Banka grupe Analiza finansijskih tržišta Sektor Trezora DNEVNI IZVEŠTAJ utorak, 23. maj 2017 Pregled kurseva 12 EUR/RSD EUR mn 0 Valutni par EUR/RSD USD/RSD CHF/RSD GBP/RSD Zvanični srednji kurs dinara Prethodna Promena YTD 122.973 123.037-0.0% 0.0% 109.3291 109.9726-0.9% 6.66% 112.3866 112.796-0.36% 2.1% 12.0180 12.9172-0.63% 1.2% 12 123 122 121 120 119 118 0 3 30 2 20 1 10 0 Ukupan obim medjubankarske trgovine evrom zaključno sa spot valutom obavljene na dan 22.0.2017. do 12:30 časova iznosio 31, mln evra, prosečni ponderisani kurs iz te trgovine 122,9893 za 1 evro. Promet na MDT Valutni par EUR/USD EUR/CHF EUR/GBP GBP/USD USD/JPY Međunarodno tržište Prethodna Promena YTD 1.1237 1.1206 0.28% -6.8% 1.0939 1.0907 0.29% -2.03% 0.86 0.896 0.% -.3% 1.3000 1.3036-0.28%.8% 111.30 111.26 0.0% -1.27% EUR/USD 1.12 1.1 1.08 1.06 1.0 Ekonomski indikatori za tekući dan: Vreme Zemlja/ Region Naziv indikatora Period Prethodna Projekcija 08:00 Nemačka DBP 1Q 1.7% 1.7% 09:30 Nemačka Markit/BME Proizvodni PMI Maj 8.2 8.0 1.02 Tržište novca Kamatne stope NBS Referentna stopa.00% Sledeća odluka 8.6.2017 Depozitna olakšica 2.0% Kreditna olakšica.0% Repo operacije (7 dana) 2.9% RSD kamatne stope Referentna stopa NBS Beonia Belibor 3M 6.. BEONIA BELIBOR1M BELIBOR3M BELIBOR 6M Međubankarsko tržište - Srbija Prethodna Promena (bps) 2.9% 2.91% 0.0 3.36% 3.3% 0.02 3.% 3.2% 0.02 3.71% 3.70% 0.01 3. 3 2. 2 Izvor: Reuters Evrozona (ECB) (Fed) Ujedinjeno kraljevstvo (BOE) Švajcarska (SNB) Kamatne stope centralnih banaka 0.00% 1.00% 0.2% -0.7% Sledeća odluka 8.6.2017 1.6.2017 EUR kamatne stope ECB main rate Euribor 3M 0.3 0.2 0.1 0-0.1 Međubankarsko tržište - Evropa -0.2 EONIA EURIBOR1M EURIBOR3M EURIBOR6M 22..2017 19..2017 Promena (bps) -0.39% -0.360% 0.001-0.37% -0.37% 0.000-0.329% -0.331% 0.002-0.21% -0.21% 0.000-0.3-0., EBF Izvori: ECB, EBF Napomena: Poslednje dostupne vrednosti su od pre 2 dana Libor 1M (USD) Libor 3M (USD) Libor 6M (USD) Libor 1M (CHF) Libor 3M (CHF) Libor 6M (CHF) Izvori: ICE, Bloomberg Libor kamatne stope Kamatni Swap Prethodna Promena (bps) Prethodna Promena (bps) 1.029% 1.017% 0.012 EURIBOR ISDA 3Y FIXING -0.07% -0.038% -0.019 1.192% 1.186% 0.006 EURIBOR ISDA Y FIXING 0.171% 0.192% -0.021 1.19% 1.1% 0.00 EURIBOR ISDA 10Y FIXING 0.776% 0.79% -0.019-0.78% -0.78% 0.000 USD ISDA 3Y FIXING 1.62% 1.621% 0.00-0.729% -0.729% 0.000 USD ISDA Y FIXING 1.86% 1.828% 0.037-0.661% -0.663% 0.002 USD ISDA 10Y FIXING 2.186% 2.11% 0.03 Izvori: IBA, Bloomberg
maj.16 jun.16 jul.16 avg.16 sep.16 okt.16 nov.16 dec.16 jan.17 feb.17 mar.17 apr.17 Tržište državnih hartija od vrednosti Kretanje stopa na primarnim aukcijama državnih hartija u RSD 2013-danas Izvor: Upava za javni dug Ročnost 3 meseca 6 meseci 3 nedelje 2 godine 3 godine godina 7 godina 10 godina 2 meseca amortizacione Državne hartije od vrednosti RSD Datum Prethodna 0.02.2016 2.7% 2.79% 02.03.2017 2.6% 2.6% 07.02.2017 3.8% 3.9% 16.0.2017.6%.6% 0.0.2017.00%.00% 20.10.201 6.0% 10.80% 17.0.2017.60%.60% 21.10.201 12.99% 23.06.2016 Ref. stopa NBS + 0.2% Ref. stopa NBS + 0.% 1.0 12.0 10.0 8.0 6.0.0 2.0 3y 3m 3w 6m NBS key rate y 10y Izvor: Uprava za javni dug Planirane aukcije državnih hartija u tekućoj nedelji Datum Instrument Valuta 23.0.2017. 2g državne obveznice EUR Iznos 0,000,000 bps 30 JP Morgan EMBI Srbija 330 310 290 270 Državne hartije od vrednosti EUR Ročnost Datum Prethodna 210 3 nedelje 1.0.2017 0.70% 0.7% 190 2 godine 1.02.2017 1.0% 1.07% 170 3 godine 22.03.2017 1.89% 1.89% 10 godina 21.02.2017 2.69% 2.90% 10 godina 1.03.2017.00%.20%, JPMorgan 1 godina 19.10.2016.20% Izvor: Uprava za javni dug 20 230 Izvori: Ministarstvo finansija, Banca Intesa Izgledi datum Kreditni rejting Srbije Prinosi na Evro-obveznice Republike Srbije (USD) Moody's S&P Fitch Prethodna UST spred Ba3 BB- BB- Serbia y 2017 1.966% 1.978% 1.966% Stabilni Pozitivni Stabilni Serbia y 2018 2.9% 2.00% 1.23% 17.3.2017 16.12.2016 16.12.2016 Serbia 7y 2020 3.30% 3.36% 1.9% Serbia 10y 2021 3.77% 3.89% 1.970% Serbia 20y 202 6.37% 6.382% Evroobveznica Republike Srbije 2021 118 Cena Prinos (desna skala) 117.8 116.6 11. 11 113.2 3.8 112 3.6 111 110 3. 3.2 2
Tržište akcija SRBIJA prethodnog dana Promena Promena indeksa u tekućoj godini Belex 1 Belex line Promet 739.88 738.9 1,91.79 1,90.60 13,9,92 Din. 113,20 29,23,13 Din. 239,823 0.13% 0.07% -2.73% -2.71% 3.1% 1.2% Izvor: Beogradska berza Racia P / B P / E Belex1 0,86 1,22 800 BELEX1 Belex line 70 60 1,00 0 1,200 00 maj.1 avg.1 nov.1 feb.16 maj.16 avg.16 nov.16 feb.17 maj.17 1,000 maj.1 avg.1 nov.1 feb.16 maj.16 avg.16 nov.16 feb.17 maj.17 Dnevna promena kompanija iz Belexa1 0.00% 0.00% 0.00% 0.00% 0.27% 0.32% 0.0% 0.92% 1.19% -0.31% -1.1% ALFA AERO SJPT MTLC FITO JESV ENHL KMBN NIIS TGAS IMPL Kompanija NIS AD NOVI ALFA PLAM AD VRANJE ENERGOPROJEKT HOLDING AD BE IMPOL SEVAL AD SEVOJNO AERODROM NIKOLA TESLA AD BEO MESSER TEHNOGAS AD KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGR UTVA SILOSI AD KOVIN REVNOST AD NOVI SOJAPROTEIN AD AGROBACKA AD BACKA TOPOLA TIGAR AD PIROT Izvor: Belex Najtrgovanije akcije na Beogradskoj berzi prethodnog dana Promet u Dnevna Nedeljna Simbol Cena RSD P/BV P/E ROE RSD promena promena NIIS 78,22,08 0.38% 0.38% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A ALFA 3,000 3,67,000-1.28% -1.28% 0.8 7.23 12.2 ENHL 1,00 3,22,000 0.27% 7.30% 1.9 39.31 0.3 IMPL 3,390 1,2,00 1.17% 3.% 1.17 12.0 10.27 AERO 1,302 391,902-0.30% -0.9% 1.79 13.06 1.2 TGAS 11,101 1,1 0.88% -0.10% 0.9 21.87.23 KMBN 1,87 110,62 0.30% 1.71% 0. 7.7 6.61 UTSI 60 3 9.1% 9.1% 0.10 29.3 0.33 RVST 1,930 28,90 0.00% 0.00% 0.1 102.80 #N/A N/A SJPT 00 10,000 0.00% -1.80% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A AGBC 1,00 7,000-6.3% -6.3% 0.17 #N/A N/A -3.81 TIGR 60 6,0 0.00% 0.00% #N/A N/A #N/A N/A #N/A N/A Tržišna kapitalizacija 121,969,179,200 Din. 6,118,20,000 Din. 16,396,938,000 Din. 3,19,32,930 Din.,6,733, Din. 11,07,90,8 Din. 31,33,667,00 Din. 121,36,30 Din. 9,663,10 Din. 7,7,762,000 Din. 113,118, Din. 103,107, Din. EBRD: Za "meku" infrastrukturu, Srbiji 00 mil EUR - Evropska banka za obnovu i razvoj ulaže godišnje 300 miliona evra u Srbiju, a želimo da to povećamo na 00 i da se čak približimo cifri od 00 miliona evra. To je rekao je direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za Srbiju, Danijel Berg. On je, na međunarodnom skupu "Bečki ekonomski razgovori-beogradski sastanak", koji organizuju Bečki ekonomski forum (VEF) u saradnji sa Savezom ekonomista Srbije(SES) rekao, da će novac EBRD nastaviti da ulaže u infrastrukturu, kao i projekte koje se tiče železnica, puteva i voda. "Ono što je još važnije, planiramo ulaganje u privatni sektor, prošle godine naša najveća investicija je bila 100 miliona evra koje smo uložili u privatnu maloprodajnu trgovinu,a ove godine očekujemo velike investicije u privatnu infrastrukturu", naveo je Berg. On je istakao da vlada Srbije dosta radi na unapređenju incesticione klime, ali da je okolina za investicije samo polovina posla, jer zatim slede regulacija i druge stvari na kojima se radi. "Mi pokušavamo da pomognemo po pitanju javno privatnih parnerstva, alternativnih rezolucija za rasprave, nepovratnih kredita i drugih činioca 'meke' insfrastrukture koja će olakšati posao investitorima, što će dalje dovesti do povećanja rasta i efikasnijeg korišćenja javne infastrukture", rekao je Berg dodajući da veruje da će fizička i meka infrastruktura biti ključne za lokalne i evropske integracije. (Izvor: B92) EIB će investirati 37 mil. EUR u Srbiju - Direktorka kancelarije za Zapadni Balkan Evropske investicione Banke Dubravka Negre rekla je da će EIB investirati oko 37 miliona evra u Srbiju. Investicije su, kako je istakla, namenjene pre svega za infrastrukturu. Ona je navela da su u planu projekti modernizacije železničcke pruge između Niša i Dimitrovgrada, kao i obilaznica oko Niša, gasna konekcija između Srbije i Bugarske... Ona je u izjavi za Tanjug na međunarodnom skupu "Bečki ekonomski razgovori-beogradski sastanak", koji organizuju Bečki ekonomski forum (VEF) u saradnji sa Savezom ekonomista Srbije(SES) navela da Evropska investiciona banka kao banka EU ima dobar plan u smislu novih aktivnosti pre svega u Srbiji, ali i na Zapadnom Balkanu. Planiramo nastavak projekta modernizacije pruge Niš-Dimitrovgrad za sledeću godinu kroz elektrifikaciju pruge za šta će biti izdvojeno između 3 i 36 miliona evra, a isto toliko, nekih 30 miliona će se izdvojiti iz donacija EU kroz program okvira za Zapadni Balkan, rekla je Negre. Ona je navela da Evropska investiciona Banka planira da finansira i obilaznicu oko Niša, za koju još uvek ministarstvo nije tražilo bespovratna sredstva koja bi se kombinovala sa sredstvima banke, ali je to u planu. Takođe, za sledeću godinu se planira gasna interkonekcija između Srbije i Bugrarske, to je nešto što će se takođe finansirati iz bespovratnih sredstava EU, a šsto ćemo mi kofinansirati kao nacionalnu kontribuciju. Visinu naših sredstava još nismo utvrdili, ali se procenjuje da će biti između 2 i 30 miliona evra, dodala je Negre. Ona je konstatujući da je jako važno poboljšanje uslova života ljudi u Srbiji, a naročito zdravstvene zaštite i lečenja, rekla da se planira potpisivanje poslednje tranše za kliničke centre Srbije u vrednosti od oko 0 miliona evra, u junu ove godine na samitu zemalja Zapadnog Balkana u Trstu. Podržaćemo i sa novih 200 miliona evra mala i srednja preduzeća. To su sredstva koja se kanališu kroz Narodnu banku Srbije i pre svega imaju za cilj da finansiraju mala i srednja preduzeća i time povećaju zaposlenost i utiču na povećanje samog rasta, kazala je Negre. (Izvor: B92) Direktne strane investicije skoro dve milijarde evra - Direktne strane investicije u Srbiji su prošle godine bile više od 1,9 milijardi evra, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Milun Trivunac. On je na skupu "Bečki ekonomski razgovori - beogradski sastanak" koji organizuje Bečki ekonomski forum u saradnji sa Savezom ekonomista Srbije, rekao da je od 201. godine, zahvaljući podsticajima koje daje vlada, vrednost projekata bila 70 miliona evra i da treba da se zaposli 28.000 ljudi. Kako je rekao, od početka 2016. do maja ove godine, uz podsticaje je obezbedjeno oko 300 miliona evra investicija i time će se otvoriti 20.66 novih radnih mesta. Prema njegovim rečima, trećina investitora želi da reinvestira u Srbiju. On je rekao da se radi na rešavanju problema državnih preduzeća i da ima zainteresovnih za petrohemijski kompleks i izrazio očekivanje da će biti rešen i RTB Bor i Galenika. (Izvor: Blic) 3
REGION Indeks Crobex SBITOP SOFIX BET DJ Stoxx Balkan 0 Zemlja/Regija Hrvatska Slovenija Bugarska Rumunija Balkan 1,86.08 786.36 6.00 8,0.31 72.17 prethodnog dana 1,861.19 78.68 68.80 8,8.60 69.83 Promena (%) -0.27% 0.21% -0.8% 0.22% 0.0% Promena u tekućoj godini (%) -6.96% 9.8% 11.69% 20.03% 13.60% 2,300 CROBEX 80 SBITOP 2,200 2,100 800 2,000 70 1,900 crobex sbi20 1, 60 1,00 maj.1 avg.1 nov.1 feb.16 maj.16 avg.16 nov.16 feb.17 maj.17 maj.1 avg.1 nov.1 feb.16 maj.16 avg.16 nov.16 feb.17 maj.17 SOFIX BET 60 8,00 sofix 8,000 bet-c 0 7,00 00 7,000 0 6,00 00 6,000 30 maj.1 avg.1 nov.1 feb.16 maj.16 avg.16 nov.16 feb.17 maj.17,00 maj.1 avg.1 nov.1 feb.16 maj.16 avg.16 nov.16 feb.17 maj.17 DJ Stoxx Balkan 0 00 dj balkan 00 300 maj.1 jul.1 sep.1 nov.1 jan.16 mar.16 maj.16 jul.16 sep.16 nov.16 jan.17 mar.17 maj.17 Dobavljači Agrokora uputili zahteve - Dobavljači Agrokora, odnosno njegovog trgovinskog lanca Konzum, uputili su pet zahteva bankama i povereniku hrvatske vlade Anti Ramljaku. Sa sastanka održanog u prostorijama Kraša, oni su zapretili da će ukoliko ne oni ne budu ispunjeni do 29. maja - obustaviti dalje isporuke robe. "Nakon gotovo 0 dana kako je vanredni poverenik preuzeo upravljanje kompanijom, mi dobavljači nismo zadovoljni. To je dovelo do toga da razmišljamo i o nekim merama, a hoće li doći do tih mera ovisi o ispunjenju naših zahteva, odnosno zaključaka" izjavila je Marica Vidaković iz Koordinacije proizvodaca i dobavljača, prenosi Tportal. Između ostalog, dobavljači traže da se pomeri datum važenja promemorije sklopljene između dobavljača i finansijskih ustanova do dana prijave potraživanja (9. odnosno 20. juna 2017. godine). U dosadašnjim pregovorima banke su dobavljačima ponudile tri modela rešavanja obaveza po menicama: vraćanje iz vlastitih sredstava, kredit banke do maksimalno pet godina, i reprogram obaveza na ročnost do 1 meseci. Kako podseća Tportal, reč je o oko 3,1 milijarde kuna (17 miliona evra) regresnih obaveza nastalih na osnovu izdatih menica putem kojih su dobavljači kreditirali Agrokor. Izdate menice su dobavljači prodavali bankama i faktoring društvima, koja deo menica nisu uspela da naplate od Agrokora, pa su ih pustili na račune dobavljača pozivajući se na regresno pravo. Na sastanku je oformljen i radni tim za koordinaciju grupe dobavljača zbog mogućeg pokretanja tužbi protiv finansijskih institucija zbog prikrivenog finansiranja koncerna Agrokor putem navedenih menica. "Drugi zaključak je pripremio kolega koji namerava da podigne tužbu protiv finansijskih institucija, bilo da se radi o faktoring društvima, bankama, pa i o Hrvatskoj narodnoj banci...kako bi se pokušalo da se dokaže da je bilo zajedničkog delovanja u zapravo prikrivenom finansiranju sistema Agrokor na teret dobavljača", pojasnila je Vidaković. Takođe, dobavljači traže da sve obaveze Agrokora za isporučenu robu nakon primene "lex Agrokora" imaju jednak status kao što imaju i banke za nova kreditiranja (takozvani senior status). Traži se i formalno izjava vanrednog poverenika Ante Ramljaka i potpredsednice Vlade i ministarke ekonomije Martine Dalić da sve menice dobavljača imaju u postupku vanredne uprave jednak status, odnosno da su svi dugovi po meničnom regresnom pravu dugovi Agrokora, a ne dobavljača. I konacno, od vanrednog poverenika se zahteva da u najkracem mogućem roku dogovori novo zaduženje koncerna Agrokor i shodno zakonu izvrši izmirenje dela starih dospelih obaveza prema dobavljačima po svim osnovama do dana otvaranja postupka vanredne uprave. Ako se navedeni zahtevi ne ostvare do ponedeljka 29. maja 2017. godine, dobavljači će obustaviti isporuku robe, prenosi Tportal. (Izvor: B92) Ministri evrozone bez dogovora o isplati nove pomoći Grčkoj - Ministri finansija evrozone, Međunarodni monetarni fond i grčka vlada nisu sinoć u Briselu postigli dogovor o ublažavanju dužničkog tereta i isplati nove pomoći Grčkoj. Uprkos tome što je grčki parlament prošle nedelje usvojio novu rundu mera štednje, koje se odnose na smanjenje penzija i povećanje poreza, ministri su zaključili da Atina mora da "preduzme dodatne mere", preneo je Rojters, pozivajući se na neimenovane zvaničnike. Grčki ministar finansija Euklid Cakalotos je, uoči pregovora, izjavio da je Atina potpuno i na vreme ispunila obaveze i da nema izgovora za dalje odlaganje pitanja ublažavanja duga. Grčki dug se kreće oko 180 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda, što je prouzrokovalo paniku na tržištima i gotovo gurnulo zemlju na ivicu izlaska iz evrozone, navodi AFP. Za Nemačku je posebno osetljivo pitanje otpisa duga Atini, jer tamošnje političke stranke strahuju da bi, pristankom na taj ustupak, izgubile glasove uoči federalnih izbora u septembru u Nemačkoj. MMF se, međutim, protivi Berlinu, a svoje učešće u trećem paketu pomoći Atini, u vrednosti od 86 milijardi evra, uslovio je ublažavanjem duga Grčkoj. (Izvor: Blic)
SVET Indeks Dow Jones Industrial S&P 00 NASDAQ DAX FTSE Dow Jones Stoxx Nikkei 22 Zemlja/Region prethodnog dana 20,89.83 20,80.8 2,39.02 2,381.73 6,133.62 6,083.70 Nemačka 12,619.6 12,638.69 Engleska 7,96.3 7,70.71 EU 391.1 391.1 Japan 19,678.28 19,90.76 Promena (%) 0.3% 0.2% 0.82% -0.1% 0.3% -0.09% 0.% Promena u tekućoj godini(%).73% 6.93% 13.9% 9.92%.9% 8.22% 2.9% 22,000 Dow Jones Industrial 21,000 20,000 1 18,000 17,000 dow jones 16,000 1,000 1,000 12,000 maj.1 avg.1 nov.1 feb.16 maj.16 avg.16 nov.16 feb.17 maj.17 S&P 00 2,00 2,00 2,300 2,200 2,100 s&p 2,000 1,900 1, maj.1 avg.1 nov.1 feb.16 maj.16 avg.16 nov.16 feb.17 maj.17 6,300 NASDAQ Composite DAX,800 nasdaq 12,000 dax,300 11,000,800 10,000,300 3,800 maj.1 avg.1 nov.1 feb.16 maj.16 avg.16 nov.16 feb.17 maj.17 8,000 maj.1 jul.1 sep.1 nov.1 jan.16 mar.16 maj.16 jul.16 sep.16 nov.16 jan.17 mar.17 maj.17 20 DJ Stoxx 00 380 360 nikkei 30 320 300 280 260 maj.1 avg.1 nov.1 feb.16 maj.16 avg.16 nov.16 feb.17 maj.17 23,000 Nikkei 22 21,000 1 17,000 dj stoxx 1,000 \ 11,000 maj.1 avg.1 nov.1 feb.16 maj.16 avg.16 nov.16 feb.17 maj.17 60 Cena nafte Brent (USD/bbl) 1,00 Zlato 1,30 0 1,300 1,20 0 3 30 1,200 1,10 1,100 \ 2 maj.16 avg.16 nov.16 feb.17 maj.17 1,00 maj.16 avg.16 nov.16 feb.17 maj.17 19 Vix Indeks Čikaške berze* 17 1 13 11 9 7 Jan-17 Jan-17 Jan-17 Feb-17 Feb-17 Feb-17 Feb-17 Mar-17 Mar-17 Mar-17 Mar-17 Apr-17 Apr-17 Apr-17 Apr-17 May-17 May-17 May-17 * Indeks volatilnosti Čikaške berze opcija (CBOE), često korišćen kao mera tržišnog rizika, poznat kao "indeks straha" od neizvesnosti Skočile akcije energetskih kompanija, čeka se OPEK - Akcije energetskih kompanija su porasle, pošto su cene nafte ojačale, zbog očekivanog dogovora OPEK-a o smanjenju proizvodnje. Cene nafte su skočile zbog očekivanju da će Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) ove nedelje odlučiti da produži dogovor o smanjenju proizvodnje tog energenta. U Evropi, londonski indeks akcija FTSE 100 je u popodnevnim časovima skočio za 0,6 odsto na 7.1,7 poena, pariski KAK 0 za 0,1 odsto na.331,7 poena, dok je frankfurtski DAX 30 pao za 0,2 odsto na 12.617,8 poena, prenosi agencija Frans pres. Akcije na Volstritu su počele trgovanje u plusu, posle vesti o potpisivanju izuzetno vrednih sporazuma o vojnoj saradnji i Saudijske Arabije. Oko 1 minuta od početka trgovanja, industrijski indeks Dau DŽons je skočio za 0, odsto na 20.910,69 poena, širi S&P 00 je ojačao za 0, odsto na 2.391,71 poena, a tehnološki Nasdak za 0, odsto na 6.113,72 poena. Na valutnim berzama, evro je skočio na 1,126 dolara sa 1,1207 dolara od petka, dolar na 111,31 jen sa 111,27 jena, dok je funta pala na 1,3002 dolara sa 1,3038 dolara. U Aziji, tokijski indeks Nikei je porastao za 0, odsto, honkoški za 0,9 odsto, dok je šangajski pao za 0, odsto, navodi AFP. (Izvor: B92) Nove mere za jačanje evrozone? - Nemačka i Francuska založile su se da nove mere za jačanje evrozone, među kojima bi mogla da bude harmonizacija korporativnih poreza. Ministri finansija Volfgang Šojble i Bruno le Mer rekli su da organizuju radnu grupu koja bi napravila predloge za bilateralni samit u julu. "Godinama govorimo o napretku u integraciji evrozone, ali stvari nisu išle brzo ili dovoljno brzo", rekao je Le Mer, dodajući da su odlučni da se stvari sada ubrzaju. Nemačka i Francusku bi mogle da predlože zajednički sistem poreza za korporacije za te dve države ili da se koncentrišu da se harmonizuju propisi na nivou EE, rekao je Šojble. "Oba (plana) su ambiciozna", rekao je Šojble dodajući da je šira poreska harmonizacija teška pošto zahteva konsenzus lidera svih članica Unije. Le Mer je u prvoj poseti Berlinu otkada je francuski predsednik Emanuel Makron imenovao novu vladu prošle nedelje. Le Mer je konferenciju za novinare počeo na tečnom nemačkom, navodeći da je potrebna bolja koordinacija ekonomske politike. On je izrazio spremnost Francuske za dublje reforme, poput uspostavljanja ministra finansija za 19 članova evrozone ili "Evropski monetarni fond", što je Šojble ranije podržavao. Le Mer je rekao da će Francuska poštovati obaveze preuzete iz EU za smanjenje budžetskog deficita. "Bregzit shvatamo kao mogućnost da naše finansijske kompanije budu atraktivnije nego pre. Naša uloga je da stvaramo bogatstvo za našu zemlju, da stvaramo radna mesta za našu zemlju. S Bregzitom ta mogućnost postoji i očekujemo da iskoristimo tu mogućnost", rekao je francuski ministar. (Izvor: B92) Kontakt Analiza finansijskih tržišta Odeljenje za brokersko-dilerske poslove Snežana Topalović 201-100 Snežana Spasojević 201-3621 Vladimir Gavović 201-1263 Dragomir Milin 201-3622 research@bancaintesa.rs Biljana Radosavljević 201-3610 broker@bancaintesa.rs Kastodi Prodaja deviza pravnim licima Vitomir Marić 201-131 Darko Karanović 201-362 Olivera Glišić 201-131 Boban Todorović 201-3627 kastodi@bancaintesa.rs Dragan Ignja 201-3626 201-362 trz_sales@bancaintesa.rs Informacije u ovom izveštaju su date u svrhu opšteg informisanja i ne mogu biti zamena za finansijski savet niti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obveza za Banca Intesa ad Beograd. Banca Intesa ad Beograd ne prihvata odgovornost za bilo kakvu štetu nastalu upotrebom informacija iz ovog materijala. niti garantuje za njihovu tačnost. Zabranjeno je dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ili nekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Banca Intesa ad Beograd.