2-14.qxd

92 UDC 37.043.2 056.26/.36 Otilia J. VELI[EK BRA[KO Visoka {kola strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a u Novom Sadu Republika Srbija VIDQIVOST INKLUZIVNIH PRINCIPA U EKRANIZACIJI DELA DR SJUSA SA@ETAK: U ovom radu se predstavqa stvarala{tvo ameri~kog pisca kwiga za decu koji u svojim pri~ama i kroz svoje junake prikazuje teme u kojima se mogu prepoznati principi inkluzije, odnosno prihvatawa i po{tovawa sve dece. Pru`awe mogu}nosti da imaju svoje mesto i oni koji su druga~iji od ostalih je nit koja se ~esto prote`e u pri~ama pomenutog autora. Junaci o kojima on pi- {e ~esto su druga~iji od op{te populacije, kao {to su to i wihovi doga aji i avanture. Stil pisawa je vrlo interesantan i specifi~an, posebno iz aspekta pristupa, prikazivawa i humora. Na osnovu wegovih kwiga i ilustracija snimqeni su filmovi i crtani filmovi. Oni su popularni me u decom i mladima i od kqu~nog su zna~aja u procesu u~ewa u {irem smislu. Ovaj rad prikazuje primere dobre prakse povezanosti dve umetnosti u svrhu razvijawa osetqivosti na razli~itosti kod dece i wihovih porodica i na taj na~in davawa doprinosa stvarawu inkluzivne kulture. KQU^NE RE^I: sva deca, inkluzija, kwige za decu, crtani film Likovi kao {to je slon Horton koji ~uva jaje, ma~ak u {e{iru, Xerald, Loraks i mnogi drugi spoj su nespojivog u sebi i u svojim avanturama. To su junaci koji su vrlo specifi~ni i druga~iji, ali zbog toga posebni, potpuno netipi~ni sa svojim osobinama i svojim postupcima, ali vrlo iskreni, pravi~ni, `ivahni, pomalo luckasti, duhoviti i sna`ni. Wih je izmislio Teodor Sjus Gizel (Theodor Seuss Geisel), poznatiji kao dr Sjus (Dr. Seuss), ameri~ki pisac kwiga za decu i crta~ stripova. U Evropi je najpoznatiji po kwizi Kako je Grin~ ukrao Bo`i}! (How the Grinch Stole Christmas!). Objavio je preko ~etrdeset kwiga i jedan je od naj- ~itanijih autora kwiga za decu na engleskom govornom podru~ju. Prema wegovim kwigama nastali su filmovi i brojne televizijske adaptacije. Dr Sjus je u svojim pri~ama za decu, koje je pisao i u stihovima, prikazao razli~ite `ivotne situacije koje nisu idealne, gde postoje te{ko}e i problemi, ali ih je predstavqao vrlo duhovito i na na~in koji je deci blizak. Istakao je konkretne probleme sa kojima se deca suo~avaju, vode}i ih kroz svoje pri~e sa puno fantazije i ~arolija, nasmejav{i ih situacijama iskarikiranim upravo zbog nastalih problema i, na kraju, pronalaskom re{ewa, daju}i time smernicu i savet deci za prevazila`ewe odre enih te{ko}a. ^esto u wegovim pri- ~ama najve}i doprinos re{avawu nekih problema i tragawu za re{ewima daju likovi od kojih se u tipi~nom svetu to ne o~ekuje, jer nisu savr{eni ve} su, naprimer, tako mali da se i ne vide, kao {to je ma~ak Zet u {e{iru, ili imaju nekih te{ko}a u funkcionisawu, na primer Xerald Makloj (Gerald McCloy), poznatiji kao Xerald Makboing Boing (Gerald McBoing Boing). Autor odabirom tema i na~inom pribli`avawa osna`uje decu, bez obzira na specifi~nosti i probleme koje imaju, pru`aju}i im razumevawe i saose}awe. Od problema i te{ko- }a sa kojima se nose wegovi junaci, a koje i deca mogu da imaju, autor ne stvara tragediju, niti ih uveli~ava ili smatra da je dati problem drasti~an,

93 ve} o tome govori na prirodan i sme{an na~in. U delima Dr. Seuss s ABC (1963) ili The Cat in the Hat (1957) autor podsti~e decu na ~itawe, pri ~emu svojim na~inom pisawa ohrabruje i onu decu koja imaju problem sa ~itawem. Na vrlo duhovit na- ~in, na granici cinizma, kroz humor koji deca jako dobro razumeju, a mo`da ga samo ona i razumeju, ve- {to provla~i engleski alfabet, glasovnu analizu, asocijacije po slikama i konstruktivisti~ke elemente u~ewa, kojima podsti~e potrebne sposobnosti dece za savladavawe tehnike ~itawa, naro~ito ako deca imaju specifi~ne te{ko}e u u~ewu kao {to su disleksija i disgrafija. Prilog osna`ivawu dece za prevazila`ewe te{ko}a sa ~itawem je i wegova kwiga I Can Read with My Eyes Shut! (1978), u kojoj prikazuje deci kako se mo`e ~itati i zatvorenih o~iju, jer isti~e zna~aj de~je ma{te i kreativnosti, kao i sticawa i posedovawa znawa i informacija putem prethodnih i drugih iskustava. On podsti~e decu na radoznalost i istra`ivawe i skoro neprimetno ih uvodi u svet slova, ~itawa i kwiga koje im omogu}avaju avanture i pustolovine. Na vrlo zanimqiv na~in prosto ube uje decu, ~ak i onu koja imaju otpor prema ~itawu, da zavole pri~e i kwige. Poseban lik u delima dr Sjusa je jedan de~ak vrlo specifi~ni i simpati~ni Xerald Makboing Boing (1978). On je de~ak koji je nakon navr{ene druge godine, kada su roditeqi o~ekivali da progovori, umesto re~i rekao: Boing-boing. Nije umeo da govori. Ni lekar nije uspeo da mu pomogne, samo je konstatovao da umesto re~i govori boing-boing. Xerald je imao veliku te{ko}u u funkcionisawu zbog nedostatka komunikacije re~ima, ali je isto tako imao i posebnu sposobnost: umeo je vrlo ve- {to da imitira glasove i zvukove, lajawe psa, brujawe motora automobila, {kripu ko~nica, sirenu vatrogasca i jo{ mnogo toga. Kako je de~ak rastao bivao je sve glasniji i glasniji, {to je wegovim bri- `nim roditeqima predstavqalo problem. Poslali su ga u {kolu radi dru`ewa, igre i u~ewa, ali na- `alost wegovo {kolovawe nije dugo potrajalo. Vr- {waci ga nisu prihvatili, ~ak su ga odbacili, a ni {kola nije bila inkluzivna, te mu nisu omogu- }ili da poha a nastavu. Zabrinuti roditeqi su bili bez podr{ke drugih, {to je frustriraju}e uticalo na oca koji je gubio strpqewe prema svom sinu. Nakon niza neprijatnosti i lo{ih iskustava, Xerald je, u svom o~aju, pobegao od ku}e. Na ulici je upoznao velikog gospodina, koji je prepoznao wegov talenat fantasti~nu sposobnost imitirawa zvukova i glasova. Anga`ovao ga je na radiju da u radio-emisijama bude glumac za zvu~ne efekte prilikom ~itawa romana, {to je u to vreme bilo jako popularno. Xerald Makboing Boing je vrlo uspe- {no slu{aocima do~aravao galop kowa na kome je dojahao kauboj, koji je zatim sjahao i hrabro kora- ~ao u svojim ~izmama pa se ~ulo zveketawe mamuza i, naravno, pucaw iz pi{toqa. Iako nije znao da govori re~ima, vrlo uspe{no je razli~itim zvukovima komunicirao sa okolinom i postao vrlo uspe- {an i slavan de~ak. Ova pri~a je veoma interesantna iz dva razloga. Prvo, daje mogu}nost identifikovawa dece koja imaju neku vrstu smetwi u razvoju ili te{ko}e u funkcionisawu sa glavnim likom Xeraldom, jer mogu da se prepoznaju u nekim prijatnim ili neprijatnim situacijama i mogu da prepoznaju emocije koje prate negativna iskustva. Dr Sjus svojim pri~ama ohrabruje decu da u sebi prona u ono u ~emu su dobri i ve{ti kako bi bili uspe{ni, prihva}eni i sre}ni. Govori im da se fokusiraju na ono {to mogu, a ne na ono {to ne mogu. S druge strane, ova pri~a je izuzetno korisna iz ugla inkluzije, zbog senzibilizacije dece, a i odraslih, iz op{te populacije, kako bi u svakodnevnom `ivotu umeli da prihvate decu sa nekim smetwama u razvoju ili te{ko}ama u funkcionisawu, kao i da omogu}e i deci iz osetqivih grupa da budu

94 deo svog dru{tva i okru`ewa. Ovakvim pri~ama za decu, koje su vrlo zna~ajne i za odrasle, autor isti- ~e va`nost razvijawa svesti, razumevawa i po{tovawa razli~itosti i druga~ijeg, kako bi se omogu- }ilo pravo svakom detetu i osobi da bude ono {to jeste i da ne bude ono {to nije. Film i kwi`evna dela za decu Pojam masovnih medija podrazumeva {tampu, radio, televiziju i internet. Uz to, dodaju se jo{ film, plakat, strip, animirani crte` i umetnosti ozvu~enog prostora (Ljuboljev 1996, prema Lazi} 2010). Zajedni~ka karakteristika pomenutih medija je {irewe informacija koje poti~u od pojedinca ili male grupe qudi, a upu}uje se mno{tvu. U savremenom shvatawu prva asocijacija na masovne medije su televizija i kompjuteri, jer oni masovnoj publici omogu}avaju brz protok informacija. Televizija ima informativnu, obrazovnu i zabavnu funkciju (Bezdanov-Gostimir 2005, prema Lazi} 2010). Iz aspekta dece i televizije kao medija, na po- ~etku XXI veka neophodno je ista}i da su filmovi i animirani filmovi na vode}em mestu. Film kao vid vizuelne umetnosti u sebi nosi vi{edimenzionalnost i slo`enost; film kroz pokretne slike prenosi gledaocima `ive trenutke, kao da u`ivo ne- {to posmatraju ili kao da su deo neke situacije. Film pru`a subjektivan do`ivqaj de{avawa jer gledalac ima mogu}nost da u potpunosti do`ivi predo- ~eno zato {to u sebi sintetizuje elemente audio-vizuelnih medija i elemente umetnosti (Zindovi} 1973, prema Lazi} 2010). Animirani ili crtani film se prema Pedago{kom leksikonu smatra vrstom umetni~kog filma koji se stvara posebnom tehnikom snimawa i o`ivqavawa niza crte`a. Crtani film karakteri{u umetni~ko karikirawe stvarnosti, jednostavnost i slikovitost izraza, osobenost sinhronizacije zbivawa i muzike, zapleti i neo~ekivani zaokreti u doga ajima. Veliki je pedago{ki zna~aj crtanih filmova iz aspekta zabave i vaspitno-obrazovnog procesa u {irem smislu (Potkowak i saradnici 1996: 559). Mo} koju poseduju televizija, filmovi i crtani filmovi u procesu nesvesnog u~ewa je sigurno ve}a od mo- }i kwiga i kwi`evnosti za decu. Mogu}i razlozi ogromnog uticaja filmova i crtanih filmova na decu su dostupnost razli~itih informacija, mogu}- nost birawa razli~itih sadr`aja, dinamika ponu- enih programa, audio-vizuelnih efekata i vremena provedenog pored ekrana. Svest o funkciji televizije, posebno iz pedago{kog aspekta filmova i crtanih filmova, te ~iwenicu o wihovoj mo}i, treba strategijski, ciqano i svesno koristiti u vaspitno-obrazovnoj funkciji u {irem smislu. Poznato je da su za savremenu decu filmovi popularniji od kwi`evnosti. To saznawe pragmati~no treba iskoristiti, jer deci i mladima upravo tako mo`emo ponuditi kwi`evna dela: ekranizacijom i televizijskim adaptacijama. Time se ne}e dati podr{ka deci i mladima da i daqe ne ~itaju, jer to oni ve} i ne ~ine u dovoqnoj meri, ve} putevima kojima oni najvi{e primaju informacije treba plasirati prave vrednosti, kvalitetne i zna~ajne sadr`aje za wihov razvoj i u~ewe, a izme u ostalog pribli`avati im i kwi`evna dela na ovaj na~in. Time se otvara mogu}nost da }e odre eni broj dece upoznati neke sadr`aje i neka dela u ekranizovanoj verziji i da }e naknadno potra`iti i {tampanu, originalnu verziju. A u slu~aju da se ni nakon pogledanog filma ne probudi `eqa za ~itawem originalnog kwi- `evnog dela, vrednosti, poruke i promi{qawa koje autori upu}uju ~itaocima i ekranizacijom se mogu proslediti gledaocima na odre eni na~in. Primer dobre prakse u pribli`avawu pri~a deci su filmske adaptacije dela dr Sjusa, kojih ima vi{e od petnaest, i u kojima su kori{}ene ~ak i

95 wegove ilustracije, budu}i da je on bio i crta~. Izuzetno bi bilo dragoceno za decu na na{em podru~ju da imaju mogu}nost, putem nekih crtanih filmova, da se susretnu sa temama i na~inom prikazivawa `ivotnih situacija, doga aja, problema, pronalaska re{ewa i avantura koje imaju likovi pomenutog autora. Posebno treba ista}i crtani film o Xeraldu Makboingu Boingu, koji je zahvaquju}i ekranizaciji i kod nas sinhronizovan i dostupan je na{oj deci i wihovim porodicama. Ve} je pomenuto da iz aspekta inkluzije ovo delo ima veliki zna- ~aj, kako za decu koja su po ne~emu druga~ija od ostalih, tako i za decu op{te populacije zbog ostvarivawa senzibilizacije prema druga~ijima. Crtani film o Xeraldu na osnovu prve pri~e bio je po~etak filmske adaptacije ovog kwi`evnog lika, a danas postoji ~itav serijal novijih crtanih filmova o avanturama ovog junaka, koji je trenutno vrlo popularan i emituje se redovno na na{im kanalima za decu. Osim toga {to se repertoar crtanih filmova kod nas obogatio jo{ jednim interesantnim filmom, nezamenqiv je wegov uticaj na na{em podnebqu u procesu inkluzivnog obrazovawa i inkluzivne kulture. Kwi`evnost i kwi`evnost za decu u kombinaciji sa filmskom umetno{}u ve} imaju svoju va`nost, a mogu imati jo{ zna~ajniju ulogu i mo} u budu}nosti, i to u funkciji vaspitawa i obrazovawa vi{e nego u funkciji zabave. Inkluzija i inkluzivna kultura Kod nas je u posledwih pet godina zakonom definisano inkluzivno obrazovawe (Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, Slu`beni glasnik RS 72/09), ~ime je ukqu~ivawe dece iz osetqivih grupa u redovan obrazovni sistem, kao i dece sa smetwama u razvoju, invaliditetom i sa te- {ko}ama u funkcionisawu, postalo pravo i obaveza dru{tva, vaspitnoobrazovnih ustanova, roditeqa i dece. Odvijaju se brojne diskusije o realizaciji inkluzije u krugovima stru~waka i prakti~ara za obrazovawe i vaspitawe. ^esto se javqa otpor prema inkluzivnom obrazovawu kod vaspita~a, u~iteqa i nastavnika zbog te{ko}a u praksi, sistemske nepripremqenosti, nepovoqnih uslova u ustanovama, nedovoqne osposobqenosti, straha od nepoznatog, a i zbog negativnih stavova i predrasuda. Definicije inkluzije koje daje UNESKO (Konferencija u Salamanki 1994. god.) nagla{avaju da je inkluzija pokret koji je u direktnoj vezi sa poboq- {awima obrazovnog sistema kao celine: Inkluzija je proces re{avawa i reagovawa na raznovrsnost potreba svih u~enika kroz sve ve}e u~estvovawe u u~ewu, kulturama i zajednicama i sve mawu iskqu- ~enost u okviru obrazovawa i iz wega. On obuhvata promene i izmene sadr`aja, pristupa, struktura i strategija, sa zajedni~kom vizijom koja obuhvata svu decu odgovaraju}e starosne dobi i sa ube ewem da je redovni obrazovni sistem odgovoran za obrazovawe sve dece (Mr{e i Jerotijevi} 2012: 4). Pojam inkluzija (lat. inclusio) zna~i ukqu~ewe, ukqu~ivawe, obuhvatawe, sadr`avawe u sebi, ura- ~unavawe u (Vokabular beta 2012). Zna~ewe pojma inkluzije u pedago{kom smislu odnosi se i na ukqu~ivawe dece sa smetwama u razvoju u vaspitnoobrazovni sistem. Kada koristimo izraz inkluzivno obrazovawe, tada govorimo da su deca sa smetwama u razvoju obuhva}ena vaspitnoobrazovnim sistemom formalnog obrazovawa dr`ave. ^esto se izraz inkluzija i weno odre ewe povezuju sa integracijom. Pojam integracija (lat. integratio) zna~i obnavqawe onog {to je potrebno, a filozofsko zna- ~ewe je prelazak iz jednog rastrojenog i rasutog stawa u usredsre eno stawe. Samo odre ewe ovog pojma uo~qivo pokazuje da integracija i inkluzija nemaju isto zna~ewe. Osnovno zna~ewe integracije

96 vezano je za dopuwavawe onim {to je bitno. U pedago{kom zna~ewu, integracija bi zna~ila ukqu~ivawe dece iz marginalizovanih grupa u redovan vaspitnoobrazovni sistem kako bi se ona dopunila u tipi~nom vaspitnoobrazovnom okru`ewu. Promena se odnosi na dete koje uz dopuwavawe mewa svoje stawe. Inkluzija i inkluzivno obrazovawe fokus promene vide u sistemu, a ne u detetu. Pedago{ki principi i na~ela predstavqaju smernice za rad u praksi. Oni ne predstavqajuzakone, ve} sisteme znawa, ve{tina i stavova do kojih se do{lo putem prakse i razvitkom pedago{ko-psiholo{ke teorije. Ciq im je da ostvare `eqeno pedago{ko dejstvo (Potkowak i saradnici 1996: 399). Inkluzivno obrazovawe ima vrlo izra`ene specifi~nosti, pa zato i ova pedago{ka oblast ima svoje principe (Bakonyi 2009). Principi inkluzivnog obrazovawa su specifi~ni u odnosu na druge pedago{ke oblasti, pa je stoga Suzi} (2008) istakao pet inkluzivnih principa, uz koje treba po{tovati i ostale pedago{ke principe, prilago ene detetu sa smetwama u razvoju i ostaloj deci. Principi inkluzivnog obrazovawa, prema Suzi- }u (2008: 49), jesu: Princip socijalne prihva}enosti i podr{ke: odnosi se na socijalizaciju i isti~e wen zna~aj u razvoju dece sa smetwama u razvoju i podr{ku vr{wa~ke grupe. Princip rane prevencije i podr{ke: povezan je sa fenomenom ranog starta, tj. {to ranije postavqamo dete u situacije izazova stimuli{emo wegovu snala`qivost. Ranim otkrivawem i identifikovawem oblasti u kojoj je detetu neophodna dodatna podr{ka i blagovremenim intervencijama te{ko}e se mogu prevazi}i ili ubla`iti. Deci sa smetwama u razvoju je od najve}eg zna~aja da {to ranije zapo~nu sa individualnim programom u~ewa. Princip individualizacije je mo`da najupe~atqiviji princip inkluzije. Polazi se od samog deteta i shvatawa da je svako dete posebno, univerzum za sebe, {to se posebno odnosi na decu sa smetwama u razvoju. Uspe{na individualizacija zavisi od prilago avawa nastavnog plana i programa, nastavnih metoda i postupaka, predvi awa adekvatne uloge saradnika, planirawa i oblikovawa zadataka i ciqeva, identifikacije detetovih mogu}nosti i jakih psihofizi~kih strana, kao i postojawa potrebne tehni~ke podr{ke. Princip funkcionalnog razvijawa sposobnosti: podudara se sa izradom individualnog obrazovnog plana za dete, u kojem }e se prema meri deteta prilagoditi nastavni plan i program. Princip stimulacije i kompenzacije: pripada {irem pojmu motivacije. Motivatori kod dece sa smetwama u razvoju mogu biti druga~iji nego kod ostale dece, npr. takmi~ewa. Socijalna promocija u vidu pohvale, podr{ke i priznawa svakako su dobra pedago{ka sredstva i deluju stimulativno na wihov psihi~ki razvoj. Inkluzivno obrazovawe mo`e biti uspe{no i kvalitetno ako se uva`avaju prikazani principi. Prvi princip predstavqa i prvi korak u inkluzivnoj praksi, odnosno u stvarawu inkluzivne kulture. U procesu usvajawa kulturnih, moralnih i qudskih vrednosti danas krucijalnu ulogu imaju masovni mediji. U ciqu postizawa kvalitetnog obrazovawa za svu decu, dru{tva koje ih prihvata, te kreirawa inkluzivne politike potrebno je od najranijeg uzrasta senzibilisati decu za prihvatawe i po{tovawe onih koji su druga~iji. Filmovi, crtani filmovi i literatura za decu su efikasno sredstvo u tom procesu. Dela dr Sjusa u {tampanoj formi ili u filmskoj adaptaciji primer su vrlo korisnog sadr`aja za razvijawe osetqivosti za razli~itosti. Od presudne va`nosti je negovawe op{te inkluzivne kulture koja je usmerena na stvarawe sigurne

97 i podsticajne zajednice u kojoj se neguju saradwa, prihvatawe, uva`avawe i u kojoj se razvijaju inkluzivne vrednosti. Zakqu~ak i pedago{ka implikacija Sociolo{ki kontekst inkluzivnog obrazovawa obuhvata i {ire shvatawe inkluzije, koje poti~e iz literature o gra anskoj demokratiji, i zato se danas o procesu inkluzije naj~e{}e govori kada se ta pojava povezuje sa procesima razvoja demokratije u dru{tvu i obrazovawu. To je proces kojim se obezbe- uje da svaka osoba, bez obzira na iskustvo i uslove `ivota, mo`e ostvariti svoje potencijale u `ivotu (Mi{kovi} 2012a: 501). Inkluzivni pokret u obrazovawu doprine}e nadgradwi demokratskog dru{tva i socijalne inkluzije, jer obrazovawe ima veliku mo} i veliku snagu u dru{tvenim promenama. Prema podacima Centra za ekonomiju i socijalnu inkluziju (Center for Economic and Social Inclusion 2002), inkluzivno dru{tvo karakteri{u smawene nejednakosti, ravnote`a izme u prava i obaveza pojedinaca, te pove}awe socijalne kohezije. Neki autori isti~u da je inkluzivno obrazovawe {ansa za izgradwu boqeg dru{tva (Grupa autora 2011). Sociolo{ko utemeqewe inkluzivnog obrazovawa mo`e se prona}i u Burdijeovoj (Bourdieu) teoriji prakse, uz pomo} wegovih koncepata habitusa i kulturnog kapitala. Prema Gofmanu (Goffman), habitus sadr`i smisao za svoje mesto, ali i smisao za mesto drugog prema Burdijeu. Habitus ozna- ~ava sistem trajnih i prenosivih dispozicija koje ukqu~uju sva prethodna iskustva i dejstvuju u svakom trenutku kao matrica opa`awa, vrednovawa i delovawa (Burdije 1999:162, prema Mi{kovi} 2012b: 723). U pri~i dr Sjusa o Xeraldu mo`e se prepoznati da de~ak, iako ne ume da govori, ima svoje mesto u dru{tvu i mo`e biti prihva}en, uva- `en, uspe{an u ne~emu, sre}an i zadovoqan. A u toj pri~i, pored isticawa da dete sa smetwama u razvoju i sa te{ko}om funkcionisawa ima svoje mesto, prikazano je da su ga ostali qudi podr`ali i prihvatili sa wegovim prednostima i nedostacima vezanim za komunikaciju i interakciju sa okolinom, i time pokazali smisao za mesto drugog. Dispozicije habitusa, prema pomenutim sociolozima, sti~u se u detiwstvu, u porodici i obrazovnom sistemu, dok se kulturne dispozicije kojima se oblikuje habitus ne prenose svesno, nego putem sugestija u bezna~ajnim stvarima, situacijama i praksama svakodnevice. Tu spadaju dr`awe tela, na~in hoda, gestikulacija, mimika, na~in uno{ewa hrane, govor, naglasak u govoru i re~nik oni imaju zna- ~ewe zapovesti. Kada ih jednom usvojimo u detiwstvu, kulturne dispozicije nastavqaju da deluju u nama. U psiholo{kom i sociolo{kom smislu, stavovi su vrsta subjektivnih odnosa osobe prema nekom iskustvenom objektu, pre svega prema onim objektima koji su istovremeno li~no i socijalno zna~ajni. U Pedago{kom leksikonu se navodi da, pored subjektivnog odnosa, stavove karakteri{u: ste~enost, trajnost, vrednosna polarizovanost, intenzitet i slo`enost (Potkowak i saradnici 1996: 476). Usvajawe stavova je deo procesa prilago avawa pojedinca dru{tvu, okru`ewu ili socijalnoj okolini. Zna~ajna je ~iwenica da se stavovi sti~u u procesu socijalnog u~ewa. ^esto stavove prema drugima usvajamo nesvesno. Na wih od najmla eg uzrasta uti~u stavovi najbli`ih ~lanova porodice, a kasnije, u periodu adolescencije, i vr{waci. Tu su i mediji masovne komunikacije, kwi`evna dela, izuzetno jaki pospe{iva~i stvarawa i formirawa stavova. Na osnovu li~nih stavova ili mi{qewa grupe formiraju se predrasude o nekim osobama, grupama qudi ili na~inu `ivota koje nisu zasnovane na stvarnom poznavawu tih osoba, grupa ili na~ina `ivota (Vidovi} i saradnici 2000: 64).

98 U procesu nesvesnog u~ewa i usvajawa obrazaca pona{awa, kao i formirawa stavova, {to je ve} istaknuto, velika je uloga medija i kwi`evnih dela za decu, onih koji su dostupni i koji se koriste. Savremenoj deci su televizija, filmovi i animirani filmovi od kqu~nog zna~aja u razvijawu svesti i smisla o svom mestu i o mestu drugih. Ekranizacija dela dr Sjusa, kao {to je i pri~a o Xeraldu koji ne govori ali jako dobro imitira glasove i zvukove, u velikoj meri senzibili{e decu ve} u ranom uzrastu, a zajedno sa wima i wihove roditeqe i porodice za prihvatawe i razumevawe dece i osoba koji su druga~iji, ~ime zapo~iwe mewawe dru{tva u dru{tvo koje prihvata, stvarawe tolerantnog okru`ewa sa ciqem dru{tvene inkluzije sve dece i osoba bez obzira na wihove te{ko}e u funkcionisawu. Zahvaquju}i inkluziji, vidqivost dece se pove- }ala u medijima i umetni~kim i kwi`evnim delima za decu, {to je jako zna~ajno zbog formirawa stavova. Treba svesno koristiti ova sredstva kako bi se izgra ivale vrednosti koje su potrebne za temeqe obrazovne i dru{tvene inkluzije, i time principe inkluzije utkati u sadr`aje svakodnevnog `ivota i putem medija i umetnosti. Nadamo se da }e na{im piscima i kwi`evnicima za decu ovaj rad pobuditi interesovawe i `equ da kreiraju i napi- {u svoju pri~u sa ciqem da promovi{u inkluziju i da razvijaju osetqivost za razli~itost. LITERATURA Bakonyi, Anna. Az egyéni bánásmód, inkluzív pedagógia elvei és gyakorlata. Budapest: Korai Fejlesztö Központ, 2009. Veli{ek Bra{ko, Otilia. Konstruktivisti~ki prikaz inkluzije polazi{ta kvalitetnog obrazovanja. Krugovi detiwstva 1 2 (2013): 19 29. Vidovi}, Stanislava i saradnici. Kako mo`emo zajedno priru~nik za nastavnike i saradnike u {kolama. Beograd: Centar za prava deteta, 2000. Vokabular beta (2012). <http://www.vokabular.org/?lang=sr-lat&search=beta.> Grupa autora. Inkluzivno obrazovawe: Od pedago- {ke koncepcije do prakse tematski zbornik. Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek za pedagogiju, 2011. Dr. Seuss. Horton Hatches the Egg. New York: Random House, 1940. Dr. Seuss. How the Grinch Stole Christmas!. New York: Random House, 1957. Dr. Seuss. The Cat in the Hat. New York: Random- House, 1957. Dr. Seuss. The Cat in the Hat Comes Back. New York: Random House, 1958. Dr. Seuss. Dr. Seuss s ABC. New York: Random House, 1963. Dr. Seuss. I Can Read with My Eyes Shut! New York: Random House, 1978. Dr. Seuss. Gerald McBoing Boing. New York: Random House, 1978. Lazi}, Svetlana. Zna~aj televizijskog obrazovnog programa za profesionalni razvoj nastavnika osnovne {kole, neobjavljena doktorska disertacija. Novi Sad: Filozofski fakultet, Odsek za pedagogiju, 2010. Suzi}, Nenad. Uvod u inkluziju. Banja Luka: HBS, 2008. Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa Republike Srbije. Slu`beni glasnik RS 72/09 (2009). Mi{kovi}, Milan. Sociolo{ki kontekst inkluzivnog obrazovawa prvi deo. Pedago{ka stvarnost 3 (2012a): 500 511. Mi{kovi}, Milan. Sociolo{ki kontekst inkluzivnog obrazovawa drugi deo. Pedago{ka stvarnost 4 (2012b): 720 728. Mr{e, Swe`ana, Milena Jerotijevi}. Priru~nik za planirawe i pisawe individualnog obrazov-

99 nog plana. Beograd: DILS projekat i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja RS, 2012. Potkowak, Nikola i dr. Pedago{ki leksikon. Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 1996. Otilia J. VELI[EK BRA[KO VISIBILITY OF INCLUSIVE PRINCIPLES IN THE SCREEN ADAPTATION OF THE WORK OF DR. SEUSS Summary This paper presents work of an American writer of children s books, where the principles of inclusion and acceptance and respect for all children can be recognized in his stories and his heroes. The thread that often runs in the stories of the mentioned author is that those who are different from the others have opportunity to have their place in a community. The heroes of whom he writes are often different from the general population, as well as their events and adventures. The writing style is very interesting and specific, especially in terms of approach, presentation and humor. There are movies and cartoons based upon his books and illustrations. Thanks to adaptation of the books of Dr. Seuss to movies and cartoons, his work has become available in our country too. Movies and cartoons are popular among children and young people and therefore essential to the learning process in general. This paper presents an example of connecting two arts in order to develop sensitivity to the diversity of children and their families, and thus to contribute to creating an inclusive culture. Key words: all children, inclusion, children s books, cartoons UDC 050.488(497.113) Neven Tamara R. GRUJI] Visoka {kola strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a, Kikinda Republika Srbija ZMAJEV NEVEN I ZA^ETAK SRPSKOG STRIPA ZA DECU SA@ETAK: Rad se bavi ilustracijom u Nevenu, modernom ~asopisu koncipiranom po svim pravilima evropskih ~asopisa za decu, u duhu romanti~arskog pogleda na svet. Ilustracija je prvo {to detetu privu~e pa`wu i poziva na ~itawe, te je ona za dete od velikog zna~aja i dobar je put da se dete uvede u svet literature. Grafi~ka dimenzija Nevena (ilustracija) bitan je estetski i smisaoni element u listu. Kvalitetne ilustracije i pri~e u slikama, spoj zabave i pouke, uticali su na to da Zmajev Neven postane jedan od najpopularnijih listova za decu. U radu je sagledan zna~aj Zmaja kao za~etnika srpskog stripa za decu. KQU^NE RE^I: Neven, ilustracija, list za decu, strip, dete Neven je po~eo da izlazi u Novom Sadu 1880. godine. Wegov pokreta~ i urednik bio je Jovan Jovanovi} Zmaj, a {tampao ga je novosadski grafi~ar Arsa Pajevi}. Po~eo je da izlazi u crno-beloj tehnici, na formatu 18h26 cm. Izlazio je u Beogradu, Zagrebu i ponovo u Novom Sadu, sa malim prekidima, skoro trideset godina. Bio je moderan, uzoran ~asopis, koncipiran po svim pravilima evropskih ~asopisa za decu, prvenstveno nema~kih, u duhu romanti~arskog pogleda na svet.