55 КОД КРУШКЕ 2644/8 57 54 ВИС 2644/9 55 64 ВИС 2644/10 28 77 ВИС 2644/11 57 55 ВИС 2645/2 2 38 18 ВИС 2646 77 10 ВИС 2647/1 1 15 10 ВИС Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Режим заштите
VI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2647/2 28 56 ВИС 2647/3 57 15 ВИС Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2647/4 20 75 ВИС ЛИВАДА 4.класе 2647/4 34 56 ВИС ЛИВАДА 6.класе 2647/5 52 73 ВИС 2647/6 49 53 ВИС 2647/7 46 07 ВИС 2647/8 43 23 ВИС 2647/9 40 57 ВИС 2647/10 38 12 ВИС 2647/11 35 79 ВИС 2647/12 33 45 ВИС Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 2647/13 11 94 ВИС ЛИВАДА 4.класе приватно приватна 2647/13 19 89 ВИС ЛИВАДА 6.класе приватно приватна 2647/14 31 54 ВИС 2647/15 31 79 ВИС 2647/16 11 94 ВИС ЛИВАДА 4.класе 2647/16 19 89 ВИС ЛИВАДА 6.класе 2647/17 31 54 ВИС 2647/18 31 15 ВИС Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 2647/19 11 11 ВИС ЛИВАДА 4.класе приватно приватна Режим заштите
IX IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2647/19 18 56 ВИС ЛИВАДА 6.класе приватно приватна 2647/20 54 78 ВИС 2647/21 38 85 ВИС 2647/22 18 30 ВИС 2647/23 34 49 ВИС 2647/24 31 94 ВИС 2647/25 19 28 ВИС 2647/26 13 78 ВИС Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Режим заштите приватно приватна Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 2647/27 9 03 ВИС ЛИВАДА 4.класе приватно приватна 2647/27 14 96 ВИС ЛИВАДА 6.класе приватно приватна 2647/28 7 34 ВИС Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 2647/29 19 71 ВИС ЊИВА 4.класе приватно приватна 2647/86 9 93 ВИС 2647/88 5 29 ВИС ЛИВАДА 4.класе 2647/88 8 81 ВИС ЛИВАДА 6.класе 2647/93 18 02 ВИС 2647/94 13 31 ВИС 2648/1 93 87 52 ВИС ПАШЊАК 4.класе 2648/3 2 73 39 ВИС 2648/4 16 15 00 ВИС ВИНОГРАД 3.класе 2648/4 25 92 24 ВИС ПАШЊАК 5.класе Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ЂЕРДАП Д.О.О., КЛАДОВО ТРГ КРАЉА ПЕТРА 1 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2
IX Прилози: Катастарски подаци X Парцела цела Површина део 2648/5 51 40 ВИС ПАШЊАК 5.класе 2648/6 1 37 40 ВИС ПАШЊАК 4.класе 2649 1 71 60 ВИС Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2650 5 34 68 ВИС ПАШЊАК 5.класе 2651/1 6 72 76 ПЕСАК ПАШЊАК 4.класе 2651/2 5 93 70 ПЕСАК ПАШЊАК 4.класе 2652 1 71 ПЕСАК 2652 1 02 ПЕСАК 2652 12 05 ПЕСАК 2653 40 52 ПЕСАК 2654 1 03 09 ПЕСАК 2655 41 50 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ УЗ ЗГРАДУ - ОБЈЕКАТ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2656/1 83 44 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ЈП ПУТЕВИ СРБИЈЕ, БЕОГРАД БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 282 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ДОМ ЗА ДЕЦУ И ОМЛАДИНУ "ВЕРА РАДИВОЈЕВИЋ" БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА ЈОВАНА ЦВИЈИЋА 1 Република Србија-Корисник: ЈП ПУТЕВИ СРБИЈЕ, БЕОГРАД БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 282 Република Србија-Корисник: ЈП ПУТЕВИ СРБИЈЕ, БЕОГРАД БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 282 Република Србија-Корисник: ЈП ПУТЕВИ СРБИЈЕ, БЕОГРАД БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 282 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2656/2 1 69 76 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2657/1 83 87 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2657/2 33 30 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2657/3 12 66 ПЕСАК ЛИВАДА 6.класе 2658 2 73 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2659 3 60 ПЕСАК ЛИВАДА 6.класе 2660 1 01 60 ПЕСАК ЊИВА 6.класе Режим заштите I I I I I I I I I I I
XI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2660 2 59 ПЕСАК ЛИВАДА 6.класе 2660 35 68 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2660 11 69 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2661 36 79 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2661 20 75 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2662/1 40 86 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2662/2 20 11 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2663/1 28 77 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2663/2 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2664/1 39 49 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2664/2 10 29 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2664/3 7 77 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2665/1 23 02 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2665/2 23 67 ПЕСАК ЊИВА 5.класе приватно приватна I 2665/3 5 75 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2665/4 5 11 ПЕСАК ЊИВА 5.класе приватно приватна I 2666 42 98 ПЕСАК 2667/1 1 23 55 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2667/2 37 76 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2667/3 18 13 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2667/4 28 70 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2667/5 29 21 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2667/6 7 80 ПЕСАК ЊИВА 6.класе Режим заштите I I I I I I I I I I
X IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2669/1 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2669/2 14 53 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2669/2 8 42 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2669/2 5 83 ПЕСАК ШУМА 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2669/3 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 4.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2669/4 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 4.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2669/5 28 77 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2669/6 14 38 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2669/6 14 40 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2669/7 28 78 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2669/8 28 77 ПЕСАК ЊИВА 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2669/9 28 77 ПЕСАК ЊИВА 5.класе 2669/10 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2669/11 19 03 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2670 6 33 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2671 3 42 ПЕСАК Режим заштите ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2672/1 28 78 ПЕСАК ЊИВА 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2672/2 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2672/3 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2672/4 28 78 ПЕСАК ЊИВА 5.класе 2672/5 1 15 09 ПЕСАК ЊИВА 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2673/1 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе 2673/2 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 4.класе 2673/3 14 39 ПЕСАК ЊИВА 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I I I I I I I I
XI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2673/3 14 39 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2673/4 28 78 ПЕСАК ЊИВА 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2673/5 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2673/6 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2673/7 28 77 ПЕСАК ЛИВАДА 5.класе 2673/8 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе 2673/9 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2673/10 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2673/11 28 77 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2673/12 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2673/13 19 22 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2674 13 31 ПЕСАК 2675 29 ПЕСАК 2675 1 00 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ УЗ ЗГРАДУ - ОБЈЕКАТ 2676 36 65 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2676 82 40 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе 2677/1 42 91 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2677/2 8 49 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2677/2 9 39 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2678 1 14 18 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2679 3 85 ПЕСАК 2680 4 24 ПЕСАК Режим заштите приватно приватна I 2681/1 17 01 ПЕСАК ВИНОГРАД 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2681/2 11 87 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I I I I I I I I I
XIV IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2681/3 30 57 ПЕСАК ЊИВА 6.класе Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2681/4 11 76 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2681/5 16 90 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2681/6 23 38 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2682/1 71 68 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2682/2 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2682/3 28 77 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2682/4 9 42 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2683 5 11 ПЕСАК 2684 14 75 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2685/1 25 28 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2685/2 34 28 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2685/3 9 28 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2685/4 4 42 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2685/5 21 52 ПЕСАК ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2685/6 12 23 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2685/7 8 13 ПЕСАК ЊИВА 4.класе приватно приватна I 2685/8 20 29 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2686/1 39 34 ПЕСАК 2686/2 1 23 95 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2687/1 28 77 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2687/2 36 97 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2687/3 54 38 ПЕСАК ЊИВА 6.класе Режим заштите I I I I I I I I I I I I
XV IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2687/4 25 54 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2687/5 42 44 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2687/6 55 75 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2687/7 60 06 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2687/8 14 89 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2687/9 21 98 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2687/10 28 78 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2687/11 28 77 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2687/12 19 06 ПЕСАК ШУМА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2687/13 28 77 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2687/14 25 55 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2688/1 2 42 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2688/2 2 45 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2689/1 24 64 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2689/2 26 18 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2689/3 22 73 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2689/4 24 64 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2689/5 22 73 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2690/1 94 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2690/2 22 48 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2691/1 8 34 ПЕСАК 2691/2 3 88 ПЕСАК ШУМА 5.класе Режим заштите I I I I I I I I I I I I I
XVI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2692 1 15 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2693/1 10 14 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2693/2 25 57 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2693/3 19 67 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2694 30 21 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2694 1 54 12 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2694 13 49 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2695 4 88 ПЕСАК ПАШЊАК 4.класе 2696/1 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2696/2 37 55 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2696/3 57 55 ПЕСАК ВОЋЊАК 3.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2696/4 28 77 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2696/5 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе 2696/6 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2696/7 18 24 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2696/8 18 23 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2696/9 20 00 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2696/10 57 55 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2696/11 30 36 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2696/12 16 40 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2696/13 10 79 ПЕСАК ШУМА 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2697/1 19 89 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2697/2 19 89 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2697/3 30 86 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2697/4 31 65 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I Режим заштите I I I I
XV IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2697/5 4 93 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2697/5 3 96 ПЕСАК ШУМА 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2697/6 4 93 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2697/6 3 96 ПЕСАК ШУМА 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2697/7 26 69 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2697/8 53 05 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2698/1 24 92 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2698/2 19 78 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2698/3 9 10 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2698/4 23 52 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2699 3 78 ПЕСАК 2700 5 83 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2701 19 85 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2702/1 28 77 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2702/2 33 09 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2702/4 21 76 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе 2703 81 10 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2704/1 40 57 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2704/2 40 53 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2705/1 10 87 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2705/1 11 00 ПЕСАК ШУМА 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2705/2 10 18 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2705/3 10 75 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2705/4 17 62 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2705/5 6 91 ПЕСАК ШУМА 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I Режим заштите I I I I I
XVI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2705/6 4 20 ПЕСАК ШУМА 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2705/7 3 63 ПЕСАК ШУМА 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2705/8 6 65 ПЕСАК ШУМА 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2706 3 12 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2707 1 06 10 ПЕСАК 2708 19 60 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2709 4 82 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2710 20 68 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2711 35 07 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2712 37 40 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2713/1 57 55 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2713/2 57 55 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2713/3 57 55 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2713/4 57 55 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2713/5 25 25 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2713/6 17 84 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2713/7 7 34 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2713/8 10 93 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2713/9 20 46 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2714/1 40 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2714/2 1 87 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2714/3 3 02 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2715 3 13 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2715 1 65 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I Режим заштите I I I I I I I
XIX IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2716/2 49 78 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2716/3 55 24 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2716/4 29 02 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2716/5 74 52 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2716/6 1 12 96 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2716/7 7 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2717/1 18 88 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2717/2 18 88 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2717/3 7 37 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2717/4 7 37 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2717/5 80 71 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2717/6 9 89 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2717/7 9 89 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2717/8 7 01 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2717/9 7 01 ПЕСАК ЊИВА 5.класе 2717/10 13 52 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе 2718 4 14 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2719 1 01 36 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2720 6 83 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2721 1 98 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2722 1 20 02 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2723/1 1 37 83 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2723/2 45 32 ПЕСАК ШУМА 5.класе Режим заштите I I I I I I I I I I I
XX IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2724 17 80 ПЕСАК Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2725/1 24 39 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2725/2 12 30 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2725/3 12 30 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2725/4 24 39 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2725/5 17 80 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2725/6 15 36 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2725/7 8 80 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2725/8 7 66 ПЕСАК ШУМА 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2725/9 8 80 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2725/10 7 66 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2725/11 17 08 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2725/12 16 08 ПЕСАК ШУМА 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2726 2 16 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2726 2 88 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2727/1 12 95 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2727/2 25 18 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2727/3 25 90 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2727/4 25 90 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2727/5 25 90 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2727/6 12 95 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2727/7 11 87 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2727/8 26 61 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2727/9 26 62 ПЕСАК ЊИВА 6.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I Режим заштите I I I I I I I I I
XXI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2727/10 2 37 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2727/10 2 66 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2727/11 39 56 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2727/12 32 37 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2727/13 31 65 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2727/14 31 65 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2727/15 31 65 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2727/16 15 83 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2727/17 16 90 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2727/18 30 93 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2727/19 30 93 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе ПИК ЈУЖНИ БАНАТ ДОО, БЕЛА ЦРКВА I 2728 2 30 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2728 2 55 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2729 2 53 92 ПЕСАК ВИНОГРАД 3.класе 2730 20 57 ПЕСАК ВИНОГРАД 3.класе 2731 14 57 ПЕСАК ВИНОГРАД 3.класе 2732 3 34 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2733 3 42 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2734 3 92 82 ПЕСАК ВИНОГРАД 3.класе 2734 1 98 66 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2735 1 60 77 ПЕСАК 2736 15 65 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе Режим заштите I I I I I I I I I I I I I I I
XX IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2737 43 50 ПЕСАК ВИНОГРАД 3.класе 2737 10 88 37 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2738 32 61 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2738 1 74 ПЕСАК Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2739 17 50 ПЕСАК ВОЋЊАК 3.класе 2739 1 21 69 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2740 1 40 ПЕСАК ВОЋЊАК 3.класе 2740 4 43 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2741 40 00 ПЕСАК ВОЋЊАК 3.класе 2741 2 37 73 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2742 1 60 ПЕСАК ВОЋЊАК 3.класе 2742 4 37 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2743 37 40 ПЕСАК ВОЋЊАК 3.класе 2743 1 93 25 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2744 1 92 ПЕСАК ВОЋЊАК 3.класе 2744 4 23 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2745 1 43 00 ПЕСАК ЊИВА 5.класе 2746 23 09 ПЕСАК 2747 27 05 ПЕСАК 2748/1 3 27 22 ПЕСАК ПАШЊАК 4.класе Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Режим заштите I I I I I I I I I I I I I I I I I I I
XXI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2748/2 32 38 16 ПЕСАК ПАШЊАК 4.класе 2750/1 11 27 ИЗЛАЗ 2750/2 2 58 83 ИЗЛАЗ Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2751/1 62 29 88 ИЗЛАЗ ПАШЊАК 4.класе 2751/2 1 00 18 ИЗЛАЗ ВОЋЊАК 3.класе 2751/2 46 62 38 ИЗЛАЗ ВИНОГРАД 3.класе 2751/2 26 13 04 ИЗЛАЗ ПАШЊАК 4.класе 2751/3 27 91 ИЗЛАЗ ПАШЊАК 4.класе 2751/4 2 54 90 ИЗЛАЗ ПАШЊАК 4.класе 2759/16 86 32 ИЗЛАЗ ПАШЊАК 5.класе Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ЈП ПУТЕВИ СРБИЈЕ, БЕОГРАД БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 282 Република Србија-Корисник: ЈП ПУТЕВИ СРБИЈЕ, БЕОГРАД БУЛЕВАР КРАЉА АЛЕКСАНДРА 282 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2759/21 86 32 ИЗЛАЗ ЊИВА 3.класе приватно приватна 2759/22 2 87 73 ИЗЛАЗ ШУМА 5.класе 401 12 15 81 55 86 Укупно: 482 68 01 Република Србија-Корисник: ЈП ВОЈВОДИНАШУМЕ, ПЕТРОВАРАДИН ПРЕРАДОВИЋЕВА 2 Режим заштите I I
XXIV IX Прилози: Катастарски подаци ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, КО ГРЕБЕНАЦ Парцела цела Површина део 1271/6 87 78 ЛУНКИЦА РЕКА 5802/1 1 41 23 ЛУНКА КАНАЛ 5802/2 1 77 ЛУНКА КАНАЛ 5819 54 05 ЛУНКА КАНАЛ 5820 98 41 ЛУНКА КАНАЛ 5826/2 41 73 ЛУНКА КАНАЛ 5922/2 7 81 ПРЕСТЕ БАРА ПАШЊАК 2.класе 5922/3 1 95 04 ПРЕСТЕ БАРА КАНАЛ 5957 13 18 ПРЕСТЕ БАРА КАНАЛ 5958/1 18 18 ПРЕСТЕ БАРА КАНАЛ 5958/2 18 18 ПРЕСТЕ БАРА КАНАЛ 5960 3 80 ПРЕСТЕ БАРА КАНАЛ 5961 22 08 ПРЕСТЕ БАРА КАНАЛ 5962/1 74 85 ПРЕСТЕ БАРА КАНАЛ 5962/2 51 58 ПРЕСТЕ БАРА КАНАЛ Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 5963/1 22 26 ПРЕСТЕ БАРА ЊИВА 5.класе приватно приватна I 5963/2 10 72 ПРЕСТЕ БАРА ЊИВА 5.класе приватно приватна I 5963/2 21 15 ПРЕСТЕ БАРА ТРСТИК-МОЧВАРА 3.класе Режим заштите приватно приватна I I I I I I I I I I I I I
XXV IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 5963/3 2 01 ПРЕСТЕ БАРА 5963/4 33 23 ПРЕСТЕ БАРА КАНАЛ 5964/1 56 47 ПРЕСТЕ БАРА Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине ТРСТИК-МОЧВАРА 3.класе ТРСТИК-МОЧВАРА 3.класе Режим заштите приватно приватна I приватно приватна I 5964/2 21 44 ПРЕСТЕ БАРА ЊИВА 5.класе приватно приватна I 5964/3 14 82 ПРЕСТЕ БАРА ЊИВА 5.класе приватно приватна I 5965/1 2 73 ПРЕСТЕ БАРА ШУМА 5.класе приватно приватна I 5965/2 45 21 ПРЕСТЕ БАРА ЊИВА 5.класе приватно приватна I 5966/1 49 15 ПРЕСТЕ БАРА ЊИВА 5.класе приватно приватна I 5966/2 52 57 ПРЕСТЕ БАРА КАНАЛ 5966/3 49 15 ПРЕСТЕ БАРА ЊИВА 5.класе приватно приватна I 5967/1 26 99 ПРЕСТЕ БАРА КАНАЛ 5967/2 50 35 ПРЕСТЕ БАРА РЕКА 5967/3 1 01 47 ПРЕСТЕ БАРА КАНАЛ 4 30 27 9 59 12 Укупно: 13 89 39 I I
XXVI IX Прилози: Катастарски подаци ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, КО ДУПЉАЈА Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2014 9 28 БАРА ЊИВА 5.класе приватно приватна I 2014 9 24 БАРА ВОЋЊАК 5.класе приватно приватна I 2015/1 2 42 БАРА ВОЋЊАК 5.класе приватно приватна I 2015/2 2 37 БАРА ВОЋЊАК 5.класе приватно приватна I 2016/1 3 63 БАРА ВОЋЊАК 5.класе приватно приватна I 2016/2 3 67 БАРА ВОЋЊАК 5.класе приватно приватна I 2017/1 2 70 БАРА ШУМА 6.класе приватно приватна I 2017/2 2 70 БАРА ШУМА 6.класе приватно приватна I 2018 10 97 БАРА ВОЋЊАК 5.класе приватно приватна I 2019 27 12 БАРА ВОЋЊАК 5.класе приватно приватна I 2021 6 55 БАРА 2022 3 42 БАРА 2023 12 16 БАРА 2024 20 50 БАРА 2043/1 1 59 11 БАРА 2043/2 39 56 БАРА 2043/3 43 23 БАРА РЕКА 2044/1 54 43 90 БАРА ПАШЊАК 5.класе 2044/2 2 73 61 БАРА 2044/3 51 25 БАРА Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Режим заштите I I I I I
XXV IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2045 30 94 БАРА ЊИВА 4.класе приватно приватна 2093 37 36 БАРА ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2094/1 28 37 67 БАРА ПАШЊАК 4.класе Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2094/2 90 00 БАРА ПАШЊАК 4.класе приватно приватна 2095 29 49 БАРА ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2098 74 16 БАРА ЊИВА 4.класе приватно приватна 2099/1 37 08 БАРА ЊИВА 4.класе приватно приватна 2099/2 37 08 БАРА ЊИВА 4.класе приватно приватна 2100 45 61 ЛЕДИНА ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2101/1 181 41 60 ЛЕДИНА ПАШЊАК 4.класе Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2101/2 50 65 ЛЕДИНА ПАШЊАК 4.класе приватно приватна 2240 26 55 ПЕСАК 2241 1 55 56 ПЕСАК 2242 71 43 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2243/1 32 44 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2243/2 32 44 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2244/1 33 95 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2244/1 52 37 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2244/2 32 37 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2244/3 32 67 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2244/4 32 37 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2245/1 21 11 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2245/2 33 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2247/1 27 44 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I Режим заштите I I I I
XXVI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2247/2 27 40 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2248/1 1 51 ПЕСАК 2248/2 86 ПЕСАК Режим заштите приватно приватна I приватно приватна I 2249 2 05 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2250/1 37 73 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2250/2 73 91 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2250/3 53 67 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2250/4 26 72 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2250/4 29 85 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2251/1 57 54 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2251/2 57 55 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2254 3 06 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2255/3 54 60 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2255/4 26 51 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2255/5 28 01 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2255/6 56 04 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2255/7 28 03 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2255/8 28 02 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2255/9 26 51 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2255/10 7 19 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2255/10 21 58 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2255/11 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2255/12 28 04 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2256 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2257 57 55 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I I
XXIX IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2258 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2259/1 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2259/2 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2260 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2261 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2262 44 56 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2263 16 90 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2263 7 19 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2263 4 68 ПЕСАК 2264/1 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2264/2 29 60 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе Режим заштите приватно приватна I 2264/3 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2264/4 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2264/5 26 11 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2264/6 26 11 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2265/1 59 31 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2265/2 59 31 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2266 11 76 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2267/1 28 34 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2267/2 56 68 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2267/3 28 34 ПЕСАК ШУМА 2.класе приватно приватна I 2268 58 88 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2269 2 73 ПЕСАК приватно приватна I 2270/1 17 73 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2270/1 11 04 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I I I I
XXX IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2270/2 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2271 56 19 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2272/1 57 55 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2272/2 3 34 99 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2273 1 47 ПЕСАК 64 2273 88 ПЕСАК 2273 25 ПЕСАК 2273 9 ПЕСАК 2273 20 ПЕСАК 2273 7 54 ПЕСАК 2274 2 59 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ УЗ ЗГРАДУ - ОБЈЕКАТ 2275 2 88 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2276 2 18 55 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2277 23 38 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2278 4 53 12 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2279 30 14 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2280/1 61 86 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2280/2 61 72 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2280/3 30 75 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2280/4 30 72 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2280/5 30 68 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Режим заштите I I I I I I I I I I I I I I I I I I I
XXXI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2280/6 38 70 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2280/7 3 06 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2280/8 28 70 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2280/9 28 70 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2280/10 28 70 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2280/11 48 84 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2280/12 61 36 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2280/14 17 44 ПЕСАК ШУМА 6.класе 2281/1 11 26 ПЕСАК 2281/2 2 91 ПЕСАК 2281/3 2 91 ПЕСАК Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2282 2 28 96 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2283 1 76 60 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2284/1 51 61 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2284/2 5 93 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2284/3 51 61 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2284/4 5 93 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2284/5 25 79 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2284/6 2 95 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2284/7 25 79 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе Република Србија-Корисник: ЈП ВОЈВОДИНАШУМЕ, ПЕТРОВАРАДИН ПРЕРАДОВИЋЕВА 2 Режим заштите I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I
XXX IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2284/8 2 99 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2284/9 25 82 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2284/10 2 99 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2284/11 25 79 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2284/12 2 95 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2284/13 10 79 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2284/13 10 86 ПЕСАК ШУМА 6.класе 2284/14 2 39 44 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2285 15 83 ПЕСАК ШУМА 6.класе 2286 12 70 ПЕСАК ШУМА 6.класе 2287 6 65 ПЕСАК ШУМА 6.класе 2288/1 3 85 63 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2288/2 18 63 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2288/3 10 14 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2289 5 75 ПЕСАК Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2290 1 10 13 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2291 74 09 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2292 3 96 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2293 40 64 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2294/1 22 41 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Режим заштите I I I I I I I I I I I I I I I I I I I I
XXXI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2294/1 13 56 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2294/2 68 52 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2294/2 53 77 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2295 42 ПЕСАК 65 2295 3 39 ПЕСАК 2296 2 05 ПЕСАК Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ УЗ ЗГРАДУ - ОБЈЕКАТ 2297 51 36 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2297 21 11 ПЕСАК ШУМА 6.класе 2298 2 77 ПЕСАК 2299 41 72 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2299 16 62 ПЕСАК ШУМА 6.класе 2300 57 54 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2301/1 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2301/2 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2302/1 28 78 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2302/2 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2303 55 39 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2304 3 71 ПЕСАК 2305 4 14 ПЕСАК Режим заштите приватно приватна I приватно приватна I 2306 51 86 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2307 57 55 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2308 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I I I I I I I I I I I I
XXXIV IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2309 28 78 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2310 65 13 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2311/1 2 91 ПЕСАК 2311/2 2 91 ПЕСАК Режим заштите приватно приватна I приватно приватна I 2312 44 13 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2313/1 57 55 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2313/2 55 85 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2314 1 69 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ УЗ ЗГРАДУ - ОБЈЕКАТ 2315/1 76 36 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2315/1 14 46 ПЕСАК ШУМА 6.класе 2315/2 23 27 ПЕСАК ВИНОГРАД 6.класе 2315/2 46 29 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2315/2 21 26 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2316 13 45 ПЕСАК 2317 65 68 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ приватно приватна I Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2318/1 12 41 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2318/1 1 98 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2318/2 19 82 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2318/2 17 48 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2318/2 5 86 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2319/1 26 04 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2319/1 3 70 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2319/2 26 04 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I I I I I I I I I
XXXV IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2319/2 3 70 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2319/3 26 08 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2319/3 3 70 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2320 24 89 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2320 3 88 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2321/1 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2321/2 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2322/1 28 77 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2322/2 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2323 33 63 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2324 33 63 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2325 33 63 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2326/1 16 80 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2326/2 16 83 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2327 15 18 ПЕСАК ВОЋЊАК 5.класе приватно приватна I 2327 22 95 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2328 20 29 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе 2328 37 26 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2329 4 46 ПЕСАК Режим заштите приватно приватна I 2330 1 91 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2331 55 31 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2332 57 55 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2333 30 72 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2335/1 26 80 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2335/2 31 22 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I I I I
XXXVI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2335/3 31 22 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2336/1 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2336/2 25 32 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2337 2 45 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2338 55 09 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2339 53 16 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2340 4 39 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2341 57 55 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2342 58 40 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2343 2 40 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2344 57 55 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2345/1 28 78 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2345/3 86 32 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2345/4 56 29 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2345/5 21 18 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2345/6 5 72 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2345/7 21 15 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2345/8 5 72 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2345/9 23 92 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2345/9 4 86 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2345/10 28 78 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2345/11 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2346/1 2 52 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2346/2 2 52 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I Режим заштите I I I I I I I I
XXXV IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2347/1 43 16 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2347/2 43 16 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2348 19 85 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2348 8 92 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2349 26 60 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2350/1 10 98 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2350/1 16 80 ПЕСАК ШУМА 6.класе 2350/2 24 03 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2350/2 33 52 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2350/3 15 22 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2350/3 22 83 ПЕСАК ШУМА 6.класе 2351 86 32 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2352/1 22 53 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2352/2 94 04 ПЕСАК Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2352/3 45 67 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2353/1 29 46 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2353/2 45 25 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2353/3 28 73 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2353/4 41 94 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2354/1 28 77 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2354/2 28 77 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2354/3 43 16 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2354/4 28 77 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I Режим заштите I I I I I I I I I I
XXXVI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2354/5 25 36 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2355 10 32 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2356/1 18 45 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2356/2 45 39 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2356/3 46 21 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2356/4 13 20 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2356/4 15 72 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2356/5 17 87 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2356/6 36 23 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2356/7 33 30 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2357/1 14 39 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2357/2 14 39 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2357/3 28 77 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2357/4 41 22 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2357/4 16 33 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2358 88 33 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2359 6 65 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2360/1 86 50 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2360/2 57 55 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2360/3 57 55 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2361/1 29 31 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2361/2 29 31 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2362 62 58 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2363/1 23 20 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2363/1 7 12 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I Режим заштите I I I I
XXXIX IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2363/2 23 20 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2363/2 7 12 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2364 5 43 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2365/1 29 31 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2365/2 14 39 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2365/3 17 98 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2366 57 04 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2367 4 46 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2368 31 07 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2369 31 08 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2370/1 29 64 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2370/2 29 64 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2371/1 1 44 ПЕСАК 2371/2 1 44 ПЕСАК Режим заштите приватно приватна I приватно приватна I 2372/1 60 10 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2372/2 57 33 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2373 2 77 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2374/1 28 59 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2374/2 31 40 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2375/1 31 00 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2375/2 31 01 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2376 81 50 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2377 3 31 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2378 43 30 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2379 62 04 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I I
XL IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2380/1 31 47 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2380/2 31 47 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2381/1 24 82 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2381/1 7 98 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2381/2 32 84 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2382 4 06 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2383/1 15 43 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2383/1 15 22 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2383/2 30 61 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2383/3 16 22 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2383/3 16 22 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2383/4 7 19 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2383/4 7 19 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2383/5 14 39 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2384/1 15 93 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2384/1 16 26 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2384/2 33 09 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2384/2 31 29 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2384/3 14 17 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2384/3 17 98 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2385/1 94 56 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2385/2 15 90 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2385/3 15 86 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2386 1 11 32 ПЕСАК 2387 3 70 46 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Режим заштите I I I
XLI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2388/1 55 00 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2388/2 3 50 35 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2388/3 43 14 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2394 1 50 00 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2395 64 75 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2396 60 86 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2398 9 32 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2399 48 23 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2400 2 35 76 ПЕСАК ШУМА 6.класе 2401 3 52 18 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2402 15 07 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2403 1 43 33 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2404 2 11 84 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2405 52 58 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2406 38 49 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2407 29 71 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2408 52 01 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2409 42 80 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2410 18 58 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2411 1 45 88 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2412 6 22 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2413 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2414/1 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I Режим заштите I I I I I I I I I I I I
XL IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2414/2 90 24 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2414/3 49 02 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2414/4 57 55 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2415/1 1 47 93 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2415/2 5 39 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2416 9 78 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2416 11 ПЕСАК 2417 3 35 ПЕСАК 2418 5 90 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ Режим заштите приватно приватна I приватно приватна I приватно приватна I 2419 2 06 70 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна 2419 1 69 15 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна 2420 87 76 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2421/1 71 54 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2421/2 36 22 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2421/3 31 33 ПЕСАК ШУМА 6.класе 2421/4 17 66 ПЕСАК ШУМА 6.класе 2421/5 57 83 ПЕСАК ШУМА 6.класе 2422/1 1 44 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2422/2 94 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2422/3 79 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2422/4 1 94 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2423/1 44 81 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 I I I I I I I I I I I
XLI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2423/2 36 36 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2423/3 31 47 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2423/4 36 33 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2423/5 39 49 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2424 8 63 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2425/1 10 39 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2425/2 37 84 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2425/3 33 34 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2425/4 12 48 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2425/5 67 80 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2426 2 41 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2427 5 75 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2428/1 15 29 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2428/2 30 57 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2428/3 45 21 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2428/4 22 41 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2429 11 51 ПЕСАК 2430 72 51 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2431 1 83 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2432 72 51 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2433 4 03 ПЕСАК Режим заштите I I I I I I I I I I I I I I I I I I
XLIV IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2434 75 89 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2435/1 40 10 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2435/2 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2436/1 27 16 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2436/2 85 24 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2437 2 12 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2438 1 24 30 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2439 7 12 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2440 85 96 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2441 6 55 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2442 32 24 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2443 1 20 13 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2444 11 55 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2445 1 21 75 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2446 3 06 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2447 1 19 59 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2448 8 34 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2449 1 15 96 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2450 2 01 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2451 1 03 66 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе Режим заштите I I I I I I I I I I I I I I I I I I I
XLV IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2452 28 77 ПЕСАК Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2453/1 1 24 52 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2453/2 1 15 00 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2453/3 57 55 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2453/4 90 20 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2465 43 60 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2465 13 95 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2466 76 79 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2466 38 30 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2468/1 5 22 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2468/2 29 46 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2468/3 9 53 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2468/4 9 53 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2468/5 5 18 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2469/1 22 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2469/2 1 11 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2469/3 32 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2469/4 36 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2469/5 22 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2470 36 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2471/1 23 38 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2471/2 1 47 82 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2471/3 50 72 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2471/4 50 72 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2471/5 23 38 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2472/1 24 24 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I Режим заштите I
XLVI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине Режим заштите 2472/2 48 05 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2472/3 48 41 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2472/4 24 24 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2473 40 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2474 3 52 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2475/1 1 58 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2475/2 10 21 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2475/3 10 25 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2475/4 5 14 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2476/1 14 28 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2476/2 14 28 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2477 1 51 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2478/1 85 13 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2478/2 51 91 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2479/1 1 34 51 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2479/2 42 94 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2480/1 28 95 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2480/2 8 96 ПЕСАК ЊИВА 5.класе приватно приватна I 2481 8 13 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2483/1 24 78 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2483/2 7 23 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2483/3 9 39 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2484/1 5 72 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2484/2 1 65 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2484/3 2 15 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2484/4 57 04 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I I I
XLV IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2485/1 1 87 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2485/2 10 36 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2486 4 78 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2487 23 95 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2488/1 50 82 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2488/2 31 58 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2489 9 78 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2490 18 24 ПЕСАК 2490 32 91 ПЕСАК 2491 32 37 ПЕСАК 2492 31 83 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2493 41 29 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2494 14 32 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2495 18 49 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2496 14 85 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2497 8 13 ПЕСАК ШУМА 6.класе 2498 90 64 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2499/1 49 24 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2499/2 36 65 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2500 94 23 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2501/1 1 09 91 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2501/2 11 15 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Режим заштите I I I I I I I I I I I I I I
XLVI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2502 91 35 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2503 63 80 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2504 67 98 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2505 5 22 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2506 1 07 11 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2507 75 17 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2508 46 40 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2509 1 30 19 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2509 13 88 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2510 2 02 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2511 1 62 ПЕСАК Режим заштите приватно приватна I 2512 72 36 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2513/1 2 34 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2513/2 2 34 ПЕСАК приватно приватна I 2514 72 37 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2515/1 35 53 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2515/2 27 26 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2515/2 8 27 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2515/3 26 47 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2516 2 41 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2517 2 37 ПЕСАК приватно приватна I 2518 39 78 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2519 22 68 ПЕСАК ЊИВА 5.класе приватно приватна I I I I I I I I
XLIX IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2519 45 80 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2520/1 62 44 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2520/2 19 93 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2520/2 16 47 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2521 1 94 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2522 5 93 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2523/1 15 72 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2523/2 14 21 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2523/3 62 44 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2523/4 16 65 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2523/4 14 75 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2523/5 10 68 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2523/5 20 36 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2523/6 57 55 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2523/7 57 54 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2524 29 13 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2525 2 16 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2526/1 29 38 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2526/2 60 71 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2527 1 15 09 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2528 57 55 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2529/1 49 93 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2529/2 10 43 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2529/3 22 84 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2529/4 37 51 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе Режим заштите I I I
IX Прилози: Катастарски подаци L Парцела цела Површина део 2530 22 41 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе 2530 89 52 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2531 3 27 ПЕСАК 2531 33 ПЕСАК 66 Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2532 5 25 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2533/1 55 11 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2533/2 1 11 51 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2533/3 28 77 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2534 1 12 85 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2535 12 62 ПЕСАК 2536 2 03 75 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2537/1 50 25 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2537/3 13 96 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2537/4 13 96 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2537/5 13 85 ПЕСАК ЊИВА 5.класе приватно приватна I 2537/6 10 68 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2537/7 28 41 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2537/8 28 40 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2537/9 28 41 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2537/10 28 41 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2537/11 14 01 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2537/12 18 59 ПЕСАК ЊИВА 5.класе приватно приватна I 2537/12 29 02 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2537/13 28 86 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I Режим заштите I I I I I I I
LI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2537/14 7 52 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2537/15 14 04 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2537/15 35 ПЕСАК 9 ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ Режим заштите приватно приватна I 2537/16 8 27 ПЕСАК ЊИВА 5.класе приватно приватна I 2537/16 66 76 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2537/17 13 78 ПЕСАК ЊИВА 5.класе приватно приватна I 2537/18 6 26 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2537/19 14 57 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2537/20 17 73 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2537/21 4 86 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2537/22 57 55 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2538/1 2 45 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2538/2 1 80 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2538/3 86 ПЕСАК приватно приватна I 2538/4 87 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2538/5 1 15 ПЕСАК 2538/6 1 19 ПЕСАК приватно приватна I приватно приватна I 2538/7 1 18 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2538/8 1 18 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2538/9 1 19 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2538/10 1 19 ПЕСАК приватно приватна I 2538/11 3 16 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2538/14 68 ПЕСАК ЊИВА 5.класе приватно приватна I 2538/15 1 33 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I I I
L IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2538/16 72 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2539/1 57 54 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2539/3 13 96 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2539/4 13 96 ПЕСАК ЊИВА 5.класе приватно приватна I 2539/5 13 99 ПЕСАК ЊИВА 5.класе приватно приватна I 2539/6 27 95 ПЕСАК ЊИВА 5.класе приватно приватна I 2539/7 27 95 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2539/8 27 94 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2539/9 27 95 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2539/10 27 95 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2539/11 49 89 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2539/11 18 45 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2539/12 22 41 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2539/13 28 86 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2539/14 14 39 ПЕСАК ЊИВА 5.класе приватно приватна I 2539/15 10 97 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2539/15 3 42 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2539/16 6 47 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2539/17 14 39 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2539/19 13 99 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2540 54 74 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2541 1 52 21 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2542 51 43 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2543 1 52 21 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Режим заштите I I I I I I I
LI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2544 2 73 99 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2545 2 60 97 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2546 2 08 39 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2547 1 27 61 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2548 35 97 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2549 7 25 09 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2550 34 38 ПЕСАК Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2551 6 80 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2552 9 36 85 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2553 5 53 87 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2554 5 61 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2555 1 11 86 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2556 1 34 44 ПЕСАК 2557 4 53 18 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2558 17 41 ПЕСАК ШУМА 5.класе 2559 21 58 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2560 2 41 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2561 26 26 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2562/1 22 02 ПЕСАК ЊИВА 5.класе приватно приватна I 2562/1 17 98 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2562/2 19 52 ПЕСАК ЊИВА 5.класе Режим заштите I I I I I I I I I I I I I I
LIV IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2562/2 3 47 62 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2563/1 21 04 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2563/2 3 60 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2563/3 6 80 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2564 10 14 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2565/1 7 59 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2565/3 2 27 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2565/4 3 63 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2566/1 1 54 89 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2566/2 32 62 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2566/3 57 55 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2567 6 91 ПЕСАК Режим заштите приватно приватна I 2568/1 15 39 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2568/2 28 45 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2568/3 3 29 85 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2568/4 78 23 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2568/5 2 34 79 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2568/6 28 41 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2568/7 43 35 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2568/8 43 94 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2569 2 34 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2570/1 5 74 ПЕСАК 2570/1 59 ПЕСАК 67 ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 2570/2 24 82 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I I I I I I I
LV IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 2579 35 01 ПЕСАК Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2580/1 18 88 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2580/2 41 83 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2580/3 18 92 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2580/4 74 92 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2580/5 18 92 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2580/6 25 75 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2582/1 3 85 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2582/2 21 98 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2582/3 46 00 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2583/1 28 38 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2583/2 18 95 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2583/3 22 91 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2583/4 9 96 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2583/5 13 78 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2583/6 7 45 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2583/7 14 71 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2584/1 16 62 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2584/1 47 50 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2584/2 36 29 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2584/3 13 67 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2584/4 70 17 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2585/1 71 75 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе 2585/1 14 57 ПЕСАК ШУМА 6.класе 2585/3 57 55 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I Режим заштите I I I
LVI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2585/4 57 55 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2585/5 19 17 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2585/6 47 12 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2585/7 22 11 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2585/9 9 64 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2585/9 19 13 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2585/14 19 17 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2585/15 19 20 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2585/16 14 42 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2585/17 53 55 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2585/18 16 18 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2585/18 12 59 ПЕСАК ШУМА 5.класе приватно приватна I 2585/20 11 55 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе 2585/21 23 88 ПЕСАК ЊИВА 6.класе 2585/23 47 73 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2585/23 9 82 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2585/24 23 95 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2585/24 4 82 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2585/25 23 95 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе 2585/25 4 82 ПЕСАК ШУМА 6.класе 2585/26 23 95 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2585/26 4 82 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2587 19 10 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2588/2 1 81 88 ПЕСАК ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I 2588/9 63 27 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I Режим заштите I I I I I
LV IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 2588/10 13 96 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2588/10 11 87 ПЕСАК ВИНОГРАД 5.класе приватно приватна I 2588/10 58 45 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2588/15 24 10 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2589/1 3 17 ПЕСАК 2589/2 2 09 ПЕСАК Режим заштите приватно приватна I приватно приватна I 2590/1 23 02 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2590/2 12 50 ПЕСАК ЊИВА 6.класе приватно приватна I 2590/2 39 47 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2591/1 2 21 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ приватно приватна I 2591/1 13 62 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2591/2 4 24 ПЕСАК ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 2603 47 48 ПЕСАК 2615/1 38 99 ПЕСАК РЕКА 2615/2 89 70 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 2626 5 67 ПЕСАК ШУМА 8.класе приватно приватна I 2626 30 ПЕСАК ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ приватно приватна I 2627 8 13 ПЕСАК ШУМА 6.класе приватно приватна I 2628/1 12 98 ПЕСАК ШУМА 8.класе приватно приватна I 2628/2 12 98 ПЕСАК ШУМА 8.класе приватно приватна I 2628/3 13 02 ПЕСАК ШУМА 8.класе приватно приватна I 2744/2 23 53 ОМОР 3144/1 72 47 ХАТ ЊИВА 5.класе приватно приватна I 3144/2 72 47 ХАТ ПАШЊАК 6.класе приватно приватна I
LVI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 3201/1 49 18 58 ЛЕДИНА ПАШЊАК 4.класе 3201/2 2 29 00 ЛЕДИНА Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 3201/3 10 49 27 ЛЕДИНА ПАШЊАК 4.класе 3218 1 23 86 ЛЕДИНА РЕКА 3219/1 2 39 61 ЛЕДИНА РЕКА 3219/2 1 54 48 ЛЕДИНА 3219/4 13 98 ЛЕДИНА 3272/3 1 26 СЕЛИШТЕ 3273 60 67 СЕЛИШТЕ 3274/1 6 40 СЕЛИШТЕ 3274/2 6 40 СЕЛИШТЕ 3275 32 98 СЕЛИШТЕ 3283 6 79 СЕЛИШТЕ 3285 1 53 СЕЛИШТЕ 3286 30 88 СЕЛИШТЕ 3287/1 21 87 СЕЛИШТЕ 3287/2 21 83 СЕЛИШТЕ 3288/1 23 27 СЕЛИШТЕ 3288/2 11 65 СЕЛИШТЕ 3288/3 11 65 СЕЛИШТЕ Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Режим заштите I I I
LIX IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 3289 38 48 СЕЛИШТЕ 3290 42 98 СЕЛИШТЕ 3291 41 94 СЕЛИШТЕ 3292/1 30 75 СЕЛИШТЕ 3292/2 30 75 СЕЛИШТЕ 3293 42 15 СЕЛИШТЕ 3294/1 31 40 СЕЛИШТЕ 3294/2 15 72 СЕЛИШТЕ 3295 21 58 СЕЛИШТЕ 3296/1 12 77 СЕЛИШТЕ 3296/2 12 77 СЕЛИШТЕ 3297 34 85 СЕЛИШТЕ 3298/1 17 41 СЕЛИШТЕ 3298/2 17 44 СЕЛИШТЕ 3299 2 99 СЕЛИШТЕ 3300 4 03 СЕЛИШТЕ 3301/1 18 70 СЕЛИШТЕ 3301/2 18 70 СЕЛИШТЕ 3302 38 48 СЕЛИШТЕ 3303/1 27 62 СЕЛИШТЕ Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине Режим заштите
LX IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 3303/2 46 90 СЕЛИШТЕ 3304/1 40 89 СЕЛИШТЕ 3304/2 21 25 СЕЛИШТЕ 3305 14 39 СЕЛИШТЕ 3306/1 30 82 СЕЛИШТЕ 3306/2 11 97 СЕЛИШТЕ 3308 9 17 СЕЛИШТЕ 3429 4 45 СЕЛИШТЕ 3430/1 50 36 СЕЛИШТЕ 3430/2 6 55 СЕЛИШТЕ 3431/1 35 28 СЕЛИШТЕ 3431/2 13 78 СЕЛИШТЕ 3431/3 17 86 СЕЛИШТЕ 3431/4 11 15 СЕЛИШТЕ 3432/1 38 09 СЕЛИШТЕ 3432/2 30 61 СЕЛИШТЕ 3512/4 89 15 СЕЛИШТЕ РЕКА 589 80 70 65 43 73 Укупно: 655 24 43 Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине Режим заштите
LXI IX Прилози: Катастарски подаци ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, КО КАЈТАСОВО Парцела цела Површина део 319/1 11 93 00 МАЛИ РИТ 319/2 6 84 МАЛИ РИТ 319/2 35 МАЛИ РИТ 320 1 64 36 МАЛИ РИТ РЕКА Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине ЗЕМЉИШТЕ ПОД ЗГРАДОМ-ОБЈЕКТОМ 321 17 30 МАЛИ РИТ ПАШЊАК 5.класе Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Режим заштите приватно приватна приватно приватна Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 322 16 65 МАЛИ РИТ ЊИВА 5.класе приватно приватна I 323 14 46 МАЛИ РИТ ЊИВА 5.класе приватно приватна I 324 38 41 МАЛИ РИТ ЊИВА 6.класе приватно приватна I 325 7 95 МАЛИ РИТ ЛИВАДА 5.класе приватно приватна I 326 9 57 МАЛИ РИТ ПАШЊАК 5.класе приватно приватна I 327 26 29 МАЛИ РИТ ЛИВАДА 5.класе приватно приватна I 328 9 21 МАЛИ РИТ ЊИВА 5.класе приватно приватна I 329 7 95 МАЛИ РИТ ЊИВА 5.класе приватно приватна I 330 13 92 МАЛИ РИТ ЊИВА 5.класе приватно приватна I 331/1 6 47 МАЛИ РИТ ЊИВА 5.класе приватно приватна I 331/2 6 26 МАЛИ РИТ ЊИВА 5.класе приватно приватна I 332 13 60 МАЛИ РИТ ЊИВА 5.класе приватно приватна I 352 24 94 КЉУЧ 354/2 20 02 КЉУЧ ТРСТИК-МОЧВАРА 1.класе ТРСТИК-МОЧВАРА 1.класе 355 1 08 69 КЉУЧ ПАШЊАК 4.класе Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 356 35 53 КЉУЧ ЊИВА 5.класе приватно приватна I I I I I
LX IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине 357 20 57 КЉУЧ ЊИВА 5.класе приватно приватна I 392/1 74 10 КЉУЧ РЕКА 392/2 1 01 24 КЉУЧ 442/2 10 50 РАСИЦА 443/1 94 03 РАСИЦА 443/2 14 39 РАСИЦА 443/3 2 27 РАСИЦА 444 30 50 РАСИЦА 447 14 17 РАСИЦА 448 16 20 РАСИЦА 449 1 07 РАСИЦА 450/2 60 40 РАСИЦА 451/1 59 30 РАСИЦА 451/2 14 89 РАСИЦА 452/3 17 51 РАСИЦА 452/4 24 86 РАСИЦА 453/2 21 25 РАСИЦА 454/2 29 90 РАСИЦА 887 1 24 53 ГОЈКОВ КЉУЧ 896 17 48 ГОЈКОВ КЉУЧ Режим заштите
LXI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 897 82 47 ГОЈКОВ КЉУЧ 898 55 39 ГОЈКОВ КЉУЧ 899/1 39 28 ГОЈКОВ КЉУЧ 899/2 83 66 ГОЈКОВ КЉУЧ 899/3 66 21 ГОЈКОВ КЉУЧ 900/1 56 61 ГОЈКОВ КЉУЧ 901 24 28 ГОЈКОВ КЉУЧ 902 10 00 ГОЈКОВ КЉУЧ 903 1 81 ПОД ВИС 904 10 15 ПОД ВИС 905 7 44 ПОД ВИС 906/2 11 74 ПОД ВИС 907 3 92 ПОД ВИС 908 5 28 ПОД ВИС 909/1 1 24 ПОД ВИС 918/1 4 38 ПОД ВИС 918/2 16 70 ПОД ВИС 919 30 09 ПОД ВИС 920/3 11 15 ПОД ВИС 920/4 23 38 ПОД ВИС Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине Режим заштите
LXIV IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 921 22 30 ПОД ВИС 922 12 91 ПОД ВИС 923 24 61 ПОД ВИС 924 5 14 ПОД ВИС 925 28 55 ПОД ВИС 926 32 86 ПОД ВИС 927/1 27 37 ПОД ВИС 927/2 7 19 ПОД ВИС 928/1 37 12 ПОД ВИС 928/2 6 37 ПОД ВИС 928/3 7 98 ПОД ВИС 929/1 97 ПОД ВИС 929/2 65 ПОД ВИС 930 18 79 ПОД ВИС 931 15 52 ПОД ВИС 932 11 39 ПОД ВИС 933 26 74 ПОД ВИС 934 34 78 ПОД ВИС 935 11 00 ПОД ВИС 936/1 5 09 ПОД ВИС Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине Режим заштите
LXV IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 936/2 23 23 ПОД ВИС 936/3 5 00 ПОД ВИС 937 5 07 ПОД ВИС 938/1 2 03 ПОД ВИС 938/2 4 22 ПОД ВИС 939/1 5 32 ПОД ВИС 939/2 5 32 ПОД ВИС 940/1 7 88 ПОД ВИС 940/2 23 95 ПОД ВИС 941 20 30 ПОД ВИС 942 2 02 ПОД ВИС 943 65 ПОД ВИС 948 3 01 ПОД ВИС 951 15 00 ПОД ВИС 952 86 82 ПОД ВИС 953/1 41 07 ПОД ВИС 953/2 57 55 ПОД ВИС 954 48 70 ПОД ВИС 955 45 03 ПОД ВИС 956 25 18 ПОД ВИС Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине Режим заштите
LXVI IX Прилози: Катастарски подаци Парцела цела Површина део 957 19 67 ПОД ВИС 958/1 1 37 ПОД ВИС 958/2 43 33 ПОД ВИС 959 14 42 ПОД ВИС 960/1 8 48 ПОД ВИС 960/2 15 99 ПОД ВИС 960/3 20 86 ПОД ВИС 961/1 19 30 ПОД ВИС 961/2 19 11 ПОД ВИС 962 25 95 ПОД ВИС 965 2 06 27 ПОД ВИС 1488 4 33 БАНИН КЉУЧ 1489 97 83 БАНИН КЉУЧ 1490 80 49 БАНИН КЉУЧ 1491/1 40 25 БАНИН КЉУЧ 1491/2 35 02 БАНИН КЉУЧ КАНАЛ 1492/1 12 15 БАНИН КЉУЧ КАНАЛ 1492/2 8 55 БАНИН КЉУЧ КАНАЛ 19 34 72 25 39 44 Укупно: 44 74 16 Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине Режим заштите
LXV IX Прилози: Катастарски подаци ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, КО КУСИЋ I Парцела цела Површина део 1020 69 98 СЕЛО КАНАЛ 4387 12 85 ОКУКА КАНАЛ 4390/1 7 53 86 ОКУКА ПАШЊАК 6.класе 4390/2 8 06 ОКУКА ПАШЊАК 6.класе Адреса парцеле Култура Индикације власника-корисника земљишта Облик својине Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Република Србија-Корисник: ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА, БЕЛА ЦРКВА МИЛЕТИЋЕВА 2 Режим заштите 7 61 92 82 83 Укупно: 8 44 75
LXVI IX Прилози: Катастарски подаци УКУПНО ПО КАТАСТАРСКИМ ОПШТИНАМА ОПШТИНА БЕЛА ЦРКВА КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ: ha a m 2 К.О. БАНАТСКА ПАЛАНКА I 246 79 24 К.О. БАНАТСКА ПАЛАНКА 7 93 85 К.О. ВРАЧЕВ ГАЈ I 482 68 01 К.О. ГРЕБЕНАЦ 13 89 39 К.О. ДУПЉАЈА 655 24 43 К.О. КАЈТАСОВО 44 74 16 К.О. КУСИЋ I 8 44 75 УКУПНО: 1459 73 83
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТИХ ОДЛИКА "КАРАШ-НЕРА"
Локација Размера: 1:300 000 Легенда ПРЕДЕО ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА "КАРАШ-НЕРА" ГЕОГРАФСКЕ КООРДИНАТЕ ЦЕНТРАЛНЕ ТАЧКЕ по Гриничу по Гаус-Кригеру 44º 03' 19" N 21º 17' 42" E 4.971.631-7.523.300 Надморска висина природног добра: мин: 70,0 m n.v. макс: 150,2 m n.v. Извор података: ПТК 300 000, Лист Вршац