Vladan Virijevi} KRAQEVO, GRAD U SRBIJI 1918 1941
Vladan Virijevi} KRAQEVO, GRAD U SRBIJI 1918 1941 Izdava~i: Narodni muzej Kraqevo Istorijski arhiv Kraqevo Za izdava~e: Dragan Dra{kovi} Radomir Risti} Recenzenti: Prof. dr Veqko \uri}, Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica Prof. dr Zdravko Deleti}, Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica Prof. dr Qubodrag Dimi}, Filozofski fakultet Beograd Lektura i korektura: Ana Avi} Slog i prelom: Milojko Mili}evi} Dizajn korica: Dragan Pe{i} [tampa: INTERKLIMA-GRAFIKA Vrwa~ka Bawa ISBN 86-85179-09-2 Tira`: 500 Kwiga Kraqevo, grad u Srbiji 1918 1941 {tampana je uz podr{ku Ministarstva kulture Republike Srbije, op{tine Kraqevo i Centra za kulturu Gradac Ra{ka
Vladan Virijevi} KRAQEVO GRAD U SRBIJI 1918 1941 Kraqevo 2006
supruzi Tatjani i sinovima Aleksandru i Jovanu
7 SADR@AJ Predgovor (9) Uvod (29) Urbane osnove (51) Ulice, vodosnabdevawe, kanalizacija.......................... 53 Elektrika................................................... 62 Privredne prilike (67) Saobra}aj................................................... 69 Zanatstvo................................................... 83 Trgovina.................................................... 94 Ugostiteqstvo............................................... 107 Nov~ani zavodi.............................................. 116 Industrija.................................................. 125 Fabrika aviona........................................... 127 Fabrika vagona........................................... 134 Izborne borbe (139) Prosvetne prilike (169) Osnovna {kola............................................... 171 Gimnazija.................................................... 182 Poqoprivredna {kola........................................ 195 @enska zanatska {kola....................................... 202 Trgova~ka {kola Kraqevske trgova~ke omladine............. 208 Zanatsko-trgova~ka {kola.................................... 212 Dr`avna me{ovita gra anska {kola zanatsko-industrijskog pravca.. 215 Kulturne prilike (221) [tampa..................................................... 223 Kraqevski glasnik...................................... 223 Narodna samouprava..................................... 228 Pregled crkve eparhije @i~ke........................... 231 Bioskopi.................................................... 233 Sportska kultura............................................ 238 Sport.................................................... 238 Sokolstvo................................................ 250
8 Kulturno-prosvetna i humanitarna dru{tva.................... 257 Kraqevska `enska podru`ina.............................. 257 Pododbor Dru{tva Knegiwa Qubica...................... 260 Humano dru{tvo ubogih i sirotih.......................... 262 @enski hri{}anski pokret................................ 263 Crkvene prilike (271) Srpska pravoslavna crkva.................................... 273 Rimokatoli~ka crkva........................................ 280 Ustanove (285) Bolnica i apoteke........................................... 287 Pravosu e................................................... 295 Stranci u gradu (305) Rusi......................................................... 307 Francuzi.................................................... 313 Svakodnevica i novotarije (319) Moda........................................................ 321 Pla`e...................................................... 325 Vatrogasno dru{tvo.......................................... 328 Kriminalna i crna hronika................................... 333 Portreti znamenitih Kraqev~ana (339) Savatije Bo`i}.............................................. 341 Jovica Stojkovi}............................................ 346 Stamenko Joksimovi}........................................ 348 Vladislav Mar`ik........................................... 351 Miqko Petrovi} Ri`a....................................... 356 Kraljevo, a Town in Serbia, 1918 1941 (abstract)........................ 361 Izvori i literatura............................................ 367 Registar li~nih imena.......................................... 379
PREDGOVOR
Istra`iva~ki usmerena na podru~ja globalnih doga aja i preokupirana takozvanim vi{im temama, doma}a istoriografija se, do unazad nekoliko godina, retko bavila temama koje obuhvataju i sagledavaju istorijske procese i pojave na mikroplanu. Ipak, lokalna istorija je najzad po~ela lagano da zauzima one pozicije koje joj, u {irokom korpusu istorijskih tema, s punim pravom pripadaju. Naime, iako dugo smatrana za bezna~ajna i neva`na, prou~avawa na mikroplanu koja, usled {iroke, vrlo razu ene i stoga te{ko savladive heuristi~ke osnove i relevantne literature, ~esto mogu biti daleko slo`enija i dugotrajnija nego {to je to slu~aj sa nekim temama op{tijeg karaktera, sve vi{e postaju nezaobilazna karika u lancu krupnijih istorijskih sinteza. Upravo tu, na primeru lokalnih dru{tvenih zajednica, malih qudi i obi~ne istorije, li{ene velikih istorijskih lomova i doga aja koji su svojom spektakularno{}u ~esto preokretali tokove istorije, mogu}e je dopuwavati op{ta saznawa. Jedna od skrajnutih tema dru{tvene istorije koja svojom slo- `eno{}u, ~e{}e nego ranije, pleni pa`wu na{ih istori~ara, jeste grad kao svojevrsni rukavac istorije. Grad kao sredi{te dru- {tvenog `ivota, indikator civilizacijskog hoda i pokazateq na- ~ina `ivqewa, javqa se kao tema koja ima svoju nau~nu te`inu i opravdawe, a koja kompleksno{}u i obimnim metodolo{kim zahvatom nadma{uje mnoge uskoproblemske teme, naro~ito iz politi~ke istorije, koje su zbog svojih ideolo{kih premisa dugo vremena bile dominantne u istoriografiji u vremenu socijalisti~ke Jugoslavije. Ova mawkavost doma}e istoriografske literature jo{ vi{e dobija na te`ini ako se u vidu ima ~iwenica da grad predstavqa veliku temu i izazov za brojne nau~ne discipline sociologiju, geografiju, psihologiju, ekologiju... Grad je ~esto bio i scena radwi romana. Do po~etka pro{le decenije svega nekoliko istori~ara bavilo se istorijom grada, dok je, pogotovu 70-ih i 80-ih godina XX veka u trendu bilo pisawe monografija o gradovima u redakciji grupe autora me u kojima su istori~ari bili prava retkost. Hronolo{ki 11
12 raspon wihovog istra`iva~kog zahvata protezao se naj~e{}e od kamenog doba do NOB-a. Karakteristika ovih monografija bila je i zaokupqenost pisaca izlagawem o radni~kom pokretu i aktivnostima Komunisti~ke partije Jugoslavije i Saveza komunisti~ke omladine Jugoslavije, dok su drugi dru{tveni tokovi mawe-vi{e zanemarivani, odnosno, kako isti~e uva`eni istori~ar, profesor Branko Petranovi}, postojala je ideolo{ka selekcija u literaturi, nesrazmera tzv. gra anske i komunisti~ke materije, gotovo totalna negacija monarhisti~ko-gra anskog dru{tva. Ipak, ako se ima na umu vreme wihovog nastanka, razumqivo je {to se autori, po{tuju}i ideolo{ku matricu, nisu opredeqivali za druga~iji metodolo{ki pristup i izbor istra`iva~kih uzoraka. Iluzorno je o~ekivati da je vi{e prostora bilo posve}eno gra anstvu i wegovom kulturnom nasle u, privatnoj privrednoj inicijativi ili pak ulozi verskih organizacija u dru{tvenom `ivotu i formirawu kolektivne svesti, ako se zna za odnos nosilaca dru{tvenog sistema koji je nakon Drugog svetskog rata za`iveo na prostoru Srbije i Jugoslavije prema truloj kapitalisti~koj Kraqevini i wenim vrednostima, koja je predstavqana kao dr`ava u kojoj su xandari jeli qude, iako se radilo o velikoj integraciji, okrenutosti Jugoslavije Evropi, ~iwenici da je u Kraqevini prvih deset godina postojala parlamentarna vladavina, da se radilo o pravnoj dr`avi, o dr`avi kako veli Q. Dimi} koja uop{te nije bila duhovna provincija Evrope. Pravo osve`ewe izra`eno kroz uvo ewe zna~ajnih novina u istra`iva~kom zahvatu i samom pristupu tematskoj problematici, kada je re~ o istoriji grada na na{im prostorima i zna~ajan iskorak iz osredwosti literature koja se bavi lokalnom istorijom, predstavqa kwiga Miroslava Peri{i}a Vaqevo, grad u Srbiji krajem 19. i po~etkom 20. veka, koja otvara niz novih horizonata i deluje jako inspirativno na onog ko se poduhvatio zadatka da izgradi celovitu istorijsku predstavu o jednom gradu, tj. poku- {a da stvori sliku wegove pro{le stvarnosti u totalitetu, rekonstrui{u}i i obra uju}i sve oblasti `ivota privredu, politiku, demografiju, kulturu, obrazovawe, navike i mentalitet, stawe duha itd. Ona u sebi nosi i mnogo elemenata pionirskog, jer defini{e zna~aj grada kao parametra dostignutog stepena razvitka jedne dr`ave i dru{tva ( lice i nali~je ) i, prvi put, pose`e za opservacijom kategorije pojedinca gra anina kao posebne podteme u okviru {ireg istorijskog razmatrawa. Kako u doma}oj istoriografskoj produkciji nismo prona{li prikladniji metodolo- {ki model, odlu~ili smo se da je koristimo kao putokaz koji bi davao neophodne istra`iva~ke smernice i u neku ruku utemeqivao osnovne obrise sinteze o pro{losti grada u Srbiji izme u dva svetska rata, naravno ne kao kruti kroja~ki {nit.
Otkuda opredeqewe da istra`iva~ki uzorak bude ba{ Kraqevo? Odre enu ulogu odigrala je ~iwenica zvana zavi~ajna sentimentalnost, ali ona primarna bila je ta da se radi o gradu koji je u hronolo{kom periodu izme u dva svetska rata bio po mnogo ~emu specifi~an i na neki na~in prepoznatqiv i osoben u odnosu na ve}inu gradova Srbije. U ovom razdobqu, koje predstavqa period kada se jugoslovensko dru{tvo na{lo na vododelnici tradicionalnog i modernog sveta, ono je pro{lo civilizacijski evolutivni hod od tipi~ne trgova~ko-zanatlijske varo{ice, sa te{kim bremenom nasle enim tokom balkanskih ratova i austrougarske okupacije, do industrijskog grada ~iji dinami~ni uspon je prekinut novim ratnim vihorom u kome se srpsko dru{tvo na{lo nakon svega ne{to vi{e od dve mirnodopske decenije. Malo je gradova koji su poput Kraqeva u ovako, relativno kratkom vremenskom dobu, do`iveli tako sna`nu demografsku promenu da je broj wihovog stanovni{tva za dve decenije uve}an za oko 200%, mewaju}i pri tom svoju fizionomiju, mentalitet, moralne nazore i jo{ mnogo toga {to daje kolorit jednom gradu. Ono je postalo steci{te brojnih ekonomskih imigranata iz drugih delova jugoslovenske dr`ave i inostranstva koji su ga pretvorili u konglomerat razli~itih nacija, konfesija, jezika, kulturnih afiniteta, tradicija i sl. Upravo zato, pomalo zbuwuje zapostavqenost Kraqeva u srpskoj istoriografiji, naro~ito kada je re~ o periodu izme u dva svetska rata, jednom od najplodnijih segmenata wegove znamenite pro- {losti. Drugog racionalnog obja{wewa, osim ve} pomenutog ideolo{kog uticaja i ~iwenice da su se wegovim istorijatom bavili ponajvi{e pojedinci koji po profesiji i vokaciji nisu bili istori~ari, ali ih je izvesna podobnost ili prosto `eqa za li~nom afirmacijom, kvalifikovala i motivisala za bavqewe zavi~ajnom istorijom, nema. Otuda je istoriografski opus sa odrednicom Kraqevo prili~no oskudan. Osim desetak ~lanaka i priloga objavqenih 60-ih godina XX veka u lokalnoj periodici ( Oktobar, Na{a pro{lost ), 1966. godine objavqena je, iz pera grupe autora, monografija Kraqevo i okolina. Ambiciozno koncipirana, sa kvalitetnim stru~nim prilozima iz pera dr Milutina Gara{anina ( Praistorija i antika ), dr Sime ]irkovi}a ( Sredwi vek ), dr Hazima [abanovi}a ( Period turske vladavine ), dr Reqe Novakovi}a ( Prilog istorijskoj geografiji ), dr Petra Vlahovi}a ( Etni~ki pregled stanovni{tva u Kraqevu i okolini ) i drugih koji u nau~noj oblasti kojom se bave u`ivaju autoritet, ova monografija je prvi put u sintetizovanom obliku ponudila javnosti saznawa o geomorfologiji, istoriji, etnologiji, urbanizmu, prosvetno-kulturnom razvoju Kraqeva i wegove okoline kroz vekove. Poglavqe koje se periodizacijski poklapa sa odrednicama 13
14 na{eg rada napisao je dr Nikola Jon~i} Ko~a i naslovqeno je Dru{tveno-politi~ke prilike i razvoj radni~kog pokreta do Drugog svetskog rata. Od 52 stranice ovog poglavqa, autor je na 47 izlagawe posvetio razvoju Radni~kog pokreta, stvarawu mesne organizacije Komunisti~ke partije Jugoslavije, borbi zanatlijskih radnika za boqe radne uslove, delatnosti sindikata, stvarawu Saveza komunisti~ke omladine Jugoslavije i wegovom uticaju na omladinu, uspe{noj delatnosti protiv reakcije za pro{irivawe politi~kih sloboda i ja~awa uticaja u naj{irim radnim masama i sli~nom, dok je o ostalim dru{tvenim pojavama i kretawima pisao na, vi{e nego skromnih, pet stranica. Nekoliko istoriografskih belina o pro{losti Kraqeva poku{ao je da popuni svojim radovima dr Milan Matijevi}, ekonomista po obrazovawu. Pored nekoliko ~lanaka objavqenih u stru~noj periodici, koristili smo i wegove kwige: Kraqeva~ke kafane i Nov~ani zavodi u Kraqevu, koje su nam, iako pripadaju korpusu publicisti~ke literature, zna~ajno koristile, naro~ito u prou~avawu ugostiteqstva. Od koristi je bila i monografija Kraqevski avioni, autora Miroslava Filipovi}a, u kojoj je na dopadqiv na~in i uz bogatu ilustrativnu komponentu, prikazan najzna~ajniji industrijski objekat Kraqeva Fabrika aviona, koja je svojom, kao i delatno{}u zaposlenih, udarila sna`an pe~at gradu i wegovim dru{tvenim tokovima. Obiluje ~iwenicama crpenim iz arhivske gra e i onovremene {tampe, pa je stoga bila zahvalna za upotrebu. Za upoznavawe sa istorijatom {kolstva upotrebqavali smo monografije: 100 godina Poqoprivredne {kole u Kraqevu i pravi biser u literaturi o prosvetnim institucijama, Gimnazija u Kraqevu 1909 1999. ^vrsto izvorno utemeqena, bogata riznica podataka, sa modernim ekspozicionim pristupom i rafiniranim stilom izlagawa, ova monografija predstavqala nam je ogromnu pomo} kod pisawa poglavqa o najzna~ajnijoj {kolskoj instituciji grada na Ibru. Zna~ajne naznake i faktografske podatke dali su i stru~ni ~lanci i prilozi kraqeva~kih istori~ara: Dragana Dra{kovi}a, Radomira Risti}a i Blagomira Bi{evca. [to se ti~e memoarske literature, puno nam je zna~ilo delo Mihaila M. Simi}a Kraqevo 1941. svedo~ewa i se}awa, te roman Miodraga B. Proti}a Nojeva barka i rukopisna se}awa pojedinih komunisti~kih revolucionara i predratnih radnika koja se nalaze u Istorijskom arhivu u Kraqevu. Posebno dragocen izvor predstavqalo je Proti}evo delo, draguq u memoarskom opusu o Kraqevu. Sa stanovi{ta slojevitosti analize i nepristrasnosti i preciznosti iskaza, ono predstavqa nezamenqivo {tivo, {tivo koje, kako prime}uje napred pomenuti profesor Petranovi}, pri-
pada odli~noj istoriografskoj (memoarskoj) literaturi koja zanosi magijom re~i, ose}awa i misli. Mno{tvo detaqa i ~iwenica preuzeto je od preminulog kraqeva~kog novinara i hroni~ara, Dobrivoja Obradovi}a Kondisa, koji nam je svojim feqtonom Istrgnuto iz pro{losti starog Kraqeva, objavqenom u lokalnim Ibarskim novostima, zna~ajno olak{ao polazi{ta za istra`ivawe mnogih tematskih celina ovoga rada, pru`aju}i ujedno i dragocene podatke. S obzirom na oskudnu istoriografsku literaturu bili smo prinu eni da akcenat stavimo na arhivsku gra u, onda{wu periodiku i {tampu i objavqene izvore i literaturu nastalu do 1941. godine. Najobimnija istra`ivawa arhivske gra e obavqena su u Arhivu Jugoslavije ~iji su fondovi, a pregledali smo ih deset, iznedrili pregr{t va`nih dokumenata bez kojih ne bi bilo mogu}e sastaviti ni elementarne konture ove kwige. Upravo ona predstavqa wenu izvornu osnovu i umnogome je odredila postignute domete. Posebno iscrpni bili su fondovi Ministarstva prosvete, Ministarstva unutra{wih poslova i Milana Stojadinovi}a. Ova gra a je sadr`ajna, a ~ini je, uglavnom, zvani~na prepiska centralnih upravnih organa iz Beograda sa lokalnim organima i ustanovama u Kraqevu i ^a~ku (sudovima, prosvetnim institucijama, op{tinskom upravom, slu`bama Na~elstva sreza Studeni~kog i sl.) i zvani~na i privatna pisma pojedinaca iz Kraqeva upu- }ivana Milanu Stojadinovi}u, predsedniku vlade Kraqevine Jugoslavije u periodu od juna 1935. do februara 1939. godine. Od posebne va`nosti bili su statisti~ki izve{taji (o kretawu broja u~enika u kraqeva~kim {kolama itd.), izve{taji {kolskih nadzornika i izaslanika Ministarstva prosvete, izve{taji policijsko-upravnih organa o kriminalitetu, dopisi i referati o stawu privrede i pojedinih privrednih ustanova i odgovori lokalnih subjekata na raspise upu}ivane sa vi{ih instanci (o zdravstvenim prilikama, kulturno-prosvetnim aktivnostima i sli~no). Veliki zna~aj pripada i arhivskoj gra i pohrawenoj u Istorijskom arhivu u Kraqevu, u kojem smo koristili ~etiri fonda, dve zbirke i dva li~na fonda. Radi se o prili~no {turoj dokumentaciji op{tinske uprave za period od 1918. do 1941. godine, materijalima udru`ewa zanatlija i trgovaca (prepiska sa ~lanstvom, zapisnici sa sednica uprava, izve{taji nadle`nim organima, rezolucije o pojedinim problemima koji su optere}ivali rad ovih privrednih grana, statisti~ki pregledi i sl.), upisnicama i zapisnicima sa sednica Nastavni~kog ve}a Poqoprivredne {kole, li~noj dokumentaciji nekada{weg predsednika op{tinske uprave Jovice Stojkovi}a i ruskog emigranta Dimitrija Nesterenka, koji se u Kraqevu bavio trgovinom, dok su pojedina~na dokumenta ve- 15
16 zana za ovu temu pronala`ena u zbirci VARIA i Zbirci o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi. U depoima Arhiva grada Beograda, u fondu Trgova~ka komora Beograd prona{li smo godi{we izve{taje Upravnog odbora Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki upu}ivane nadle`noj Trgova~koj komori, koji su pru`ili dosta podataka o stawu, problemima i perspektivama razvoja trgovine kao privredne delatnosti. U Narodnom muzeju u Kraqevu koristili smo dva arhivska fonda i jednu zbirku. U fondovima @enske zanatske {kole i @enske podru`ine u Kraqevu nalaze se zapisnici sa sednica wihovih upravnih organa, razna obave{tewa, obrasci i prepiska sa raznim dru{tvenim ustanovama i administrativno-upravnim organima. Zbirka fotografija obiluje snimcima onda{wih kraqeva~kih ulica, zgrada, li~nosti, sportskih i drugih manifestacija i poslu`ila nam je za ilustraciju pojedinih delova teksta. Koriste}i ove fotografije poku{ali smo da savremenom ~itaocu do~aramo deli}e atmosfere koja je vladala u Kraqevu u periodu izme- u dva svetska rata. Na`alost, arhivska gra a Kraqevske banske uprave Moravske banovine, ~ije sedi{te se nalazilo u Ni{u, uni{tena je tokom i nakon Drugog svetskog rata, tako da su istra`ivawa u ni{kom istorijskom arhivu ostala bez rezultata. Prema o~ekivawima, trebalo je da upravo ona iznedri mno{tvo saznawa o najva`nijim dru{tvenim i privrednim segmentima Kraqeva u periodu od 1929. do 1941. godine, tj. razdobqu u kojem se ono, u administrativno- -upravnom smislu, nalazilo u sklopu ove banovine. Dodu{e, ne{to podataka iz ovog perioda moglo se prona}i u izve{tajima slu`bi ove banske uprave resornim ministarstvima u Beogradu, ali dodatni problem u wihovom kori{}ewu predstavqa ~iwenica da oni ~esto prezentiraju podatke na nivou Banovine, pa smo bili prinu eni da iz celine izvla~imo ono {to nam je bilo potrebno, a ponekad i izvodimo zakqu~ke na osnovu indirektnih podataka. Tako e, arhiva Op{tinske uprave Kraqeva, nastala u periodu od tridesetih godina XIX veka do ulaska okupacionih trupa u grad 1915. godine, tokom austrougarske okupacije bila je zakopana u jednoj ba{ti i tom prilikom potpuno istrulila, {to predstavqa nenadoknadiv gubitak. Zasigurno je da bi na osnovu we bilo mogu}e pouzdano rekonstruisati stawe grada do 1915. godine. Imaju}i na umu zna~aj {tampe kao nezamenqivog i ~esto jedinog izvora informacija, naro~ito vrednog za izu~avawe slo`ene prirode ~ovekovog do`ivqaja epohe u kojoj `ivi, u Narodnoj biblioteci u Beogradu i{~itavali smo onovremenu dnevnu {tampu, strana~ka glasila i druge periodi~ne publikacije. Ova faza istra`ivawa oduzela nam je znatno vi{e vremena od rada u arhivima,
jer prona}i u moru ~lanaka, dopisa i reporta`a neku vest iz Kraqeva, predstavqa vi{e nego mukotrpan posao. Ote`avaju}u okolnost predstavqa ~iwenica da su prve lokalne nedeqne novine u Kraqevu po~ele da izlaze septembra 1933. godine, a ve} nakon izlaska devetnaestog broja su uga{ene, da bi se novi kraqeva~ki list, tj. lokalno strana~ko glasilo, Narodna samouprava, pojavio tek dve godine docnije. Ipak, wihovo kori{}ewe bacilo je vi- {e svetla na dru{tveni `ivot grada i wegovih stanovnika i upotpunilo nam mnoga saznawa. Od prestoni~kih dnevnih listova, najvi{e podataka za ovu temu daju Politika, Pravda i, u mawoj meri, Vreme, koji su imali dopisnike iz Kraqeva. Od koristi za pra}ewe dru{tvene i ekonomske problematike, naro~ito za period po~etkom 20-ih godina XX veka, bile su i Radni~ke novine. Nedovoqnost arhivske gra e za pojedine teme poku{avali smo da nadomestimo kori{}ewem objavqenih izvora. Tako smo koristili brojne statisti~ke preglede, almanahe, dr`avne kalendare, godi{wake i {tampane izve{taje pojedinih institucija i ustanova, re~nike, pravilnike, {ematizme, telefonske imenike, stenografske bele{ke sa zasedawa parlamenta Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraqevine Jugoslavije i sli~no. Hronolo{ke granice ovog rada odre uju oslobo ewe Kraqeva od austrougarske vlasti 23. oktobra 1918. godine i formirawe prve zajedni~ke dr`ave Ju`nih Slovena, s jedne, i slom Kraqevine Jugoslavije u kratkotrajnom Aprilskom ratu 1941. godine, odnosno ulazak nema~kih trupa u Kraqevo 14. aprila, s druge strane. Pri usvajawu koncepta wegove strukture odlu~ili smo se, za tematsko-hronolo{ki pristup, smatraju}i ga za, iako mo`da u metodolo{kom smislu, pomalo zastareo, pouzdan na~in ekspozicije radova ovakvog tipa, mada, s obzirom na kompleksnost teme i isprepletanost razli~itih faktora, postoji mogu}nost i druga~ijeg postavqawa problematike i rasporeda gra e. * Ono {to je u prvi mah po otpo~iwawu istra`ivawa o pro{losti Kraqeva u periodu od 1918. do 1941. godine izazivalo nedoumice, bila je wegova, u sociolo{ko-pravnom smislu, terminolo{ka odrednica. Da li se ono mo`e i mora kvalifikovati kao varo{ica, varo{ ili grad, kako se moglo pro~itati u literaturi i pojedinim arhivskim dokumentima? U formalno-pravnom smislu Kraqevo je Zakonom o mestima od 16. juna 1866. godine imalo status varo{ice, pod kojom se u to vreme podrazumevala jedna sredina izme u sela i varo{i. To je ili mala varo{ koja postoji od ranije ili selo koje je na putu da postane varo{. (...) Nezgoda je samo u tome {to je re~ varo{, od koje je, kao deminutiv, postala re~ va- 17
18 ro{ica, maxarskog porekla. Srpski bi bilo grad. Me utim po pojmovima u Srbiji, grad predstavqa samo utvr eno ili zidovima opkoqeno mesto. (...) Ipak se kod nas, u zakonodavstvu i u pravnim aktima uop{te, ponekad javqa re~ grad mesto re~i varo{ pisao je 1927. godine dobar poznavalac ove materije dr Lazo M. Kosti}. 1 Otuda je jasno da upotreba bilo kog od pomenutih termina nije pogre{na, ve} je va`no da se po{tuje terminolo{ka jednoobraznost. Mi smo se odlu~ili za upotrebu termina grad, kao sinonima za moderno, urbano naseqe sa raznovrsnim funkcijama i sadr- `ajima, {to je Kraqevo u me uratnom periodu uistinu i postajalo, s jedne, i kao na{em jezi~kom podru~ju prikladniji termin, s obzirom na to da je re~ o panslovenskoj i staroslovenskoj re~i, s druge strane. Za pravo nam daje i savremena nauka o sociologiji naseqa koja grad defini{e na vi{e na~ina od kojih bismo izdvojili dva kao naseqeno mesto, dakle naseqe s ku}ama koje su tesno zbijene i predstavqaju tako obimnu povezanu naseobinu da se stanovnici me- usobno li~no ne poznaju, kao {to je to karakteristi~no za organizovanu grupu suseda (Maks Veber), i kao relativno veliku, gustu i stalnu naseobinu socijalno heterogenih individua ~iji konstitutivni elementi kao ekonomske jedinice su: karakter delatnosti (prete`ni deo stanovni{tva obavqa nepoqoprivredne poslove), stalnost naseqa, wegova tr`i{na funkcija i wen zna~aj ne samo za gradsko stanovni{tvo ve} i za wegovu okolinu, a zna~ajan je i politi~ki aspekt u smislu upravqawa (Luis Virt). Ispravnost ovakve terminolo{ke odrednice za Kraqevo potvr uje i primena kriterijuma koji, po na{em uva`enom urbanisti, Branislavu Koji- }u, opredequju}e uti~u na kategorizaciju jednog gradskog naseqa, a to su: funkcija naseqa u sistemu, broj stanovnika, vrste zaposlewa stanovni{tva, gustina izgra enosti, gustina naseqenosti, pravne privilegije i na~in `ivota stanovni{tva. Da bi se na pravi na~in razumela sva slo`enost grada kao dru{tvenog fenomena, mi{qewa smo da je neophodno ukazati na neke va`nije sociolo{ke uvide o wemu, sa posebnim osvrtom na genezu i posebnosti grada u Srbiji. Interesovawe za temu grada kao najve}eg dostignu}a ~ove~anstva, tj. kako nagla{ava na{ ugledni sociolog Sreten Vujovi}, mesta iz kojeg zra~i civilizacija, mesta istorijske inicijative, revolucije, proizvodwe znawa, slobode, razli~itosti, multikulturne i multietni~ke koegzistencije, mesta civilizovanosti, gra anstva i urbaniteta, tj. dijaloga, tolerancije, empatije i tome sli~no, staro je, pribli`no, skoro koli- 1 Primera radi, 1892. godine donet je Zakon o ure ewu uprave grada Ni{a, a u Finansiskom zakonu za 1928/29. godinu govori se o gradovima Prokupqu i Kwa`evcu. Dr Laza M. Kosti}, Zakon o mestima sa spiskovima svih varo{i i varo{ica i komentarom, Beograd, 1928, 14.
ko i sam grad. Jo{ je Aristotel u svojoj Politici zapisao da se qudi okupqaju u gradu da bi `iveli, oni tamo ostaju da bi `iveli dobrim `ivotom, a gradom, odnosno anti~kim polisom, bavio se i Platon u svom ~uvenom delu Republika. Ipak, o za~ecima ozbiqnijih nau~nih istra`ivawa vezanih za ovu problematiku ne mo`e se govoriti pre kraja XIX veka, tj. pre pojave edinbur{ke i londonske {kole u Engleskoj, {kole Le Pleja u Francuskoj i stupawa na nau~nu pozornicu Ferdinanda Teniesa, Georga Zimela i Maksa Vebera u Nema~koj. Istine radi, i tokom nekoliko prethodnih vekova pojedinci, poput Tomasa Mora, Tomaza Kampanele, [arla Furijea i Roberta Ovena, razmi{qali su o izgradwi i ure- ewu gradova, gradskom `ivotu, odnosu prostora i dru{tva i sl. Savremena sociolo{ka nauka wihovu delatnost tretira kao metafizi~ke utopije o gradu. 2 Porast gradova i ubrzani razvoj urbanizacije tokom XIX veka iznedrio je niz negativnih stavova o gradu izra`enih u u~ewu tzv. urbanih pesimista kojima pripadaju G. de Lapu`, O. Amon i Osvald [pengler. Oni su u razvoju gradova videli neposrednu opasnost za qudsku li~nost, a sam grad karakterisali kao sredinu dehumanizacije i alijenacije. 3 Do pravog uspona sociolo{ke misli o gradu do{lo je po~etkom XX veka u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Ubrzani porast i industrijalizacija tamo{wih gradova potakli su niz sociologa da pristupe studioznom prou~avawu pojave i zna~aja urbanizacije i osobenosti pona{awa li~nosti i grupa u velikom gradu, gradu koji predstavqa svojevrsnu sociolo{ku laboratoriju. Pojava studije The city 1925. godine, zajedni~kog dela trojice autora Roberta Ezre Parka, Ernesta Berxisa i Roderika D. Mak Kenzija ozna~ava se kao pravi po~etak ^ika{ke sociolo{ke {kole, koja va`i za za~etnicu moderne sociologije grada. Ovaj, i wihovi docniji radovi, potakli su brojne autore {irom sveta da pri u zama- {nim istra`ivawima grada, otvaraju}i niz novih tema. Pod uticajima ^ika{ke {kole, sfera wihovih interesovawa i istra`iva~kih napora usmerava se na nova poqa. Grad se do`ivqava kao ne- {to vi{e od me{avine qudi i kolektivnih oprema (ulica, zgrada, elektri~nog osvetqewa, tramvaja, telefone itd.) i obi~nog skupa ustanova i administrativnih tela ({kola, sudova, bolnica, organa bezbednosti, raznih dr`avnih slu`bi i sli~no). Naime, grad predstavqa stawe duha, zbir obi~aja i tradicije, utvr enih stavova i ose}awa koja su u neraskidivoj vezi sa ovim obi~ajima i prenose se tradicijom. Kako je to definisao Robert Ezra Park, grad nije samo fizi~ki mehanizam i neka ve{ta~ka konstrukcija. On je ukqu- 2 Dr Cvetko Kosti}, Grad i vreme osnovi sociologije grada, Beograd, 1982, 60 61. 3 Isto, 66. 19
20 ~en u bitna zbivawa koja se de{avaju qudima koji u wemu `ive, on je proizvod prirode i to ponajvi{e qudske prirode. 4 Na prostorima Srbije i Crne Gore za~eci istra`ivawa o gradu i gradskom `ivotu vezuju se za ime Jovana Cviji}a i wegove antropogeografsko-etnolo{ke {kole, utemeqene 1893. godine osnivawem Geografskog zavoda na Velikoj {koli u Beogradu. Iako u teorijskom pogledu oblikovana pod uticajima nema~ke antropogeografije (F. Racel) i narodne psihologije, s jedne, i francuske qudske geografije (@. Bri`), s druge strane, Cviji}eva {kola je imala dovoqno originalnih elemenata teorijsko-metodolo{ke prirode, {to joj je omogu}ilo sticawe evropskog i svetskog ugleda. 5 Osim Balkanskog poluostrva, Cviji}evog najboqeg i najpoznatijeg dela, objavqenog 1918. godine u Francuskoj, u kome je sintetizovao sopstvena brojna istra`ivawa i stvorio svojevrsnu sociologiju Balkana, od ogromnog zna~aja za razvoj sociologije naseqa kod nas je i wegova studija Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva, objavqena 1902. godine kao teorijsko-metodolo{ki uvod u prvu kwigu Naseqa srpskih zemaqa, koja sadr- `i najranije istra`iva~ke radove wegovih saradnika J. Erdeqanovi}a, P. Mrkowi}a i S. Tomi}a. Iz pera Cviji}a i ovih istra`iva~a nastao je obiman antropogeografski opus koji ~ine 24 kwige u ediciji Naseqa srpskih zemaqa. One su nezaobilazno {tivo za prou~avawe naseqa na prostorima Balkanskog poluostrva. 6 Pojava prvih gradova ozna~ila je novi poredak u qudskom dru{tvu i taj doga aj nauka je kvalifikovala kao urbanu revoluciju. 7 Oni su se razlikovali od seoskih naseqa i po organizaciji prostora i po svojoj dru{tvenoj strukturi. ^iwenica da su prvobitni gradovi predstavqali neku vrstu utvr ewa, pribe`i{ta u ratnim vremenima, odnosno prostor koji je bio ograni~en nekom vrstom zida ili palisade, sna`no je uticala na izmenu odno- 4 Robert Ezra Park, Grad: Predlozi za istra`ivanje ljudskog pona{anja u gradskoj sredini, u: Sreten Vujovi}, Sociologija grada sociolo{ka hrestomatija, Beograd, 1988, 115. 5 S. Vujovi}, Sociologija grada..., 58. 6 Isto. 7 Prema dosada{wim saznawima, najstariji grad na planeti je Jerihon, osnovan jo{ u neolitu, oko 7.800 godina pre nove ere. Na osnovu ostataka ku}a i drugih delova materijalne kulture procewuje se da je ovo naseqe imalo oko 3.000 stanovnika, koji su imali izvesnu organizaciju u pogledu navodwavawa zemqe. Arheolo{ka istra`ivawa potvr uju postojawe hrama i verskog kulta iz vremena oko 6.000 godina pre nove ere. Samo naseqe ima vi{e slojeva kroz koje se vidi wegova promena, sve ve}e urbanizovawe, podela rada i klasna podela stanovni{tva. Ku}e u Jerihonu bile su dosta ste{wene, posu e je bilo veoma jednostavno (kamene ~a{e), a prona eni su i `rvwevi za mlevewe `itarica i druge primitivne sprave. Ne{to kasnije gradovi su se po~eli razvijati u Sumeru, oko toka Nila u Egiptu i u Indiji, dok su se prvi zna~ajniji gradovi u oblasti Mediterana pojavili na Kritu oko 2.400 godina pre nove ere. C. Kosti}, Grad i vreme osnovi..., 33 35.
sa izme u qudi i wihovih institucija. Na tom ograni~enom prostoru zao{trili su se odnosi kompetencije i dominacije, a po~eli su da slabe odnosi kooperacije i rodovske krvne veze. Ujedno, u tom prostoru poja~ana je podela rada. Mada se najve}i broj stanovnika bavio agrarnim zanimawima, neki su se po~eli baviti zanatima i trgovinom. Sve to dovelo je do promene stavova i shvatawa, kao i oblika svojine. Tradicionalni oblici kolektivnog vlasni{tva nad zemqom sve vi{e i{~ezavaju, a novo merilo vrednosti i usluga postajao je novac, ~iji zna~aj se stalno pove}avao. To je za sobom povla~ilo diferencijaciju kolektiva, izdvajawe pojedinca i uticalo na formirawe wegove vlastite svesti. Vremenom socijalna struktura dru{tva se uslo`wavala i ~inili su je seqa{tvo, `iteqi grada, dvor, administracija, vojska, sve- {tenstvo i robovi. 8 Ve}ina sociologa kao doga aj koji je umnogome usmerio razvoj dru{tva po gradovima isti~u po~etak primene parne ma{ine sa dvostrukim delovawem u proizvodwi, 1784. godine, tj. period industrijske revolucije u XVIII veku. Otuda i podela gradova na dve osnovne kategorije, preindustrijske i industrijske, mada se oni mogu preciznije podeliti, po vremenu postanka i drugim sociolo{kim karakteristikama, na rane i industrijske. Kategorija ranih gradova obuhvata nekoliko vrsta koje su razli~ite, kako po vremenu nastanka i organizaciji prostora, tako i po kulturi i dru{tvenim odnosima. Te vrste su: prvi gradovi, anti~ki i feudalni gradovi. 9 Sve do kraja XVIII veka manufakture, koje su se do tada iskqu~ivo morale podizati na vodotocima, bile su vi{e deo seoskog nego gradskog sistema. Primena parne ma{ine omogu}ila je wihovo grupisawe u gradovima, tako da se ona smatra za mati industrijskih gradova. 10 Za~eta u Engleskoj, industrijska revolucija se {irila velikom brzinom, najpre po zemqama Zapadne Evrope, a docnije po ~itavom svetu, mewaju}i svuda dotada{we dru{tvene odnose. Prava ekspanzija raznovrsnih fabrika prouzrokovala je neprestano gomilawe stanovni{tva u wihovoj okolini, {to je dovelo do formirawa novih naseqa raznovrsne socijalne strukture. Osim fabri~kih radnika, u wima se nastawuju i qudi drugih profesija, poput zidara, kroja~a, pekara, stolara, obu}ara, trgovaca, ugostiteqa itd. Sve ovo rezultiralo je {irewem urbanizacije koja je nejednako zahvatala razne delove sveta i, u skladu sa lokalnim uslovima, razli~ito se izra`avala. Postoje}i gradovi feudalnog tipa do`ivqavali su preobra`aj u skladu sa zahtevima no- 8 Isto, 31 32. 9 Isto, 32. 10 Isto, 42. 21
22 vog vremena, {to je dovelo do stvarawa novih urbanih aglomeracija u wima i oko wih, a novoformirani su izgra ivani na principima savremenog urbanisti~kog koncepta. Pod uticajem novih kapitalisti~kih snaga, vremenom su u ovim gradovima izvr{ene duboke promene i u socijalnom i u prostornom okviru. One su obuhvatale prvenstveno porodicu i susedstvo, tako da su ove primarne grupe do`ivele u wima pravi preobra`aj. Po{to se gradsko stanovni{tvo ne stvara samo po sebi, u grad su morali da se doseqavaju qudi iz drugih gradova, sa sela ili pak iz drugih zemaqa. Ubrzani rast gradske populacije uslovio je slabqewe kohezionih odnosa u dru{tvu, tako da se ono sve vi{e atomiziralo i mehaniziralo. Na ovo je pa`wu nau~ne javnosti skrenuo nema~ki nau~nik Ferdinand Tenies u svom poznatom delu Gemeinschaft und Gesellschaft, objavqenom 1887. godine. Posmatraju}i dru{tvo Nema~ke krajem XIX veka, zahva}eno sna`nim talasom industrijalizacije i uve}awem gradova, on je ukazao na dva osnovna na~ina `ivota zapadnoevropske civilizacije izradiv{i tipologiju koja je, u analiti~kom smislu, i danas aktuelna. Uvode}i pojmove gemeinschaft (zajednica) i gesellschaft (dru- {tvo), Tenies ukazuje na posledice ovakvog civilizacijskog hoda po qudski `ivot, odnose, moral i sli~no, isti~u}i da gesellschaft predstavqa dru{tveni odnos egoisti~nih pojedinaca, zainteresovanih za li~ni prosperitet, bez svesti o drugim qudima. (...) Gesellschaft odnosi su ~esto prolazni, inpersonalni i povr{ni. Qudi ispoqavaju samo segmente svojih li~nosti u svakodnevnim odnosima. Zbog toga {to qudi u urbanim dru{tvima dolaze u kontakt sa razli~itim kulturnim obrascima, razvijaju se izvesni oblici tolerancije, koji se ispoqavaju u manifestacijama zasi}enosti urbanog stanovnika. 11 Prema Teniesu, urbanu zajednicu, gesellschaft, odlikuju velika i heterogena populacija, orijentacija ka progresu, konflikti i sukobi, konkurencija, potro{a~ka ekonomija, sekularizacija, legalni pisani zakoni podlo`ni promenama, dominacija postignutog statusa, formalno i specijalizirano obrazovawe, dinamizam, asocijativni odnosi, sekundarni odnosi u grupi, ~ovek kao funkcija za drugog, pseudogemeinschaft, mnogobrojnost kontakata, kosmopolitizam, alijenacija, legalni ugovori i birokratska organizacija i individualizam, dok tradicionalnu zajednicu gemeinschaft karakteri{u: mala i homogena populacija, bezna~ajan koncept progresa, duboki ose}aj zajedni{tva, kooperacija i uzajamna pomo}, egzistencijalna ekonomija, sakralizacija, nepisani zakoni, dominacija tradicionalnog statusa, znawa koja se sti~u imitacijom i praksom, 11 \okica Jovanovi}, Sunovrat u zajednicu Politi~ka stvarnost jugoslovenskog dru{tva i stil `ivota, Ni{ Beograd, 1995, 30.
tradicionalizam, odnosi zajedni{tva, primarni odnosi u grupi, ~ove~nost u odnosima, istinita briga za druge, ograni~eni broj kontakata, velika koncentrisanost, spontanost, neformalni dogovori i solidarnost i zajedni{tvo. 12 Pove}awe broja stanovnika zajednice iznad nekoliko stotina ograni~ava mogu}nost da se svi oni me usobno li~no poznaju. Kako isti~e Maks Veber, sa sociolo{kog stanovi{ta veliki broj stanovnika i gustina naseqa zna~e nestanak uobi~ajenih li~nih me usobnih poznanstava stanovnika i u susedstvu. Pove}awe broja stanovnika na taj na~in mewa i karakter dru{tvenih odnosa. 13 Razvoj kapitalizma odvijao se u uzajamnoj vezi sa razvojem gradova koji je, osim niza ekonomskih i politi~kih preobra`aja, zna~io i promenu stawa duha. Naime, kako je Veber pokazao, u gradovima je do{lo do rastakawa dru{tvenih grupa nastalih na krvnom srodstvu i zajedni~kom lokalnom poreklu, tako da je grad postao konfederacija pojedina~nih gra ana ~iji je dru{tveni polo`aj zavisio od strukturalnih ~inilaca i li~nih osobina. Tako su stvoreni uslovi da se gradsko stanovni{tvo preobrazi u grupu gra ana zasnovanu na prete`no interesnoj osnovi. 14 Porast gradskog stanovni{tva svojim kvantitetom uti~e kako na oblike dru{tvenih grupa, tako i na odnose u wima, pa tako neke dru{tvene organizacije sa ve}im uspehom ostvaruju svoje ciqeve sa mawe ~lanova, a neke grupe sa porastom broja ~lanova potpuno mewaju i svoje oblike i odnose u wima. Grad je stvorio qudske mase, a one su radikalnije nego male grupe. 15 Rast broja stanovnika grada ima i veoma zna~ajne socijalne posledice. Jedan od oblika ove pojave je ne samo gubqewe veza sa sredinom, ve} i dominacija grada nad okolinom, tzv. rural-urban continuum-om, pod kojim sociolo{ka nauka podrazumeva prostor oko gradova u kome se me{aju uticaji sela i grada. 16 Posmatrano kroz istorijsko-sociolo{ku prizmu, uporedo sa {irewem modernih dru{tvenih procesa, posebno urbanizacije i industrijalizacije, sela u gradskoj okolini su se sve vi{e i vi{e pro`imala oblicima `ivota grada. Sem toga, ogromne seqa~ke mase napu{tale su svoju vekovnu izolovanost i na razne na~ine se ukqu~ivale u `ivot gradova jedan deo wih se potpuno preselio u gradove, a drugi je na{ao izvore svoje egzistencije u delimi~nom ukqu~ivawu u 12 Isto, 31. 13 Luis Virt, Urbanizam kao na~in `ivota, u: Sreten Vujovi}, Sociologija grada sociolo{ka hrestomatija, Beograd, 1988, 166. 14 Sreten Vujovi}, Grad u senci rata ogledi o gradu, siroma{tvu i sukobima, Novi Sad Beograd, 1997, 100. 15 Isto, 72. 16 Dr Cvetko Kosti}, Grad i vreme osnovi,111. 23
24 razne gradske delatnosti, ostav{i nastawen i daqe na selu. Ovi procesi izmenili su lik mnogih gradova koji se mewaju iznutra, gube}i tradicionalni gradski identitet, pa je zato nastala nova nau~na kovanica ruralizacija ili poseqa~ewe gradova. Ona ne obuhvata samo pojavu me{awa stanovni{tva grada i sela, ve} ima i sociolo{ku primesu, jer ukazuje na pojavu me{awa i zamewivawa raznih dru{tvenih i kulturnih obrazaca jednog drugim, pa tako grad postaje lonac za topqewe. 17 Pre se mo`e govoriti o specifi~nom spoju gradske kulture, u nastajawu, i pod uticajem gradskog na~ina `ivota, na specifi~an na~in deriviranih tradicionalno seqa~kih kulturnih obrazaca koje seqak ispoqava u gradu, a za koje pretpostavqa da su primereni gradskom `ivotu. 18 Iako se odvijala pod sna`nim uticajem zapadno i sredwoevropskih iskustava, geneza grada na prostorima Srbije imala je donekle druga~iji tok, prvenstveno usled razli~itih istorijskih okolnosti koje su joj prethodile i u kojima se odvijala. Naime, sve do nacionalne revolucije s po~etka XIX veka srpski gradovi bili su nastaweni uglavnom islamskim `ivqem i, u mawoj meri, Cincarima, Jevrejima i Grcima, dok se procenat srpskog `ivqa iskazivao jednocifrenim brojem. Tek sa oslobo ewem od vi{evekovne otomanske vlasti stekli su se uslovi za formirawe srpskog grada, tj. za demografski i kulturni preobra`aj gradova na tlu Srbije severno od zapadnomoravske doline. 19 Oni su postepeno mewali svoj identitet sve vi{e gube}i balkansko-orijentalne, a usvajaju}i zapadnoevropske karakteristike. Prvobitna dvojnost kultura koja se o~itovala u urbanoj strukturi, arhitekturi, kulturi stanovawa, odevawu, na~inu pona{awa i sli~no, po~ev od 60-ih godina XIX veka, tj. od vremena kada su i posledwi otomanski vojnici napustili utvr ene gradove tada{we Kne`evine Srbije, gubila se u korist zapadnoevropskog kulturnog obrasca. U skladu sa tipologijom gradskih naseqa Balkanskog poluostrva koju je ustrojio Jovan Cviji}, ve}inu ovih gradova, me u koje se svrstava 17 Isto, 99. 18 \. Jovanovi}, Sunovrat u zajednicu Politi~ka stvarnost, 147. 19 Do 1830. godine, kada je odlu~eno da muslimani moraju da se isele iz Srbije, postojalo je u Kne`evini Srbiji sedam vrsta naseqa, od kojih pet gradskih: gradovi, varo{i, varo- {ice, palanke i kasabe. Postojalo je {est gradova (Beograd, Vaqevo, Po`arevac, Smederevo, U`ice i [abac), jedanaest varo{i (Aleksinac, Gurgusovac, Jagodina, Kragujevac, Kru{evac, Negotin, Para}in, Pore~, Soko Bawa, ]uprija i ^a~ak), dvadeset i tri varo- {ice (Bagrdan, Brusnica, Veliko Gradi{te, Golubac, Grocka, Derven, Zaje~ar, Kaona, Karanovac, Kladovo, Krupaw, Loznica, Novi Han, Ostru`nica, Po`ega, Prahovo, Ra`aw, Ra~a, Rudnik, Soko, Topola, Trstenik i Ub), dvanaest palanki (Bato~ina, Ba~evci, Bole~, Brza Palanka, Vra`ogrnci, Zabre`je, Jasika, Kolari, Lipnica, Ram, Tekija i Hasan-pa- {ina Palanka) i tri kasabe (Le{nica, Mitrovica i Pale`). Bojana Miqkovi}-Kati}, Struktura gradskog stanovni{tva Srbije sredinom XIX veka, Beograd, 2002, 19 20.
i Kraqevo, mogu}e je podvesti pod odrednicu varo{i patrijarhalnog re`ima, kakvih je mestimi~no bilo i na tlu Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Bugarske. Kako Cviji} navodi to su u glavnom male varo{i sa pravim i vrlo {irokim ulicama; ka{to su ulice {iroke kao bulevari velikih varo{i. Ku}e su mahom male, na jedan sprat, oko wih su ka{to vrlo prostrane ba{te u kojima se seje i kukuruz. Svaka ku}a ima vrt. Gotovo svaki varo{anin hrani dve ili tri sviwe za svoju ku}u, zatim `ivinu i ima kravu zbog belog smoka. [iroke ulice dopiru do pijace, koja je tako e prostranija u nego u varo{ima starog balkanskog i mediteranskog tipa. Tu je centar trgovine; za vreme pija~nih dana, jedanput nedeqno, dogoni se mnogo stoke, zemqoradni~kih, ba{tovanskih i sto~arskih proizvoda. Na pijacama je promet mnogo ja~i nego oko wih u du}anima, u kojima se prodaju strani espapi. Male du}anxije se ne mogu znatnije obogatiti i ne cene ih mnogo, ako ne prodaju i zemaqske proizvode. Ovi trgovci izvoznici, sa pismenim seqacima, obi~no su najboqi pioniri napretka. @ive komotnim, {irokim `ivotom, u lepim ku}ama sa velikim sobama, u kojima ka- {to ima dosta ugodnosti. Posledwih decenija su po~eli da podi- `u industrijska preduze}a koja su u vezi sa produktima zemqe; oko ovih varo{i ima, dakle, mlinova, fabrika {e}era, pivara, predionica i tka~nica, strugara (ve}inom izvan varo{i) itd. 20 Iseqavawe islamskog stanovni{tva stvorilo je u gradovima Srbije svojevrsne demografske bre{e, koje su popuwavane, u neznatnoj meri, prirodnim prira{tajem, intenzivnim naseqavawem srpskog `ivqa sa seoskog podru~ja i useqavawem srpskog, ali i stanovni{tva drugih nacionalnosti sa prostora Habzbur{ke monarhije. Ovakav proces rasta stanovni{tva urbanih naseqa varo{ica i varo{i, koja su bila vi{e sela nego gradovi, a nazive su sticale samo po nekom od gradskih svojstava: kao sedi{te neke dr`avne ili vojne ustanove, kao upravno sredi{te, trgova~ki centar ili sli~no, bio je skop~an sa brojnim dru{tvenim posledicama. 21 Demografski i privredni uspon, u ~ijem miqeu su preovladavali trgovina i zanatstvo, izazivali su ubrzano dru{tveno i imovinsko raslojavawe gradske populacije, {to se manifestovalo kroz ote`ano privikavawe ve}ine novoprido{lih na gradske norme `ivqewa, pona{awa, privre ivawa i formirawe razli~itih stilova `ivota i potkultura koje nove stanovnike gradova 20 Jovan Cviji}, Balkansko poluostrvo i ju`noslovenske zemqe osnove antropogeografije, kwiga prva, Beograd, 1922, 316 317. 21 Krajem XIX veka svega pet gradova (Beograd, Ni{, Leskovac, Po`arevac i Kragujevac) imalo je vi{e od 10.000 stanovnika, dok je najve}i broj gradova Srbije naseqavalo izme u pet i deset hiqada `iteqa. ^edomir Popov, Privreda, dru{tvo i politika, Istorija srpskog naroda, kw.vi 1, Beograd, 1994, 8. 25
26 udaqavaju od urbaniteta. Mali broj doseqenika prihvatao je u potpunosti vrednosti novog okru`ewa, dok je ve}ina ostajala privr`ena kulturnoj tradiciji seoske sredine iz koje su poticali, usvajaju}i tek delimi~no urbane vrednosti. To je neminovno dovodilo do sukoba i kompromisa, otpora i diskriminacije, socijalne dezorganizacije i permanentnog otu ewa u kojem je ponegde prevagu odnosio jedan, a ponegde drugi kulturni obrazac. 22 Nosioci urbanisti~kih preobra`aja gradova Srbije tokom druge polovine XIX veka bili su prvenstveno pre~ani, tj. doseqenici iz ju`noslovenskih prostora zapadno od Drine i severno od Save i Dunava, stranci, doma}i trgovci, elitni sloj srpskog gra anstva ovoga doba, koji su zbog svog posla ~esto putovali u dr- `ave Sredwe i Zapadne Evrope i dr`avni ~inovnici koji su me u prvima prihvatali evropske uticaje, daju}i na taj na~in primer ostalom stanovni{tvu. 23 Razvoj gradova Srbije u drugoj polovini XIX i prvoj deceniji XX veka odvijao se neuravnote`eno. Na to je uticalo vi{e ~inioca poput broja stanovnika, blizine dr`avne granice, saobra}ajne povezanosti sa ostalim delovima zemqe, klimatskih uslova, geografsko-istorijskog nasle a, udaqenosti od prestonice, izgra enosti dr`avnih i kulturno-prosvetnih institucija i sli~no. Neujedna~enost wihovog rasta bila je i posledica regionalnih razlika, tako da su br`i razvoj bele`ili oni gradovi koji su izrastali u bogatom poqoprivrednom okru`ewu, ~iji su ekonomski potencijali omogu}avali intenzivniji uspon gradske privrede, zanatstva i trgovine pre svega. Oni su tako ubrzano pove}avali broj stanovnika, fizi~ki se {irili i prilago avali savremenim evropskim obrascima `ivqewa, mewaju}i svoj usporeni dru{tveni ritam i mentalni sklop tradicionalnog srpskog patrijarhalnog dru{tva. Grad u Srbiji se pojavquje kao glavni korisnik modernizacije u kojoj su se pored ekonomske pro`imale politi~ka i dru{tvena snaga zemqe. 24 Nastanak dr`avne zajednice ju`noslovenskih naroda krajem 1918. godine ozna~io je novu fazu u razvoju gradova na tlu Srbije. Shodno nacionalno-konfesionalnom {arenilu nove dr`ave, u razdobqu izme u dva svetska rata izmewena je u velikoj meri i demografska razglednica velikog broja gradova Srbije, posebno onih koji su izrastali u zna~ajne industrijske centre (Beograd, Ni{, ^a~ak, Kragujevac, Kraqevo), ili su se u wima nalazile ve}e vojne jedinice. Naime, u wih se vremenom useqavao prili~an broj Hrvata, Slovenaca i pripadnika neslovenskih naroda podanika nove dr- 22 Qubodrag Dimi}, Srbi i Jugoslavija prostor, dru{tvo, politika, Beograd, 1998, 74. 23 Aleksandra Vuleti}, Porodica u Srbiji sredinom 19. veka, Beograd, 2002, 109. 24 Dimitrije \or evi}, U senci Austro-Ugarske, Istorija srpskog naroda, kw. VI 1, Beograd, 1994, 97.
`ave, bilo u potrazi za zaposlewem u nekom od industrijskih objekata bilo po slu`benoj du`nosti (oficiri, `andarmi, dr`avni ~inovnici, prosvetni radnici). Iako procenat ovih do{qaka nije bio preveliki i varirao je od grada do grada, ipak se za wih vezuje niz promena, pre svega na kulturnom planu, naro~ito poja~avawe evropskog kulturnog modela `ivqewa. Prema rezultatima popisa stanovni{tva iz 1921. godine, u gradovima Srbije, ukqu~uju}i i Kosovo i Metohiju i Vojvodinu, `ivelo je ne{to vi{e od 13% populacije, da bi se u narednih deset godina na prostorima tzv. u`e Srbije broj gradskog stanovni{tva uve}ao za 3,5%. 25 Na pove}awe broja gradske populacije u Srbiji u me uratnom periodu uticali su i ekonomski momenti koji su delovali podsticajno na stanovnike ruralnih podru~ja da mogu}nosti za obezbe ivawe sopstvene egzistencije potra`e u nekom od gradova, naro~ito u onim u kojima je proces industrijalizacije uhvatio dubqe korene. Nerodne godine, nedovoqne koli~ine namirnica za ishranu mnogobrojnih seoskih porodica koje je obezbe ivao mali zemqoposed, re e i potreba za napu{tawem ustaqenog na~ina `ivota i odre ena doza avanturisti~kog duha, pokretali su seqa{tvo ka gradovima. 26 Gradovi su na ovaj na~in postali svojevrsni ventili za vi{ak stanovni{tva sa zaostalih seoskih podru~ja, igraju}i zna~ajnu ulogu u modernizaciji i kulturnom preobra`aju srpskog dru{tva u prvoj polovini XX veka. * Kwiga koju stavqamo ~itala~koj javnosti na uvid, za osnovu ima doktorsku disertaciju Kraqevo, grad u Srbiji 1918 1941, odbrawenu 10. juna 2004. godine, na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, pred komisijom u sastavu: prof. dr Veqko \. \uri}, prof. dr Zdravko Deleti}, prof. dr Qubodrag Dimi} i prof. dr \okica Jovanovi}. Wihove ideje, sugestije i kritike izre~ene tom prilikom, a i ranije tokom izrade disertacije, poslu`ile su nam kao putokazi na poboq{awu teksta. Tako, ne mo`emo a da ne pomenemo korisne trenutke provedene u konsultacijama sa profesorom Jovanovi}em, koji su nam otklonili brojne nedoumice i pote{ko}e na koje smo nailazili koriste}i sociolo{ku literaturu, kao i povremene susrete i razgovore sa profesorom Dimi}em, kod koga smo uvek nailazili na podr{ku i razumevawe, ali i na nadasve konstruktivnu i dobronamernu kritiku. Puno vremena proteklo je i u kolegijalnim razgovorima sa profesorom Deleti}em, ~ije nam je zavidno metodo- 25 Proizvodne snage NR Srbije, Beograd, 1953, 75, 82. 26 Ilustracije radi, dohodak obi~nog gradskog radnika je 1938. godine bio ve}i nego dohodak koji je ostvarivalo seosko doma}instvo sa posedom od dvadeset hektara. I. Vinski, Klasna podela stanovni{tva i nacionalnog dohotka Jugoslavije u 1938. godini, Zagreb, 1970, 149. 27
28 lo{ko iskustvo pomoglo da otklonimo pojedine dileme i rad na taj na~in u~inimo celovitijim. Posebnu zahvalnost dugujemo svom mentoru profesoru Veqku \. \uri}u koji nas je nesebi~nom spremno{}u da pomogne, te sugestijama, savetima i iskrenom podr{kom, strpqivo pratio tokom ~etvorogodi{weg perioda izrade disertacije. Imamo obavezu da uka`emo i na to da smo tokom istra`ivawa, tj. vremena provedenog u arhivskim i muzejskim institucijama i bibliotekama, bili okru`eni qudsko{}u i razumevawem, posebno u kraqeva~kom arhivu i muzeju i Arhivu Jugoslavije. Stoga koristimo ovu priliku da se svim zaposlenim u ovim ustanovama kulture najsrda~nije zahvalimo. Ipak, posebno bismo izdvojili dvojicu kolega i prijateqa Radomira Risti}a i Dragana Dra{kovi}a ~ija podr{ka nam je bila dragocena i bez kojih ova kwiga jo{ uvek ne bi dospela u ruke ~italaca. Veliki trud za weno grafi~ko uobli~avawe ulo`io je Milojko Mili}evi} iz ra{~anskog Centra za kulturu Gradac, kome tako e upu}ujemo izraze zahvalnosti. Na kraju, du`ni smo ista}i da ovim radom nisu u potpunosti iscrpqene mogu}nosti za posebna istra`ivawa o Kraqevu u periodu od 1918. do 1941. godine. Zasigurno da svako od poglavqa ovoga rada zaslu`uje da bude samostalna istra`iva~ka tema, a mogu}e je postavqawe i novih pitawa koja nismo uspeli da dotaknemo (o konkretnijoj ulozi vojske i `andarmerije, pozori{nom `ivotu i sl.). Ipak, fragmentarnost arhivske gra e postavqa niz ograni- ~ewa i to je ne{to sa ~ime }e budu}i istra`iva~i ovog razdobqa u pro{losti Kraqeva morati da ra~unaju. Januara 2006.
UVOD
Panorama Kraqeva, 30-ih godina XX veka
31 Kraqevo je sme{teno na spoju Ibarske klisure sa zapadnomoravskom dolinom, u isto~nom delu kraqeva~ke kotline, na levoj obali Ibra, ispred wegovog uvira u Zapadnu Moravu. U wemu se ukr{taju dva pravca kojima vode va`ne komunikacije: zapadnomoravska (pravcem severozapad-jugoistok) i ibarsko-gru`anska (pravcem jugozapad-jugoistok), i upravo ovakva komunikacijska otvorenost prema drugim delovima zemqe predstavqala je opredequju}i faktor wegovog razvoja privrednog, demografskog, urbanog itd. Sredi{wi deo grada nastao je na temenu ibarske terase visoke 10-15 metara, na nadmorskoj visini od 203 do 208 metara, dok su ivi~ni krajevi na razli~itim elementima reqefa. 1 Wegovu panoramu po~etkom druge decenije XX veka mogu}e je sagledati o~ima onda- {weg savremenika: Kad iz negda{weg Karanovca, a dana{weg Kraqeva, po emo drumom, {to prolazi pored crkve, skre}u}i odmah vi- {e we na levo, onda }emo posle male ravnine imati da idemo uz brdo. A kad se na ovo uspemo, onda ne treba da propustimo priliku, da jo{ jednom pogledamo niz drum. Pogled }e nam i nehotice pre}i s druma na grad, koji se ponosno nadneo nad Ibrom oslawaju}i se drugom nogom na Moravu, ponosit svojim divotnim polo`ajem. Mi smo tada na Grdi~kom brdu, a pred nama je lepo Kraqevo. Kraqevo je ve{ta~ki ukras zemqi{ta, koje su tako divno iskrivudali Ibar i Morava, a nad kojim se veli~anstveno uzdi`u Stolovi s jedne, a Crni Vrh s rudni~kim ograncima s druge strane. Ozbiqni, ovi ve~ni stra`ari propu{taju izme u sebe ove dve reke, kao dva niza bisera, da se na sat hoda ispod Kraqeva, malo ni`e Kamixore, sastanu, pa da odatle idu u ve~nom zagrqaju sve daqe i daqe, ve~nome grobu Crnome Moru. (...) Pod gorostasnim planinama, i sa leve i sa desne nam strane, i preko Morave i preko Ibra, vide se hramovi Bo`ji, svete crkve, a pod najlep{im delom Stolova, u krilu wihovom, blistaju se torwevi sedmovratne @i~e. (...) Sa Grdi~kog brda, na kome smo se zaustavili, pogledaj- 1 Dr Dragoqub Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e gravitaciono podru~je, Beograd, 1973, 9.
32 mo jo{ jednom na grad pod sobom. Uza samu crkvu pada nam u o~i veliko i krasno zdawe, u kome je sme{tena Ratarska [kola. Malo vi{e iznad we podi`e se na studeni~kom drumu sreska ku}a s po- {tom i telegrafom, a sasvim pri dnu Kraqeva, na samim ograncima prema Ibru i Pitomom Poqu, vidi se vojni~ka kasarna. Isto~no je od grada prostrano i ravno Divqe Poqe. 2 Locirano pod Grdi~kom kosom, ispred u{}a Ibra u Zapadnu Moravu, a severno od u{}a Ribnice u Ibar, Kraqevo odlikuje umerenokontinentalna klima sa godi{wom temperaturnom amplitudom od 22,6 stepena Celzijusa i velikim brojem vetrovitih dana, posebno u jesen, zimu i prole}e, kada wegove ulice bri{e ko{ava koja duva iz pravca istoka. 3 U`e gravitaciono podru~je Kraqeva karakteri{u kotlinske ravni i niski dolinski delovi pogodni za ratarsku, livadarsko-sto~arsku i povrtarsku proizvodwu, dok su okolna pobr a, padine kosa i re~nih dolina bili dobar prirodni potencijal za razvoj sto~arstva. Bogati listopadni i ~etinarski {umski pokriva~ okolnih planinskih masiva Go~a, Stolova, @eqina, Rado~ela, ^emerna, Kotlenika i Gledi}kih planina, predstavqao je zna~ajno privredno bogatstvo, umnogome usmeravaju}i razvoj industrije, saobra}aja i trgovine. Prema dosada{wim nau~nim saznawima, prvi pomen organizovane naseobine na terenu na kome se razvilo Kraqevo se`e u 1476. godinu, kada se u turskom katastarskom popisu Smederevskog sanxaka navodi naziv sela Rudo Poqe. 4 U to vreme ono je bilo naseqeno stanovni{tvom koje je u`ivalo tzv. vla{ke povlastice i bilo je deo kne`ine [obata, Karanovog sina, koji je wime neposredno upravqao. Pedantni turski popisiva~i evidentirali su pri tom 26 doma}instava, 26 pridodatih ~lanova doma}instava i jednog tekli~a (kurira), {to je Rudo Poqe svrstavalo na prvo mesto po veli~ini u kne`ini koja je bila sastavni deo nahije Ostrovica Brveni~kog kadiluka. Osim naziva Rudo Poqe, prilikom popisa iz 1540. godine prvi put se navodi i ime Karanovac, u kome je ubele`eno 17 ku}a, 10 ba{tina, ~etiri neo`ewena mu{karca i jedan za rad nesposoban stare{ina doma}instva koji je, uz primi}ura popa Radosava, bio oslobo en pla}awa ispenxe, dok su ostale stare{ine doma}instva pla}ale 25 ak~i po glavi. 5 2 Milenko R. Vesni}, Pogled s Grdi~kog Brda, Jugoslavija u slici i re~i Srbija, Beograd, 1927, 291 293. 3 Isto, 22. 4 O tragovima qudskog bitisawa u bli`oj i daqoj okolini Rudog Poqa u starijim istorijskim periodima vidi vi{e: Vera Bogosavqevi}-Petrovi}, Starija naseqa na podru~ju dana{weg Kraqeva, Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000, 9 33. 5 Ema Miqkovi}-Bojani}, Naseqe Rudo Poqe u Smederevskom sanxaku od 1476. do 1540. godine, Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000, 58.
Naseqe Karanovac ucrtano je 1718. godine na geografskoj karti austrijskog kapetana Eb{elvica izra enoj nakon austrijsko-turskog rata, kao pribe`i{te Turaka izbeglih iz ^a~ka, Kragujevca i drugih naseqa koja su pomenutim ugovorom pripala Austriji. U tipi~noj orijentalnoj palanci, sa kolibama od drveta, opasanoj drvenom ogradom, koja je postala pograni~no mesto na tursko-austrijskoj granici, `ivelo je muslimansko stanovni{tvo, Turci, Arbanasi i mawi broj pravoslavnih Srba i Cincara. Karanovac, u kome se u to doba nalazio umruk (carinarnica), sa~iwavao je sa jo{ nekoliko susednih naseqa posebnu mukadu (podru~je podre eno sultanu koje je on davao u zakup), koja se ubrajala me u najunosnije sultanove posede u Srbiji. Stanovni{tvo se bavilo uglavnom zemqoradwom, a u mawoj meri bili su zastupqeni i trgovina i zanatstvo. Nekoliko godina docnije on je postao najva`nije tursko upori{te na potezu izme u Kru{evca (Alaxa Hisara), U`ica i Novog Pazara, u kome se nalazio i karavan-saraj, koji je izgoreo prilikom borbi u austrijsko-turskom ratu 1737. godine. Kao takav bio je ubele`en u svim onda{wim zna~ajnijim austrijskim, mleta~kim i ruskim geografskim kartama. Krajem juna 1737. godine kragujeva~ki kapetan Stani- {a Markovi} Mlati{uma sa svojim jedinicama srpske milicije koja se borila na strani Austrijanaca, u{ao je u Karanovac, ~iji islamski `ivaq je prethodno pobegao u U`ice. Ve} po~etkom novembra iste godine austrijska vojska se, usled sna`nog turskog prodora dolinom Ni{ave, povukla iz Karanovca i on je ponovo pao pod tursku vlast. 6 Nakon austrijskog poraza kod Grocke, 27. jula 1739. godine, sklopqen je Beogradski mirovni sporazum, po ~ijim odredbama se granica izme u Austrije i Turske ponovo ustalila na Savi i Dunavu. Sve ovo za posledicu je imalo nova demografska pomerawa srpskog `ivqa ka severu, tj. ka austrijskim teritorijama, poznata kao Druga seoba Srba. Na mawe-vi{e opustela podru~ja Zapadnog Pomoravqa i [umadije naseqavao se muslimanski i arbana{ki `ivaq, posebno u varo{i i palanke, me u wima i u Karanovac, i srpsko stanovni{tvo sa Kosova i Metohije. Prema navodima austrijskog obave{tajnog oficira Jozefa Paula Mitesera, koji je od avgusta do novembra 1784. godine, preru{en u slugu kalu era manastira Ravanice, prokrstario centralnom Srbijom, u Karanovcu se nalazilo 11 hri{}anskih i 89 muhamedanskih ku}a, dva hana, dve pekare i tri mehane. Karakteri- {u}i ga odrednicom trgovi{te, on je zapisao da u wemu postoji jo{ i jedna xamija sagra ena od kamena, dok su sve ostale gra evine od drveta. 7 Tada{we `iteqe Karanovca on je okarakterisao 6 Miroqub Spasojevi}, Novi vek, Kraqevo i okolina, Beograd, 1966, 214. 7 \or e S. Kosti}, Karanovac, slika jednog grada (1784 1878), Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000, 157. 33
34 kao drumske razbojnike navode}i da oduzimaju sve ne daruju}i ni jednom ~oveku `ivot. To su tzv. Arnauti koji su oterani iz Skadra, Prizrena i Vu~itrna, a ovde su se svojevoqno nastanili oterav{i domoroce s wihovih ogwi{ta. Nijedan nov~ani transport, koji je unazad nekog vremena iz Carigrada krenuo za Novi Pazar nisu po{tedeli. Rastera{e i opqa~ka{e po{iqku. Ne{to boqe odeveni putnici u ovim krajevima treba da se dobro ~uvaju. 8 Turci su iz Karanovca bili ponovo proterani krajem novembra 1789. godine, u doba tzv. Ko~ine krajine, ali sklapawem Svi- {tovskog mira izme u Austrije i Turske, po~etkom avgusta 1791. godine, Karanovac je opet dospeo pod wihovu vlast. Uprkos epidemiji kuge, koja je u intervalu od 1792. do 1798. godine harala Beogradskim pa{alukom, Karanovac se po broju svojih `iteqa ubrzano razvijao, tako da je poznati istori~ar Milenko Vuki}evi} o wegovom rastu u godinama neposredno pred Prvi srpski ustanak 1804. godine zapisao: Ovaj je grad imao oko 700 ku}a s lepim i prostranim gradinama punim raznog vo}a i cve}a. Na jednoj strani imao je veliko zemqano utvr ewe opto~eno {irokim i dubokim rovom. Povrh rova udarene su bile palisade, kroz koje su bile ude- {ene pu{karnice (mazgale). Utvr ewe je bilo tako ude{eno da se moglo protiviti i najja~im napadima, samo ako se brani uporno i ako napada~ nema topove ve}eg kalibra. 9 U Prvom srpskom ustanku ovako utvr eni Karanovac, koji je u administrativno-upravnom smislu pripadao Po`e{koj nahiji Beogradskog pa{aluka, postao je `estoko popri{te sukoba ustanika i Turaka. Uprkos `ilavoj odbrani, ustanici su ga na Petrovdan 29. juna 1805. godine zauzeli: Naseqe je bilo pusto, nigde `ive du{e, ostalo je samo nekoliko Cigana i dve hoxe. Oni su stajali pored velike karanova~ke kamene xamije i kada je Kara or e tuda pro{ao, molili su ga da wihovu xamiju ne upali. Karanova~ki Turci godinama su bili strah i trepet za sav kraj, pa nije nimalo slu~ajno {to je me u ustanicima postojala jednodu{nost da taj turski Karanovac treba spaliti, do temeqa uni{titi. Poznato je da je Karanovac bio sav sagra en od drvene gra e. Za nekoliko ~asova od wega je ostalo samo zgari{te. 10 Nakon toga, kako navodi Joakim Vuji}, nedaleko od staroga, malo vi{e, na~ini se drugi novi Karanovac, u formi velikog vojnog utvr ewa koje je moglo da primi posadu od 600 vojnika. Sve do sloma ustanka Karanovac je bio sedi{te Po`e{ke nahije i vojno sedi{te za nekoliko okolnih nahija. Samim tim su{tinski je promewena i wegova funkcija. On vi{e nije bio naseqe koje se razvijalo kao trgovi{te, ve} 8 M. Spasojevi}, Novi vek..., 222. 9 M. Spasojevi}, Novi vek..., 228. 10 Isto, 235.
je, s obzirom na to da se nalazio na jednoj od najva`nijih saobra- }ajnica centralne Srbije, imao dominantnu strate{ku i vojnu ulogu. U wega se poja~ano useqavao srpski `ivaq iz bli`e i daqe okoline, kao i sa prostora Starog Vlaha, Kosova i Metohije i Crne Gore. 11 U jesen 1813. godine i Karanovac je zadesila sudbina ostalih krajeva ustani~ke Srbije. Povratak Turaka pratili su teror i zulumi nad wegovim stanovni{tvom, a naseqe je i ovom prilikom bilo sve u plamen pretvoreno. Nepune dve godine docnije Karanovac je pred naletima ratnika Drugog srpskog ustanka definitivno oslobo en od turske vlasti. Opkoqena turska vojna posada, ja~ine oko 300 qudi, polovinom jula 1815. godine predala se knezu Milo{u Teodorovi}u Obrenovi}u. 12 Od tada po~iwe novo poglavqe u razvoju Karanovca. Demografski i privredni oporavak i prostorno {irewe naseqa tekli su ubrzano, tako da je 1826. godine ono imalo oko 116 domova izme`du koje ponajvi{e jesu du}ani, zbog ~ega ga je pruski oficir Oto Dubislav fon Pirh svrstao me u 10 najzna~ajnijih naseqa Milo{eve Srbije. 13 Prema jednom aktu iz 1836. godine Karanovac je imao tri glavna sokaka, ~ar{iju, tj. kru`ni trg i {anac koji je poticao iz ustani~kog vremena. O wemu je ~etiri godine kasnije francuski minerolog, geograf, poliglota i putopisac Ami Bue zabele`io: Varo{ica od 300 ku}a sa 1.200 do 1.500 stanovnika, od kojih 260 pla}a porez. 14 Prerastawe Karanovca iz malene, tipi~no orijentalne kasabe u varo{icu po evropskim uzusim, tokom ~itavog XIX veka donelo mu je niz novih administrativno-upravnih, privrednih, urbanisti~kih, prosvetno-kulturnih, verskih i zdravstvenih sadr`aja. U vreme ustavobraniteqskog re`ima u Srbiji u Karanovac su iz ^a~ka preme{tena okru`na nadle{tva na~elstvo i sud, a 1854. godine i sedi{te @i~ke eparhije. U privrednom miqeu dominirali su trgovina i zanatstvo, a karanova~ki pana ur odr`avan svake godine o letwem Svetom Jovanu, na kome su prodavani stoka i ote~estveni proizvodi, bio je poznat i van granica onda{we Srbije. 15 Napredak Karanovca ostavio je povoqne impresije na putopisca Gustava Ra{a koji je po~etkom 70-ih godina XIX veka zapisao: Onaj ko je pre pet godina putovao po Srbiji danas ne bi prepoznao poneko mesto. Od bombardovawa Beograda gradovi su izmenili svoje ruho u potpunosti. To se tako e desilo i sa Karanovcem. U to vreme on je imao 2.000 stanovnika, od kojih su 440 po- 11 Isto, 236. 12 Isto, 258. 13 Isto, 261, 264. 14 \. S. Kosti}, Karanovac, slika jednog grada (1784 1878)..., 160. 15 M. Spasojevi}, Novi vek..., 275. 35
36 reske glave i dve {kole, jednu osnovnu sa 120 u~enika, zatim jednu `ensku koja ima 40 pitomica. 16 Progla{ewe Srbije za kraqevinu 22. februara (6. marta) 1882. godine na simboli~an na~in odrazilo se i na Karanovac. Naime, krunisawe kneza Milana Obrenovi}a za prvog srpskog kraqa u novijoj istoriji i wegova poseta @i~i i Karanovcu 15/27. aprila iste godine, bili su povod da mu delegacija ovda{we mesne uprave izrazi molbu da se, kao uspomena na taj doga aj, varo{ica preimenuje ( da Karanovac, zato {to mu je ime tursko, druga~ije nazove ). 17 Ukazom kraqa Milana od 19. aprila (1. maja) 1882. godine Karanovac je dobio novo ime Kraqevo, {to je bio tre}i naziv za ovo naseqe u wegovoj istoriji. 18 Privredne prilike Kraqeva na prelazu iz XIX u XX vek, pre svega trgovina, znatno su unapre ene prosecawem novog puta Kraqevo Ra{ka (1883 1886) i pu{tawem u saobra}aj pruge uzanog koloseka Stala} ^a~ak 1910. godine. 19 Iz tog vremena datiraju i za- ~eci industrije: parni mlin Jovana Savi}a (osnovan 1881. godine), parni mlin Mihajla ^ebinca (osnovan 1890. godine), parni mlin Kne`evi} Radovanovi} podignut 1897. godine u susednoj Ribnici, koji je tada bio najve}i i najmoderniji na Balkanu, parna strugara Kne`evi} Radovanovi} i Fabrika poqoprivrednih sprava Sre}ka Vasi}a i Aksentija Bogdanovi}a. 20 Krajem XIX veka Kraqevo je predstavqalo razvijeni trgova~ki centar jugozapadne Srbije u kome su poslovale 81 trgova~ka radwa i 17 {pekulativnih firmi za promet poqoprivrednih proizvoda, a radi pospe{ivawa eksportne trgovine formiran je i Esnaf trgovaca izvoznika sreza `i~kog. 21 Sna`an privredni polet uticao je na br- 16 \. S. Kosti}, Karanovac, slika jednog grada (1784 1878)..., 163. 17 Qubodrag P. Risti}, Kraqevi u Kraqevu (1882 1889 1904), Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000, 237. 18 M. Spasojevi}, Novi vek..., 281. 19 Trasirawe pruge izvr{eno je u leto 1903. godine i to za {irinu koloseka 0,75 m. Me utim, na insistirawe vojnih organa da se od Stala}a do Obili}eva kod Kru- {evca izgradi pruga normalnog koloseka, moralo je do}i do promene planova, tako da je ova deonica od Stala}a do Kru{evca pu{tena u saobra}aj 15. juna 1909. godine. Gra ewe ostatka pruge ka U`icu povereno je doma}em preduze}u Zadruzi za podizawe zgrada iz Beograda i ono je taj posao obavqalo etapno: deonica Kru{evac Vrwa~ka Bawa predata je na upotrebu 21. maja 1910, Vrwa~ka Bawa Kraqevo 21. novembra 1910, a Kraqevo ^a~ak 20. marta 1911. godine. Kompletna trasa do U`ica stavqena je u funkciju 20. avgusta 1912. godine. Jezdimir S. Nikoli}, Istorija `eleznica Srbije, Vojvodine, Crne Gore i Kosova, Beograd, 1980, 155. 20 Privredni `ivot u Kraqevu znatno je o`iveo, Politika, 5. IX 1937, 10; Trgovinsko-zanatlijski {ematizam Kraqevine Srbije (po zvani~nim i slu`benim podacima), Beograd, 1900 1901, 20, 64; Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e, 66. 21 Milan M. Matijevi}, Blagomir Bi{evac, Karanovac zna~ajan trgova~ki centar Srbije u XIX veku, Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000, 116.
`e dru{tveno raslojavawe i izdvajawe bogatijeg sloja trgovaca, zanatlija i zemqoposednika, koji su raspolagali, za to vreme, zna- ~ajnom nov~anom akumulacijom, {to je stvorilo preduslove za formirawe prvih nov~anih zavoda: Kraqevske akcionarske {tedionice (jula 1885. godine), Kraqevskog akcionarskog zavoda (1902. godine) i Kraqevske privredne banke (1912. godine). 22 Razglednicu Kraqeva u ovom wegovom ekspanzionisti~kom razdobqu do~arava bele{ka novosadskog kwi`ara Arse Pajevi}a iz 1889. godine: Spu{taju}i se preksino} sa puta trsteni~kog na lepi drveni most, koji preko Ibra vodi u Kraqevo, prijatno me je iznenadio pogled na tu varo{, koja se na jednom uzvi{enom i prostranom visoravwu ovde uzdi`e. Kraqevo (pre e Karanovac) u ~a- ~anskom okrugu, vrlo je lepa i `iva varo{ica sa preko 3000 stanovnika, sa dosta razvijenom trgovinom i vrlo lepim, pravilnim ulicama, da je sa svakoga kraja pregledati mo`em. 23 Period dinami~nog dru{tveno-ekonomskog uspona Kraqeva obustavili su otpo~iwawe Prvog i Drugog balkanskog, a pogotovu Prvog svetskog rata. Austrougarska ofanziva na Srbiju s jeseni 1915. godine i odstupawe srpskih trupa ka jugu, odredili su Kraqevu sudbinu da nakratko bude neformalna srpska ratna prestonica, u kojoj su sme{teni vlada, vrhovna komanda i diplomatski kor savezni~kih zemaqa. 24 Istovremeno, u wega se slila i prava reka izbeglica, tako da se, uz oko 5.000 doma}eg stanovni{tva, po javnim objektima, trgovinskim, zanatlijskim i ugostiteqskim radwama i na ulicama smestilo wih vi{e od 100.000. Deli} atmosfere koja je tih dana vladala u Kraqevu prenosi nam i jedan o~evidac: U tom vremenu u Kraqevu je bila sru~ena cela Srbija. Poslanstva su palila arhive i poverqiva dokumenta. Sanduci i kuferi, puni va`nih hartija, {ifara, stvari sve je ogaw u pepeo pretvarao. Qudi su se uz viku i psovku tiskali i s mukom provla- ~ili kroz gomile sveta i vojnika, da se {to pre dograbe mosta i ispadnu na put {to vodi klisuri (Ibarskoj prim. V. Virijevi}). Kraqevo, mala i skladna i ~ista varo{, u`asno je izgledala: vojnici sviju rodova oru`ja, rawenici, izbeglice, varo{ani i seqaci, mu{ko i `ensko, staro i mlado, zdravo i bolesno, iz sviju krajeva zemqe; porodice sa decom i poku}anstvom, ~inovnici, zanatlije, strane misije sve to u haoti~nom vrtlogu i neredu, za- 22 Milovan Sekuli}, Akcionarske {tedionice i banke u Kraqevu do 1915. godine, Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000, 120, 137, 141. 23 Navedeno prema: Radmilo Stefanovi}, Prilike od 1875. do 1918. godine, Kraqevo i okolina, Beograd, 1966, 293. 24 O ovom periodu istorije Kraqeva vidi vi{e: Borislava Lili}, Kraqevo i okolina 1915. godine u bele{kama stranaca, Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000, 247 264. 37
38 hva}eno strahom, grabi napred, da ne bi palo neprijatequ u ruke. Kroz ulice zakr~ene komorama, stokom, automobilima i raznovrsnim svetom, zaga ene i prqave jedva se moglo kretati. U vazduhu je lebdio strah i on se ocrtavao na licu svakog `ivog bi}a. (...) Stawe u Kraqevu o~ito je nagla{avalo slom politi~ki, kome mora neminovno sledovati i vojni~ki slom. Haoti~nost u vojsci poja~avale su izbeglice, na stotine hiqada iskupqeno u ovom malom mestu. Svet je s o~ajawem pogledao prema Kru{evcu: o~ekivali su vladu i Vrhovnu Komandu. Vladu su svi prokliwali {to je dovela zemqu do ovakvog rasula; {to se nije za ranije pripremila i {to nije uspela da izbegne ovaj slom; isto tako Vrh.(ovnu) Komandu zapquskivali su pogrdama i gra ani i vojska. 25 Uprkos sna`nom otporu branilaca na prilazima Kraqevu sa severa i zapada, neprijateqska vojska je 24. oktobra u{la u grad. 26 Bili su to pripadnici 85. brigade 43. divizije XXII austrougarskog rezervnog korpusa. 27 Radi za{tite stanovni{tva od eventualnih represalija tada{wi predsednik op{tine Jovica Stojkovi} je, zajedno sa delegacijom op{tinskog odbora i dr \or em Radi- }em, direktorom Poqoprivredne {kole, kao prevodiocem, sa~ekao okupatorske trupe ispred grada, na pravcu od ^a~ka, i izvr- {io wegovu predaju. 28 Austrougarska okupacija predstavqala je jedan od najmu~nijih perioda u dotada{woj istoriji Kraqeva. Neposredno po ulasku u grad, okupatorska soldateska je sve opqa~kala i raznela, zavev{i kontribuciju u iznosu od 50.100 dinara. U nedostatku arhivske gra e te{ko je opisati okolnosti u kojima su Kraqev~ani pro`iveli dane okupacije. Najve}i deo wih nije raspolagao neophodnim sredstvima za `ivot, dovoqnim koli~inama hrane, pre svega. Celokupan dru{tveni `ivot i privredni tokovi nalazili su se pod rigoroznom kontrolom okupacionih organa, a psiholo- 25 M. Pavlovi}, Vojvoda Mi{i} od Suvobora do Maribora, Beograd, 1922, 60. 26 Datum je naveden prema starom kalendaru. Istorijski arhiv Kraqevo (u daqem tekstu IAK), Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Zabele{ke o vremenu, dugovima, imenima odbornika i datumu kada su Nemci 1915. g. u{li u Kraqevo i sl. 27 Okupatorske jedinice su u Kraqevu zarobile 481 srpskog vojnika i zaplenile 130 topova starijih modela, dosta municije i ostalog ratnog materijala, kao i veliki broj `elezni~kih vagona. Bogumil Hrabak, Kraqevo u danima povla~ewa vojske pred Austro-Nema~kim osvaja~ima oktobra novembra 1915. godine, u: Na- {a pro{lost, 6, Kraqevo, 2005, 82. 28 Tom prilikom Stojkovi} je odr`ao kra}i govor u kome je istakao: Kao predsednik op{tine ovoga grada ~ast mi je u ime gra anstva predati vam grad Kraqevo. Predaju}i vlast u va{e ruke uveravam vas da }emo se va{im naredbama i propisima strogo pokoravati a i sam sam ~vrsto uveren da }ete vi {tedeti `ivote i imawa na{ih gra ana kako bi se oni mogli na miru odati svome redovnom `ivotu i radu. IAK, Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Govor Jovice Stojkovi- }a prilikom predaje Kraqeva 1915. godine, 24. X 1915.
{ko stawe obi~nog, malog ~oveka karakterisali su og-romni patriotizam, vera i nada u pobedu, ali i strah od hap{ewa, internacije, gladi i bolesti, tako da je `ivot svakog pojedinca za vreme okupacije predstavqao mawu ili ve}u dramu. 29 Trogodi{wa agonija grada i wegovih `iteqa okon~ana je 23. oktobra 1918. godine kada su, nakon uspe{nog proboja Solunskog fronta i nezadr`ivog naleta ka severu, jedinice srpske vojske oslobodile Kraqevo, nastavqaju}i gowewe neprijateqa ka ^a~ku i Kragujevcu. 30 Posledice okupacije bile su tokom nekoliko poratnih godina uo~qive na svakom koraku, i grad i wegovi `iteqi od wih su se mukotrpno oporavqali. 31 Prvog decembra 1918. godine, progla{ewem Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraqevo se na{lo u novom dr`avnom okviru, odnosno dr`avi koja je bila plod vi{e me usobno isprepletanih ~inilaca. 32 Bila je to balkanska, ali i sredwoevropska, podunavska, panonska, mediteranska i alpska zemqa i jedna od teritorijalno prostranijih evropskih dr`ava povr{ine od 248.666 km 2 (!!!) na kojoj je `ivelo oko dvanaest miliona stanovnika. 33 U demografskom pogledu ona je predstavqala nacionalno slo`enu dr`avu, konglomerat naroda i etni~kih grupa od kojih je Srba bilo 39%, Hrvata 23,9%, Slovenaca 8,5%, stanovni{tva muslimanske vere sa izra`enim ose}awem posebnosti ali bez kona~- 29 Dr Bo`ica Mladenovi}, Srpsko selo u Prvom svetskom ratu, Srpsko selo mogu}nosti i daqi pravci istra`ivawa, Beograd, 2003, 112 113. 30 Andrej Mitrovi}, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd, 1984, 547. 31 O ukupnom obimu ratne {tete ne postoje precizni podaci, ali se sa sigurno{}u mo`e re}i da je ona bila velikih razmera. U jednom dokumentu se navodi: Kako je Kraqevo za svo vreme okupacije bilo vojni~ko mesto, gde su stalno otimali ili rekvirirali {to god na u, to je gra anstvo mnogo osiroma{ilo, tako da se nakon oslobo ewa po stepenu razarawa svrstalo odmah iza [apca i Smedereva. Arhiv Jugoslavije (u daqem tekstu AJ), 66, 1682 2742, Izve{taj Uprave Kraqevske `enske podru`ine Odeqewu za zanatstvo Ministarstva trgovine i industrije, 3. III 1920. 32 Ona je bila obrazovana uz saglasnost legitimnih predstavnika me unarodno priznate Kraqevine Srbije, ujediwene odlukama Velike narodne skup{tine Vojvodine (25. novembar 1918.) i Velike narodne skup{tine Crne Gore (26. novembar 1918.) sa Vojvodinom i Crnom Gorom i me unarodno nepriznate dr`ave Slovenaca, Hrvata i Srba, koja je bila rezultat prevrata u uslovima raspada Austro-Ugarske monarhije. U okvire granica nove dr`ave u{le su administrativne teritorije Kraqevine Srbije, Kraqevine Crne Gore, Dalmacije i Slovenije, koje su bili austrijski carski posedi, Hrvatske, Slavonije, Vojvodine i Srema, koji su se vekovima nalazili pod ugarskom krunom i Bosne i Hercegovine, koja je nakon aneksije imala ststus austrougarskog dr`avnog poseda. Branko Petranovi}, Istorija Jugoslavije 1918 1978, Beograd, 1981, 26. 33 O karakteristikama prostornog ambijenta novostvorene dr`ave vidi vi{e: Qubodrag Dimi}, Srbi i Jugoslavija prostor, dru{tvo, politika, Beograd, 1998, 39 62. 39
40 no izgra enog nacionalnog identiteta 6,3%, stanovni{tva Makedonije sa {arenolikim nacionalnim ose}awem (makedonski, srpski, bugarski), Nemaca 4,3%, Arbanasa 4%, Ma ara 3,9%, Rumuna 1,6%, slovenskih mawina 1,6%, Turaka 1,2% i Italijana 0,1%. 34 Nova dr`ava izmenila je i dotada{we okvire razvoja Kraqeva. [irewem dr`avnih granica, gradu sme{tenom na ju`noj periferiji [umadije, ukazale su se nove razvojne mogu}nosti. Iz predela s onu stranu Save, Dunava i Drine stizali su novi kulturni i ekonomski obrasci, a pre~anski krajevi postali su nova tr`i{ta za proizvode iz Kraqeva i wegovog ruralnog okru`ewa ( seoskog okeana ). U administrativno-teritorijalnom pogledu Kraqevo se, na osnovu Uredbe o podeli zemqe na oblasti od 26. aprila 1922. godine, kojom je dr`avna teritorija podeqena na 33 oblasti, na{lo u sklopu Ra{ke oblasti, ~ije sredi{te se nalazilo u ^a~ku. 35 U ovom administrativno-upravnom okviru ono je ostalo sve do kraja tre}e decenije XX veka, ta~nije do obznawivawa Zakona o nazivu i podeli Kraqevine na upravna podru~ja 3. oktobra 1929. godine. Podelom dr`avne teritorije na devet banovina, kojom su prese- ~ene granice ranijih pokrajina, Kraqevo je u{lo u sastav Moravske banovine, ~iji upravni centar se nalazio u Ni{u, i u kojoj je ostalo do Aprilskog rata 1941. godine. 36 Stanovni{tvo Vi{egodi{we ratovawe (1912 1918), ratovi za oslobo ewe i ujediwewe (1912 1918) izazvali su demografski kolaps Srbije. Oko 1.250.000 poginulih (402.435 vojnika i 845.000 civila), 500.000 invalida sa trajno smawenim radnim sposobnostima, demografski gubitak (poginuli, nero eni i radno onesposobqeni) iscedili su srpski narod, porodili ratni umor, onemo}alost i 34 Qubodrag Dimi}, Istorija srpske dr`avnosti, kw. II, Novi Sad, 2001, 44. 35 Teritorija Srbije, Vojvodine, Kosova i Metohije i Sanxaka izdeqena je na 15 oblasti (Ba~ka oblast sa sredi{tem u Novom Sadu, Beogradska oblast Beograd, Podunavska oblast Smederevo, Podriwska oblast [abac, Vaqevska oblast Vaqevo, [umadijska oblast Kragujevac, Moravska oblast ]uprija, Po`areva~ka oblast Po`arevac, Timo~ka oblast Zaje~ar, Ni{ka oblast Ni{, Vrawska oblast Vrawe, Kosovska oblast Pri{tina, Ra{ka oblast ^a~ak, Kru{eva~ka oblast Kru{evac i U`i~ka oblast U`ice. Ostali delovi zemqe su, sa malim izmenama, ostali u okviru svojih ranijih istorijsko-administrativnih delova. Q. Dimi}, Srbi i Jugoslavija..., 116. 36 Administrativna podela na devet banovina bila je poku{aj da se brisawem granica istorijskih oblasti spre~e daqi dezintegracioni procesi u jugoslovenskoj dr`avi, zaustavi inercija istorije, definitivno razbiju i razobli~e istorijske i nacionalne oblasti koje su pothrawivale separatizme, stvore politi~ki, ekonomski i saobra}ajno stabilne i jake celine sposobne za `ivot. Isto, 124.
stagnaciju. 37 Osim pogibije u borbama i stradawima usled pogor- {anih `ivotnih uslova, do{lo je do smawewa broja sklopqenih brakova i nataliteta. 38 Posebno veliki bio je gubitak mla ih, reproduktivno najsposobnijih a i sredove~nih mu{karaca, {to je uslovilo smawewe broja novoro en~adi, a ~esto je dovodilo i do smawewa broja ~lanova porodica i ~ak do potpunog izumirawa pojedinih porodica. 39 Gubitak ~itavih generacija ostavio je neizbrisiv o`iqak na srpski biolo{ki korpus. U ovako sumornu sliku srpskog poratnog dru{tva krajem 1918. godine uklapalo se i Kraqevo. Ono je bilo grad crnih marama i barjaka, grad praznih grobova, siro~adi i udovica, neudatih devojaka i neobra enih wiva u okolini. 40 Obim qudskih gubitaka Kraqeva, na`alost, nije mogu}e precizno izraziti brojkama, jer je posledwi predratni popis stanovni{tva izvr{en 31. decembra 1910. godine, a prvi popis nakon rata obavqen je posledweg dana januara 1921. godine. Prema rezultatima popisa s kraja 1910. godine, Kraqevo je imalo 835 doma}instava i 3.647 `iteqa ( prisutno stanovni{tvo ), dok je jedanaest godina kasnije u wemu `ivelo 3.570 stanovnika, odnosno 2,12% mawe. 41 Prema zvani~nim podacima austrougarskih okupacionih vla- 37 Isto, 62. 38 Prema oceni jednog savremenika rat je jedno zlo koje spre~ava prirodni porast populacije; rat smawuje broj ven~awa i broj ro enih, jer veliki deo onih, koji bi se ven~avali i parili, odvojeni su od ku}a i izvedeni na klanicu. Ne samo du`inom svojom i pogibijom za plo ewe najboqih snaga ve} i vrlo dugom odvojeno{}u mu`eva od `ena, osobito za vreme okupacije, on je pokazao potpuno pusto{no dejstvo. Dragi{a Lap~evi}, Okupacija, Beograd, 1919, 63 64. 39 Kako navodi na{ poznati istori~ar Andrej Mitrovi}, srpsko dru{tvo pod okupacijom je predstavqalo u demografskom pogledu jedan te{ko rawen, upravo osaka}en organizam. I wegove vitalne funkcije i wegovo kolektivno-psiholo- {ko stawe bili su plod nedavnog i prebrzog is~ezavawa svakog petog, {tavi{e mo`da i svakog ~etvrtog pripadnika zajednice. Bilo je to umnogome neprirodno dru{tvo. U wemu su tek malu grupu ~inili pripadnici generacija u najboqem starosnom dobu, broj mu{karaca je bio veoma mali, dok su mu{karci u punoj snazi predstavqali maltene retkost. Svoje dru{tvene grupe i ustanove, po~ev od porodice, bile su osetno ili te{ko o{te}ene, pojedine razbijene ili uni{tene. Odnosi izme u mu{karaca i `ena, bez kojih u mnogostrukom smislu i nema dru{tva, bili su i izvitopereni i krajwe ugro`eni jer je neprirodno nastala velika broj- ~ana nesrazmera u korist `ena. Za privre ivawe, makar i ograni~eno u okolnostima okupacije i rata, nije bilo ni dovoqno radne snage ni dovoqno obrazovanih i umnih. Kolektivnu psihologiju je optere}ivalo i ono {to je nedavno pre`ivqeno i ono {to je pod okupacijom do`ivqavano, raspiwali su je tuga i briga. Andrej Mitrovi}, Ustani~ke borbe u Srbiji 1916 1918, Beograd, 1987, 60. 40 Miroslav Filipovi}, Kraljevski avioni Fabrika aviona u Kraljevu 1927 1942, Kraljevo, 1995, 25. 41 Prethodni rezultati popisa stanovni{tva i doma}e stoke u Kraqevini Srbiji 31. dekembra 1910. godine, kwiga peta, Beograd, 1911, 70; Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. januara 1921. godine, Sarajevo 1932, 82 83. 41
42 sti iz 1916. godine, u Kraqevu je `ivelo oko 3.100 du{a, s tim {to se ne mo`e pouzdano tvrditi koliko je od ovog broja bilo predratnih `iteqa, a koliko je novoprido{lih stanovnika. 42 O tome sa koliko stanovnika je Kraqevo do~ekalo slobodu postoje procene koje se kre}u od jedva oko 2.000 do oko 3.000. 43 Nije poznato koliko je Kraqev~ana ostalo na mnogim boji{tima, u vrletima Albanije i Plavoj grobnici, koliko ih je okon~alo u austrougarskim logorima a koliko ih je ubijeno ili umrlo u gradu tokom okupacije, iznureno oskudicom i bolestima. 44 Po konfesionalnom sastavu svojih `iteqa, Kraqevo je, po- ~etkom 1921. godine, bilo grad sa ubedqivom ve}inom pravoslavnih Srba, {to se ogleda iz narednog tabelarnog prikaza: 45 VEROISPOVEST UKUPAN BROJ % pravoslavni 3.437 96,28 rimokatolici 113 3,17 muslimani 16 0,45 izraeli}ani 3 0,08 evangelici 1 0,02 Konfesionalni sastav stanovni- {tva Kraqeva, po~etkom 1921. Prema materwem jeziku bilo je 3.459 Srba i Hrvata, 13 Slovenaca, 12 Rusa, osam ^ehoslovaka, pet Italijana, ~etiri Nemca, tri Tur~ina i po jedan Englez i Poqak, dok je 63 osobe uvr{teno u popisnu rubriku ostali i nepoznati. 46 O`ivqavawe privrednih aktivnosti tokom tre}e decenije XX veka, pogotovu izgradwa `elezni~ke pruge i puta od Kraqeva ka Ra{ki, Fabrike aviona i Fabrike vagona, uzrokovali su masovnu imigraciju iz raznih delova zemqe, kao i inostranstva, i mawe-vi{e konstantan demografski rast. O wegovim razmerama ilustrativno govore podaci da je 1924. godine u 823 doma}instva `iveo 3.651 stanovnik, tri godine kasnije u 860 domova `ivelo je 5.000 stanovnika, 1929. godine broj stanovnika opao je na 3.791, da bi do kraja marta 1931. godine varo{ narasla na 1.636 doma}instava sa 42 Popis mjesta u Srbiji, Beogradske novine, 15. V 1917, 2. 43 R. Stefanovi}, Prilike od 1875. do 1918. godine..., 287; Radojica ]iri}, Iz pro{losti Kraqeva, u: Na{a pro{lost, 5, Kraqevo, 1992, 24; M. Filipovi}, Kraljevski..., 25. 44 U periodu 1916 1918. godine okupacione vlasti streqale su na mesnom grobqu ve}i broj Kraqev~ana, me u kojima i nekoliko dece. Svojom monstruozni{}u ostala je upam}ena egzekucija trojice bra}e ~iji otac je bio prinu en da prisustvuje tom ~inu. Otkrivawe spomenika streqanima u Kraqevu, Politika, 26. IX 1938, 11. 45 Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. januara 1921. godine..., 82 83. 46 Pri analizi podataka s popisa iz 1921. godine, treba imati na umu da su popisiva~i evidentirali sve gra ansko i vojni~ko, trajno i prolazno prisutno stanovni{tvo.
7.022 stanovnika. 47 Upore ivawem rezultata popisa stanovni{tva od 31. marta 1931. godine sa rezultatima od pre deset godina, vidi se da se stanovni{tvo u ovom periodu bezmalo udvostru~ilo. Iako ne raspola`em podacima o prirodnom prira{taju, slobodan sam ustvrditi da je ovakav demografski skok posledica prvenstveno mehani~kog priliva stanovni{tva. ^iwenice koje potkrepquju ovu tvrdwu su statisti~ki pokazateqi o konfesionalnoj strukturi `iteqa Kraqeva 1931. godine prikazani u narednoj tabeli, iz kojih se, u odnosu na 1921. godinu, o~ituje petostruko ve- }i broj rimokatolika i muslimana: 48 U prilog tome govori i dominacija mu{kog stanovni- {tva u odnosu na `ensko. Izra`eno brojkama, odnos mu- {karaca i `ena bio je 4.030 prema 2.992, tj. na 100 mu{karaca bilo je 74 `ene, {to, ako se imaju na umu veliki gubici mu{ke populacije tokom ratova 1912 1918. godine, upu}uje na zakqu~ak da je ovako velika zastupqenost mu{karaca rezultat doseqavawa radne snage, prevashodno samaca. 49 VEROISPOVEST UKUPAN BROJ Primetan je i zna~ajan porast neslovenskog `ivqa. Uz 6.387 lica ~iji materwi jezik je bio srpsko-hrvatsko-slovena~ki i 318 ostalih Slovena (uglavnom ruskih emigranata), evidentirano je 68 onih koji su govorili nema~kim, 61 ma arskim, 11 arnautskim i 177 ostalim jezicima za koje u popisnom izve{taju nije postojala konkretna odrednica. 50 Neprestani demografski rast Kraqevo bele`i i u narednoj deceniji, tako da sredinom 1935. godine ono ima oko 9.000 stanovinika. 51 Sa koliko stanovnika je do~ekalo Aprilski rat 1941. godi- % 43 pravoslavna 6.238 88,23 rimokatoli~ka 655 9,32 islamska 82 1,16 evangeli~ka 8 0,11 ostale hri{}. 13 0,18 druge, bez konf. 30 0,37 Konfesionalni sastav stanovni{tva Kraqeva, 1931. 47 Re~nik mesta Kraqevine SHS, Beograd, 1925, 242; Almanah Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za 1927 28. godinu, sv. III, Zagreb, 1928, 587; Op{ta dr`avna uprava banovine, srezovi, op{tine i gradovi, Zagreb, 1932, 330; Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. marta 1931. godine, kw. I, Prisutno stanovni{tvo, broj ku- }a i doma}instava, Beograd, 1937, 71. 48 Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. marta 1931. godine, kw. II, Prisutno stanovni{tvo po veroispovesti, Beograd, 1938, 77. 49 Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. marta 1931. godine, kw. I, 77. 50 Stanovni{tvo po veroispovesti i materwem jeziku po popisu od 31. III 1931. godine Srbija sa Vojvodinom i Kosovo-Metohijom (pregled po op{tinama), Demografska statistika, sv. 7, Beograd, 1945, 63. 51 IAK, Op{tina kraqevska 1918 1941, Kwiga zapisnika ome avawa varo{i Kraqeva 1935. godine, 12. V 1935.
44 ne, ne mo`e se pouzdano re}i. Prema jednom dokumentu iz avgusta 1939. godine, u gradu je `ivelo preko 15.000 stanovnika, 52 dok se u postoje}oj literaturi licitira ciframa od oko 13.000 53 do 15.600. 54 O promenama u wegovoj etni~koj i konfesionalnoj strukturi u periodu 1931 1941. godine nezahvalno je govoriti bez relevantnih podataka. Ipak, na osnovu saznawa o drugim dru{tvenoekonomskim kretawima i procesima, mo`e se re}i da je demografska razglednica grada na Ibru bila {arenolika, tj. odra`avala nacionalno i verski heterogenu sredinu u kojoj su se pro`imale razne nacije, jezici, kulture i tradicije. Pouzdani podaci o starosnoj strukturi stanovni{tva kao i o veli~ini i strukturi kraqeva~kih porodica nisu poznati. Jedna od osnovnih karakteristika gradskih naseqa je slojevitost wihove socijalne strukture. Za razliku od ruralnih, gradska naseqa predstavqaju simbiozu stanovnika raznih nepoqoprivrednih zanimawa, pa je stoga i dru{tvena raslojenost bila znatno izra`enija i ogledala se, kako u materijalnom i dru{tvenom statusu, tako i u na~inu `ivota pojedinih slojeva. Na`alost, za me uratni period ne postoje detaqnija istra`ivawa strukture gradskog stanovni{tva Srbije, pa statistika zaposlenih lica prema glavnom zanimawu prezentirana u rezultatima popisa stanovni{tva iz 1931. godine mo`e poslu`iti tek kao simboli~ni orjentir za ovu problematiku. 55 Limitirana upotrebqivost popisa jo{ vi{e dobija na te`ini ako se ima na umu ~iwenica da podaci odra`avaju strukturu stanovni{tva na nivou srezova kao administrativno-upravnih celina, kao i mawkavost proistekla iz toga {to su grupe stanovnika odre ene prema zanimawu, ali bez obzira na vlasni~ke odnose, pa su tako u istu grupu svrstani poslodavci i radnici, vlasnici banaka i blagajnici i sl. 56 Zahvaquju}i novijim nau~nim analizama koje se odnose na strukturu gradskog stanovni{tva Srbije u XIX veku, mogu}e je dati okvirnu diferencijaciju `iteqa grada na ovim prostorima, samim tim i Kraqeva. 57 Osim {est dru{tvenih grupa formiranih i 52 AJ, 65, 1054 1413, Molba op{tine kraqevske Odeqku za gra anske {kole Ministarstva prosvete, 22. VIII 1939. 53 Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e, 54. 54 Mihajlo Mitrovi}, Gradovi i naseqa u Srbiji razvoj, urbanisti~ki planovi i izgradwa 1946 1951, Beograd, 1953, 112. 55 Prema ovim rezultatima, na podru~ju Srbije, bez Vojvodine i Kosmeta, poqoprivredom, {umarstvom i ribarstvom bavilo se 79,3% stanovni{tva, u industriji i zanatstvu bilo je upo{qeno 8,9%, u trgovini, kreditnim ustanovama i prometu bilo je 3,4% zaposlenih, u javnoj slu`bi, slobodnim zanimawima i vojsci bilo je wih 4,5%, a u grupi ostalih nalazilo se wih 3,9%. Mijo Mirkovi}, Ekonomska historija Jugoslavije, Zagreb, 1968, 308. 56 Mr Pe a J. Markovi}, Teorija modernizacije i njena primena na me uratnu Jugoslaviju i Beograd, Srbija u modernizacijskim procesima XX veka, Beograd, 1998, 439. 57 O ovome vidi vi{e: Bojana Miqkovi}-Kati}, Struktura gradskog stanovni- {tva Srbije sredinom XIX veka, Beograd, 2002.
jasno izdiferenciranih u pomenutom razdobqu trgovci, zanatlije, ~inovnici, sve{tenici, radnici, zemqoradnici u periodu nakon Ujediwewa 1918. godine ona je umnogome uslo`ena, u smislu izdvajawa novih, koji su je obogatili daju}i joj donekle nove dimenzije. U okviru svakog od dru{tvenih slojeva postojala je tzv. unutra{wa raslojenost, vezana za imovinski status i polo`aj na lestvici dru{tvene hijerarhije. U socijalnoj lepezi stanovni{tva Kraqeva u periodu izme- u dva svetska rata najstariju, najimu}niju i ujedno najraslojeniju grupaciju predstavqali su trgovci. Od vrste trgovine kojom su se bavili zavisilo je bogatstvo, veli~ina i struktura wihovog poseda. S obzirom na to da se u trgova~kim poslovima moglo zaraditi ulagawem relativno malog kapitala i da je dobit bila obi~no ve- }a nego u drugim delatnostima, u trgovinu se upu{talo mno{tvo qudi najrazli~itijih zanimawa i dru{tvenog porekla. Najve}i deo wih nije se mogao podi~iti du`om trgova~kom tradicijom svoje porodice. Bili su to, uglavnom, nekada{we zanatlije ili pojedinci pristigli sa seoskog podru~ja u nameri da se oprobaju u trgova~kim vodama. Usled nedostatka kapitala za rentabilno poslovawe i radi ukrupwavawa poslova, neki od wih stupali su u orta~ke odnose, kako u izvoznoj ili tzv. grosisti~koj, tako i u sitnoj du}anskoj trgovini. Dok su trgovci sa malim obrtnim kapitalom jedva sastavqali kraj s krajem, oni imu}niji su poslove granali i na druge delatnosti koje su im omogu}avale ve}u zaradu i porast dru{tvenog statusa. Tako je Petar Bogavac, ro en 1870. godine u Savovu (Studeni~ki srez), svoje trgova~ko preduze}e osnovao 1890. godine bave}i se istovremeno privredom, bankarstvom i politikom. 58 Godine 1894. izabran je za poslanika ^a~anskog okruga, a 1910. za predsednika op{tine. Bio je ~lan Ustavotvorne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1930. godine postavqen je za banskog ve}nika, a na parlamentarnim izborima 1935. izabran je za narodnog poslanika sreza @i~kog. [estog februara 1938. godine izabran je za senatora. 59 Bogavac je bio dugogodi{wi predsednik Upravnog odbora Kraqevske privredne banke, osniva~ i vlasnik lista Narodna samouprava, ~lan Uprave Akcionarskog dru{tva Mataru{ka Bawa itd. Za doprinos u dru{tvenim poslovima 1938. godine odlikovan je od strane Kraqevskog namesni{tva Ordenom Belog orla V reda. 60 Lazar Kuzmanovi} bio je jedan od osniva~a Kraqevskog trgova~kog kreditnog zavoda i narodni poslanik sreza @i~kog biran u dva navrata 1927. i 1931. 58 Narodno Pretstavni{tvo Senat, Narodna skup{tina, Beograd, 1939, 12. 59 Isto. 60 Odlikovawe g.g. Bogavca i Kne`evi}a, Samopurava, 29. IX 1938, 3. 45
46 godine, a Milan Jovi~i}, osim {to je bio jedan od najve}ih akcionara Kraqevskog trgova~kog kreditnog zavoda, biran je za predsednika op{tine na izborima 1933. godine. Trgovci su uzimali aktivno u~e{}e u delatnostima sportskih i prosvetno-humanitarnih dru{tava, bili prilo`nici u raznim dobrotvornim akcijama, nov~ano i materijalno pomagali najsiroma{nijim sugra anima, organizovali brojne kulturne ustanove i manifestacije i sl. Na taj na~in obezbe ivali su sebi mesto u dru{tvenoj eliti grada formiraju}i svojevrsni plutokratski sloj. Zahvaquju}i wima, tj. wihovim ~estim putovawima i van dr`avnih granica, u Kraqevo su stizale evropske poslovne norme, stilovi odevawa i raznovrsni kulturni obrasci, a oni sami su tako postajali zna~ajni ~inioci modernizacije. Sve do sredine 20-ih godina XX veka zanatlije su, uz trgovce, bili dominantna dru{tvena grupacija u gradu na Ibru. Promena privrednog ambijenta izra`ena u ovom razdobqu, najdubqeg traga ostavila je upravo na wima, tj. na wihovom dru{tveno-ekonomskom polo`aju. Zapadaju}i u sve te`u ekonomsku situaciju zanatlije su predstavqale tipi~an primer promenqivosti qudske sudbine, posebno oni koji su se bavili proizvodnim zanatstvom. Naime, zanatska manuelna produkcija neminovno je gubila trku sa jeftinijim, kvalitetnijim i, nadasve, modernijim industrijskim proizvodima. U donekle povoqnijem polo`aju nalazile su se wihove kolege iz grupe tzv. uslu`nih zanata, naro~ito oni iz gra evinskih bran{i, za koje je u uslovima poja~ane investicione izgradwe u dr`avnoj re`iji (Fabrika vagona, Fabrika aviona, @elezni~ka kolonija, Aerokolonija ) bilo posla. Mada su ~inili veliku dru{tvenu grupu sa znatnim privrednim potencijalom, ekonomska snaga zanatlija nije se mogla meriti sa snagom znatno bogatijih trgovaca. Wihov dru{tveni polo`aj bio je jako nestabilan tako da ekonomski kolaps, `ivotarewe na rubu egzistencije ili zatvarawe sopstvene radwe i potraga za nekim drugim poslom, u slu~aju zanatlija nisu bili retkost. Izlaz iz privrednih poreme}aja kojima su bili izlo`eni zanatlije su videle u esnafskoj organizaciji koja je omogu}avala prili~no ujedna~enu, mada nisku zaradu i koliko-toliko olak{avala pravnu poziciju pojedinca u odnosu prema nadle`nim vlastima. S druge strane, ona je u sebi nosila dosta toga konzervativnog {to je, s obzirom na to da je bilo u suprotnosti sa modernim privrednim tendencijama, imalo negativan efekat na razvoj zanatstva i wegovu fleksibilnost (normirane cene, propisivawe broja uposlenih radnika i sli~no). Sputana esnafskom organizacijom i onemogu}avana konkurencijom industrijske robe, ve}ina zanatlija uspevala je da zaradi tek za osnovne potrebe svojih porodica,
ali, posmatrano merilima ekonomije, nedovoqno da unapredi proizvodwu i pro{iri poslovawe. Sve ove te{ko}e unosile su u wihovu svest, porodi~na doma}instva i zanatlijske radwe, svojevrsno nespokojstvo i ozbiqnu zabrinutost za perspektivu za koju se ne mo`e re}i da je izgledala ru`i~asto. ^iwenica da je Kraqevo bilo naseqe koje je objediwavalo niz dru{tvenih funkcija (administrativno-upravnu, privrednu, prosvetno-kulturnu, zdravstvenu, versku i vojnu), za posledicu je imala formirawe dru{tvenog sloja koji je, zbog wegove heterogenosti, te{ko podvesti pod jedinstvenu definiciju. ^inili su ga u~iteqi i profesori, lekari i apotekari, sudije i advokati, ~inovnici u upravnim organima, sve{tenici i vojna lica. Po svom stepenu obrazovawa i dru{tvenim ulogama wegovi pripadnici predstavqali su jezgro gradske elite, a svako od wih ostvarivao je, na sebi svojstven na~in, odre eni uticaj na gradsku svakodnevicu. 61 Dru{tvena uloga i status u~iteqa i profesora bili su odre eni prirodom posla, tj. obrazovno-vaspitnom ulogom {kole. Wihov poziv sa sobom je nosio veliki stepen odgovornosti i obaveza. Prosvetne vlasti od wih su zahtevale i o~ekivale da, bez obzira na materijalne pote{ko}e li~ne prirode i te{ke uslove rada, nastavu izvode {to kvalitetnije, a~ki roditeqi da im nara- {taj pravilno vaspitaju i {to svestranije obrazuju, a gradsko javno mwewe da uzmu {to aktivnije u~e{}e u javnom `ivotu. U skladu sa dr`avnom prosvetnom politikom i uobi~ajenom praksom, ve- }ina wih u Kraqevu je boravila tek po nekoliko godina, a onda je, rasporedima Ministarstva prosvete, upu}ivana na slu`bu u neko drugo mesto, a wihova mesta popuwavali su novoprido{li prosvetni radnici. Stoga je razumqivo {to je mali broj wih uspevao da tokom slu`bovawa u gradu na Ibru stvori trajnija materijalna dobra, ku}u pre svega. Ipak, wihova uloga u kulturnom `ivotu grada, posebno gimnazijskih i profesora Poqoprivredne {kole, bila je jako zna~ajna. Visokoobrazovani, pojedini i na nekom od evropskih univerziteta, sa poznavawem stranih jezika i mawe-vi- {e usvojenim evropskim kulturnim obrascima, predstavqali su neizostavan ~inilac modernizacije i preobra`aja sredine u kojoj su `iveli i radili. Svojom delatno{}u ostavili su neizbrisiv trag u muzi~kom, sportskom i pozori{nom `ivotu grada (Sokolskom dru{tvu, Aeroklubu, peva~kom dru{tvu Sveti Sava itd.) i brojnim humanitarnim dru{tvima. 61 Prema savremenim nau~nim tuma~ewima elita se formalno mo`e odrediti kao mawina za koju se pretpostavqa da, ili najvi{e vredi, ili najvi{e doprinosi dru{tvu i otuda pola`e pravo na najvi{i uticaj ili najvi{i polo`aj i mo} (vlast) u wemu. Navedeno prema: \or e Stankovi}, Izazov nove istorije, Beograd, 1992, 116. 47
48 Veoma va`nu ulogu u domenu prosve}ivawa stanovni{tva imali su lekari i apotekari, koji su predstavqali zdravstvene uzore. Wihovim anga`ovawem savremena medicina i medikamenti lagano su nadvladavali tradicionalno sujeverje i praznoverice, a nivo zdravstvene kulture znatno je unapre en. Vera u lekara i wegovu stru~nost od strane sugra ana, koji su u wemu videli primer kako treba brinuti o svom zdravqu, iskazivana je sa osobitim po{tovawem i uva`avawem. Na taj na~in beli mantil postao je sinonim za vo ewe ra~una o zdravqu kao najve}em li~nom bogatstvu i za unapre ewe nivoa higijene. Bore}i se za dosledno sprovo ewe zakona i drugih pravnih normi kojima su udarani postulati gra anskog dru{tva, sudije i advokati bili su jako cewene osobe u svom okru`ewu. Osim prilikom sudskih sporova, wihova uloga posebno je dolazila do izra`aja prilikom parlamentarnih izbora kada su, gotovo po pravilu, redovno predsedavali bira~kim odborima, vode}i ra~una o po{tovawu zakonitosti izborne procedure. Uvek odeveni u kvalitetna {tofana odela sa neizostavnom kravatom i {e{irom na glavi, svojom pojavom na gradskim ulicama izazivali su uva`avawe sugra- ana koji su ih smatrali borcima za pravdu i uzdanicama kolektivnog duha zahvaquju}i kojima je, u vremenu izra`ene individualizacije, tradicionalni obrazac `ivota opstajao. Sli~an dru{tveni status imali su i ~inovnici upo{qeni u slu`bama Sreskog na~elstva i op{tinskoj upravi. Budu}i da su bili nosioci izvr{ne vlasti koja im je omogu}avala gra ewe karijere, dobra nov~ana primawa, ugled i uticaj, ~inovni~ki polo`aj predstavqao je privla~an na~in za siguran uspeh na dru{tvenoj lestvici. Otuda i izra`ena navala na neko od ~inovni~kih mesta, {to je izazivalo opre~na reagovawa javnosti. Osim neizbe`ne partijske pripadnosti, put do ~inovni~ke du`nosti podrazumevao je, ~esto, i odre enu dozu korupcije, {to je na primeru beogradskog ~inovni{tva, a {to se mo`e uzeti kao indikator za ~itav ~inovni~ki sloj na nivou dr`ave, uspe{no prikazao jedan na{ istori~ar. 62 Wihova dru{tvena mo} ogledala se u kreirawu raznih segmenata dru{tvenog, privrednog, kulturnog i politi~kog razvoja grada. Izgradwom rimokatoli~ke crkve 1933. godine i seobom sedi{ta eparhije @i~ke i @i~kog crkvenog suda iz ^a~ka u manastir @i~u, odnosno Kraqevo, avgusta 1934. godine, uz ve} prisutno sve- {tenstvo hrama Silaska Svetoga duha, pove}an je i broj sve{tenika u gradu. Wihova uloga u `ivotu svakog pojedinca, iskazana kroz ~inodejstva prilikom kr{tewa, ven~awa, pogreba i drugih sve{tenoradwi, omogu}avala im je visoku kotiranost na dru{tvenoj skali. Nivo obrazovawa, posve}enost slu`ewu veri i Bogu, na~in `ivota, anga- `ovawe u mnogim aktivnostima humanitarnog karaktera i briga za siroma{ne i nemo}ne ~lanove dru{tvene zajednice, omogu}avali su im veliki uticaj i po{tovawe wihove re~i. Wihov ugled dodatno je poja~avan i ugledom crkve koju su zastupali pred narodom. 62 O ovome vidi vi{e: Pe a J. Markovi}, Beograd i Evropa 1918 1941 (Evropski uticaji na proces modernizacije Beograda), Beograd, 1992, 39 40.
Izrastawe Kraqeva u va`nu vojnu vazduhoplovnu bazu i prisustvo zna~ajnog vojnog kontigenta drugih rodova vojske (19. artiqerijski puk, razne pozadinsko-tehni~ke slu`be) pove}alo je procenat vojnih lica u gradskoj socijalnoj strukturi. Visoka nov~ana primawa i negovawe kulta o oficirskom pozivu, koji je u dru{tvu Srbije imao zapa`enu tradiciju i dru{tvenu ulogu, posebno slavom oven~ana herojstva srpske armije u ratovima od 1912. do 1918. godine, ~inili su vojna lica li~nostima visokog ugleda i, kada su u pitawu potencijalne udava~e, izuzetno po`eqnom ciqnom grupom. Me u vojnim licima koja su slu`bovala u jedinicama stacioniranim u Kraqevu i wegovoj bli`oj okolini, svojom delatno{}u me u Kraqev~anima ostao je posebno upam}en dugogodi{wi komandant Vojno-vazduhoplovnog zavoda, pukovnik Pavle Filipovi}. Industrijalizacija Kraqeva tokom druge polovine tre}e i u ~etvrtoj deceniji XX veka, rekonstrukcija puta Kragujevac Kraqevo Ra{ka i izgradwa `elezni~ke pruge na istoj relaciji, za posledicu su imale znatno pove}awe broja radni{tva kao socijalne grupe i, posebno, pojavom kategorije industrijskog radni{tva, diferencijaciju unutar ovog dru{tvenog sloja. 63 Do tada ve}ina radnika u Kraqevu bila je upo{qena u zanatskim i trgova~kim radwama (kalfe, sluge, nadni~ari, izu~eni majstori koji su radili pod najam u tu im radionicama), a mawi deo u poqoprivredi, uglavnom kao nadni~ari kod ba{tovana u gradskoj okolini (Sija}em poqu, Ribnici itd.). 64 Oni su se, kako zbog niskih zarada, radnih i `ivotnih uslova, tako i zbog socijalnog porekla, nalazili na dnu dru{tvene lestvice. Naime, ogromna 63 O polo`aju radnika na gradili{tima puta i `elezni~ke pruge Kraqevo Ra- {ka, sekretar Beogradske radni~ke komore je zapisao: Na gradwi puta i pruge zaposleno je oko 5.500 radnika. Brojni odnos kvalifikovanih prema nekvalifikovanim nije se mogao ta~no utvrditi, ali se mo`e ra~unati sa 1 kvalifikovanim prema 3 nekvalifikovana. (...) Interesantno je da se nadnice novoprimqenim radnicima odre uju tek po isteku meseca, a radnici za ceo mesec ne znaju po- {to rade. Radno vreme je normalno 10 sati. Ali se kod nekih preduzima~a radi i 10 i po do 11 sati dnevno. Re e i vi{e. (...) Ishrana radnika je mizerna. Hrane se samo hlebom i posnim jelom sa malo masti bez mesa. Samo radnici sa boqim nadnicama imaju 2-3 puta nedeqno i po komad mesa u jelu. (...) Radnici imaju neke svoje, nazovi kujne. To su obi~ne kroviware, otvorene sa svih strana. (...) Stambene prilike su upravo stra{ne. Baraka nema dovoqno, a negde i nikako. Radnici sa boqim nadnicama spavaju po seoskim ku}ama, gde su sela u blizini radova, ostali najve}im delom spavaju pod vedrim nebom. Skoro isto va`i i tamo gde ima baraka. One su teskobne te se radnici gu{e i pune su gada i ne~isto}e. (...) Otuda sa razloga r ave ishrane i stambenih prilika, veliko je pobolevawe radnika od malarije i raznih zapalewa. A usled kr{evitih mesta ima mnogo slu~ajeva ujeda od zmija. Nesre}nih slu~ajeva i povreda na radu je vrlo mnogo. Izve{taj Beogradske radni~ke komore o radu 1926 1931. godine, kw. I, Beograd, 1932, 241 245. 64 Prema jednom novinskom ~lanku, u Kraqevu je krajem aprila 1925. godine bilo: 30 opan~arskih, 25 obu}arskih, 10 abaxijskih, 10 stolarskih, {est pekarskih, pet kroja~kih, sedam berberskih, 10 kelnerskih, tri kolarska, tri bravarska, tri limarska, jedan u`arski, ~etiri vre}arska, dva sara~ka, ~etiri mesarska, dva voskarska, dva bojaxijska, 11 {e}erxijskih, 10 {oferskih, 20 `elezni~kih stru~nih i 60 nekvalifikovanih radnika, osam trgova~kih i tri apotekarska pomo}- nika. Kraqevo u o~i Prvog Maja!, Organizovani radnik, 10. V 1925, 3. 49
50 ve}ina wih poticala je sa seoskog podru~ja, a u grad su pristizali uglavnom zbog ekonomske propasti doma}instva. Neuglednog porekla i siroma{nog stawa radnici, posebno najamni, iako te`e}i da se sindikalnim organizovawem i zajedni~kim istupima na politi~koj sceni nametnu kao ravnopravni faktor svojim poslodavcima i finansijsko-intelektualnoj eliti grada, imali su mali uticaj na dru{tvene tokove. 65 Wihove metode delovawa bili su {trajkovi i tarifne akcije, a naj~e{}i zahtevi isticani u tim prilikama bili su: ograni~eno radno vreme, odre eni zagarantovani nivo zarada, zdravstveno i socijalno osigurawe, poboq{awe radnih i `ivotnih uslova, ukidawe poreza na radni~ke nadnice i sl. 66 Mawi broj wih prihvatao je levi~arske ideologije, {to se kosilo sa dr`avnom politikom, pa su stoga bili izlo`eni odre enim sankcijama (otpu{tawe s posla, proterivawe iz grada, hap{ewa i sl.), ~ime su dodatno komplikovali svoj polo`aj. Za razliku od najamnih, industrijski radnici uposleni u Fabrici aviona ili Fabrici vagona, pogotovu oni kvalifikovani, metalske ili elektro struke, bili su srazmerno dobro pla}eni, i predstavqali su neku vrstu radni~ke elite. Wihovi radni i `ivotni uslovi bili su na zavidnom nivou, pa je otuda zaposlewe u nekom od ovih industrijskih pogona bilo svojevrsna privilegija. Radnici su bili najpokretqiviji deo gradskog stanovni- {tva, {to je bilo uzrokovano wihovim poreklom. Veliki broj wih u Kraqevo je pristigao trbuhom za kruhom iz drugih delova zemqe i inostranstva, donose}i sa sobom razli~ite, za sluh ve}ine Kraqev~ana, nepoznate jezike i dijalekte srpskohrvatskog jezika, obi~aje, norme pona{awa i druge kulturne matrice. 65 Najzastupqenije organizacione forme koje su okupqale radnike tokom 20-ih godina XX veka bile su strukovne sindikalne podru`nice. Nekoliko wih sa~iwavalo je Mesno sindikalno ve}e, koje je bilo ~lan sindikalne integrativne organizacije na dr`avnom nivou Centralnog radni~kog sindikalnog odbora Jugoslavije. Osnivawe novih pododbora, Organizovani radnik, 5. XI 1925, 3; Sa puta Kraqevo Ra{ka, Organizovani radnik, 7. III 1926, 3; Podizawe pokreta u Kraqevu, Organizovani radnik, 21. III 1926, 3; [iva~i Kraqevo, Organizovani radnik, 25. IV 1926, 4; Milica Milenkovi}, Sindikalni pokret u Srbiji, na Kosovu i Makedoniji 1919 1929. godine, Beograd, 1972; Dr Nade`da Jovanovi}, Sindikalni pokret u Srbiji 1929 1934, Beograd, 1979. 66 Pokret {iva~a u Kraqevu, Organizovani radnik, 6. VI 1926, 4; [trajk abaxijskih radnika u Kraqevu, Politika, 25. VIII 1936, 14; [trajk abaxijskih radnika u Kraqevu zavr{en, Politika, 28. VIII 1936, 9; Obu}arski radnici u Kraqevu tra`e pove}awe nadnice, Pravda, 12. X 1936, 7; Berbersko-frizerski radnici u Kraqevu obustavili posao, Politika, 10. IV 1937, 10; Kroja~ki {trajk u Kraqevu pri kraju, a gra evinski traje i daqe, Politika, 10. VI 1937, 13; [trajk gra evinskih radnika u Kraqevu nije uspeo, Politika, 15. VI 1937, 11; Abaxiski radnici u Kraqevu obustavili su posao, Politika, 14. IX 1937, 8; Kroja~ki radnici u Kraqevu su ju~e napustili posao, Politika, 27. X 1938, 8; Radni~ki pokret u Jugoslaviji, Narodna samouprava, 11. XI 1938, 4.
URBANE OSNOVE
Centralni trg u Kraqevu u vreme podizawa spomenika, 7. avgusta 1933.
53 ULICE, VODOSNABDEVAWE, KANALIZACIJA Urbane osnove Kraqeva utemeqavane su tokom ~itavog XIX veka. 1 Poput mnogih drugih srpskih naseqa i Kraqevo (u to vreme Karanovac) bilo je, usled ~estih ratnih sukoba, izlo`eno potpunom uni{tavawu. Tokom Prvog srpskog ustanka varo{ je bila sasvim popaqena i u plamen preobra}ena zbog ~ega se morala preme{tati i iznova osnivati. 2 Urbani razvoj Kraqeva mo`e se pratiti od 1832. godine. Kako navodi Branko Maksimovi}, dobar poznavalac srpskog prostornog urbanizma, plan Po`ege i Karanovca izradio je in`iwer Zuban, a ideju za kru`ne trgove dao mu je knez Milo{: on je tra`io tepsiju peska i tu nacrtao kru`ni trg. 3 Sude}i prema najnovijim rezultatima istra`ivawa urbanizma Kraqeva, prva ve}a i ozbiqnija akcija u ostvarivawu ovog plana zapo~eta je 16. oktobra 1836. godine, kada su u Karanovcu obavqeni komisijski popis, premeravawe i prodaja du}anskih placeva. 4 Kraqevo je tako postalo grad koji je na potpuno slobodnom zemqi{tu planski osnivan kao nova urbanisti~ka celina. 5 Sedamdesetih godina XIX veka ono dobija savremen urbanisti~ki izgled i prva arhitektonska zdawa koja su 1 Prema Vojislavu \uri}u, urbanizacija se mo`e odrediti kao pojava koju ~ine slo`eni, me usobno isprepletani, dinami~ki i diskontinuirani elementi u ~ijim osnovama le`i: 1) preobra`aj postoje}ih obrazaca u pravcu urbanih oblika ( urbanizacija prostora ); 2) preobra`aj strukture zanimawa u korist neagrarnih ( urbanizacija dru{tvene strukture ); 3) preobra`aj prete`no agrarne ekonomike u industrijsko-uslu`nu ( urbanizacija proizvodwe ); 4) preobra`aj kulturnih obrazaca prema kulturnim obrascima grada ( urbanizacija kulture ili urbanizacija na~ina `ivota ) Vojislav \uri}, Urbanizacija kao proces {irenja gradskih kulturnih obrazaca, Zbornik za dru{tvene nauke, 54, Novi Sad, 1969, 555. 2 Branko Maksimovi}, Urbanizam u Srbiji osnovna ispitivanja i dokumentacija, Beograd, 1938, 49. 3 Isto, 135. 4 Dragan Dra{kovi}, Iz istorije urbanog razvoja Kraqeva, Katalog izlo`be Rudo Poqe Karanovac Kraqevo 1476 1915, Kraqevo, 1997, bez numerisanih stranica. 5 B. Maksimovi}, Urbanizam u Srbiji..., 30.
54 ozna~ila kraj orijentalnih graditeqskih tradicija i balkanske profane arhitekture i po~etak novog sredwoevropskog izgleda grada. Osim zgrada javne namene (Okru`nog suda i Ratarske {kole), i imu}niji gra ani po~iwu sa izgradwom modernih stambenih i poslovnih objekata, ukra{avaju}i ih plasti~nom i slikanom dekoracijom i opremaju}i ih umetni~ki obra enim poku}stvom. 6 Izrastaju}i izme u dve reke, Ibra i Zapadne Morave, koje su odre ivale i, u izvesnoj meri, ograni~avale wegov razvoj, Kraqevo je urbanisti~kim re{ewem ulica ostavqalo povoqan utisak na mnoge koji su ga pohodili tokom druge polovine XIX veka. Ono se izgra ivalo prema planimetrijskoj mre`i koju ~ine pravougaoni blokovi izme u paralelnih i naspramnih ulica koje se seku pod pravim uglom. Sredi{te grada predstavqao je kru`ni trg povr- {ine 10.000 m 2, na koji se s obe strane, na pravcu severozapad-jugoistok, nastavqala prostrana glavna ulica koja je ~inila ki~mu kraqeva~ke trgova~ko-zanatske ~ar{ije. 7 Finalizaciju vi{edecenijskog urbanog ure ivawa Kraqeva, u koje su mnogi pojedinci ulo`ili zna~ajan trud i napor, 8 predstavqa regulacioni plan iz 1901. godine u kojem se izdvajaju dve gradske celine: Stara ~ar{ija sme{tena izme u puteva za Ra{ku i Gorwi Milanovac, bez nekog urbanisti~kog planirawa i predvi awa, i deo grada sa ortogonalnom mre`om ulica i trgom, tzv. sistem ro{tiqa. S mawe-vi{e ovakvom prostornom urbanisti~kom kompozicijom Kraqevo je do~ekalo i svr{etak Prvog svetskog rata. Nakon oslobo ewa 1918. godine urbanisti~ko ure ewe Kraqeva ulazi u novu fazu. ^itav me uratni period karakterisao je nagli privredni, demografski i urbanisti~ki razvoj grada, kojima je zamajac davala industrijalizacija iskazana kroz izgradwu Fabrike aviona i @elezni~ke radionice (docnije Fabrike vagona). Tako su uz severni i severoisto~ni deo gradskog jezgra podizani industrijski kompleks i stambeni blokovi za sme{taj zaposlenih u ovim fabrikama. Na ovakav na~in do{lo je do stvarawa 6 Milorad Mihailovi}, Slikar Vladislav Mar`ik 1896 1981, Vladislav Mar- `ik, Kraqevo, 1998, 3. 7 Kru`ni trg je nastao usecawem u okolne blokove i predstavqa, u stvari, samo pro{irenu raskrsnicu dveju ulica. U planskoj kompoziciji grada kru`nom linijom prekinuta je strogost pravolinijskog sistema, wome je data samom trgu pravilna forma, krugom je o`ivqena cela planska kompozicija, ali pri tom kru`na linija nije mogla uticati na to da se odstupi od kanoni~kog ortogonalnog sistema koji je suvereno upravqao urbanizacijom u Srbiji u najzna~ajnijem periodu wegovog razvoja. Isto, 125. 8 U tradiciji je ostalo upam}eno anga`ovawe Jovana Sari}a, predsednika kraqeva~ke op{tine s kraja XIX veka, koji je prilikom nivelisawa pojedinih ulica nare ivao ru{ewe i spaqivawe ~itavih mahala i {tapom i kanapom obele`io trg. Ovo posledwe je kao istorijsku zabludu razvejao svojim saznawima kraqeva~ki istori~ar Dragan Dra{kovi}. D. Dra{kovi}, Iz istorije urbanog razvoja....
slo`enije urbane strukture, pa se po~etkom 30-ih godina XX veka u urbanisti~kom sklopu Kraqeva uo~avaju tri zone koje su i arhitektonski i funkcionalno i po socijalnoj strukturi svojih `iteqa bile razli~ite ( prostorna segregacija stanovni{tva ). Naju`e gradsko jezgro, koje je obuhvatalo jedanaest prostranih ulica i kru`ni trg, sa~iwavale su uglavnom privatne stambene zgrade i brojne zanatske, trgova~ke i ugostiteqske radwe, ~ija je najve}a koncentracija bila na trgu na kome se nalazila i pijaca, mesto preplitawa raznih zvukova, glasova, mirisa, informacija i glasina, koje je ujedno odra`avalo i razli~ite ritmove gradskog `ivota. Centralni prostor trga krasio je spomenik podignut kao odraz svojevrsne kulture se}awa na `iteqe @i~kog sreza poginule u balkanskim i Prvom svetskom ratu. S obe strane glavne kraqeva~ke ulice, koja se protezala od Artiqerijske kasarne do zgrade Gimnazije, ukqu~uju}i i trg, nalazilo se oko 140 raznih lokala sme{tenih uglavnom u prizemqima jednospratnih ili dvospratnih zgrada gusto zbijenih jedna do druge. Upravo na ovom prostoru du`ine oko 300 metara uo~avala se simbioza tradicionalnog i modernog, ruralnog i urbanog. Ilustracije radi, na trgu koji je predstavqao socijalno jezgro grada i poslovnu `i`u ~ar{ije, prostor okupqawa najve}eg broja qudi, nalazile su se jedna uz drugu: manufaktura Luvr, tekstilna radwa Bo`e Crv~anina, banka, kancelarija `itarskog trgovca Qubisavqevi}a, piqara, ribarnica, hotel Pariz, taba~ka radwa, hotel Central, lon~arska radwa, limarska radwa, opan~arska radwa, prodavnica tekstila, parfimerija, apoteka, berbernica, kwi`ara, poslasti- ~ara itd. 9 Bile su to radwe savremenog tipa ~ija ponuda je bila sve vi{e okrenuta ka potrebama i potro{a~kim afinitetima gradskog stanovni{tva nego ka nedeqnim posetiocima sa sela. 10 U ovom delu grada stanovali su imu}niji gra ani: bankari, ~inovnici, bogatiji trgovci, zanatlije i ugostiteqi. 11 U ostatku ove zone koji se pru`ao od trga ka Artiqerijskoj kasarni, po{tanskoj zgradi i nekada{wem Pqakinom {ancu, a koji je u svom zale u 9 Vladimir Macura, ^ar{ija i gradski centar razvoj sredi{ta varo{i i grada Srbije XIX i prve polovine XX veka, Ni{ Kragujevac, 1984, 125. 10 Isto, 126. 11 Sliku jedne od tipi~nih kraqeva~kih ku}a ove zone, eksterijer i enterijer, mogu}e je do~arati na primeru gra evine trgovca kolonijalnom robom Zdravkovi- }a, sme{tene u glavnoj ulici, pedesetak metara udaqene od objekta osnovne {kole: Ku}a na sprat, dole radwa, gore stambene odaje. Na{a soba prostrana, zagasitoplavih zidova sa zlatnim i {arenim {arama paunovog perja. Na sredini, pod opalskim lusterom sa staklenim resama, kvadratast sto i stolice; okolo tri kreveta, polica za kwige i umivaonik. S druge strane hodnika soba nekog samca, in`iwera; privla~i nas wegov pisa}i sto od ebonovine, slo`ene {arene olovke i gramofon sa velikom cvetolikom trubom. Miodrag B. Proti}, Nojeva barka Pogled s kraja veka (1900 1965), Beograd, 1992, 47. 55
56 imao sto~nu pijacu, negovani su trgovina i zanati bliski seoskoj klijenteli, koja ima sku~ene i jednostavne zahteve (lon~ari, abaxije, potkiva~i, kolari i sli~no). 12 U danima pana ura i pazarnim danom upravo ona je predstavqala svojevrsnu zonu integrisanosti qudi, kada su se na ovom prostoru susretali, me{ali, poslovali i me usobno komunicirali gra ani i prido{lice sa seoskog podru~ja, pri ~emu je dolazilo do ukr{tawa raznih mentaliteta, navika, iskustava, kulturnih obrazaca, jezi~kih osobenosti... Ulica Milo{a Velikog, 1936. Drugu urbanu zonu lociranu izme u puteva koji vode prema Ra{ki, ^a~ku i Gorwem Milanovcu, odnosno Beogradu, ~inila je tzv. Stara ~ar{ija, ~ija okosnica je bila duga~ka Kara or eva ulica, od koje su se bo~no odvajali i me usobno preplitali brojni sokaci i soka~i}i sa niskim prizemnim ku}ama sitnih trgovaca, zanatlija i ni`ih ~inovnika. 13 Industrijska zona i stambeni blokovi du` kragujeva~kog druma ( aerokolonija ) predstavqali su u arhitektonsko-urbanisti~kom smislu najmoderniji deo grada. Stambeni objekti ra eni su tipski, prema u to vreme va`e}im gra evinskim standardima, sa elektro i vodoinstalacijama, svetlim i prostranim sobama i omawom oku}nicom sa zelenilom. 14 Zgrade @elezni~ke kolonije, sagra ene kao dvospratne sa parterom krajem 30-ih godina XX 12 Isto. 13 Mihailo Simi}, Kraqevo 1941. svedo~ewa i se}awa, Beograd, 1983, 11. 14 M. Filipovi}, Kraljevski avioni, 60.
veka, imale su kupatila, po dve prostrane sobe ~iji podovi su bili oblo`eni parketom, predsobqe, kuhiwu, ostavu, sobu za mla- e i sopstvenu kanalizaciju. 15 @iteqi ovog dela grada bili su uglavnom oficiri, ~inovnici upo{qeni u industrijskim objektima i, u mawoj meri, industrijsko radni{tvo. 16 Po~etkom 1919. godine Kraqevo je imalo 29 ulica koje su nazive dobile uglavnom po znamenitim li~nostima iz srpske istorije. Bile su to ulice: Kraqa Milana, Jevremova, ^arapi}eva, ^ika Qubina, Toplice Milana, Haxi Prodanova, Pqaki}eva, Kara or eva, Vladike Jawa, Kraqa Petra, Kneza Milo{a Velikog, Kneza Mihaila, Svetog Save, Kursulina, Vojvode Stepe, Nemawina, Kneza Lazara, Raji}eva, Hajduk Veqkova, Vojvode Putnika, Marka Trifkovi}a, Jug Bogdanova, Obili}eva, Haxi Melentijeva, Glava{eva, Cara Du{ana, Kwaza Aleksandra, Ratarska i Pocerska, dok je kru`ni gradski trg dobio ime Prestolonaslednikov trg. 17 Wihovo imenovawe samo po sebi svedo~i o mentalitetu i duhovnoj klimi tada{wih `iteqa Kraqeva, obuzetih nacional- -romantizmom koji ih je nadahwivao i davao im snagu da u proteklim sumornim godinama izdr`e i prebrode sva isku{ewa, terete i patwe koje su sa sobom doneli minuli ratovi. Hodaju}i wima velika ve}ina u svesti je imala napore i li~nu `rtvu koju su ove li~nosti prilo`ile za dobrobit potomaka. 15 Prema gra evinsko-urbanisti~kim planovima, u ovom delu grada planirana je i izgradwa Radni~ke kolonije za naseqavawe radnika Fabrike vagona: U prvo vreme izgradi}e se 10 zgrada sa ukupno 40 stanova. Sve zgrade radni~ke kolonije bi}e jednog istog tipa i ima}e prizemqe i sprat, a predvi eno je da u svakoj toj zgradi dva stana budu u prizemqu a dva na spratu i stanovi }e biti tako pode{eni da wihovi prozori ne gledaju u dvori{te i ba{tu tu eg stana, ve} samo u svoju ba{tu i svoje dvori{te. Projektant zgrada za ovu koliniju arhitekta g. Manojlovi} uspeo je da da ne{to potpuno novo u gra ewu kolonija. Prema wegovom projektu kolonija }e biti izgra ena u jednom potpuno novom stilu koji }e dati takav izgled kakav nema do sada ni jedna kolonija kod nas. Kod ove kolonije novo je i to {to }e zgrade imati samo po 4 stana i svaki stan za sebe zaseban ulaz i zasebnu ba{tu. Svaki stan raspolaga}e jednom sobom prostranom i predsobqem, kujnom, odeqewem za ostavu i drugo. Obrada samih zgrada je takva da }e wihov spoqni izgled davati vrlo prijatan i veseo izgled. Svaka zgrada bi}e postavqena u sredini placa ~ija }e kvadratura iznositi 600 m 2, tako da }e po odbitku 140 m 2 koje zahvata zgrada, ostatak zemqi{ta od 460 m 2 biti upotrebqen za podizawe ba{te. Ova kolonija odlikova}e se od do sada izgra enih kolonija koje su obi~no podizane po engleskom sistemu, time {to }e zgrada biti u sredini a okolo we ba{ta. Do sada u kolonijama koje su podizane zgrade su bile postavqane napred, pa tek pozadi wih ba{ta. Pored ~inovni~ke kolonije, u Kraqevu se podi`e i radni~ka kolonija, Politika, 4. X 1936, 16. 16 Podizawe zgrada za koloniju ~inovnika `elezni~kih radionica u Kraqevu, Politika, 20. IX 1936, 15; M. Simi}, Kraqevo 1941, 10 11. 17 IAK, Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Nazivi ulica u Kraqevu, 12. IV 1919. 57
58 [irewem grada, izgradwom novih stambenih i privrednih objekata, pove}ao se i broj wegovih ulica. Prema podacima katastarske slu`be u Kraqevu, sredinom 1936. godine on je porastao na 38. U odnosu na wihov ve} navedeni imenik, ovom prilikom u popisu nema evidentiranih ulica ^arapi}eve, Haxi Prodanove, Kwaza Aleksandra i Vladike Jawa, {to navodi na zakqu~ak da su one bile preimenovane. Kao novoregistrovane javqaju se ulice: An elka Savi}a, \enerala Radisava Stanojlovi}a, Ba{tovanska, @i~ka i @elezni~ka. ^etiri ulice nisu imale naziv ve} su obele`avane numeri~kim oznakama, a u planu grada ucrtana su i tri op{tinska puta i An elkov sokak. 18 Na`alost, gradski plan iz 1919. godine nije sa~uvan, pa je nemogu}e preciznije utvrditi nastale promene. Ulice su predstavqale svojevrsni okvir `ivota ne samo u ekolo{kom, ve} i u socijalnom pogledu. One su bile mesta susretawa, op{tewa i prolaza na kojima su se doga ale razne psiholo- {ke i socijalne situacije, na wima su se me{ali pripadnici razli~itih primarnih grupa i klasa, tj. kako bi sociolozi umeli da ka`u, razne vrste gomile i mase. Ulice su u~estvovale u `ivotu svakog pojedinca koji je hodio wima, bilo da je bio u ulozi proizvo a~a ili potro{a~a. Wihov uticaj na vaspitawe mladih nara- {taja bio je veoma zna~ajan i bivao, uporedo sa opadawem uticaja {kole i porodice, sve sna`niji. 19 Demografska ekspanzija, promena privrednih sadr`aja i intenzivni komunikacijski napredak nametali su neophodnost promena i u sferi prostorno-urbanisti~kog planirawa grada i wegovog uskla ivawa sa uzorima evropske urbane kulture. Prve inicijative u tom smeru javqaju se po~etkom ~etvrte decenije XX veka. Ako bacimo pogled na plan sada{weg Kraqeva, vidimo da je ono prite- {weno sa jedne strane industrijskim postrojewima u vezi sa `eleznicom i `elezni~kim zgradama a s druge rekom Ibrom. Jasno nam je za sada gde treba da se Kraqevo {iri, i to u dva pravca: na istoku iza kasarne artiqerijskog diviziona i na zapadu. [irewe na za- 18 Katastarska slu`ba Skup{tine op{tine Kraqevo, Katastarski listovi Kraqeva snimani od 23. IV do 15. XI 1935. i od 14. VIII do 1. XI 1936. godine. 19 Na negativnu ulogu ulice u formirawu karakternih osobina omladine ukazivano je i putem stranica lokalne {tampe. Tako je jedan od gra ana, pobornik tradicionalnog duha, napisao: Prolaze}i svakodnevno pored Ratarske ba{te gledaju}i okupqen veliki broj mlade`i zainteresovao sam se ovim skupovima, te sam se re{io da ih i sam posetim {to sam i u~inio. Pri oh jednoj grupi i primetih kako wih nekoliko igraju karte, a ostali ih zaklawaju da se to ne bi primetilo sa strane. Druga jedna ve}a grupa mladi}a i devoj~ica sede i pu{e duvan. Tre}i se tuku oko neke lopte. Ova mlade` pripada {koli i to ve}inom gimnaziji. Tu su vam zastupqeni svi razredi, od I do VIII. Ove skupove trebalo bi ~e{}e da posete i a~ki roditeqi, da se uvere o tome ~ime im se deca zanimaju u slobodnim ~asovima? Zanimqivo i va`no, Narodna samouprava, 14. X 1938, 3.
padu mo`e se podeliti u dva smera i to u pravcu Mataru{ke Bawe i u pravcu prema futbalskom igrali{tu i ka grobqu. Ovaj pravac zahteva preme{tawe grobqa i sportskog igrali{ta jer je to ravnica. A mi znamo da nova zona varo{i zahteva samo ravnicu zbog saobra}ajnih sila. Sem toga ova dva posledwa pravca su u svakom pogledu zdravstvenija pa zato i imaju prvenstvo. [irewe na istoku treba ostaviti za izgradwu radni~ke i trgova~ke varo{i, po{to bi ona bila bli`a industrijskim dr`avnim preduze}ima. Grobqe i sportsko igrali{te treba premestiti s druge strane Ibra po{to oni ne bi smetali saobra}aju i prometu. 20 Od nadle`nih za prostorno planirawe zahtevano je da se jasno defini{u urbane celine i, u skladu s tim, propi{u wihovi sadr`aji: Odvojiti rejon varo- {i i periferije. Odrediti mesto za industrijski kraj. Naro~itu pa`wu obratiti na izgradwu {kolskih gra evina. One moraju biti prostrane i svetle s velikim dvori{tima. Odrediti mesto gde }e se samo podizati vile. Ograni~iti potrebne povr{ine za javne svrhe i parcele za pojedinca. 21 Ukazivano je na {tetnost dotada{we prakse podizawa stambenih i poslovnih objekata u vidu slova P, T i G, kao i zidawa u za~eqe ve} samo s lica, tako da se parcele sa- ~iwavaju praznim povr{inama, jer na taj na~in dobi}e se ba{te koje su potrebne i s estetskog i s higijenskog gledi{ta ( tako izidate gra evine bez dovoqno vazduha i svetlosti predstavqaju leglo tuberkuloze, trahome i raka ), kao i na nu`nost podizawa pet-{est parkova ( varo{ treba plu}a, tj. parkove. (...) Varo{ u zelenilu predstavqa `ivu i veselu perspektivu. Ona je uvek za onog koji prvi put stupa u wu, jedna lepa i trajna za~aralost ) i parking prostora za automobile, ~iji broj na ulicama Kraqeva je lagano rastao. 22 Uprkos postojawu svesti o neophodnosti re{avawa problema nekontrolisane gradwe, poboq{awa na ovom planu nije bilo ni krajem ove decenije, tako da je dopisnik Politike iz Kraqeva, pomalo rezignirano, konstatovao: Bez preterivawa moglo bi se re}i da se danas celo Kraqevo izgra uje s brda i s dola. Nema u tom pogledu nikakvog sistema, a to dolazi otuda {to ni Kraqevo, kao uostalom i najve}i broj na{ih varo{i nema generalnog plana bez koga se ne mo`e ni zamisliti moderno ure ewe jednog mesta, pa makar ono raspolagalo svim onim uslovima kojima raspola`e nekada{wi Karanovac, da postane jedna od najlep{ih varo{i provincije. 23 Tokom ~itave tre}e i ~etvrte decenije XX veka op{tinska uprava ulagala je dosta napora na ure ivawu ulica kaldrmisawu, 20 Urbanizam i problemi Kraqeva, Kraqevski glasnik, 7. XII 1933, 2. 21 Problem varo{i Kraqeva, Kraqevski glasnik, 16. XI 1933, 1. 22 Isto. 23 Na hiru{kom odeqewu bolnice u Kraqevu izvr{eno je pro{le godine preko 800 operacija, Politika, 7. III 1940, 10. 59
60 izradi trotoara, osvetqavawu, odr`avawu ~isto}e i sl. Ve}ina ulica u naju`em gradskom jezgru i wegovoj blizini imala je kolovoz poplo~an turskom kaldrmom i betonske trotoare, a u ve~erwim satima i tokom no}i osvetqavala ih je elektri~na rasveta sa stubova ravnomerno raspore enih du` trotoara. 24 Nasuprot wima, periferijske ulice i soka~i}i `iveli su jo{ uvek kao u nekom drugom, pre a{wem veku, u jesewim i zimskim danima okovani barama i blatom, a u letwim obavijeni oblacima pra{ine koju bi podizao neki automobil, kamion ili rabaxijska kola u prolazu. Po~etkom leta 1939. godine posle dugih peripetija i odlagawa pokrenuta je, u saradwi op{tinskih vlasti sa Ministarstvom gra- evina, akcija na poplo~avawu glavnih kraqeva~kih ulica i onih koje su bile najoptere}enije tranzitnim saobra}ajem (Vojvode Putnika, Kara or eva, Kneza Mihaila) modernom kockastom kaldrmom. 25 Poput ve}ine gradova u Srbiji u godinama izme u dva svetska rata i Kraqevo je imalo svoje goru}e urbanisti~ke probleme vodovod i kanalizaciju. Pija}om vodom Kraqev~ani, izuzev dela `iteqa Aero i @elezni~ke kolonije, snabdevali su se iz pet arterijskih bunara iskopanih na levoj obali Ibra. Odatle je voda u raznim posudama (kantama, kofama, balonima i sl.) razno{ena po ku}ama, a gradskim ulicama krstarile su sakaxije qudi koji su u drvenim buradima natovarenim na kowsku zapregu prevozili i prodavali vodu za pi}e. Nehigijenska i neretko ne~ista sakaxijska burad i ~iwenica da su se bunari nalazili u neposrednoj blizini sto~ne pijace, na kojoj ostane ubreta kada se pijaca isprazni, predstavqali su latentnu opasnost po zdravqe me{tana, tako da je pitawe vodosnabdevawa bila de`urna tema, kako u op- {tinskoj upravi, tako i u ovda{woj javnosti. 26 [irewe grada i porast broja wegovih stanovnika po~etkom 30-ih godina pro{log veka aktuelizovali su ovaj problem i podstakli ~este polemike. Predlagana su razna re{ewa kojima se uvek, kao ograni~avaju}i faktor, ispre~avala hroni~na nesta{ica finansijskih sredstava u op{tinskom buxetu za ovu namenu. 27 Predrag A. Krsti}, trgova~ki posrednik iz Beograda, na stranicama lokalnih novina pisao je 24 Narodni muzej Kraqevo (u daqem tekstu NMK), Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik Vanredne sednice od 17. V 1931; Uzgredice, Kraqevski glasnik, 26. X 1933, 2; Kod nas u Kraqevu, Politika, 7. IV 1934, 9. 25 Kraqevo dobija kockastu kaldrmu, Narodna samouprava, 13. VI 1939, 3. 26 Zanimqiv `ivot najsimpati~nije i najbogatije palanke iz predratne Srbije, Pravda, 16. VII 1935, 4; Kraqevo dobija vodovod, Pravda, 28. III 1939, 6; Dobrivoje Obradovi} Kondis, Leto na ibarskim pla`ama, Ibarske novosti, 4. VIII 1983, 8. 27 Kraqevu je potreban neznatan kredit da postane higijensko mesto, Pravda, 13. X 1936, 16.
da na istom mestu gde su sada{we pumpe treba iskopati potreban broj bunara sa kapta`om i filterima i jedno postrojewe pumpi koje }e raza{iqati vodu po varo{i, pa je varo{ obezbe ena ~istom i zdravom vodom, 28 dok se izvesni Vasiqevi} zalagao za gravitaciono iskori{}avawe vodnog potencijala reke Ribnice, nagla{avaju}i da bi izgradwa ovog vodovoda po ceni ko{tawa bila minimalna i davala bi op{tinskoj kasi najve}e prihode, a Kraqev~ani koji danas kupuju vodu pla}aju troduplo vi{e nego {to bi pla}ali kada bi vodovod postojao. 29 Vasiqevi}evo re{ewe, bazirano na idejnom projektu specijalne komisije, predvi alo je kapta`u vode Ribnice i weno razvo ewe betonskim cevima ne samo po Kraqevu, ve} i u atarima sela kroz koje bi prolazila trasa vodovoda: Ovo skupqawe i hvatawe vode mo`e da bude na dva mesta: na izvoru kod kote 769 i izme u Jeli~kog potoka i u{}a reke Sokoqe u Ribnicu kod kote 417. Ako uzmemo da je najni`a ta~ka Kraqeva kota 203 kod gvozdenog mosta a najvi{a ta~ka Ratarsko imawe kota 222, vide}emo da je razlika u visinama ova: izme u izvora Ribnice i Kraqeva iznosi 566 i 547 metara {to bi bilo dovoqno da i najve}u zgradu na svetu zvanu Empir [tat sa 86 spratova ili 381 metar snabde vodom. Nizvodno od izvora Ribnice na 5 kilometara kod kote 417 koja bi odgovarala gravitacionom padu od 214 metara, bilo bi isto tako zgodno izraditi basen za kaptirawe vode, ako bi tro{kovi za gorwi basen bili veliki. Tro{kovi izgradwe ovog vodovoda bili bi, po prou~avawu specijalne komisije, svedeni na polagawu betonskih cevi i izgradwi jednog basena sa obi~nim filterom bez ma{inerija. 30 Pomawkawe novca odlo`ilo je po~etak radova na izgradwi vodovodnog sistema do 1939. godine, kada su nadle`ni u Ministarstvu gra evina izradili planove vodovodne i kanalizacione mre`e Kraqeva, ali napad na Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine omeo je wihovu realizaciju. 31 Nepostojawe gradske kanalizacije predstavqalo je krupan problem, posebno nakon rapidnog rasta gradskog stanovni{tva. Nehigijensko oticawe otpadnih voda koje su se u ni`im delovima grada u danima visokog vodostaja Ibra neretko izlivale iz prepuwenih septi~kih jama i poqskih klozeta, stvaralo je plodno tle za izbijawe raznih epidemija. Iako je Kraqevo, zahvaquju}i svom geografskom polo`aju i hidrolo{ko-geolo{kim karakteristikama imalo lako re{iv problem kanalizacije ( samo treba biti obazriv prilikom izrade glavnog odvodnog kanala koji ni u kom slu- 28 Problem varo{i Kraqeva, Kraqevski glasnik, 16. XI 1933, 1. 29 Urbanizam i problemi Kraqeva, Kraqevski glasnik, 7. XII 1933, 2. 30 Isto. 31 Kraqevo dobija vodovod, Pravda, 28. III 1939, 6. 61
62 ~aju ne sme biti vezan sa Ibrom u svome gorwem delu, ve} tamo ispod Jalija ), nedostatak novca ~inio je svoje. 32 Po~etkom 30-ih godina XX veka, usled doseqavawa velikog broja radnika samaca, pojavila se i potreba podizawa javnog kupatila. Naime, ve}i broj wih stanovao je privatno, u neuslovnim i ~esto nehigijenskim objektima, bez mogu}nosti da na adekvatan na~in odr`avaju li~nu higijenu, tako da se u gradskim novinama moglo pro~itati: Svet koji je nau~io da se pere pita se kada }e se u Kraqevu podi}i bar jedno javno kupatilo? 33 Na realizaciju ove inicijative ~ekalo se do jeseni 1938. godine, kada su izvesni Lazi} i Kujunxi}, u objektu u ulici Kraqa Milana broj 7, izgradili parno kupatilo. 34 ELEKTRIKA Blagodeti elektri~nog osvetqewa `iteqi Kraqeva osetili su 1902. godine, desetak godina nakon Beogra ana i dve godine posle Vaqevaca i U`i~ana. 35 Kraqevo je ovim ~inom napravilo zna~ajan iskorak ispred mnogih ve}ih srpskih gradova toga vremena koji su na ovo ~ekali jo{ nekoliko godina Leskovca (1903), [apca (1906), Ni{a i Zaje~ara (1909), ]uprije (1910), Para}ina (1911) itd. Zasluge za ovaj, verovatno najzna~ajniji modernizacijski pomak kojim se, i simboli~no, najavqivao civilizacijski uspon u dolaze}em XX veku, pripadaju trgovcima Nikoli Kne`evi}u i Isidoru Radovanovi}u. Rekonstrui{u}i staru vodenicu na reci Ribnici u mini elektri~nu centralu ~ija bi energija, dobijena iz vodene turbine od 40 Hp, pokretala ma{ine obli`weg mlina, oni su do{li na ideju da vi{ak struje iskoriste za osvetqewe dela grada. Usled malog proizvodnog kapaciteta centrale od 40 Kwh, elektri~na rasveta razvedena je samo u gradskom kvartu oko hotela Pariz i u va`nija dr`avna nadle{tva. 36 U godinama austrougarske okupacije upravu nad ovom centralom preuzela je lokalna vojna komanda, kojoj je op{tinska uprava pla}ala mese~nu nadoknadu za isporu~enu elektri~nu energiju. 37 Privredni uspon grada u godinama nakon Prvog svetskog rata nametao je potrebu elektrifikacije i ostalih wegovih delova. O izgradwi centrale ve}eg proizvodnog kapaciteta, imaju}i u vi- 32 Problem varo{i Kraqeva, Kraqevski glasnik, 16. XI 1933, 1. 33 Savremene pitalice, Kraqevski glasnik, 5. X 1933, 1. 34 Postrojewa, Slu`beni list Moravske banovine, 8. X 1938, 3. 35 Miroslav Peri{i}, Vaqevo, grad u Srbiji krajem 19. veka (1870 1903), Vaqevo, 1997, 174 175. 36 Ja{a Grga{evi}, Industrija Srbije i Crne Gore, Zagreb, 1924, 306; Branko Tanasijevi}, Po- ~etak i razvoj elektrifikacije na podru~ju Elektrosrbije Kraljevo, Kraljevo, 1994, 79. 37 AS, VGG, Spisak nepokretne imovine op{tine kraqevske, 24. VIII 1918.
du iskustva susednih gradova koji su izgradili sopstvene elektri~ne centrale (^a~ak i Gorwi Milanovac 1921, a Trstenik i Kru{evac 1922. godine), razmi{qalo se i u Kraqevu. Inicijativa za to potekla je od grupe uglednih me{tana koji su po~etkom 1925. godine formirali Kraqevsko elektri~no akcionarsko dru- {tvo Ibar s ciqem da gra anima varo{i Kraqeva dadu i ostvare najbitnije potrebe za `ivot, a to je: da ostvare uvo ewe elektri~nog osvetqewa i dovo ewe zdrave pija}e vode za gra anstvo ovoga grada. 38 Pravilima Dru{tva, odobrenim od strane nadle- `nog Ministarstva trgovine i industrije 7. decembra 1925. godine, predvi en je osniva~ki kapital u iznosu od 2.000.000 dinara podeqen u 2.000 akcija vrednosti od 1.000 dinara. 39 Ve}inski akcionar postala je op{tinska uprava koja je otkupila 1.010 akcija, stekav{i na taj na~in odlu~uju}i uticaj na kreirawe poslovne politike Dru{tva. Nastoje}i da ono u potpunosti pre e u weno vlasni{tvo, ona je, krajem 1926. godine, pokrenula postupak wegove likvidacije. [ta su bili razlozi za ovakav korak te{ko je pouzdano re}i, ali neosporno je da je Dru{tvo uga{eno 9. januara 1927. godine. Daqe aktivnosti oko elektrifikacije usmeravala je op- {tinska vlast koriste}i ~iwenicu da je Dru{tvo izradilo sve projekte za osvetqewe, kako mre`e, tako i ma{inerije i pripremilo detaqan plan za izvo ewe mre`e, kao i prosecawe nove ulice pozadi vladi~inog konaka gde se misli i centrala sa ostalim zgradama podi}i. 40 63 Memorandum Kraqevskog Elektri~nog Akcionarskog Dru{tva Ibar Jedanaestog jula 1927. godine zakqu~en je ugovor sa jugoslovenskom filijalom nema~kog akcionarskog elektri~nog dru- 38 Osniva~i ovog Dru{tva bili su: Radoslav Blagojevi}, lekar, Momir Nikoli}, apotekar i trgovci Petar Bogavac, Qubomir Radovi}, Dimitrije Ivkovi}, Qubisav \oki}, Milan Paunovi}, Filip Cveti}, Aleksa Aleksi} i Velisav Matovi}. AJ, 65, 1313 2297, Molba osniva~a Kraqevskog elektri~nog akcionarskog dru{tva Ibar Ministru trgovine i industrije, 12. XI 1925: AJ, 65, 1313 2297, Izve{taj osniva~a Akcionarskog dru{tva Ibar podnet Prethodnom zboru akcionara 27. juna 1926. godine, 27. VI 1926. 39 AJ, 65, 1313 2297, Pravila Kraqevskog elektri~nog akcionarskog dru{tva Ibar. 40 Isto, Izve{taj Upravnog odbora Kraqevskog elektri~nog akcionarskog dru- {tva Ibar, 1. I 1927.
64 {tva AEG, koje je bilo u obavezi da isporu~i elektroopremu za centralu, tri trafostanice, vazdu{nu niskonaponsku mre`u i kabl za napon od 3 kv, koji bi razvodio struju do trafostanica, dok je op{tina trebalo da izgradi objekat za centralu i izvede gra- evinske i monta`erske radove na mre`i niskog i visokog napona i trafostanicama. 41 Niskonaponska mre`a instalirana je du` ulica na belim betonskim stubovima, a s mesta na mesto na stubu bi se nalazila i po neka uli~na svetiqka ispru`ena na gvozdenom lu~nom dr`a~u, koja se sastojala od {e{ira, staklenog zvona i sijalice sa fasungom. 42 Usled ka{wewa gra evinskih radova na objektu centrale sme{tenom na zavr{etku ^ika-qubine ulice, centrala, koju su sa~iwavali generator AEG sa horizontalnim le`ajevima snage 64 kv i pokretan ~etvorotaktni dvocilindri~ni dizel motor marke Linke Hofman ja~ine 100 Ks, proradila je pola godine docnije od roka predvi enog za 1. decembar 1927. godine. Te prvomajske ve- ~eri 1928. godine op{tinski fewerxija, koji je decenijama unazad u suton prolazio kaldrmisanim ulicama nose}i u ruci duga~ku motku na ~ijem vrhu se nalazio fitiq, pripaquju}i uli~ne fewere, oti{ao je u se}awe. 43 Elektrocentrala je proizvodila trofaznu struju od 50 Hz i imala je dvojak re`im rada: letwi i zimski. Tokom letweg bila je u pogonu od 19 sati do 4 sata, a zimi od 15 sati do 7 sati. Obim wene produkcije u 1931. godini iznosio je 50.000 kwh, a osim za uli~nu rasvetu, elektri~na energija kori{tena je i za potrebe gra ana za osvetlewe i pogon sitnijih motora. 44 Cena struje za gra anstvo po kwh iznosila je osam dinara. 45 Nakon jednog ve}eg kvara na dizel motoru 16. oktobra 1932. godine, elektri~na energija za potrebe Kraqeva liferovana je iz centrale Vazduhoplovnog zavoda besprekidno dan i no}. 46 Iako je kvar tokom 1934. godine otklowen, op{tinska centrala nije stavqana u pogon jer su tro{kovi nabavke dizel goriva znatno prevazilazili cenu ugqa kao pogonskog goriva za centralu Vazduhoplovnog zavoda. 47 [tavi{e, u ovda{woj javnosti izno{ene su i 41 B. Tanasijevi}, Po~etak i razvoj elektrifikacije..., 79. 42 Isto, 83. 43 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Feweri su osvetqavali grad, Ibarske novosti, 17. II 1983, 8. 44 AJ, 65, 603 1323, Osnovni podaci Elektri~ne centrale op{tine kraqevske, 20. XI 1934. 45 Felix Reich, Statistika elektri~nih centrala Kraljevine Jugoslavije, Zagreb, 1933, 64 65. 46 Vazduhoplovni zavod posedovao je kalori~nu parnu centralu sa dva agregata od 400 i 50 KS. (B. Tanasijevi}, Po~etak i razvoj elektrifikacije..., 82) 47 AJ, 65, 603 1323, Osnovni podaci Elektri~ne centrale op{tine kraqevske, 20. XI 1934.
ideje o neophodnosti iskori{}avawa vodotoka Ibra jer hidrocentrala ne tro{i skupoceni gorivni materijal. 48 Centrala Vazduhoplovnog zavoda op{tini Kraqevskoj isporu~ivala je mese~no oko 12.000 kwh po ceni od 1,47 dinara po kilovat-~asu, tako da su Kraqev~ani imali jevtiniju struju od svih okolnih mesta. 49 Do novog pojeftiwewa struje do{lo je nakon 1. januara 1939. godine, tj. od kada je, po osnovu ugovora sklopqenog 1937. godine izme u Elektroprivrednog regionalnog preduze}a Elektro-Maki{ A. D. iz Beograda i op{tine Kraqevo, ona u op- {tinsku centralu stizala iz Vreoca, dalekovodom Vreoci Kragujevac Bresnica (~a~anska) Kraqevo. 50 Op{tina je od Elektro- Maki{a A. D. kupovala struju za jedan dinar po kilovat-~asu. Masovna elektrifikacija Kraqeva dovela je do modernizacije niza segmenata privrednog i dru{tvenog `ivota. Bio je to doga aj koji je su{tinski promenio mnogo toga, pre svega u kulturi `ivqewa. U ve}ini porodi~nih ku}a, kafana, trgova~kih i zanatlijskih radwi, zablistala je elektri~na svetlost, a petrolejke, karbitu{e, petromaks lampe, feweri i sve}e ustupili su mesto staklenom balon~i}u u kome se `arila metalna nit. Nestalo je onog oporog petrolejskog mirisa i gare`i sve}e koja dogoreva, a svetlost koja se {irila prostorijom pru`ala je daleko ugodniji ose}aj za qudski vid od dotada{we poluprozirne pomr~ine. U asortiman trgovina gvo` arskom robom uvr{tena je i razna elektrooprema: sijalice, fasunzi, kablovi, osigura~i, prekida~i, lusteri i lampe, a u zanatskom stale`u pojavila se nova specijalnost elektri~ar. Sijalica je postala simbol evropeizacije Kraqeva i wena pojava je zanavek zatvorila stranice jedne duge vremenske epohe. Ipak, kako je za uvo ewe elektrike bilo potrebno prili~no nov~anih sredstava, elektri~no osvetqewe nije odmah preuzelo primat u osvetqavawu ku}nog prostora. Pojedina siroma{nija doma}instva, pogotovu na gradskoj periferiji, bila su prinu ena da i daqe koriste stare na~ine osvetqavawa. Elektrika je bila neobi~na inspiracija i za razne {aqivxije, pa su zaposleni u op{tinskoj centrali upozoravali na opasnosti i ne`eqene posledice koje su mogle nastati usled neozbiqnosti i neznawa. Ve} nekoliko dana na liniji koja ide od radwe Stevana Kne`evi}a do hotela Pariz de{avao se prekid osvetqewa tako da su sve radwe ostajale u mraku. Gotovo svako ve- ~e na{ elektri~ar opravqao je te linije. Prilikom detaqnog 48 Urbanizam i problemi Kraqeva, Kraqevski glasnik, 7. XII 1933, 2. 49 Kraqevu je potreban neznatan kredit da postane higijensko mesto, Pravda, 13. X 1936, 16. 50 AJ, 65, 603 1323, Dopis upravnika Elektri~ne centrale op{tine kraqevske Industrijsko-zanatskom odeqewu Ministarstva trgovine i industrije, 5. VIII 1939. 65
66 pregleda instalacija ustanovqeno je da je {egrt g. Ne{ovi} Milana, trgovca, prona{ao nov na~in da se zabavqa. Naime, on je u osigura~ stavqao debelu bakarnu `icu koja je bila mnogo ja~a od osigura~a i onda je unutra{wost fasunga xarao jednom debqom bakarnom `icom i na taj na~in namerno stvarao kratak spoj usled ~ega je glavni osigura~ na stubu morao pregorevati. 51 Poku{aj `elezni~ara Nikole Dugan~i}a da, umetawem eksera umesto tanke bakarne `ice, opravi osigura~ u kafani Milorada Jovanovi}a, rezultirao je kvarom glavnog osigura~a na banderi tako da je nekoliko ku}a ostalo u mraku. 52 51 IAK, Op{tina kraqevska 1918 1941, kutija br. 8, Dopis upravnika Elektri~ne centrale op{tine kraqevske Upravi op{tine kraqevske, 14. II 1935. 52 Isto, Dopis upravnika Elektri~ne centrale op{tine kraqevske Upravi op- {tine kraqevske, 23. XI 1934.
PRIVREDNE PRILIKE
Pazarni dan u Kraqevu, krajem 30-ih godina XX veka
69 U periodu izme u dva svetska rata Kraqevo je imalo ulogu privrednog sredi{ta centralnog dela doline Zapadne Morave, tj. podru~ja koje se u geografskom smislu protezalo, pribli`no re- ~eno, od Mr~ajevaca na zapadu do Trstenika na istoku, i od U{}a na jugu do Gru`e na severu. Wegova povoqna geografska pozicija i relativno dobra saobra}ajna povezanost sa ostalim delovima zemqe, posebno tokom ~etvrte decenije XX veka, predstavqali su predispozicije koje su mu omogu}avale intenzivni privredni razvoj u svim segmentima: saobra}aju, zanatstvu, trgovini, ugostiteqstvu, industriji i bankarstvu. 1 SAOBRA]AJ Najte`a razarawa koja su austrougarske i nema~ke okupacione trupe izvr{ile prilikom povla~ewa iz Srbije u jesen 1918. godine, bila su ona u sferi saobra}ajne infrastrukture, bez ~ijeg normalnog funkcionisawa nema ni privrednog, kulturnog, pa ni politi~kog napretka dru{tva. Gotovo da nije bilo nijednog objekta (mosta, tunela, propusta, vijadukta, `elezni~ke stanice, vodozahvata, voznog parka i sl.) na wenim drumovima i `elezni~kim prugama a da je ostao po{te en od minirawa ili zaru{avawa. 2 Saobra}aj `eleznicom, koja predstavqa `ilu kucavicu jedne zemqe, bio je potpuno paralisan, a putevima, ~ak i onim glavnim, kretalo se s velikim naporima. Izlokani i blatwavi putevi neprohodni za kolski saobra}aj, posebno lokalne saobra}ajnice koje su uglavnom bile bez ikakve tvrde podloge, pru`ali su sumornu sliku razorene privrede Srbije nakon odlaska okupatora, {to dobro 1 Zbog svoje kompleksnosti i osobenosti svaki od ovih segmenata zaslu`uje da bude obra en ponaosob. 2 Obim razarawa na `eleznici do~arava podatak da je Srbija 1914. godine raspolagala sa 136 lokomotiva normalnog i 68 uzanog koloseka, a da je kraj rata do~ekalo 60, odnosno 14 lokomotiva, a i one su bile dotrajale. Dr Milica Milenkovi}, Obnavqawe privrednog `ivota u Srbiji posle Prvog svetskog rata, Tokovi istorije, 1 4, Beograd, 1998, 174.
70 ilustruje slede}i napis iz Samouprave : Oni su upropa{}eni, isprovaqivani, wima se vi{e ni pe{ak ne mo`e slu`iti, ni tovarni kow provesti, ni volovska ili kowska kola proterati. Ali ko i poku{a takvim putevima putovati neka bude pripravan na raznovrsne nevoqe i nesre}e, s kojima je putovawe, preko dana{wih puteva, skop~ano. Da vu~na stoka stane, nemo}na da teret iz blata i provale izvu~e, jo{ je najobi~niji i najmawi tragi~an slu~aj, naj~e{}e se tovari preturaju, rude i osovine lome, {trange pucaju, te nasred puta ostaju tovari, neizvu~eni i neosigurani, da ih ko ne pokrade. Mnoge su varo{i odse~ene od saobra}aja i mnoga sela izolovana od pijace, jer su putevi neprohodni. Zato ni pazarnih dana seqaci ne mogu da do u na pijac, da prodaju {to bi prodati mogli i da kupe {to bi im za ku}u trebalo. U mnogim varo{ima je zbog toga pazar potpuno stao, pa se ne prodaje ono {to se ina~e u ovo doba prodaje, jer je seqaku nemogu}e do varo{i dopreti. 3 U ovakvim okolnostima kada je nemogu}nost cirkulisawa qudi i roba pretila da potpuno obustavi privredne tokove i onemogu}i snabdevawe najugro`enijih oblasti i gradova osnovnim `ivotnim namirnicama i ogrevom, obnova saobra}aja predstavqala je prvorazredni zadatak jer, kako je naglasio jedan poslanik Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, saobra- }aj u jednoj dr`avi je isto {to i krvotok u qudskom organizmu. Prva pruga u Srbiji koja je nakon rata pu{tena u saobra}aj (18. novembra 1918. godine) bila je Para}in Zaje~ar, a prvi voz u kraqeva~ku `elezni~ku stanicu prispeo je tek u oktobru naredne godine. S obzirom na to da je opravka pruge Stala} Kru{evac Kraqevo ^a~ak U`ice bila privremena i obavqena na brzu ruku, kao i na nedostatak ispravnih lokomotiva i vagona za uskotra~ne pruge, na woj je u periodu do kraja 1919. godine saobra}alo samo po tri me{ovita (putni~ko-teretna) voza nedeqno u jednom pravcu. 4 Ovakva saobra}ajna odse~enost Kraqeva i okoline od ostalih delova dr`ave negativno se odra`avala na obnovu wegove privrede i sveukupnu integraciju u novu dr`avnu zajednicu. Do odre enog poboq{awa saobra}aja na ovoj pruzi do{lo je pri kraju naredne godine, kada su kroz kraqeva~ku `elezni~ku stanicu prolazila po tri para vozova dnevno, a posebno tokom 1923. godine kada je brzina putovawa znatno popravqena, tako da je voz od Stala}a do U`ica stizao za osam ~asova. 5 3 Navedeno prema: Mom~ilo Isi}, Seqa{tvo u Srbiji 1918 1925, Beograd, 1995, 135. 4 Dr M. Milenkovi}, Obnavqawe privrednog `ivota..., 174. 5 Aleksandar Spasojevi}, Privredni razvoj U`ica 1918 1929, Istorija U`ica (1918 1975), kw. II, U`ice 1992, 93.
Dok je obnova `eleznice, zahvaquju}i sredstvima dobijenim na ime ratnih reparacija ({ine, skretnice, lokomotive i vagoni, gvozdene konstrukcije, ma{ine alatqike i alat za `elezni~ke radionice, razne naprave za dizawe te{kih objekata i sli~no), tekla, u izvesnoj meri, ne{to povoqnije, popravka putne mre`e nailazila je na znatno ve}e te{ko}e. Za popravku dr`avnih i okru`nih puteva u Srbiji dr`ava je preduzela vi{e administrativnih mera i u toku 1919, 1920. i 1921. godine izdvojila 17.233.000 dinara, {to je, u uslovima poskupqewa radne snage i gra evinskog materijala i skoka vrednosti dinara, predstavqalo vi{e nego minimalna sredstva. Zato je Zakonom o buxetskim dvanaestinama za jul, avgust i septembar 1923. godine predvi eno izdvajawe znatno ve}ih sredstava za opravku nekoliko putnih pravaca u Srbiji, me u kojima su se na{li i putevi Kragujevac Kraqevo i Kraqevo Ra{ka, kao i uvo ewe kuluka koji je bio ukinut Zakonom o suvozemnim javnim putevima od 10. juna 1910. godine. Pravilnikom o upotrebi narodne snage za opravku javnih suvozemnih puteva donetim na osnovu Zakona o buxetskim dvanaestinama, u Kraqevu su osnovani Sreski i Mesni putni odbor ~ija du`nost je bila da se staraju o odr`avawu puteva koji prelaze preko teritorije Kraqevske op{tine, sem dr`avnih. ^lanovi putnih odbora su, zajedno sa kulu~arima, opravqali puteve nasipaju}i ih tucanikom ili nekim drugim materijalom, regulisali bujice koje su razarale kolovoz, starali se o prohodnosti puteva u zimskom periodu itd. Pri Op{tinskom sudu ustrojeni su spiskovi kulu~ara ( obveznika li~nog rada ) i onih koji su imali obavezu da na putevima rade sa svojom zapregom. Svaki poreski obveznik mogao je biti optere}en za najvi{e sedam dana s prole}a i isto toliko s jeseni. Tako e, svaki je mogao svoju obavezu da otplati ili u~e{}e na radovima zameni slawem drugog lica, pri ~emu kulu~ar nije mogao biti mla i od 18 niti stariji od 50 godina. 6 Putna komunikacija Kraqevo Kragujevac, u du`ini od 53,3 km, pu{tena je u saobra}aj u leto 1926. godine i predstavqala je prvi moderno rekonstruisani drum u Jugoslaviji. 7 Izra en u skladu sa propisima Zakona o javnim suvozemnim putovima iz 1910. godine, ovaj put je bio {irok sedam metara od ~ega je {irina kolovoza iznosila pet metara, sa ja~inom podloge od 20 cm i slojem tucanika od 15 cm, a imao je jo{ i sve objekte zidane u cementnom malteru, sa putarskim i nadzorni~kim ku}ama, i to putarskim ku}ama na 5 km, a jednom nadzorni~kom na 50 km. 8 Du` puta posta- 6 Pravilnik o upotrebi narodne snage za opravku javnih putova, Beograd, 1924, 6 10. 7 Mih.(ailo) S. Petrovi}, Putovi u [umadiji, [umadija u pro{losti i sada- {wosti, Subotica, 1932, 366. 8 Isto, 365. 71
72 vqene su i me unarodne signalne oznake (signali za opasnost, signali zabrane i signali za obave{tavawe) i polukilometarske i mirijametarske oznake na kamenu. 9 Dovr{etkom rekonstrukcije putnih deonica Beograd Milatova~ka reka, u jesen 1927. i Milatova~ka reka Kragujevac u leto 1928. godine, uspostavqen je redovni autobuski i automobilski saobra}aj izme u Kraqeva i prestonice po cenama koje su tada konkurisale `eleznici. Po dobro i potpuno ravno uvaqanom drumu klizili su mnogobrojni automobili izme u Vrwa~ke Bawe, Mataru{ke Bawe, Kragujevca, Kraqeva. Wihovi farovi i signali davali su tada no}u putu veli- ~anstven i `iv izgled kakve avenije velike varo{i. 10 Put Pojate Stala} Kru{evac Trstenik Kraqevo ^a~ak, bio je nasut moravskim {qunkom i to u dosta jakom sloju, a na pojedinim mestima nasip je poja~avan i tucanikom tako da je bio prav, ocedit i dobro odr`avan i sposoban za automobilski saobra}aj u svako doba. 11 Intenzitet saobra}aja na deonici Vrwa~ka Bawa Kraqevo iznosio je krajem 20-ih godina XX veka 800, a na relaciji od Kraqeva do ^a~ka 600 tona dnevno. 12 Novi most na Ibru 9 Isto. 10 Isto, 366. 11 Tokom 1935. godine izvr{eno je delimi~no izme{tawe trase ovog puta ~ime je izbegnuta opasna krivina na reci Ribnici na kojoj je podignut i novi most gvozdene konstrukcije. Bele{ke o doga ajima u unutra{wosti, Pravda, 11. X 1935, 17. 12 M. S. Petrovi}, Putovi u [umadiji..., 367.
Da se uz velike napore, pre svega dr`avnih organa, uspelo do kraja tre}e decenije XX veka zna~ajno popraviti stawe puteva koji su prolazili kroz Kraqevo, svedo~i nam i jedan savremenik: Od Kraqeva idu putevi za Ra{ku, ^a~ak, Kragujevac, Trstenik, Gorwi Milanovac, Ivawicu. Putevi se delom rade, kao put Kraqevo Ra{ka, a delom su odli~ni kao Kragujevac Kraqevo, i trebali bi da se dorade i pro{ire kao Kraqevo Ivawica, Kraqevo Gorwi Milanovac. Za ove puteve treba vezati i sela koja im gravitiraju. Potrebno bi bilo izraditi dobar kolski put uz reku Ribnicu, kao i takav isti put iz Kraqeva na Go~. 13 Nasuprot ovakvoj, relativno dobroj, drumskoj povezanosti sa drugim varo{ima, Kraqevo je, ~ak i krajem 30-ih godina XX veka, imalo lo{e putne komunikacije sa seoskim podru~jem @i~kog sreza. O stawu u kome su se nalazili ovi putevi koji su se u vreme ki{nih dana pretvarali u neprohodne kaquge, svedo~i novinar Pravde : Postoji jedan pitom kraj u na{oj lepoj Jugoslaviji bez puteva. (...) On nam daje mnoge vredne sinove, on je izvor mnogih prirodnih blaga, u wemu ima dr`avnih fabrika, drevnih manastira, lekovitih bawa, ali nema puteva za dobar saobra}aj. Ne treba gre{iti du{u, u~iweno je dosta za ovaj kraj. Ali ipak nije u~iweno koliko se moglo i koliko on po svome bogatstvu, svome polo`aju i svojoj pro{losti zaslu`uje. Ne}ete mi verovati, ali to je okolina Kraqeva, u kome postoji fabrika vagona i aviona, gde je raskrsnica `elezni~kih pruga normalnog i uskog koloseka, nad kojom se sa jedne pitome uzvi{ice svetli krst manastira na{ih kraqeva, svete @i~e, u ~ijoj je blizini Mataru{ka bawa i ne{to malo daqe, na putu za manastir Studenicu, drugu slavnu zadu`binu ovog kraja, nova seqa~ka bawa Bogutovac! (...) A {ta da ka`emo za onaj stra{ni, izlokani, neprohodni put za Kamenicu, kojim je postavqena jedna pruga za vreme austriske okupacije koju upotrebqava jedno drvarsko preduze}e radi transporta svojih drva, a na kome lome stoku, to~kove i osovine vredni, ali ostavqeni seqaci toga kraja? I{ao sam u Kamenicu. U wu se odlazi samo u vreme izbora i nikada vi{e. Jer i seoski u~iteq, moj dobri zemqak Slavko Ni{avi}, putuje pe{ke, po blatu do kolena, kada treba da primi platu u Kraqevo. (...) Ili na primer {ta da re~emo o putu u Vrane{? A koliko je deputacija oti{lo zbog besputnog kraja oko Oplani}a i Sir~e? (...) Pri}i do sela Bukovice, jednom bogatom selu koje na pijacu u Kraqevu iznosi ~itavo jedno bogatstvo, u prole}e, ili u jesen i zimu, zna~i polomiti kola, gaziti po blatu do ramena i upadati u rupe iz kojih se te{ko vadi. 14 13 Milivoje M. Savi}, Na{a industrija, zanati, trgovina i poqoprivreda, kw. VIII, Sarajevo, 1930, 163. 14 Jedan pitomi kraj bez puteva, Pravda, 15. VII 1939, bez numerisane stranice. 73
74 Zakonom o dr`avnim putovima i Zakonom o nedr`avnim putovima od 8. maja 1929. godine, kojim je ujedna~eno putno zakonodavstvo za ~itavu dr`avu, izvr{ena je prekategorizacija saobra}ajnica koje su prolazile kroz Kraqevo. Od 50 dr`avnih puteva, koliko ih je pomenutim Zakonom ustrojeno na teritoriji Jugoslavije, 15 dva su se ukr{tala u Kraqevu, i to: Kragujevac Kraqevo Ra{ka Mitrovica Padali{te Pe} ^akor Andrijevica Mate{evo Lijeva Rijeka Bio~e Podgorica Crnojevi}a Rijeka Cetiwe Wegu{i Troica Kotor i Pojate Stala} Kru{evac Trstenik Kraqevo ^a~ak Po`ega U`ice Bajina Ba{ta Roga~ica Qubovija Zvornik Han Capardi Simin Han Tuzla Doboj Tesli} Kotor Varo{ Bawa Luka Ivawska Kozarac Prijedor Bosanski Novi Dvor Brezovo Poqe Maja Glina Vrgin Most Vojni} Karlovac Neretli} granica Hrvatske i Slovenije Metlika Jugorje Novo Mesto. 16 Iz Kraqeva su polazila i dva banovinska puta I reda : Kraqevo Tavnik Mr~ajevci Qubi} i Kraqevo Vrdila Kaona Bedina Varo{, kao i banovinski put II reda Kraqevo manastir @i~a Mataruge. 17 Svi ostali javni putevi koji su od va`nosti za ~itavu op{tinu i koji slu`e prvenstveno za privredne svrhe pojedinih grupa interesenata svrstani su u kategorije op{tinskih putova I i II reda. 18 Poboq{awa putne mre`e povoqno su se odrazila na privredu Kraqeva, posebno trgovinu. Transport roba postajao je br`i i jeftiniji, asortiman artikala u kraqeva~kim trgovinama je oboga}en, dobrim putevima u grad su stizali novi qudi i ideje itd. Posebno intenzivan saobra}aj na wima bio je u vreme odr`avawa pana ura i pija~nog dana, kada su se susretali rabaxijska kola, kirixijski karavani, fijakeri, autobusi i kamioni natovareni drvetom i drvenom gra om iz go~kih, `eqinskih, rado~elskih, gledi}kih i kotleni~kih {uma, vre}ama p{enice, kukuruza, je~ma i drugih `itarica iz pomoravskih i gru`anskih sela, korpama od pru}a prepunim vo}a, gro` a i povr}a iz trsteni~kog kraja i sl. Jedni pored drugih i jedni prema drugima kretali su se seqaci u {tavqenim opancima i suknenom odelu sa {ajka~om ili {ubarom na glavi, trgovci u modernim {tofanim odelima, uredno izbrija- 15 Dr`avnim putovima smatrani su oni javni putovi koji slu`e javnom saobra- }aju izme u pojedinih krajeva dr`ave, ili ih vezuju sa glavnim saobra}ajnim putovima susednih zemaqa ili glavnim pristani{tima, kao i oni putovi koji su iz drugih razloga naro~ito va`ni za dr`avu. Zakon o dr`avnim putovima sa zakonom o nedr`avnim putovima i uredbama i pravilima za wihovo izvr{ewe, Beograd, 1930, 9. 16 Isto, 12 13. 17 Banovinski putovi I reda predstavqali su javne putove koji slu`e glavnome saobra}aju na teritoriji dveju ili vi{e banovina, ili koji su od naro~ite va- `nosti za saobra}aj u banovini, dok su javni putovi koji slu`e glavnom saobra- }aju izme u va`nijih mesta u banovini ili koji vezuju ova mesta sa putovima vi- {eg reda bili rangirani u banovinske putove II reda. Isto, 24. 18 Isto.
ni i pod{i{ani sa {e{irom ili ka~ketom, industrijski i zanatlijski radnici u potrazi za zaposlewem i sli~no. Dobre drumske komunikacije omogu}ile su otvarawe nekoliko autobuskih linija koje su Kraqevo povezivale sa susednim varo{ima i Beogradom. Prvo saobra}ajno preduze}e u Kraqevu, koje je vr- {ilo organizovani prevoz putnika i robe autobusom, osnovali su 1924. godine orta~ki Blagoje Marinkovi} i Velimir Veqa Milovanovi}. Wihov autobus, koga su deca zbog slike popularnog Diznijevog junaka nacrtane na wegovim stranicama, zvala Miki Maus, raspolagao je sa 12 sedi{ta i imao je to~kove sa punim gumama. Wegova polazna i dolazna stanica nalazila se ispred kafane Evropa, a saobra}ao je prema potrebama putnika, naj~e{}e do susednih bawa Mataru{ke i Vrwa~ke i manastira @i~e. 19 Tokom 1930. godine iz Kraqeva su, na relaciji Kraqevo Ra{ka Kosovska Mitrovica, svakodnevno kretali autobusi Dragoslava Milosavqevi}a i Vojislava Nedi}a. 20 Iako je pu{tawem u saobra}aj `elezni~kih pruga Kragujevac Kraqevo i Kraqevo Ra{ka Kosovska Mitrovica, krajem tre}e i po~etkom ~etvrte decenije pro{log veka, dobio zna- ~ajnu konkurenciju i osetno stagnirao, autobuski saobra}aj i daqe je ostao zna~ajan ~inilac, posebno u letwem periodu, u vreme trajawa turisti~ke sezone u Mataru{koj i Vrwa~koj Bawi. 21 Konkurencija `eleznice negativno se odra`avala i na odr- `avawe pojedinih putnih pravaca, posebno relacije Kraqevo Ra- {ka, o ~ijoj zapu{tenosti je sredinom juna 1940. godine Politika pisala: Ovda{wi kanali zatrpani su i u travu zarasli, a na mnogim mestima sru{ilo se kamewe sa strmih strana koje niko i ne pomi{qa da skloni. 22 U periodu izme u dva svetska rata na kraqeva~kim ulicama mogla su se, osim vojnih i motornih vozila trgova~kih putnika koji su pose}ivali ovda{we trgovinske radwe, videti i vozila pojedinih imu}nijih me{tana, koja su svojom vo`wom i izgledom izazivala uzbu- ewa i divqewa, posebno dece. 23 U tom vremenu i takvoj sredini motocikl ili automobil nije predstavqao samo tehnolo{ku pomodnost i 19 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Od dili`anse do prvog voza, Ibarske novosti, 16. XII 1982, 8. 20 Almanah {ematizam Zetske banovine, Sarajevo, 1931, 112. 21 U 1932. godini iz Kraqeva je svakoga dana imao po jedan povratni autobuski polazak prema Kragujevcu i prema Ra{ki. Op{ta dr`avna uprava banovine, srezovi, op{tine..., 333. 22 Jedinstven slu~aj sa Ibarskim putem od Kraqeva do Ra{ke, Politika, 20. VI 1940, 10. 23 Jedan od svojevrsnih doga aja koji je izmamio brojne znati`eqnike na gradske ulice bio je i prolazak karavana od oko 100 automobila sa ~lanovima rumunskog Auto-kluba, 3. juna 1930. godine, koji su na svom proputovawu kroz Jugoslaviju pro{li Kraqevom u pravcu ^a~ka. Dr Jaroslav Da{i}, Ekonomska kriza u ~a~anskom kraju 1929 1933, ^a~ak, 1986, 173. 75
76 statusni simbol, ve} je bio svojevrsni simbol modernizacije, napretka i kretawa ka Evropi i svetu. Prve poratne godine na kraqeva~ku kaldrmu pristigla su tri motocikla. Najpre je neki `elezni~ar nabavio vanderera, tzv. kaji{ara, kod koga se to~ak, umesto lancem, pokretao kaji{em, a ubrzo su se motociklima podi~ili jo{ i Dragi Klonfer i trgovac Miro Vukovi}. Prava manija motociklizma zahvatila je Kraqev~ane u drugoj polovini 30-ih godina XX veka, kada je u varo{i bilo registrovano desetak razli~itih tipova motocikala: Saks, NSU, DKV, PUH, ILO i dr. 24 Voza~ka dozvola Blagoja Marinkovi}a Kao vlasnici prvih automobila u Kraqevu nakon rata ostali su upam}eni Blagoje Marinkovi} i lekar Rade Blagojevi}. Kako je automobil predstavqao stvar presti`a, to su pojedini trgovci, ugostiteqi, industrijalci i, re e, zanatlije, izdvajali pozama{ne sume novca kako bi zaseli za volan. 25 Ispred wihovih lokala mogli su se videti parkirani 24 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Taksisti konkuri{u fijakeristima, Ibarske novosti, 23. XII 1982, 8. 25 Ako se ima na umu to da je 30-ih godina XX veka automobil ko{tao koliko i pristojno opremqena dvosobna ku}a u Beogradu, mogu}e je sagledati veli~inu investicije zvanu {oferirawe. Od statusnog simbola do javnog prevoza, Auto svet, 28. III 2003, 6.
automobili raznih marki i tipova, kao na primer: fijati 501, 502 i 503, ford pedala{, kod koga su brzine mewane pomo}u pedale, {evrolet trobrzinac, opel, lasald, AGE, vilus, a svojom superluksuzno{}u i prefiwenim oblikom odlikovao se ameri~ki bjuik Petra Bogavca. U godinama pred Drugi svetski rat svojim voznim parkom, u kome su se nalazili opel admiral zatvorenog tipa i opel kapiten kabriolet, mogao se podi~iti i bogati industrijalac Miqko Petrovi} Ri`a. 26 Ve}inom su to bili kabrioleti sa krovom od platna koji se navla~io, i bez grejawa. Kada po~ne zima ili mrazevi, automobil je malo ko koristio. Oni odva`niji strpali bi u auto vi{e osoba nego {to ima sedi{ta, kako bi im bilo toplije, a voza~u i pored rukavica ruke su trnule od hladno- }e. 27 Ipak, jedinstvena pojava izra`ena kroz mogu}nost upravqawa nad prostorom i brzinom, davala je osobi koja je vozila ose}aj mo}i i slobode, tako da je vo`wa predstavqala neskriveni izazov za mnoge. Sredinom ~etvrte decenije XX veka op{tinska uprava je, za prawe ulica i ga{ewe po`ara, pribavila kamion cisternu marke ford i jedan polovni automobil ~iju marku ne znamo, a koji je naj~e{}e upotrebqavan za prevoz vatrogasaca na mesto po`ara. Krajem 20-ih godina XX veka gorivo, sredstva za podmazivawe, rezervne delove i ostale potrep{tine za motorna vozila nabavqani su na dvema benzinskim pumpama jednoj koju je dr`ao Vladimir Ili} ( Shell ), i drugoj, u glavnoj ulici, vlasni{tvo Svela Bugar~i}a ( Standard oil ), dok su kvarove otklawali u Autogara`i Blagoja Marinkovi}a ili kod automehani~ara Pavla Si~a. 28 Porast broja automobila u gradu uzrokovao je jo{ jednu modernizacijsku novinu pojavu auto-taksija. Kao prvi kraqeva~ki taksisti pomiwu se ruski emigranti Ivan Karasev i izvesni Anatolij. Oni su sa svojim limuzinama od 1933. godine postali konkurencija fijakeristima @ivku Aqku, Ratku, Jablanu, Isidoru, Miloradu Vesovi}u, ~ika Rajku i drugima koji su, zavaqeni na ko- ~ija{kom sedi{tu, strpqivo sa~ekivali putnike na `elezni~koj stanici ili gradskom trgu. 29 Ipak, za razliku od Beograda gde su se fijakeri izgubili i sa ulica oti{li u legendu, u Kraqevu su oni i daqe mawe-vi{e zadr`ali primat, jer je cena prevoza wima bila jeftinija. 30 Posebno puno posla fijakeristi su imali u pro- 26 Zorica M. Petrovi}, ^ovek zvani Ri`a, Kraqevo, 1995, 149. 27 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Taksisti konkuri{u fijakeristima, Ibarske novosti, 23. XII 1982, 8. 28 IAK, Udru`ewe zanatlija sreza @i~kog Kraqevo 1910 1950, kutija br. 42, Dopis Uprave Udru`ewa zanatlija sreza `i~kog Poreskoj upravi Kraqevo, 5. II 1941; Godi{wak Automobilskog Kluba Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za 1927. godinu, Beograd, 1927, 271. 29 Prvi auto-taksi u Srbiji postavio je 1910. godine u Beogradu in`ewer Andra S. Risti}. 30 P. J. Markovi}, Beograd i Evropa 1918 1941, 141. 77
78 le}e i jesen, u dane svadbenih veseqa, kada su ulicama prevozili svatovske povorke. Gara`a Marinkovi} u Kraqevu Porast broja motornih vozila u gradu i intenzivirawe drumskog saobra}aja, pored svojih modernizacijskih odlika, imali su i drugu dimenziju, izra`enu u saobra}ajnim nesre}ama ~ija tragi~nost je, kod qudi do tada nenaviknutih na ovakav na~in stradawa, izazivalo i antiautomobilsko raspolo`ewe. Nizak nivo saobra}ajne kulture, oli~en pre svega u bahatosti pojedinih, i onako malobrojnih, ~esto nedovoqno vi~nih voza~a, koji su nakon ~a{ice osiono demonstrirali snagu svojih ma{ina, izazivao je revolte i kritizerski odnos javnosti. Jedan takav nemio doga aj desio se u ve~erwim satima 1. avgusta 1938. godine, kada je pripiti voza~ vojnog kamiona te{ko povredio Jakoba Bluma, ~lana jedne artisti~ke grupe koja je gostovala u Kraqevu. Ovaj incident je toliko revoltirao gra ane okupqene na centralnom gradskom trgu da je umalo do{lo do lin~ovawa nesavesnog {ofera, koje je, na jedvite jade, spre~ila `andarmerija. O ovom incidentu {tampa je pisala: 1. avgusta oko 10 ~asova, kada je na ulicama bilo najvi{e sveta, desio se jedan tragi~an slu~aj. Tom prilikom te- {ko je nastradao artista Jakob Blum. Mladi Jakob pripadao je artisti~koj grupi Roberta Klenere i Hilde Aksman. On je ju~e sa wima doputovao iz Trstenika, gde su dr`ali predstavu. Po{to su dobili dozvolu od op{tine da na Trgu izvode predstave to su po- ~eli da podi`u stubove potrebne za ve`be. Uz pomo} nekoliko
radnika oni su podigli jedan stub. Na vrhu jednog stuba koji je bio visok 12 metara nalazio se Jakob. Sav posao obavqao se u mraku jer su se bojali da im deca ne smetaju. U jednom momentu nai{ao je vojni teretni kamion vrlo velikom brzinom i uga{enih farova. Robert Kelner, koji je prvi primetio kamion, po~eo je da vi~e {oferu da zaustavi auto, ali pijani {ofer nije na to obratio pa`wu ve} je svom snagom naleteo na stub, koji se sru{io na zemqu. Sa stubom se sru{io i nesre}ni Jakob. [ef atristi~ke grupe molio je {ofera da te{ko povre enog mladi}a prenese u bolnicu, ali je ovaj cini~ki doviknuo: Ja odoh, Adio Mare! (...) Tek posle 15 minuta nesre}ni mladi} prenesen je drugim kolima u bolnicu. Jakob je stalno u nesvesnom stawu. 31 Od ogromnog zna~aja za Kraqevo i wegovo u`e gravitaciono podru~je, posebno za razvoj privrede, bilo je pu{tawe u saobra}aj `elezni~ke pruge Kragujevac Kraqevo, 22. decembra 1929. godine, kada je ono, preko Lapova, dobilo direktnu `elezni~ku vezu sa Beogradom i daqe sa Evropom. 32 O ovom doga aju, na koji su Kraqev- ~ani ~ekali vi{e od 30 godina, od kada datiraju prve zvani~ne inicijative za izgradwu ove pruge, kao deonice zami{qene Jadranske `eleznice, koja bi povezivala Beograd sa Jadranskom obalom, 33 specijalni izve{ta~ Politike dolaze}i vozom iz pravca Kragujevca, zapisao je: Prolazi se pored vojnih hangara, fabrike avionskih motora, velike lokomotivske i vagonske radionice i ulazi u kraqeva~ku stanicu i{aranu mnogobrojnim kolosecima. Sama stani~na zgrada je veoma lepa i dosta prostrana. Stanica ima dva perona i pode{ena je tako da s jedne strane prima i otprema putni~ki saobra}aj normalnog, a s druge uzanog koloseka. Dosada{wa stanica uzanog koloseka osta}e samo za manipulaciju robe. Na 200 metara udaqenosti od stanice u pravcu ka Ra{ki s desne strane se nalazi velika moderna lo`ionica, vodocrp za snabdevawe lokomotiva vodom i okretnica za lokomotive i vagone. 31 Mladi artista pao sa stuba visokog 12 metara, Narodna samouprava, 5. VIII 1938, 3. 32 Trasirawe pruge Kragujevac Kraqevo izvr{eno je 1926, a gra evinski radovi su izvo eni od 1927. do 1929. godine. Probni vozovi pu{teni su u saobra}aj sredinom juna 1929. godine. Milorad Jevti}, Pruga Kraqevo Ra{ka, Godi{wak Jugoslovenskih dr`avnih `eleznica 1931 1932, Beograd, 1931, 37. 33 O zna~aju izgradwe Jadranske `eleznice, koja bi Beograd preko Lapova, Kragujevca, Kraqeva, Ra{ke, Kosovske Mitrovice, Kola{ina, Podgorice, Virpazara i Budve povezivala sa obalom Jadrana kod Tivta, narodni poslanik iz ^a~anskog okruga Anta Radojevi} u Narodnoj skup{tini je, pored ostalog, naglasio: Jer, mi smo za vreme rata izgubili Srbiju onog dana kad su nam presekli `elezni~ke komunikacije kod Vrawa. Da smo imali prugu pre rata koja bi i{la preko Ibarske doline, mi ne bi smo imali milion `rtava koje smo izgubili u Albaniji. Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, redovan saziv za 1921/22 godinu, IV kwiga, Beograd, 1922, 666. 79
80 Nova zgrada `elezni~ke stanice u Kraqevu, po~etkom 30-ih godina Pri izradi reda vo`we za novi deo pruge od Kragujevca do Kraqeva vodilo se naro~ito ra~una o skra}ivawu vremena putovawa kao i o komotitetu putnika od Beograda do Kraqeva i obratno. U tu svrhu uvedena su direktna kola koja }e iz Beograda za Kraqevo polaziti kao posledwa tri vagona voza br. 116 u 14,15 ~asova, a iz Kraqeva za Beograd opet kao posledwa tri vagona voza br. 5033 koji otuda polazi u 20 ~asova. U oba pravca i}i }e kao direktna kola po jedan vagon I i II klase i po dva III klase. Iz Lapova za Kraqevo ima u toku 24 ~asa (i obratno) po dva lokalno-me{ovita voza sa polaskom iz Lapova u 4 i 10,05, a iz Kraqeva u 6,05 i 20 sati. Osim ovih uvedeno je za slu`benu potrebu `eleznica i jedan manipulativni voz u oba pravca, a za prevoz bruta jo{ dva para teretnih vozova. Ovaj red vo`we va`i do 15. 5. 1930 34. Vreme putovawa do Beograda, udaqenog prugom 193,90 km, iznosilo je ne{to vi{e od pet ~asova. Izgradwom pruge Kosovska Mitrovica Ra{ka Kraqevo 1931. godine, Kraqevo je dobilo `elezni~ku vezu sa Kosovom i Metohijom, Skopqem i Solunom, {to je umnogome pospe{ilo izvoz agrarnih i proizvoda drvarske industrije iz @i~kog i susednih srezova. 35 Ono je postalo va`no ~vori{te na `elezni~koj mapi Jugoslavije. Na wegovoj `elezni~koj stanici i u Lo`ionici je 1. marta 1937. godine bilo upo{qeno 173 radnika i ~inovnika, a na 34 Danas je sve~ano otvarawe `elezni~ke pruge Kragujevac Kraqevo, Politika, 22. XII 1929, 5. 35 Petar Milenkovi}, Istorija gra ewa `eleznica i `elezni~ka politika kod nas (1850 1935), Beograd, 1936, 361 366; J. S. Nikoli}, Istorija `eleznice Srbije..., 312 314.
wu je sredinom 1939. godine prispevalo 18 putni~kih vozova dnevno, od kojih je tri saobra}alo na relaciji Skopqe Beograd, tri od Beograda ka Skopqu, ~etiri od ^a~ka prema Stala}u, ~etiri iz Stala}a za ^a~ak i po jedan od Beograda do Kraqeva i od Kraqeva do Trstenika i obratno. 36 Oktobra 1936. godine zapo~eti su radovi na izgradwi pruge normalnog koloseka od Kraqeva do ^a~ka. Ona bi, prema elaboratu Ministarstva saobra}aja, predstavqala deonicu zami{qene pruge koja bi se od ^a~ka nastavqala preko Vaqeva, Tuzle i Doboja i dosezala do Bawa Luke, gde bi bila povezana sa tzv. unskom prugom kojom bi se potom, preko Biha}a i Knina, stizalo na Jadransko more kod Splita. 37 Zahvaquju}i kreditu od trideset miliona dinara radovi su izvo eni ubrzano, i ve} u jesen 1939. godine ona je bila osposobqena za saobra}aj. Istovremeno vr{eno je i trasirawe za izgradwu normalnog koloseka od Kraqeva do Kru{evca kako bi se na taj na- ~in omogu}ila brzina vozova od blizu 100 kilometara na sat. 38 Iz Kraqeva se `eleznicom moglo putovati i, preko Sokoqe, na Go~, 18 kilometara dugom uskotra~nom prugom {irine koloseka od 0,60 metara, koju su radi eksploatacije {umskih kompleksa ove planine i @eqina, tokom Prvog svetskog rata izgradili austrougarski okupatori. 39 S obzirom na slab kvalitet koloseka ove pruge, usled ~ega su lokomotive i vagoni ~esto be`ali iz wega, prouzrokuju}i sijaset lak{ih i te`ih nezgoda, neretko i sa smrtnim posledicama, Ministarstvo saobra}aja ju je izdvojilo iz svog resora i upravu nad wom poverilo Ministarstvu {uma i ruda, a ono je 36 Izvod iz reda vo`we, Narodna samouprava, 7. VIII 1939, 4; Godi{wak Jugoslovenskih dr`avnih `eleznica 1937, Subotica, 1937, 76 78. 37 Otpo~ela je izgradwa normalne pruge Kraqevo ^a~ak, Politika, 20. X 1936, 8; Izgradwa nove `elezni~ke pruge Kraqevo Bawa Luka, Politika, 27. I 1939, 6; Privode se kraju radovi na pruzi normalnog koloseka Kraqevo ^a~ak, Pravda, 28. III 1939, 8. 38 Novoizgra ena pruga Kraqevo ^a~ak bila je karakteristi~na po tome {to su prilikom wene izgradwe kori{tene stare {ine kra}e du`ine od kojih }e se po dva komada zavarivawem nastavqati. Ovo }e biti novina kod nas, jer ovaj na~in je jo{ u studirawu i praksa ima da poka`e vrednost ovog opita. Radovi na izgradwi pruge normalnog koloseka Kraqevo ^a~ak nalaze se u zavr{noj fazi, Politika, 12. III 1939, 26. 39 U toku okupacije na teritoriji Kraqevine Srbije izgra eno je nekoliko stotina kilometara `elezni~kih pruga razli~itog koloseka. Tako su podignute pruge koloseka 0,60 metara: General Hanri Ki~evo Ohrid (234 km), Gradsko Bitoq (135 km), Alinci Sviwi{te (50 km), General Hanri Radu{a (23 km), Dubravica Kostolac (14 km), Obili}evo Naupara (16 km), Kraqevo Go~ (19 km) itd. Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca redovan saziv za 1925/26. godinu, II kwiga (od XXIII do L redovnog sastanka), Beograd, 1926, 23. 81
82 potom ustupilo na kori{}ewe industrijalcu Miqku Petrovi}u Ri`i, koji je imao koncesije na eksploataciju go~kih {uma. 40 Napredak u sferi drumskog i `elezni~kog saobra}aja uneo je velike promene u dotada{wi `ivot gra ana, a naro~ito stanovni- {tva sa seoskog podru~ja. Du` puteva i uz `elezni~ke stanice po- ~ele su da ni~u kafane kao svrati{ta i odmori{ta umornih putnika. U wima se razgovaralo, razmewivane su novosti, misli i ideje. Seqak, ~iji vidici su retko sezali van obrisa seoskog atara, na putu ili u vozu susretao je qude koji su `iveli kilometrima daleko, slu{ao razli~ite dijalekte, upoznavao druga~iju no- {wu, modernu ode}u i cipele i sli~no, {to je izazivalo prelome u wegovoj svesti i budilo nove te`we. Sa dosta pote{ko}a nakon Prvog svetskog rata obnovqen je i rad kraqeva~ke po{tansko-telegrafske stanice koja je, u to vreme, bila pod nadle`no{}u beogradske Direkcije po{ta i telegrafa. Prema podacima iz 1920. godine, weno osobqe ~inilo je ~etvoro ~inovnika: Borivoje Milo{evi}, upravnik, Angelina Milo{evi}, po{tar II klase, Dimitrije A}imovi}, po{tar IV klase i Radisav Milutinovi}, kondukter IV klase. 41 Preko we se obavqao pismonosni, telegrafski i paketski saobra}aj sa svim delovima zemqe i onim inostranim dr`avama sa kojima je Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca imala ratifikovane sporazume o po{tansko-telegrafskim uslugama. Ne mo`e se sa sigurno{}u re}i kada je u Kraqevu uspostavqen telefonski saobra}aj, tek ~iwenica je da je 1929. godine pri ovda{woj po{ti bilo registrovano 35 telefonskih prikqu~aka. Ako se ima na umu da je u Kraqevu tada `ivelo oko 3.800 stanovnika, mo`e se zakqu~iti da je na jedan telefonski broj dolazilo oko 120 qudi, {to ga je u onda{wim prilikama svsrstavalo me u razvijenije gradove Jugoslavije. 42 Tehni~ke mawkavosti wene cen- 40 Prema izjavi nekada{weg ~uvara ove pruge Pavla Mirjani}a, bilo je i preturawa voza i be`awa vagona. Zbog ovoga izginulo je mnogo naroda putnika i `elezni~kih radnika. Po slobodnoj proceni izginulo je preko 100 qudi, `ena i dece. ^esto je na padovima pruge spu{tano po dvadeset i vi{e vagona bez lokomotive, samo sa ko~ni~arima akordantima. Jednom prilikom kod takvog spu{tawa, odjednom je poginulo devet qudi, a jedan je ostao do`ivotni invalid. Navedeno prema: Dobrivoje Govedarica, @elezni~ari Kraqeva, radnici, revolucionari, graditeqi, Beograd, 1977, 14. 41 Dr`avni kalendar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za godinu 1921. koja je prosta, Beograd, 1921, 803. 42 Telefonske brojeve imali su: Aerodromska uprava Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda, Sreska bolnica, @andarmerijska stanica, @elezni~ka stanica, kancelarija Ibarskih rudnika, Komanda 19. artiqerijskog puka, Kopaonik A. D., preduze}e Lid, Kraqevski trgova~ki kreditni zavod, Sekcija za gra ewe pruge Kraqevo Kragujevac, Sekcija za gra ewe @elezni~ke radionice za popravku vagona, Sreski rasadnik, Na~elstvo sreza @i~kog, Privredna banka, Op{tinski sud, preduze}e Stojadinovi} D. M., Tehni~ko preduze}e Labor,
trale bile su povod ~estim protestima telefonskih pretplatnika, a poslu`ile su i kao svojevrsni materijal ovda{wem humoristi- ~aru koji je zapisao: Na{a telefonska centrala najboqa je {kola za usavr{avawe u prislu{kivawu tu ih razgovora. 43 Do znatnog unapre ewa po{tanskog saobra}aja, prenosa pisama i paketa, pre svega, izme u Kraqeva i drugih delova Jugoslavije, do{lo je nakon otvarawa `elezni~ke pruge Kragujevac Kraqevo Ra{ka Kosovska Mitrovica, 1929 1931. godine. Na ovaj na~in vreme prevoza po- {iqki prema Beogradu i Skopqu umnogome je skra}eno. 44 Na osnovu Uredbe o organizaciji PTT slu`be iz maja 1934. godine, kraqeva~ka po{ta je svrstana u tre}u kategoriju, kojoj su, pored ostalih, pripadale i po{te u Kru{evcu, ^a~ku, U`icu, Kosovskoj Mitrovici i Ra{ki. Weni {alteri bili su otvoreni u letwem re`imu rada od 7 do 21, a u zimskom od 8 do 20 ~asova. 45 Po- ~etkom septembra 1939. godine postignut je i zna~ajan napredak u telefonskoj komunikaciji: Do pre dva dana na telefonski razgovor sa Beogradom ~ekalo se po nekoliko sati, a bilo je vi{e slu- ~ajeva da se Beograd ne mo`e dobiti u toku celog dana. Sve ovo te- {ko je poga alo privredni i kulturni razvoj ovog kraja. Danas, pak, prava je radost govoriti sa Beogradom. Treba samo videti kakvom se brzinom danas ovaj dobiva i govori obavqaju, pa da se pravilno oceni uloga telefonskog saobra}aja koji u posledwe vreme i kod nas pokazuje stalni porast i postepeno te`i da zauzme prvo mesto u privrednom i kulturnom razvoju na{e zemqe. 46 ZANATSTVO Izlo`eno bezobzirnoj pqa~ki od strane okupacionih vlasti, zanatstvo je jedna od privrednih grana koja je tokom Prvog svetskog rata i austrougarske okupacije skoro potpuno zamrla. Oskudica arhivske gra e onemogu}ava sagledavawe stawa zanatstva Kraqeva u ovom periodu u potpunosti. Ipak, mo`e se slobodno ustvrditi da su Tehni~ko preduze}e VAO, Uprava Ratarske {kole, Finansijska uprava, tehni~ki biro Lazar Kosti} i Mil. Anti}, hotel Beograd, hotel Pariz, gvo- ` arski trgovac Gligorije Tere{~enko, trgovac Qubomir Radovi}, Radovanovi} Isidor i Sin, \or evi} Cvetko i Sinovi, trgovina Matovi} i Crv~anin, trgovina Vukovi} Radojko i Komp., trgovac Nikola Kne`evi}, trgovac Budimir Ili}, gvo` arski trgovac Radowa Mitrovi}, trgovac Qubomir \oki} i trgovac Nikola Bugar~i}. Telefonski imenik 1929, Beograd, bez godine izdawa, 321 322. 43 Uzgredice, Kraqevski glasnik, 16. XI 1933, 2. 44 ^ergari ili po{tanska kola, Vreme, 12. IX 1936, 5. 45 Podela po{ta, telegrafa i telefona i po{tansko carinskih magacina, Slu- `bene novine Kraqevine Jugoslavije, 15. V 1934. 46 Kraqevo je dobilo direktnu telefonsku vezu sa Beogradom, Narodna samouprava, 9. IX 1939, 3. 83
84 mnoge zanatlije u obnovi svojih radwi kretale iz po~etka. Brojne su pote{ko}e na koje su pri tom nailazili (nedostatak alata i sirovina, osiroma{eno tr`i{te), a jedna od najkrupnijih bila je pomawkawe obrtnog kapitala jer su im banke nerado odobravale kredite, a ukoliko bi ih i odobrile to bi naj~e{}e bilo pod jako nepovoqnim uslovima. Blagodare}i pove}anoj potrebi za zanatskim proizvodima i uslugama, kao i olak{avaju}im okolnostima da je za protokolisawe radwe bilo potrebno izdvojiti 200-300 dinara, a da su se osnovni inventar, alat i potreban materijal mogli nabaviti za dve-tri hiqade, zanatstvo u Kraqevu je u prvim posleratnim godinama relativno brzo o`ivqavalo. 47 Da bi se za{titili od uticaja industrijske konkurencije, zanatlije organizovane u esnafe pribegavale su osnivawu zanatskih zadruga kao proizvodno-organizacionih oblika. Tako su 1919. godine obu}ari oformili Prvu obu- }arsku zadrugu koja je udru`ivala deset majstora i osam radnika, a idu}e godine nastala je Prva opan~arska zadruga u koju je stupilo tako e deset majstora i osam radnika. 48 U 1927. godini u Kraqevu je bilo registrovano 23 vrste zanata i 170 zanatskih radwi, i to: 25 opan~arskih, 18 abaxijskih, 18 kova~kih, 14 obu}arskih, 14 pekarskih, 11 berberskih, 10 kroja~kih, 10 kolarskih, osam mesarskih, {est bojaxijskih, {est zidarskih, pet stolarskih, ~etiri bravarske, ~etiri limarske, tri fotografske, tri ~asovni~arske, tri firmopisa~ke, dve jorganxijske, dve mehani~arske, dve ba~varske i po jedna lon~arska, potkiva~ka i kobasi~arska. 49 Pribli`no 36% zanatskih radwi ~inile su opan- ~arske, abaxijske i kova~ke radwe, ~ija klijentela je uglavnom bilo seqa~ko stanovni{tvo, zbog ~ega je razvoj zanatstva u velikoj meri zavisio od plate`ne mo}i ovog socijalnog sloja. Velika ekonomska kriza krajem tre}e i po~etkom ~etvrte decenije XX veka ostavila je zna~ajnog traga u stawu i strukturi zanata. Opadawe potro{a~ke kupovne mo}i, posebno seqa{tva, fiskalna optere}enost, nagomilana dugovawa, izra`ena konkurencija industrijske robe, rad pojedinaca koji nisu imali protokolisane radwe, posebno zanatlija na seoskom podru~ju, i niz drugih okolnosti, doveli su ovu privrednu granu u nezavidan polo`aj. Jedan broj zanatlija zatvorio je svoje radwe i zaposlewe potra- `io u industrijskim preduze}ima, Fabrici aviona pre svega, dok je deo wih poku{avao da se ~vr{}im unutarstrukovnim poveziva- 47 Dr Milica Milenkovi}, Obnavqawe privrednog `ivota..., 173. 48 Opan~arska zadruga rasformirana je 1922, a obu}arska 1925. godine. Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e, 60; Dr Milan M. Matijevi}, Kraqeva~ki esnafi, Kraqevo, 1995, 155. 49 Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za industriju, obrt, trgovinu i poqoprivredu, Beograd, 1928, 708.
wem u okviru esnafa ili udru`ivawem sa siroma{nim radnicima u zanatsko-proizvodne zadruge, izbori za povoqnije uslove poslovawa. Na taj na~in u periodu od 1931. do 1937. godine u Kraqevu je formirano {est zanatsko-proizvo a~kih zadruga: Prva stolarska (1931), Prva pekarska (1931), 50 Druga opan~arska (1934), Kroja~ka (1934), Abaxijska (1936) i Druga stolarska (1937). 51 Pa ipak, uprkos evidentnim poreme}ajima, mo`e se re}i da je kraqeva~ko zanatstvo, u pore ewu sa zanatstvom u drugim delovima jugoslovenske dr`ave, usled intenzivne investicione aktivnosti, tj. izgradwe Fabrike vagona i puta i `elezni~ke pruge Kraqevo Ra{ka i poja~anog doseqavawa stanovni{tva, u velikoj meri lak{e podnelo breme krize. 52 Prema nepotpunim podacima iz 1934. godine, lepezu kraqeva~kog zanatstva ~inilo je 25 vrsta zanata upra`wavanih u 149 protokolisanih zanatskih radwi. Wihova struktura bila je: pekarskih 40, abaxijskih 16, stolarskih 12, obu}arskih 11, kroja~kih devet, mesarskih devet, kova~kih {est, potkiva~kih i bravarskih po pet, bojaxijskih i sedlarskih po ~etiri, limarskih, mehani~arskih i lon~arskih po tri, poslasti~arskih, soboslikarskih, gra evinarskih, u`arskih, ~asovni~arskih i kazanxijskih po dve i po jedna ba~varska, jorganxijska, tka~ka i elektroinstalaterska radwa. 53 O{tricu socijalne borbe zanatlije su usmeravale prema nelojalnoj konkurenciji, tj. prema onima koji su poslovali bez potrebne stru~ne kvalifikacije i dozvole nadle`nih vlasti i prema filijalama pojedinih industrijskih preduze}a ~ija roba je bila konkurentnija od wihove. Pojedinci koji bi, poput berberi- 50 O trogodi{wem radu ove zadruge wen nekada{wi ~lan Voja \erkovi} pisao je: Wu su osnovali 10 zanatskih majstora i 2 radnika zanatlije. Svaki ~lan zadruge uneo je svoj alat koji je imao i obavezni ulog od 500 din., a zadrugar koji je imao vi{e novca davao je i pozajmicu zadrugi. Prvih mesec dana zadrugari su radili bez plate, a kasnije plata se kretala od 30-40 din. dnevno, dobit je deqena na kraju godine. Zadrugar koji nije hteo da podigne dobit, unosio je svoj deo u zadrugu kao svoj ulog. Osniva~ zadruge i wen predsednik bio je Voja Raki}evi}. Razlog udru`ivawa u zadrugu bio je veliki porez a i da poboq{amo svoje `ivotne uslove. Radno vreme u zadruzi je 10 ~asova. (...) Pekarska zadruga rasformirana je 1934. g. Razlog je to {to je vlast ograni~avala rad zadruge i {to me zadrugarima je izbila nesloga. Bilo je nesavesnih radnika koji su dozvolili da ih spoqa privatni poslodavci zavade jer im je zadruga smetala kao konkurencija. IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Izjava Voje \erkovi}a, pekarskog radnika iz Kraqeva, II/797. 51 Isto, Izjava @ivote Mitrovi}a, drvodeqskog radnika iz Kraqeva, II/804; Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e, 60. 52 Vladeta Radosavqevi}, Privredni i komunalni razvoj, Kraqevo i okolina, Beograd, 1966, 519. 53 Privredni adresar Kraqevine Jugoslavije 1934 35, Beograd, 1934, 256, 313, 329, 344, 354, 360, 369, 390, 418, 447, 488, 526, 593, 600, 606, 607, 627, 693, 714, 725, 735, 740, 784, 834, 864, 887. 85
86 na \ure Igi}a, snizili cene svojih usluga ispod onih koje su bile dogovorene na nivou esnafa, izlagani su bojkotu ostalih kolega. 54 Kako za obavqawe berberskog zanata nije bilo potrebno mnogo skupocenog alata, a ni posedovawe lokala, to je Berberski esnaf imao pune ruke posla da stane na put onima koji su obavqali ovu delatnost. Iz jedne od predstavki koju je ovaj esnaf upu}ivao Okru`nom zanatlijskom esnafu saznajemo da je izvesni Sreten Vasi} oko deset meseci obavqao berbersku radwu bez majstorskog prava i bez protokolacije, a Milutin Vrani} zemqoradnik `ive}i u Kraqevu koji nije probavio ni dana na berberskom zanatu, bez ikakvih isprava radi, torbari od ku}e do ku}e, od radwe do radwe. 55 Berbere i damen-frizere ugro`avao je i rad vojnih berbernica u kojima su vojnici na odslu`ewu vojnog roka besplatno pru`ali ove usluge: Od ovakvih berbera oficiri i vojni ~inovnici dobijaju pretplatne karte i to za cenu od 14 din. 10 numera. Pored toga ovi vojnici idu po ku}ama, te brijaju ne samo oficire i wihove `ene, ve} i prijateqice tih oficira i oficirskih `ena. Na taj na~in veoma mnogo opada i smawuje se rad u salonima damen-frizera i berberskih radwi, {to sve ima za posledicu zatvarawe berberskih radwi u ve}ini slu~ajeva, po{to ovom nesolidnom konkurencijom nisu u stawu pravni majstori da odgovaraju svojim gra anskim obavezama pa i svoju porodicu da ishrane. 56 ^ak je i jedan tehni~ki novitet, ~ija je popularnost iz dana u dan rasla umawuju}i na taj na~in promet u berbernicama, izazivao `u~na negodovawa. Bio je to `ilet, koji se svuda i na svakom mestu, po ulicama prodaje i to po 1 din. komad, zbog ~ega su se iz berberskog esnafa mogli ~uti apeli na nadle`ne da se uvoz i pro- 54 O Igi}evom postupku stare{ina Berberskog esnafa, Milan Kosti}, obavestio je kraqeva~ku javnost: 10. ovog meseca odr`ana je konferencija berbera u kancelariji Zanatlijskog esnafa. Konstatovano je da g. \ura Igi}, ovda{wi berberin vr{i nelojalnu konkurenciju time {to je oborio cene {i{awu, brijawu i drugim berberskim radovima, a koji je glavni uzrok na{eg propadawa iz dana u dan. Jednodu{no je osu en takav wegov rad sa kojim je bojkotovan kako od strane poslodavaca tako i od pomo}nika. Re{eno je da se upozori po{tovano gra anstvo da nije namera bila sastanka da podi`e cene svome radu, ve} da stavi do znawa kako je do sada pro{ao g. Igi} svojom nelojalnom konkurencijom. Kako i daqe poku{ava da svojim nesolidnim radom ometa nas u na{em razvijawu to, kao {to je napomenuto, bojkotovan je time da nijedan od radnika ne}e da radi kod wega. Konferencija berbersko-frizerskih pomo}nika u Kraqevu, Kraqevski glasnik, 12. X 1933, 3. 55 IAK, Udru`ewe zanatlija sreza @i~kog, kutija br. 44, Dopis zastupnika berberskog zanata u Okru`nom esnafu Milana Kosti}a, Okru`nom zanatlijskom esnafu Kraqevo, 7. XI 1933. 56 IX redovni godi{wi kongres privrednih komora i organizacija Kraqevine Jugoslavije 13. i 14. septembra 1931. g., Beograd, 1931, 171.
daja `ileta u potpunosti zabrani, ili makar sankcioni{e visokim carinskim stopama. 57 Bilo je i pojava da pojedine zanatlije preuzimaju poslove srodnih zanata {to je dovodilo do sukoba i trzavica unutar zanatlijskog stale`a. Tako su u jesen 1934. godine vlasnici 11 kroja~kih radwi uputili zahtev na~elniku sreza @i~kog da ih za{titi od abaxija koje pored abaxijskog posla i trgovine obavqaju i kroja~ki posao, primaju poruxbine po meri i izra uju odela od {tofa iako na to nemaju zakonskog prava ni uslova jer je u opreci Zakona o radwama u kome su poslovi i zanati precizno podeqeni. 58 Problemi prouzrokovani bespravnim radom i dono{ewe mera neophodnih za wihovo re{avawe, bili su predmet Rezolucije zanatlija okupqenih u Udru`ewe zanatlija za srez `i~ki usvojene 1. decembra 1934. godine prilikom proslave Zanatskog dana. Jednoglasno konstatuju}i da je polo`aj jugoslovenskog zanatstva postao vrlo te`ak i mole}i sve merodavne ~inioce da u dana- {wim te{kim vremenima celishodnim merama pru`e zanatstvu, kao najbrojnijem i najvi{e ugro`enom gradskom stale`u, svu potrebnu za{titu, zanatlije su zahtevale da s obzirom na ogromno zlo koje predstavqa bespravan rad ne samo po legalno zanatstvo, ve} i po fiskalne interese dr`ave kao i po op{te privredne i socijalne interese, {to pre se donese poseban zakon o suzbijawu bespravnog rada kojim }e se bespravni rad energi~no goniti ustanovqewem strogih mera protivu bespravnih majstora, a naro~ito oduzimawem alata od svakog lica koje se zatekne u bespravnom obavqawu zanatskog rada. 59 U posebno nezavidnom polo`aju nalazile su se zanatlije koje su izra ivale obu}u i ode}u i koje je, osim bespravnog rada, najvi{e poga ala konkurencija industrijske robe. Ekspanzija gumene i ostale obu}e, posebno one proizvedene u fabrici Bata 60, koja je svojim kvalitetom, modernim dizajnom i niskim cenama stekla simpatije jugoslovenskih potro{a~a, izazvala je `estoka negodovawa i proteste zanatlija. U pomenutoj Rezoluciji od 1. decembra 1934. godine od vlade se tra`ilo da posebnom uredbom ograni- ~i mogu}nost industrijskim preduze}ima da svoje prodajne objekte 57 Isto. 58 Zahtev su potpisali: Aleksandar \or evi}, Du{an Jovi~i}, Bora Jakovqevi}, Drag. Milovanovi}, @ivojin Joci}, Du{an M. \or evi}, Stjepan Viskovi}, Milo{ Stojanovi}, @ivota Lazarevi}, Mijat Mari} i bra}a Radosav i Vasilije Milovanovi}. IAK, Udru`ewe zanatlija sreza @i~kog, kutija br. 44, Zahtev kroja~kih majstora Na~elniku sreza `i~kog, 9. XI 1934. 59 Isto, kutija br. 42, Rezolucija Udru`ewa zanatlija za srez @i~ki, 1. XII 1934. 60 Firma Bata iz ~ehoslova~kog grada Zlina otvorila je 1932. godine fabriku obu}e u Borovu a nakon toga lanac svojih prodavnica {irom Jugoslavije, izme u ostalog i u Kraqevu. 87
88 mogu otvarati samo u gradovima sa preko 50.000 stanovnika, i to samo po jednu, jer ona sa razgranatom filijalskom mre`om ugro- `avaju polo`aj zanatlistva i celog sredweg stale`a, guraju}i u propast hiqade samostalnih privrednih egzistencija, te je potrebno da se ograni~i wihova svemo} kako bi se u smislu ~l. 23 Ustava izbeglo stvarawe dru{tvenih suprotnosti. 61 Poput skoro svakog ve}eg mesta u Jugoslaviji, Bata je i u Kraqevu otvorio u okviru svoje prodavnice, radionicu za opravku obu}e u kojoj su sitne opravke vr{ene besplatno, stvaraju}i na taj na~in dodatne pote{ko}e mesnim obu}arima, opan~arima i papu~arima. 62 O tome koliko je Bata uzburkao duhove svedo~i i ~iwenica da su oni 10. februara 1936. godine, u znak protesta, organizovali jednodnevni {trajk, upozoravaju}i da }e svoje radwe zatvoriti i na du`e vreme ako se wihovim molbama ne iza e u susret, apeluju}i na nadle`ne da se pozabave radom Bate i u {to skorijem vremenu zabrane wegov {tetan rad po doma}e majstore. 63 Problem Bata koji {tetno uti~e na doma}u radinost u Kraqevu, uo~avao je i dopisnik Centralnog presbiroa iz Ni{a. 64 O~ajan polo`aj opan~ara i opan~arskih radnika bio je predmet i Rezolucije upu- }ene po~etkom februara 1938. godine Ministarstvu socijalne politike, o ~emu je javnost bila upoznata putem novinskih stubaca: Nezaposleni opan~arski radnici kao i majstori ~ije su radwe propale, odr`ali su konferenciju na kojoj se govorilo o te{kom polo`aju u koji su zapali, tra`e}i mogu}nost da se wihova sada- {wa mu~na situacija u~ini sno{qivijom. Na konferenciji bilo je vi{e govornika i svi odreda isticali su svoje te{ko stawe i ~lanova svoje porodice. Govornici su nagla{avali da }e sada{wi te`ak polo`aj nezaposlenih radnika i postradalih majstora postati jo{ mu~niji i za wih i za wihove porodice ako im se {to pre ne pritekne u pomo}. 65 Na poslovawe zanatlija koji su izra ivali i vr{ili opravke obu}e i ode}e uticale su i promene u na~inu odevawa, tj. novi modni trendovi koji su se odra`avali ne samo na gradsko, ve} u sve ve}oj meri i na seosko stanovni{tvo. Narodna no{wa i tradicionalna seoska ode}a (ko`uh, {areni prsluk i sl.) ustupali su sve 61 IAK, Udru`ewe zanatlija sreza @i~kog, kutija br. 42, Rezolucija Udru`ewa zanatlija za srez `i~ki, 1. XII 1934. 62 Radionica kod Bate, Kraqevski glasnik, 19. X 1933, 4. 63 Istog dana u zanak protesta svoje radwe zatvorili su i obu}ari u U`icu, ^a~ku, Vaqevu, Gorwem Milanovcu i Prilepu. Kraqev~ani ka`u ako se wihovim molbama ne izi e u susret da }e radwe na du`e vreme zatvoriti, Pravda, 12. II 1936, 8. 64 AJ, 38, 6 22, Izve{taj dopisnika Centralnog pres-biroa iz Moravske banovine o radu stranog kapitala na teritoriji banovine, 17. II 1937. 65 Molba nezaposlenih opan~ara u Kraqevu, Politika, 1. II 1938.
vi{e prostora kaputima i drugim platnenim odevnim predmetima izra enim naj~e{}e u industrijsko-konfekcijskim pogonima, dok je {tavqeni opanak gubio trku sa gumenim ili cipelama kao savr{enijom i vi{e tra`enom robom od strane seqaka. 66 89 Ispred grn~arske radwe Stevana Nikoli}a, 20-ih godina XX veka Nagomilani dugovi i nemogu}nost wihove otplate dovodili su neke zanatlije do ste~aja, a da bi se poveriocima nadoknadila sredstva, ~esto se de{avalo da se imovina, pa ~ak i poku}stvo, pojedinih prodaje na javnoj licitaciji. Tako je izvr{nim re{ewem Kraqevskog prvostepenog suda od 10. juna 1931. godine, radi naplate duga u iznosu od 10.948 dinara, koji je imao prema poveriocu Stojanu Kastavi}u iz Beograda, abaxiji Radovanu Mitrovi}u oduzeto i potom izlo`eno javnoj prodaji pred kafanom Zlatni Prag, 15 akcija Kraqevske privredne banke. 67 Radi namirewa duga prema trgovcu Svetomiru Tomovi}u 25. februara 1935. godine, organizovana je prodaja stvari opan~ara Milovana Puzi}a. Pred zainteresovanim kupcima kod hotela Beograd na{lo se 72 para opanaka, 800 raznih kalupa, bakarni kazan od 200 litara sa priborom, jedan ormar, dva {ifowera, dva plehana kreveta sa madracima i {est prostih stolica, sve ukupno u vrednosti od 9.920 dinara. 68 Za naplatu 21.534,10 dinara, koliko je na ime doprinosa 66 IX redovni godi{wi kongres privrednih komora i organizacija Kraqevine Jugoslavije..., 157. 67 Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 15. X 1931, 7. 68 Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 28. I 1935, 5.
90 Prva stolarska zadruga dugovala beogradskom Okru`nom uredu za osigurawe radnika, prodaji su izlo`ene tri stolarske ma{ine (frezer, kombinovani diht i abrihter marke SOAH i ma{ina za obradu brodskog poda). 69 Uprkos krizi, modernizacijski pomaci ostavili su traga na zanatstvu izmeniv{i unekoliko wegove strukturalne odlike. Neki od zanata su lagano odumirali (npr. terzijski, sara~ko-sedlarski, kova~ki), dok su se ukorewivali novi, do`ivqavaju}i dinami~ni uspon (~asovni~arski, automehani~arski, elektroinstalaterski, ma{inbravarski). Iako na prvi pogled, s obzirom na pote- {ko}e kroz koje je zanatstvo kao privredna grana pro{lo u godinama krize, mo`e izgledati paradoksalno, broj zanatskih radwi je u navedenom periodu rastao. Razlozi za to le`ali su, pre svega, u ~iwenici da je varo{, usled poja~ane ekonomske imigracije, rasla, pa je samim tim rasla i potra`wa zanatlijskih proizvoda i usluga. Tako e, tome je doprinosila i sama kriza nagoniv{i mnoge radnike koji su u zanatskim radwama u kojima su do tada radili dobili otkaz, da otpo~nu samostalno upra`wavawe delatnosti za koju su se obu~ili. Tako je dolazilo do tzv. razvodwavawa zanatskih radionica, tj. pove}awa kvantiteta u vidu pove}awa broja radwi na ra~un kvalitativne strane (opadawe broja uposlenog osobqa, investiranog kapitala i prose~nog prometa). 70 Okon~awem ekonomske krize sredinom 30-ih godina XX veka, prilike u zanatstvu su se u velikoj meri stabilizovale, za {ta razloge treba tra`iti u pove}anoj kupovnoj mo}i seqa{tva, otpo- ~iwawu proizvodwe u Fabrici vagona (1936. godine), kao i poja~anoj gra evinskoj delatnosti na izgradwi pruge normalnog koloseka Kraqevo ^a~ak i podizawu nekoliko vojnih objekata u okolini Kraqeva. Prema jednom popisu Udru`ewa zanatlija sreza `i~kog s po~etka februara 1940. godine, u kome su evidentirani svi wegovi ~lanovi, osim mesara i pekara, Kraqevo je imalo 142 registrovane zanatske radwe u kojima je upra`wavano 43 vrste zanata. 71 Uprkos izra`enoj konkurenciji industrijske konfekcije, najzastupqeniji zanat bio je abaxijski koga je obavqalo 14 zanatlija, i to: Jerotije Be{ovi}, Radisav Jovanovi}, Petar Marjanovi}, Bogoqub Rosi}, @ivota Seni~i}, Milan Obradovi}, Du{an Zdravkovi}, Radenko Qubisavqevi}, ^edomir Seni~i}, Momir Radovi}, Dragoqub Rosi}, Miloje Vu~i}evi}, Vu~i} Vu~i}evi} i Miloje Vu~ini}. Kroja~kim zanatom bavili su se @ivojin Joci}, 69 Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 29. I 1935, 6. 70 IX redovni godi{wi kongres privrednih komora i organizacija Kraqevine Jugoslavije..., 143. 71 IAK, Udru`ewe zanatlija sreza @i~kog Kraqevo 1910 1950, kutija br. 42, Dopis Uprave Udru`ewa zanatlija sreza `i~kog Poreskoj upravi Kraqevo, 5. II 1941.
Du{an Jovi~i}, Aleksandar \or evi}, Stjepan Viskovi}, Du{an \or evi}, @ivota Lazarevi}, Milivoje Ne{ovi}, Vojislav Milovanovi}, Tihomir Vu~eti}, Milo{ Stojanovi}, Dragoqub Milutinovi}, Zora Stefanovi} i bra}a Vasilije i Radosav Milovanovi}, {iju}i po najnovijim modnim magazinima sakoe, pantalone, frakove, ibercigere, prsluke, `akete, geroke, zimske kapute, damske haqine i sl. Obu}arske radwe imali su Dragomir K. Petrovi}, Milutin Dimitrijevi}, Sekula Vukovi}, Mijodrag Vasi}, Gavrilo Bojovi}, Predrag Leki}, Ilija Aran elovi}, Petar Oblak, Branislav Vukasinovi}, Mijodrag Andri}, Milan Vuleti} i Vlajko Mitrovi}, {tavqene {umadijske opanke izra ivali su i popravqali Milan R{umovi}, Du{an Jovanovi}, Vasilije Dragojlovi}, Jovan Ili}, Nikodije Vujanac, @ivko Antonijevi}, Borislav Popovi} i Milovan Puzi}, dok su papu~e proizvodili Aleksandar Ga anski i Mladen Lozani}. Brijawe i pod{i{ivawe sugra ana i onih koje je put naneo kroz Kraqevo obavqali su Milan Kosti}, Dimitrije Simeunovi}, Tanasije Kostadinovi}, Qubomir Lazarevi}, Dobrosav Jeremi}, Du{an Radujkovi}, Branko ]ur~i}, Jovan Stojkovi}, Josip Sele{i, Mijodrag An elkovi}, Nikola Prodanovi}, Milanija Milenkovi} i Zorka I{tvanovi}. 72 Zidawe stambenih i drugih gra evina izvodili su zidari Sima Milo{evi}, Stevan A. Stevanovi}, Dimitrije Kolovi}, Milan Pavlovi}, Filip Mati}, Gavrilo Jovanovi}, Nikola Arizanovi}, Igwat Miladinovi} i Martin Kova~evi}, dok su Dragutin Brozovi} i Jovan Milovi} svoje radwe protokolisali kao gra evinarske. Razne predmete od gvo` a izra ivali su kova~i Svetislav Petrovi}, Dragoqub Jovanovi}, Uro{ Stanimirovi}, Milan Nasti} i Velimir Mili}evi}, a potkiva~ke usluge pru`ali su Qutomir Lazarevi} Qutko, Mijodrag Mijailovi}, Miroslav Petrovi} i Ilija Sin i}. Bojewe vunenih prediva i tkanina obavqali su Milorad T. @ivkovi}, Krsta Pantovi}, Jovan Kuburovi}, @ivojin Terzi} i Trifun Vidojevi}, \or e Baqozovi} imao je vunovla~arsku radwu, a vre}e raznih vrsta izra ivao je Aleksa Joci}. Sara~ki proizvodi mogli su se nabaviti kod Dragoquba Mizdrakovi}a, Dobrivoja Stefanovi}a i Milinka Jakovqevi}a, odevni predmeti od krzna u radwi Nikole Jevti}a, a Masko Olimpijada i Marija Glava{ka bile su registrovane kao modistkiwe. Obradom limova i proizvodwom raznih predmeta od wih (oluci za odvo ewe ki{nice sa krova, kofe, levkovi, lavori, modle za kola- ~e, pe}i bubware i sl.) bavili su se Dragoqub Dimitrijevi}, Gvozden Markovi} i Dragi{a Mitrovi}, a bravarski zanat upra- 72 U frizerskom salonu Nikole Prodanovi}a kraqeva~kim damama pru`ane su usluge: prvoklasna parna trajna ondulacija, vodena marsel ondulacija i manikir, i sve to po umerenim cenama. Oglas, Kraqevski glasnik, 5. X 1933, 4. 91
92 `wavali su Vladislav Paunovi}, Milutin Lazarevi} i Dimitrije Tane Petrovi}. Instalirawe elektrovodova i otklawawe kvarova na elektri~nim postrojewima, ma{inama, aparatima i ku}noj instalaciji obavqali su Milan \or evi} i Milan Milenkovi}, a opravke motornih vozila vr{io je automehani~ar Pavle Si~. Sve}e od garantovano ~istog voska i bele ven~ane izra- ivane su u radionicama Miloja Konstantinovi}a, Aleksandra Markovi}a, Miodraga Stojanovi}a i Du{ana Ni{avi}a, glinene lonce i raznu drugu grn~ariju oblikovale su ve{te ruke Borisava Ili}a, Stevana Nikoli}a i Svetislava Celi}a, a kazanxijski proizvodi mogli su se kupiti u radwama Mladena Jovanovi}a, Koste Petrovi}a i Stojana Spasi}a. Gra evinsku stolariju i pojedine vrste name{taja izra ivali su stolari Milovan Todorovi}, Milorad Miqkovi}, Milan Simeunovi}, Radoje Jovanovi}, Milutin Jovi~i} i Bo`idar Markovi}, a rezawe drvene gra e obavqano je na pilanama Mihaila Kalajxi}a, Sime Duki}a i Alekse Aleksi}a. Baklave, tulumbe, {ampite, sladoled i brojne druge poslastice mamile su brojne sladokusce da navrate u poslasti~arske radwe Dimitrija Isailovi}a, Milutina Krasojevi}a i Alije Bilalovi}a, dok je po fotografiju za ve~nu uspomenu, trebalo oti- }i u fotografski studio Katinke ]iri}-erdoglija, ~iji izlog su krasile fotografije kraqeva~kih porodica, mladenaca, gimnazijalaca, nagih beba, lokalnih lepotica, prizora sa raznih sportskih i kulturnih priredbi i sl. 73 Brigu o ta~nom vremenu na ~asovnicima Kraqev~ana vodili su Bela Mihajlica, Jovan Pavlovi} i Bogoqub Petrovi}. [tampawe raznih plakata, pozivnica, razglednica i drugog obavqao je Milenko Mitrovi}. Granitne nadgrobne spomenike izra ivao je Ivan Jakovqevi}, drvene ba~ve i burad Miloje Radojkovi}, u`ad od kudeqinog vlakna Dragutin Naski}, gra evinsku opeku Qubomir Tasi}, a preradom gove ih i sviwskih creva bavio se Milan Peri{i}. Po nagaravqenom licu i ode}i uprqanoj od gare`i, me u sugra anima je bio poznat dimni~ar Dragoqub Gavrilovi}, po borsalino {e{irima i drugim vrstama kapa, koje su se mogle zapaziti na glavama mnogih Kraqev- ~ana oba pola, bio je ~uven Radisav A}imovi}, razne {trikane odevne predmete izra ivao je Jovan Radulovi}, dok su se pedikirske usluge mogle dobiti u okviru lokala fabrike obu}e Bata. Ukra{avawe zidova stambenih i poslovnih objekata obavqali su soboslikari Dobrosav Grgi} i Mirko Premovi}. 74 73 O biografiji i radu Katinke ]iri}-erdoglija, fotografa koji je najdu`e radio u Kraqevu u kontinuitetu, vidi vi{e: Dragan Dra{kovi}, Fotografije i razglednice u Narodnom muzeju Kraqevo, Na{a pro{lost, 6, Kraqevo, 2005, 33 73. 74 IAK, Udru`ewe zanatlija sreza @i~kog Kraqevo 1910 1950, kutija br. 42, Dopis Uprave Udru`ewa zanatlija sreza `i~kog Poreskoj upravi Kraqevo, 5. II 1941.
Gotovo da nije bilo zanatske radwe a da u woj nije radilo nekoliko radnika, kalfi ili {egrta, regrutovanih uglavnom iz siroma- {nih seoskih porodica, koji su dolaskom u varo{ i stupawem na zanat poku{avali da sebi trasiraju novi `ivotni put ma{taju}i o tome da jednoga dana i sami otvore radionicu poput one u kojoj su slu- `ili i otkrivali tajne zanata. Wihovi `ivotni i radni uslovi bili su lo{i, posebno {egrta u bravarskim, kova~kim i obu}arskim radionicama. 75 O tome jedan nekada{wi {egrt svedo~i: U~enika je neko od roditeqa dovodio kod poslodavca. Roditeq se s majstorom pogodio o plati i uslovima koji su uvek bili vi{e nego bedni. Roditeqi su se obi~no obavezivali da donose ne{to od hrane ili u novcu. Majstorova obaveza bila bi: stan, hrana, obu}a i ode}a. A stvarno stan bi bio neki le`aj u {upi ili radionici, hrana ostaci kao za sviwe, odelo i obu}a rite i neke stare cipele... [egrt je ustajao u 4 ~asa ujutru. Prvo bi o~istio radionicu i ulicu ispred we, zatim cipele majstoru i wegovoj porodici a ~esto i kalfama. Onda bi doneo vode i drva, zalo`io vatru, oprao sudove od ve~ere i u ku}i svr{io sve te`e i prqave poslove. Zatim je morao da nosi doru~ak u radwu pa bi se vra}ao ku}i da gazdarici pomogne u spremawu ru~ka, a ako bi gazda imao decu morao je i wih zanimati. Ru~ao bi posledwi i to {to ostane od gazde i kalfi. Potom bi radio u radionici ili ku}i sve poslove samo ne one za zanat koji je hteo da izu~i. U~enik je u tim doma- }im poslovima provodio 6-7 meseci a nekada i ~itavu godinu. (...) Kao rezultat ovakvih uslova {egrti su bili iscrpqeni i slabi. Obi~no su imali {ugu, va{ke a carovala je i tuberkuloza. (...) Neretko su {egrta tukli svi: gazda, wegova `ena, kalfe. 76 Poput svojih kolega u drugim gradovima, i kraqeva~ke zanatlije bile su organizovane u svoje strukovne asocijacije esnafe, koji su se bavili unapre ewem proizvodwe i usluga, vode}i pri tom ra~una o podizawu zanatskog podmlatka i boqem organizacionom povezivawu zanatlija, a sve u ciqu lak{eg prevazila`ewa te{ko}a i isku{ewa koja je nametao postoje}i privredni ambijent. Neposredno po svr{etku Prvog svetskog rata izvr{eno je spajawe Esnafa za grad Kraqevo i srez `i~ki sa Esnafom za Ra{ku i srez studeni~ki u Zanatlijski okru`ni esnaf sa sedi{tem u Kraqevu. 77 On je bio ~lan Zanatske komore koja je imala svoje sedi{te u Beogradu, a ~ija nadle`nost se tokom tre}e decenije XX veka prostirala na teritoriji dana{wih Srbije, Makedonije i Crne Gore. 78 75 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Polo`aj i statisti~ki podaci radni~ke omladine u Kraqevu od 1919 do 1941. godine, II/173. 76 Isto. 77 Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ki esnafi, 164. 78 Dr Milica Milenkovi}, Specifi~nosti privrednog razvoja Srbije 1918 1929, Tokovi istorije, 3 4, Beograd, 2000, 21. 93
94 TRGOVINA Jedan od osnovnih ~inilaca u privrednom miqeu Kraqeva u periodu izme u dva svetska rata bila je trgovina. Zahvaquju}i svom dobrom geografskom i saobra}ajnom polo`aju Kraqevo je, jo{ od svog osnivawa, bilo zna~ajna karavanska stanica i tr`i{te na koje je okolno stanovni{tvo iznosilo vi{kove agrarnih proizvoda. Tokom XIX veka Kraqevo (pre a{wi Karanovac) bilo je u trgova~kim krugovima poznato po tradicionalnom pana uru na koji su u velikom broju dolazili, pored doma}ih, iz Srbije, i trgovci iz Turske, Austrije i Gr~ke, kupuju}i stoku i druge poqoprivredne produkte. 79 Pojedini od wih su se, uvi aju}i dobru perspektivu za razvoj svoje delatnosti, nastawivali u Kraqevu, otvaraju}i radwe, tako da je krajem istog veka ono predstavqalo va`an izvozni trgovinski centar jugozapadne Srbije a wegovih 15 trgovaca je bilo povezano u Esnaf trgovaca izvoznika sreza @i~kog. 80 Pu{tawem u saobra}aj `elezni~ke pruge Stala} ^a~ak, 1911. godine, Kraqevo postaje i zna~ajno izvozno mesto za drvo i rezanu drvenu gra u. 81 Napredak trgovine prekinuli su Balkanski ratovi, otpo~iwawe Prvog svetskog rata i posebno okupacija Kraqeva od strane austrougarskih trupa u jesen 1915. godine. Okupacione vlasti zavele su rigoroznu kontrolu trgovine tako da su se, usled nedostatka robe i novca, obnovili neki oblici naturalne privrede, karakteristi~ni za predindustrijska dru{tva. Prema izve{tajima wihovih policijsko-upravnih organa, stanovnici i oni malobrojni trgovci koji nisu izbegli iz zemqe ili bili odvedeni u internaciju, pribegavali su skrivenoj trampi koja je uzela toliko maha da se za novac uop{te nije moglo ili vrlo te{ko moglo kupiti bilo {ta, a trgovina, ukoliko se ova razmena mogla uop{te i podvesti pod ovaj termin, svodila se, prvenstveno, na prodaju `ivotnih namirnica, odevnih predmeta i ogrevnog materijala. 82 Uvo ewem monopolske trgovine okupatora na robu {iroke potro{we, kao {to je bila so, {e}er, cigaret-papir, {ibice, petrolej, {piritus i sli~no, za posledicu je imalo pojavu krijum~arewa i preno{ewa trgovine ovim proizvodima u tzv. crnu zonu, tj. van trgova~kih radwi. Ova pojava uhvatila je toliko duboke korene tako da se o~itovala i tokom nekoliko poratnih godina. Pojedini ov- 79 Primera radi, na petodnevnom pana uru od 22. do 28. juna 1854. godine prodato je 565 goveda, 316 kowa, 90 teladi, 22 `drebadi, a 80 kowa je trampqeno. M. M. Matijevi}, B. Bi{evac, Karanovac zna~ajan trgova~ki centar Srbije..., 110. 80 Krajem XIX veka Kraqevo je imalo 32 bakalske, 49 ostalih trgova~kih radwi i 17 {pekulativnih firmi za promet poqoprivrednih proizvoda. Isto, 116. 81 Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e, 60. 82 Bo`ica B. Mladenovi}, Grad u Austrougasrkoj okupacionoj zoni u Srbiji od 1916. do 1918. godine, Beograd, 2000, 93.
da{wi trgovci su, prema nekim navodima, spretno koristili sebi svojstvenu profesionalnu prepredenost i radi uve}awa sopstvenog imetka sara ivali sa okupatorom, bez obzira na moralnu problemati~nost svojih postupaka i izra`en prezir sugra ana. 83 Obnova trgovine nakon Prvog svetskog rata odvijala se sa dosta pote{ko}a. Surovi re`im okupacije ostavio je katastrofalne posledice i u ovoj privrednoj grani, tako da su mnogi trgovci u obnovi svojih radwi kretali iz po~etka. 84 Ako se uz to imaju na umu nedostatak obrtnog kapitala, nesta{ica mnoge robe, smawena kupovna mo} stanovni{tva, ote`an transport usled razorenosti saobra}ajnica i sli~no, slika trgovine izgledala je sumorno. Tek tri-~etiri godine docnije, u periodu privredne konjukture, trgova~ki tokovi lagano ulaze u normalnu fazu. Uz to, obnova rada nov~anih zavoda omogu}ila je zna~ajnije kreditirawe trgovine, {to se uskoro odrazilo na porast broja trgova~kih radwi, posebno onih na malo. Prema podacima iz 1927. godine, u Kraqevu je postojalo sedam gvo` arskih i dve kwi`arske trgova~ke radwe, 22 radwe koje su trgovale manufakturnom i 23 me{ovitom robom, pet trgovina zemaqskim proizvodima i jedna trgovina ma- {inama. Gvo` arske radwe imali su: ^edomir Vojinovi}, Jelena Vukovi}, Radoje Vukovi}, Budimir Ili}, Radowa Mitrovi}, Stevan Risti} i Tomovi} i Kali~anin, manufakturnom robom trgovali su Kosta Dimitrijevi}, Qubo Dimitrijevi}, Vojislav \or- evi}, Dragutin Ivkovi}, Borivoje Jakovqevi}, Radomir Jovanovi}, Petar Karovi}, Gli{a Koturanovi}, Qubo Lazarevi}, bra}a Matovi}, Dragoqub Milovanovi}, Stevan Milosavqevi}, Milan Ne{ovi}, Velisav Obradovi}, Vojislav Petrovi}, Sava Prodanovi}, Radi} Radoj~i}, bra}a Stefanovi}, bra}a Terzi}, Milo{ Tomi}, Tomi} i Popovi} i Velisav Matovi}. Kwi`are su imali Milenko Mitrovi} i Milenko Novakovi}. Trgovine me{ovitom robom vodili su: Marko Andreji}, Dragosav An elkovi}, Gli{a Aritonovi}, Qubomir Blagojevi}, Dragomir Bo{kovi}, Nikola Bugar~i}, Miodrag Vukosavqevi}, Qu- 83 Tako je izvesni Matovi} bio glavni liferant austriske okupacione sile u Kraqevu, i za to je posle oslobo ewa odgovarao po ~lanu 85. za veleizdaju. AJ, 37, 49 312, Dopis Kraqevske banske uprave Moravske banovine Milanu Stojadinovi}u, 3. X 1936. 84 Okupator je, na primer, iz trgovinske radwe Jovice Stojkovi}a odneo: 600 kg kafe, 1.260 kg {e}era, 400 kg pasuqa, 150 kg sapuna, 1.000 kg kukuruza, 50 raznih sanduka, 105 xakova za {e}er, dve ma{ine za mlevewe kafe i jednu za mlevewe soli, vagu, terazije, tezgu du}ansku sa fiokama, vi{e rafova du}anskih, tri dolapa od kafe, nekoliko kanti petroleja, {est buradi zejtinskih, 25 koko- {aka, a polomili su i troje vrata i kapake na prozorima du}ana. IAK, Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Ra~un {ta su mi [vabe nema~ki vojnici odneli i upropastili od 24. oktobra 1915. god kada su u{li u Kraqevo. 95
96 bomir Dimitrijevi}, Qubisav \oki}, Stanislav Zdravkovi}, Dimitrije Ivkovi}, Qubomir Igrutinovi}, Du{an Jovanovi}, Jovan Jovanovi}, Miodrag Jovanovi}, Milan Kova~evi}, Andreja Markovi}, Dragutin Milaki}, Dragoslav Mileti}, Rade Mili}evi}, Du{an Mitrovi}, Krsto Petrovi} i Nikola Sukijasovi} Jermenin, radwama sa zemaqskim proizvodima radili su Nikola Kne`evi}, Andrija Markovi}, Milutin Masla}, Sreten Raki} i Ranko Rogqi}, dok su se razne ma{ine mogle prona}i u trgovini Isidor Radovanovi} i Sinovi. 85 Najve}a koncentracija ovih radwi bila je u u`em centru grada na Trgu Kraqa Aleksandra i u ulicama Milo{a Velikog, Tanaska Raji}a, Kraqa Petra, Vojvode Putnika, Vojvoda Stepe, u Hajduk Veqkovoj, dok je u godinama pred Drugi svetski rat uo~qivije otvarawe trgovinskih radwi bli`e periferiji. Wihov asortiman prilago avan je kupovnoj mo}i i potrebama tamo{we socijalne strukture stanovni{tva, koje su, sem u delu varo{i naslowenom na Kragujeva~ki drum, bile znatno ni`e i skromnije od stanovnika centra. 86 U periodu izme u dva svetska rata Kraqevo je imalo razvijen sistem tzv. povremene trgovine, tj. bilo je poznato po pijaci koja je odr`avana petkom i dva trodnevna pana ura: letwem (7 9. jul) i jesewem (7 9. oktobar). 87 Tih dana ono je postajalo steci{te velikog broja trgovaca iz raznih krajeva dr`ave i mesto okupqawa mase seqa{tva iz @i~kog i susednih srezova. Pijaca, sme{tena na gradskom trgu, bila je uvek raznovrsna i dobro snabdevena. 88 Na ovda{woj pijaci u najve}oj meri izla`u se prodaji razne vrste `ita, rakije, stoke, `ivine u velikim koli~inama i drugo, pa sve do kajmaka koji se sa svoga odli~nog kvaliteta davno pro~uo te se radi toga i mnogo tra`i i raza{iqe u sva mesta na- {e dr`ave. [to se pak samih cena ti~e, one su dosta nestalne i mewaju se gotovo svakog pazarnog dana. Eto, na primer, kajmak. Dok ga jednog petka imate u kojoj ho}ete koli~ini po ceni od 12 i 13 dinara, samo nedequ dana kasnije nemogu}e ga je nabaviti ispod 15 i 16 dinara. [to se retko kad preko leta de{ava u vezi sa kajmakom, to se dogodilo ovog leta. Nije bio redak slu~aj ranije, da se kajmak mogao nabaviti u Kraqevu za 8 ili 10 dinara po kilogramu. Ovoga 85 Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za industriju, obrt, trgovinu i, 708. 86 V. Macura, ^ar{ija i gradski centar, 57; dr Milan Matijevi}, Organizovanost trgovine u Kraqevu izme u dva rata, Na{a pro{lost, 5, Kraqevo, 1992, 179. 87 Pana ur u Kraqevu, Pravda, 2. VII 1933, 3; Ju~e je odr`an va{ar u Kraqevu, Politika, 9. X 1937, 11; Slu`beni list Moravske banovine, 11. VI 1938, 2; Trodnevni sto~ni pana ur u Kraqevu odr`a}e se u dane 7, 8 i 9. jula, Narodna samouprava, 9. VI 1939, 4; Dr`avni kalendar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za godinu 1921..., 915. 88 Privredni `ivot u Kraqevu znatno je o`iveo, Politika, 5. IX 1937, 10.
puta on nije bio jeftiniji od 12 dinara, i to samo za jedno kratko vreme. Izuzetno od ranijih godina, ovog leta bila je velika tra- `wa kajmaka pa se stoga i odr`ao na ceni pisala je o kraqeva~koj pijaci Politika. 89 97 Pijaca u Kraqevu, dvadesetih godina XX veka Prema saznawima Milivoja M. Savi}a, sredinom 20-ih godina XX veka na pijaci u Kraqevu padne godi{we: kukuruza 200 vagona, p{enice 100 vagona, je~ma 100 vagona, zobi 200 vagona, kupusa 10 vagona, krompira 10 vagona, rakije 5 vagona, koko{iju 2.000 komada, }urki 1.000 komada. Sa dva va{ara 7. jula i 7. oktobra izveze se: 400 volova, 300 krava, 200 junadi, 200 kowa, 100 `drebadi, 1.000 ovaca, 1.000 jagawaca, 200 sviwa, 100 koza i 150 jaradi. 90 U isto vreme u Kraqevo se uvozilo godi{we oko 200 vagona robe ~ija struktura je, prema Savi}u, bila: bra{no, `ito itd. 100 vagona, gvo` arske robe 60 vagona, manufakturne i galanterijske robe 35 i bojaxijske 5 vagona. 91 [tambiq Udru`ewa trgovaca za srez @i~ki 89 Isto. 90 M. M. Savi}, Na{a industrija, zanati, trgovina i..., kw. VIII, 162. 91 Roba je najvi{e uvo`ena iz Beograda, Kragujevca, Ni{a, Leskovca, Jagodine, Novog Pazara, Ra{ke, Kosovske Mitrovice, Subotice, Zagreba i Qubqane. Isto, 161.
98 Izgled trgova~ke radwe T. Mileti} i sin Bogato poqoprivredno zale e i dobra ponuda kvalitetnih agrarnih produkata, omogu}ili su stvarawe posebnog trgova~kog sloja, tzv. trgovaca izvoznika ( grosista ), koji su se specijalizovali za eksport pojedinih artikala i van dr`avnih granica, ostvaruju}i tako veliki profit. @itarski trgovci sa najve}im kapitalom bili su Quba Rajovi} i Trgovina Kne`evi} Radosavqevi}, izvozom povr}a bavili su se Bo{ko, Dimitrije i Lazar Milovanovi}, Jevrem Simovi}, Ilija Savi} i naslednici Jordana Stojkovi}a, glavni izvoznici rakije bili su Velisav Tomovi}, Sreten Raki}, Sotir Gligorijevi} i Mihajlo Kosovac ( najboqu rakiju u ovome kraju daju sela Gledi}, Vitkovac i Vitanovac i to sve od {qiva Ma arki ), kuvawe i izvoz pekmeza od {qiva obavqali su Bra}a Mihailovi} i Svetozar Buwak i Sinovi 92, dok su Isidor Radovanovi}, Veqko Bo{kovi}, Radojko Vukovi} i Vojin Radosavqevi} va`ili za najzna~ajnije izvoznike drveta i rezane gra e ( preko godine se izveze iz Kraqeva 1.500 vagona drveta za Ni{, Beograd i Skopqe ). 93 92 U jesen 1936. godine iz Kraqeva je izve`eno 107 vagona vo}a i pekmeza. AJ, 38, 6 22, Izve{taj dopisnika Centralnog pres biroa iz Moravske banovine o stawu trgovine, industrije i zanatstva za oktobar decembar 1936. godine. 93 Milivoje M. Savi}, Na{a industrija, zanati i trgovina wine osnovice, stawe, odnosi, va`nost, putevi, pro{lost i budu}nost, kw. IV, Sarajevo, 1924,
Kraqevo je 1940. godine imalo devet veletrgovinskih radwi koje su se bavile prometom poqoprivrednih proizvoda, {est koje su trgovale alkoholnim pi}em, ~etiri koje su izvozile drvenu gra u, jednu koja je plasirala ogrevno drvo i ugaq i jednu ~iji opis delatnosti je podveden pod odrednicu ostalo. 94 Kraqeva~ki grosisti bili su prisutni na tr`i{tima Beograda, Ni{a, Kragujevca, Kru{evca, ^a~ka, U`ica, a pu{tawem u saobra}aj `elezni~ke saobra}ajnice Beograd Kraqevo Skopqe, te`i{te wihovog poslovawa sve vi{e se usmeravalo ka jugu, tj. ka Kosovskoj Mitrovici, Skopqu i daqe ka Solunu, preko ~ije luke su agrarani produkti, drvo i rezana gra a iz @i~kog sreza stizali i u razne mediteranske zemqe, ponajvi{e u Egipat. Sve ovo navelo je jednog trgova~kog putnika da Kraqevo okarakteri{e kao mesto u kome se odvija zdrava trgovina, a za ovda- {we trgovce zapi{e da se kod wih, kao i kod u`i~kih, ~a~anskih i kru{eva~kih, najvi{e jede i pije mezeti{e. 95 Uticaji ekonomsko-finansijske depresije u koju je po~etkom 30-ih godina zapala jugoslovenska ekonomija, osetili su se, dodu{e u ne{to bla`im oblicima nego u ostalim delovima zemqe, i u sferi ovda{we trgovine. 96 Smawewe kupovne mo}i stanovni{tva, ote- `ano kreditirawe, poreme}aji fiskalnih tokova i niz drugih ograni~avaju}ih faktora, kreirali su takav poslovni ambijent da su mnogi trgovci, sa dubokom zabrinuto{}u i pesimizmom gledali u budu}nost ( [ta }e najzad biti i da li ovome ima kraja? ). 97 Kriza je poja~ala unutarstale{ko raslojavawe, pa je tako, iz dana u dan, rastao broj osiroma{enih trgovaca, koji su, ne samo poslovno propadali, ve} su i wihove ku}e i druga imovina postajali predmet prodaje radi namirewa dugova prema poveriocima ili kreditori- 55, 95; Milivoje M. Savi}, Na{a industrija, zanati i trgovina, kw. V, Sarajevo, 1925, 10; M. M. Savi}, Na{a industrija, zanati, trgovina, kw. VIII, 162; Milivoje M. Savi}, Privredne prilike i podizawe industrije zemaqske odbrane u slivu reka Drine i Zapadne Morave (okrugu u`i~kom i susednim okruzima), Beograd, 1938, 141. 94 Dr M. Matijevi}, Organizovanost trgovine u Kraqevu..., 179. 95 Milivoje M. Savi}, Na{a industrija, zanati, trgovina i poqoprivreda privredno stawe: B. Hrvatske i B. Slovenije, Sredwe i Severne B. Dalmacije i pojedinih mesta u na{oj ostaloj zemqi, kw. XI, Beograd, 1933, 676. 96 Prema saznawima Qubodraga Dimi}a, disparitet cena poqoprivrednih i industrijskih proizvoda sasvim je obesna`io kupovnu mo} seqa{tva, {to se direktno odrazilo na promet u trgovini izazvav{i pad od oko 40%. Q. Dimi}, Srbi i Jugoslavija, 128. 97 Istorijski arhiv Beograd (u daqem tekstu IAB), Trgova~ka komora Beograd, Udru`ewe trgovaca za srez @i~ki Kraqevo, Izve{taj Upravnog odbora Udru- `ewa trgovaca za srez `i~ki u Kraqevu podnet III redovnoj godi{woj skup{tini Udru`ewa na dan 18. IV 1934. g. 99
100 ma. 98 Samo tokom 1932/33. godine u Kraqevu je zatvorena 21 trgovinska radwa, od ~ega tri usled smrti vlasnika, a otvoreno je svega devet novih, od kojih su dve bile filijale velikih trgovinskih firmi iz drugih gradova. 99 Kao jednog od krivaca za opadawe obima svojih poslova, a samim tim i ekonomske mo}i, trgovci su ozna- ~avali zemqoradni~ke, potro{a~ke i kreditne zadruge, kojih je tokom 1935. godine u @i~kom srezu bilo dvadesetak, a koje su, radi toga {to im je postoje}a zakonska regulativa omogu}avala znatne poreske olak{ice, predstavqale nelojalnu konkurenciju : Koliko nam je poznato, ni jedna od ovih zadruga ne nabavqaju za svoje zadrugare savremene poqoprivredne sprave i alate niti priplodna grla stoke i semena za unapre ewe i poboq{awe poqoprivrede i sto~arstva, ve} naprotiv sve ove zadruge otvorile su du}ane u kojima nesmetano trguju sa zadrugarima i nezadrugarima, kupuju}i i prodaju}i raznu trgova~ku, pa ~ak i luksuznu robu, ne pla}aju}i porez, prirez, takse i td. te na ovaj na~in {tete dr`avu ne pla}aju}i joj nikakve da`bine za obavqeni posao, a trgovce upropa{}uju, jer su u mogu}nosti da vode nelojalnu konkurenciju, po{to nisu ni~im optere}eni. 100 Gradske trgovce, one sa mawim obrtnim kapitalom, pre svega, ugro`avala su i pojava torbarewa i dolazak u Kraqevo pazarnim danom trgovaca iz drugih mesta sa dozvolom za radwe bez stalnog poslovnog mesta, koji su, na improvizovanim tezgama ili po trotoarima ulice An elka Savi}a, prolaznicima nudili i prodavali, dok su na{i trgovci po ceo dan u svojim du}anima uzaludno o~ekivali mu{terije. 101 Na o{tru osudu ~lanova Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki nailazio je i postupak jednog wihovog ~lana koji ima ovla{}ewe za radwu na stalnom poslovnom mestu u Vojvode Putnika ulici, a on svakoga pazarnog dana iznosi raznu robu na trg Kraqa Aleksandra i tamo je prodaje 102. Kraqeva~ke trgovce poga ale su i razne administrativne uredbe i normativna re{ewa koja su, izme u ostalog, propisivala i vreme otvarawa i zatvarawa radwi, poput one iz oktobra 1933. godine. Wome je uvedena obaveza po{tovawa tzv. zimskog i letweg radnog vremena i zatvarawa lokala nedeqom i u dane dr`avnih i pojedinih verskih 98 Kraqevski prvostepeni sud obznawuje svima i svakome da je otvoreno steci- {te nad celim pokretnim i nepokretnim imawem prezadu`enog ^edomira Vojinovi}a, trgovca iz Kraqeva... Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 14. I 1930, 7. 99 IAB, Trgova~ka komora Beograd, Udru`ewe trgovaca za srez @i~ki Kraqevo, Izve{taj Upravnog odbora Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki u Kraqevu podnet III redovnoj godi{woj skup{tini Udru`ewa na dan 18. IV 1934. g. 100 Isto, Izve{taj Upravnog odbora Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki u Kraqevu podnet IV redovnoj godi{woj skup{tini Udru`ewa na dan 1. III 1936. g. 101 Isto. 102 Isto.
praznika. 103 Pojedinci su se stoga dovijali na razne na~ine perfidno kr{e}i ove normative: Stalno se radilo iako je gazda radwu prividno zatvarao, uvek je neko bio unutra da bi poslu`io, obi~no seqaka kada do e ne{to da pazari, a sve radwe su imale zato ulaz i iz dvori- {ta. Nedeqom je bilo obavezno da pomo}nici rade. Vrata sa ulice su bila obi~no zatvorena, ali se ulazilo iz dvori{ta. 104 Do konsolidacije poslovawa u trgovini do{lo je krajem ~etvrte decenije XX veka, tako da su 1940. godine u Kraqevu radile 241 trgova~ka radwa na malo i 21 na veliko. 105 Mali poslovni kapital, {to je bila karakteristika ve}ine trgovaca, i tr`i{na kupovna mo}, umnogome su uticali na na~in wihovog poslovawa. Prete`no se trgovalo robom {iroke potro{we, neophodnom u svakodnevnom `ivotu jednog doma}instva. Prilike u jednom segmentu trgovine Kraqeva u razdobqu izme u dva svetska rata (asortiman i cene pojedinih proizvoda, na~ini snabdevawa trgova~kih radwi robom i sl.), mogu}e je donekle prikazati na primeru poslovawa kolonijalno-bakalske radwe Dimitrija Nesterenka, sme- {tene u Raji}evoj ulici broj 25. 106 Bila je to tipi~na bakalnica u kojoj su se `iteqi Kraqeva mogli snabdeti raznim ku}nim potrep{tinama, od `ive`nih namirnica i higijensko-kozmeti~kih proizvoda, do posu a i de~ijih igra~aka i ukrasa, a u kojoj su, sem vlasnika, radili wegova supruga Jelena i trgova~ki pomo}nik Mihajlo Miloj- ~evi}. Najve}i deo artikala Nesterenko je poru~ivao neposredno iz fabrika ili od veletrgovaca iz raznih krajeva zemqe (Beograda, Kragujevca, Kru{evca, ^a~ka, Leskovca, Ni{a, Pirota, Jagodine, Pan~eva, Subotice, Ba~kog Petrovca, Osijeka, Slavonske Po`ege, Zagreba, Qubqane, Maribora, Sarajeva, Dubrovnika, Kotora itd.), pla}aju}i je u roku od 15 do 45 dana, a ona mu je dostavqana `eleznicom i, re e, autobusima. 107 Pojedinu robu (bra{no, `itarice i sl.) na- 103 U zimskoj sezoni (1. IX 1. IV) radno vreme trgova~kih radwi bilo je od 7 do 12 i od 13 do 19 sati, a u letwoj (1. IV 1. IX) od 6 do 12 30 i od 14 30 do 20 sati. Otvarawe i zatvarawe trgova~kih radwi, Kraqevski glasnik, 5. X 1933, 3. 104 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Izjava Dragi{e Jovovi}a, trgova~kog pomo}nika iz Kraqeva, II/672. 105 Dr M. Matijevi}, Organizovanost trgovine u Kraqevu..., 179. 106 U Istorijskom arhivu Kraqevo postoji li~ni fond Dimitrija Nesterenka, a ~ine ga dve kutije arhivalija (poslovno-finansijska dokumentacija) i sedam poslovnih kwiga, tzv. {traca, u kojima su evidentirana imena du`nika, nazivi, koli~ine i cene artikala, rashodi i prihodi radwe i niz drugih zabele{ki koje svedo~e o tendencijama u onovremenoj trgovini i marqivosti i pedantnosti ovog ruskog trgovca koji je svoju ume{nost kupoprodaje uspe{no iskazao u novoj sredini. 107 Nesterenkovi dobavqa~i bili su, izme u ostalih, i: Tvornica kemijsko-tehni~kih proizvoda Union iz Maribora, Fabrika sapuna, svije}a, sode i rafinerije uqa Riviera Kotor, Jugoslavensko deoni~arsko dru{tvo [iht-lever iz Zagreba, Tvornica ~etaka i metala Ada iz Ba~kog Petrovca, ^e{ka industrija suhomesnate robe i konzervi Bra- }e Nedela iz Slavonske Po`ege, Tvornica salame i mesne robe Herc i Sin iz Banatskog Karlovca, Pletarsko-korparska fabrika Balon Bra}e S. Risti}a iz Jagodine, Prva kraqevska srpska povla{tena fabrika kakaoa, ~okolade, keksa i 101
102 bavqao je i na stovari{tima kraqeva~kih trgovaca na angro : Alekse Ili}a, Dimitrija Ivkovi}a Giqana, Budimira Ili}a i Miodraga A. Milaki}a, a neke artikle posredstvom trgova~kih putnika koji su zastupali industrijalce i veletrgovce i, nose}i u torbama uzorke, mustre i kataloge, obilazili trgovine na malo. Duga~ak spisak wegovih dobavqa~a jasno pokazuje u kojoj meri je ovda{wa trgovina, a posredno i ~itava privreda Kraqeva, bila integrisana u jugoslovenske privredne tokove. Zasigurno da su napredak ili poreme- }aji na dr`avnom ekonomskom planu i oscilacije koje su se o~itovale na jugoslovenskom makroekonomskom prostoru, nailazile na odraz i u Nesterenkovoj radwi, tj. ekonomiji grada na Ibru. U asortimanu ove bakalnice nalazili su se agrarni proizvodi: p{enica, kukuruz, pasuq, krompir, boranija, crni i beli luk, paprika, paradajz, krastavci, spana}, keleraba, jabuke, gro` e, orasi, suve {qive i dr. Na policama i tezgama mogle su se prona}i razne mesne prera evine: Veronesa salama, sremske doma}e kobasice, konzervirana pra{ka {unka, lova~ka salama, zimska salama, slanina, pa{teta od sviwske xigerice, pa{teta od gove eg jezika, pa{teta od piletine, pa{teta od ze~etine, kavurma, {kembi}i, sviwska mast i td. Onima koji su pak u ishrani koristili vi{e ribu, nu ene su sardine Extra, Neptun, Lemoin, su{ene sarage, haringe, su{eni bakalar i gr~ki ra~i}i. Najve}u prodaju bele`ile su `ivotne namirnice koje su svakodnevno tro{ene u doma}instvu: so, {e}er (sitni, u kockama i `uti ), bra{no, pirina~, makarona, fida za supu, tarana, {pageti, rezanci od testa, zejtin, za~ini i aromati~ni dodaci jelima (biber, cimet, karanfili}, vanila, kim, limuntus, vanilin {e- }er, susam, slatka i quta aleva paprika), kvasac, kafa, ~aj ( Lipton, Suchon, Maning, Ningari, cejlonski, ruski ), ratluk, cigura i dr. Za odr`avawe higijene tela, rubqa, ode}e, obu}e i prostorija kupovani su razni sapuni ( mirisavi, {areni, marsejski, Riviera, Zvezda, Jelen, Apolo, Kqu~ ), pra{ak za ve{ Radion ( [ihtov Radion pere sam! Kuvaj rubqe pola ~asa u rastopini Radiona. To je sve! ), ~etke za odelo i obu}u ( blatarica, mazalica, glancarica ), imalin Bril i [mol-pasta, metle za brisawe podova raznih veli~ina, ~etke ribalice, limeni ubravnici, a za negu ko`e i zuba kremovi za lice Alem i Venera i kaladont Kutakovi}. Ono {to je najmla e Kraqev~ane i starije sladokusce privla- ve{ta~kog leda [onda iz Beograda, Fabrika za konzervirawe povr}a, vo}a i preradu mesa, fabrike pekmeza i buradi Svetozar Stefanovi} iz Kragujevca, Tvornica `i~nih in lesnih izdelkov Evgen Ivanc iz Sodra`ice, Sve~arna J. Kopa~ i CO iz Qubqane, Industrija limene robe Franjo Boost iz Ba~ke Palanke, Kru{eva~ka fabrika bonbona, ~okolada i ratluka Jastrebac, Fabrika bonbona Milorada M. Pavlovi}a iz Beograda, Radionica votke Vitez iz Beograda, Fabrika metalnih izra evina Hristodor iz Leskovca, Kolonijal na veliko i komision Dingarac, Stojanovi} i Golo~evac iz Beograda, Povla{}ena kwi`ara La Frans iz Beograda i dr.
103 ~ilo u Nesterenkovu bakalnicu, bili su razni slatki{i: ~okolade ( Nestle, Srbija, Mena`, Milk, Reks ), alva, dra`e i svilene bombone, karamele, biskviti, osje~ki keksovi Petit beurre i Karolina, kandirano vo}e, pekmezi od {qiva, {ipuraka, malina, breskvi, kajsija i jabuka, me{ana marmelada, kompoti od tre{awa, qu- {tenih i nequ{tenih {qiva, qu{tene kajsije, duwa i kru{aka itd. Mu{terije sa sela i oni Kraqev~ani koji nisu imali elektri~no osvetqewe, u woj su mogli prona}i fitiqe i stakla za lampe petrolejke i fewere, petrolej, najboqe na svetu Feuerhard fewere i karabit. Dobra je bila i ponuda alkoholnih i bezalkoholnih pi}a: ruske votke, rakije, vina, piva, likera, sokova (od maline, klaker, kabeza), mineralne vode ( Milan Toplica ) i sli~no. Iz Dubrovnika, `eleznicom, su redovno pristizale isporuke ju`nog vo}a: limuna, pomoranxi ( Jaffa ), urmi, smokvi i maslinki, a iz radionice Mike Zlatkovi}a iz Pirota ~uveni pirotski ka~kavaq. Preduzimqivi Rus dr`ao je i kancelarijski materijal i {kolski pribor, pa su se tako kod wega mogli na}i: mastilo Leonardi, plajvazi, razna hartija, grafitne olovke, gumerabika, crta}i blokovi, sveske, pera za pisawe, krede itd. Zna~ajan deo radwe zauzimalo je razno stakleno, porcelansko i metalno posu e: servisi za ru~avawe, {oqice za kafu, {oqe za ~aj, ~a{e za vodu i rakiju, tawiri, {erpe, lonci, tigawi, cediqke, poslu`aonici, escajg, tegle, baloni, fla{e i sl. Kod Nesterenka su se mogli nabaviti jo{ i: kikiriki, badem, le- {nici, kolowska voda, karmini za usne, parfemi, brilijantin, stipsa, igle za {ivewe i pletewe, lepak za muve, ekseri, lanci, konopci, sijalice, anodne baterije, ~a~kalice za zube, cucule za bebe, kese, bi- ~evi od ko`e, kuferi i cegeri od pru}a, ~e{qevi, ukosnice, klikeri, gumene lopte, `ileti, ma{inice za brijawe, ogledala, dugmad, drikeri, ve{plav, gips, ni{ador, crveni vosak, parafinske i sve}e vo{tanice, `elatin, med, mak, kausti~na soda, soda bikarbona, salicil, esencija, {tirak, oblande, kanap, plutani zapu{a~i za fla{e, {ibice, {tipaqke za ve{, {mirgl-papir, de~ji pi{toq~i}i na kapisle, lutke za devoj~ice, ~arape, notesi, kantari, katanci, `ice za gitaru i violinu, kobilice i ~ivije za gitaru, metri, sita za prosejavawe bra{na, udice za ribolov, pertle za cipele i jo{ mnogo druge nirnber{ko-galanterijske robe i zemaqskih proizvoda. Cene artikala, naro~ito industrijske robe, zavisile su od povoqnosti ostvarenih prilikom nabavke (dobijenog rabata, roka za pla}awe i sl.), pa se tako 1931. godine kilogram pasuqa prodavao za dva i po dinara, crnog luka za tri, belog luka za pet, spana}a za tri, boranije za ~etiri, pirin~a za osam, p{enice za dinar i po, p{eni~nog bra{na za tri i po, oraha za 20, badema za 28, le{nika za 30, meda za 13,5, griza za {est, makarona za 24, fide za osam, aleve paprike za 30, soli za dva i po, sitnog {e}era za 13, {e}era u kocke za 14,5,
104 {e}era u prahu za 15, sviwske masti za 14, ka~kavaqa za 19,5, krompira za jedan dinar i sl. Pivopije su za pola litra omiqenog napitka morali izdvojiti pet dinara, koliko je ko{tao i litar vina ili sifon sode, dok je litar qute rakije trebalo platiti 13, a istu koli~inu likera od kru{ke 18 dinara. Litar petroleja za osvetqewe ko{tao je sedam, sir}eta dva, {piritusa 10, a jestivog uqa 14 dinara. Ju`no vo}e je uglavnom prodavano po komadu, pa je jedna pomoranxa ko{tala dva, a za jedan limun vaqalo je izdvojiti jedan dinar. Obi~aj do~ekivawa gostiju ratlukom i kafom bio je prili~no skup ratluk je pla}an ~etiri, a kafa 44 dinara po kilogramu. Da dobrog ro{tiqa nema bez }umura znali su mnogi Kraqev~ani, pa su ga kod Nesterenka nabavqali za dinar i po za kilogram, koliko su ko{tali i igla za {iva}u ma{inu, karabit, {mirgl-papir i sve}a. Modernizacija kulture `ivqewa i stanovawa koja se ogledala i u kuhiwskom posu u, gde je emajlirano, porcelansko, stakleno i posu e od rostfraja potiskivalo tradicionalnu grn~ariju i pribor za jelo od drveta, odra`avala se i u ponudi ove bakalnice, u kojoj su prodavani: {erpa zapremine dva litra za 15, stakleno lon~e za ~etiri, ~orbaluk za 16, lonac zapremine pet litara za 23, xezva za kafu za tri, komplet od sedam plehanih tawira za 32, poslu`avnik za 15, vaza za kola~e za 18, tacna za slatko za pet i {oqica za kafu za dinar i 40 para po komadu, a za porcelanski servis za ru~avawe trebalo je izdvojiti pravo malo bogatstvo 320 dinara. Za dva dinara mogli su se kupiti: sijalica, 10 {tipaqki za ve{, metar lasti{a, pakovawe {tirka za ve{ ili metlica za ~i{}ewe poda, dok su cenu od ~etiri dinara imali ~e{aq, sapun i imalin. Za jedan dinar prodavani su: {ibica, ~a~kalice, pakovawe kvasca, pertle za obu}u, driker, brezova metla ili `ilet, a najjeftiniji artikal bio je ni{ador pola dinara. Ovako bogat asortiman jedne tipi~ne onovremene bakalnice, kakvih je u Kraqevu bilo na desetine, re~ito govori o potrebama i navikama stanovnika grada. ^iwenica da su se kod Nesterenka mogle nabaviti tri vrste salame, razni suhomesnati delikatesi (pa{tete od sviwske xigerice, gove eg jezika, piletine i ze- ~etine), nekoliko vrsta uvoznih ~ajeva, sapuni i kozmeti~ki preparati raznovrsnih mirisa, mediteranske vrste vo}a, te pravo {arenilo svakovrsnih slatki{a, pored toga {to pokazuje te`wu vlasnika radwe da se raznovrsno{}u ponude izbori u o{troj konkurenciji, svedo~i i o svojevrsnoj modernizaciji ukusa Kraqev- ~ana koji na svoje trpeze uvode nove jelovnike, pokazuju poja~anu svest o potrebi odr`avawa higijene i pra}ewa modnih trendova i sve vi{e prihvataju savremene evropske obrasce `ivqewa. Sude}i prema pomenutim zabele{kama, klijentela ove bakalnice nije se previ{e razmetala kada je u pitawu bila kupovina luk-
suznije robe. Krivudavim rukopisom grafitnom olovkom naj~e{}e su bila upisana zadu`ewa za osnovne `ivotne namirnice i najosnovnije ku}ne potrebe, ili se to mo`da mo`e re}i samo za one koji su pribegavali veresiji i svoje dugove pla}ali nakon dobijawa plate. Primera radi, u maju 1934. godine Maksim Petrovi}, blagajnik @elezni~ke stanice, pazario je robe u vrednosti od 286,5 dinara, i to: 14 kilograma {e}era, dva kilograma bra{na, tri kilograma ve{plava, dva kilograma kukuruza, po kilogram pirin~a, pasuqa, }umura i eksera, pola kilograma kafe, ~etvrt kilograma griza, litar i po zejtina, ~etiri komada limuna, po jednu metlu, imalin, [mol-astu, ~etkicu za zube i lutku za decu, jedne pertle i dve kutije {ibica. Skretni~ar @ivan Bla`i} potro{io je 115,5 dinara za nabavku sedam komada plehanih tawira, dva kilograma soli, dve riba}e ~etke, pet pakovawa lepka za muve, 10 {tipaqki za ve{, igle za {iva}u ma{inu, sita za prosejavawe bra{na, ka{ike za jelo, kilogram {tirka za ve{, kaladonta, 200 grama bibera, kesice cimeta, kesice kvasca, ~etiri pomoranxe, dve smokve, 10 komada jaja, jedne {ibice, pola litra petroleja za osvetqewe, pola kilograma fide za supu i kutije biskvita. Blagajnik magacina Ivan ^inei kupio je za 56,5 dinara po tri kilograma krompira, p{enice i bra{na, dva kilograma {e}era i ~etvrt kilograma kafe. Nesterenkove mu{terije bili su uglavnom radnici i ~inovnici zaposleni u Lo`ionici i `elezni~ari. U kwigama evidencije veresije, koje su revnosno vo ene za svaku kupovinu i isplatu duga, zapisana su brojna imena, {to ukazuje na to da je ovaj vid trgovine na po~ek bio jako razvijen, a s druge strane svedo~i o svojevrsnom poverewu koje je izgra eno na relaciji trgovac kupac. U wima se mogu pro~itati imena: Dragomir Naumovi}, saobra}ajni ~inovnik, Stanimir Milutinovi}, ko~ni~ar, Qubomir \uri}, lo`a~, Milorad Jovanovi}, ~inovnik, Maksim Petrovi}, blagajnik @elezni~ke stanice, Ivan ^inei, blagajnik magacina, @ivojin Pantovi}, skretni- ~ar, Mileta Rado{evi}, ~inovnik, @ivan Bla`i}, skretni~ar, @ika Petrovi}, preduzima~, izvesni potporu~nik Brada} i voskar Miloje, i mnoga druga kraj kojih nije upisano zanimawe du`nika. U ovoj bakalnici su vr{ene i nabavke namirnica za a~ku kuhiwu pri osnovnoj {koli koju su poha ali ruski mali{ani. 108 108 Evidentirani su jo{ i: Nikolaj [marov, Sergej Koljadinski, Milo{ Juri~i}, Milo{ Rajkovi}, V. A. Bri{kovski, Dragi{a Kosti}, Mirko Bogdanovi}, Qubisav Smiqani}, Vitomir Krsti}, Stevo Koci}, Frawa Bahert, Cvetko Pujevi}, Milorad Vaki}, Jeremija Luki}, Pavle Ninkovi}, Gvozden \or evi}, Tikomir Lazarevi}, Petar Kaqagin, Petar Pavlenko, Marija Amentova, Andrej Prohorenko, Jovica Sari}, Rade Jovi~evi}, Petar Gerger, Rade \elo{evi}, Dragi} Radovanovi}, Miqojko Tasi}, Radivoje Stamenkovi}, Grigorije Smoqankov, Trajko Jovi~i}, Stanimir Stanoj~i}, Radosav [ulevi}, Milutin Milo{evi}, Vladimir Bre{kovski, Mladen Nikoli} i Sava Gr~karac. 105
106 Na osnovu Zakona o radwama od 5. novembra 1931. godine i kraqeva~ki trgovci su, poput svojih kolega u drugim varo{ima, pristupili reorganizaciji dotada{weg udru`ewa, tako da je ~lanstvo u wemu dobilo obavezuju}i karakter za sve one koji su na podru~ju sreza @i~kog imali registrovane trgova~ke radwe. 109 Prema Pravilima Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki, usvojenim na skup{tini trgovaca odr`anoj 27. marta 1932. godine, wegovi zadaci bili su da neguje i razvija duh zajednice i uzajamnog pomagawa me u svojim ~lanovima i da odr`ava i unapre uje po{tovawe stale{ke ~asti; da zastupa i unapre uje interese trgovine, da se stara o uklawawu obi~aja, postupaka i metoda rada koji smetaju da se me u ~lanovima razvija samo solidna utakmica, da se brine da u~enici pomo}nici wegovih ~lanova uredno poha aju {kolu, i da vlastima obra}a pa`wu na bespravni rad kao i na zanemarivawe du`nosti svojih ~lanova prema pomo}nom osobqu; da se stara o moralnom vaspitawu i op{tem tehni~kom i stru~nom obrazovawu svojih ~lanova i wihovog pomo}nog osobqa prire ivawem predavawa, izlo`bi, osnivawem muzeja, domova u~enika i pomo}nika i dr. 110 Ono je bilo ~lan Saveza Trgova~kih Udru`ewa u Beogradu, strukovne asocijacije koja je okupqala trgova~ka udru`ewa sa teritorija Beogradske, Skopske, Velikobe~kere~ke i delova Sarajevske trgovinske komore. 111 Udru`ewe je svake godine organizovalo proslavu trgova~ke slave na dan Sveta Tri Jerarha, 12. februara, koja je va`ila za najelitniju u gradu. O atmosferi koja je vladala na onoj odr`anoj 1941. godine Mihailo Simi} pi{e: Otkako se smrklo fijakeri su hitali ka Parizu. Do{lo je celo Kraqevo. Obavezne pozivnice. Od{tampan je i red igara. Nazna- ~ene su igre sa napomenom dame biraju. U frizerskim salonima kod Je{ka Simonovi}a i Mi}a An elkovi}a nisu mogli da odahnu du{om do posledweg trenutka. Kose su bile besprekorno o~e{qane. Na ulazu u salu goste do~ekuju mladi trgovci. Svi imaju 109 Pravila Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki propisivala su da ~lanovi udru- `ewa su svi trgovci koji na podru~ju Udru`ewa obavqaju trgova~ku radwu, kao i lica koja obavqaju na istom podru~ju radwu koja potpada pod Zakon o radwama, ili izraziti zna~aj trgova~ke radwe, a nadle`ne se komore saglase ili ako do ove saglasnosti ne do e onda bar re{i da ista lica pripadnu ovom Udru`ewu. ^lanovi Udru`ewa moraju biti i sva trgova~ka preduze}a dr`ave i javnih samoupravnih tela ukoliko obavqaju radwu koja potpada pod Zakon o radwama. IAK, Udru`ewe trgovaca za srez @i~ki Kraqevo 1910 1948, kutija br. 1, 27. III 1932. 110 Prvu Upravu Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki sa~iwavali su: Radojko Vukovi}, predsednik, Velisav Tomovi}, potpredsednik, Vojislav \or evi}, sekretar i Luka Lazarevi}, Nikodije Popovi}, Qubisav \oki}, Qubomir Dimitrijevi}, Stevan Kne`evi}, Krsta Petrovi} i Mil. Ne{kovi}, ~lanovi. Isto. 111 IAB, Trgova~ka komora Beograd, Udru`ewe trgovaca za srez @i~ki Kraqevo, Izve{taj Upravnog odbora Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki u Kraqevu podnet IV redovnoj godi{woj skup{tini Udru`ewa na dan 1. III 1936. g.
{traftaste pantalone, crne sakoe sa bri`qivo vezanim ma{nama i crne lakovane cipele. Takozvana klub-odela. Oni prate goste do stolova. Ako su gost roditeqi i }erke, onda jedan od doma}ina prati stare, a drugi privodi devojke stolu. U sali je puno novih toaleta. Neke su {ivene ~ak u Beogradu. Preovla uju svila i taft. Na jednom kraju sale vidno su postavqeni lutrijski zgodici. Svaki je poklon od nekog ~lana Trgova~kog udru`ewa. A prihod od lutrije i}i }e u dobrotvorne svrhe: za obla~ewe siroma{ne dece i pomo} a~koj kuhiwi. Kad je muzika zasvirala, mladi}i su krenuli ka svojim izabranicama. Svaki je nosio po karanfil da ga daruje devojci. Zbog karanfila je Mi{a Obu}ina i{ao u Beograd. Sve`eg cve}a u ovo doba godine nije moglo da se na e nigde u Kraqevu niti u bli`oj okolini. 112 Prihod sa ovih proslava ustupan je u dobrotvorne svrhe, naj~e{}e mesnom odboru Crvenog krsta ili nekom drugom humanom dru{tvu, a deo sredstava upla}ivan je i na konto Kraqevske trgova~ke omladine. 113 Retke su bile trgova~ke radwe u kojima, pored vlasnika, nije radilo nekoliko trgova~kih pomo}nika, kalfi i u~enika. Vlasnici ve}ih radwi obi~no su jednog od pomo}nika postavqali za starijeg trgova~kog pomo}nika, koji bi ih zamewivao kada bi odsustvovali, tj. vodio posao. 114 UGOSTITEQSTVO Uz trgovinu i zanatstvo, privredna delatnost sa najdu`om tradicijom u Kraqevu, bilo je ugostiteqstvo. Jo{ u drugoj polovini XVIII veka austrijski oficir Jozef Paul Mitiser, putuju}i po Srbiji, u onda{wem trgovi{tu Karanovcu, zapazio je dva hana i tri mehane. 115 Sa porastom saobra}ajnog zna~aja varo{i, wenim rastom, poja~anim protokom qudi i roba, rastao je i broj ugostiteqskih objekata. Mogu}nost dobre zarade navodila je mnoge da se oprobaju u ovoj delatnosti, {to je stvaralo sve ja~u konkurenciju. To je nu`no dovelo i do modernizacije ugostiteqstva po uzoru na evropsko, tako da su po~etkom XX veka kafane, gostionice i hoteli, postepeno potiskivali mehane i hanove orijentalnog tipa. O tome svedo~e i impresije Feliksa Kanica, koji se 1901. godine, u vreme posete kraqa Aleksandra i kraqice Dragiwe Obrenovi}, zatekao u Kraqevu: Ova `iva varo{ica ulo`ila je mnogo truda da {to boqe do~eka kraqevski par, koji je posetio u septembru 1901., na proputovawu za 112 M. Simi}, Kraqevo 1941..., 33. 113 Dr M. Matijevi}, Organizovanost trgovine..., 183. 114 Isto. 115 \. S. Kosti}, Karanovac, slika jednog grada..., 157. 107
108 slavne manastire @i~u i Studenicu. Sada ve} i stranac mo`e tamo da na e nekoliko hotela na sprat, koji gostu pru`aju kud i kamo boqi komfor nego one bedne mehane u kojima sam 1860. odseo. 116 Otpo~iwawem Prvog svetskog rata i austrougarskom okupacijom nastupio je period stagnacije kraqeva~kog ugostiteqstva. Ve}inu hotela i kafana okupator je rekvirirao za svoje potrebe, a onaj mawi deo ugostiteqa koji je nastavio rad, suo~avao se sa pote{ko}ama prilikom nabavki pi}a i hrane i slabom posetom gostiju, te su stoga neki bili prinu eni da zatvore svoje radwe. 117 Oslobo ewem Kraqeva nastala je nova etapa u razvoju wegovog ugostiteqstva. Dinami~ni privredni uspon varo{i u drugoj polovini 20-ih godina pro{log veka i pu{tawe u saobra}aj pruge Kragujevac Kraqevo Ra{ka (1929 1931), izazvali su ekonomsku imigraciju brojnih radnika i stru~waka, od kojih je bio veliki broj samaca, koji su sme{taj i ishranu tra`ili kod ovda{wih ugostiteqa. Zbog toga su uz skoro svaki ugosteqski objekat koji nije imao sobe za preno}i{te, one izgra ivane. Najgu{}a koncentracija ugostiteqskih objekata bila je na gradskom trgu i du` ulica koje su se ukr{tale na wemu (Kraqa Petra, Milo{a Velikog, Milana Toplice i Raji}evoj), ulici An- elka Savi}a, koja je od sto~ne pijace izlazila na ulicu Milo{a Velikog, \enerala Stanojlovi}a, koja je vodila ka Kragujevcu i Kara or evoj, kojom se odlazilo ka Ra{ki. Izra`ena konkurencija i prava tr`i{na utakmica vremenom su prouzrokovali neku vrstu specijalizacije ugostiteqskih objekata, tako da su u periodu izme u dva svetska rata u Kraqevu, osim hotela i gostionica, postojale i radile brojne kafane, kr~me (mehane), bifei, narodne kujne i }evabxinice. U zavisnosti od vrste ugostiteqske radwe i obima prometa, zavisila je i fiskalna optere}enost, pa su vlasnici ~esto mewali kategoriju svoje radwe nastoje}i da, u {to je mogu}e ve}oj meri, izbegnu oporezivawe. 118 Broj ugosti- 116 Feliks Kanic, Srbija zemqa i stanovni{tvo, kw. II, Beograd, 1985, 11. 117 U julu 1916. godine okupatorski organi vlasti odredili su kazne za duboko ukoreweno zlo besposli~ewe po kafanama i gostionicama, smatraju}i ih za mesta okupqawa besposli~ara, lewivaca i politi~ki nepouzdanih osoba. Stoga je mla ima od 18 godina bila zabrawena poseta ovim objektima, osim na putovawima, dok su odrasli u kafane mogli da odlaze tri puta dnevno: za vreme doru~ka (od 5 do 8 sati), ru~ka (od 11 do 14 sati) i ve~ere (od 18 sati do zabrane koja je po~iwala u 21 ~as zimi i u 22 ~asa leti). B. B. Mladenovi}, Grad u Austrougarskoj okupacionoj zoni, 52. 118 Milan M. Matijevi} je, prou~avaju}i razvoj kraqeva~kog ugostiteqstva u pro- {losti, defini{u}i nekoliko kategorija ugostiteqskih objekata, zapisao: Hotel je ugostiteqska radwa sa sobama za preno}i{te i vi{e od 10 kreveta, restoranom za uslu`ivawe hladnih i toplih jela i odvojenom prostorijom za to~ewe pi}a. Kafana je ugostiteqska radwa sa ve}om prostorijom za uslu`ivawe gostiju i udobnijim sme{tajem i ure ajima. U kafani se pripremaju hladna i topla jela i slu`e
teqskih objekata varirao je iz godine u godinu. Prema zvani~nim statisti~kim podacima, 1927. godine Kraqevo je imalo {est hotela: Beograd, Grand hotel Studenica, Evropa, Imperijal, London i Pariz. U isto vreme ugostiteqskom delatno{}u bavili su se: Mihajlo Andri}, Dimitrije Antonovi}, Marko Vasiqevi}, Stanimir V. Vukomanovi}, Radomir Vukoti}, \or e Dimitrijevi}, Gli{a Dugali}, Radovan \ur evi}, Milivoje M. @ivkovi}, Igwat R. Jovanovi}, Stamenko M. Joksimovi}, ^edo Lazovi}, Bo`idar Lukovi}, Milorad Matijevi}, Rado{ Milanovi}, Stojan Milenkovi}, Milentije Nov~i}, udova Stojana Obradovi}a, Radomir Orestijevi}, Bo{ko Pantovi}, Miodrag F. Peri{i}, Danilo Petrovi}, Du- {an Petrovi}, Mato Petrovi}, Mihajlo J. Radomirovi}, Radisav K. Ra~i}, Simeun Ristovi}, Momir Savi}, Radosav Simi}, Vladislav Tairovi}, Milan Todosijevi}, Mom~ilo Todosijevi} i Tihomir Tomi}. 119 Sredinom marta 1930. godine radile su 32 mehane i kafane, ne ra~unaju}i vinarsko-podrumarske radwe. 120 Prema pisawu Pravde, krajem 1935. godine Kraqevo je imalo 60 kafana i bifea, tako da na svakog dvadesetog poreskog obveznika ima po jedna kafana ili bife, a kako pokazuju istra`ivawa Milana Matijevi}a, u razdobqu od 1932. do 1937. godine, u Kraqevu je bilo registrovano 120 ugostiteqskih radwi: pet hotela, 25 gostionica, 63 kr~me, pet kafana, sedam bifea, 12 narodnih kujni i tri }evabxinice. 121 Nastoje}i da kvalitetom i raznovrsno{}u ponude privuku goste, hotelijeri i kafexije modernizovali su svoje objekte, opremaju}i ih skupocenim inventarom nabavqenim uglavnom u inostranstvu (porcelansko posu e iz ^e{ke, escajg iz Austrije i Nema~ke, Tonetove stolice iz Slovenije, Goldnerove pe}i iz Subotice itd.), uvode}i elektri~nu rasvetu i teku}u vodu, ukra{avaju}i enterijer kerami~kim plo~icama, parketom i tepih stazama, umetni~kim slikama, rasko{nim lusterima, instaliraju}i radioprijemnike, postavqaju}i bilijar stolove i sli~no. alkoholna i bezalkoholna pi}a. Gostionica je ugostiteqska radwa u kojoj se preko celog dana pripremaju i uslu`uju topla i hladna jela i to~e alkoholna i bezalkoholna pi}a. Kr~ma (mehana) je ugostiteqska radwa sa jednom prostorijom u kojoj se kr~mi pi}e i slu`e hladna i topla jela i razni mezetluci. Bife je mawa ugostiteqska radwa do 5 stolova u kojoj se kr~mi pi}e, slu`i kafa i hladni mezetluci. Narodne kujne su oblik ugostiteqske radwe u kojoj se pripremaju jednostavna i jevtina topla jela. U wima se nije smelo to~iti alkoholno pi}e i slu`iti crna kafa. Dr Milan M. Matijevi}, Kraqeva~ke kafane, Kraqevo, 1998, 33 34. 119 Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za industriju, obrt, trgovinu i..., 707. 120 IAB, Trgova~ka komora Beograd, Udru`ewe trgovaca za srez @i~ki Kraqevo, Dopis Kraqevskog trgova~kog udru`ewa Trgova~koj komori Beograd, 23. III 1930. 121 Bele{ke o doga ajima u unutra{wosti, Pravda, 10. XI 1935, 10; M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 33. 109
110 Hotel Pariz, 30-ih godina XX veka Najkvalitetnija ugostiteqska ponuda bila je u hotelima: Pariz, Evropa, Beograd, Imperijal, Jugoslavija i Grand hotelu Studenica, u kojima su putnika namernika o~ekivale udobne sobe i dobra kuhiwa. Posebno na glasu bio je Pariz, spratno zdawe sa 20 soba, od kojih je svaka bila okre~ena u druga~iju boju i, opremqena modernim name{tajem, raspolagala kupatilom sa toplom i hladnom vodom, dok su podovi bili oblo`eni parketom. S obzirom na to da je gostima pru`ao sve udobnosti jednog velegradskog hotela bio je, prema postoje}im ugostiteqskim kriterijumima, rangiran u prvu kategoriju. 122 Neretko, u wegovoj kafani, kao i leti za brojnim stolovima iznetim ispred we, te{ko se mogla prona}i slobodna stolica. Naro~ita pa`wa poklawana je ponudi jela i pi}a. Na jelovnicima su nu eni razni mezetluci, salate (od barenih krompira, paradajza, kiselog i slatkog kupusa, ajvar, cvekla, tur{ija, pe~ena paprika sa belim lukom), razne vrste pe~ewa (prase}e, jagwe}e, tele}e), specijaliteti sa ro{tiqa (}evap~i}i, ra`wi}i, be~ka i pariska {nicla i sl.), jela po poruxbini (sviwski kare sa prilogom od krompir-pirea, gra{ka, {argarepe i kelerabe, jagwe}a sarmica sa ov~jim kiselim mlekom, kasapski uve~), a u vreme posta riba. Oni sa prefiwenijim ukusom i dubqim xepom svoj apetit mogli su, u hotelima Pariz, Jugoslavija, Studenica i kafani 122 Kroz na{u zemqu, Politika, 20. XII 1933, 8; Otvarawe hotela Pariza, Kraqevski glasnik, 21. XII 1933, 3.
Kod Drmowe i Zanatlijskoj kasini, utoliti specijalitetima francuske kuhiwe, dok su se na meniju Studenice nalazila i jela ruske kuhiwe. U kafani Kod Bo`e slu`eni su lova~ki specijaliteti od mesa fazana, jarebice, zeca, srne i divqe sviwe. 123 Neki ugostiteqi u ponudu svojih lokala uvr{tavali su i poslastice: pala~inke, krofne, razne kifle, sitne kola~e, rolate, slatko testo kitnikez i sl. Po bogatom asortimanu slatki{a bio je poznat hotel Evropa. 124 Qubiteqi dobre kapqice bili su u prilici da ugase `e hladnim jagodinskim, sarajevskim, Vajfertovim i Bajlonijevim pivom, nekim od ~uvenih vina iz `upskog, jeli~kog ili trsteni~kog vinogorja, {pricerom i raznim vrstama `estokih pi}a ( stara srpska {qivivica, komovica, nanova~a, orova~a, pelinova- ~a, klekova~a ), a onima koji su alkohol smatrali porokom, slu`eni su klaker, kabeza, sok od maline i druga bezalkoholna pi}a. Ve}ina hotela i kafana za zabavu gostiju anga`ovala je poznate muzi~are i orkestre ~iji repertoar su ~inili razli~iti muzi~ki `anrovi, od narodne muzike do xeza. Uz ~ar{ijske svira~e Cigane Stev~u i Pe{u koji su {kripavim zvucima svojih violina svirali na uvce, naj~e{}e gostima kafane Gru`a, u se}awu Kraqev~ana ostala su koncertrirawa Lele Sremice, harmonika{a Radojke i Tineta @ivkovi}a iz Kru{evca, orkestara bra}e Rexi} iz Leskovca i Cicvari}a iz [apca, kapele ^ehoslovaka La{tovke, benda ^etiri Dalmatinca, Vuka{ina Vula Jefti}a, Mice Amerikanke, Nade, Kaje, onda{wih estradnih zvezda Sofke i Vuke [eherovi}, kapelnika Virta i xez peva~ice Tilde, nakon ~ijeg prvog nastupa u Imperijalu vi{e nije mogla da se na e prazna stolica, itd. 125 Ugostiteqski objekti bili su i svojevrsne kulturne institucije u kojima su odr`avane brojne trgova~ke, zanatlijske, oficirske, u~iteqske, radni~ke i druge strukovne zabave, kermesi, matinei, posela, priredbe mesnih humanih i sportskih dru{tava i sl. U wima su, osim putuju}ih bioskopa, ma ioni~arskih i akrobatskih trupa, ~esto gostovale pozori{ne dru`ine iz raznih delova zemqe, poput poznatog putuju}eg pozori{ta @ivoti} i popularnih glumaca @anke Stoki} i Dobrice Milutinovi}a. 126 Oni su bili i mesta na kojima se bistrila politika, u kojima su odr`avane strana~ke konferencije i zborovi, slavile 123 Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 79, 125, 163, 178, 181. 124 Isto, 101. 125 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Sre}na nova, pa na posao, Ibarske novosti, 30. XII 1982, 9; Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letovalo se na Ibru ili bawama, Ibarske novosti, 10. XII 1983, 8; M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 102. 126 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letovalo se na Ibru ili bawama, Ibarske novosti, 10. II 1983, 8. 111
112 partijske slave i proslavqale izborne pobede. Kao radikalski lokali slovili su Grand hotel Studenica i kafana [umadija u ulici Milo{a Velikog, a Zanatliska kasina va`ila je za steci{te ~lanova i simpatizera Demokratske stranke. 127 Ambijent jedne kafane u Kraqevu, 1928. Kafane i hoteli privla~ili su i qude `eqne kocke i oku- {avawa sre}e. Budu}i da je kockawe na javnim mestima bilo zakonom dozvoqeno, pobornici hazarderstva svoju strast su upra`wavali naj~e{}e za kafanskim stolom. Gotovo u svakom lokalu mogli su se nabaviti neraspakovani {pilovi karata, koje bi, u partijama pokera, sansa ili farbula, donosile nekom bogatstvo, a nekom o~aj i siroma{tvo. Hotel Jugoslavija imao je ~ak i posebnu prostoriju za kockawe u kojoj se nalazio i rulet, zbog ~ega su ga pose}ivali i kockari iz ^a~ka, Vrwa~ke Bawe i drugih gradova. 128 U pam}ewu starijih Kraqev~ana ostala su pokera{ka nadmetawa izme u bankarskog ~inovnika Mari}a, {ustera Milana Vuleti}a i trgovca Jelisijevi}a Beogra anina za kafanskim stolom Pariza. 129 127 Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 129, 179, 184. 128 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, Ibarske novosti, 11. VIII 1983, 8. 129 Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 83.
Svaka ugostiteqska radwa imala je svoju stalnu klijentelu po kojoj je bila, u neku ruku, prepoznatqiva. Hotel Pariz, sme- {ten na gradskom trgu, osim {to je bio kona~i{te mnogih koje je put naveo kroz Kraqevo, predstavqao je mesto na kome se okupqala kraqeva~ka elita. U wegovim otmenim salonima ili, u letwim danima, pod kro{wama bujnih lipa hotelske ba{te, odsedali su pukovnik Pavle Filipovi}, komandant Vojnotehni~kog zavoda, Ve- }eslav Duj{in, direktor Fabrike aviona, Svetozar \akovi}, vlasnik kraqeva~ke ciglane, Mi{a [mol, trgova~ki zastupnik istoimene zagreba~ke fabrike, Josip Gec, in`ewer, Pero Nikoqa~i}, obave{tajni oficir, Dragan Jelisijevi} Beogra anin, trgovac, Rafailovi}, vlasnik rudnika Tavnik i dr. Cene usluga bile su, u proseku, za 50% vi{e nego u drugim lokalima, a svaki stalni gost imao je svoju {oqicu za kafu iz koje je poslu`ivan. 130 U hotel Evropa, na suprotnoj strani trga od Pariza, navra}ali su na jutarwu kafu i ~itawe novina razapetih na dr`a~ima od bambusove trske, trgovci i zanatlije ~ije su se radwe nalazile u blizini, a u ve~erwim satima u wegov restoran zalazili su ~inovnici i oficiri. 131 U Grand hotel Studenicu koji se, gledaju}i od gradskog trga ka Nemawinoj ulici, nalazio na desnoj strani ulice Kraqa Petra, svra}ali su in`eweri koji su radili na izgradwi puta Kraqevo Ra{ka i mnogi od Francuza upo{qenih u Fabrici aviona. 132 Stalni posetioci gostionice Bristol, koja je 1939. godine otvorena tik uz hotel Evropu, i na ~ijim stolovima su se preko celog dana nalazila barena jaja farbana u lukovinu koja su gosti koristili kao meze uz pi}e, bili su apotekar Miroslav Pelnar`, lekar Obren Jovi}, trgovci Vukovi} i [vap~i} i drugi. 133 Kafana Zlatni Prag Jelesija Vasovi}a, na dodiru Nemawine i ulice Kraqa Petra, bila je steci{te ~inovnika obli`weg suda, op{tinskih i slu`benika drugih dr`avnih nadle{tava. @elezni~ari su se okupqali u Lazovi}a kafani, koja se nalazila u blizini pru- `nog prelaza na putu prema Mr~ajevcima, a ruski emigranti su za svoju smatrali kafanu Kod srpskog Kraqa, na uglu Hajduk Veqkove i Obili}eve ulice. Kod srpskog Kraqa ~esto su navra}ali i radnici Fabrike aviona i `elezni~kih radionica, `elezni~ari i oficiri iz obli`we artiqerijske kasarne. 134 Kao boemski hram u kome su se ra ale neverovatne pri~e, pre`ivqavali qubavni brodolomi, sa setom se prise}alo prohujalih vremena, obra ivale ~ar{ijske novosti, smi{qale doset- 130 Isto, 83. 131 Isto, 102. 132 Isto, 125. 133 Isto, 103. 134 Isto, 143, 151, 190. 113
114 ke i {ale, nadevani mnogi nadimci i prepri~avale lova~ke pri~e, poznata je bila kafana Kod Bo`a, ili Musina kafana, kako je obi~no nazivana po vlasniku Qubi{i Krsti}u Musi. Za wenim stolovima dugo vremena provodili su mesari Veqo Kuzmanovi} i Mujo Milenkovi}, opan~ari Lazo Hini} i Dule Milosavqevi} ]opica, potkiva~i Qutko Lazarevi}, Mile Kandi}, Veqko Lopi- ~i} i drugi. Svake godine kraqeva~ki boemi i bekrije u woj su proslavqali bekrijsku slavu na ^isti ponedeonik. 135 Prava doma}a kujna u Kraqevu Kafane, gostionice i kr~me locirane bli`e periferiji du` puteva koji su vodili ka Ra{ki, ^a~ku i Kragujevcu ( @eneva, Zeleni venac, Prole}e, Gru`a, Rasina, kr~me Uro{a Cveti}a i Sredoja Maxarevi}a i dr.), bili su svrati{ta seqaka, kirixija i trgovaca iz okolnih sela. U skladu sa wihovim potrebama, vlasnici ovih lokala su izgra ivali i prostrane magacine za robu i {tale za sme{taj zapre`ne i tovarne stoke o kojoj se starao, za to posebno upo{qen radnik, arxija. Pazarnim i u dane dva trodnevna pana ura, wihova dvori{ta bila su zakr~ena volujskim kolima i mno{tvom volova i kowa ~iji doma}ini su, uz ~a- {icu i meze, zalivali na pijaci obavqen posao. Naj~e{}i posetioci ugostiteqskih radwi otvaranih u blizini industrijskih objekata (Fabrika aviona, @elezni~ke radioni- 135 Isto, 164.
ce) i `elezni~ke stanice, poput Novog Sada, Orijenta, Kragujevca, Jadrana i Bele ru`e, bili su radnici samci koji su se u wima hranili kao abonirci ( na kost ), neretko i na veresiju. Iako je, pod okriqem ugostiteqske delatnosti, organizovane prostitucije bilo i tokom XIX veka, doseqavawe mno{tva radnika iz drugih delova zemqe i inostranstva i prisustvo velikog broja vojnih lica, podstakli su pravu ekspanziju najstarijeg zanata, koji su upra`wavale animir dame pristigle u Kraqevo iz Ma arske, Slavonije, Srema i Dalmatinskog primorja. Animir dame su pravile dru{tvo mu{teriji u kafani gde su srkutale liker kru{kovac, ofarbanu vodicu ili ~aj koji je mu{terija pla}ao kao skupoceno pi}e. Nakon {to napravi dobar pazar u kafani, animir dama je mu{teriju odvodila u sobu. U vreme pred Drugi svetski rat, u zavisnosti od ranga i ugleda kafane i kategorije dama, tarifa za provedenu no} sa `enskom se kretala od 10 do 30 dinara, od ~ega je polovina pripadala gazdi, a ostatak animir dami. 136 Najgu{}a koncentracija javnih ku}a bila je u delu grada u blizini stare `elezni~ke stanice, koji je zbog toga i dobio naziv Pic mala, i u okru`ewu nove stani~ne zgrade sagra ene 1929. godine ne{to zapadnije od stare. 137 Po svojim `enskama i crvenim fewer~i}ima posebno na glasu bile su tamo{we kafane: @elezni~ka kasina, U i bato, Jadran, Ibar, Kraqevi} Marko, Brege i Solun, a za pravog kupler-majstora va`io je nekada- {wi konobar Ilija Radovanovi}, koji je radio sa prodava~icama qubavi u Ibru, Solunu i Bregeu. Animir dama bilo je i u kafanama Jelenac (u ulici Milo{a Velikog), @enevi i Draga~evu (u Staroj ~ar{iji), gde su naj~e{}e navra}ali seqaci iz studeni~kih sela. 138 Do 1932. godine ugostiteqi su imali zajedni~ku strukovnu asocijaciju sa trgovcima, a tada su formirali Udru`ewe ugostiteqa za srez `i~ki, koje je pred organima vlasti zastupalo wihove interese. 139 115 136 Isto, 57. 137 Postoji mi{qewe i da naziv Pic mala poti~e otuda {to je ovaj deo grada u arhitektonsko-urbanisti~kom smislu i po socijalnom statusu svojih `iteqa predstavqao elitni kraj Kraqeva u kome je sve, po onda{wem `argonu, bilo pic-pic, tj. odisalo otmeno{}u i elegancijom. 138 Isto, 55. 139 IAB, Trgova~ka komora Beograd, Udru`ewe trgovaca za srez @i~ki Kraqevo, Izve{taj Upravnog odbora Udru`ewa trgovaca za srez `i~ki podnet I redovnoj godi{woj skup{tini na dan 5. III 1933. godine.
116 NOV^ANI ZAVODI Obnova privrede nakon Prvog svetskog rata iziskivala je, pored niza drugih uslova, i novac, tj. kredite kojima bi se koliko- -toliko sanirale posledice ratnih pusto{ewa i novim investicijama pokrenule proizvodwa i trgovina. Situacija na finansijskom tr`i{tu novoformirane Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a posebno na teritoriji Srbije, bila je, usled ~iwenice da su doma}e banke tokom rata bile potpuno zamrle i na razne na~ine stavqene van prometa, veoma te{ka, tako da se wihova delatnost tokom 1919. i 1920. godine obnavqala usporeno. 140 Ovakvo stawe nov~anih institucija karakteristalo je i Kraqevo. Sva tri wegova nov~ana zavoda koja su poslovala do okupacije 1915. godine ( Kraqevska akcionarska {tedionica, Kraqevska akcionarska zadruga i Kraqevska privredna banka za trgovinu i industriju ), 141 tokom okupacionog perioda obustavila su rad i bila izlo- `ena pqa~ki i uni{tavawu inventara i arhive. 142 S obzirom na to da je razvoj privrede uslovqen situacijom na finansijskom poqu, jer weno pokretawe u velikoj meri iziskuje investirawe i kreditirawe koje vr{e oni subjekti koji raspola`u novcem i wime manipuli{u, to se kao neophodna za o`ivqavawe kraqeva~ke privrede nametnula potreba obnove rada nov~anih zavoda. Finansijske aktivnosti nakon oslobo ewa, usmerene prvenstveno na konsolidovawe svoje aktive i pasive, najpre je, 1. februara 1920. godine, otpo~ela Kraqevska privredna banka za trgovinu i industriju. Tokom aprila aktivirana je Kraqevska akcionarska zadruga, a 1. juna iste godine rad je obnovila i Kraqevska akcionarska {tedionica. 143 Sve izra`enija potra`wa kredita i mogu}nost 140 Danica Mili}, Privredni polo`aj Srbije po zavr{etku ratnih operacija, Srbija na kraju Prvog svetskog rata, Srbija na kraju Prvog svetskog rata, Beograd, 1990, 61. 141 O osnivawu i poslovawu ovih nov~anih zavoda do okupacije Kraqeva 1915. godine vidi vi{e: Milovan Sekuli}, Akcionarske {tedionice i banke u Kraqevu do 1915. godine, Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000, 119 145. 142 Primera radi, Kraqevskoj privrednoj banci za trgovinu i industriju bile su uni{teni: Dnevnik, Glavna kwiga, Kwiga bilansa i sve ostale pomo}ne kwige, osim Kwige zaloga, a Kraqevskoj akcionarskoj {tedionici, osim {to je ostala bez kancelarijskog inventara i ru~ne kase, uni{ten je ~itav meni~ni portfeq u kome je bilo oko 1.000 menica u vrednosti od oko 500.000 dinara. AJ, 65, 1313 2297, Dopis predsednika Upravnog odbora Kraqevske privredne banke za trgovinu i industriju, Petra Bogavca, Na~elstvu okruga ~a~anskog, 15. V 1919; Dopis Uprave Kraqevske akcionarske {tedionice Ministru trgovine i industrije, 23. I 1920. 143 AJ, 65, 1313 2297, Izve{taj Upravnog odbora Kraqevske akcionarske {tedionice podnet XXXI redovnoj skup{tini akcionara na dan 20. II 1921. godine; Izve{taj Nadzornog odbora Kraqevske privredne banke podnet redovnom zboru akcionara na dan 27. februara 1921. godine o svom radu u Banci; Izve{taj Upravnog odbora Kraqevske Akcionarske Zadruge podnesen redovnom zboru akcionara u Kraqevu na dan 17. marta 1921. godine.
117 Ra~un gubitaka i dobitaka i Ra~un izravnawa Kraqevske akcionarske {tedionice za period 1914 1919. godina
118 wihovog povoqnog plasirawa u uslovima poratne konjukture, navodila je uprave pomenutih nov~anih zavoda na ideju integracije, kako bi pove}awem kapitala bile stvorene mogu}nosti za pro{irivawe delatnosti i wegovo ve}e ulagawe u privredu, trgovinu pre svega. Inicijativa za ukrupwavawe bankarskih kapitala potekla je po~etkom 1921. godine od Upravnog odbora Kraqevske privredne banke za trgovinu i industriju, o ~emu su weni akcionari bili obave{teni: Da bi uprava mogla kapital ban~in plasirati {to popularnijem a rentabilnijem poslu nego do sada pre`ivelom zajmodavstvu eskontu, to treba da ostvarimo na{a pravila, a to je da vr{imo trgova~ko- -privredne i {pekulativne poslove koji bi poslovi mnogo korisniji bili i za akcionare, trgovinu a i za samu okolinu ovoga kraja, nego eskont meni~ni za davawe zajmova u gotovu. A da bi mogli ovom poslu pri}i, nu`no je da imamo kapital ve}i nego {to ga danas banka ima. Stoga je uprava u sporazumu sa nadzornim odborom donela odluku da ova banka treba da se spoji sa ovda{wim zavodima, i u tom ciqu ~inila je poku{aj kod uprava Kraqevske {tedionice i Akcionarske zadruge, {to su obe uprave odgovorile banci da oni rado pristaju ako im to wihovi zborovi odobre. Usled toga, oba su zavoda ovda{wa, pa i na{a banka, stavila u dnevni red predloge o spajawu zavoda. G.G. akcionari, ovim spajawem posti`e se mnogo u pogledu stabilnije trgovine, industrije i uop{te svih privrednih grana, jer danas kapital bez milion dinara ni{tavan je da se sa malim kapitalom mo`e ma {ta raditi a taj rad da mo`e doneti prihoda bar pristojnog da se wime mogu re`iski tro{kovi pokriti i dividendu akcionarima bar 8% dati. Ne, to zavodi malog kapitala kao na{a banka ne mogu dati, a to isto i ova druga dva zavoda kojima su kapitali ravni na- {em, {to su i wihove uprave uvidele, da danas oni ne mogu punom parom raditi ovakvi kakvi su danas, s toga su i oni pristali na spajawe. 144 Po svemu sude}i, zbor akcionara Kraqevske akcionarske {tedionice negativno se izjasnio prema ovoj ideji, tako da je integracija bila ograni~ena samo na Kraqevsku privrednu banku za trgovinu i industriju i Kraqevsku akcionarsku zadrugu, od kojih je, 24. jula 1921. godine, formirana Kraqevska privredna banka, ~iji je osnovni kapital u iznosu od 1.000.000 dinara u srebru ~inilo 2.000 akcija od po 500 dinara. Kako se navodilo u wegovim Pravilima, ciq novoosnovanog nov~anog zavoda bio je da kreditovawem, trgovawem, izvozom i uvozom robe, obavqawem industrijskih preduze}a, podpoma`e razvitak trgovine, privrede, industrije i zanatstva 145. 144 AJ, 65, 1313 2297, Predlog Upravnog odbora Kraqevske privredne banke podnet III redovnom zboru akcionara dr`atog na dan 27. februara 1921. godine. 145 AJ, 65, 1313 2297, Predlog o izmeni i dopuni Pravila Kraqevske privredne banke odobrenih re{ewem Gospodina Ministra Narodne Privrede od 2. maja 1912. godine, 24. VII 1921; dr Milan Matijevi}, Nov~ani zavodi i banke u Kraqevu, Kraqevo, 2000, 95.
119 Akcija Kraqevske privredne banke O tome koliko su bankarski poslovi tokom dvadesetih godina XX veka bili profitabilni i kolika je bila potra`wa za sve- `im novcem neophodnim za obnovu ovda{we privrede, trgovine i zanatstva, pre svega, svedo~i i ~iwenica da je 11. aprila 1924. godine Kraqevo dobilo jo{ jedan nov~ani zavod, ~iji ciq je bio da da mogu}nost trgova~kom i privrednom svetu ove okoline da {to br`e i lak{e obavqa svoje poslove. Bio je to Kraqevski trgova~ki kreditni zavod sa osnovnim kapitalom od 2.000.000 dinara, podeqenih u 2.000 akcija u iznosu od po 1.000 dinara. 146 Krajem iste decenije bilo je poku{aja osnivawa jo{ jednog nov~anog zavoda Obrtne banke A. D. ali Ministarstvo trgovine i industrije to nije odobrilo, s obrazlo`ewem da predvi eni kapital je i suvi- {e mali od 1.000.000 dinara, a i Pravila Banke nisu saobra`ena svima odredbama Zakona i praksi. 147 Ipak, promeweni poslov- 146 ^lanovi prvog Upravnog odbora Kraqevskog trgova~kog kreditnog zavoda bili su: Milan Jovi~i}, trgovac, Lazar Kuzmanovi}, trgovac, Nikola ^ukuli}, opan~ar, Miodrag Jovanovi}, trgovac, Todor [evi}, in`ewer, Velisav Tomovi}, trgovac i Aleksa Jelesijevi}, trgovac, a u Nadzorni odbor izabrani su advokat Branko Pa{trovi} i ~etvorica trgovaca: Jevrem Planojevi}, Bo`idar Crv~anin, Manojlo Manojlovi} i Dragutin Nenadovi}. AJ, 65, 1313 2297, Oglas Kraqevskog trgova~kog kreditnog zavoda, 29. VII 1924. 147 Osniva~i ovog nov~anog zavoda bili su: Miodrag M. Markovi}, apotekar, Luka Lazarevi}, trgovac, Igwat Jovanovi}, kafexija, Dragomir Rankovi}, kwigovo a, Radisav Jovanovi}, trgovac, Petar Bo`i}, trgovac, Luka Lukovi}, hoteli-
120 ni ambijent za rad nov~anih zavoda u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca u odnosu na onaj u Kraqevini Srbiji, stavqao je pred kraqeva~ke bankare niz isku{ewa i te{ko}a. Naime, procenat zarada ostao je na predratnom nivou, dok su re`ijski tro{kovi porasli za oko 30-40 puta, a stepen poreskog optere}ewa uve}an je za oko 400 puta. U ovakvim uslovima ovda{wi nov~ani zavodi, koji su poslovali uglavnom kao kreditne ustanove sa eskontom i kreditirawem trgovine i mawih privrednih preduze}a po teku}im ra~unima sa kamatnom stopom od 12% na godi{wem nivou i provizijom od 8%, nisu uspevali podeliti ni 4% dividende akcionarima, {to je dovodilo do gubitka poverewa akcionara u svoje ustanove. Stoga su iz uprava nov~anih zavoda ~esto upu}ivane molbe dr`avnim finansijskim vlastima da se poreske stope vrate na predratne i da se samoupravni i vanredni prirezi, ako ne ukinu, a ono barem uvedu olak{ice prilikom wihovih davawa. Period od 1925. do 1931. godine mo`e se okarakterisati kao zlatno doba u poslovawu ovda{wih nov~anih zavoda. U wemu se bele`i znatan porast uloga na {tedwu, a eskont i reeskont menica, zajmovi i stawa teku}ih ra~una do`ivqavaju uzlaznu putawu. Po~etkom 30-ih godina XX veka ovaj pozitivni trend je, usled odjeka velike svetske ekonomske krize na jugoslovenskim prostorima, zaustavqen i nastupilo je razdobqe vi{egodi{we stagnacije bankarskog poslovawa. Plasman novca u nove zajmove zna~ajno je umawen jer su se potencijalni klijenti, uprkos sni`ewa kamata, usled smawewa zarada nerado odlu~ivali za nove poslove. To je uzrokovalo orjentaciju banaka na, skoro iskqu~ivo, eskontirawe kratkoro~nih sitnih menica koje su iskqu~ivale svaki rizik. Po~etkom jeseni 1931. godine do{lo je do prave navale {tedi{a na {altere banaka {irom zemqe i podizawa uloga na {tedwu i po teku}im ra~unima, {to nije mimoi{lo ni banke u Kraqevu. O razmerama ove pojave, prouzrokovane u velikoj meri i psiholo{kim momentima, re~ito govori i primer Kraqevske akcionarske {tedionice, kod koje su nov~ani ulozi 1931. godine opali za 700.000 dinara u odnosu na prethodnu godinu. Poreme}aje finansijskog tr`i{ta najilustrativnije prikazuju pore ewa Ra~una izravnawa i Ra~una gubitka i dobitka ovog nov~anog zavoda iz 1929. odnosno 1931. godine, ~ija uprava je uspevala da, koliko-toliko odr`ava stabilnost poslovawa: jer, Krsta Petrovi}, trgovac, Bo`idar Markovi}, trgovac i Qubi{a Stefanovi}. AJ, 65, 1313 2297, Molba osniva~a Obrtne banke A. D. Ministru trgovine i industrije, 19. I 1929; Dopis Ministarstva trgovine i industrije Na~elstvu sreza `i~kog, 13. III 1929.
121 AKTIVA RA^UN IZRAVNAWA 1929. G. U HIQADAMA DIN. RA^UN GUBITKA I DOBITKA 1931. G. U HIQADAMA DIN. blagajna 340 191 menice 4.556 4.738 zajmovi na zaloge 27 484 teku}i ra~uni 1.010 potra`ivawa kod stranih nov~. zavoda 1.000 475 vrednost rezervnog fonda 202 177 nepokretnosti 34 34 kaucije 1.024 1.224 nova gra evina 38 razlika kursa dr`avnih hartija 40 PASIVA glavnica 1.000 1.000 rezervni fondovi 146 199 ulozi na {tedwu 5.352 5.502 reeskont kod Narodne banke 115 prenosna kamata 135 123 nepodignuta kamata 2 2 tantijema 42 46 dobit za podelu 258 241 zbir bilansa 6.954 8.466 RASHODI 1929. G. U HIQADAMA DIN. Prema: Narodno blagostanje, 2. 7. 1932, 201 202. 1931. G. U HIQADAMA DIN. porezi 122 134 kamata 309 472 tro{kovi i plate 167 222 dobit 300 310 prihodi 37 34 provizija 279 194 kamata 567 868 stanarina 42 42 zbir prihoda ili rashoda 898 1.138
122 Tabela prikazuje porast zbira bilansa od 6.950.000 na 8.500.000 dinara {to je bila posledica pove}awa gotovo svih pozicija u pasivi. Od toga, sopstvena sredstva iznose 1.200.000 (za 54.000 vi{e zbog pove}awa fondova), a tu a sredstva 5.620.000 prema 5.350.000 u 1929. godini. U odnosu na 1929. godinu nova stavka u poslovawu je pozicija reeskonta kod Narodne banke, sa 115.000, {to dokazuje da je ovaj zavod bio u stawu da podmiri ulaga~e skoro iskqu~ivo smawewem svoje aktive, koja je, kako izgleda, bila vrlo likvidno plasirana. Meni~ni krediti su u 1931. godini bili za 200.000 ve}i nego dve godine ranije, {to navodi na zakqu~ak da su ulozi na {tedwu porasli i bili bi znatno ve}i da nije bilo pomenutog podizawa novca od strane {tedi{a u septembru i oktobru. Potra`ivawa kod stranih nov~anih zavoda iskazana krajem 1929. godine sa 1.000.000 u 1931. godini su za preko polovine otkazana i iznosila su 475.000 dinara. Prihodi od nepokretnosti poticali su od zarade hotela Pariz, vlasni{tva [tedionice, i oni su, prema onda- {wim ekonomskim analiti~arima predstavqali lepe tihe rezerve ban~ine. 148 Paralelno sa pove}awem prihoda uve}ani su i rashodi: porezi, tro{kovi uprave i plate, kao i rashodi po kamatama. Ipak, ~ista zarada je 1931. bila ve}a za 10.000 u odnosu na 1929. godinu, i iznosila je 310.000 dinara. Odlukom Uprave bila je podeqena na slede}i na~in: 15.500 dinara dato je rezervnom fondu, 6.000 penzionom fondu, 46.600 dinara kao tantijema Upravnom i Nadzornom odboru, 200.000 dinara je ispla}eno kao dvoprocentna dividenda, a ostatak od 41.600 dinara poslu`io je za osnivawe fonda za pokri}e eventualnih {teta. 149 Dono{ewe tzv. seqa~kog zakona, 12. aprila 1932. godine, kojim su dr`avne vlasti uvele moratorijum na otplatu seqa~kih dugova za 90 dana i propisale da se sa zemqoradnicima postignu dogovori o na~inu pla}awa duga, kao i maksimizirawe visine kamata, doneli su dodatne komplikacije u poslovawu nov~anih zavoda. 150 Dramati~nost polo`aja u kome su se nalazili mali nov~ani zavodi, kakvi su bili i kraqeva~ki, u prvoj polovini ~etvrte decenije 20. veka, do~arava molba Upravnog odbora Kraqevske privredne banke upu}ena po~etkom marta 1936. godine Ministarstvu trgovine i industrije: Te{ko stawe u privredi, koje nas prati od 1931. godine, u privrednom pogledu sva je u krizi, ~ija je o{trina 148 Narodno blagostanje, 2. VII 1932, 202. 149 Isto. 150 Dr`avna normativa kojom se te`ilo obuzdavawu inflacije propisivala je da visina kamatnih stopa na pozajmqene sume ne sme prelaziti 12,5% godi{we, a kamata za nov~ane uloge 6,5% godi{we. Ivan M. Beci}, Privatni nov~ani zavodi i bankarstvo u Leskovcu izme u dva svetska rata, Istorija 20. veka, 1, Beograd, 2002, 139.
bez presedana i kojoj jo{ nije mogu}e predvideti kraj. Preduzete razne mere u svrhu ubla`ewa krize i o`ivqewa privredne radinosti, nisu mnogo pomogle, jer nisu provedene po jednom unapred utvr enom planu, koji bi imao da obuhvati celokupno ovo slo`eno pitawe i sve grane privrede. Pru`ene za{titne mere stanovitim privrednim klasama u vidu odlagawa pla}awa pomogle su im da se odr`e u `ivotu ali ne i da ubrza wihovo ozdravqewe, dok je na drugoj strani kod drugih privrednih grana izazvalo depresiju i u~malost. Zdrava mera za o`ivqewe privrede, wene radinosti i za oporavqewe privredno slabijih jeste sni`ewe kamatwaka. Ova mera nije postigla puni efekat, jer je donesena u vremenu kad jo{ konstantno traje nepoverewe kod ulaga~a. Nije postigla puni efekat i stoga {to je ova mera jednaka za sve nov~ane zavode, dok je poznato da su mawi poslovi optere}eni srazmerno ve}om re`ijom od velikih i da mawi zavodi uz te`e uslove delaju. Poslovawe na{eg zavoda je silno ote`ano zbog neprovo ewa izvr{ewa od strane izvr- {nih vlasti i po onim predmetima ~iji predlozi ve} godinama le- `e i za koje smo imali velike tro{kove za tu`bene takse. Ovakvim radom izvr{nih vlasti mi smo bili u nemogu}nosti da do emo do potrebnih sredstava s jedne strane, a s druge strane i uredni du- `nici napustili su ure ewe svojih obaveza i dozvolili utu`ewe, iza kojeg je imao da zapne svaki daqi postupak za naplatu, jer sa neprovo ewem izvr{ewa kod nas svaki du`nik ra~una. Ulaga~i nisu hteli da shvate te{ko stawe ve} su u novom nastupu nepoverewa tra`ili povra}aj ulo`enog novca i stavqaju}i terete obezbe ivali se nad ban~inom imovinom. Preduzetim strogim {tedwama u svakom pogledu i pravcu uspeli smo da re`iju svedemo na minimum, ali i pored toga i dobre voqe zbog slabog priliva novca od naplata svojih potra`ivawa nismo u stawu udovoqiti svojim obavezama prema ulaga~ima i poveriocima. Ovi su nas razlozi uverili da ne mo`emo imati vi{e nikakvih iluzija, te smo primorani obratiti se Vama Gospodine Ministre i zatra`iti za{titu... 151 Akcionari kraqeva~kih nov~anih zavoda pripadali su razli~itim socijalnim slojevima. Najvi{e je bilo trgovaca, koji su posedovali i najve}i broj akcija, zatim zanatlija, ugostiteqa i dr`avnih ~inovnika. Vo eni filozofijom zarade na malo, akcionari su postajali i obi~ni qudi, kupuju}i mawi broj akcija, te`e}i da na taj na~in o~uvaju i, u izvesnoj meri, oplode svoju crkavicu, ste~enu mukotrpnim radom i svakovrsnim odricawima. Jo{ vi{e je bilo sitnih {tedi{a, posebno radnika koji su iz raznih delova zemqe pristizali u Kraqevo tragaju}i za poslom, a koji su zara eni novac deponovali u blagajnama ovda{wih bana- 151 AJ, 65, 1313 2297, Molba Upravnog odbora Kraqevske privredne banke Ministarstvu trgovine i industrije, 14. III 1936. 123
124 ka. 152 U godinama ekonomske krize iskazana je tendencija dela akcionara da u svojim rukama skoncentri{u {to ve}i broj akcija, ili da raznim spekulacijama, na u{trb ostalih, uve}aju kapital, a samim tim i dominaciju u rukovo ewu bankama. Jedan od najre~itijih primera odnosio se na Kraqevsku privrednu banku. Naime, odlukom Upravnog odbora, a na osnovu Uredbe o nov~anim zavodima, ~lanovima Upravnog i Nadzornog odbora otpisano je 50% wihovih dugovawa na teret rezervnog fonda, a omogu}eno im je da ostatak pla}aju ulo`nim kwi`icama. Kako banka nije bila u stawu da ulaga~ima ispla}uje sve uloge, mnogi sitni akcionari po~eli su da prodaju ulo`ne kwi`ice 10-20% jeftinije, {to koriste ~lanovi Upravnog i Nadzornog odbora da na lak na~in do u do novih uloga i kamata. 153 Vremenom je me u akcionarima dolazilo do sve ve}eg raslojavawa i izdvajawa prave finansijske elite koja je u potpunosti kreirala poslovnu politiku nov~anih zavoda, a ~iji uticaj se ose- }ao u svim dru{tvenim sferama grada, posebno u politici. Mogu}- nost uticaja na nov~ane tokove omogu}avala je pojedinim od wih, ina~e jako pragmati~nim qudima koji znaju u {ta treba ulagati, a i da se mo} pojedinca ne meri samo ciframa novca, uspeh i na pla- 152 Poreme}aji u bankarstvu tokom 30-ih godina pro{log veka, uzrokovali su duboke potrese na relaciji banka {tedi{a, o ~emu, kao i o moralu kraqeva~kih bankara, tj. odsustvu elementarnog ~ovekoqubqa, slikovito govori pismo Petra Mudrini}a iz Zaklopca (srez Dowi Lapac) Ministarstvu trgovine i industrije: Godine 1926. do{ao sam na rad na prugu i put Kraqevo Kosovska Mitrovica. Radijo sam na tom poslu do 1934. god. Novac koji sam zara ivao i od svojih usta odvajao svakoga meseca ulagao sam na {tedwu u Kraqevsku privrednu banku u Kraqevu po pet do osam stotina dinara mese~no i tako sam u{tedijo nekoliko hiqada dinara da mogu da pod ve} oronule dane da kupim krov nad glavu i da se ne moram skitati po tu im ku}ama, a sada moj novac ne mogu da dobijem po{to se banka brani sa nekakvim zakonom o za{titi a kada sam ja davao da mi skine jedino godi{wi interes i da mi ostatak isplati a upravnik banke Petar Bogavac tra- `ijo mi je da mu ostavim 25 dinara po jednoj stotini dinara. Ja na ovu pqa~ku nisam hteo da pristanem po{to ako ja dam na sumu 48055 dinara toliki odbitak onda nemam {ta da dobijem od moga novca koji sam ja krvavo zaradijo tucaju}i kamen kroz ibarsku dolinu i raznim putevima. Zato molim Gospodina Ministra da se zauzme za mene siromaha radnika i da mi se moj novac koji se nalazi u Banci odma u najkra}em roku izbavi i naredi odma da mi se cela suma 48.055 isplati bez ikakvi odbitaka po{to mi je novac odmah potreban da kupim malo zemqe i ku}u. Daqe nisam u stawu da ~ekam i da me pobe uju zakoni o za{titi a Banka da na mom novcu zara uje a ja umirem gladan i bez ikakve pomo}i a Banka raspola`e sa velikim kapitalom kako pokretnim tako i nepokretnim a trgova~ku i sitnih zanatlija imovinu prodaje i sebe napla}uje za{to onda meni moje ne plati. (...) U pomenutoj banci ima wih 7 akcionara koji raspola`u sa najve}im trgovinama u Kraqevu. Oni imaju iz ~ega da meni isplate moj novac odma po{to mi je potreban. Ja vi{e ne mogu da ~ekam. AJ, 65, 1313 2297, Molba Petra Mudrini}a Ministarstvu trgovine i industrije, 14. VII 1940. 153 Dr Nikola Jon~i} Ko~a, Dru{tveno-politi~ke prilike i razvoj radni~kog pokreta do Drugog svetskog rata, Kraqevo i okolina, Beograd, 1966, 324.
nu politike. Tako je na izborima za Ustavotvornu skup{tinu 1920. godine poslani~ki mandat u @i~kom srezu pripao radikalu Petru Bogavcu, dugogodi{wem predsedniku Upravnog odbora Kraqevske privredne banke. Bogavac je odneo apsolutne pobede u Kraqevu i na parlamentarnim izborima 1923, 1927, 1931. i 1935. godine, ~emu je u velikoj meri zasigurno imao da zahvali i svojoj funkciji u banci. Sli~ne politi~ke uspehe bele`io je i imu}ni trgovac Lazar Kuzmanovi}, jedan od osniva~a Kraqevske trgova~ke banke, koji je biran za narodnog poslanika 1927. i 1931. godine. INDUSTRIJA [est godina skoro neprekidnog ratnog stawa (1912 1918) ostavilo je duboke tragove na privredi Srbije. Prema proceni Delegacije Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca podnetoj Reparacionoj komisiji 1919. godine, ukupna materijalna {teta koju je Srbija pretrpela u ovom periodu iznosila je izme u sedam i deset milijardi zlatnih franaka, {to je predstavqalo vi{e od polovine wenog nacionalnog bogatstva. 154 Za izrazito agrarnu zemqu, kakva je bila Srbija u to vreme, posebno te{ki gubici bili su u domenu industrije koja se tokom XIX veka nalazila u povoju. U ovako sumornu sliku srpske privrede uklapalo se i Kraqevo, u kojem za~eci industrijalizacije se`u u osamdesete godine XIX veka, kada je, otprilike 1882. godine, osnovana Fabrika poqoprivrednih sprava Aksentija Bogdanovi}a i Sre}ka Vasi}a, prvo industrijsko preduze}e u Kraqevu. Do po~etka Prvog svetskog rata u Kraqevu i wegovoj neposrednoj okolini osnovana su jo{ dva industrijska preduze}a: paromlin Mihajla ^ebinca (1892. godine) i {estospratni mlin na elektropogon Nikole Kne`evi}a i Isidora Radovanovi- }a, sagra en u susednoj Ribnici, u to vreme jedan od najve}ih na Balkanu, sa dnevnim kapacitetom prerade `ita od dva i po vagona. Ratne neda}e znatno su o{tetile wihova postrojewa ote`avaju}i normalizaciju proizvodwe dugi niz godina nakon rata. 155 Do intenzivne industrijalizacije Kraqeva do{lo je u periodu izme u dva svetska rata kada je, osim Fabrike aviona i Fabrike vagona, koje su ~inile industrijsku osnovu grada, izgra eno jo{ nekoliko mawih industrijskih objekata. Bogati {umski potencijali planinskih masiva @eqina, Stolova, Rado~ela, Kotlenika, ^emerna i Gledi}a, kao i {iroka rasprostrawenost hrastovih {uma u selima na potezu od Kraqeva do ^a~ka, pru`ali su izvrsne uslove za razvoj drvoprera iva~ke industrije. Iako je ve}ina prera iva~kih objekata strugara bila locirana, uglavnom zbog ote- 154 Smiqana \urovi}, Industrija Srbije na po~etku privrednog `ivota Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Istorija XX veka, X, Beograd, 1969, 190, 216. 125
126 `anog transporta drveta u oblicama, u samim zabranima ili wihovoj blizini, deo ovih kapaciteta izgra en je i u Kraqevu. Tako je, u wegovom neposrednom susedstvu, Ribnici, radila strugara preduze}a Kne`evi} Radovanovi}, sagra ena 1911. godine, sa osnovnim kapitalom od 100.000 i obrtnim od 500.000 dinara. Wena dva puna struga i po tri cirkulara i jednotra~ne testere pokretala je parna ma{ina ja~ine 55 Hp. Po~etkom 20-ih godina XX veka 56 uposlenih radnika obra ivalo je godi{we oko 2.000 m 3 tvrdog i mekog drveta. Posebno su bile tra`ene orahovina i hrastovina, prva za oblikovawe pu{~anih kundaka u Vojnotehni~kom zavodu u Kragujevcu, a druga za izradu kvalitetne stolarije. 156 U blizini stare `elezni~ke stanice do 1936. godine radila je i parna strugara Direkcije dr`avnih `eleznica, koja je pomo}u dva gatera rezala gra u iskqu~ivo za potrebe `eleznice, izra uju}i najvi{e `elezni~ke pragove. 157 U 1940. godini kraqeva~ki industrijalac Miqko Petrovi} Ri- `a, koji je slovio za pravog drvnog magnata, podigao je u samom gradu, u neposrednoj blizini ulica Vojvode Putnika i Jug Bogdanove, modernu parnu strugaru sa tri gatera, ~etiri cirkulara, bansekom, ruba~ima i postrojewem za parewe impregnaciju bukovog drveta. 158 Uprkos bogatoj sirovinskoj osnovi, ko`arska industrija je sve do 1936. godine imala karakteristike sitne zanatske proizvodwe. Tada je ovda{wi trgovac @ivko Antonijevi}, na desnoj obali Ibra, u Ribnici, sagradio modernu radionicu za preradu ko`e sa {est ma- {ina. Wen proizvodni asortiman ~inili su: tele}i i gove i boks, sve vrste postava, fiksleder, ko`a u boji i ko`a za izradu opanaka. U woj je, pored desetak nekvalifikovanih i pet do deset kvalifikovanih radnika, izvesno vreme radio i jedan hemijski in`ewer. 159 U godinama pred Drugi svetski rat Kraqevo je dobilo i dva poluindustrijska ciglarsko-creparska objekta. Prvi, sa kru`nom pe}i kapaciteta oko tri miliona komada cigala godi{we, podigao je Svetozar \okovi}, a drugi, upola maweg kapaciteta, pripadao je Veqku Bo{kovi}u. 160 155 Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e., 66 67. 156 J. Grga{evi}, Industrija Srbije i Crne Gore, 258; Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e..., 68 69. 157 Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e., 68 69. 158 Osim ove, Miqko Petrovi} je posedovao jo{ i tri strugare na vodeni pogon u okolini Kraqeva na Gvozda~koj reci, na Beloj reci i u Malom Risovcu. AJ, 65, 510 1230, Dosije Industrije gra e i drveta za ogrev Miqko Petrovi} Kraqevo, 13. III 1941; Z. M. Petrovi}, ^ovek zvani, 21. 159 Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo u`e..., 72. 160 Isto.
Fabrika aviona ^vrste osnove industrijalizacije Kraqeva izme u dva svetska rata udarene su 12. septembra 1926. godine. 161 Toga dana na lokalitetu Divqe poqe, povr{ine ne{to vi{e od jednog kilometra kvadratnog, na wegovoj severoisto~noj periferiji, s leve strane `elezni~ke pruge Kraqevo Kru{evac, polo`en je kamen temeqac budu}e fabrike aviona. 162 O ovom, za grad na Ibru, istorijskom doga aju, koji je predstavqao sna`an inicijator demografske, privredne i kulturne ekspanzije, beogradske Novosti izve{tavale su: Ve} ju~e su u Kraqevo, gde je danas izvr{eno sve~ano polagawe kamena temeqca fabrici aeroplana po~eli da sti`u avioni. Do danas su doletele avionske eskadrile iz Novog Sada, Skopqa i Sarajeva. Do{ao je i ve}i broj avijati~arskih oficira me u kojima se isti~u pukovnik Jovan Jugovi} i komandant vojne avijatike general Stanojlovi}. Varo{ je jutros osvanula ~ista, pra{ina sa ulica uklowena, na ku}ama su zastave, gra anstvo raspolo`eno, dan vedar. Na mestu gde se podi`e fabrika slio se silni svet i veliki broj uglednih civilnih, crkvenih i vojnih li~nosti. Bili su tu svi oficiri, nekoliko episkopa sa ni{kim episkopom na ~elu. Ina~e sve korporacije i udru`ewa iz Kraqeva bile su tu zastupqene, a jednako i svi narodni poslanici tog kraja. Prisustvovala su i sva {kolska deca. U varo{ je ~ak do{lo hiqadama seqaka iz okoline da prisustvuje sve~anosti. U 10 ~asova pre podne izvr{eno je polagawe kamena temeqca. Uzidana je i poveqa o podizawu te fabrike aeroplana u kojoj se ka`e da se ona podi`e u vreme vladavine kraqa Aleksandra Kara or evi}a, za vreme vlade g. Uzunovi- }a, za vreme predsednika op{tine g. M. Jovi~i}a. Prvi je govorio episkop ni{ki, zatim ministar vojni, pa predsednik op{tine, {ef vojne avijatike general Stanojlovi}, narodni poslanik Petar Bogavac, predsednik Prvostepenog suda u Kraqevu i drugi. Narodno veseqe trajalo je do duboko u no}. Avijoni su dugo leteli nad Kraqevom i izvodili razne figure. Posle podne svirala je vojna muzika. Pred ve~e avioni su se vratili u odredi{ta sem jednoga koji je ne{to o{te}en ostao u Kraqevu na popravci. 163 161 Po eparhiji, Pregled crkve eparhije @i~ke, 9 10/1926, 246. 162 Fabrika aviona, kako je u kraqeva~koj javnosti uvre`eno ime ovog privrednog objekta, u periodu do 1941. godine nekoliko puta je mewala zvani~ni naziv. Poslovawe je otpo~ela pod firmom Dr`avna radionica aeroplana i motora (12. IX 1926 14. X 1927), zatim je, po potpisivawu ugovora sa Bregeom, 14. X 1927. godine, preimenovana u Anonimno dru{tvo avijati~arskih radionica Luj Brege, radionice u Kraqevu Jugoslavija, od 1. IV 1933. do 6. III 1939. godine slu`beni naziv bio je Aeroplanska radionica Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda, a od 6. III 1939. godine Dr`avna fabrika aviona. Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 21. III 1939, 1 4; M. Filipovi}, Kraljevski avioni, bez numerisane stranice. 163 Polagawe kamena temeqca, Novosti, 14. IX 1926, 1. 127
128 Ideja o izgradwi moderne fabrike za izradu aviona za~eta je 1923. godine u General{tabu vojske Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Naime, zna~aj aviona u koncepciji modernog ratovawa, ali i u mirnodopskom saobra}aju, iziskivao je potrebu stvarawa doma}e avio-industrije kako bi se, pre svega, oja~ala vojna mo} zemqe. 164 Dve postoje}e privatne fabrike aeroplana Ikarus u Novom Sadu i Rogo`arski u Beogradu izra ivale su mawe serije {kolskih i trena`nih aviona i hidroavione drvene konstrukcije, {to je bilo nedovoqno za potrebe vazduhoplovstva mlade Kraqevine. 165 Izme u nekoliko lokacija izbor je, zbog wegovog odli~nog geostrate{kog polo`aja i saobra}ajne povezanosti sa drugim delovima zemqe, pao na Kraqevo. Izrada projekta budu}e fabrike poverena je profesoru Beogradskog univerziteta dr Milutinu Milankovi}u, svetski priznatom stru~waku, koji je prvi odredio jedna~ine za armature betonskih nosa~a. 166 Zahvaquju}i nov~anim sredstvima od deset miliona dinara, koje je Ministarstvo vojske i mornarice obezbedilo u vidu kredita, gra evinski radovi izvo eni su ubrzano, pa su tako tokom 1927. godine sagra ene dve velike hale natkrovqene lukovima od armiranog betona. 167 Wihova veli~ina i tehnologija gradwe izazivale su ~u ewe i divqewe onih me{tana ~iji vidici i `ivotno iskustvo su dosezali samo do obrisa okolnih planinskih masiva. Isto~no od hala, kojima je kasnije dogra eno sa svake strane jo{ po jedno krilo, ure- ena je betonska uzletno-sletna pista, a zapadno od wih podignute su zgrade za sme{taj Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda i magacini. Na severnoj strani fabri~kog kompleksa iznikla je jedna ve}a zgrada u koju je sme{tena radionica za opravku aviona i avio-motora. 168 Uporedo sa gra evinskom fazom i nabavkom ma{ina i opreme koji su na ime ratnih reparacija pristizali iz Nema~ke, vo eni su pregovori za kupovinu proizvodne licence od, jedne od najstarijih i najve}ih evropskih avio-fabrika, Anonimnog dru{tva avijati~kih radionica Luj Brege ( Societe anonyme des Ateliers d aviation Louis Breguet ) iz Velizy-Villacoublau-a kod Pariza. Iako u na~elu sklopqen polovinom 1927. godine, ugovor izme u Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca i ove francuske fabrike potpisan je 17. oktobra iste godine, s petogodi{wim rokom trajawa. Dr`ava se pri tom obavezala da Francuzima besplatno ustupi zgrade za- 164 U sklopu planiranih mera za osavremewavawe vojnog vazduhoplovstva koje je izradio general Radisav Stanojlovi}, predvi ena je izgradwa aerodroma u Beogradu, Zagrebu i Kraqevu, nabavka savremenih letilica i podizawe velike aviofabrike. M. Filipovi}, Kraljevski avioni, 30. 165 Isto. 166 Isto, 32. 167 Aerodrom u Kraqevu, Balkan, 24. 03. 1926, 4. 168 Godi{njak jugoslovenskog vazduhoplovstva 1933 34, Beograd, 1933, 181 182.
tvorene, pokrivene, grejane i pode{ene za upotrebu, dok su oni bili u obavezi da dovedu svoj tehni~ki kadar, koji bi organizovao proizvodwu i radio u kraqeva~koj fabrici sve dok ne obu~i doma- }e radnike da samostalno primewuju licencu. 169 Posebnim zakonom Dru{tvo Brege je za vreme od 5 godina ra~unaju}i od 27. juna 1927. godine oslobo eno pla}awa svih taksi i poreza, kao i uvozne carine sa ostalim da`binama koje se pri uvozu napla}uju na sirovine, izra ene delove i sve potrebe za fabriku aeroplana u Kraqevu. 170 Ugovor je predvi ao i da, do wegovog isteka, vazduhoplovstvu Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca bude isporu~eno najmawe 425 aviona ~ija cena }e biti obra~unavana u zlatnim dinarima i identi~na sa cenom predvi enom u ugovoru Bregea sa francuskom dr`avom. 171 Prilago avaju}i hale zahtevima svoje tehnologije, Francuzi su uradili sisteme ventilacije, grejawa i osvetqewa ( onde gde to nije moglo tehnologija je prilago avana fabrici ), tako da je ova fabrika, sa ma{inama i postrojewima nabavqenim uglavnom na ime reparacija u Nema~koj, bila jedna od najmodernije projektovanih i izvedenih fabrika u svetu u to vreme. U organizacionom smislu sastojala se od pet celina: bravarskog, limarskog, ma- {inskog, stolarskog i odeqewa monta`e. 172 Krovovi su bili dovoqno osvetqavani. U radnim prostorijama stakla su bila armirana, a podovi u radionicama poplo~ani drvenom kockom. Naravno, tamo gde su montirane ma{ine bio je beton, a za stajawe radnika kori{tene su letve. Elektri~na mre`a, odnosno, dovod elektri~ne energije do postrojewa i{ao je podzemnim putem. Radionice su bile dovoqno osvetqene, a bilo je i posebnih, dodatnih lampi na ma{inama, ukoliko bi potrebe to zahtevale. (...) Pri ulasku u fabriku postojalo je odeqewe za sme{taj ode}e i umivaonici sa kabinama za umivawe. Pored ovih prostorija postojala je i ambulanta za hitnu medicinsku pomo} sa bolni~arem, a u slu~aju te`ih povreda postojalo je vozilo kojim se bolesnik prevozi kod lekara. Cela fabrika zagrevana je putem parnog grejawa. U radionicama su bili kaloriferi, a u kancelarijama radijatori. 173 Odlukom komandanta ratnog vazduhoplovstva Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, divizijskog generala Radisava Stanojlovi}a, u Kraqevo je, avgusta 1927. godine, preseqen Vazduhoplovno-tehni~ki zavod, pozadinska ustanova koja je do tada, kao centar tehni~ke slu`be vazduhoplovstva vojske, radila u Petrovaradinu. 169 M. Filipovi}, Kraljevski avioni, 38. 170 Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 31. I 1930, 1. 171 M. Filipovi}, Kraljevski avioni, 38. 172 Isto, 39, 46. 173 Isto, 42. 129
130 Na taj na~in ostvarena je specifi~na simbioza Fabrike aviona i ove ustanove i stvoren kompleks u kome se na jednom mestu obavqalo konstruisawe, izrada, ispitivawa i popravka aviona. 174 Najve}i problem koji je ote`avao normalno odvijawe proizvodnog procesa u po~etnim godinama rada fabrike bio je nedostatak kvalifikovane radne snage. Kako je Kraqevo u to vreme imalo malo radnika metalskih struka, to su upo{qavane zanatlije i radnici iz tehni~ki razvijenijih krajeva zemqe Slovenije, Hrvatske i Vojvodine, a nekoliko tehni~ara i in`ewera dovedeno je iz kragujeva~kog Vojno- -tehni~kog zavoda. Tako je krajem 1928. godine uz svakog francuskog radnika, tehni~ara ili in`ewera, kojih je bilo oko 200, stajao wegov parwak iz Jugoslavije koji je u~io i ~im bi nau~io posao i mogao samostalno da radi, Francuz bi se pakovao i i{ao ku}i 175. Osim toga, fabri~ka uprava organizovala je i kurseve za stru~no usavr{avawe radnika, od kojih velika ve}ina nije u svom `ivotu ni videla tehni~kog crte`a, a kamoli da je umela po wemu da radi. 176 Oni su, u trajawu od dva sata, odr`avani nakon radnog vremena, i bili obavezni za sve doma}e radnike. Predavani su geometrija, ra~un i jo{ neki predmeti, a radnicima je za ta dva sata ispla}ivana nadnica kao da su na poslu. 177 Biti upo{qen u Fabrici aviona predstavqalo je privilegiju. Zarade fabri~kog osobqa bile su izuzetno visoke, a u periodu 1932 1933. godine, kako tvrdi M. Filipovi}, ~ak najve}e u Jugoslaviji. 178 Do wihove stagnacije do{lo je samo u godinama ekonomske krize, ali se, uop{teno uzev{i, mo`e re}i da su one uvek bile stimulativne, i da je stoga ova fabrika s pravom nazivana fabrika bez radni~kog pokreta. 179 Radni uslovi bili su, u skla- 174 O me usobnoj povezanosti Fabrike i Zavoda Miroslav Filipovi} navodi: Ti pojmovi se ~esto me{aju i dovode u zabunu ~ak i dobre poznavaoce prilika. Ta zabuna je ne retko i sasvim opravdana, jer su odnosi fabrike i Zavoda svo vreme bili vrlo ispreplitani, pa i komplikovani. Tako se de{avalo da dva radnika ili slu`benika, svejedno, budu zaposleni u fabrici na istim poslovima, sa istim ovla{}enjima i istom platom, s tim, {to je jedan tu platu primao od fabrike, a drugi od Zavoda. Fabrika aviona je u oba navrata (i u slu~aju Bregea i u slu~aju DFA) prakti~no bila podstanar Vazduhopolvno tehni~kog zavoda. Dr`ava je, naime, u oba slu~aja izdavala, ili ustupala fabrici aviona deo zemlji{ta, zgrada i opreme na upotrebu, na odre eno vreme i bez naknade, ali je uvek zadr`avala veliki obim prava na kontrolu svih vrsta. Tako su svi zaposleni u fabrici, normalno, bili pod~injeni rukovodstvu fabrike, ali su u disciplinsko bezbednosnom smislu bili pod~injeni isklju~ivo Zavodu. Niko nije mogao da bude primljen u fabriku bez odobrenja Zavoda, a bio bi momentalno, bez ikakvih prava otpu{ten, ukoliko bi to Zavod tra`io. Isto, 88. 175 Isto, 43. 176 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Se}awa Todora Vujasinovi}a, II/48. 177 M. Filipovi}, Kraljevski avioni, 66. 178 Tako je {loser Jovi{a Brkovi} za samo dve godine rada u Fabrici, od radni~ke plate napravio ogromnu ku}u u Obili}evoj ulici u Kraqevu. Pri tome ne samo da nije {tedeo i mu~io se kao qudi koji prave ku}u, ve} je `iveo kao gospodin i sve dok se nije o`enio, hranio se u kafani. Isto, 64. 179 Nije bilo radnika kojima je padalo na pamet da se bave politikom. Qudi su radili i zara ivali. Isto, 66, 95.
du sa visokosofisticiranom tehnologijom, atipi~ni za tada{we prilike u jugoslovenskoj industriji: Bilo je ~isto i svetlo, usisiva~i su stalno kupili pra{inu i opiqke, ma{ine su imale dodatno elektri~no osvetqewe, delove su do ma{ina donosili radnici u elektri~nim kolicima da se ne bi zaga ivao vazduh, radnici su imali sredstva li~ne za{tite, pod pretwom otkaza bilo je zabraweno obavqawe radwi i operacija opasnih po zdravqe. (...) Oni koji su radili u prostorijama sa velikim isparewima {tetnih materija (boje, lakovi i sl.), primali su odgovaraju}e sledovawe mleka. 180 Uslovi za rad i organizacione karakteristike proizvodwe, tj. besprekoran red i ~isto}a, ostavili su duboke utiske i na jugoslovenskog premijera Milana Stojadinovi}a i ministra vojske i mornarice, armijskog generala Mari}a, koji su Fabriku obi{li 16. jula 1936. godine. 181 131 Konstrukcioni biro Fabrike aviona U razdobqu od 1928. do sredine 1930. godine u Fabrici aviona obavqano je kompletirawe 125 aviona proizvedenih u Francuskoj, a prvi aparat koji je u u potpunosti bio izra en u Kraqevu, Breguet 19 A2, predat je na upotrebu jugoslovenskom ratnom vazduhoplovstvu, u prisustvu Luja Bregea, 1. juna 1930. godine. 182 Iz 180 Isto, 64. 181 Posle Kragujevca i Kru{evca G. Dr. Stojadinovi} i general G. Mari} obi{li su i Kraqevo, Politika, 17. VII 1936, 7. 182 Isto, 51.
132 fabri~kih hala u narednim godinama izlazile su serije dvokrilnih klipnih aviona tipova: Breguet 19 B2 sa motorom Hispano-Suiza 12 Hb, Breguet 19 B2 sa motorom IAM Jupiter 9 Ad, Breguet 19 A2 sa motorom Lorraine Dietric 12 Db, Breguet 19.7 sa motorom Hispano-Suiza 12 Nb i Breguet 19.8 pokretan motorom Wright Cyclone GR-1820-F56. 183 Iako je ugovor Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca sa Dru- {tvom Brege istekao 14. oktobra 1932. godine, na osnovu wegovog aneksa, on je produ`en do marta 1933. godine, a fabrika je pre- {la u dr`avne ruke 1. aprila te godine. Istovremeno, formirana je me{ovita jugoslovensko-francuska komisija za primopredaju materijala koja je, na tim i nekim drugim poslovima, radila vi{e od tri godine, tako da su posledwi Francuzi napustili Kraqevo 1937. godine. Do opadawa proizvodwe do{lo je u godinama ekonomske krize, tokom prve polovine 30-ih godina XX veka. Pomawkawe finansija uzrokovalo je otpu{tawe ve}eg broja radnika, a uprava Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda na wihova mesta anga`ovala je zanatlije i majstore iz redova vojnika koji su vojni rok slu`ili u vazduhoplovnim jedinicama. 184 Radne aktivnosti svodile su se, mawevi{e, iskqu~ivo na opravku aviona i izradu rezervnih delova. Promena spoqnopoliti~ke orjentacije Kraqevine Jugoslavije, sredinom ~etvrte decenije XX veka, odrazila se i na poslovawe kraqeva~ke fabrike aviona. Preorjentacija jugoslovenskih dr`avnih nabavki sa, tradicionalno savezni~kih, britanskog i francuskog tr`i{ta na tr`i{te Nema~ke, koja je postala wen glavni trgova~ki partner, dovela je do pregovora Ministarstva vojske i mornarice Kraqevine Jugoslavije i predstavnika nema~ke fabrike aviona Dornijer oko kupovine bombardera Dornijer DO 17 i hidroaviona DO 22. Naime, napredak evropske vojne vazduhoplovne industrije ~iji je tempo tehnolo{kog razvoja grabio krupnim koracima napred, i pove}avawe uloge aviona u koncepcijama savremenog ratovawa, suo~ili su jugoslovenske vojne vlasti sa problemom zastarelosti wenog vazduhoplovstva, tako da se po- ~elo ozbiqno razmi{qati o wegovoj modernizaciji. Kako britan- 183 Sa aeroplanima BREGE jugoslovenski vojni avijati~ari odne}e sjajno na utakmicama u 1930. g. pobedu u kru`nom letu Male Antante i Poqske, pojedina~no i u grupama, a Kost i Belont prvi prelete{e Severni Atlanski okean sa Istoka na Zapad spojiv{i Pariz sa Wujorkom bez spu{tawa za 37 ~asova (1 2. IX 1930). Oglas, Na{a krila, mart 1932, bez numerisane stranice. 184 U odnosu na period kada su u Kraljevu serijski proizvo eni avioni, posao se smanjio za nekoliko puta, pa je broj radnika prepolovljen. Ostali su pre svega oni radnici koji su tu bili vezani polo`ajem ili postavljenjem, dakle, oficiri, podoficiri, vojni ~inovnici. Civilni radnici su sami oti{li, jer su se i plate drasti~no smanjile, tako da su radnici koji su za vreme Francuza primali i po 3000 dinara, sada jedva primali 1000, pa i manje. M. Filipovi}, Kraljevski avioni, 95.
ska i francuska produkcija modernih ratnih aviona nije mogla da zadovoqi ni sopstvene potrebe, Kraqevina Jugoslavija je bila primorana da se za to obrati Nema~koj, koja je na tehni~kom planu u to vreme bila u silnom uzletu. Po~etkom druge polovine 1937. godine potpisan je me udr- `avni ugovor o kupovini licence za proizvodwu bombardera Dornijer DO 17. On je predvi ao obuku izvesnog broja in`ewera i radnika iz Kraqeva u Dornijerovoj fabrici u Fridrihshafenu i dolazak tridesetak nema~kih in`ewera i tehni~ara u Kraqevo, u svojstvu instruktora. 185 Pre otpo~iwawa proizvodwe novog tipa aviona izvr{ene su neophodne izmene i adaptacije hala, kako bi se objekti prilagodili novom tehnolo{kom procesu, koji je ina~e bio slo`eniji od onog vezanog za izradu Bregea. 186 Nemci su zbog toga posebnu pa`wu obratili na obuku radnika, dr`e}i im predavawa na kojima su, uz pomo} grafikona i filmova, poja{wavali pojedine proizvodne operacije. Prvi jednokrilni Dornijer DO 17 sa klipnim motorom Gnome-Rhone K14 iza{ao je iz proizvodnih hala avio-fabrike u Kraqevu polovinom novembra 1939. godine. Do Aprilskog rata 1941. godine napravqena su jo{ 32 ovakva aparata. 187 Fabrika aviona predstavqala je jedan od najzna~ajnijih industrijskih kapaciteta jugoslovenske privrede, kako sa vojno-strate- {kog, tako i sa ekonomskog stanovi{ta. Kao svojevrsni reprezent privrede Kraqevine Jugoslavije, pose}ivale su je brojne inostrane delegacije, poput rumunskog princa Nikole, 22. septembra 1933. godine, ili visokih zvani~nika Republike Turske, ministra inostranih poslova Ismeta Inenija i ministra odbrane Arasa Ru- `dija, u prole}e 1937. godine. 188 133 185 Isto, 131. 186 Naime, VTZ je u aeroplanskoj radionici jo{ uvek raspolagao delom ma{ina koje su kori- {}ene za vreme proizvodnje Bregea, koje su jo{ u to vreme bile i zastarele i izraubovane i skupljene sa svih strana sveta. Te ma{ine nisu mogle da se koriste u proizvodnji DO 17, pa su zamenjivane novim ma{inama, ali i specijalizovanim ma{inama, naro~ito u limarskom odeljenju (odeljenje presa). I raspored radionica je izmenjen i prilago en novom avionu. Radionica za izradu i kaputa`u krila koja je zauzimala centralno mesto u monta`noj hali za vreme Brega, potpuno je uklonjena, odeljenje presa je pro{ireno, napravljena je velika kalionica sa ogromnim bazenom za odmek{avanje aluminijuma. Lakirnica je iz podrumske hale preba~ena u jugoisto~no krilo. Sproveden je i niz manjih organizacionih promena. Isto, 131. 187 Isto, 186. 188 G. Ismet Ineni i g. dr Ru`di Aras obi{li su ju~e Kragujevac, Kraqevo i Vrwa~ku Bawu, Politika, 16. IV 1937, 3.
134 Avion Dornier DO 17 proizveden u Fabrici aviona u Kraqevu (Zbog izuzetnog zna~aja Fabrike za svoju ratnu privredu, Nemci su nastojali da je prilikom okupacije Jugoslavije zauzmu neo{te}enu, ali su je in`iwerijske jedinice jugoslovenske vojske, prilikom odstupawa ka ^a~ku, minirale i u znatnoj meri onesposobile za daqu proizvodwu.) Fabrika vagona Drugi krupni industrijski pogon, pored Fabrike aviona, po kome je Kraqevo bilo prepoznatqivo na mapi jugoslovenske privrede, i koji je predstavqao sna`an motor wegovog ekonomskog razvoja u periodu izme u dva svetska rata, bile su @elezni~ke radionice za opravku vagona i lokomotiva, poznatije kao Fabrika vagona. Izuzetni geografsko-komunikacioni polo`aj Kraqeva, kao va`nog `elezni~kog ~vori{ta, u kome su se, od po~etka ~etvrte decenije XX veka, ukr{tale pruge koje su povezivale Beograd sa Skopqem i Ni{ sa Sarajevom i Dubrovnikom, i strate{ki razlozi, predstavqali su opredequju}e faktore za odluku dr`avnih organa koji su se starali o planirawu, razvoju i unapre ewu `elezni~kog saobra}aja, da industrijski pogon ovakvog tipa lociraju ba{ ovde. Oprema, ure aji, instalacija i metalna konstrukcija za wenu izgradwu, nabavqeni su neposredno nakon svr{etka rata, na ime ratnih reparacija, u Nema~koj, dok su temeqi budu}ih fabri~kih hala udareni 1924. godine. Do 1932. godine montirana je gvozdena konstrukcija i ozidani su zidovi, dok se sa monta`om
opreme, koja je usled nepovezanosti Kraqeva prugom normalnog koloseka do 1929. godine bila sme{tena u `elezni~koj radionici u Ni{u, i izbijawa ekonomske krize po~etkom 30-ih godina, otezalo. 189 Fabri~ki kompleks protezao se na povr{ini od oko devedeset hektara, od kojih je osam hektara ~inio pokriven prostor, tako da je Fabrika vagona predstavqala najve}u jugoslovensku i jednu od najve}ih `elezni~kih radionica u centralnoj Evropi. 190 Fabrika se sastojala od dve krupne organizacione celine: kolske i lokomotivske radionice, s tim {to je kolska bila podeqena na putni~ku i teretnu kolnicu. Kolsku radionicu, koja je bez pompe i naro~ite sve~anosti, otpo~ela sa radom 1. aprila 1936. godine, ~inilo je devet odseka: hala za demonta`u i snimawe (18.892 m 2 pokrivenog prostora), hala za opravku putni~kih kola (10.000 m 2 pod krovom), lakirnica (2.300 m 2 pod krovom), strugara, alatnica i tapetarnica (6.650 m 2 pokrivenih krovom), magacin drvene gra e (972 m 2 bez krova), kova~nica (1.584 m 2 pokrivenog prostora), modelarnica i livnica metala (792 m 2 pod krovom), radionica za opravku osovina i to~kova (1.280 m 2 pod krovom) i magacin koji se sastojao od prizemqa i dva sprata sa centralnim otvorom za kranove, korisne povr{ine oko 10.000 m 2. 191 Weni po~etni godi{wi remontni kapaciteti s obzirom na iskustvo i usavr{ene metode rada, bili su: 300 revizijskih opravki ~etvoroosovinskih putni~kih kola normalnog koloseka, 600 revizijskih opravki dvoosovinskih putni~kih kola normalnog koloseka i 5.000 revizionih opravki teretnih kola normalnog koloseka. Prema planovima Ma{inskog odeqewa Generalne direkcije Dr`avnih `eleznica, pod ~iji resor je ona spadala, vremenom je trebalo pove}ati kapacitete, da bi 189 Zna~aj @elezni~ke radionice u Kraqevu, @elezni~ki venac, 15. IV 1937, 3. 190 O veli~ini objekta svedo~e i ~inewice da je du`ina ograde kojom je bila opasana Fabrika iznosila oko ~etiri kilometra, a du`ina internog `elezni~kog koloseka bila je oko 60 kilometara. Najve}e radionice za opravku vagona i lokomotiva u na{oj zemqi, Politika, 20. VIII 1936, 13; Zna~aj @elezni~ke radionice u Kraqevu, @elezni~ki venac, 15. IV 1937, 3; Pou~ne ekskurzije svr{enih u~enika `elezni~ko-zanatskih {kola, @elezni~ki venac, 15. VIII 1940, 5. 191 Po~etak rada Fabrike obznawen je i putem {tampe, pa je tako Politika bele`ila: Po re{ewu ministra saobra}aja, radionica za opravku vagona i lokomotiva u Kraqevu od danas (1. aprila prim. V. Virijevi}) funkcioni{u kao samostalne jedinice. U prvo vreme u ovim radionicama pove}a}e se samo broj administrativnog osobqa koje }e se u Kraqevo dovesti preme{tawem iz drugih radionica. Ve} postoje}a stru~na radna snaga ne}e se uve}avati po{to se radionica jo{ za izvesno vreme ne}e baviti opravkom voznog parka, ve} }e svoj rad da usredi na dogra ivawe, a delimi~no i na izgradwu rezervnih delova koji }e se izra ivati u odeqewima osposobqenim za rad. Prema tome, nezaposleni radnici ne bi trebalo da dolaze u Kraqevo radi tra`ewa upo{qewa u ovim radionicama, po{to one za sada raspola`u potrebnom radnom snagom, kako kvalifikovanom tako i za grube poslove. Velike `elezni~ke radionice u Kraqevu otpo~ele su ju~e rad, Politika, 2. IV 1936, 8. 135
136 mogla da sa izvesnim ja~im naprezawem primi na opravku gotovo celokupan teretni park na{ih `eleznica. 192 Organizacija rada i radni uslovi bili su na visokom nivou, o ~emu je, zadivqen, novinar Politike zapisao: Po svim radioni~kim odeqewima kojih uostalom ima vrlo mnogo, higijenski uslovi za rad stoprocentno su zastupqeni blagodare}i modernim instalacijama uvedenim po svim odeqewima. U odeqewu u kome se obra uje gra a, radi se bez pra{ine i strugotine, a to se postiglo instalacijama koje ih skupqaju i odvode. I u kova~nici se radi bez dima, jer su i u woj izvedene instalacije koje odvode dim i dovode vazduh potreban kova~kim vatrama. Blagodare}i zastakqenom krovu po odeqewima ima se svetlost koja je istovetna sa spoqnom svetlo{}u. (...) Sve ma{ine po svim odeqewima kre}u se pomo}u elektri~ne struje, a pogon ma{ina izveden je tako da svaka ima svoj elektromotor koji je kre}e donde dokle je wen rad potreban. Ovo je najekonomi~niji na~in jer se tro{i energija samo dotle dok je ma{ina u pokretu. (...) Sam rad u radionicama podeqen je prema vrsti opravaka u nekoliko etapa, ili po stajali{tima. Na prvom stajali{tu, po{to je prvo opisan posao, vr{i se demonta`a doweg stroja i dizawe kola koja se potom stavqaju na drugo stajali{te gde se demontiraju drveni delovi dok se na posledwem stajali{tu ne zavr{i monta`a skinutih, o~i{}enih i popravqenih delova, pa se posle toga kola upu}uju na bojadisawe. Ovaj na~in rada za na{e radionice je sasvim nov. On podse}a i ima sli~nost sa poznatim lancem rada po Fordovim fabrikama. Tako }e radnik stojati na mestu i posao }e prolaziti pored wega, dok se do sada, po ostalim na{im radionicama, na ovom poslu moralo da ide do 200 pa ~ak i 300 metara i to ~esto jo{ po nevremenu, jer se u drugim radionicama masa radova izvodila na otvorenom poqu, i kola koja su bila za opravku stojala su na mestu, a radnici su se kretali oko wih. To se u ovda{wim radionicama izbeglo blagodare}i kranovima i prenosnicama koji kola po potrebi prenose s kraja na kraj odeqewa. 193 Radionica za opravku lokomotiva sastojala se od tri zgrade. Prvu, povr{ine 24.836 m 2, ~inili su odeqak za monta`u lokomotiva i tendera, cevkara i kotlarnica, i bila je opremqena kranovima nosivosti do osamdeset tona i prenosnicama ~ija prenosna mo} je dostizala sto dvadeset tona. Wen radni kapacitet, tj. mogu}nost remonta vi{e objekata u istom trenutku, iznosio je: 50 lokomotiva, 24 tendera i 30 kotlova. U drugoj, dvospratnoj zgradi, povr{ine 5.000 m 2 bio je sme{ten magacin, dok se u tre}oj (1.584 m 2 192 Zna~aj @elezni~ke radionice u Kraqevu, @elezni~ki venac, 15. VIII 1937, 3. 193 Najve}e radionice za opravku vagona i lokomotiva u na{oj zemqi, Politika, 20. VIII 1936, 13.
pod krovom) nalazila kova~nica. Planirana je bila i izgradwa objekta u kome bi se obavqalo livewe raznih predmeta od gvo` a, ali nedostatak novca i docniji po~etak rata omeli su wegovo dovr{ewe. 194 Fabrika vagona raspolagala je sopstvenom parnom elektri- ~nom centralom, a za potrebe snabdevawa vodom, sagra en je vodocrpni sistem, kojim je voda, iz korita Morave, pumpama izbacivana u veliki bazen na Grdi~koj kosi ( kod Raki}a vinograda ), a odatle je, slobodnim padom, razvo ena po fabri~kim halama. 195 137 Izgled Fabrike vagona, 30-ih godina XX veka U skladu sa osposobqavawem proizvodnih potencijala i obimom poslova varirao je i broj stalno upo{qenog fabri~kog osobqa ~ija je profesionalna struktura bila veoma raznovrsna. Uz odre eni broj in`ewera i tehni~ara ma{inske i elektro struke koji su rukovodili poslovima, u Fabrici je radilo mno- {tvo bravara, ma{inbravara, metalostrugara, mehani~ara, tokara, stolara, tesara, zidara, tapetara, remenika, slovopisaca, gravera, farbara, tipografa, kwigovezaca, obele`iva~a, varioca, frezera, reza~a navoja, brusa~a, tokara to~kova, izra iva~a vijaka i zakivaka, topioca, livaca kalupera itd. Ve}ina wih do{la je iz drugih dr`avnih radionica za opravku vagona, i vre- 194 Zna~aj @elezni~ke radionice u Kraqevu, @elezni~ki venac, 15. IV 1937, 3. 195 Vodosnabdevawe je u po~etnim godinama rada Fabrike predstavqalo usko grlo jer kod postavqawa vodovoda nisu stru~waci pazili da betonske cevi koje vode od Morave do pumpne stanice u blizini fabrike le`e na podvodnom terenu. Cevi su po~ele da propadaju i da se pomeraju tako da sada ulazi prqava terenska voda u cevi. Uskoro }e fabrika vagona u Kraqevu proraditi, Pravda, 31. I 1936, 6; Protekla je prva godina rada u najve}im na{im radionicama za opravku vagona, Politika, 5. IV 1937, 6.
138 menom je, od prvih 70, wihov broj do 1. januara 1941. godine narastao na 820 zaposlenih. 196 Neposredno pred po~etak Aprilskog rata otpo~elo se sa izradom novih vagona, i do ulaska nema~kih trupa u Kraqevo napravqeno ih je 110, od ~ega 10 za normalni i 100 za uzani kolosek (0,76 metara). 197 1196 Blagomir Bi{evac, @elezni~ka radionica Kraqeva i wen doprinos u NOPu 1941. godine, Narodni ustanak i borbe za Kraqevo 1941. godine, Beograd, 1985, 323. 197 Isto, 322.
IZBORNE BORBE
Do~ek senatora Bogavca u Kraqevu, 30-ih godina XX veka
141 Raznovrstan i bogat politi~ki `ivot u Kraqevu i wegovoj okolini, tj. na podru~ju @i~kog sreza, karakteristi~an je za ~itavu drugu polovinu XIX i prve ~etiri decenije XX veka. Strana~ke borbe bile su sastavni deo dru{tvenih, privrednih i kulturnih de{avawa. Pri~e i rasprave o politi~kim pitawima, bilo da su se ticale spoqne ili unutra{we politike na nivou dr`ave ili pak lokalne politi~ke za evice, bile su neizbe`ne teme za stolovima kraqeva~kih kafana, na gradskom korzou, u trgovinskim i zanatlijskim radwama (posebno berbernicama) ili u kom{ijskim razgovorima preko plota. 1 U politi~kom miqeu grada od po~etka XX veka najva`niji ~inilac bila je Narodna radikalna stranka, koja je usled toga prva nakon Prvog svetskog rata obnovila svoju strana~ku organizaciju sa Sreskim odborom, ~ije sedi{te se nalazilo u Kraqevu, i mesnim odborima po svim op{tinama @i~kog sreza. 2 Nastoje}i da se nametnu kao odlu~uju}i politi~ki faktor, radikali su pokrenuli obimnu kampawu omasovqavawa ~lanstva agituju}i posebno me u bogatijim kraqeva~kim trgovcima, ugostiteqima i zanatlijama, a na seoskom terenu wihova aktivnost bila je usmerena prvenstveno prema uglednijim i imu}nijim doma}inima. Svoju politi~ku aktivnost oni su organizovali i usmeravali prema strana~kom programu iz 1881. godine, dopuwenom tokom 1920. godine. Prihvativ{i u potpunosti principe izlo`ene u Krfskoj deklaraci- 1 Fenomen politi~kih doga awa u jednom omawem provincijskom gradu predstavqa slo`en i jako sadr`ajan istra`iva~ki materijal ~ija detaqna obrada iziskuje znatno vi{e prostora nego {to je mogu}e u radu ovakvog tipa. Zbog toga smo obradi politi~kih prilika u Kraqevu pri{li pra}ewem izbornih borbi na tri nivoa op{tinskim, oblasnim i parlamentarnim izborima, nastoje}i da na osnovu wih skiciramo osnovne konture wegovog politi~kog `ivota. 2 Prema odredbama novog Statuta Radikalne stranke, mesni radikalni odbor organizovan je u svakoj op{tini u kojoj je imalo najmawe deset ~lanova stranke. Birao je svog predsednika, potpredsednika, sekretara i blagajnika. Svi predsednici i potpredsednici mesnih odbora sa~iwavali su Sreski odbor, a wegov predsednik i potpredsednik ulazili su u sastav Okru`nog odbora. Promena statuta o izboru partijskih odbora, Samouprava, 3. IX 1920, 2.
142 ji iz 1917. godine, o jedinstvenom ure ewu novoformirane Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, i sa moralnim kapitalom pobedni~ke snage u Prvom svetskom ratu, radikalska akcija nailazila je na plodno tlo u ovda{woj javnosti. Glavni konkurent radikalima bila je Demokratska stranka formirana 15. februara 1919. godine u Sarajevu, kojoj su prilazili pripadnici i simpatizeri predratnih opozicionih partija: Samostalne radikalne, Napredwa~ke i Liberalne. Wena politi~ka orjentacija izra`ena je u programskoj deklaraciji od 15. aprila iste godine u kojoj se isticalo da se ona zala`e za princip jedinstvenog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca, za centralisti~ko dr`avno ure ewe sa jednim zakonodavnim i izvr{nim telom. U pogledu ekonomskih i socijalnih pitawa demokrate su se zalagale za energi~no re{ewe agrarne reforme i za{titu malih zemqoposeda, a u vezi sa radni~kim pitawem za osmo~asovno radno vreme i radni~ko osigurawe, ~ime se te`ilo privla~ewu radni~kog sloja i smawivawu klasnih tenzija. 3 Najve}i deo radni~ke populacije priklawao se pak Srpskoj socijaldemokratskoj partiji, ~ija organizaciona }elija je u Kraqevu formirana 1903. godine. Wen nakon Prvog svetskog rata obnovqeni mesni odbor odlikovao se agilno{}u na {irewu programskih na~ela, a wegovi delegati uzeli su u~e{}a i na Kongresu ujediwewa socijalisti~kih partija i grupa, odr`anom od 20. do 23. aprila 1919. godine u Beogradu, na kome je doneta odluka o stvarawu jedinstvene Socijalisti~ke radni~ke partije (komunista). 4 Kao nova politi~ka opcija pojavila se i Zemqoradni~ka stranka, tj. Savez zemqoradnika, obrazovan 12. oktobra 1919. godine u Velikoj Plani, isti~u}i programske zahteve koji su se odnosili na seqa{tvo kao posebnu dru{tvenu klasu koja treba da se organizuje i ostvari u~e{}e u vlasti u onom obimu koji odgovara wegovoj masovnosti, te`e}i da sa sela istisne uticaj varo{kih stranaka. 5 Imaju- }i u vidu socijalnu strukturu stanovni{tva Kraqeva, razumqivo je {to akcija zemqoradnika nije nailazila na {ire odjeke u gradu, ali ipak ostaje kao ~iwenica da su figurirali na politi~koj sceni. U ovakvom politi~kom ambijentu do~ekani su prvi poratni izbori, koji su predstavqali svojevrsni lahmus papir, tj. pokazateq politi~kog uticaja. Bili su to izbori za op{tinsku upravu zakazani za 22. avgust 1920. godine. Naime, svr{etkom rata i stva- 3 Dr Branislav Gligorijevi}, Parlament i politi~ke stranke u Jugoslaviji (1919 1929), Beograd, 1978, 38. 4 Dr N. Jon~i} Ko~a, Dru{tveno-politi~ke prilike i razvoj, 1966, 307. 5 Organizacija na{e stranke, Selo, 2. XII 1919, 2; Dr Branislav Gligorijevi}, Politi~ki odnosi u U`icu 1918 1941, Istorija U`ica 1918 1975, kw. II, U`ice, 1992, 15.
rawem Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca nametnulo se pitawe organizacije vlasti u osnovnim administrativno-upravnim jedinicama op{tinama. Kako je op{tinskim upravama izabranim 1914. godine trogodi{wi mandat istekao jo{ 1917. godine, to je bilo nu`no organizovati izbore i izabrati nove. Izbori su pripremqeni na osnovu Privremenog zakona za izbor op{tinskih ~asnika, koji je regent Aleksandar Kara or evi} potpisao 11. maja 1920. godine, a sprovo eni su na ~itavoj teritoriji predratne Kraqevine Srbije i okruzima: Belopoqskom, Beranskom, Metohijskom i Pqevaqskom. 6 Wegove odredbe propisivale su trogodi- {wi mandat op{tinskim upravama nakon ~ega bi se izbori obavqali tre}e nedeqe meseca avgusta, i to: predsednika op{tine, potpredsednika, kmetova i odbornika u op{tinama koje su sastavqene iz vi{e mesta, i kmetova varo{kih odnosno selskih, u prvu nedequ i dane za ovim, posle izbora 7. Zakon je predvi ao tajno glasawe ubacivawem gumenih kuglica na kojima je bio utisnut grb Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca u drvene kutije koje su se zatvarale sa tri kqu~a i bile ude{ene tako da se spu{tawe kuglice ne vidi i ne ~uje. 8 Bira~i su se na glasa~kom mestu odlu~ivali kojoj }e istaknutoj kandidatskoj listi ukazati poverewe. Op{tinsku upravu formirala je kandidatska lista koja bi osvojila prostu ve}inu i dve tre}ine odborni~kih mesta, ~iji broj je zavisio od broja bira- ~a upisanih u bira~ke spiskove. 9 Oskudica arhivske gra e i relevantnih napisa iz onovremene {tampe onemogu}ava podrobnija saznawa o toku predizborne kampawe u Kraqevu (kandidatskim listama, strana~koj agitaciji i sl.), osim podataka da su radikali kao nosioca svoje liste istakli Jovicu Stojkovi}a, trgovca, a Socijalisti~ka radni~ka partija Jugoslavije (komunista) Milenka Novakovi}a, kwi`ara. 10 Ipak, mo- `e se pretpostaviti da su sve partije izbornoj utakmici pristupile maksimalno anga`ovano, smatraju}i je uvertirom za budu}e iz- 6 Zakon je sadr`avao 34 ~lana i donekle se razlikovao od ranijeg Zakona o op{tinama koji je jo{ uvek bio na snazi. Najzna~ajnija izmena odnosila se na ukidawe poreskog cenzusa. Bira~ko pravo su tako imali svi mu{ki punoletni gra ani ~lanovi op{tine, bez obzira na to da li pla}aju porezu ili ne, dok su ranije ovo pravo u`ivali samo punoletni mu{karci koji su pla}ali 15 dinara neposredne poreze sa dr`avnim prirezima. Slu`bene novine Kraqevine SHS, 106, 15. V 1920; dr Mom~ilo Pavlovi}, Mira Nino{evi}, Veroqub Trajkovi}, Izborne borbe u leskova~kom kraju 1919 1939, kw. 1, Leskovac, 1997, 27. 7 Slu`bene novine Kraqevine SHS, 15. V 1920. 8 Isto. 9 Dr M. Pavlovi}, M. Nino{evi}, V. Trajkovi}, Izborne borbe, 27. 10 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Se}awa Milenka Novakovi}a, II/123; Za op{tinske izbore u Kraqevu, Samouprava, 12. VIII 1920, 2. 143
144 bore za Ustavotvornu skup{tinu. 11 Kako zvani~ni rezultati ovih izbora nisu objavqeni, mogu}e ih je, donekle, rekonstruisati na osnovu pisawa onda{we dnevne {tampe i strana~kih glasila. Prema wima, pobedu je odnela lista Radikalne stranke za koju je glasalo 237 Kraqev~ana, demokrate su ukwi`ile 167, dok u~inak ostalih stranaka nije poznat, mada kandidat Socijalisti~ke radni~ke partije Jugoslavije (komunista) u svojim memoarima navodi da je wegova lista zaostala za radikalnom za svega 20 glasova. 12 Narednu priliku za odmeravawe snaga politi~ke partije imale su ve} krajem iste godine, kada su birani okru`ni kandidati za Ustavotvornu skup{tinu, ~iji zadatak je bio da defini{e ustrojstvo mlade Kraqevine. Na predlog vlade dr Milenka Vesni}a, biv{eg Kraqev~anina, Privremeno narodno predstavni- {tvo je usvojilo 2. septembra 1920. godine Nacrt Zakona o izborima za Ustavotvornu skup{tinu, po kome je pravo glasa imao svaki mu{karac sa navr{enom 21 godinom `ivota, ukoliko je bio dr- `avqanin Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca i najmawe {est meseci nastawen u op{tini u kojoj }e glasati. Usled ukidawa imovinskog cenzusa bira~ko telo je pro{ireno, ali je istovremeno bira~ko pravo bilo uskra}eno `enama, aktivnim vojnim licima i pripadnicima pojedinih nacionalnih mawina, koje su po me- unarodnom ugovoru o za{titi mawina imale pravo opcije za svoje mati~ne zemqe (Ma ari, Rumuni, Nemci, Italijani i Jevreji). 13 Nacrt je odredio da izborne jedinice predstavqaju administrativni okruzi, odnosno `upanije. U svakoj izbornoj jedinici birao bi se jedan poslanik na 30.000 stanovnika, a ako je vi{ak stanovnika u jednom okrugu bio ve}i od 17.000, birao bi se jo{ jedan poslanik. 14 Poslani~ki mandati dodeqivani su kandidatskim listama na osnovu koli~nika koji je dobijan deqewem broja bira~a jednog izbornog okruga brojem poslanika koje je doti~ni okrug imao da izabere. Svaka kandidatska lista morala je da ima i tzv. kvalifikovanog poslanika, tj. sa fakultetskom diplomom, kako 11 Ovakvo razmi{qawe potkrepquje napis iz radikalske Samouprave u kome je nagla{avano: Op{tinski izbori mogu se smatrati kao uvod u izbornu borbu za Ustavotvornu skup{tinu. Pored svog lokalnog zna~aja imaju i naro~ite vrednosti za ocenu op{teg raspolo`ewa naroda. O zna~aju op{tinskih izbora, Samouprava, 22. VIII 1920, 1. 12 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Se}awa Milenka Novakovi}a, II/123; Izbori u varo{ima, Politika, 23. VIII 1920, 1; Izbori u unutra{wosti, Samouprava, 24. VIII 1920, 1; Rezultati op- {tinskih izbora, Samouprava, 25. VIII 1920, 1; Op{tinski izbori, Pravda, 25. VIII 1920, 1; Varo{ki izbori, Politika, 29. VIII 1920, 1; Op{tinski izbori, Pravda, 29. VIII 1920, 1. 13 Dr Branko Petranovi}, Istorija Jugoslavije 1918 1978, Beograd, 1980, 47. 14 Dr B. Gligorijevi}, Parlament i, 72.
bi Ustavotvorna skup{tina dobila potrebnu kvalifikacionu strukturu za dono{ewe ustava. 15 I ovom prilikom, zbog velikog broja nepismenih bira~a u dr`avi, bilo je predvi eno tajno glasawe kuglicama od gume. Kako su administrativno-teritorijalnom podelom Kraqevo i @i~ki srez pripadali ^a~anskom okrugu, to se ono na{lo u ~a- ~anskom izbornom okrugu ~ijih 26.766 bira~a je imalo da izabere pet poslanika. 16 Prema zvani~nim statisti~kim podacima op{tina Kraqevska imala je 771 gra anina upisanog u bira~ki spisak. 17 I ovoga puta uvi alo se da }e se glavna borba voditi izme u radikala i demokrata. Kandidat Radikalne stranke iz @i~kog sreza bio je Petar Bogavac, ugledni trgovac iz Kraqeva, jednodu- {no izabran na sreskom partijskom zboru odr`anom 17. oktobra. 18 Sem wega, radikalsku listu u ~a~anskom izbornom okrugu sa- ~iwavali su jo{ i: Milo{ F. ]osi}, zemqoradnik iz Pakovra}e (Trnavski srez), Milisav R. Tajsi}, zemqoradnik iz Puhova (Draga~evski srez), Savo R. Mladenovi}, predsednik op{tine trnavske (Studeni~ki srez), dok je za tzv. kvalifikovanog poslanika kandidovan Antonije Anta Radojevi}, inspektor Ministarstva saobra}aja iz Beograda, ~iji zamenik je bio dr Milenko Radovi}, upravnik ~a~anske bolnice. 19 @i~ke demokrate kao svog kandidata isturile su Tanasija ^ubri}a, predsednika op{tine sir~anske, u Draga~evskom srezu kandidovan je Dragutin Ocokoqi}, u~iteq iz Luka, u Studeni~kom ^edomir ^eda Damwanovi}, kafexija iz Pobr a Baqevca, a u Trnavskom Manojlo M. Soki}, vlasnik i direktor dnevnog lista Pravda iz Beograda. Demokratski kvalifikovani kandidat bio je Svetozar Teodosijevi}, inspektor Gra evinske direkcije iz Kru{evca, ~iji zamenik je bio Milan Mileti}, advokat iz ^a~ka. 20 Zemqoradni~ka stranka za svog kandidata iz @i~kog sreza predlo`ila je Du{ana Duki}a, zemqoradnika iz Drak~i}a, koji je, uz Borislava T. [tavqanina, zemqoradnika iz Ka~ulice (Trnavski srez), Dobrosava Eri}a, zemqoradnika iz Gu~e (Draga~evski srez) i 15 Dr M. Pavlovi}, M. Nino{evi}, V. Trajkovi}, Izborne borbe, 27. 16 Milovan Sekuli}, Rezultati parlamentarnih izbora u ~a~anskom kraju od 1920. do 1938. godine, Vi{evekovna istorija ^a~ka i okoline, Beograd, 1995, 180. 17 Statisti~ki pregled izbora narodnih poslanika za Ustavotvornu skup{tinu Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca izvr{enih na dan 28. novembra 1920. god., Beograd, 1921, bez numerisanih stranica. 18 Kandidacije poslanika `i~ki srez, Samouprava, 19. X 1920, 2; Partijsko kretawe, Samouprava, 4. XI 1920, 2. 19 AJ, 14, 6 21, [ifrovani telegram Na~elstva ~a~anskog okruga Ministarstvu unutra{wih dela, 18. XI 1920; Kandidatska lista za ~a~anski okrug, Samouprava, 19. XI 1920, 2. 20 Izborno kretawe, Demokratija, 10. XI 1920, 2. 145
146 Dragoquba Mijatovi}a, zemqoradnika iz @utica (Studeni~ki srez) i kvalifikovanog poslani~kog kandidata Miloja K. Sretkovi}a, profesora iz Beograda, koga je zamewivao Milorad Paleta{evi}, upraviteq kraqeva~ke Ni`e poqoprivredne {kole, sa- ~iwavao listu ove stranke u ~a~anskom izbornom okrugu. 21 Komunisti~ki poslani~ki kandidat iz @i~kog sreza bio je Kosta Novakovi}, urednik Radni~kih novina iz Beograda, a na okru`noj kandidatskoj listi nalazili su se jo{ i: Tasa Petkovi}, trgovac iz ^a~ka (Trnavski srez), Sredoje Brki}, zemqoradnik iz Dowe Kravarice (Draga~evski srez), Svetislav @ivkovi} iz Trnave (Studeni~ki srez), kvalifikovani Ratko Penezi}, profesor iz ^a~ka i wegov zamenik Vojislav Mladenovi}, suplent iz Velikog Gradi{ta. 22 Sa pribli`avawem dana izbora predizborna agitacija je dobijala na `estini. Osim `ivom re~ju, agitovalo se i putem {tampanih proglasa, letaka, strana~ke {tampe itd. Najpovoqnije uslove u borbi za bira~ku naklonost imali su radikali koji su kontrolisali op{tinsku upravu. Komunisti su 21. oktobra u kafani Kne`evi} odr`ali predizborni skup na kome je o zna~aju predstoje}ih izbora govorio Pavle Stojkovi}, partijski aktivista iz Ni{a. 23 Izbori za Ustavotvornu skup{tinu obavqeni su 28. novembra 1920. godine. U Kraqevu je bilo otvoreno jedno bira~ko mesto ~ijim odborom je predsedavao Milosav Milosavqevi}, predsednik ovda{weg prvostepenog suda. 24 Svoje gra ansko pravo i obavezu ispunilo je 492 Kraqev~ana ili 63,80% upisanih u bira~ki spisak. Najve}i broj wih svoje poverewe ukazao je listi Radikalne stranke za koju se opredelilo 300 glasa~a (60,97%), lista Demokratske stranke osvojila je 110 (22,35%), komunisti~ka lista 75 (15,25%), dok je najslabiji u~inak zabele`ila lista Zemqoradni~ke stranke ukwi`iv{i svega sedam glasova (1,43%). Radikali su ostvarili potpunu dominaciju i u svih 19 preostalih op{tina @i~kog sreza, 21 AJ, 14, 6 21, Izve{taj Na~elstva ~a~anskog okruga Ministarstvu unutra{wih dela, 18. XI 1920. 22 Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 27. XI 1920. 23 Zbor je bio odli~no pose}en. Ne samo da su svi radnici ovog mesta uzeli u~e- {}e na zboru, ve} je i veliki deo gra anstva bio prisutan. Drug Stojkovi} je bio vrlo ~esto prekidan burnim odobravawem. Naro~ito kada je govorio o politi~koj reakciji koju su vlasnici zaveli u zemqi samo da bi se i daqe odr`ali na vlasti i o Uredbi o redu i radu. Svi prisutni su najjednodu{nije manifestovali punu gotovost na borbu do kraja protiv ove Uredbe, ne gledaju}i ni najmawe na te- {ko}e i `rtve. Zbor u Kraqevu, Radni~ke novine, 27. X 1920, 3. 24 Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1. XI 1920.
osvojiv{i 1.428 glasova, tj. 39,28% od ukupnog broja glasa~a, tako da je poslani~ki mandat pripao wima, tj. Petru Bogavcu. 25 Nova prilika za strana~ka nadmetawa ukazala se sredinom marta 1923. godine. Woj je prethodio niz politi~kih potresa i trzavica na dr`avnom nivou. Dono{ewem Vidovdanskog ustava tenzije me u vode}im politi~kim faktorima u zemqi nisu splasle, ~ak su se po~etkom 1922. godine i zao{trile. Demokratska frakcija okupqena oko Qube Davidovi}a po~ela je Petar Bogavac (1870 1940) u to vreme sve otvorenije da se zala`e za reviziju nekih ustavnih odredbi, pribli`avaju}i lagano svoje stavove stavovima opozicione Hrvatske republikanske seqa~ke stranke (HRSS), {to je dovelo do krize koalicione radikalsko-demokratske vlade i wenog pada 4. decembra 1922. godine. 26 Sedamnaest dana docnije obznawen je Ukaz o raspu{tawu Narodne skup{tine i zakazivawu novih izbora za parlament za 18. mart 1923. godine. Mandat za wihovo sprovo ewe poveren je homogenoj radikalskoj vladi na ~elu sa Nikolom Pa{i}em. 27 Drugi poratni parlamentarni izbori organizovani su u skladu sa novim izbornim zakonom propisanim 27. juna 1922. godine, koji je uneo niz novina u odnosu na prethodni. Raniji proporcionalni sistem bitno je modifikovan, tako da je raspodela mandata za parlament vr{ena po sistemu tzv. koeficijenata (koli~nika), a izmewen je i na~in kandidovawa uvo ewem kategorije sreskih kandidata. Rok za podno{ewe kandidatskih lista na overu kod nadle`nog suda skra}en je na 25 dana, ~ime je polo`aj mawih 25 AJ, 14, 7 25 666, Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Ministarstvu unutra{wih dela, 28. I 1921; Statisti~ki pregled izbora narodnih poslanika za Ustavotvornu skup{tinu Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca..., bez numerisane stranice. 26 Milovan Sekuli}, Pregled rezultata parlamentarnih izbora u zve~anskom okrugu od 1920. do 1929. godine, Zve~an, 1, Kosovska Mitrovica, 1997, 161. 27 Dr Jovan M. Zlati}, Politi~ki `ivot u Ni{u izme u dva svetska rata (1918 1941), Ni{, 1994, 94. 147
148 politi~kih partija umnogome ote`an. 28 Svaki izborni okrug bio je izdeqen na izborne srezove od kojih je svaki imao svoje kandidate za okru`nu listu. Kraqevo i @i~ki srez i ovoga puta na{li su se u ~a~anskom izbornom okrugu koji je trebalo da u novi parlament izabere tri poslanika. Te`i{te svoje izborne borbe radikali i Pa{i}eva vlada usmerili su u pravcu lomqewa demokrata, isti~u}i se kao tvrdokorni branioci Vidovdanskog ustava, dok su demokrate u izbornu utakmicu u{li znatno oslabqeni zbog unutarpartijskog sukoba i cepawa na dve struje, Davidovi}evu i Pribi}evi}evu, koje su se me usobno borile za primat. Uprkos naporima strana~kog glavnog odbora, radikali ~a- ~anskog izbornog okruga su na ove izbore iza{li podeqeni na dve frakcije jednu okupqenu oko dotada{weg poslanika Ante Radojevi}a i drugu, sa~iwenu od pristalica kraqeva~kog trgovca Petra Bogavca. 29 Za razliku od wih, demokrate su, iako je u wihovom strana~kom vrhu do{lo do sukoba, uspele da o~uvaju jedinstvo, tako da je kod ~a~anskog prvostepenog suda potvr ena samo jedna okru`na kandidatska lista ~iji je nosilac bio Manojlo Soki}, urednik beogradske Pravde. 30 Unutarpartijske razmirice karakterisale su i Zemqoradni~ku stranku, {to se odrazilo i na wenu agilnost u ~a~anskom izbornom okrugu u kome je istaknuta kandidatska lista sa Dobrosavom Eri}em, zemqoradnikom iz Gu~e, na ~elu. 31 Prvi put u trci za poslani~ke mandate na{la se i Republikanska stranka koja se zalagala za federalisti~ko dr`avno ure ewe, veruju}i da bi jugoslovenska federacija, po ugledu na [vajcarsku i SAD obezbedila potpunu nacionalnu ravnopravnost u Kraqevini SHS. 32 Nosilac wene okru`ne kandidatske liste bio je ~a~anski advokat Milo{ K. Nedi}. 33 28 Koeficijent (koli~nik) se dobijao deqewem ukupnog broja glasova brojem poslanika predvi enih za taj saziv plus jedan. Kandidatske liste koje ne bi uspele da dosegnu zadati koeficijent ostajale su bez mandata, a glasovi koje su dobile potpuno su zanemarivani. Potom bi se broj glasova koje su dobile ostale liste u nizu matemati~kih operacija, delio sa jedan, dva, tri itd. Tako dobijeni niz koeficijenata uzimao se po redu veli~ina i adekvatno tome kandidatskim listama su dodeqivana poslani~ka mesta. Dr M. Pavlovi}, M. Nino{evi}, V. Trajkovi}, Izborne borbe..., 113. 29 \or e \. Stankovi}, Radikalna stranka na parlamentarnim izborima 1923. godine, Istorijski glasnik, 2, Beograd, 1972, 23. 30 Potvr ena lista, Pravda, 8. 2. 1923, 3. 31 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr`anih 18. marta 1923. godine, Beograd, 1924, 66 67. 32 Dr [erbo Rastoder, Politi~ke borbe u Crnoj Gori 1918 1929, Beograd, 1996, 54. 33 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr`anih 18. marta 1923. godine..., 66 67.
Za ove izbore u Kraqevu su bila otvorena dva bira~ka mesta. Na prvom ( Kraqevo I ) glasalo je 514 bira~a. Radom wegovog odbora rukovodio je Bogomir Jevti}, predsednik Kraqevskog prvostepenog suda, a na drugom ( Kraqevo II ) bira~ko pravo ostvario je 251 Kraqev~anin. Wegovim bira~kim odborom predsedavao je ovda{wi sudija Dobrosav Popovi}. 34 Najvi{e glasa~a opredelilo se za kandidatsku listu svog sugra anina Petra Bogavca, koja je ukwi`ila 529 glasova (69,15%), dok je lista wegovog partijskog rivala Radojevi}a, koja je od strane partijskog rukovodstva ogla- {ena za disidentsku, do`ivela pravi fijasko dobiv{i svega 12 glasova (1,57%). Demokratska lista zabele`ila je u svoj izborni konto 215 glasova (28,1%), republikanska pet glasova (0,65%), a najslabiji rezultat imali su zemqoradnici, za koje su glasala svega ~etvorica glasa~a (0,52%). Kako su na okru`nom nivou najvi{e uspeha imale liste Bogavca, Radojevi}a i Soki}a, to su wih trojica postali poslanici u novom skup{tinskom sazivu. 35 Drugi izbori za op{tinsku upravu nakon Prvog svetskog rata obavqeni su 19. avgusta 1923. godine, ali, na`alost, o wihovom ishodu nisam uspeo da pribavim podrobnije podatke. Zao{travawe politi~ke krize u zemqi, nesposobnost re`ima da otkloni nagomilane socijalne probleme koji su sve vi{e ugro- `avali i sredwe dru{tvene slojeve, nove podele i podvajawa kod vode}ih politi~kih partija, formirawe Opozicionog bloka koji su po~etkom 1924. godine stvorile Demokratska stranka, Slovenska qudska stranka (SLS) i Jugoslovenska muslimanska organizacija (JMO), a koji je stupio u bliske politi~ke odnose sa Hrvatskom republikanskom seqa~kom strankom (HRSS), dovelo je do obarawa radikalske vlade i formirawa vlade skup{tinske ve}ine, na ~ijem ~elu se na{ao Quba Davidovi}. Me utim, ova koaliciona vlada nije bila stabilna i kako je weno insistirawe na reviziji nekih ustavnih odredbi izazivalo podozrewe, pre svega kod kraqa i zagovornika ~vrstog unitarizma, to je, po~etkom novembra, radikalima uspelo da je u Skup{tini obore. Kraq je za mandatara ponovo odredio Nikolu Pa{i}a, ~ija je nova vlada imala zadatak da organizuje parlamentarne izbore, zakazane za 8. februar 1925. godine. 36 Ukqu- ~iv{i u svoj kabinet i Svetozara Pribi}evi}a i wegovu Samostalnu demokratsku stranku (SDS), stvoriv{i tzv. PP vladu i formiraju}i Nacionalni blok, radikali su u predizbornoj kampawi is- 34 Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 26. I 1923; Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr`anih 18. marta 1923. godine, 66. 35 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr`anih 18. marta 1923. godine, 66 67, 163, 165 166. 36 Dr B. Gligorijevi}, Politi~ki odnosi u U`icu, 32. 149
150 ticali da ovi izbori ozna~avaju borbu za dr`avu i borbu protiv antidr`avnih elemenata. 37 Wihove glavne parole bile su: Kraq je sa nama, Ko je protiv nas taj je protiv kraqa i Dr`ava je u opasnosti, kraq je u opasnosti, nastoje}i da na taj na~in kod bira- ~a stvore uverewe da glasaju}i za radikalske kandidate glasaju za srpstvo, kraqa i dr`avu. 38 Za nosioca kandidatske liste Radikalne stranke u okrugu ^a~anskom odre en je Anta Radojevi}, in`ewer iz Beograda i biv{i narodni poslanik, a za sreskog kandidata u @i~kom srezu Lazar Kuzmanovi}, trgovac iz Kraqeva ~iji zamenik je bio Radoslav Rale Milovanovi}, zemqoradnik iz Mrsa}a. 39 Demokrate su se bira~ima obra}ale s tvrdwom da je wihova vlada bila oborena samo zato {to se zalagala da Srbi, Hrvati i Slovenci u dr`avi imaju jednaka prava i du`nosti. Nosilac wihove okru`ne kandidatske liste i ovoga puta bio je beogradski novinar Manojlo Soki}, a u @i~kom srezu Maksim @arkovi}, predsednik op{tine iz @i~e, kome je za zamenika odre en Milo{ Rafajlovi}, op{tinski delovo a iz Vrbe. 40 Okru`nu listu Zemqoradni~ke stranke predstavqao je Milan V. Popovi}, sve{tenik iz Zabla}a (Trnavski srez), a u @i~kom srezu Velimir Uro{evi}, zemqoradnik iz Ro}evi}a koga je zamewivao Jovan Belobr anin, zemqoradnik iz Gra~aca. 41 Po drugi put u izbornu trku u{la je i Republikanska stranka, koju je na okru`nom nivou predstavqao Milo{ K. Nedi}, advokat iz ^a~ka, a u `i~kom izbornom srezu Konstantin Torlakovi}, zemqoradnik iz Lasca i wegov zamenik Milivoje Stanojevi}, zemqoradnik iz istog sela. 42 U~e{}e u izborima uzela je i za ovo podru~je nova politi~ka partija Samostalna demokratska stranka, ~iji okru`ni kandidat je bio dr Qubomir Kordi}, advokat iz ^a~ka. Wen kandidat za @i~ki srez bio je Milovan Lazovi} Lazarevi}, zemqoradnik iz Popovi}a, kome je za zamenika odre en Isaije Markovi}, zemqoradnik iz Mrsa}a. 43 37 U predizbornom proglasu objavqenom na naslovnoj stranici Samouprave 6. februara, ~lanstvu i simpatizerima Radikalne stranke poru~ivalo se: Bra}o! Prijateqi! Radikalci! Glasajmo 8. februara za predstavnike Narodne radikalne stranke jer }e mo time glasati za jednu i nedeqivu Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, glasa}emo time za weno sveukupno sna`ewe, a u sna`ewu dr`ave oseti}e se i blagostawe sviju wenih ravnopravnih gra ana! Na{im bira~ima, Samouprava, 6. II 1925, 1. 38 Izbori od 8. februara, Selo, 22. II 1925, 2. 39 Zvani~ne kandidatske liste Narodne radikalne Stranke za izbor narodnih poslanika za Narodnu skup{tinu na dan 8. februara 1925. godine, Samouprava, 4. II 1925, 2. 40 @i~ki demokrati, Pravda, 16. XII 1924, 2. 41 Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 30. I 1925. 42 Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 4. II 1925. 43 Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 30. I 1925; Samostalne demokrate u ^a~ku, Politika, 11. III 1925, 3.
Odlukom Dr`avnog odbora ~a~anski izborni okrug trebalo je da izabere tri poslanika. 44 Kao i prilikom prethodnih parlamentarnih izbora, i ovoga puta Kraqev~ani su glasali na dva bira~ka mesta. Na prvom, ~iji predsednik bira~kog odbora je bio Bogomir Jevti}, predsednik mesnog prvostepenog suda, u bira~ke spiskove bilo je upisano 657, a na drugom, na kome je bira~kim odborom predsedavao sudija Prvostepenog suda Du{an K. Jovanovi}, 287 bira~a. Na birali{ta je iza{lo wih 690 (73,09%). Najvi{e glasova palo je na kandidatsku listu Radikalne stranke 446 (64,64%), demokrate su osvojile 217 glasova (31,45%), dok su ostale tri liste zabele`ile znatno slabije rezultate Samostalna demokratska 18 (2,60%), Republikanska osam (1,16%), a Zemqoradni~ka svega jedan glas (0,14%). Radikalna lista trijumfovala je i na okru`nom nivou, osvojiv{i 15.811 glasa~kih kuglica (62,7%), te je stoga dobila sva tri poslani~ka mandata. 45 Uprkos `albi ~a~anskog advokata Milorada Lozani}a na neke neregularnosti izbornog postupka, Verifikacioni odbor Narodne skup{tine potvrdio im je mandate. 46 Nova prilika politi~kim partijama za proveru svog politi~kog uticaja na bira~e i odmeravawe snaga, ukazala se u leto 1926. godine, kada su za 15. avgust bili raspisani op{tinski izbori. 47 Iako su podaci o wima oskudni, sa sigurno{}u se mo`e re}i da su i ovoga puta glavni takmaci bili radikali i demokrate davidovi}evci, mada su u~e{}e na wima uzeli i pripadnici Nezavisne radni~ke partije Jugoslavije, koji su za nosioca svoje izborne liste u Kraqevu istakli kwi`ara Milenka Novakovi}a. 48 Prema izve{tajima onda{we {tampe, op{tinsku upravu, prvi put nakon Ujediwewa, osvojile su demokrate, a wihov kandidat Milan Jovi~i}, postao je predsednik. 49 Pola godine kasnije, 23. januara 1927. godine, odr`ani su izbori za poslanike Skup{tine Ra{ke oblasti, jedne od 33 na koli- 44 Koliko je lista podneseno, Politika, 15. I 1925, 3. 45 Poslani~ke mandate dobili su: Anta Radojevi}, Andrija M. Proti}, zemqoradnik iz Gu~e i Branko ^orbi}, trgovac iz Ra{ke. Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr`anih 8. februara 1925. godine, Beograd, 1926, 58 59, 152 153. 46 U izbornom okrugu ~a~anskom `alio se Milorad Lozani}, advokat iz ^a~ka da su izvesni policijski organi u ovom okrugu uticali na bira~e i pojedine op{tinske ~asnike u korist kandidatskih lista vladaju}ih stranaka. Odbor je na{ao da su sve ove `albe delom nedokazane, a delom bez ikakvog uticaja na rezultat i pravilnost izbora. Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca vanredan saziv za 1925. godinu (od I prethodnog sastanka 7. marta 1925. godine do III redovnog sastanka 31. marta 1925. godine), Beograd, 1925, 19. 47 Op{tinski izbori, Odjek, 4. VIII 1926, 1. 48 Radni~ka lista u Kraqevu, Pravda, 5. VIII 1926, 3. 49 Rezultati izbora u Srbiji i Crnoj Gori, Politika, 17. VIII 1926, 2; Trijumfalna pobeda Narodne Radikalne Stranke u celoj zemqi, Samouprava, 17. VIII 1926, 2. 151
152 ko ih je, po Zakonu o oblasnoj i sreskoj samoupravi od 28. aprila 1922. godine, Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca bila podeqena. 50 Poslanici Oblasne skup{tine birani su za ~etvorogodi{wi mandat op{tim, jednakim, neposrednim i tajnim glasawem. Bira~ko pravo u`ivali su svi mu{ki punoletni gra ani upisani u bira~ki spisak, a glasalo se spu{tawem gumenih kuglica u kutije. Opredeqivalo se za sreske kandidate, a svoju kandidaturu je mogao ista}i svaki dr`avqanin Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca stariji od 30 godina, pod uslovom da govori, ~ita i pi{e slu`benim jezikom. 51 I ovoga puta Kraqevo je imalo dva bira~ka mesta - prvo na kome je predsednik bira~kog odbora bio Hristifor Vasovi}, {kolski nadzornik, i drugo na kome je bira~kim odborom predsedavao Sima \or evi}, u~iteq iz Kraqeva. 52 Demokrate su, kao svog kandidata, istakle predsednika op- {tine Kraqevske Milana Jovi~i}a, a radikali Hristifora Vasovi}a, {kolskog nadzornika iz Kraqeva, dok kandidati ostalih politi~kih partija nisu poznati. Na izborna mesta iza{lo je 637 gra ana Kraqeva sa pravom glasa. Za Vasovi}a je glasalo 391 (61,38%), a za svog predsednika op{tine 246 (38,62%) glasa~a. 53 Tokom prve polovine 1927. godine situacija na politi~koj pozornici Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca se sve vi{e komplikovala. Stalne razmirice i neslagawa me u vode}im politi~kim partijama potpuno su paralisale rad skup{tine izabrane 1925. godine, onemogu}avaju}i wenu zakonsku delatnost, {to je podstaklo premijera Velimira Vequ Vuki}evi}a, koga Glavni odbor Radikalne stranke, u kojoj je nakon Pa{i}eve smrti (10. decembra 1926. godine) do{lo do podela, nije priznavao za svog predstavnika, da zatra`i od kraqa raspisivawe novih parlamentarnih izbora, s obrazlo`ewem da dotada{wa skup{tina po svom sastavu i zadatku nije u stawu da svr{i ogroman zakonodavni rad koji stoji 50 Ovi izbori, prema odredbama pomenutog zakona, trebalo je da budu odr`ani tri meseca nakon wegovog stupawa na snagu ali, kako je sistem uprave, koji je velikim `upanima davao {iroka ovla{}ewa, odgovarao interesima vladaju}ih partija i kraqu, to su oni odlagani skoro punih pet godina. Nadle`nosti i obaveze Oblasne skup{tine bile su: da se stara o unapre ewu privrednih, kulturnih i zdravstvenih prilika, tj. o ratarstvu, sto~arstvu, vo}arstvu, vinogradarstvu, {umarstvu, ishrani naroda u vreme nerodice i elementarnih nepogoda, narodnom zdravqu, zatim da podi`e bolnice i ambulante, koncesijama iskori{tava bawe, sara uje sa dr`avnim vlastima na unapre ewu prosvete, izra uje drumske i `elezni~ke komunikacije, radi na preventivi od poplava itd. O oblasnim skup- {tinama, Selo, 10. XI 1926, 1. 51 Mogu}nost kandidovawa bila je uskra}ena svim policijskim, finansijski, {umarskim i ~inovnicima agrarne reforme, kao i sudijama. Kako se bira oblasna skup{tina, Selo, 24. XI 1926, 1. 52 Slu`bene novine Kraqevine SHS, 6. I 1927. 53 Rezultati oblasnih izbora, Pravda, 24. I 1927, 3.
pred wom. 54 Na ovakve vladine te`we, kraq je odgovorio 15. juna potpisuju}i ukaz o raspu{tawu parlamenta i raspisivawu novih skup{tinskih izbora za 11. septembar 1927. godine. Istovremeno je obznawen i ukaz o postavqewu i preme{tajima velikih `upana i sreskih na~elnika, {to je imalo za ciq da omogu}i vladi da pomo- }u svojih poverqivih qudi {to ja~e uti~e na izborne tokove. 55 Predizbornu kampawu Radikalne stranke u ^a~anskom okrugu ovoga puta odlikovali su nesloga i rascep me u ~lanstvom. Naime, u ^a~anskom okrugu postojala su dva radikalna odbora. Na ~elu onog koji je priznavao Glavni odbor stranke nalazio se Dragan Puri}, oblasni poslanik, koji je podr`avao biv{eg narodnog poslanika Antonija Antu Radojevi}a, a predsednik drugog, koji je delovao po instrukcijama vlade, bio je Milo{ Popovi}. 56 Na konferenciji provladinog okru`nog odbora odr`anoj 26. jula u ^a~ku oko 600 prisutnih aklamacijom je za nosioca okru`ne kandidatske liste izabralo Milo{a F. ]osi}a, zemqoradnika iz Pakovra}e, a za @i~ki srez Petra Bogavca, trgovca iz Kraqeva, za ~ijeg zamenika je odre- en Rado{ Uro{evi}, zemqoradnik iz Ro}evi}a. 57 Nosilac druge okru`ne radikalske liste, iza koje je stajao partijski glavni odbor, bio je Anta Radojevi}, a za wenog kandidata za @i~ki srez imenovan je Lazar Kuzmanovi}, trgovac iz Kraqeva, kome je za zamenika odre- en Gligorije Civri}, delovo a op{tine javorske iz Ku{i}a. 58 Demokrate su, uz napore, uspele da u ^a~anskom okrugu sa~uvaju jedinstvo i da za izbore istaknu samo jednu listu, nadaju}i se da }e najzad uspeti da pobede razjediwene radikale. Na okru`noj konferenciji odr`anoj 10. juna u hotelu Lazovi} u ^a~ku, po ~etvrti put, za nosioca okru`ne kandidatske liste izabran je Manojlo Soki}, novinar iz Beograda. Kandidat za `i~ki izborni srez bio je Svetozar @. Buwak, trgovac iz Kraqeva, a wegov zamenik Milo{ S. Rafailovi}, zemqoradnik iz Vrbe. 59 54 Dr Branislav Gligorijevi}, Demokratska stranka i politi~ki odnosi u Kraljevini SHS, Beograd, 1970, 480. 55 Wima je Vuki}evi} slao tajne naredbe o tome kako treba organizovati i voditi nadzor nad predizbornom kampawom. U jednoj od wih nagla{avalo se: Vi }ete, zajedno sa va{im organima, pomagati one liste, bilo radikalske bilo demokratske, ~iji su kandidati pristalice vladine politike. Postarajte se da radikali protestvuju protiv rada Glavnog odbora sastavqenog samovoqno i bez ikakvog oslonca na Statut Radikalne stranke i neka se na wih baci sva krivica za rascep u Radikalnoj stranci. Dr J. M. Zlati}, Politi~ki `ivot..., 118. 56 Vladan Virijevi}, Studeni~ki srez 1918 1941 (dru{tveno-ekonomske i politi~ke prilike), Kraqevo Ra{ka, 2000, 105. 57 Kandidovawe Milo{a ]osi}a, Politika, 27. VII 1927, 5; Slu`bene novine Kraqevine SHS, 12. VIII 1927. 58 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr`anih 11. septembra 1927, Beograd, 1928, 300. 59 Kandidacija g. Manojla Soki}a, Politika, 11. VII 1927, 5; Slu`bene novine Kraqevine SHS, 13. VIII 1927. 153
154 Za nosioca okru`ne kandidatske liste Zemqoradni~ke stranke, na konferenciji odr`anoj 17. jula u ~a~anskom hotelu Kasina, ogla{en je Dimitrije Vuji}, in`ewer i biv{i narodni poslanik iz Beograda, dok su za @i~ki srez odre eni Qubivoje Nikoli}, zemqoradnik iz Bukovice i predsednik op{tine Samaila, i Dimitrije Petrovi}, zemqoradnik iz Ratine, kao wegov zamenik. 60 Kandidatsku listu u ~a~anskom izbornom okrugu istakla je i jedna, za ove prostore, nova politi~ka organizacija, Radikalno-seqa~ki republikanski savez. Za svog okru`nog kandidata Savez je nominovao Tasu Petkovi}a, biv{eg ~inovnika iz ^a~ka, a za srez @i~ki Konstantina Torlakovi}a, zemqoradnika iz Lasca, za ~ijeg zamenika je odre en Velimir Petrovi}, abaxijski radnik iz Kraqeva. 61 Prvobitnim re{ewem nadle`nih za sprovo ewe izbora, za predsednika bira~kog odbora na izbornim mestu Kraqevo I odre- en je Qubi{a Vuji}, sudija Prvostepenog suda iz Kraqeva, a na izbornom mestu Kraqevo II Milo{ Popovi}, u~iteq iz ^a~ka, da bi naknadnom odlukom umesto Popovi}a bio imenovan Milen Palurovi}, {kolski nadzornik iz ^a~ka. 62 Na bira~kom mestu Kraqevo I od 587 bira~a upisanih u bira~ki spisak glasalo je wih 403 (68,65%), dok je na drugo birali{te od 635 upisanih iza{lo 450 (70,86%). Ukupan odziv na nivou op{tine Kraqevske iznosio je 69,80% upisanih bira~a. Najve}i broj wih svoj glas dao je okru`noj kandidatskoj listi ~iji nosilac je bio Milo{ F. ]osi}, tj. svom sugra aninu Petru Bogavcu 343 (40,21%). Za listu Manojla Soki}a i sreskog demokratskog kandidata Svetozara @. Buwaka opredelilo se 278 Kraqev~ana (32,59%), dok se wih 205 (24,03%) priklonilo zvani~noj radikalskoj listi i wenom sreskom kandidatu Lazaru Kuzmanovi}u. Za kandidatsku listu Radni~ko-seqa~kog republikanskog saveza glasalo je 22 glasa~a (2,58%), a najslabiji skor postigao je Savez zemqoradnika, osvojiv{i svega {est glasova (0,70%). 63 Zahvaquju}i broju glasova dobijenih na nivou ~itavog izbornog okruga, sva tri mandata pripala su listi Ante Radojevi}a. Sem wega, mesta u poslani~kim klupama izborili su jo{ i Lazar Kuzmanovi} i Milenko R. Milutinovi}, zemqoradnik iz @ivica (Draga~evski srez). 64 60 Zemqoradni~ka lista u ^a~ku, Politika, 21. VIII 1927, 5; Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr`anih 11. septembra 1927..., 301. 61 Isto. 62 Slu`bene novine Kraqevine SHS, 20. VII 1927; Slu`bene novine Kraqevine SHS, 20. VIII 1927. 63 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odr`anih 11. septembra 1927..., 73. 64 Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca vanredan saziv za 1927. godinu, I kwiga (od I do IV prethodnog sastanka), Beograd, 1927, 4.
Kraj tre}e decenije pro{log veka Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca do~ekala je zahva}ena dubokom socijalnom krizom i naraslim nacionalnim i partijsko-politi~kim suprotnostima, koje su aktuelni re`im i dr`avni koncept dovele u skoro bezizlazni polo`aj. Uqe na vatru dolilo je krvoproli}e u parlamentu, juna 1928. godine, tako da se do kraja godine situacija toliko zakomplikovala, da se kraq Aleksandar, nakon bezuspe{nih konsultacija sa prvacima najistaknutijih politi~kih stranaka i drugih priprema, odlu~io na radikalan korak dr`avni udar i zavo ewe apsolutisti~kog re`ima. Odlukom obnarodovanom 6. januara 1929. godine on je ukinuo Vidovdanski ustav iz 1921. godine i raspustio Narodnu skup{tinu izabranu 1927. godine. 65 Istovremeno je objavqeno i nekoliko zakona kojima su pravno utemeqena na~ela novog politi~kog stawa. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o op{tinskim i oblasnim samoupravama, ukinute su samouprave u op{tinama i oblastima i izvr{eno raspu{tawe op{tinskih uprava izabranih na op{tinskim izborima 1926. godine. Nova rukovodstva op{tina postavqana su re{ewima velikih `upana i bila su sastavqena od pouzdanih qudi. Za predsednika op{tinske uprave u Kraqevu imenovan je trgovac Aleksije Leso Jelesijevi}. Aktivnosti svih politi~kih partija su zamrle, a pojedinci iz rukovodstava lokalnih, aktom diktature zabrawenih partija, stavili su se na raspolagawe novouspostavqenom re`imu. Wihovi postupci i poseta predsednika vlade, generala Petra @ivkovi}a i {efa wegovog kabineta Du- {ana Filipovi}a Kraqevu, 10. maja 1929. godine, u~vrstili su pozicije novouspostavqenog re`ima. 66 Spoqnopoliti~ka, unutra{wopoliti~ka i privredna kriza koja je po~etkom 1931. godine zahvatila Kraqevinu Jugoslaviju, navela je kraqa Aleksandra i vladu generala Petra @ivkovi}a na razmi{qawe o tome na koji na~in vaqa prebroditi te{ko stawe u kome se dr`ava na{la. Dvogodi{wi period diktature, uprkos nastojawima wenih nosilaca, nije uspeo da re{i nagomilane proble- 65 U obrazlo`ewu svoje odluke kraq je navodio: Parlamentarni red i sav na{ politi~ki `ivot dobijaju sve vi{e negativno obele`je, od ~ega narod i dr`ava imaju za sada samo {tete. Sve korisne ustanove u na{oj dr`avi, wihov napredak i razvitak na{ega dr`avnog `ivota, dovedeni su time u opasnost. (...) Umesto da parlamentarizam razvija i ja~a duh narodnog i dr`avnog jedinstva, on ovakav kakav je, po~iwe da dovodi do duhovnog rasula i narodnog razjediwavawa. Moja je sveta du`nost da svim sredstvima ~uvam dr`avno i narodno jedinstvo. I ja sam re{io da ovu du`nost bez kolebawa ispunim do kraja. Slu`bene novine Kraqevine SHS, 6. I 1929. 66 Prilikom ove posete premijer @ivkovi} je, u razgovoru sa predsednikom op- {tine Jelesijevi}em, naglasio potrebu da se samoupravni i dr`avni ~inovnici ne osvr}u ni na kakve uticaje, ve} da otpravqaju svoje poslove savesno i samo onako kako to zahtevaju interesi dr`ave i naroda. Inspekciono putovawe predsednika vlade, Politika, 11. V 1929, 3. 155
156 me zbog kojih je i uveden, nego ih je, {tavi{e, i zao{trio. Nezadovoqstvo je sve vi{e zahvatalo i seqa{tvo, najbrojniju dru{tvenu kategoriju, koju je ekonomska kriza najsna`nije poga ala, a koja je u prvim danima diktature predstavqala wen glavni oslonac. Izlaz iz takve nezavidne situacije kraq je poku{ao da prona e u restauraciji parlamentarizma, a prvi korak u~iwen u tom pravcu bio je dono{ewe Ustava 3. septembra 1931. godine ( Oktroisani ustav ), kojim je zavedeno dvodomno Narodno predstavni{tvo, sastavqeno od Senata i Narodne skup{tine. Polovinu senatora imenovao je po svom naho ewu kraq, dok je druga polovina birana, a poslanici za Narodnu skup{tinu birani su op{tim, jednakim i neposrednim glasawem na parlamentarnim izborima. 67 Nakon obznawivawa Ustava, vlada je donela niz zakonskih propisa uobli~avaju}i tako predizborne radwe u skladu sa svojim naho ewima. Novi izborni zakon propisivao je iskqu~ivo zemaqske izborne liste. Kriterijum za wihovo podno{ewe predvi ao je da kandidatura mora biti podr`ana potpisima po 60 predlaga~a iz svakog administrativnog sreza, dok je sreski kandidat bio u obavezi da prikupi 200 potpisa `iteqa doti~nog sreza i saglasnost nosioca zemaqske kandidatske liste da ga uvr{tava na svoju listu. 68 Ovakve odredbe imale su za ciq da onemogu}e eventualne poku{aje politi~kih stranaka zabrawenih 6. januara 1929. godine da istaknu svoje kandidatske liste. Kraqevim ukazom od 23. septembra 1931. godine izbori za poslanike Narodne skup{tine zakazani su za 8. novembar iste godine. 69 Neposredno nakon objavqivawa ukaza o raspisivawu izbora, o`ivela je politi~ka aktivnost i u Kraqevu. Lokalni politi~ari ~ija je aktivnost zabrawena nakon zavo ewa diktature otpo~eli su sa organizovawem nekada{wih pristalica, oslu{kuju}i novosti iz svojih strana~kih centrala, a deo wih, rukovo en pre svega li~nim interesima, po`urio je da se prikloni re`imskoj opciji. To se prvenstveno mo`e re}i za pre a{we radikalske perjanice, trgovce Petra Bogavca i Lazara Kuzmanovi}a, koji su, zarad zadovoqewa svojih politi~kih ambicija, postali takmaci u trci za poslani~ki mandat. Obojica su svoju kandidaturu istakli na zemaqskoj kandidacionoj listi generala Petra @ivkovi}a. 70 Za ove prve izbore nakon perioda ~vrste diktature, u Kraqevu su bila otvorena tri birali{ta. Za predsednika bira~kog 67 Todor Stojkov, Gra anska opozicija i skup{tinski izbori od 8. novembra 1931. godine, Istorija XX veka, IV, Beograd, 1962, 262. 68 Isto, 263. 69 Slu`bene novine Kraqevine SHS, 24. IX 1931. 70 Kuzmanovi}ev zamenik bio je Isidor @ivkovi}, predsednik op{tine vitanova~ke. Prvo jugoslovensko Narodno predstavni{tvo izabrano 8. novembra 1931. godine, Beograd, 1931, 147 148.
odbora na prvom bira~kom mestu odre en je Milan Antonovi}, gimnazijski profesor iz Kraqeva, na drugom Todor Dimitrijevi}, sudija Sreskog suda iz Kraqeva i na tre}em Petar Aran elovi}, sudija ovda{weg sreskog suda. 71 Pravo glasa imao je 1.701 `iteq Kraqeva. Ovakav porast bira~kog tela u odnosu na izbore iz 1927. godine bio je uzrokovan mehani~kim prilivom stanovni{tva, tj. naseqavawem velikog broja radnika iz raznih delova zemqe. Na birali{ta je iza{lo 1.168 glasa~a (68,65%), od ~ega je wih 734 (62,84%) svoj glas dalo Petru Bogavcu, a 434 (37,16%) Lazaru Kuzmanovi}u. 72 Ipak, zahvaquju}i boqem uspehu u seoskim op{tinama @i~kog sreza, za poslani~ki mandat se izborio Kuzmanovi}. 73 Prvi izbori za ~lanove op{tinskih uprava u Kraqevini Jugoslaviji sprovedeni su tokom 1933. godine u skladu sa novim Zakonom o op{tinama i Zakonom o bira~kim spiskovima, obznawenim 15. aprila 1933, odnosno 7. septembra 1931. godine. 74 Bira~ko pravo na ovim izborima, koji su bili neposredni i javni, u`ivao je svaki punoletni mu{karac ako je bio najmawe {est meseci nastawen u op{tini u kojoj je upisan u bira~ki spisak. 75 Za predsednika op{tine postavqan je onaj odbornik koji je bio nosilac kandidatske liste koja je dobila najvi{e glasova. Op{tinsku upravu je, sem predsednika, ~inilo izme}u dva i pet ~lanova Op{tinskog odbora, i ova slu`ba smatrana je za po~asnu. Za teritoriju Moravske banovine, pa samim tim i za Kraqevo, op{tinski izbori zakazni su za 7. juli 1933. godine. U skladu sa zakonskim odredbama op{tina kraqevska trebalo je da u svoj odbor izabere 30 odbornika, ~iji mandat je bio ograni~en na tri godine. U bira~ke spiskove bilo je upisano 1.970 Kraqev~ana koji su mogli da se opredele za dve kandidatske liste listu Milana Jovi~i}a ili Velisava Matovi}a. Oba kandidata, ina~e trgovci po profesiji, istupali su kao ~lanovi re`imske Jugoslovenske radikalno-se- 71 Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 10. X 1931. 72 Na prvom bira~kom mestu glasalo je 429 bira~a, tj. 68,09% od broja upisanih u bira~ke spiskove, na drugom 437 (67,75%) i na tre}em 302 (70,79%). Statistika izbora narodnih poslanika za Prvu Jugoslovensku Narodnu Skup{tinu odr- `anih 8. novembra 1931. god., Beograd, 1935, 264. 73 Za Kuzmanovi}a se opredelilo 5.936 (54,29%), a za Bogavca 4.998 (45,71%) stanovnika @i~kog sreza. Isto. 74 Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 7. IX 1931; Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 15. IV 1933. 75 Bira~ko pravo bilo je uskra}eno vojnim licima, a privremeno su ga gubili i oni koji su osu eni na zatvor ili robiju du`u od godinu dana dok se ne povrate u pravo, osu eni na gubitak ~asnih prava za vreme dok traje ta kazna, koji su pod steci{tem ili starateqstvom i koji su presudom izgubili to pravo zbog bira~kih krivica. Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 7. IX 1931. 157
158 qa~ke demokratije (JRSD). 76 Od 1.229 bira~a iza{lih na birali{ta, wih 797 (64,85%) glasalo je za Jovi~i}a, a 432 (35,15%) za Matovi}a, tako da je novi predsednik op{tine postao Milan Jovi~i}. 77 Ubistvo kraqa Aleksandra 9. oktobra 1934. godine u Marseju, jo{ vi{e je pogor{alo ionako te{ku unutra{wopoliti~ku situaciju u dr`avi. Ogor~ewe siroma{nih narodnih slojeva, posebno radni{tva, ~iji polo`aj je svakim danom postajao sve nestabilniji, hrvatsko pitawe i spoqnopoliti~ki zapleti, predstavqali su sve ve}a isku{ewa za vladu Nikole Uzunovi}a, pa je on krajem 1934. godine podneo ostavku, a mandatar za sastav nove vlade postao je Bogoqub Jevti}, ministar Dvora u vladi Petra @ivkovi}a. Jevti}eva vlada se deklarativno zalagala za sti{avawe politi~kih strasti i ispuwavawe amaneta kraqa-mu~enika, istupaju}i kao faktor izmirewa izme u re`ima i opozicije. Uprkos svemu, opozicioni front je ja~ao, posebno u pre~anskim krajevima, tako da je 7. februara 1935. godine Namesni{tvo donelo ukaz o raspu{tawu Narodne skup{tine i raspisivawu novih parlamentarnih izbora za 5. maj 1935. godine. 78 Za ove izbore bile su istaknute ~etiri zemaqske kandidatske liste: vladina, odnosno lista Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS), 79 ~iji nosilac je bio wen predsednik Jevti}, lista Udru`ene opozicije (UO), koju je predstavqao Vladimir Vlatko Ma~ek, pr- 76 Na sednici odr`anoj 25. VI 1933. godine u Kraqevu izabran je Sreski odbor Jugoslovenske radikalno-seqa~ke demokratije. Za wegovog predsednika aklamacijom je izabran Lazar Kuzmanovi}, trgovac i narodni poslanik, za potpredsednike Hristifor Vasovi}, u~iteq iz Kraqeva, Isidor @ivkovi}, banski ve}nik iz Vitanovca, \or e Pavlovi}, zemqoradnik iz Vitkovca, @ivan Urdov, predsednik op{tine mrsa}ke i Milutin Jevtovi}, op{tinski delovo a iz Dragosiwaca, za sekretare Dragomir Milanovi}, u~iteq iz Sir~e i Bo{ko Milenkovi}, sve{tenik iz @i~e, a za blagajnika Bo`idar Nikoli}, penzioner iz Mataruga. Za ~lanove Uprave birani su: Bo{ko Markovi} iz Ro}evi}a, Ilija Kolakovi} iz Vitanovca, Dragomir Komatovi} iz Goda~ice, Dragoqub Antonijevi} iz Vrbe, @ivota Trnavac iz Tavnika i Milorad Vu~ini} iz @i~e, a za wihove zamenike Milan Kitoni} iz Adrana, Dragoqub Lipovac iz ^ukojevca, Vasilije Pejkovi} iz Gledi}a, Dragoqub Radowi} iz Vrane{a, Milutin Milovanovi} iz La evaca i Milan Mila{inovi} iz Kamenice. U srezu `i~kom, Glasnik Jugoslovenske radikalno-seqa~ke demokratije, 7, 14. VII 1933, 10. 77 Rezultati op{tinskih izbora u Moravskoj i Vrbaskoj banovini, Pravda, 8. VII 1933, 5. 78 I za ove izbore va`io je izborni zakon iz 1931. godine, sa malim izmenama i dopunama u~iwenim 1933. godine. Razlike je bilo jedino u tome {to je za ove bilo dovoqno da nosilac zemaqske kandidatske liste obezbedi po 30 potpisa bira~a iz polovine od ukupnog broja izbornih srezova, s tim da oni moraju biti raspore eni u dve tre}ine banovina ({est banovina). Dr M. Sekuli}, Rezultati parlamentarnih izbora u ~a~anskom kraju, 207. 79 Jugoslovenska nacionalna stranka je nastala preimenovawem Jugoslovenske radikalno-seqa~ke demokratije 20. VII 1933. godine. Jugoslovenska nacionalna stranka, Zetski glasnik, 53, 22. VII 1933, 1.
vak Hrvatske seqa~ke stranke (HSS), lista Bo`idara Maksimovi- }a, biv{eg ministra unutra{wih poslova i lista pokreta Zbor, ~iji nosilac je bio Dimitrije Qoti}, advokat iz Smedereva. 80 Za poslani~ku funkciju u @i~kom srezu borilo se {est kandidata: tri na vladinoj, jedan na Maksimovi}evoj, jedan na Qoti- }evoj i jedan na listi Udru`ene opozicije. Na vladinoj listi kandidaturu su istakli: Petar Bogavac, trgovac iz Kraqeva, Isidor @ivkovi}, zemqoradnik iz Vitanovca i Dragomir Milanovi}, u~iteq iz Sir~e. 81 Svoju kandidaturu na Jevti}evoj listi poku{ao je da istakne i vitanova~ki paroh Milan Markovi}, ali je, iz zasada nepoznatih razloga, premijer nije prihvatio. 82 Agitacija Jevti}evih kandidata, uprkos me usobnom rivalstvu, bila je, u skladu sa instrukcijama zemaqskog izbornog {taba, usmerena u prvom redu protiv predstavnika Udru`ene opozicije i wihovog kandidata. Podr{ka im je pru`ana i sa stranica re`imske {tampe, zatim putem brojnih letaka, bro{ura i pamfleta kojima se veli~ala uloga vlade u normalizaciji privrednih i dru{tvenih tokova, a posebno jak efekat na bira~e trebalo je, prema zamisli kreatora Jevti}eve kampawe, da ostavi poseta Bogoquba Jevti}a i ministra unutra{wih poslova Veqe Popovi}a Kraqevu, 5. aprila 1935. godine. 83 Kandidat Udru`ene opozicije, kojoj su se priklawali uglavnom nekada{wi ~lanovi Demokratske stranke, Saveza zemqoradnika i pojedini levo orjentisani gra anski politi~ari, bio je Jeremija Radojevi}, poslani~ki kandidat pokreta Zbor bio je Dragoqub Ili}, a na listi Bo`idara Maksimovi}a na{ao se Milan Markovi}. 84 U predizborne aktivnosti ukqu~ili su se, ilegalno, i kraqeva~ki komunisti, poku{avaju}i da istaknu kandidatsku listu Pavla Pavlovi}a, abaxijskog radnika iz Beograda, ali u tome nisu imali uspeha, pa su stoga svoju agitaciju usmerili u ko- 80 Svoje kandidature poku{ali su da istaknu i @ivko Topalovi}, lider Socijalisti~ke stranke i Svetislav Ho era, biv{i {ef kabineta generala Petra @ivkovi}a i vo a Jugoslovenske narodne stranke ( borba{i ), ali im one nisu odobrene. Dr Todor Stojkov, Opozicija u vreme {estojanuarske diktature 1929 1935, Beograd, 1969, 302. 81 AJ, 37, 4, 24 79, Spisak kandidata za narodne poslanike na listi g. B. Jevti}a pismeno predlo`enih od strane Trgova~kih udru`ewa; Izborna borba, Pravda, 21. III 1935, 8; Danas su podnete sve zemaqske liste, po{to je 19. april bio posledwi dan za wihovu predaju, Pravda, 20. IV 1935, 3; Statistika izbora narodnih poslanika za Narodnu skup{tinu Kraqevine Jugoslavije izvr{enih 5 maja 1935 godine, Beograd, 1938, 175. 82 Izborna borba, Pravda, 27. III 1935, 3. 83 Predsednik vlade g. Jevti} i ministar unutra{wih poslova g. Popovi} u Aran- elovcu, Gorwem Milanovcu, ^a~ku i Kraqevu, Pravda, 6. IV 1935, 4. 84 Statistika izbora narodnih poslanika za Narodnu skup{tinu Kraqevine Jugoslavije izvr{enih 5 maja 1935 godine..., 175. 159
160 rist kandidata Udru`ene opozicije. 85 Poslani~kih ambicija nije bio li{en ni Radoslav Vesni}, ~inovnik Ministarstva prosvete i novinar iz Beograda, ali wegov poku{aj nije imao efekta. 86 Na dan izbora 5. maja 1935. godine u Kraqevu su bila otvorena ~etiri bira~ka mesta. Predsednik bira~kog odbora na prvom bio je Todor Dimitrijevi}, sudija Sreskog suda iz Kraqeva, na drugom Vojislav Polovina, sudija Sreskog suda, na tre}em wegov kolega An elko Traji} i na ~etvrtom Sava A}imovi}, ovda{wi advokat. 87 Odziv bira~a i rezultate izbora mogu}e je sagledati iz narednog tabelarnog prikaza: UKUPAN BROJ OD UKUPNOG BROJA GLASOVA DOBILE SU ZEMAQSKE KANDIDATSKE LISTE GLASA~KO MESTO BIRA~A GLASA~A GLASOVA Dragomir M. Milanovi} Bogoquba D. Jevti}a Isidor M. @ivkovi} Petar. B. Bogavac Dr Vladimira Ma~eka Jeremija Radivojevi} Dimitrija V. Qoti}a Dragoqub Ili} Bo`idara @. Maksimovi}a Milan Markovi} Kraqevo I 579 391 391 83 4 231 71 2 Kraqevo II 556 372 372 94 10 198 70 Kraqevo III 573 382 382 88 8 222 60 4 Kraqevo IV 552 397 397 120 7 209 59 2 Kao {to se vidi, ve}ina Kraqev~ana opredelila se za kandidate na vladinoj listi, pre svega za svog sugra anina i suseda Petra Bogavca, kome je svoje poverewe ukazalo wih 1.070, tj. 47,35%. S obzirom na to da je Bogav~eva lista na nivou sreza osvojila 3.493 glasa (30,67%), to je poslani~ki mandat pripao wemu. 88 85 Su ewa u ^a~ku, Narodni pokret, 19. XII 1935, 3. 86 Oko kandidacije u Kraqevu, Pravda, 6. III 1935, 3. 87 Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 16. III 1935. 88 Lista D. Milanovi}a dobila je u ~itavom srezu 2.700 (23,71%), I. @ivkovi}a 2.375 (20,86%), Jeremije Radojevi}a 2.236 (19,64%), Milana Markovi}a 580 (5,10%) i Dragoquba Ili}a svega dva glasa (0,02%). Statistika izbora narodnih poslanika za Narodnu skup{tinu Kraqevine Jugoslavije izvr{enih 5 maja 1935 godine, 176; J. M. Ovadija, Narodno predstavni{tvo Kraqevine Jugoslavije, Beograd, 1935, 23.
Uprkos pobedi na petomajskim parlamentarnim izborima, Jevti}eva vlada se ve} u junu 1935. godine na{la u nemilosti kneza namesnika Pavla Kara or evi}a, koji je bio mi{qewa da bi za stabilizaciju jugoslovenske politi~ke scene bilo najcelishodnije formirawe jedne nove vlade, sastavqene od predstavnika politi~kih grupa koje nisu bile neposredno anga`ovane pre izbora. Wen prvenstveni zadatak bilo je nala`ewe kompromisnog re{ewa hrvatskog pitawa, a za novog mandatara odre en je dr Milan Stojadinovi}. U ciqu {irewa svoje politi~ke osnove Stojadinovi} je pribegao stvarawu politi~ke kombinacije sastavqene od tzv. opozicionih radikala, tj. ~lanova Narodne radikalne stranke koji su priznavali Glavni odbor, Slovenske qudske stranke (SLS) i Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO). Na taj na~in stvorena je, 19. avgusta 1935. godine, Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ), ~iji mesni odbor je formiran i u Kraqevu, uglavnom od ~lanova tada ve} opozicione Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS), koji su se preko no}i presvukli u novi strana~ki dres. Wihov lider ponovo je bio Petar Bogavac, beli medved, kako su ga, zbog wegovog visokog i krupnog stasa i sede kose, prozvali sugra ani. 89 Prva prilika Stojadinovi}evoj vladi za proveru svoje i popularnosti Jugoslovenske radikalne zajednice u narodu, ukazala se tokom 1936. godine, na petim po redu op{tinskim izborima nakon 1. decembra 1918. godine. Na osnovu wihovih rezultata Stojadinovi}ev kabinet je `eleo da odlu~i da li i kada treba i}i na parlamentarne izbore, a veliki zna~aj ovim izborima pridavan je i zbog ~iwenice da }e novoizabrani predsednici op{tina sa~iwavati najve}i deo bira~kog tela za dopunske senatorske izbore predvi ene za kraj 1938. godine. 90 Odlukom bana Moravske banovine, Marka Novakovi}a, obznawenom 15. juna 1936. godine, izbori za op{tinske uprave na teritoriji ove banovine zakazani su za 27. septembar iste godine. 91 Glavni izborni rivali bili su re`imska Jugoslovenska radikalna zajednica i opozicioni blok Udru`ena opozicija. ^lanovi jereze, predvo eni narodnim poslanikom Petrom Bogavcem, izbornoj utakmici pri{li su vrlo agilno, mada su se uskoro u wihovim redovima po~ela opa`ati razmimoila`ewa. 92 Bogav~ev ego- 89 M. Simi}, Kraqevo 1941, 10. 90 Dr Todor Stojkov, Vlada Milana Stojadinovi}a 1935 1937, Beograd, 1985, 166. 91 Dragoqub @. Mir~eti}, Prokupqe i okolina izme u dva svetska rata 1918 1941, Prokupqe, 1998, 243. 92 Dvadeset {estog jula 1936. godine ~lanovi i simpatizeri Jugoslovenske radikalne zajednice u Kraqevu odr`ali su konferenciju kojoj su prisustvovali senator Milan Simonovi} i narodni poslanici dr Voja Jani} i Petar Bogavac, koji su apelovali na prisutne da se prilikom ovih izbora ne cepaju, ve} da na wima svi slo`no istupe. Simonovi} je najvi{e pa`we poklonio hrvatskom pitawu isti~u}i da se mora na}i neko re{ewe kojim }e oni biti zadovoqni, ali da se isto tako mora voditi ra~una da tim re{ewem budu zadovoqni i Srbi i Slovenci. U Kraqevu je odr`ana sreska konferencija JRZ, Politika, 27. VII 1936, 4. 161
162 izam i apsolutisti~ki odnos kada se radilo o odre ivawu predsedni~kih kandidata, nailazili su na negodovawe partijskog ~lanstva, o ~emu je ban Novakovi} referisao Stojadinovi}u: Srez `i~ki nije mi dovoqno jasan. Poslanik Bogavac, stari iskusni politi~ar nije me ni minut ostavio na samo, te da bih mogao preko drugih saznati pravo stawe. On `ivo radi, ne `ali truda, agituje, ve{to manevri{e, ali mi se ~ini da mu ne{to {kripi. Mora}u ponovo i}i u taj srez da saznam pravo stawe. 93 Za predsednika op{tinske uprave Jugoslovenska radikalna zajednica je kandidovala Velisava Tomovi}a Tilovca, trgovca, a za ~lanove Radoslava Milovanovi}a, penzionera, Radoja Jovanovi- }a, stolara i Miodraga Todosijevi}a, hotelijera. 94 Udru`ena opozicija je u izbornu utakmicu u{la sa svojim kandidatom Du{anom Krsti}em, tridesetdvogodi{wim bankarskim ~inovnikom. 95 U bira~ke spiskove bilo je evidentirano 2.882 bira~a, od kojih je glasalo wih 1.714 (59,47%). Na op{te iznena ewe, posebno re`imskih struktura, trijumfovala je lista Udru`ene opozicije sa 898 glasova (52,39%), na osnovu ~ega joj je pripalo 25 odborni~kih mandata u op{tinskoj skup{tini, dok je lista Jugoslovenske radikalne zajednice dobila 816 glasova (47,61%) i pet odbornika. 96 O tome koliko su poraz i ~iwenica da je u Kraqevu opozicija preuzela vlast uzburkali strasti u redovima Jugoslovenske radikalne zajednice svedo~e i me usobne optu`be wihovih lokalnih prvaka upu}ivane Milanu Stojadinovi}u i banu Novakovi}u, u kojima se direktno ukazivalo na krivce za ovaj neuspeh. 97 Razloge neuspeha Petar Bogavac je video u destruktivnom radu komuni- 93 AJ, 37, 49, 312 22, Izve{taj bana Moravske banovine Marka Novakovi}a Milanu Stojadinovi}u, 18. VII 1936. 94 Kandidacija JRZ u Kraqevu, Politika, 27. VIII 1936, 5. 95 AVII, Popisnik 17, k. br. 77, f. 6/1-3, Izve{taj sudskog majora Dragoquba R. Prekovi}a Ministru vojske i mornarice, 6. XI 1936. 96 U Moravskoj banovini ju~e su obavqeni op{tinski izbori, Politika, 28. IX 1936, 4. 97 Tako je banski ve}nik iz Kraqeva Aleksije Jelesijevi} za izborni neuspeh direktno optu`ivao Bogavca: Narodni poslanik g. Petar Bogavac, nije smatrao za potrebno da blagovremeno s partijskim prijateqima, kako u varo{i tako i srezu, odr`ava u`e konferencije radi organizacije i savetovawa o li~nostima koje bi bile najpodesnije kao kandidati na listama JRZ ve} je to sam na svoju ruku radio tako da je za varo{ Kraqevo zna 10-15 dana predposledwim danom za potvrdu kandidatske liste pozvao nas {estoricu i saop{tio nam da je on re{io da kandiduje za predsednika g. Velisava Tomovi}a. Sa ovakvim samovoqnim radom g. Bogavca nisam se mogao slo`iti, jer sam znao narodno raspolo`ewe prema g. Tomovi}u, pa sam skrenuo pa`wu g. Bogavcu da }emo s wime kao kandidatom propasti. Ovakvo mi{qewe delili su mnogi kandidati za odbornike na wegovoj listi i nisu hteli dati pristanak za odbornike. Evo razlozi zbog kojih pristalice JRZ i weni simpatizeri nisu hteli glasati za listu g. Tomovi}a:
sta i pojedinih dr`avnih ~inovnika i oficira na slu`bi u Vojno- -tehni~kom zavodu, zahtevaju}i od nadle`nih organa da prema wima preduzmu rigorozne mere, a izbore poni{te. 98 Kako bi stekao {to realniji uvid u razloge izbornog neuspeha u Kraqevu, premijer Stojadinovi} je zatra`io sprovo ewe istrage na visokom nivou. Tako je 2. oktobra na wegov radni sto prispeo izve{taj glavnog inspektora Ministarstva unutra{wih poslova u kome se kao razlozi pobede opozicionog kandidata navode gre{ke u bira~kim spiskovima, samouverenost Mesnog odbora JRZ, trevwa pojedinih radikala, kao i to da su komunisti izveli radnike Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda na ulice, pri ~emu su klicali Narodnom frontu {to je unelo strah kod 1) G. Tomovi} je padao pod ste~aj; 2) G. Tomovi} je bio, vele, glavni liferant austriske okupatorske sile u Kraqevu, i za to je posle oslobo ewa odgovarao po ~l. 85 za veleizdaju; 3) G. Tomovi} je kao rakixiski i manufakturni trgovac poznat kao {vercer tro{arine na {tetu op{tine, banovine i dr`ave. Ranije op{tinske uprave zbog ovog bile su primorane da mu postavqaju specijalnu stra`u pred ku}om da onemogu}e {verc. Bira~i su sticali ube ewe da se Tomovi} kandiduje zato da bi mogao nesmetano {vercovati. Sve su ove ~iwenice na{i politi~ki protivnici iskoristili i pod punim potpisom sa plakatama i karikaturama izneli pred bira~e, te time ostvarili veliko nezadovoqstvo prema Tomovi}u i JRZ. Smelo mogu tvrditi da g. Tomovi} da je bilo tajno glasawe ne bi dobio ni 100 glasova. Napred izlo`eni rad revoltirao je sve pristalice JRZ i veliki deo radni{tva, koji je na petomajskim izborima glasao za g. Bogavca, sada je glasao za opoziciju. AJ, 37, 49, 312 43, Izve{taj bana Moravske banovine Marka Novakovi}a Milanu Stojadinovi}u, 3. X 1936. 98 U svom obra}awu premijeru Stojadinovi}u Bogavac je navodio: Izjavqena je `alba na izbor op{tine u Kraqevu. Ja sam intervenisao, da li }e biti poni- {ten izbor ili ne ja neznam, ali bi trebalo da bude poni{ten. Glasalo nije 1.178 glasa~a zbog one komunisti~ke manifestacije, celoga dana logorovawa na birali{tu. Sem velikog broja radnika u Kraqevu do{li su radnici iz Kragujevca, ^a~ka, Kru{evca, Zemuna i Beograda, upravo tu su stvorili centar, da odatle manifestuju. Bilo je advokata iz ^a~ka, Kragujevca i drugih republikanskih lica. Sve sam znao {ta se sprema zato sam blagovremeno tra`io pomo} od Va{ih Ministara, ali je nisam dobio. Pored ostalih bio sam i kod g. Mari- }a, Ministra vojske i mornarice kome sam sve predo~io {ta se radi u Vazduhoplovnom zavodu. Gosp. Predsedni~e: Daleko bi me odvelo kada bi Vam sve iznosio, ali Vas molim: 1) da se penzioni{e pukovnik Pavle Filipovi}, upravnik Vazd. Zavoda; 2) da se otpuste iz dr`avne slu`be {efovi Odeqewa u istoj fabrici: Milivoje Savovi} i Marku{. Ako koji ima godina slu`be, onda ga penzionisati ili ih negde daleko premestiti, no uveren sam da }e i tamo nesre}u praviti. Ovo sve dr`avni je interes, jer su ova tri ~inovnika kobna po dr`avu i wezine interese, a tako isto i major Dor~i}. Napomiwem samo, da kad dr`ava ne bi mogla bez wih da postoji onda razumem ali u svakom drugom slu~aju ko ne voli dr`avu koja ga po{teno pla- }a pa neka ide i tra`i boqeg gazdu. AJ, 37, 53 393, Pismo Petra Bogavca Milanu Stojadinovi}u, 10. X 1936. 163
164 glasa~a da glasaju za JRZ, a opozicija je optu`ena i za kupovinu glasova ( svima po 200 dinara ). 99 Posledwi parlamentarni izbori u Kraqevini Jugoslaviji odr`ani su krajem 1938. godine. Prethodila im je konkordatska kriza koja je tokom 1937. godine ozbiqno uzdrmala pozicije Stojadinovi}eve vlade, naru{avaju}i wen kredibilitet posebno me u pravoslavnim `ivqem. S obzirom na to da je mandat Narodne skup- {tine izabrane na petomajskim izborima 1935. godine isticao aprila 1939. godine, Stojadinovi} se, u dogovoru sa knezom Pavlom Kar or evi}em, odlu~io da izbore sprovede pre isteka tog roka. 100 Za ove izbore bile su istaknute tri zemaqske kandidatske liste: vladina, tj. lista Jugoslovenske radikalne zajednice, ~iji nosilac je bio dr Milan Stojadinovi}, kandidatska lista Udru`ene opozicije, sa dr Vladimirom Ma~ekom na ~elu, i lista politi~kog pokreta Zbor, koju je predstavqao wegov lider Dimitrije Qoti}. Najvi{e kandidata za narodnog poslanika u @i~kom srezu bilo je istaknuto na zemaqskoj listi Jugoslovenske radikalne zajednice ~ak ~etvorica: Miqko Petrovi}, predsednik op{tine dragosiwa~ake, Radoslav Vesni}, vi{i savetnik Ministarstva prosvete iz Beograda, Dragomir Milanovi}, penzionisani u~iteq iz Sir~e i Veqko Nikoli}, zemqoradnik iz Oplani}a. 101 Udru`ena opozicija u izbornu borbu u{la je sa dva kandidata: Jeremijom 99 Mr Dragan Te{i}, Jugoslovenska radikalna zajednica na op{tinskim izborima u Srbiji 1936. godine sa posebnim osvrtom na izbore u U`i~kom okrugu, U`i~ki zbornik, 24, U`ice, 1995, 279. 100 O motivima koji su ga podstakli na ovakvu odluku Stojadinovi} je u svojim memoarima zapisao: Mi smo u vladi, me utim, na moj predlog odlu~ili da izbore izvr{imo pre tog roka, u decembru 1938. godine. Ovo najvi{e iz prekti~nih razloga. U to vreme seqak, koji ~ini veliku ve}inu bira~a, nije zauzet poqskim radovima kao {to je to u slu~aju prole}a. Sem toga, ra~unao sam kako je `etva bila odli~na u leto i jesen, a cene vrlo dobre, industrija u poletu, moglo se o~ekivati povoqno raspolo`ewe naroda u korist vlade od strane bira~a. Milan M. Stojadinovi}, Ni rat ni pakt, Rijeka, 1970, 502. 101 Petrovi}ev zamenik bio je Vladimir Tomi}, predsednik op{tine vitkova~ke i banski ve}nik u Skup{tini Moravske banovine, Vesni}ev @ivko Petrovi}, advokatski pripravnik iz Kraqeva, Milanovi}ev Milutin Bunarxi}, zemqoradnik iz Dedevaca i Nikoli}ev Milutin Lukovi}, zemqoradnik iz Drak~i}a. AJ, 37, 49, 312 126, Dopis Milana Stojadinovi}a Jani}iju Krasojevi}u, banu Moravske banovine, 5. XI 1938; Potvr ena lista JRZ za srez `i~ki, Vreme, 4. XI 1938, 5; Potvr ena lista g. Milanovi}a-Sir~e u Kraqevu, Vreme, 7. XI 1938, 4; Kandidacija zemqoradni~ke grupe g. V. \or evi}a u srezu `i~kom, Vreme, 10. XI 1938, 6; Kandidatska lista JRZ za srez @i~ki, Narodna samouprava, 11. XI 1938, 1; Partijske konferencije i kandidacije, Politika, 12. XI 1938, 6; G. Radoslav Vesni} potvrdio svoju listu u Kraqevu, Vreme, 12. XI 1938, 6; Predsednik vlade g. dr. M. Stojadinovi} potvrdio je u Sreskom sudu svoju izjavu kao nosilac kandidatske liste, Politika, 16. XI 1938, 4; Kandidati za narodne poslanike na zemaqskoj listi g. Dr M. Stojadinovi}a, Slu`beni list Moravske banovine, 26. XI 1938, 2.
Radojevi}em, zemqoradnikom iz Vitanovca i dr Vojislavom Jani- }em, penzionisanim ministrom iz Beograda, dok je nosilac liste Zbora bio Jovica Novakovi}, zemqoradnik iz Oplani}a. 102 165 Manifestacije pristalica Jugoslovenske radikalne zajednice, 1938. Ovoliki broj kandidata u~inio je izbornu utakmicu vi{e nego zanimqivom. Strastvene politi~ke ambicije bile su uzrok sukoba i kandidata sa iste zemaqske liste, pre svega vladine, ~iji alfa i omega u @i~kom srezu, Petar Bogavac, neskriveno je favorizovao Miqka Petrovi}a, izazivaju}i proteste i ogor~ewe ostalih kandidata. 103 Atmosferu u gradu u danima pred izbore do- 102 Radojevi}ev zamenik bio je @ivko Nikoli}, zemqoradnik iz Samaila, Jani}ev Isidor @ivkovi}, zemqoradnik iz Vitanovca, a zamenik zbora{kog kandidata Milorad \uri}, sve{tenik iz Kraqeva. Partijske konferencije i kandidacije, Politika, 1. XI 1938, 4; Potvr ena lista g. Dr. Voje Jani}a u Kraqevu, Vreme, 5. XI 1938, 5; Kandidat Zbora u Kraqevu, Vreme, 6. XI 1938, 5; Kandidati za narodne poslanike na zemaqskoj listi g. Dimitrija V. Qoti}a, avdokata iz Smedereva, Slu`beni list Moravske banovine, 26. XI 1938, 3; Kandidati za narodne poslanike na zemaqskoj listi g. Dr. Vladimira Ma~eka, Slu`beni list Moravske banovine, 1. XII 1938, 3. 103 Tako je Radoslav Vesni} pisao Stojadinovi}u: Po{tovani Gosp. Predsedni~e, na{a stvar u srezu sve gore. Gosp. Petar Bogavac vr{i jedan zlo~in nezapam}en u na{em sreu. Molim Vas da uzmete svoje kandidate u za{titu. [aqem Vam proglas g. Bogavca u Narodnoj samoupravi da vidite dokle tera na{ senator iz li~nih razloga. A u ovom proglasu, objaqenom na prvoj stranici Narodne samouprave, organa JZR sreza @i~kog, svima organizacijama Jugoslovenske Radikalne Zajednice za srez `i~ki poru~ivalo se: Kako su Radoslav Vesni} i Dragomir Milanovi} do{li iz Beograda da se kandiduju u ovom srezu, a Miqko Petrovi}
166 ~arava nam se}awe tada{weg gimnazijalca Nikole Jon~i}a: Slu- {ao sam zbor g. Voje Jani}a, kandidata opozicije za ovo mesto. Zbor je bio vrlo uspe{an, prisutnih je bilo oko 1.000. (...) Jerezovci su poku{ali da ometu zbor pa su poslali oko 50 pijanih qudi da se deru i da lupaju u kante. Tako je jedno vreme do{lo do tu~e pa su izvukli ovi pijani razlupane glave kamenicama i policija je morala najzad da interveni{e i da ih udaqi. 104 Jon~i}eva se}awa korisna su i za oslikavawe situacije u Kraqevu na sami dan izbora, 11. decembra: Bio sam ve} u 8 obu~en. (...) Nai{li su pristalice g. Vesni}a, jednog kandidata JRZ. Imalo je oko 150 du{a, me u wima dosta seqaka. (...) Oko 11 ~asova je jedan avion bacao letke, jo{ jedno sredstvo vladine propagande. (...) Pre ru~ka pro{etao sam kroz varo{. Nervoza je velika, svi se nadaju u pobedu. (...) ^uo sam da je Bogavac po podne izvi`dan kad je prolazio kroz varo{. Pored toga su mu razbili izlog na redakciji Narodne samouprave. (...) Posle zatvarawa kapija u {est ~asova, preko Porte su u Sokolanu (bira~ko mesto) pu{tali Jerezovce. 105 Kao i za petomajske 1935. godine, tako su i za ove parlamentarne izbore bila otvorena ~etiri bira~ka mesta. Na prvom, sme- {tenom u zgradi Op{tine, predsednik bira~kog odbora bio je Milan Radosavqevi}, predsednik ovda{weg okru`nog suda, na drugom, otvorenom u Sokolani, predsedavao je Du{an Stani}, sudija Okru`nog suda, tre}e bira~ko mesto nalazilo se u zgradi Osnovne {kole i tu je radom bira~kog odbora rukovodio Radovan Bo- {kovi}, sudija Okru`nog suda, a ~etvrto je bilo sme{teno u objektu @enske zanatske {kole, gde je bira~kim odborom predsedavao Mustafa Kamari}, pisar Dr`avnog saveta iz Beograda. 106 Marti}, kandidovao se iz organizacije Jugoslovenske radikalne zajednice kao kandidat sreza `i~kog od strane svih organizacija JRZ, jer je i sam Miqkovi} predsednik mesnog odbora kao i wegov zamenik Vladimir Tomi}, to se ova LISTA MIQKA PE- TROVI]A-MARTI]A, predsednika op{tine iz Dragosiwaca i wegovog zamenika predsednika op{tine iz Vitkovca ima smatrati ZA ZVANI^NU LISTU jugoslovenske radikalne zajednice za srez `i~ki. Stoga se preporu~uje svima organizacijama JRZ za srez @i~ki, da rade kod svih ~lanova stranke i prijateqa da se glasa za zvani~nu listu Miqka Petrovi}a, tako isto mole se sve ustanove, dr`avne i samoupravne da porade kod svojih nadle{tava da se glasa za listu Miqka Petrovi}a. Tako isto mole se svi gra ani grada Kraqeva koji pripadaju JRZ kao i ostali prijateqi da glasaju za listu Miqka Petrovi}a. AJ, 37, 5, 31 64, Pismo Radoslava Vesni}a Milanu Stojadinovi}u, 3. XII 1938; Proglas, Narodna samouprava, 2. XII 1938, 1. 104 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Odlomci iz dnevnika Nikole Jon~i}a, II/242. 105 Isto, II/244. 106 Na prvom bira~kom mestu glasali su bira~i ~ija prezimena su po~iwala slovima azbuke od A do @, na drugom slovima Z, I, J, K, L, Q i N, tre}em slovima M, O, i P i na ~etvrtom slovima R, S, T, ], U, F, H, C, ^, X i [. Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 2. XI 1938; Slu`beni list Moravske banovine, 5. XI 1938; Glasa~ka mesta u Kraqevu, Narodna samouprava, 9. XII 1938, 3; Predsednici bira~kih odbora sreza `i~kog Kraqevo, Narodna samouprava, 18. XI 1938, 4.
Na birali{ta je iza{lo 2.143 Kraqev~ana. Najve}i broj wih opredelio se za svog biv{eg sugra anina Radoslava Vesni}a, koji je prikupio 649 glasova (30,28%), drugi kandidat Jugoslovenske radikalne zajednice, Dragomir Milanovi}, ukwi`io je 521 glas (24,31%), tre}i po uspehu bio je kandidat Udru`ene opozicije Jeremija Radojevi} sa 478 glasova (22,31%), ~etvrtu poziciju osvojio je wegov kolega sa liste Voja Jani} sa 245 glasova (11,43%), dok je Bogav~ev favorit Miqko Petrovi} dobio 240 glasova (11,20%). Za ~etvrtog kandidata Jugoslovenske radikalne zajednice, Veqka Nikoli}a, izjasnila su se svega dvojica glasa~a (0,09%), a za zbora{kog Jovicu Novakovi}a wih osmorica (0,37%). Uprkos slabom rezultatu u Kraqevu, zahvaquju}i apsolutnim pobedama u bogutova~koj, vrane{koj, vitkova~koj, gok~ani~koj, goda~i~koj, gra~a~koj, dragosiwa~koj, kameni~koj, mataru{koj, podunava~koj, ribni~koj i stubalskoj op{tini @i~kog sreza, poslani~ki mandat pripao je Miqku Petrovi}u, za koga se izjasnio 4.381 glasa~. 107 Postizbornu euforiju ~lanova i pristalica Jugoslovenske radikalne zajednice prezentira ~lanak iz Narodne samouprave : Povodom izborne pobede zemaqske liste g. Dr. Stojadinovi}a nastale su u Kraqevu, posle saop{tewa izbornog rezultata, velike manifestacije. Masa gra ana i seqaka koji su sino} i danas do{li iz raznih sela sreza `i~kog skupqali su se po ulicama i predvo eni senatorom Petrom Bogavcem manifestovalo svoje raspolo`ewe zbog pobede JRZ na ju~era{wim izborima. Da bi poraz dr Vojislava Jani- }a i drugih kandidata UO u ovome srezu jo{ vi{e markirali, oni su na mrtva~kim kolima u jednom sanduku stavili lutku u formi ma~ke. Pored ma~ke stajala je tabla sa natpisom: 11. decembra sahrawen je Ma~ek. Ovo je predstavqalo UO i wen ju~era{wi krah. Ova simboli~na kola provodila su svim glavnijim ulicama Kraqeva, a za wima se kretala velika povorka sveta koji je time glorifikovao ju~era- {wu pobedu JRZ i odu{evqeno aklamirao predsednika vlade g. Dr. Stojadinovi}a. Na kraju ova lutka je spaqena u centru grada. 108 Ovi izbori bili su posledwa izborna utakmica u Kraqevini Jugoslaviji. Do fa{isti~ke agresije aprila 1941. godine u politi~kom miqeu Kraqeva zapa`ao se sve ja~i uticaj Udru`ene opozicije, dok su pozicije re`ima slabile, posebno nakon smrti Petra Bogavca, najistaknutije politi~ke figure u redovima Jugoslovenske radikalne zajednice, 10. februara 1940. godine. 109 167 107 Kandidati Jugoslovenske radikalne zajednice osvojili su skupa, na nivou ~itavog sreza, 8.697 glasova, kandidati Udru`ene opozicije 3.930, a kandidat Zbora svega 43 glasa. AJ, 37, 6, 40 473, Izborni rezultati 11. decembra 1938. godine u predkumanovskoj Srbiji; Veli~anstvena pobeda JRZ, Narodna samouprava, 16. XII 1938, 2. 108 Manifestacije u Kraqevu, Narodna samouprava, 16. XII 1938, 2. 109 Petar Bogavac, biv{i narodni poslanik i senator, Politika, 20. II 1941, 8.
PROSVETNE PRILIKE
Polagawe i osve}ewe kamena temeqca osnovne {kole u Kraqevu, 22. maja 1938.
171 U razdobqu od 1918. do 1941. godine Kraqevo je predstavqalo va`an prosvetni centar sredi{weg dela zapadnomoravske doline u kome je delovalo nekoliko {kolskih institucija. Da bi se celovitije prikazao wihov zna~aj, a s obzirom na wihove razli~ite funkcije i mesta u obrazovno-vaspitnom sistemu, nametnula se potreba da se wihova aktivnost prika`e posebno. OSNOVNA [KOLA Za~eci prosvetnog rada u Kraqevu vezuju se za kraj XVIII veka i ime privatnog u~iteqa Teodora Rape, koji je kwizi u~io decu imu}nijih `iteqa Karanovca i wemu gravitiraju}ih seoskih naseqa. Prema najnovijim saznawima o istorijatu kraqeva~ke prosvete, osnovna {kola, kao obrazovno-vaspitna ustanova, ustrojena je krajem 1806. godine i, osim kratkotrajnog prekida u periodu izme u Prvog i Drugog srpskog ustanka, radila je tokom ~itavog XIX veka. 1 Prema zvani~nim podacima {kolske 1873/74. godine u Karanovcu su radile dve ~etvororazredne osnovne {kole sme{tene u istoj zgradi: `enska sa jednom u~iteqicom i 48 u~enica, i mu{ka, sa tri u~iteqa, koju je zavr{ilo 134 u~enika. 2 One su radile do 1915. godine, kada je grad okupiran od strane austrougarske vojske. Okupacione vlasti su u prole}e 1916. godine, u skladu sa svojom prosvetno-kulturnom politikom na teritoriji Srbije, nastojale da obnove {kolski rad, te`e}i da od srpske dece i omladine naprave dobre podanike Austro-Ugarske. 3 Prema jednom dokumentu austrougarskih okupacionih organa iz novembra 1916. godine, kraqeva~ka osnovna {kola je morala biti zatvorena zbog 1 Radomir Risti} Vera Filipovi}, [kolstvo u Karanovcu Kraqevu tokom XIX veka, Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd/Kraqevo, 2000, 182. 2 Isto, 188. 3 Osnovni princip rada sastojao se u tome da u nastavi, koja je bila osetno politi~ki i ideolo{ki obojena, u~enici budu vaspitavani po austrougarskom uzoru i sti~u znawa pod kontrolom okupatora i po wihovim nastavnim planovima. B. B. Mladenovi}, Grad u Austrougarskoj okupacionoj zoni..., 112.
172 nedostatka nastavnog kadra. 4 Da li je i u kom obimu nastavni proces obnovqen u toku 1917. i 1918. godine, na`alost, nismo utvrdili. Nakon oslobo ewa Kraqeva 1918. godine mesna uprava je, u saradwi sa nadle`nim prosvetnim vlastima novostvorene Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, preduzimala korake da se nastava {to pre organizuje. Niz ote`avaju}ih okolnosti, ponajvi{e materijalna oskudica, ometao je wihovu realizaciju. Naime, neposredno pre povla~ewa iz Kraqeva okupatorske trupe su skoro potpuno demolirale {kolski objekat uni{tavaju}i vrata, prozore, podove, dvori{nu ogradu, {kolski inventar, u~ila i kwi`ni fond, tako da se za stvarawe koliko-toliko normalnih uslova za otpo~iwawe nastave moralo pri~ekati do 17. februara 1919. godine. 5 [kolska zgrada, koja je bila op{tinsko vlasni{tvo, nalazila se u centru grada, u Raji}evoj ulici. Bila je prizemna, sagra ena od tvrdog materijala i imala je 11 u~ionica i dve kancelarije, a za wu je u izve{tajima {kolskih nadzornika isticano da je zdrava i udobna i da va`i kao primer ispravnih i urednih {kolskih zgrada. 6 Na wenom placu povr{ine 56 ari okru`ivali su je dve poqske u~ionice od puzavih biqaka i de~ije igrali{te. Jedan od najva`nijih ~inilaca koji su ote`avali normalno odvijawe nastave i weno unapre ivawe i osavremewivawe, bila je oskudica u {kolskom priboru, u~ilima i savremenim nastavnim 4 U izve{taju austrougarske Okru`ne komande iz ^a~ka nadre enoj komandi u Beogradu od 7. novembra 1916. godine navodi se slede}e: Po naredbi broj 8525 od 15. oktobra teku}e godine javqeno je da su preduzete sve mere koje se odnose na osnivawe domova za nastavnice i u~enike i organizaciju u wima i na osnovu pristiglih izve{taja sreskih komandi u glavnim gradovima okruga ^a~ak, Kraqevo, Ivawica i Ra{ka pripremqeni su domovi za prijem nastavnica. U istim gradovima bi}e organizovani i domovi za u~enike koji su ve} zapo~eli svoje aktivnosti pod nadzorom unapred dodeqenih inteligentnih podoficira. Po objavi ove naredbe stanovni{tvo je u domove za mlade prijavilo prili~no veliki broj dece, starosti od 6 12 godina. Ciq je uspe{no postignut a bio je da se spre~i rasipawe dece. Deca se podu~avaju da ~itaju i pi{u, ali se i strogo vaspitavaju i zapo{qavaju izme u ostalog, rade ve`be, de~je igre, bave se gimnastikom i rade u vrtu. AS, Vojno-generalni guvernman, N.9442, Izve{taj Okru`ne komande ^a~ak da se pristupilo obrazovawu domova za u~iteqice i a~kih odreda u svim glavnim mestima srezova, 7. XI 1916. 5 Prema presudama Prvostepenog i Vi{eg suda za ratnu {tetu, vrednost materijalnih o{te}ewa koje je pretrpela kraqeva~ka osnovna {kola procewena je na 52.980 dinara. Wene prave razmere mogu}e je sagledati ako se ima na umu da je visina {kolskog buxeta za prvu poratnu godinu iznosila 21.790 dinara, {to zna~i da je ratna {teta bila vi{e nego dvostruko ve}a od iznosa godi{weg {kolskog buxeta. Mom~ilo Isi}, Osnovne {kole `i~kog sreza u {kolskoj 1918/1919. godini, Na{a pro{lost, 1, Kraqevo, 1986, 115, 117. 6 AJ, 66, 1649 1744, Godi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za {kolsku 1922/23. godinu, 20. VII 1923; isto, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i trsteni~kog za II polugo e 1929/30. godine, 10. XI 1930.
sredstvima. U takvim okolnostima u~iteqi su bili upu}ivani da, u saradwi sa u~enicima, prikupqaju nastavna sredstva koja se mogu dobiti bez novca, kao {to su zbirke biqaka, li{}a, minerala, insekata i sl. 7 Osim obrazovnog, posebna pa`wa pridavana je vaspitnom sadr- `aju nastavnog procesa. Ustaqena je bila praksa po kojoj su u~iteqi do~ekivali u~enike pre po- ~etka i ispra}ali ih iz {kolskog dvori{ta po zavr- {etku nastave, a svojom skromno- {}u u odelu stekli su priznawe me{tana i okoline. Nadzor nad u~enicima ostvarivan je i tokom pauza izme u ~asova kada im je ukazivano na lo- {e strane igara dugmi}ima, klikerima, krajcarice, vatrom i drvenim pu{kama, pa su upu}ivani na to da se u trenucima odmora zabavqaju recitovawem, odgonetawem zagonetki, prepri~avawem, ~itawem kwi`ica iz a~ke kwi`nice ili ~asopisima na koje je {kola bila pretpla}ena. 8 Naro~ito je razvijan i negovan duh solidarnosti i dru`ewa ( uspelo se da deca saose}aju bol svojih dru- Zgrada osnovne {kole u Raji}evoj ulici 7 AJ, 66, 1649 1744, Godi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za {kolsku 1923/24. godinu, 21. IX 1924. 8 Interesantno je napomenuti da je i fudbal, kao novotarija koja je svakim danom sticala sve vi{e poklonika i me u {kolskom populacijom, od strane prosvetnih vlasti bio okarakterisan kao {tetan, tako da je krajem 1931. godine u~enicima saop{tena zabrana da budu ~lanovi futbalskih klubova, kao i u~e{}e u futbalskim igrama i utakmicama. U~enicima je zabrawen futbal, Glas [umadije, 6. XII 1931, 5. 173
174 gova i pate zbog wihovog siroma{tva. ^esti su primeri da deca imu}nijih roditeqa poma`u obu}om i odelom svoje siroma{ne drugove ), a energi~no su suzbijane pojave me usobnog fizi~kog razra~unavawa i izrugivawa drugova. Kaznene mere su primewivane prema individualnim osobinama aka i izricane su, u ve}ini slu~ajeva, u saradwi u~iteqa sa sudijama De~jeg suda iz odeqewa koje poha a prestupnik ( samo onda kada lepa re~ ne poma`e, kada ukor nema dejstva, kada se i prekidom prijateqstva sa u~enikom koji gre{i ne posti`e `eqeni ciq ) a podrazumevale su produ`ewe rada za jedan ~as pod nadzorom nastavnika, izdvajawe iz igre, docnije pu{tawe na ru~ak i sl. Wihov ciq bio je da kod u~enika razviju svest o lo{em postupku, ose}aj odgovornosti, nu`nost po- {tovawa odre enih pravila i samokritiku. Nagrade i pohvale su, u skladu sa pedago{kim principima, primewivane retko i oprezno, kako ne bi izazvale gordost i oholost kod pohvaqenih, a zavist kod ostalih. Nagrade su dodeqivane uglavnom u vidu poklona u kwigama ili ulo`nih kwi`ica Po{tanske {tedionice. 9 Kraqeva~ki osnovci bili su ~lanovi raznih dru{tveno-korisnih udru`ewa, poput: Podmlatka Crvenog krsta, Dru{tva trezvene mlade`i, Jadranske stra`e, Dru{tva za za{titu ptica i dr. 10 U ciqu pospe{ivawa vaspitno-obrazovnog rada pri {koli je postojala i institucija Roditeqskog ve}a. Na wegovim zasedawima vo en je dijalog u~iteqa i a~kih roditeqa o u~eni~kom uspehu, vladawu, zdravqu, higijeni i drugim pitawima od interesa za pravilno formirawe wihovih li~nosti. Bile su to dobre prilike i za obrazovawe roditeqa putem ~itawa raznih pou~nih temata koje su pripremili u~iteqi, poput: Razlika izme u nekulturnog i kulturnog ~oveka, O va`nostima i koristima od roditeqskih ve}a, O ogovarawu i sli~no, pri ~emu je roditeqima skretana pa`wa na potrebu ~itawa, {to je za rezultat imalo osnivawe Narodne kwi`nice i ~itaonice pri {koli u koju je bilo u~laweno wih stotinak. 11 Radom {kole rukovodili su upraviteq i [kolski odbor, koji su sa~iwavali predstavnici Op{tine (kao osniva~a {kole) i a~kih roditeqa. Odbor je propisivao iznos {kolskog buxeta, davao predloge nadle`nim organima za otvarawe novih odeqewa, 9 AJ, 66, 1650 1744, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za I polugodi{te {kolske 1925/26. godine, 18. III 1926; isto, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za II polugodi{te {kolske 1925/26. godine, 21. VII 1926. 10 AJ, 66, 1650 1744, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za II polugodi- {te {kolske 1924/25. godine, 20. VII 1925; isto, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za I polugodi{te {kolske 1925/26. godine, 18. III 1926; isto, Polugodi{wi izve{taj o {kolama sreza `i~kog, 18. IV 1929. 11 AJ, 66, 1650 1744, Polugodi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za {kolsku 1925/26. godinu, 23. III 1926.
slao opomene roditeqima ~ija su deca neredovno poha ala nastavu ili ih tu`io Op{tinskom sudu, odlu~ivao o nabavci od prosvetnih vlasti preporu~enih kwiga, ~asopisa, listova i sl. Iz kase {kolskog buxeta ispla}ivane su prinadle`nosti poslu`iteqima, nabavqana drva za ogrev, pla}ana elektri~na struja za osvetqewe prostorija, nabavqan kancelarijski materijal, vr{ene opravke i kre~ewe zgrade, izdavana pomo} najsiroma{nijim u~enicima za nabavku kwiga i {kolskog pribora i sli~no. Upraviteq je, u sklopu obavqawa {kolske administracije, vodio: delovodnik, kwigu po{iqaka, spisak kwiga, inventar stvari, zapisnik sednica [kolskog odbora i {kolski letopis. Pedago{ke novine i ostale modernizacijske ideje u nastavi u~iteqi su usvajali na u~iteqskim zborovima odr`avanim u Kraqevu, na kojima su u~e{}e uzimali svi u~iteqi srezova `i~kog i studeni~kog, kao i na okru`nim u~iteqskim sastancima odr`avanim u ^a~ku. Ovi zborovi, kojima su prisustvovali i {kolski nadzornici, bili su odli~na prilika da se raspravqa o nastavnim principima ( naro~ito o principima o~iglednosti i postupnosti ), pri ~emu je isticano da osnovnoj {koli nije zadatak davawe golog znawa i od u~iteqa zahtevano da se kod dece razvije interes za ono {to mu se predaje, {to jedino i treba da bude merilo pri oceni uspeha, tj. da nastava bude prakti~na, primewena i vaspitna. 12 Pri tom su ~itane i razne rasprave o didakti~ko-metodi~kim i ostalim problemima nastavnog procesa, kao i li~na zapa`awa prosvetnih nadzornika uo~ena prilikom revizija. 13 Radi pospe{ivawa o~iglednosti nastave u~enici su vo eni na izlete u gradsku okolinu i na kra}e ekskurzije. U jesen 1924. godine kraqeva~ki osnovci izveli su dve ekskurzije prvu relacijom Kraqevo Vrwci Qubostiwa Kru{evac Obili}evo Kraqevo i drugu na pravcu Kraqevo ^a~ak Ov~ar Bawa Qubi} rudnik Gorwa Gorevnica Kraqevo, a na prole}e idu}e godine posetili su U`ice. 14 Finansirawe rada {kole tokom 20-ih godina XX veka, osim isplate u~iteqskih zarada, padalo je na ple}a op{tinskog buxeta. Zahvaquju}i razumevawu op{tinskih vlasti, sredstva namewena 12 AJ, 66, 1650 1744, Godi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za {kolsku 1923/24. godinu, 21. VII 1924. 13 Na zborovima odr`anim tokom {kolske 1924/25. godine ~itane su rasprave: Osobine dobrog nastavnika, Poroci kod dece i La` kod dece. AJ, 66, 68 175, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog Odeqewu za Osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 31. V 1925. 14 AJ, 66, 1649 1744, Dopis {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog Odeqewu za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 27. II 1925; isto, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za II polugodi{te {kolske 1924/25. godine, 20. VII 1925. 175
176 {koli su mawe-vi{e redovno ispla}ivana, mada su iz {kolske uprave ~esto stizale molbe da se ona pove}aju. 15 [kola je posedovala kwi`nicu za nastavnike i kwi`nicu za u~enike u ~ijim policama se 1929. godine nalazilo 438, odnosno 154 kwiga. 16 Wihovi kwi`ni fondovi oboga}ivani su poklonima raznih pojedinaca i ustanova i nabavkama iz svojih sredstava, a po preporukama Ministarstva prosvete. Primani su, uz pretplatu, razni ~asopisi i listovi: Prosvetni glasnik, Roditeqski list, U~iteq, Narodna prosveta, Misao, De~ji list, Zorica, Moravka, Miroqub, Glasnik Podmlatka Crvenog krsta i dr. 17 U skladu sa op{tim trendovima dru{tvenih promena koje su tokom tre- }e i ~etvrte decenije XX veka sve vi{e zahvatale Kraqevo, mewan je u pozitivnom smeru i odnos Kraqev~ana prema osnovnoj {koli. Sazrevawe svesti da je prepu{tawe dece {kolskom vaspitawu i obrazovawu ne samo zakonska, ve} i moralna obaveza prema podmlatku i sna`an Faksimil pe~ata Osnovne {kole kraqevske modernizacijski korak unapred koji donosi veliku prakti~nu korist u svakodnevnom `ivotu, doprinosilo je pove}awu materijalnih subvencija koje su imu}niji Kraqev~ani, mimo redovnih dotacija iz op{tinske blagajne, izdvajali za osnovnu {kolu i wene u~enike. Tako su kao veliki prijateqi {kole, na predlog op- {tinskog upraviteqa, od Ministarstva prosvete javno pohvaqivani trgovci Krsta Petrovi}, Stevan Radovi} ( kao blagajnik {kolskog odbora u svako doba je bio {koli na usluzi da se nikad nije osetila oskudica ), Bo`idar Crv~anin ( svake godine iz humanih pobuda odeva 4 siroma{na aka ), Mihailo Ili} ( prilo`io 40 15 Uprava {kole ukazivala je na nesrazmeru sredstava koja je op{tina Kraqevska, u odnosu na ostale op{tine @i~kog sreza, izdvajala za svoju osnovnu {kolu: Op- {tinski buxet Kraqeva iznosi 4.704.340 dinara, a {kolski 76.153 tj. srazmera je 60:1, dok je u drugim op{tinama `i~kog sreza odnos od 5:1 do 1 1/2:1. AJ, 66, 1649 1744, Polugodi{wi izve{taj o {kolama sreza `i~kog, 18. IV 1929. 16 AJ, 66, 1649 1744, Polugodi{wi izve{taj o {kolama sreza `i~kog, 18. IV 1929. 17 AJ, 66, 1650 1744, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog za II polugodi{te {kolske 1925/26. godine, 21. VII 1926.
kwiga u vrednosti od 400 dinara ), {umarski referent Mihailo Petrovi} ( prilo`io 20 kwiga u vrednosti od 160 dinara ), privatna nastavnica muzike Margarita Simi} ( besplatno priprema decu za sve {kolske sve~anosti pri kojima i li~no sa velikom qubavqu u~estvuje ), predsednik op{tinske uprave Milan Jovi~i} ( na dan Oceva 1933. godine obuo 26 siroma{nih u~enika-ca toplom obu}om i darivao ih s novcem ) i hotelijer Stamenko Joksimovi}. 18 Kao posebno veliki dobrotvori ostali su upam}eni ugledni trgovac An elko Savi}, koji je {koli zave{tao nepokretno imawe u vrednosti od dvesta hiqada dinara i Milan Belopavli}, ~ije nekretnine su procewene na vrednost od osamdeset hiqada dinara. 19 Sem ovih aktivnosti humanih Kraqev~ana, pri {koli su ustanovqena i dva fonda za pomo} siroma{nim acima jedan koji je ustrojio [kolski odbor i koji je septembra 1923. godine raspolagao sa 45.272 dinara, i drugi ~iji utemeqiva~ je bio nekada- {wi op{tinski predsednik Jovan Sari}, pri kojem se u isto vreme nalazilo 2.049 dinara. Od kamate na ova nov~ana sredstva pohrawena u Kraqevskoj akcionarskoj {tedionici i Kraqevskoj privrednoj banci, za najsiroma{nije mali{ane nabavqani su ode}a i obu}a. 20 Konstantni rast broja dece odrasle za {kolu krajem 20-ih i po~etkom 30-ih godina XX veka, nastao kao posledica poja~ane ekonomske imigracije, postavio je pred op{tinske i prosvetne vlasti problem sme{tajnih kapaciteta koji su u postoje}em {kolskom objektu bivali sve mawi. Prema zvani~nim statisti~kim podacima, na kraju {kolske 1929/30. godine u sva ~etiri razreda nastavu je poha alo 459 u~enika oba pola, a samo tri godine kasnije broj u~enika pove}an je na 698, svrstanih u 13 odeqewa. 21 U ovakvim okolnostima nametala se neophodnost izgradwe nove {kolske zgrade kako bi se omogu}ilo normalno odvijawe nastavnog _ 18 AJ, 66, 1649 1744, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog Odeqewu za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 20. VI 1925; isto, Spisak lica `i~kog {kolskog sreza koja se predla`u za odlikovawe pohvalnicom kao {kolski prijateqi, 29. VII 1925. Spisak lica `i~kog {kolskog sreza koja se predla`u za odlikovawe pohvalnicom kao {kolski prijateqi, 26. I 1926; isto, Re{ewe Ministarstva prosvete, 4. II 1926; isto, Re{ewe Ministarstva prosvete, 24. X 1927; Zahvala, Kraqevski glasnik, 6. I 1934, 3; Uprava osnovne {kole u Kraqevu, Narodna samouprava, 8. VII 1938, 4. 19 AJ, 66, 1651 1744, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za II polugo e {kolske 1925/26. godine, 7. VII 1926. 20 AJ, 66, 1651 1744, Statisti~ki list Narodne {kole u Kraqevu, 13. IX 1923. 21 AJ, 66, 1651 1744, Izve{taj Prosvetnog referenta Na~elstva sreza `i~kog Ministarstvu prosvete, 5. IV 1930; isto, Dopis Prosvetnog odeqewa Kraqevske banske uprave Moravske banovine Odeqewu za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 21. IX 1932. 177
178 procesa u postoje}oj, koja je raspolagala sa osam u~ionica i u kojoj je bila organizovana poludnevna nastava. 22 Konkretni koraci u tom smeru u~iweni su krajem oktobra 1933. godine, o ~emu je Kraqevski glasnik izve{tavao: Op{tinska uprava u Kraqevu, u dogovoru sa {kolskom upravom, odlu~ila je da se odmah otpo~ne sa pripremama za podizawe nove zgrade za osnovnu {kolu. Prvi korak je ve} u~iwen i od banske uprave je tra`ena komisija za izbor zemqi{ta na kome bi novu {kolsku zgradu trebalo podi}i. \a~ki roditeqi i ostali prijateqi {kolske omladine i wene budu}nosti iskreno pozdravqaju ovu odluku. 23 U ciqu efikasnije akcije formiran je odbor u koji je izabrano 56 vi enih gra ana, a kome je stavqeno u zadatak da pribavqa sredstva za wenu izgradwu. Nakon pogibije kraqa Aleksandra, 9. oktobra 1934. godine, Odbor je doneo odluku da budu}u {kolu, ~ija izgradwa je, prema planovima, trebalo da otpo~ne s prole}a 1935. godine, nazove Dom Vite{kog Kraqa Aleksandra I Ujediniteqa. 24 Ekonomska kriza koja je znatno osiroma{ila stanovni{tvo Kraqeva, odrazila se i na izgradwu nove {kolske zgrade. Iako su postojali dobra voqa i razumevawe zna~aja nove {kole, do po~etka 1936. godine od Kraqev~ana je prikupqeno svega oko 10.000 dinara, {to je, uprkos ~iwenici da je Op{tina izrazila spremnost da za tu namenu besplatno ustupi plac i u svom buxetu odvoji oko 100.000 dinara, bilo nedovoqno, pa je po~etak radova morao biti odlo`en. 25 Odlukom op{tinskih vlasti za lokaciju nove {kolske zgrade prvobitno je bilo odre eno zemqi{te Kod centrale, ali kako ono zbog blizine elektri~ne centrale, apsane i reke Ibra, kao i nastojawa da nova {kolska zgrada bude rejonska {kola za deo varo{i koji se podizao oko aerodroma i `elezni~kih radionica, nije odgovaralo, to je, na molbu {kolskog odbora, uprava op{tine ustupila za izgradwu povoqniji plac Kod artiqerijske kowu{nice, pored kragujeva~kog druma. 26 O wegovoj podobnosti stru~na komisija je, po obavqenom pregledu, podnela izve{taj Sreskom na~elstvu: Ovo zemqi{te odgovara u svemu postavqenom zadatku u koliko se ti~e: Da je u centru novog Kraqeva koje se izgra uje te bi {kolska zgrada bila u pravom smislu reonska {kola; 22 Fond za podizawe {kolske zgrade formiran je jo{ po~etkom 20-ih godina XX veka, a aprila 1929. godine u wegovoj blagajni bilo je prikupqeno 61.036 dinara. AJ, 66, 1649 1744, Polugodi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza `i~kog za {kolsku 1928/29. godinu, 18. IV 1929. 23 Dnevne vesti, Kraqevski glasnik, 21. X 1933, 3. 24 Akcija za podizawe spomen-{kole u Kraqevu, Politika, 4. XII 1934, 8. 25 U Kraqevu je ponova pokrenuta akcija za podizawe zgrade osnovne {kole, Pravda, 12. I 1936, 8. 26 AJ, 66, 1651 1744, Dopis [kolskog odbora Dr`avne narodne {kole Kraqevo Na~elstvu sreza `i~kog, 12. VII 1936.
Sa higijenske i tehni~ke strane zemqi{te odgovara u svemu te mu se ni{ta u tome pogledu ne mo`e primetiti; U pogledu izgra ivawa zemqi{te je prostrano, ravno, otvoreno sa sviju strana suncu i promaji, direktno se naslawa na gradski park te bi za decu bilo od prvoklasne va`nosti, ima vode, a geolo{ka struktura terena za fundirawe zgrade veoma je povoqna. Daleko je od grobqa i drugih javnih gra evina u kojima se proizvodi larma, dim i drugo. Povr{ina placa iznosila je 5.120,42 m 2. 27 Na osnovu wega nadle`ni banovinski organ, 30. juna 1936. godine, odobrio je izgradwu nove {kole na ovom zemqi{tu. 28 Pomawkawe finansijskih sredstava ote`avalo je po~etak radova, tako da je polagawe kamena temeqca obavqeno tek 22. maja 1938. godine. O ovoj sve~anosti Narodna samouprava je pisala: U nedequ 22-og ov. mes. osve}en je temeq nove zgrade Osnovne {kole u Kraqevu. Ovoj sve~anosti prisustvovale su sve civilne i vojne vlasti kao i veliki broj gra ana. W. P. Episkop @i~ki g. Dr. Nikolaj, uz asistenciju sve{tenstva izvr{io je osve}ewe temeqa. U kamen temeqac spu{tena je poveqa koju je pro~itao kmet g. Milivoje Radovanovi}, zatim je uzeo re~ g. Du{an Krsti}, predsednik op{tine. (...) Pro- ~itao je i telegram g. P. Bogavca, senatora, koji je uputio iz Beograda, u kome ~estita dana{wu sve~anost i `eli uspeh u radu oko podizawa {kole. U svome govoru g. Krsti} istakao je zna~aj podizawa ove {kole koja treba da odgovara potrebnim higijenskim i zdravstvenim uslovima. To je prvi uslov za pravilno izvo ewe nastave u {koli. Najposle je uzeo re~ Episkop g. Dr. Nikolaj koji je govorio o vaspitawu dece i ulozi u~iteqa kao vaspita~a. Sve~anost je zavr{ena pevawem Sv. Savske himne od strane aka ~etvrtog razreda osnovne {kole. 29 Nakon ne{to vi{e od godinu dana, zahvaquju}i i zna~ajnom prilogu kraqice Marije Kara or evi}, gradwa je zavr{ena, tako da je po~etkom {kolske 1939/40. godine Kraqevo dobilo drugu zgradu osnovne {kole nazvanu, u skladu sa odlukom {kolskog odbora iz 1934. godine, Dr`avna narodna {kola Kraq Aleksandar I. 30 27 ^lanovi komisije bili su: in`ewer V. Popovi}, sreski pisar M. To{i}, sanitetski referent dr Dragoslav Vu~kovi}, prosvetni referent M. Simi}, upraviteq Osnovne {kole Mita Trajkovi}, predsednik op{tine Milan Jovi~i} i op- {tinski odbornici N. Stojakovi} i R. Vukovi}. AJ, 66, 1651 1744, Dopis Tehni~kog odeqka pri Sreskom na~elstvu Kru{evac Prosvetnom referentu Na~elstva sreza `i~kog, 26. VI 1936. 28 AJ, 66, 1652 1744, Re{ewe Banovinskog {kolskog odbora Kraqevske banske uprave Moravske banovine, 30. VI 1936. 29 Osve}ewe nove osnovne {kole, Narodna samouprava, 23. VI 1939, 1. 30 AJ, 66, 1652 1744, Zapisnik sednice Mesnog {kolskog odbora u Kraqevu, 27. IV 1939; Osve}ewe nove osnovne {kole, Narodna samouprava, 23. VI 1939, 1; Du{an V. Jani}ijevi}, [est u~iteqa osnovne {kole Kraq Aleksandar I Ujediniteq u Kraqevu, Kraqevo, 1997, 21. 179
180 Po~etkom septembra 1928. godine od strane [kolskog odbora pokrenuta je zvani~na inicijativa za formirawe zabavi{ta za decu uzrasta od ~etiri i pet godina, koje bi delovalo u sklopu Osnovne {kole, mada ova ideja datira od nekoliko godina ranije. Tako je povodom Svetosavske proslave 1926. godine a~kim roditeqima pro~itano saop{tewe upraviteqa osnovnih {kola srezova @i~kog i Studeni~kog u kome je, pored ostalog, nagla{avano: [ta smo uradili da nam deca budu boqa telesno, duhovno i moralno? Gde su nam deca do sedme godine? Gde nam je zabavi{te? Da li sokak i slu{kiwe nisu suvi{e opasne za duh i telo na{e dece? Da li smo malu decu i aka, u toku godine, dovoqno navikavali na red i ta~nost, na ~isto}u, skromnost, u~tivost, {tedqivost, umerenost i izdr`qivost? (...) [ta su na{a deca ~itala, s kim su se i kako igrala? Jesu li suvi{e bila van nadzora? Smemo li zaboraviti da }e na{a deca biti budu}i gra ani i da }e od wih zavisiti budu}nost na{eg naroda? Ali ko ho}e od dece qude, mora i sam biti ~ovek. Da mi ne zaboravqamo decu jure}i previ{e za praznim bogatstvom? Roditeqi, ne ~ini dr`avu sre}nom Zakon, ve} vaspitawe. R avo vaspitani qudi ne po{tuju ni najboqe zakone. Roditeqi, zahtevajte {to pre otvarawe zabavi{ta za malu decu u varo{ima, a mi sa svoje strane obe}ajmo da }emo svoje roditeqsko vaspita~ke du`nosti u teku}oj godini ispuwavati sa vi{e voqe i razumevawa. Bez ovoga i svetosavska proslava bi}e bez vrednosti. 31 Nakon odobrewa Ministarstva prosvete od 14. septembra, izvr{en je upis 28 de~aka i 22 devoj~ice, ali, usled nemogu}nosti da se anga`uje odgovaraju}a stru~na zabaviqa, po~etak rada De~jeg zabavi{ta je odlo`en. 32 Prva generacija kraqeva~kih mali{ana krenula je u zabavi{te, sme{teno u jednoj od prostorija @enske zanatske {kole, po~etkom {kolske 1931/32. godine, i u woj je bilo 30 mu{kar~i}a i 33 devoj~ice, sa kojima je, u formi poludnevne nastave, radila Jovanka Kqaji}, privremena zabaviqa bez stru~nog ispita. 33 Naredne {kolske godine u zabavi{te je upisano 87 dece (39 mu{kih i 48 `enskih) uzrasta od ~etiri do {est godina, ali iz raznih uzroka do kraja godine ispisano je wih 11 (tri mu{ka i osam `enskih). 34 Prinadle`nosti zabaviqi ispla}ivane su iz dr`av- 31 Svetosavska smotra, Kraqevski glasnik, 26. X 1933, 2. 32 AJ, 66, 1650 1744, Dopis {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog Prosvetnom odeqewu ^a~ak, 8. IX 1928; Re{ewe Odeqewa za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 14. IX 1928; Re{ewe Odeqewa za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 30. X 1928. 33 AJ, 66, 3170 2340, Statistika De~jeg zabavi{ta u Kraqevu za {kolsku 1931/32. godinu, 1. VII 1932; Prosvetni {ematizam Kraljevine Jugoslavije, knj. I, Zagreb, 1932, 1225. 34 Profesionalna struktura roditeqa i starateqa polaznika zabavi{ta u ovoj {kolskoj godini bila je: pet nastavnika, pet sve{tenika, deset ~inovnika, devet rentijera, devet sopstvenika, osam penzionera i 22 nadni~ara. AJ, 66, 3170 2340, Statistika De~jeg zabavi{ta u Kraqevu za {kolsku 1932/33. godinu, 30. VII 1933.
181 nog, a materijalni tro{kovi za rad zabavi{ta iz op{tinskog buxeta. Pove}awem broja dece upisane u zabavi{te {kolske 1937/38. godine stekli su se uslovi za otvarawe wegovog drugog odeqewa. 35 35 AJ, 66, 1652 1744, Dopis Prosvetnog odeqewa Kraqevske banske uprave Moravske banovine Odeqewu za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 4. X 1937.
182 Aktivnosti zabavi{ta, ~iji zadaci su bili da decu sa~uva od svakog {tetnog uticaja i nezgoda, da bri`qivom negom i smi- {qenim vaspitawem unapre uje telesni, duhovni i moralni razvoj deteta, da podesnim zaposlewem i opho ewem navikava decu na `ivot u zajednici, da gaje qubav prema Kraqu, otaxbini i Bogu i da odr`ava stalnu vezu sa roditeqima dece, a naro~ito majkama, odvijane su u skladu sa odredbama Zakona o narodnim {kolama iz 1929. godine. U zabavi{te koje nije imalo obavezuju}i karakter, primana su telesno i du{evno zdrava deca onih roditeqa koji se iz raznih razloga ne mogu sami brinuti o svojoj deci, s ciqem da se od wih, u skladu sa odgovaraju}im vaspitnim principima, stvaraju harmoni~ne li~nosti (...) budu}i gra ani koji }e korisno slu`iti dru{tvenoj i narodnoj zajednici. 36 Zabavi{te je bilo opremqeno potrebnim didakti~ko-vaspitnim sredstvima: slikama, igra~kama, stvarima za zanimawe po Freblu i Montesori, kwigama, raznim priborima i materijalima od kojeg mogu deca po uputstvima zabaviqe izraditi razna vaspitna sredstva i sl. Sve~ano su proslavqani: ro endan Prestolonaslednika Petra, Dan Ujediwewa, Sveti Sava i Vidovdan, a u skladu sa mogu}nostima deca su vo ena na poludnevne izlete u okolinu. 37 GIMNAZIJA Proterivawem okupatora u jesen 1918. godine, stvoren je osnovni preduslov za obnovu rada Gimnazije, otvorene 1909. godine, koja je svojom delatno{}u udarila sna`an pe~at na prosvetno- -kulturni i sveukupni dru{tveni `ivot grada na Ibru. 38 U realizaciji toga ciqa gimnazijski odbor, na ~ijem ~elu se nalazio agilni predsednik op{tine Jovica Stojkovi}, susretao se sa ogromnim te{ko}ama. Period surove trogodi{we okupacije u~inio je svoje, tako da je prvi poratni direktor Gimnazije @ivojin Jani}ijevi} izvestio Ministarstvo prosvete da {kola nema ni~ega, pa ni klupa. Klupe }e se izraditi, ali kabineti nemaju ni~ega, jer je neprijateq sve razneo. 39 Problem nedostatka nastavnika, koji je bio izra`en u ~itavoj Srbiji, nije mimoi{ao ni Kraqevo, tako da su za nastavu u 1919. godini morali biti anga`ovani u~iteqi Osnovne {kole i 36 Prosvetni glasnik, 9. septembar 1940, 213. 37 AJ, 66, 3170 2340, Statistika De~jeg zabavi{ta u Kraqevu za {kolsku 1932/33. godinu, 30. VII 1933. 38 O istorijatu Gimnazije do 1918. godine vidi vi{e: Qubodrag P. Risti} Vera Filipovi}, Od prvih aka do povratka u otaxbinu (1909 1918), Gimnazija u Kraqevu 1909 1999, Kraqevo, 2000, 61 89. 39 Qubodrag P. Risti}, Od obnavqawa rada do novog Zakona o sredwim {kolama (1918 1929), Gimnazija u Kraqevu 1909 1999, Kraqevo, 2000, 92.
penzionisani gimnazijski profesori. Nastavni~ki kolegijum u 1919. godini ~inili su: @ivojin Jani}ijevi}, \ura Vrbavac, Vujo Milutinovi}, Avram An u{i}, Stojan Milivojevi}, Qubica Nikoli}, Savatije Bo`i} i Dragica Stojkovi}. 40 Nedostatak potrebnog {kolskog prostora, kabineta i u~ila, pratili su Gimnaziju tokom skoro ~itave posleratne decenije. Gotovo da nije bilo izve{taja prosvetnih inspektora i izaslanika Ministarstva prosvete koji su nadgledali wen rad a da ovaj problem nije izri~ito nagla{en. Nekada{wa zgrada Duhovnog suda Eparhije `i~ke, u kojoj je ona sme{tena nakon rata, imala je svega pet u~ionica, te su stoga V i VI razred i{li u {kolu od 8 do 10 ~asova pre podne i od 14 do 16 ~asova, a oba odeqewa I razreda su i{la u {kolu od 10 do 12 ~asova pre podne i ~etvrtkom i subotom, od 14 do 16 ~asova. 41 Nevoqe sa sme{tajnim kapacitetima dobile su jo{ vi{e na te`ini sa nastojawima Kraqev~ana da izdejstvuju otvarawe vi{ih razreda gimnazije. O wihovim razmerama najilustrativnije svedo~i izve{taj inspektora Mihaila Stojan~evi}a, koji je, krajem septembra 1921. godine, obi{ao zgrade Duhovnog suda, Vladi~inog konaka i @enske radeni~ke {kole, u kojima je trebalo smestiti ~etiri razreda Ni`e dr`avne i ~etiri razreda Vi- {e privatne gimnazije: u~ionice nemaju dovoqnu kubaturu, neke od wih nisu dovoqno osvetqene, patosi pohabani, nedovoqno spremqene klupe, nema odeqewa za kabinete 42. Sumorni izgled gimnazijskih objekata provejavao je i u izve{taju gimnazijske uprave upu}enom nadle`nim prosvetnim vlastima: Name{taj je oskudan, klupe primitivne i nedovoqne za veliki broj u~enika/ca. Ali, i da se nabavi, u {koli ne bi za wih bilo mesta. Higijenske prilike su u zavodu stra{ne: ni vazduha, ni prostora, ni svetlosti, ni zaklona od studi. I samo se ima blagodariti ~eli~nom sastavu me{tanske dece koja odolevaju svima nepogodama jer lekarski pregledi utvr uju stawe zdravqa u~enika kao dobro. 43 Sli~na su bila i zapa`awa uglednog profesora Beogradskog univerziteta dr Vladimira ]orovi}a, koji je, po~etkom juna 1923. godine, u svojstvu izaslanika Ministarstva prosvete, kontrolisao rad Gimnazije: U ovakvim prilikama, u kakvima je {kola danas, gde aci najne`nijih godina sede u podrumima i biv{im {upama, ja dr`im da bi bilo nesavesno odr`avati {kolu i daqe, a kamo li je razvi- 41 Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada do novog Zakona..., 98. 42 Stojan~evi} je sugerisao Ministarstvu da ovi objekti mogu poslu`iti samo tokom dolaze}e {kolske godine i da, ukoliko se u me uvremenu ne obezbedi boqa zgrada, ne bi trebalo dopustiti vi{e da se u~enici i nastavnici zlopate po tesnim, nedovoqno osvetqenim i poraba}enim u~ionicama. AJ, 66, 754 1207, Izve{taj inspektora Mihaila Stojan~evi}a Ministarstvu prosvete, 25. IX 1921. 43 Isto, Izve{taj direktora Gimnazije Ministarstvu prosvete o stawu i radu Gimnazije u Kraqevu u po~etku 1922/23. godine, 19. X 1922. 183
184 jati. Ona ne daje nikakva higijenskog uslova za rad. Bez toga, daqe bez zbirki, bez karata, bez kabineta i bez name{taja ona apsolutno ne vr{i zadatka koji joj je namewen; donosi a~ko vaspitawe koje je polutansko i nesigurno i spre~ava decu da se ili odaju drugim strukama, gde }e biti boqe upu}eni u posao ili da idu u druge gimnazije, gde se nastava mo`e vr{iti onako, kako treba. Iz ovakvih {kola ne mo`e ni{ta dobro izi}i; one su, po mome dubokom uverewu, jedan greh na{e sredwo{kolske politike. 44 Sve do 1928. godine kada je, za potrebe Dr`avne gimnazije, Odbor op{tine Kraqevske besplatno ustupio zgradu sme{tenu na uglu ulica Nemawine i Kneza Mihaila, u kojoj je do tada radila Sto~arsko-poqoprivredna {kola, problem prostorija ozbiqno je ugro`avao wen rad. Nova zgrada predstavqala je namenski objekat izgra en 1873. godine sa {est u~ionica i deset odeqewa pogodnih za kabinete i kancelarije, gimnasti~kom salom i dvori{nim stanom za poslu`iteqa. 45 Kako je ona bila dosta rabatna i zapu{tena, gimnazijska uprava je, u skladu sa skromnim finansijskim mogu}nostima, izvr{ila najnu`nije popravke krova, okre~ila i dezinfikovala prostorije, uvela elektri~nu rasvetu i adaptirala gimnasti~ku salu. Nedostajalo je oko 30.000 dinara za nabavku name{taja i u~ila i opravku stepeni{ta, prozorskih krila, oluka i prepokrivawe krova, za {ta je tra`ena pomo} Ministarstva prosvete. 46 Uprkos pomenutim mawkavostima, materijalne osnove nastave su, u odnosu na prethodne, vidno poboq{ane, tako da su, najzad, opremqeni kabineti za nastavu svih predmeta. 47 Portret novog objekta do~arao je Miodrag B. Proti}: Na- {a {kola, na uglu dveju ulica, u velikom klasicisti~kom zdawu: jedan sprat, dva niza svetlo uokvirenih prozora u prizemqu lu~nih, na spratu pravougaonih, na sredini, pod razvu~enim timpanonom, ulaz sa stepeni{tem; zidovi sivonaranxasti, krov taman, nekoliko dimwaka. (...) U~ionice sve bele, olajisanog patosa, sa mrkim ili mrkozelenim skamijama, tablom u uglu (na nogarima) i kredom, sun erom, lewirom, uglomerom i {estarom na hoklici pored we; sa katedrom isko{enog pulta na visokom podijumu, pa profesor, tako izdignut, podse}a na sudiju. 48 Da po pitawu opravke {kolske zgrade nije bilo vidnijih pomaka u narednom periodu svedo~i dopis wenog direktora Ministarstvu prosvete s kraja {kolske 1932/33. godine: Gra evina po prostranstvu odgovara potrebama nepotpune gimnazije, ali je pri- 44 Isto, Izve{taj dr Vladimira ]orovi}a Ministarstvu prosvete, 2. VI 1923. 45 Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada do novog Zakona..., 131. 46 Izve{taj Kraqevske gimnazije za 1929 1930. {kolsku godinu, Kraqevo, 1930, 8. 47 Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada do novog Zakona..., 139. 48 M. B. Proti}, Nojeva barka..., 51 51.
li~no rabatna i treba je {to pre opraviti. Preduzimao sam mere da se ista opravi, ali zbog nesporazuma izme u op{tine i banovine, nije jo{ opravqena. Op{tina se izgovara da je to posao banovine, a ova opet ka`e da je zgrada svojina op{tine pa ona treba i da je opravi. Op{tina pak, se sa svoje strane izgovara da nema materijalnih sredstava, a pored toga ona je, veli, u~inila dosta sa svoje strane kada je gra evinu ustupila za potrebu {kole bez ikakve kirije. Tako je to pitawe oko opravke ostalo nere{eno. 49 Tek po~etkom {kolske 1936/37. godine, zahvaquju}i nov~anoj pomo}i Kraqevske banske uprave Moravske banovine od 50.000 dinara, dotaciji op{tinske uprave od 10.000 dinara i novca iz fonda Zajednice doma i {kole u iznosu od 32.000 dinara, prikupqena je potrebna suma za neke od planiranih gra evinskih radova, tako da je jedan dobar deo gimnazijske zgrade, i to onaj u kome su prilike za rad bile najgore, prepravqen skoro iz osnova 50. 185 Zgrada Gimnazije tridesetih godina XX veka Stalno pove}avawe broja u~enika, nu`no je nametalo izgradwu novog objekta za sme{taj Gimnazije jer je, prema mi{qewu 49 AJ, 66, 756 1207, Izve{taj direktora Velimira R. Trifunovi}a Ministarstvu prosvete o radu Nepotpune realne gimnazije u Kraqevu {kolske 1932/33. godine, 24. VI 1933. 50 Qubodrag P. Risti}, Od Zakona o sredwim {kolama do po~etka Drugog svetskog rata (1929 1941), Gimnazija u Kraqevu..., 160.
186 stru~nih organa Ministarstva prosvete, postoje}a zgrada imala nepravilan raspored prostorija (uski hodnici, teskobne u~ionice za tako veliki broj aka, samo jedan izlaz sa gorweg sprata) i bila ve} dotrajala. 51 Inicijativom Zajednice doma i {kole i narodnog poslanika sreza @i~kog, Petra Bogavca, pokrenuta je akcija za izgradwu nove {kolske zgrade koju je, prema planu, trebalo podi}i na placu povr{ine oko 10.100 m 2 u ulici Qube Stojanovi}a, koji je Op{tina besplatno ustupila. Do prole}a 1941. godine, kada je trebalo otpo~eti sa radovima, ura en je moderan projekat i odobren potreban kredit, ali je Aprilski rat onemogu}io wihovu realizaciju. Tokom ~itavog me uratnog perioda Gimnazija je vi{e puta mewala svoj status. Razredi i odeqewa su, u skladu sa brojem upisanih u~enika i materijalnim osnovama nastave, ~as otvarani pa zatvarani. Na osnovu Uredbe o regulisawu upisa u~enika u sredwe {kole Ministarstva prosvete i crkvenih poslova kojom se nastojao ubla`iti nesklad u nivoima obrazovawa u~enika nastao kao posledica ratnih okolnosti, a koja je predvi ala skra}ewe {kolske godine, tj. tri te~aja, Kraqevska privatna gimnazija otpo~ela je svoj posleratni rad kao {estorazredna. 52 Krajem {kolske 1920/21. godine Ministarstvo prosvete je, pod uticajem izve{taja prosvetnog inspektora za Ra{ku oblast Uro{a Kuburovi}a koji je ukazao na neprikladnost {kolskog objekta i nedovoqan broj nastavnika, ukinulo {estorazrednu privatnu gimnaziju, da bi ve} 1. jula 1921. godine, Ukazom prestolonasledika Aleksandra, weni ni`i razredi bili pretvoreni u Dr`avnu ni`u gimnaziju. 53 Nakon molbi Kraqev~ana, ministar prosvete je 10. oktobra iste godine odobrio otvarawe petog i {estog razreda Vi{e privatne gimnazije. 54 Po~etkom {kolske 1923/24. godine Ministarstvo prosvete je, iza{av{i u susret novim molbama roditeqa kraqeva~kih gimnazijalaca, odobrilo pro{irewe Dr`avne ni`e gimnazije petim i {estim razredom, ali su oni, zbog malog broja aka, ukinuti ve} 23. novembra. Peti razred formiran je ponovo naredne, a {esti {kolske 1925/26. godine da bi, odlukom Mini- 51 Isto, 173. 52 Usled prekida redovnog {kolovawa tokom okupacije, pojavio se nakon rata problem nejednake {kolovanosti gimnazijalaca. Me u onima koji su ostali u domovini neki su privatno zavr{ili pojedine razrede, a neki nisu. Bilo je razlike i me u onima koji su se u ovom periodu {kolovali u inostranstvu, a najve}i zaostatak opa`ao se kod onih koji su bili u zarobqeni{tvu. Pomenutom Uredbom propisana su tri te~aja: prvi od 16. januara do kraja juna 1919. godine, drugi od 1. avgusta 1919. do 16. januara 1920. godine i tre}i od januara do juna 1920. godine. Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada do novog Zakona..., 90. 53 Isto, 104. 54 Isto, 107.
starstva prosvete, a u vezi sa odredbama finansijskog zakona za 1927/28. godinu, tokom leta 1927. godine peti razred opet ukinut. Na po~etku {kolske 1928/29. godine ukinut je i {esti razred. 55 Usvajawe Zakona o sredwim {kolama od 31. avgusta 1929. godine kojim su uvedena tri tipa sredwe {kole realna gimnazija, realka i klasi~na gimnazija unelo je novine i u organizaciji rada kraqeva~ke gimnazije. 56 Tako je {kolske 1929/30. godine Kraqevo imalo ~etvororazrednu Ni`u dr`avnu gimnaziju i Vi{u samoupravnu gimnaziju sa petim i {estim razredom. Mnogo toga bilo je zajedni~ko za obe {kole: {kolski objekat, nastavnici, direktor, kabinetske zbirke i biblioteke, a~ka udru`ewa, izlo- `be a~kih radova i sli~no, pa su one kod gra anstva do`ivqavane kao jedinstvena prosvetna ustanova. Dinami~ni industrijski razvoj Kraqeva tokom 30-ih godina XX veka koji je rezultirao brzim uve}awem broja stanovnika, a samim tim i broja u~enika, omogu}io je postupno izrastawe Vi{e samoupravne gimnazije, pa je ona po~etkom 1937/38. godine dobila sedmi, a godinu dana kasnije i osmi razred. 57 U ciqu poja~awa kako vaspitnog tako i zdravstvenog napretka u~enika, pri Gimnaziji je, zalagawem direktora Velimira R. Trifunovi}a, nekolicine nastavnika i a~kih roditeqa, 12. novembra 1933. godine, osnovana Zajednica doma i {kole. Weni zadaci, iskazani u drugom ~lanu Pravila odobrenih od Ministarstva prosvete 16. januara 1934. godine, bili su: da ja~a vezu izme u u~eni~kih domova i {kole, razvija qubav i drugarstvo me u {kolskom decom, osniva humane a~ke ustanove, me usobnim obave- {tavawem izme u nastavnika i roditeqa, ujedna~i, ukoliko je to mogu}e, postupawe i opho ewe s decom u {koli i kod ku}e, navikne sve roditeqe da se {to ~e{}e obave{tavaju o svojoj deci u {koli, o wihovom napretku i pona{awu u {koli i kod ku}e, i, za svakodnevni `ivot i napredak Gimnazije najva`niji, da osnuje fond za opravku i dozi ivawe {kolske zgrade. 58 Pravila su predvi ala na~ine ostvarivawa zadatih ciqeva i zabrawivala svako me{a- 55 Isto, 119 121, 130 131. 56 Realna gimnazija predstavqala je op{ti tip sredwe {kole, dok su se realke i klasi~ne gimnazije mogle osnivati kao posebne {kole ili kao paralelna odeqewa samo u mestima u kojima je ve} postojala realna gimnazija. Privatne sredwe {kole su ukinute i mogle su postojati samo dr`avne ili samoupravne sredwe {kole. Da bi bile otvorene, dr`avne sredwe {kole su morale imati odre eni broj u~enika koji je u Zakonu preciziran i po razredima. Samoupravna tela su mogla otvarati potpune i nepotpune sredwe {kole o svom tro{ku za koje su va- `ile iste zakonske regulative kao i za dr`avne, osim ograni~ewa u vezi sa brojem u~enika. Q. P. Risti}, Od Zakona o sredwim {kolama..., 135 136. 57 Isto, 165. 58 Pravila Zajednice doma i {kole, Kraqevski glasnik, 7. XII 1933, 3. 187
188 we zajednice u pitawa i poslove koji pripadaju iskqu~ivo u nadle- `nost nastavnika i {kolskih vlasti i svaku raspravu o politi~kim pitawima. Redovnim ~lanovima Zajednice smatrani su svi nastavnici i a~ki roditeqi za vreme dok im dete poha a gimnaziju. Aktivnosti Zajednice usmeravane su posredstvom wenih organa: Glavne godi{we skup{tine, Upravnog i Nadzornog odbora. 59 Ve} tokom prve godine svoga postojawa Zajednica je postigla zapa`ene rezultate. Sa dva posela, odr`ana u sali hotela Jugoslavija, na kojima je wen pozori{ni odsek gra anstvu prikazao komad Pokondirena tikva od Jovana Sterije Popovi}a, u fond Zajednice prikupqeno je 11.081 dinar. 60 Tokom {kolske 1933/34. godine na repertoaru ovog pozori{nog odseka, kojim je znala~ki rukovodio suplent Ivo Grabovac, nalazio se Gogoqev Revizor. 61 Anga`ovawem direktora Radoja Uskokovi}a, februara 1922. godine obnovqen je Fond za potpomagawe siroma{nih u~enika, ustrojen 1910. godine, koji je prikupqao novac, ode}u i obu}u za najsiroma{nije. Nov~ani kapital Fonda, oro~en kod Dr`avne hipotekarne banke u Ni{u, uve}avao se kamatom od glavnice, dobijawem dve tre}ine ~istog prihoda sa svetosavske zabave i dobrovoqnim prilozima. 62 Zapa`enu ulogu u vaspitnom radu me u u~enicima imao je Podmladak Dru{tva Crvenog krsta osnovan, inicijativom profesora Feodora Rajevskog, 1925. godine. Nastoje}i da svakom prilikom razvije kod svojih ~lanova plemenita ose}awa Uprava Podmlatka uzimala je u~e{}a u mnogim manifestacijama i proslavama, poput: Dana mira, Dana trezvenosti, Dana zdravqa, Materinskog dana itd. Pod okriqem Podmlatka radili su kwigoveznica, u 59 U prvi Upravni odbor Zajednice doma i {kole izabrani su: Steva Kne`evi}, industrijalac, Sava A}imovi}, advokat, Milan Antonovi}, profesor, Mija Petrovi}, suplent, Petar Buwak, trgovac, Radenko Qubisavqevi}, abaxija, dr Rade Blagojevi}, lekar, Quba Dimitrijevi}, trgovac, Drago Stanimirovi}, zemqoradnik, Mihailo Kne`evi}, profesor, Radenko Stanisavqevi}, `elezni~ki ~inovnik, Ivo Grabovac, suplent, Jelisaveta Maxarevi}, suplent i Anka Bugar~i}. Nadzorni odbor sa~iwavali su: Velimir R. Trifunovi}, direktor gimnazije, Milan Jovi~i}, predsednik op{tine, Dobrosav Cerovi}, sve{tenik, Tasa Papako~a, kwigovo a i Dobrivoje Milovanovi}, artiqerijski kapetan. Organizacija doma i {kole, Kraqevski glasnik, 11, 23. XI 1933, 2. 60 O ovim poselima Kraqevski glasnik je pisao: Radovalo bi nas kada bi se ovakve priredbe ~e{}e prire ivale, jer se istom daje mogu}nost a~kim roditeqima da se boqe upoznaju me u sobom, a isto i sa nastavnicima. Uzajamnom saradwom nastavnika i roditeqa, posti}i}e se i `eqeni ciq. Poselo Zajednice doma i {kole, Kraqevski glasnik, 28. XII 1933, 3. 61 Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za 1933 1934. {kolsku godinu, Kraqevo, 1934, 35. 62 Sa svetosavske zabave 27. januara 1931. godine na kojoj je, u okvirima a~kog programa sa odabranim koncertnim delom, koji se satojao iz horskih pesama, recitacije i jedne pozori{ne slike, prikupqeno je u kasu Fonda 4.750 dinara. Q. P. Risti}, Od Zakona o sredwim {kolama..., 144.
kojoj su u~enici ve`bali povezivawe i kori~ewe kwiga, i kwi`nica, u kojoj se {kolske 1929/30. godine nalazilo 82 dela. 63 Radi vaspitawa kod ~lanova, ose}awa reda i po{tovawa tu e svojine u {kolskom hodniku postavqena je kutija za ostavqawe na enih stvari, a Podmladak je imao i svoj po{tanski sandu~i} drvenu kutijicu oka~enu na zid u koji su u~enici ubacivali pisma sa raznim predlozima, primedbama i sugestijama vezanim za rad {kole. 64 [kolske 1924/25. godine pri Gimnaziji je formirana literarna a~ka dru`ina Sveti Sava s ciqem da svoje ~lanove upozna sa {to ve}im brojem na{ih i stranih dela i da se ~lanovi ve`baju u lepom i slobodnom izlagawu svojih misli. 65 Dru`ina je raspolagala kwi`nicom u ~ijim rafovima se, krajem juna 1930. godine, nalazilo 897 kwiga, mahom zabavne sadr`ine, ali i dela Branka Radi- ~evi}a, Janka Veselinovi}a, Vojislava Ili}a, \ure Jak{i}a, Qube Nenadovi}a, Jovana Jovanovi}a Zmaja, Branislava Nu{i}a, Viktora Igoa, Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog i dr. 66 Pod nadzorom jednog od nastavnika odr`avane su sednice na kojima su ~itana odabrana dela doma}e i svetske kwi`evnosti, pesme, kratke pri~e i pripovetke ~iji su autori bili ~lanovi Dru`ine, prevodi iz francuske literature, polemisalo o raznim kwi`evnim temama i sl. 67 Ve}ina pro~itanih u~eni~kih radova imala je socijalnu i rodoqubivu notu ( te`wa za istinom i dru{tvenom pravdom ). 68 U okviru Dru`ine delovao je i pozori{ni odsek, a ure ivan je i a~ki list Na{ odziv. 69 63 Ove godine Dru`ina trezvene mlade`i Karanovac, osnovana u sklopu Gimnazije 1925, prikqu~ena je Podmlatku, pa su wena imovina i kwi`ni fond u{li u gore prikazani broj kwiga. Izve{taj Kraqevske gimnazije za 1929 1930. {kolsku godinu, Kraqevo, 1930, 25. 64 Isto, 23. 65 Izve{taj Realne gimnazije u Kraqevu za 1930 1931. {kolsku godinu, Kraqevo, 1931, 22. 66 AJ, 66, 755 1207, Izve{taj direktora Velimira R. Trifunovi}a Ministarstvu prosvete, 29. VI 1931. 67 O nadzoru {kolskih vlasti nad aktivno{}u Dru`ine svedo~i izve{taj ministarskog izaslanika Mihaila @ivkovi}a: Direktor Trifunovi} Velimir, strogo je nadzirivao rad a~ke literarne dru`ine Sv. Sava i strogo pazio da se ona uputi samo na kwi`evni rad i da se ~lanovi ove dru`ine ne bave politikom i socijalnim pitawima u duhu komunisti~ke ideologije. Na tome je radio li~no i preko nadzornog nastavnika (Grabovca Iva). (...) Izvr{io je sa nadzornim nastavnikom i dru- `inskim kwi`ni~arem preure ewe a~ke dru`inske kwi`nice i iz we izbacio sve one kwige koje nisu za dobro vaspitavawe u~enika i naredio da se ubudu}e kwige kupuju samo u sporazumu sa nadzornim nastavnikom. Ja sam pregledao celokupni rad ove dru`ine za {kolsku 1933/34. godinu i uverio sam se da je ona radila dobro. Ima dobro snabdevenu kwi`nicu iz koje su u~enici ~esto uzimali kwige na ~itawe. AJ, 66, 755 1207, Poverqivi izve{taj izaslanika ministra prosvete Mihaila @ivkovi}a Odeqewu za sredwu nastavu Ministarstva prosvete, 27. VI 1934. 68 Q. P. Risti}, Od Zakona o sredwim {kolama..., 167. 69 Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku 1935 1936. godinu, Kraqevo, 1936, 39. 189
190 Do {kolske 1936/37. godine Dru`ina je delovala i u Ni`oj realnoj i u Vi{oj samoupravnoj gimnaziji, a tada su gimnazijalci Vi{e obrazovali literarno udru`ewe Osvit. Od novca prikupqanog na ime ~lanarine ~lanovi Osvita, kojih je u {kolskoj 1938/39. godini bilo 188, kupovali su kwige za biblioteku u ~ijem fondu su se, pored doma}e literature, nalazila i dela na nema~kom i francuskom jeziku. 70 Kao i wihovi mla i drugovi iz Svetog Save, i gimnazijalci u~laweni u Osvit organizovali su sednice na kojima su ~itani u~eni~ki radovi u kojima su oni te`ili da izraze du{evna zbivawa na umetni~ki na~in, s tim {to su socijalne i politi~ke teme, zaogrnute levi~arskom ideologijom, kod wih bile daleko izra`enije. 71 Udru`ewe Osvit izdavalo je istoimeni ~asopis, ~iji prvi broj je iza{ao 4. novembra 1940. godine. Tematskom aktuelno{}u i kvalitetnim napisima ~asopis je nai{ao na dobar prijem ~itala~ke publike i van Kraqeva: u ^a~ku, U`icu, Kru{evcu, Kragujevcu, Beogradu, Gorwem Milanovcu, Negotinu, Smederevu, Zaje- ~aru, Ni{u, Prokupqu, Leskovcu, Novom Pazaru, Vaqevu, a stizao je ~ak i do Zagreba, Cetiwa, Skopqa, Bitoqa, Berana, Podgorice, Novog Sada, Subotice itd. 72 Nakon izlaska tre}eg broja, januara 1941. godine, ~asopis je, po nalogu policijskih vlasti, zabrawen. 73 70 Q. P. Risti}, Od Zakona o sredwim {kolama..., 166 167. 71 Isto. 72 Isto, 176; Dr Miroljub Vasi}, Revolucionarni omladinski pokret u Jugoslaviji 1929 1941, Beograd, 1977, 602. 73 O povodu za zabranu tada{wi predsednik udru`ewa Osvit, Miodrag B. Proti}, pisao je: Osvit je, me utim, ubrzo zabrawen zbog gotovo romanesknih okolnosti. Naime, jednog dana je maloletni kraq Petar II, u ~ije su ime vladali namesnici (ta~nije knez Pavle), prolazio Kraqevom. Prilikom do~eka, direktor i profesori rasporedili su nas ivicom ulice koja je od stanice i{la ka trgu. (...) Ni pomislio nisam da bi wegova poseta mogla uticati na na{ ~asopis sve dok jedne ve~eri famulus nije u{ao na ~as nema~kog i gospo i Me{ulan rekao da direktor tra`i da odmah do em do wega... Kne`evi} za stolom pu{i, prsti `utomrki kao da ih je umo~io u jod, gleda me ozbiqno. Pozvao sam te (tako je o~inski oslovqavao sve ake) kao predsednika Osvita, da u va{em ~asopisu {tampate ovu dobrodo{licu pru`io mi je list hartije koju je vladika Nikolaj izgovorio prilikom kraqevog dolaska u @i~u. Kraq je, dodao je, va{ drug, ak, isto godi{te.... Odgovorio sam da je ~asopis skoro od{tampan i da se ve} povezuje, {to je bilo ta~no. Na to je direktor odvratio da se to mora u~initi (neko je o~igledno od wega to tra`io): [tampajte broj ponovo. Po zavr{etku ~asa obavestio sam o direktorovom nare ewu Bugar~i}a i Jon~i}a. Shvatili su ga kao tragikomi~ni obrt: sred XX veka napredni omladinski ~asopis po~eti odom jednog episkopa kraqu! Prvo se sve ~inilo izgubqenim, zatim, ipak, re{ivim: Nikolajeva kratka dobrodo- {lica u kojoj je @i~a, zbog svoje crvene boje, neo~ekivano upore ena sa crvenim barjakom {tampa}e se na prvom listu, sve~ano, kurzivom, bez paginacije; zatim }e se taj list pa`qivo istrgnuti iz svih brojeva namewenim gimnazijama izvan Kraqeva; a poverqivim pojedincima u Kraqevu sve objasniti. (...) Pop Aleksa, koji je predavao veronauku, otkrio je da su u Kragujevcu primerci ~asopisa bez Nikolajevog
Gimnazijalci su uzimali aktivno u~e{}e u radu mesnog Sokolskog dru{tva, koje je svoje sprave za ve`bawe instaliralo u gimnazijskoj gimnasti~koj sali, renoviranoj 1928. godine. 74 Osim za telove`bawe, ova sala kori{tena je i za odr`avawe raznih obrazovno-popularnih predavawa, koncerata, pozori{nih predstava i kino-projekcija. 75 U sklopu Gimnazije delovali su Pododbor Podmlatka Jadranske stra`e u kome je {kolske 1937/38. godine bilo u~laweno 59 u~enika oba pola. 76 [kolske 1935/36. godine pri Gimnaziji je otvorena i {kola za izradu aviomodela, koju je sa uspehom zavr{ilo 14 u~enika tre}eg i ~etvrtog razreda. 77 Ova {kola uspe- {no je radila i tokom naredne {kolske godine, a u prvom polugodi- {tu {kolske 1938/39. godine formiran je i posebni gimnazijski Podmladak mesnog Aerokluba u koji se u~lanilo 430 u~enika. 78 uvodnika, a zatim da su bez wega i svi primerci izvan Kraqeva, i o tome obavestio vladiku i policiju. Sve to saznali smo Jon~i} i ja od direktora koji nas je, natu- {ten, pozvao i tra`io obja{wewe. Uznemireni obrtom, odgovorili smo mu da je prvi deo tira`a, pre wegovog naloga, mo`da ostao bez govora kako ne bi propao, a da je drugi deo sa govorom. I obe}ali dokaze. Jon~i} je u sva mesta poverqivo poslao i kraqeva~ke primerke; stvorena je zbrka koja nas je spasla: svuda brojevi i sa Nikolajevom dobrodo{licom i bez we. Direktor je spre~io policiju da nas saslu{ava, ali je ~asopis zabranio. M. B. Proti}, Nojeva barka..., 119 120. 74 [kolske 1932/33. godine u redove Sokola bilo je upisano 62 gimnazijalke i 52 gimnazijalca. Izve{taj Dr`avne realne gimnazije u Kraqevu za 1932 1933. {kolsku godinu, Kraqevo, 1933, 31. 75 Tako je 24. septembra 1931. godine organizovana projekcija filma Sokolski slet u Beogradu, 1. oktobra iste godine Moravsko banovinsko pozori{te priredilo je pozori{ni komad Boj na Kosovu, 20. februara 1932. godine profesor Nikola Kuzeq odr`ao je predavawe o Vuku Karaxi}u i zna~aju wegovog nacionalnog rada, 4. maja iste godine o narodnim velikanima Zrinskom i Frankopanu besedio je profesor Milan Antonovi}, 1. marta 1933. godine Tereza Antoan odr`ala je uz pripomo} projekcionog aparata predavawe o Francuskoj, 11. aprila iste godine artiqerijski poru~nik Stevan Todorovi} govorio je o za{titi od bojnih otrova, a 20. maja 1933. godine o tuberkulozi je predavao dr Mihailo Stani}, upravnik mesne banovinske bolnice. Tokom {kolske 1936/37. godine u~enici Gimnazije bili su u prilici da pogledaju dramu Pe~albari u izvo ewu Moravskog banovinskog pozori{ta i pozori{ni komad Hajduk Stanko i prisustvuju koncertima gimnazijskog hora iz Kwa`evca i operskog peva~a Georgi Gospodinova iz Sofije. Izve{taj Dr`avne ni`e i Samoupravne vi{e gimnazije za 1931 1932. {kolsku godinu, Kraqevo, 1932, 11; Izve{taj Dr`avne realne gimnazije u Kraqevu za 1932 1933. {kolsku godinu, Kraqevo, 1933, 19; Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku 1936 1937. godinu, Kraqevo, 1937, 22 23. 76 ^lanovi Podmlatka bili su pretpla}eni na list Mladi stra`ar. Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku 1937 1938. godinu, Kraqevo, 1938, 38. 77 Modelarskom {kolom rukovodili su vazduhoplovni in`eweri Mirko Vojinovi} i Dragoqub Be{lin, a izra ivana su tri tipa modela: planer ak, motorni visokokrilac komarac i motorni model skakavac. Izve{taj Dr`avne realne gimanzije za {kolsku 1935 1936. godinu, Kraqevo, 1936, 41. 78 Gimnazijski Podmladak je 12. februara 1939. godine osvetio svoju zastavu kojoj je kumovao Aleksa Aleksi}, rentijer iz Kraqeva. Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku 1936 1937. godinu, Kraqevo, 1937, 41; Izve{taj Dr`avne nepotpune i Vi{e samoupravne realne gimnazije u Kraqevu za {kolsku 1938 1939. godinu, Kraqevo, 1939, 47. 191
192 Gimnazijski profesori bili su tipi~ni predstavnici dru- {tvene elite, inicijatori i nosioci mnogih modernizacijskih procesa, koji su svojom delatno{}u u {koli i van we, davali nemerqiv doprinos stvarawu intelektualnog podmlatka grada u usponu, kakav je predstavqalo Kraqevo tokom tre}e i ~etvrte decenije XX veka. Ve}ina wih visoke {kole zavr{ila je na nekom od univerziteta Sredwe i Zapadne Evrope i, upoznav{i kulturna stremqewa tih zemaqa, nastojala da ih kroz nastavu pribli`i svojim u~enicima, pola`u}i na taj na~in u wih, kako ka`e Miodrag B. Proti}, temeqe evropskog kulturnog jedinstva. 79 Wiho- 79 O profesorima Gimnazije u godinama neposredno pred Aprilski rat Proti} je ostavio dopadqivo svedo~anstvo: To {to je Ministarstvo prosvete raspore ivalo profesore kao general{tab oficire po pravilu mlade u unutra{wost bila je dobit; vaspitavali su nas uglavnom qudi novih, najnovijih saznawa. Stariji su obezbe ivali celinu, kontinuitet, mla i prodore, dodir s vremenom... Mija, Nata Mitrovi}... ~ekali su nas i u vi{im razredima; i, kao direktor, Mihajlo Kne`evi} koji je svoju pravi~nost i strogost dokazivao ~uvawem samostalnosti {kole od uplitawa lokalnih vlasti i trudom da uvi avnost prema raspolo`ewu mladih nastavnika pomiri sa lojalno{}u prema poretku i svome pokolewu... Od starijih se najvi{e izdvajao Dragomir Raki}, profesor Istorije, ~ije su seosko poreklo studije na Oksfordu potpuno izbrisale: sredweg rasta, prav, svetlosme e prozra~ne kose, otmen, sa velikom maramicom u xepu, dostojanstvene ozbiqnosti, pristalica realisti~kog tuma~ewa istorije. Govorio je sugestivno, ali bez krupnih re~i i ble{tavih slika kojima se slu`io drugi kraqeva~ki besednik, vladika Nikolaj. (...) Anglofil i elitist, sa`aqivo je Raki} gledao na nekolicinu na{ih drugova sa sela koji su i u vi{im razredima nosili narodna odela; a sa naklono{}u na one u ~ijoj je pameti, ukusu i izgledu otkrivao svetlucawe sveta. Bli`i su nam bili mladi profesori. Na primer, Pavle Jak{i} koji se tek bio vratio iz Pariza, sa specijalizacije iz opti~ke fizike, slu{ao je na Sorboni de Broqija prav, uredan, ~esto u zagasitoplavom odelu sa prugama, grgurave, za~e{qane i po sredini razdeqene kose, levi~ar, ali jo{ ne i ~lan Komunisti~ke partije, sabran, energi~an i mu`evan, sli~an svemo}nom deksteru, detektivu X, iz tada{weg stripa Aleksandra Rejmonta. Tra`io je da sinusima, kosinusima, logaritmima, jedna~inama parabole, infinitezimalnim ra~unima, pristupimo slobodno, bez tradicionalnog straha. U wegovom krugu Danica Koka Jasni} i An a Kustudi}-@ivanovi} koje su nam naizmeni~no, iz razreda u razred, predavale francuski. Prva stroga, stamena, u cipelama sa niskim potpeticama, kratke pepeqaste frizure á la garçon sa nao~arima na licu bledom, umornom, ponekad gotovo izmo`denom, haqinom i {kolskim mantilom vi{e zamotana nego obu~ena. Druga, Crnogorka, visoka i malo povijena, bleda, du`e odrezane kose, u sme oj ili sivoj sukwi i pripijenom xemperu... pozajmqivala mi je francuske kwige o slikarstvu iz biblioteke svog mu`a slikara Noja @ivanovi}a, biv{eg nadrealiste i tada{weg pristalice socijalne umetnosti... Nema~kom su nas u~ile Du{ica Gute{a i gospo ica Me{ulan, obe izrazito gradske kulture prva sme a, vi{a, lep{a, druga sitna, tihog glasa, vrlo crne kose; obe sa nao~arima i obe krhke, uredne, svaka kovrxa wihove kose bila je savr{ena. Bubali smo uz wih gramati~ka pravila, sintakti~ke konstukcije, Hajneove pesmice, Vilandove i Geteove balade, sastavqali opise... Iza mira gospo ice Me{ulan krila se stidqivost koju pojedinci nisu po{tovali.
va znawa, iskustva, interesovawa i duhovni vidici zna~ajno su nadma{ivali prosek sredine u kojoj su `iveli i radili. Zahvaquju}i upravo wima kraqeva~ka gimnazija predstavqala je intelektualni svetionik ~iji odsjaji su dosezali daleko izvan gradskog atara. Wihova aktivnost ostavila je vidnog traga u Sokolskom dru{tvu, Dru{tvu Crvenog krsta, Jadranskoj stra`i, Dru{tvu Knegiwe Qubice, Francusko-jugoslovenskim klubu, @enskom hri{}anskom pokretu i drugim humanim i kulturnim dru{tvima, a wihove besede gra anstvu i razna ogledna predavawa, ~inili su sna`an uticaj na duhovnu klimu grada. U o~ima vr{waka i ostalih sugra ana u~enici Gimnazije smatrani su za intelektualnu elitu u povoju, koja je, ste~enim znawima i na~inom pona{awa, kako u {koli tako i van we, predstavqala uzore u izgra ivawu gra anskih manira i pristojnosti u opho ewu. Biti gimnazijalac zna~ilo je u izvesnom smislu privilegiju koja je, s druge strane, nosila sa sobom i brojna ograni~ewa i obaveze. Poluvojna disciplina, koja se mogla upore ivati sa svojevrsnim spartanskim vaspitawem, zahtevala je od svojih vaspitanika propisno obra}awe profesorima, pozdravqawe skidawem tamnoplavog ili crnog ka~keta na kome se nalazio mesingani rimski broj razreda ili naklonom, etikeciju prema starijima, mnoga po`rtvovawa i odricawa, a sve s ube ewem da se plemenitost individualne sre}e samo tako mo`e posti}i. 80 [kolske 1940/41. godine na ka~ketu je, osim broja razreda, no{ena i velika zna~ka sa reqefom manastira @i~e, dok su u~enice nosile crne keceqe sa belim kragnama i francuske kape. Nepropisno odevenim acima de`urni profesor nije dozvoqavao ulazak ~ak ni u {kolsko dvori{te. 81 Po~etkom svake {kolske godine i krajem zi- Uqudnim i sigurnim opho ewem Du{ica nas je, me utim, dr`ala na odstojawu, tako da sam razmi{qao {ta zna~i, i da li ne{to zna~i, ako me uz obavezno vi oslovi prisnije, imenom, ili hladnije, prezimenom. (...) Najmla a i najzagonetnija, Ana Bogosavqevi}, profesorka matematike, profil sa gr~ke kameje ili rimske medaqe, kosa te{ka, tamna, podignuta i skupqena u pun u, siva sukwa i bela bluza; despotski uspravnom lepotom izazivala je po{tovawe, a stogo{}u strah mogla je i u junu, pred po~etak raspusta, na posledwem ~asu, zbog neke oma{ke i dobre ake da po{aqe na popravni. (...) Posle Milke Poderegin, srpskohrvatski, teoriju kwi`evnosti (prema uxbeniku Pauline Lebl-Albale), estetiku (prema \or u An eli}u) predavala nam je gospo iva Dobrila Vasiqevi}, krupna i plava, iz mnogo~lane porodice, ~ija je jedna sestra bila nastavnica, a dve-tri druge aci, na{e drugarice... Nastavnik crtawa u petom i {estom razredu Van el Baduqi, Albanac, ro en u Elbasanu, ak Qube Ivanovi}a i Ivana Radovi}a na Umetni~koj {koli u Beogradu, omawi, latinske glave, crne prave kose razdeqene po sredini. Svirao je na violini i sastavqao pesmice za hor (koji je vodio). M. B. Proti}, Nojeva barka..., 73 74. 80 Isto, 52. 81 Miladin Duki}, Gimnazija je u`ivala poseban ugled, Gimnazija u Kraqevu 1909 1999, Kraqevo, 2000, 333. 193
194 me, svi u~enici su {i{ani do glave, osim velikih maturanata, koji su u drugom polugodi{tu bili izuzeti od toga kako bi i{li na maturu s frizurom. 82 \acima gimnazije bilo je zabraweno pose}ivawe bioskopa i cirkuskih predstava, izlazak u grad posle osam nave~e, osim u dru- {tvu roditeqa ili uz posebno odobrewe direktora, ulazak u kafane i igrawe fudbala po{to je prime}eno da im sport prelazi u strast i smeta mnogo wihovom napretku u {koli. 83 Na kraju {kolske godine ~itano im je strogo upozorewe o pona{awu tokom letweg raspusta: Ko se bude ogre{io o disciplinska pravila, bi- }e u po~etku idu}e {kolske godine ka`wen. Ako krivica bude velika ne}e biti upisan u stariji razred! 84 Naro~ita pa`wa pridavana je pona{awu `enske omladine koja lako podle`e modi i stoga je apelovano na wihove roditeqe da ne dozvole da im }erke postanu rasko{ne dame i raspiku}e, uz opasku da {kola naravno ne sprema za luksuz i neumerenost. 85 Potreban nivo discipline odr`avan je savetima i bla`im kaznama koje su primewivane uglavnom u poratnim godinama kada je, kao posledica trogodi{weg nerada i raspu{tenosti, bilo nemilih pojava. 86 Doga aji koji su kod u~enika izazivali najvi{e uzbu ewa i radosti, koji su i{~ekivani `eqno, sa neskrivenim nestrpqewem, bile su ekskurzije i izleti. Oni su bili sastavni deo nastave sa jasno utvr enim didakti~kim ciqevima: da se u~enici na wima obrazuju intelektualno, ali i moralno, fizi~ki i esteti~ki i da se utisci utvr uju u {koli po povratku. 87 Prve posleratne ekskurzije organizovane su tokom {kolske 1920/21. godine, i to botani~ka u vezi sa poznavawem minerala i stena pored flore po obroncima Stolova i istorijsko-geografska u okolini manastira @i~e. 88 Radi lak{eg obezbe ivawa finansijskih sredstava za izvo- ewe ekskurzija, pogotovu za u~e{}e siroma{nih u~enika, {kolske 1931/32. godine organizovan je Ekskurzioni fond. U {kolskim analima ostale su zapisane brojne jednodnevne i vi{ednevne ekskurzije i poludnevni pou~no-vaspitni izleti u okolinu grada. [kolske 1923/24. godine organizovana je osmodnevna ekskurzija za u~enike III i IV razreda na relaciji Kraqevo Zaje~ar 82 M. Simi}, Kraqevo 1941..., 9, 39, 46. 83 Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada do novog Zakona..., 133; Q. P. Risti}, Od Zakona o sredwim {kolama..., 147. 84 Izve{taj Dr`avne realne gimnazije za {kolsku 1934 1935. godinu, Kraqevo, 1935, 60. 85 Q. P. Risti}, Od Zakona o sredwim {kolama..., 171. 86 Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada do novog Zakona..., 95. 87 Isto, 100. 88 Isto.
Negotin \erdap Beograd Novi Sad Kraqevo, a naredne {kolske godine i{lo se u posete Kru{evcu, Aleksincu, Ni{u i U`icu. 89 U skladu sa odredbama Zakona o sredwim {kolama od 31. avgusta 1929. godine, po kome se a~ke ekskurzije imaju smatrati kao nastavni deo {kolskog rada i po kome svako odeqewe mora biti najmawe ~etiri puta izvedeno na poludnevnu ekskurziju, a po mogu}stvu jednom na ceo dan, {kolske 1929/30. godine izvo ene su jednodnevne ekskurzije u Trstenik i Qubostiwu, ^a~ak i Qubi}, Kragujevac, Ibarsku klisuru i trodnevna nau~na ekskurzija u Ni{ i Belu Palanku. 90 Krajem {kolske 1935/36. godine kraqeva~ki gimnazijalci bili su u poseti prestonici, obi{av{i pri tom Etnografski i Muzej kneza Pavla, Narodno pozori{te, spomenik Knezu Mihailu, most Kraqa Aleksandra i Kalemegdan, posetiv{i uzgred Top~ider i Zemun. Tokom ove godine i{lo se i u pohode manastirima u Ov~arsko-kablarskoj klisuri: Blagove{tewu, Vavedewu, Nikoqu i Svetoj trojici. 91 Dobar deo svr{enih gimnazijalaca svoje {kolovawe nastavqao je na nekom od doma}ih univerziteta, ponajvi{e u Beogradu, Skopqu i Subotici, a pojedinci kojima je materijalna situacija to omogu}avala, duhovne i intelektualne horizonte {irili su na visoko{kolskim institucijama u inostranstvu Francuskoj, ^ehoslova~koj, [vajcarskoj, Austriji i Nema~koj. POQOPRIVREDNA [KOLA Iako ratna pusto{ewa tokom okupacije 1915 1918. godine nisu mimoi{la nijednu vaspitno-obrazovnu instituciju u Kraqevu, ~ini se da je najve}a razarawa do`ivela [kola za sto~arstvo i planinsko gazdovawe, osnovana 1882. godine. Najte`i gubici bili su, svakako, qudski. Naime, vi{e od 50 u~enika i ve}ina nastavnika nisu imali sre}e da do~ekaju slobodu i vrate se u svoju {kolu. [kolska zgrada i internat su, iako pretvoreni u austrougarsku vojnu bolnicu, pretrpeli ozbiqna o{te}ewa, a inventar, bogate kabinetske zbirke i obimna biblioteka, u kojoj se jo{ 1911. godine nalazilo 1.302 naslova, potpuno su uni{teni. 92 Zgrada mlekare sazidana neposredno pred Prvi svetski rat na Ravnom gaju, bila je potpuno ruinirana, tako da je morala biti poru{ena, a nove ma{ine za preradu mleka nabavqene u Austriji 89 Isto, 118, 121. 90 Q. P. Risti}, Od Zakona o sredwim {kolama..., 141. 91 Izve{taj Dr`avne realne gimnazije u Kraqevu za {kolsku 1935 1936. godinu, Kraqevo, 1936, 35 36. 92 Milomir Jovanovi} Bogomir Mihajlovi}, 100 godina Poqoprivredne {kole u Kraqevu (1882 1982), Kraqevo, 1983, 198. 195
196 i Nema~koj okupator je prilikom povla~ewa odneo. Uni{teni su i staklena (botani~ka) ba{ta i p~elarnik sa 50 ko{nica i kompletnim priborom za p~elarewe, a {kolska ekonomija (wive, ba- {ta, vo}wak, gradine, ogledno poqe) zarasla je potpuno u korov. 93 Nakon obavqawa najnu`nijih opravki {kolskih prostorija i internata, {kola je otpo~ela sa radom 10. februara 1920. godine. 94 Tokom {kolske 1920/21. godine obnovqeni su botani~ka ba{ta i ogledno poqe, a do 1922. godine osposobqeni su meteorolo{ka stanica i mlekara. 95 Kako je {kolsku zgradu Op{tina, koja je bila wen vlasnik, nameravala da ustupi za sme{taj Gimnazije, a imaju}i u vidu i udaqenost {kolskog imawa na Ravnom gaju od we, nadle`ni u Ministarstvu poqoprivrede odlu~ili su da odobre sredstva za izgradwu nove zgrade na Ravnom gaju. Tri godine nakon polagawa kamena temeqca 29. oktobra 1924. godine, objekat je zavr{en i {kola i internat su, po~etkom 1928. godine, preseqeni iz centra grada. 96 Sagra eno je i {est paviqona za stanovawe nastavnika i spratna zgrada za {kolskog upraviteqa. 97 Sme{teno na uzvi{enom platou zapadno od gradskog sredi- {ta, velelepno {kolsko zdawe dominiralo je okolinom. Sa~iwavali su ga suteren, prizemqe i sprat, tj. 56 prostorija (u~ionice, kabineti, prostrana aula), a u potkrovqe su sme{tena dva velika rezervoara za vodu, koja je pumpama iz Ibra izbacivana u wih. Tokom ~etvrte decenije pro{loga veka na Ratarskom imawu, kako je zbog {kole bio prozvan kompleks Ravnog gaja, izgra eni su jo{ i: staja za 50 kowa, staja za 200 goveda, staja za 50 grla tzv. radne stoke, staja za 100 sviwa i niz mawih sli~nih objekata, ure en je park povr{ine oko devet hektara, zasa ena borova {uma, drvoredi vo- }aka i, du` puteva i staza, `iva ograda. 98 93 Isto, 69. 94 Upis u poqoprivredne {kole, Selo, 8. II 1920, 3. 95 M. Jovanovi} B. Mihajlovi}, 100 godina..., 71. 96 U temeqe zgrade uzidana je, na pergamentu ispisana poveqa, koja je glasila: Danas 29. oktobra 1924. godine pod vladom W. V. Kraqa Aleksandra Kara or evi}a, Ministra Poqoprivrede i Voda Dr Fran Kulovca i Ministra Finansija Dr Mehmeda Spahe, a na energi~no zauzimawe qubiteqa poqoprivrede i narodnog poslanika sreza `i~kog g. Petra Bogavca i u prisustvu gra anstva, nastavnika i u~enika, postavqa se kamen-temeqac za novu {kolsku zgradu Ni`e Poqoprivredne {kole koja je ovde otvorene ukazom od 29. juna 1882. godine i koja je za sada privremeno sme{tena u zgradama op{tine kraqeva~ke. IAK, Poqoprivredna {kola Dragoslav Bogavac Kraqevo 1882 1979, Kwiga zapisnika sednica nastavni~kog zbora [kole za sto~arsko i planinsko gazdovawe 1920 1925. g., Zapisnik sednice od 24. X 1924. 97 Radove na izgradwi ovih objekata izvodilo je gra evinsko preduze}e in`ewera \or a Ojdrovi}a iz Beograda. AJ, 62, 1470, Dopis Ministarstva gra evina Okru`noj gra evinskoj sekciji ^a~ak, 21. IV 1926; Dopis Okru`ne gra evinske sekcije ^a~ak Gra evinskoj direkciji Kru{evac, 29. VIII 1928. 98 M. Jovanovi} B. Mihajlovi}, 100 godina..., 190 191.
197 Zgrada Poqoprivredne {kole na Ravnom gaju Ni`e poqoprivredne {kole, u koje je spadala i kraqeva~ka, predstavqale su poseban vid stru~nih {kola. Namewene, pre svega, seqa{tvu kao najbrojnijoj socijalnoj kategoriji tada{weg jugoslovenskog dru{tva, imale su zadatak da pru`e osnovna teorijska i prakti~na znawa iz pojedinih poqoprivrednih grana. Te`e}i stvarawu modernog poqoprivrednog proizvo a~a koji bi, znawem i radom, mewao svoje okru`ewe, ~ine}i ga kulturnijim i bogatijim, dr- `avne vlasti pridavale su ovim {kolama veliki kulturni zna~aj. 99 Rad i razvoj {kole zavisili su umnogome od finansijskih sredstava. U periodu od oslobo ewa do 1928. godine o wenim materijalnim izdacima staralo se Ministarstvo poqoprivrede, iz ~ijih buxetskih sredstava su obavqane rekonstrukcije objekata stradalih tokom rata i izgra en {kolski kompleks na Ravnom gaju. Prelaskom na finansirawe iz skromnog buxeta Ra{ke samoupravne oblasti {kola se, usled oskudnog i neredovnog priliva nov~anih dotacija, na{la u te{kom polo`aju. Sre}om, nakon dve godine, obrazovawem banovina, ona je dobila status banovinske poqoprivredne {kole Moravske banovine, ~ija uprava je iskazala veliko razumevawe za wenu delatnost. Iz banovinskih fondova {kola se izdr`avala do 1. januara 1941. godine, kada je, nakon svrstavawa u rang sredwih {kola, brigu o wenom radu preuzelo Ministarstvo poqoprivrede. 100 U periodu od 1920. do 1941. godine {kola je, u skladu sa izmenama koncepcije i profila obrazovawa, nekoliko puta mewala ime. Obnoviv{i rad kao [kola za sto~arstvo i planinsko gazdo- 99 Qubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije 1929 1941, kw. II, Beograd, 1996, 176. 100 M. Jovanovi} B. Mihajlovi}, 100 godina..., 246.
198 vawe (1919 1925) {kolske 1925/26. godine ona je preimenovana u Sto~arsko-ratarsku {kolu, da bi, u sklopu dr`avnih napora usmerenih ka poboq{awu sto~arstva i proizvodwe mleka, 1932. godine bila transformisana u Sto~arsko-mlekarsku {kolu. S obzirom na male kapacitete sredwih poqoprivrednih {kola u Vaqevu i Bukovu kod Negotina, koji su bili nedovoqni za ozbiqniji privredni i kulturni napredak srpskog sela, na predlog Ministarstva poqoprivrede, ukazom Kraqevskog namesni{tva od 17. novembra 1940. godine, ni`a Sto~arsko-mlekarska {kola prerasla je u Sredwu poqoprivrednu {kolu. 101 Nastavni planovi i programi i du`ina trajawa {kolovawa saobra`avani su koncepcijskim izmenama {kolskog profila. 102 Kako wihove promene nije pratilo izdavawe novih uxbenika, u~enici su bili prinu eni da tokom predavawa prave bele{ke. Osim kabinetske nastave, zna~ajan deo nastavnog procesa bio je posve}en prakti~nom radu na {kolskoj ekonomiji. Pod budnim nadzorom nastavnika i pomo}nog osobqa ( praktikanata ) u~enici su ulazili u tajne savremenog sto~arstva, `ivinarstva, p~elarstva, uzgajawa povrtarskih, ratarskih, vo}arskih i vinogradarskih kultura, tehnologije prerade mleka, sticali osnovna znawa iz veterinarstva itd. Radom {kole rukovodili su upraviteq i nastavni~ki savet. Prvi poratni upraviteq bio je Milorad Paleta{evi}, kome pripadaju najve}e zasluge za wenu uspe{nu obnovu i dinami~ni razvoj. 103 Nasledio ga je 1936. godine Branimir Popovi}, a 1937. godine Uprava Moravske banovine za upraviteqa je postavila Milorada Bo`ovi}a. 104 Profesori ove {kole u`ivali su veliki ugled 101 U periodu od {kolske 1927/28. do 1937/38. godine, pri {koli je radila i jednogodi- {wa Pletarska {kola, u kojoj su sticana znawa i ve{tina izrade raznih predmeta od vrbovog pru}a. Poha ali su je, osim u~enika koji su to `eleli, na posebno organizovanim kursevima i mnogi Kraqev~ani i `iteqi obli`wih sela. Isto, 93. 102 Do kraja 1922. godine nastava u [koli za sto~arstvo i planinsko gazdovawe trajala je tri godine, da bi u periodu do wene transformacije u Sto~arsko-ratarsku bila skra}ena na dve i po, a kasnije s ciqem da se svr{eni u~enici zadr`e na svojim imawima, a mawe orjenti{u na dr`avnu slu`bu i ~inovni~ki poziv na svega dve godine. Isto, 74. 103 Milorad Paleta{evi} je ro en 1885. godine u Krnulama kod [apca u u~iteqskoj porodici. Kao diplomirani agronom Visoke poqoprivredne {kole u Lajpcigu (Nema~ka) svoje prvo zaposlewe prona{ao je 1910. godine u {aba~koj poqoprivrednoj {koli. Nakon u~e{}a u Drugom balkanskom ratu, 1914. godine postavqen je za suplenta [kole za sto~arstvo i planinsko gazdovawe u Kraqevu, da bi uskoro bio preme{ten za v. d. direktora novoformirane Poqoprivredne {kole u Skopqu. Nakon Prvog svetskog rata u kome je kao dobrovoqac u~estvovao na Solunskom frontu, imenovan je za v. d. upraviteqa kraqeva~ke poqoprivredne {kole. Tokom 1921. godine kra}e vreme radio je kao sekretar Ministarstva poqoprivrede i voda, nakon ~ega je ponovo vra}en u Kraqevo, i na du`nosti upraviteqa ostao do smrti 1936. godine. Isto, 407. 104 Isto, 414 415.
u gradu i, naro~ito, na seoskom podru~ju. Aktivno su u~estvovali u radu Poqoprivredne podru`ine sreza `i~kog, radili na unapre ewu poqoprivrednog zadrugarstva, prire ivali razna predavawa, te~ajeve, priredbe i druge kulturne manifestacije, unapre- uju}i tako kulturni i privredni nivo sela. Prvenstvo upisa imali su sinovi seqaka ~iji zemqoposed je bio ve}i od pet hektara. Pre no {to bi postali pitomci ove {kole kandidati su morali najpre da zavr{e petomese~ni pripremni te~aj i polo`e prijemni ispit. [kolska godina otpo~iwala je 1. oktobra, a zavr{avala se polagawem godi{wih razrednih ispita iz svih stru~nih predmeta u drugoj polovini avgusta. Sastavqeni iz usmenog i prakti~nog dela, oni su bili svojevrsna smotra na kojoj su demonstrirana postignu}a u nastavi. Propra}eni prire ivawem poqoprivredne izlo`be, predstavqali su jedinstveni doga aj kojem su prisustvovali mnogobrojni gosti iz grada, `iteqi sela @i~kog sreza i predstavnici seoskih op{tina iz kojih su poticali u~enici. 105 Kao poseban vid podsticaja za {to uspe{nije u~ewe i druge delatnosti postojala je praksa nagra ivawa u~enika koji su tokom {kolovawa postizali odli~an ili vrlo dobar uspeh i iskazali priqe`nost i primerno vladawe. Nagrade su dodeqivane u vidu rasnih grla stoke ili `ivine, poqoprivrednih ma{ina i alatki, sadnica vo}a i stru~ne literature. 106 Posebno va`na vaspitna uloga pripadala je {kolskom internatu u kome su stanovali svi u~enici, bilo da su dr`avni pitomci ili su pla}ali {kolarinu. Dr`avni pitomci su, stupawem u internat, osim besplatne ishrane i ogreva, dobijali i dva kompleta ode- }e, tzv. radno i paradno odelo, koja su bila jednoobrazna za sve u~enike. 107 Dok se {kola nalazila u centru grada, wegov kapacitet bio je 70-80 u~enika, a prelaskom u novu zgradu na Ravnom gaju pove- }an je na 100. Svaki pitomac imao je svoj krevet, sto, stolicu, ogrta~ za no}ni izlazak, pe{kir, ogledalo, dve ~etke, papu~e itd. Naro~ita pa`wa posve}ivana je disciplini i ~isto}i koja je bila besprekorna. 108 Ulogu vaspita~a vr{ili su nastavnici, a 105 Isto, 90 91. 106 Ilustracije radi, najboqi u~enik u generaciji upisanoj {kolske 1929/30. godine, Milovan Kovanxi} iz Doweg Stupwa (Rasinski srez), nagra en je mu{kim teletom i kwigama Vo}arstvo i Vinogradarstvo, a drugonagra eni Borisav Milenkovi} iz Poslona (Ra`awski srez) dobio je zapat sviwa, par jagwadi i kwige Vo}arstvo i Vinogradarstvo. Isto, 101. 107 Paradno odelo imalo je izgled planinarske no{we i sastojalo se od: pantalona pumparica, cokula gojzerica, zatvorenog sakoa vojni~ke forme, kravate i ka~keta sa jednim do tri {irita, zavisno od razreda koji je u~enik poha ao. No- {eno je prilikom izlazaka u grad i na va`nijim sve~anostima. Isto, 203. 108 Isto, 204. 199
200 u~enici su imali obavezu de`urawa u {koli, ba{ti, vo}waku, vinogradu, trpezariji, p~elarniku i podrumu. Disciplina, koja je podse}ala na disciplinu kadetskih {kola, podrazumevala je ustajawe u letwim danima u 4 30h a u zimskim u 5 h. Sve do pove~erja u 22 h u~enici su bili anga`ovani u nastavi, na prakti~nom radu, u~ewu i drugim aktivnostima. Wihove du`nosti bile su: da po{tuju profesore i ~inovnike i da se pokoravaju wihovim nare ewima, da se pa- `qivo odnose prema gostima i da sa wima razgovaraju, da sti~u poqoprivredno obrazovawe i da se staraju da slu`e na ~ast [koli, da sami name{taju krevete, pospremaju prostorije i donose vodu za pi}e, da se dobro me usobno odnose i `ive kao bra}a, da ~uvaju svoje stvari, obu}u i da ih ~isto dr`e. 109 Nedeqom i u dane verskih praznika bilo je obavezno prisustvo bogoslu`ewima, a neki od u~enika su i pevali u horu pri hramu Silaska Svetog duha. 110 Pri susretu sa nastavnicima ili nekom starijom osobom pozdravqano je skidawem kape. U grad, na korzo, u~enici su izlazili subotom i nedeqom uve~e, i ponekad ~etvrtkom, pri ~emu se moralo {etati samo sa svojim {kolskim drugovima. Tokom letwih dana, uz nadzor vaspita~a, i{lo se na neku od ibarskih pla`a. 111 Kr{ewe strogih disciplinskih pravila bilo je o{tro ka- `wavano, naj~e{}e kaznom dvodnevnog ili trodnevnog zatvora, a u slu~aju te`ih prekr{aja izricana je i mera otpu{tawa iz {kole sa gubitkom prava na nastavak {kolovawa u nekoj drugoj {koli istog tipa. Primera radi, u~enik M. Bogdanovi} ka`wen je jer je javno pu{io duvan, M. Radovi} i V. Radevi} su uhap{eni zbog me usobne tu~e u trpezariji, I. Tatar~evi}, A. To{i}, M. Leposavi} i Q. Jovanovi} zaradili su zatvor jer su dobiv{i dozvolu za izlazak u varo{ oti{li u kafanu i pili, a K. Filipovi} je kao opasan po {kolu isteran iz svih Ni`ih i Specijalnih poqoprivrednih {kola Moravske banovine, zbog toga {to su on i B. Ne- {i}, kao {kolski redari, tukli {kolske sviwe tako da su dva nazimeta, po nalogu veterinara morala biti zaklana jer su tako jako udarana da ne mogu ostati u `ivotu. Filipovi} je sem tog zaklao jedno odraslo prase bez da je koga pitao. Na spisku krivica ~este su bile i sitne kra e, bespravni izlasci u grad, kockawe, nemaran odnos prema imovini i higijeni, tumarawe po varo{i i sl. 112 Tokom 1921. godine osnovana je kulturno-literarna dru`ina Srpska nada, s ciqem da se zajedni~ki u~i ~itawu korisnih 109 Isto, 75. 110 Isto. 111 Isto, 76. 112 IAK, Poqoprivredna {kola Dragoslav Bogavac Kraqevo 1882 1979, Kwiga zapisnika sednica nastavni~kog zbora [kole za sto~arsko i planinsko gazdovawe 1920 1925. g.
kwiga i listova doma}ih i stranih, da se obra uju pojedine lekcije iz nauke, prevode pou~ni predmeti od ~uvenih pisaca, da je i svoje mlade snage oku{aju. U sklopu we ustrojena je biblioteka, a kra}e vreme izdavan je i mese~ni list Venac, koji je umno`avan prepisivawem. Naziv Dru`ine uskoro je promewen u Ratar, a prelaskom u novu {kolsku zgradu, 1928. godine, i biblioteka je preimenovana u ~itaonicu Plug, ~iji kwi`ni fond su sa~iwavala dela Domanovi}a, Nu{i}a, Veselinovi}a, Rankovi}a, Tolstoja, Dostojevskog, Igoa, Verna, Londona, Travena, razni ~asopisi, listovi i sl. Weni ~lanovi bili su i mnogi Kraqev~ani. 113 U organizaciji Pluga odr`avane su ve~eri poezije na kojima su se u~enici oprobavali u pisawu i recitovawu, prire ivana razna pou~na predavawa i sl. Pri Dru`ini je delovala i muzi~ka sekcija koja je, osim svirke na {kolskim proslavama i igrankama, u~estvovala na brojnim priredbama u varo{i i, posebno, prilikom godi{wih skup{tina zemqoradni~kih zadruga, na seoskom podru~ju @i~kog sreza. 114 Svake godine organizovana je stru~na ekskurzija za u~enike zavr{nog razreda kako bi se upoznali o~igledno sa svima granama poqoprivrede i poqoprivredne industrije. 115 Prva posleratna ekskurzija izvedena je u periodu od 28. jula do 13. avgusta 1922. godine. Prema planu, u~enici su imali obi}i {e}eranu u ]upriji, sto~ni zavod u Dobri~evu, pivaru Mihaila Kosovqanina, klanicu Klefi{ lozni rasadnik, internat i imawe poqoprivredne {kole u Jagodini, magacine Srpskog poqoprivrednog dru{tva i Saveza srpskih zemqoradni~kih zadruga u Beogradu, ekonomiju i fabriku za preradu poqoprivrednih proizvoda u Top~ideru, Fru- {kogorske manastire, novosadsku svilaru, poqoprivredno dobro u Kara or evu, Kosan~i} ( gde }e se u~enicima pokazati gajewe pirin~a i drugih biqaka na tom dobru ), Sentoma{ ( koji je opkoqen velikim naprednim i modernim srpskim dobrima ), Ni`u poqoprivrednu {kolu u Adi, jednu od na{ih najboqih povrtarskih {kola u Subotici, ~uvene ribwake u Somboru i Apatinu, Osijek, Beqe ( dr`avno dobro gde se ima videti puterana, mlekara i fabrika {e}era ), Vinkovce, Nu{tar, opitnu stanicu za selekciju biqaka u Rumi, kazneni zavod u Sremskoj Mitrovici, {aba~ku poqoprivrednu {kolu, Obrenovac, Vaqevo ( Poqoprivredna stanica i weno imawe ), Gorwi Milanovac ( okolinu koja je bogati vo- 113 Prema nekim podacima, do 1941. godine ona je prikupila oko 3.500 kwiga. M. Jovanovi} B. Mihajlovi}, 100 godina..., 198. 114 Isto, 74, 271. 115 IAK, Poqoprivredna {kola Dragoslav Bogavac Kraqevo 1882 1979, Kwiga zapisnika sednica nastavni~kog zbora [kole za sto~arsko i planinsko gazdovawe 1920 1925. g., Zapisnik od 10. III 1922. 201
202 }arski kraj ), Takovo i lozni rasadnik i ostale poqoprivredne ustanove u ^a~ku. Od 1. do 10. jula 1934. godine izvedena je ekskurzija na relaciji Kraqevo Kragujevac Beograd Pan~evo Vr{ac Bela Crkva Smederevo Po`arevac Qubi~evo Prahovo Zaje~ar Para}in ]uprija Kru{evac Kraqevo, a 1936. godine organizovano je dvanaestodnevno putovawe relacijom: Kraqevo Kragujevac Beograd Novi Sad Subotica Pali} Be~ej Petrovaradin Kovin Smederevo Trnovo Negotin Bukovo Zaje- ~ar Para}in ]uprija Jagodina Stala} Kraqevo. 116 U leto 1938. godine, pod vo stvom profesora Vasilija Vasovi}a, u~enici su i{li na ekskurziju u Dubrovnik i Kotor. Pri povratku u Sarajevu su razgledali poqoprivredne ustanove, a u Sevojnu obi{li Poqoprivrednu sto~arsku {kolu. 117 @ENSKA ZANATSKA [KOLA @ensku zanatsku {kolu, prosvetnu ustanovu u kojoj su `enska deca obrazovana za dobre doma}ice, majke i pored toga obu~avale su se u raznim radovima za doma}u potrebu, Kraqevo je dobilo 20. oktobra 1892. godine trinaest godina nakon otvarawa prve {kole ovog tipa u Srbiji beogradske @enske radeni~ke {kole. 118 Do izbijawa Prvog svetskog rata u wenim klupama sme{tenim u objektu koji je Upravi Kraqevske `enske podru`ine besplatno ustupio na kori{}ewe biv{i predsednik op{tine Kraqevske Jovan Sari}, sticale su znawa i umewa iz oblasti `enskog rada ({ivewa, krojewa, vezewa i sl.) 22 generacije devojaka iz Kraqeva i ostalih mesta @i~kog sreza. Usled ratnih okolnosti nastava je obustavqena, da bi, zahvaquju}i anga`ovawu i naporima ~lanica Kraqevske `enske podru`ine, pod ~ijim okriqem je {kola i oformqena, bila obnovqena 1. septembra 1919. godine. 119 Tokom okupacije {kolska imovina (u~ila, {iva}e ma{ine, alat, a~ki radovi, ti{qeraj za {kolsku zgradu koja je do okupacije bila ozidana i stavqena pod krov, kwi`nica i sl.) opqa~kana je, {to je umnogome ote`avalo normalan po~etak rada. Ako se ovome dodaju finansijska oskudica i nemawe podesnog objekta za 116 M. Jovanovi} B. Mihajlovi}, 100 godina... 96. 117 Ekskurzija aka Ni`e Poqoprivredne {kole u Kraqevu, Narodna samouprava, 8. VII 1938, 2. 118 Doma}ica organ @enskog dru{tva i wegovih podru`ina u spomen proslave 25-godi{wice @enskog dru{tva 1875 1900, Beograd 1900, 59; Svetlana Stefanovi}, Doma}ica organ Beogradskog `enskog dru{tva i wegovih podru`nica (1921 1941), Istorija 20. veka, 1, Beograd, 1998, 89. 119 AJ, 65, 1682 2742, Dopis Uprave Kraqevske @enske Podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 18. XI 1919.
izvo ewe nastave, sumorni ambijent u kome je nastavni proces u {koli zapo~et bio je potpun. 120 Problem neadekvatnog sme{tajnog prostora optere}ivao je rad {kole do 1921. godine, kada je, zahvaquju}i nov~anoj pomo}i Ministarstva trgovine i industrije u iznosu od 25.000 dinara, {kolska zgrada ~ija je izgradwa zapo~eta 1914. godine, zavr{ena. 121 Ipak, usled velikog interesovawa za upis u ovu {kolu, ve} nakon nekoliko godina problem prostora ponovo je do{ao u prvi plan. Re{ewe je na eno u nadzi ivawu drugog sprata tokom 1930. godine, pa je tako zgrada sme{tena na uglu ulica Kneza Lazara i Hajduk Veqkove, prema izve{taju upraviteqa {kole Hristifora Vasovi}a, raspolagala sa osam odaja i dva predsobqa. U~ionica ima dve, odvojenih pokretnim zidovima, te iste po potrebi mogu poslu`iti i kao velike sale 122. U ovom objektu sme{tena je i Uprava Kraqevske `enske podru`ine, a pojedine prostorije izdavane su pod zakup Francusko-jugoslovenskom klubu i op{tinskoj upravi, najpre za sme{taj Zabavi{ta, a potom i nekih odeqewa Osnovne {kole. 123 @enska zanatska {kola imala je, po Zakonu o @enskim zanatskim {kolama od 30. marta 1922. godine, status poludr`avne produ`ne zanatske {kole. 124 Ministarstvo trgovine i industrije postavqalo je i pla}alo prinadle`nosti nastavnom osobqu, davalo subvencije za materijalne nabavke i propisivalo nastavne planove i programe, dok se Uprava Kraqevske `enske podru`ine iz sopstvenih sredstava brinula o ogrevu, osvetqewu i snosila tro- {kove odr`avawa higijene. Uredbom o prenosu poslova od Dr`ave na oblasti od 26. novembra 1927. godine, @enska zanatska {kola stavqena je pod nadle`nost Ra{ke samoupravne oblasti, da bi ve} Zakonom o podeli Kraqevine na upravna podru~ja, od 3. ok- 120 U nizu molbi i dopisa koje je Uprava Kraqevske `enske podru`ine upu}ivala Ministarstvu trgovine i industije tokom prve polovine 1919. godine tra`ena je i finansijska pomo} radi dovr{etka {kolskog objekta i nabavke alata i u~ila. U jednoj od wih se ka`e: @eqa je i voqa ~lanica da u~ine sve i porade na ponovnom podizawu {kole. Umoqavaju Ministarstvo trgovine i industrije da {kolsku zgradu dovr{i i da stavi Upravi na raspolo`ewe barem 2 {iva}e ma{ine, a sve ostalo }e Uprava svojim radom u~initi i nabaviti. Isto, Dopis predsednice Kraqevske `enske podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 7. IV 1919. 121 Isto, Izve{taj Uprave Kraqevske @enske Podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 6. VI 1921; Dopis Uprave Kraqevske `enske podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 25. I 1922. 122 Isto, Izve{taj upraviteqa @enske zanatske {kole Hristifora Vasovi}a I odeqewu Kraqevske Banske Uprave Moravske banovine, 10. XI 1930. 123 NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od 4. X 1934. 124 Poludr`avne zanatske {kole osnivane su kao ustanove Ministarstva trgovine i industrije, s jedne, i `enskih korporacija, s druge strane. Slu`bene novine Kraqevine SHS, 15. V 1922. 203
204 tobra 1929. godine, nadzor nad wenim radom preuzele prosvetne vlasti Moravske banovine. 125 Po~etkom 1935. godine postojala je inicijativa da ona u potpunosti postane banovinska {kola, ali je, postupaju}i po instrukcijama Beogradske `enske podru`ine, Uprava Kraqevske `enske podru`ine to odbila. 126 Radom {kole rukovodila je, uz pomo} [kolskog odbora, predsednica Kraqevske `enske podru`ine. 127 U @ensku zanatsku {kolu upisivane su svr{ene u~enice osnovne {kole starije od 12 godina. U sklopu we radile su trogodi{wa Ni`a `enska zanatska {kola i dvogodi{wa Produ`na `enska zanatska {kola. Na kraju Ni`e polagao se stru~ni ispit, a krunu {kolovawa u Produ`noj `enskoj zanatskoj {koli predstavqao je ispit spremnosti. 128 Ispitima su prisustvovali, osim izaslanika Ministarstva trgovine i industrije, ~lanice Kraqevske `enske podru`ine, a~ki roditeqi, predstavnici humanih i strukovnih udru`ewa i zainteresovano gra anstvo. Saop{tavawe uspeha obavqano je, naj~e{}e, na Vidovdan kada je organizovana i trodnevna izlo`ba u~eni~kih radova. Najboqe u~enice nagra ivane su ode}om, obu}om, kwigama, nov~anim nagradama, a ponekad je jedna od wih dobijala i stipendiju za nastavak {kolovawa na Vi{oj `enskoj zanatskoj {koli u Beogradu. 129 Nastavni proces u prvim poratnim godinama odvijao se po Pravilima o radu @enske zanatske {kole iz Beograda, a izu~avani su slede}i predmeti: beli vez, {areni vez, krojewe i {ivewe belog rubqa, krojewe i {ivewe `enskih haqina, nauka hri{}anska, srpski jezik, ra~un i zemqopis sa istorijom. Nastavni plan i program po kome se nastava odvijala krajem 20-ih i po~etkom 30-ih godina XX veka, prikazan je u narednim tabelama: 125 Qubica Kne`evi}, @enska zanatska stru~na nastava, Glasnik stru~ne nastave, 1, Beograd, 1929, 167. 126 NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od 14. II 1935. 127 Du`nost upraviteqice po~etkom pete decenije pro{log veka vr{ila je Ilinka Ili}, a ~lanice Odbora bile su stru~ne u~iteqice rada Persida Mihajlovi} i Radmila Popadi}-Nikoli} i predstavnice Kraqevske `enske podru`ine Ifigenija Sotirovi} i Milica Kne`evi}. Izve{taj o radu @enskih zanatskih {kola Moravske banovine u {kolskoj 1940 1941. godini, Ni{, 1941, 38. 128 Q. Kne`evi}, @enska zanatska stru~na, 170. 129 NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od 22. 7. 1923; Zapisnik sednice od 18. 6. 1931; Zapisnik sednice od 20. 6. 1933.
205 NI@A @ENSKA ZANATSKA [KOLA (nedeqni raspored) NAZIV PREDMETA RAZRED I II III Srpsko-hrvatski-slovena~ki jezik i krasnopis 3 3 2 8 Veronauka 1 1 1 3 Ra~un 2 2 2 6 Istorija sa geografijom 3 2 2 7 Stru~no crtawe 3 4 4 11 Teorija rada i prakti~ni rad 20 22 28 70 Pevawe 1 1 1 3 Gimnastika 3 3 3 9 SVEGA PRODU@NA @ENSKA ZANATSKA [KOLA (nedeqni raspored) NAZIV PREDMETA RAZRED I II III Prema: Q. Kne`evi}, @enska zanatska stru~na..., 168 169. SVEGA Kwigovodstvo 1 1 2 Doma}e gazdinstvo 1 1 2 Poznavawe materijala 1 1 2 Higijena 1 1 2 Prakti~ni rad i teorijsko crtawe 33 35 68 Stru~no crtawe 2 2 4 Pevawe 1 1 2 Gimnastika 3 3 6 Ve`bawe u izradi modela i dekorat. ure ewu 2 2 Skice celokupne toalete po modelu i na lutki 2 2 Stru~ne predmete predavale su stru~ne u~iteqice rada, a op{teobrazovne u~iteqi i nastavnici drugih mesnih prosvetnih ustanova, za {ta su dobijali honorare. 130 Neredovna isplata nadoknada honorarnim nastavnicima, u nekoliko navrata dovodila je u pitawe redovno odvijawe nastave. 131 Sem toga, ~este promene stru~- 130 Tokom {kolske 1940/41. godine kao honrarni nastavnici, od ~asa, radili su: Milorad Jovi} (Srpski jezik), Radovan Vlaji} (Ra~unica), Jawa Aran elovi} (Zemqopis sa istorijom), Van el Baduqi (Dekorativno crtawe), dok je akon Dragoslav Danilovi} predavao veronauku bez honorara. Izve{taj o radu @enskih zanatskih {kola Moravske banovine u {kolskoj 1940 1941..., 38. 131 Po~etkom 1925. godine Uprava Kraqevske `enske podru`ine obave{tavala je Ministarstvo trgovine i industrije da ni do danas nije primila odobrenu pomo} od 2400 dinara za isplatu honorarnih nastavnika za predmetnu nastavu, koji su pre-
206 nih u~iteqica rada ote`avale su potpunu realizaciju nastavnog plana i programa. Pored Negosave Pavlovi}, prve posleratne stru~ne u~iteqica rada, u {koli su u periodu 1919 1941. godine radile jo{ i: Persida Markovi}, Radmila Jovanovi}, Dinka Vodanovi}, Radojka Popovi}, Milica Jockovi}, Natalija @ivkovi}, Branislava \or evi}, Sofija Milovanovi}, Rosa Ili}, Radmila Popadi}-Nikoli}, Du{anka Petrovi}, Nade`da Lazovi} i dr. U zavisnosti od broja upisanih u~enica anga`ovane su jedna, dve ili najvi{e tri stru~ne u~iteqice rada, koje su prakti~ni deo nastave izvodile na {iva}im ma{inama i }ilimarskim razbojima. 132 Najve}i broj polaznica ove {kole bio je iz Kraqeva, ali bilo je i devoj~ica sa seoskog podru~ja @i~kog sreza. Po socijalnom poreklu najvi{e je bilo k}eri zemqoradnika, zanatlija, trgovaca, ~inovnika, radnika i nadni~ara. 133 Broj u~enica varirao je, kako iz godine u godinu, tako i tokom same {kolske godine usled napu- {tawa nastave {to, na sre}u, nije imalo ve}eg uticaja na rad {kole. Broj upisanih u~enica u {kolu za neke od godina, mo`e se sagledati iz narednog tabelarnog pregleda: {KOLSKA GODINA UPISANO 1919/1920 65 1920/1921 47 1921/1922 76 1922/1923 76 1923/1924 110 1924/1925 134 1925/1926 140 1926/1927 97 1928/1929 53 1938/1939 111 1939/1940 106 1940/1941 71 Prema: AJ, 65, 1682 2742, Izve{taj Uprave Kraqevske @enske Podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 21. IV 1921. Isto, Dopis Uprave Kraqevske @enske Podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 19. X 1921. NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od 10. IX 1922. Isto, Dopis Uprave Kraqevske @enske Podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 21. VII 1924. Isto, Dopis Uprave Kraqevske @enske Podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 14. X 1924. Isto, Dopis Uprave Kraqevske @enske Podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 2. II 1926. Isto, Izve{taj stru~ne u~iteqice Radmile Jovanovi} Ministarstvu trgovine i industrije, 29. VI 1926. Isto, Izve{taj Uprave Kraqevske @enske Podru`ine Komesaru Ra- {ke oblasti, 22. X 1929. Bo`idar ^orbi}, Ma- {inska tehni~ka {kola 14. oktobar Kraqevo 1945 1999, Kraqevo, 1995, 12. davali u na{oj zanatskoj {koli. Uprava izve{tava da je odobrena pomo} nedovoqna da se nastavnici isplate ni za dva i po meseca u kojima su predavali. Stoga Vas Uprava u~tivo izve{tava da je predavawe predmetne nastave obustavqeno jer je Upravi nemogu}e iz svoje kase ispla}ivati. Stoga moli da joj se naknadno otvori kredit u Finansijskoj upravi da bi isplatila honorare do sada i produ`ila honorarne ~asove iz ra~unawa i srpskog jezika. AJ, 65, 1682 2742, Dopis Uprave Kraqevske @enske Podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 9. II 1925. 132 U godinama pred Drugi svetski rat @enska zanatska {kola je raspolagala sa {est {iva- }ih ma{ina, tri razboja za tkawe pirotskih }ilima i jednom elektri~nom peglom. Izve{taj o radu @enskih zanatskih {kola Moravske banovine u {kolskoj 1940 1941..., 38. 133 Isto, Izve{taj Uprave Kraqevske @enske Podru`ine Komesaru Ra{ke oblasti, 22. X 1929.
U~enice @enske zanatske {kole u~estvovale su u mnogim kulturnim manifestacijama i humanitarnim akcijama organizovanim u Kraqevu i drugim mestima. Tako su po~etkom 1922. godine prikupqale dobrovoqne priloge za rusku siro~ad i izgradwu pravoslavne crkve u Sisku, u junu 1922. godine priredile su koncerat u Mataru{koj Bawi, uo~i nove 1924. godine organizovale su do~ek u okviru koga su izvedeni pozori{ni komad Badwe ve~e i uspe{ne deklamacije u~enica i sl. 134 Pri {koli je postojala priru~na nastavni~ka kwi`nica ~iji fond je oboga}ivan poklonima i kupovinom iz sopstvenih buxetskih sredstava. Sa~iwavali su ga, uglavnom, uxbenici i stru~na literatura, poput Zanatsko kwigovodstvo i zanatska kalkulacija, Osnovi zanatske korespondencije, Eksperimentalna fizika, Ve{ta~ko krojewe i sl. 135 U {kolskoj 1933/34. godini, kupovinom Sabranih dela Jovana Jovanovi}a Zmaja, formirana je i a~ka kwi`nica koja je bila pretpla}ena na ~asopis Deca i roditeqi. 136 [kolske 1940/41. godine u wenim policama nalazilo se 305 dela. 137 Od a~kih udru`ewa aktivno je delovao Podmladak Crvenog krsta, a, s ciqem obezbe ivawa materijalnih osnova za izvo ewe ekskurzija, formiran je i Ekskurzioni fond. 138 Pored obrazovne, posebna pa`wa nastavnog osobqa bila je usmerena na vaspitnu komponentu nastave. Pravilnik o du`nosti u~enica, wihovom vladawu u {koli i van we, poha awu {kole i radu u {kolskoj radionici, ateqeu, pravdawu izostanaka, ka`wavawu i ostalom redu u @enskim zanatskim i `enskim stru~nim u~iteqskim {kolama propisivao je stroge norme koje su bile obavezuju}e za sve u~enice. Pravilnikom je zabrawena upotreba sredstava za ulep{avawe lica, kao i no{ewe svih nepotrebnih ukrasa, skupqawe u gomile po ulicama i na javnim mestima i pravqewe nereda, zadr`avawe na ulicama zimi posle 19, a leti posle 20 ~asova, pose}ivawe pozori{ta, bioskopskih, cirkuskih i drugih predstava, svadbi i dnevnih zabava sa igrankom bez odobrewa {kolske uprave, a posebno strogo sankcionisano je pu{ewe 134 NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od 5. 3. 1922; Zapisnik sednice od 2. 7. 1922; Zapisnik sednice od 4. 12. 1923. 135 AJ, 65, 1628 2742, Izve{taj Uprave Kraqevske `enske podru`ine Ministarstvu trgovine i industrije, 2. VI 1920; isto, 10. V 1925. 136 NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od 9. V 1934. 137 Izve{taj o radu @enskih zanatskih {kola Moravske banovine u {kolskoj 1940 1941..., 38. 138 U {kolskoj 1940/41. godini Podmladak Crvenog krsta imao je 127 ~lanica i raspolagao gotovinom u iznosu od 916,20 dinara, a kapital Ekskurzionog fonda iznosio je 3.827,40 dinara. Isto. 207
208 duvana. U~enice koje bi tokom {kolske godine napravile preko 30 neopravdanih izostanaka iskqu~ivane su iz {kole, s tim da se ubudu}e ne mogu upisati ni u jednu `ensku zanatsku {kolu. Jedino uz prethodno odobrewe {kolske upraviteqice mogli su se prire ivati koncerti sa literarnim i muzi~kim programom i igrawem i pozori{ne predstave, i to samo dawu pod nadzorom nastavnica i bez prisustva mu{karaca. 139 Primena nekih ograni~ewa iz Pravilnika izazivala je neretko proteste pojedinih a~kih roditeqa koji su smatrali da su ona neprimerena uzrastu i socijalnom statusu wihovih k}eri. Posebno je to bio slu~aj sa zabranom pose}ivawa zabava i {kole igrawa, oko ~ega je izbio spor izme u {kolske uprave i poznatog trgovca Budimira Ili}a, ~ija }erka Smiqana je poha ala @ensku zanatsku {kolu, dok je Dragomir Rankovi} nakon udaqewa wegove }erke iz {kole, revoltirano izjavio da woj ta {kola i sve {to se u woj u~i nije ni potrebna. 140 Radovi u~enica ove {kole u`ivali su veliku popularnost me u gra anima Kraqeva, a [kola je vrlo lepo cewena u samom mestu kao i u okolini Kraqeva. O tome svedo~i i ~iwenica da su se, prilikom posete kraqa Aleksandra i kraqice Marije Kara- or evi} manastiru @i~i u junu 1922. godine, me u poklonima koji su im tom prilikom uru~eni od strane op{tinske uprave Kraqeva, na{li i dva jastu~eta sa bo{~alucima, izra eni u radionici @enske zanatske {kole. 141 TRGOVA^KA [KOLA KRAQEVSKE TRGOVA^KE OMLADINE Va`na uloga u razvoju i unapre ivawu kraqeva~ke trgovine i zanatstva, u smislu osposobqavawa stru~nih kadrova za te profesije, pripadala je nedeqno-prazni~noj Trgova~koj {koli Kraqevske trgova~ke omladine, osnovanoj 1907. godine. 142 Zadatak ovog tipa {kole bio je da teorijski i prakti~no upotpuwuje stru~no obrazovawe trgova~kih u~enika i pomo}nika i da unapre- uje wihovu spremu za privredna znawa. 143 U wenim klupama stasale su mnoge generacije docnijih uspe{nih kraqeva~kih trgovaca i zanatlija, koji su svojom delatno{}u udarili sna`an pe~at ovim privrednim granama grada na Ibru. 139 Isto, 29. I 1922; Novica Petrovi}, Stru~ne {kole u Pirotu izme u dva svetska rata (1919 1941), Pirot, 1998, 130. 140 NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od 4. XII 1921; Zapisnik sednice od 19. III 1925. 141 Isto, Zapisnik sednice od 1. VI 1922. 142 AJ, 65, 1700 2770, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 23. X 1924. 143 Zbirka propisa za stru~ne produ`ne {kole, Ni{, 1939, 11.
Obnova nastavnog procesa nakon Prvog svetskog rata nailazila je, kao i u drugim kraqeva~kim vaspitno-obrazovnim institucijama, na brojne pote{ko}e. U ratnom vihoru uni{teni su {kolski inventar i kwi`nica, a usled toga {to nije imalo starijih u~enika jer su u ratu propali, {kolske 1919/20. godine formirani su samo I i II razred. 144 Nastava se odvijala po planu i programu {kole Beogradske trgova~ke omladine, propisanom 1. septembra 1912. godine. 145 Izu- ~avani su slede}i predmeti: kwigovodstvo, korespondencija, srpski jezik sa gramatikom, krasnopis, meni~no, trgova~ko i ste~ajno pravo, trgova~ka ra~unica, ra~un i crtawe sa geometrijom, a tokom {kolske 1920/21. godine izvo ena je i nastava iz vojnog ve- `bawa, gimnastike i pevawa. 146 [kolovawe polaznika ove {kole trajalo je ~etiri godine, a nastava je, sa fondom od pet ~asova dnevno, izvo ena nedeqom i u dane praznika kada su trgova~ke i zanatlijske radwe u kojima su aci bili upo{qeni, bile zatvorene. Na kraju {kolske godine polagani su godi{wi ispiti, kojima su prisustvovali izaslanik Ministarstva trgovine i industrije, ~lanovi ispitnog odbora i vi eni trgovci i zanatlije. 147 Odli~ni i vrlo dobri u~enici IV razreda su prilikom podele svedo~anstava nagra ivani odabranim trgova~kim kwigama. 148 Oni ambiciozniji, {kolovawe su mogli nastaviti u dvogodi{woj Vi- {oj trgova~koj {koli. [kola nije raspolagala sopstvenom zgradom pa je nastava organizovana u prostorijama mesne osnovne {kole. Za nastavnike su anga`ovani weni u~iteqi i ~inovnici pojedinih dr`avnih nadle{tava i nov~anih zavoda, i za to bili nagra ivani honorarima iz {kolskog buxeta. Nastavni~ki kolegijum {kolske 1920/21. godine sa~iwavali su: Dragomir Rankovi}, kwigovo a, koji je, osim {to je obavqao du`nost upravnika, predavao kwigovodstvo i korespondenciju, Dragutin Krsmanovi}, sudija, izvodio je nastavu iz meni~nog i trgova~- 144 Isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII 1920; Izve{taj predsednika Kraqevskog trgova~kog udru`ewa Ministarstvu prosvete, 5. VIII 1920. 145 Beogradska trgova~ka omladina je humano-patriotsko dru{tvo trgova~kog pomo}nog osobqa osnovano 14. decembra 1880. godine s ciqem da unapre uje trgova~ku omladinu u moralnom i materijalnom pogledu. O wegovoj delatnosti vidi vi{e: Mira Sofronijevi}, Humanitarna dru{tva u Srbiji, Beograd, 2003, 27 51. 146 Isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 27. IX 1920; Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 26. VII 1924. 147 Isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII 1925. 148 Isto. 209
210 kog prava, Stojan Milivojevi}, u~iteq, podu~avao je ake srpskom jeziku i krasnopisu i ^edomir A}imovi}, u~iteq, predavao je trgova~ku ra~unicu. 149 Osim wih, nastavnici Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine u narednim {kolskim godinama bili su jo{ i: sudija Du{an Jovanovi}, u~iteqi Avram An u{i}, Sima \or evi} i Tihomir Matovi} i kwigovo a Aleksandar Maksimovi}. BROJ U^ENIKA NA GODI[WIM ISPITIMA ZA NEKE OD GODINA {KOLSKA GODINA I RAZRED II RAZRED III RAZRED IV RAZRED SVEGA 1919/20. 31 13 44 1920/21. 50 36 17 11 114 1921/22. 49 35 17 11 112 1922/23. 88 41 27 9 165 1923/24. 72 44 22 21 159 1924/25. 33 29 15 11 88 1926/27. 9 9 1928/29. 16 16 Prema: AJ, 65, 1700 2700, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII 1920; isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 5. X 1921; isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII 1922; isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII 1923; isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 26. VII 1924; isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII 1925; isto, Izve{taj ministarskog izaslanika Velimira Trifunovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 21. VI 1929. Najvi{e problema u normalnom funkcionisawu Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine poticalo je od hroni~nog nedostatka finansijskih sredstava. [kola se izdr`avala iz sredstava Kraqevske trgova~ke omladine, {kolarine u~enika, dotacija op{tinske uprave, mesnog zanatskog i trgova~kog udru`ewa, pomo}i produktivnih i plemenitih qudi i retkih skromnih subvencija Ministarstva trgovine i industrije. 150 Od novca prikupqe- 149 Isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 27. IX 1920. 150 Za {kolsku 1920/21. godinu Ministarstvo trgovine i industrije uputilo je {koli 1.000 dinara, dok je {kolske 1921/22. godine i ova simboli~na pomo} izostala. Isto, Izve{taj upravnika Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII 1922; Dopis Uprave Kraqevske trgova~ke omladine Beogradskoj trgova~koj omladini, 19. II 1923.
nog na ovaj na~in ispla}ivani su honorari nastavnicima, upravniku {kole i posluzi i nabavqan ogrev i kancelarijski materijal. Stoga je u prepisci {kolske uprave sa Ministarstvom trgovine i industrije, kao i u izve{tajima ministarskih izaslanika na godi- {wim ispitima, stalno apelovano na nadle`ne u Ministarstvu da {kolu, {to je mogu}e vi{e, nov~ano pomognu. 151 Tako je, sredinom januara 1924. godine, Ministarstvu poslat slede}i dopis: Uprava ove Omladine pozitivno je izve{tena da je ^a~anskoj Trgova~koj Omladini data pomo} za 1923/24. {kolsku godinu u din. 15.000, a ovoj Omladini ni pet para, iako ova {kola ima ve}i broj aka, vi{e odeqewa, pa prema tome i vi{e nastavnika, i ne mo`e da se na~udi tako nejednakom i ma}ehinskom postupawu prema ovoj ustanovi. 152 Pote{ko}e u realizaciji nastavnog plana i programa dolazile su i od ~iwenice da su u {kolu upisivani u~enici koji su prethodno svr{ili samo prvi ili drugi razred osnovne {kole, a bilo je i onih kojima je dolazak u Trgova~ku {kolu Kraqevske trgova~ke omladine predstavqao prvi ulazak u u~ionicu, pa tako dok je u~iteq jedne ake u~io pismenosti, drugi su aci dangubili. 153 Uprkos ovom i sli~nim zapa`awima o mawkavostima nastave koja su u svojim izve{tajima iznosili izaslanici Ministarstva trgovine i industrije, ipak je nagla{avano da ova {kola potpuno odgovara svome ciqu. Jer aci koji je uredno zavr{e sti~u dobru pismenost i upoznavaju se sa onim stvarima koje treba da budu poznate svakom savremenom trgovcu i zanatliji i da je uspeh iz svih predmeta potpuno zadovoqavaju}i kao i ceo rad i pravac nastave koje su g. g. nastavnici te {kole uveli, ne uzimaju}i u obzir mali broj radnih dana te {kole. 154 211 Faksimil {tambiqa Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine 151 Na sve ove sugestije iz Ministarstva su naj~e{}e odgovarali da ovo Ministarstvo, usled potpune buxetske nemogu}nosti, nije u stawu da se odazove zahtevima Trgova~ke omladine u Kraqevu. Isto, Dopis Odeqewa za unutra{wu trgovinu i trgova~ke ustanove Ministarstva trgovine i industrije Savezu Trgova~kih i Trgova~ko-zanatlijskih omladina, 26. III 1923. 152 Isto, Dopis Uprave Kraqevske trgova~ke omladine Ministarstvu trgovine i industrije, 10. I 1924. 153 Isto, Izve{taj ministarskog izaslanika Luke Selakovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 26. VI 1922. 154 Isto, Izve{taj ministarskog izaslanika Luke Selakovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 26. VI 1922; Izve{taj ministarskog izaslanika Lovra Ratkovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 10. 7. 1921.
212 Uxbenici i druga stru~na literatura nabavqani su od {kole Beogradske trgova~ke omladine i oni su {kolske 1920/21. godine u~enicima sirotnog stawa deqeni besplatno. 155 ZANATSKO-TRGOVA^KA [KOLA Odluka Kraqevske trgova~ke omladine da od {kolske 1924/25. godine vi{e ne upisuje u svoju nedeqno-prazni~nu {kolu zanatlijske {egrte i kalfe zato {to ne mo`e da izvodi potrebnu nastavu za zanatlije prema Uredbi o zanatskim {kolama i zato {to ne mo`e zanatlijama izdavati svedo~anstva o zanatskim {kolama, jer joj to nije ciq, ve} samo za trgova~ke pomo}nike i u~enike, nametnula je neophodnost obnove rada Zanatske {kole koja je u Kraqevu radila do 1912. godine. Inicijativa za to potekla je od Zanatlijskog okru`nog esnafa. 156 Tako je, na osnovu re{ewa Odeqewa za industriju i zanatstvo Ministarstva trgovine i industrije od 10. septembra 1924. godine, u Kraqevu, po svim propisima Zakona o radwama i Zakona o zanatskim {kolama, formirana Zanatsko-trgova~ka {kola. 157 Kako je ciq zanatsko-trgova~kih {kola bio da spreme pomo}nike majstora raznih struka, tj. da zanatskim, industrijskim i trgova~kim u~enicima daju ona teoretska znawa, koja su im pored prakti~ne obuke u radionicama i radwama kod svojih gospodara, potrebna za temeqito zanatsko-industrijsko i trgova~ko obrazovawe, po uputstvu Ministarstva trgovine i industije, u ovu trogodi{wu {kolu upisivani su trgova~ki pomo}nici i zanatlijski {egrti i kalfe stariji od 14 godine, a koji su prethodno svr{ili ~etiri razreda osnovne {kole. 158 Za wenog prvog upravnika odre en je gimnazijski profesor Radomir Pavlovi}. 159 Godinu dana kasnije on je zamewen, a uz prethodnu saglasnost Ministarstva poqoprivrede i voda, postavqen je Milorad Paleta{evi}, upravnik kraqeva~ke poqoprivredne {kole, koji je ovu du`nost obavqao do 2. Faksimil {tambiqa Zanatsko-trgova~ke {kole 155 Isto, Izve{taj ministarskog izaslanika Lovra Ratkovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 10. VII 1921. 156 AJ, 65, 1631 2674, Dopis Zanatlijskog okru`nog esnafa u Kraqevu Ministarstvu trgovine i industrije, 6. IX 1924. 157 Isto, Re{ewe Odeqewa za industriju i zanatstvo Ministarstva trgovine i industrije, 10. IX 1924. 158 Profesionalna nastava u na{oj Kraqevini, Glasnik stru~ne nastave, 1. oktobar 1929, 155. 159 AJ, 65, 1631 2674, Re{ewe Odeqewa za industriju i zanatstvo Ministarstva trgovine i industrije, 15. XI 1924.
septembra 1929. godine, kada je umesto wega imenovan direktor Gimnazije Velimir Trifunovi}. 160 Nakon obavqenih neophodnih priprema, do sredine februara 1925. godine upisano je 186 kalfi i {egrta, dok su trgova~ki pomo}nici ove {kolske godine ostali u klupama Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine jer su ve} dva tromese~ja radili i svr{ili odre eni program. Nastava je sve~ano otpo~ela 23. februara 1925. godine. 161 Re{ewem Ministarstva trgovine i industrije za prve honorarne nastavnike postavqeni su u~iteqi Sima \or evi}, ^edomir A}imovi} i Tihomir Matovi}, kwigovo a Dragomir Rankovi}, gimnazijski profesor Vladislav Mar`ik i lekar dr Milosav Obradovi}. 162 U periodu do 1941. godine honorarni nastavnici Zanatsko-trgova~ke {kole bili su jo{ i: u~iteqi Mija Jura~i}, Milo{ Vu~kovi}, Milutin Virijevi}, Qubomir Radoji~i}, Milo{ Simi} i Hristifor Vasovi}, lekari Mihajlo Stani} i Obren Jovi}, sudija Hranislav Jovanovi}, profesor Milan Antonovi} i bankarski ~inovnik Milutin Petrovi}. Pri {koli je postojao Odbor koji se starao o uspehu i napretku {kole i vodio ra~una o redu i disciplini u {koli za vreme ~asova i izme u odmora. 163 [kolske 1929/30. godine u wemu su bili: Aleksije Jelisijevi}, predsednik op{tine Kraqevske, Ilinka Ili}, upravnica @enske zanatske {kole, Luka Lazarevi}, predsednik Trgova~kog udru`ewa, Radoje Jovanovi}, predsednik Zanatskog udru`ewa, Qubomir Dimitrijevi}, trgovac i Jelesije Vasovi}, stolar. 164 Prema nastavnom planu i programu za ovu vrstu {kole izu- ~avani su, kao zajedni~ki predmeti za polaznike oba smera, ra~un, higijena, lepo pisawe, crtawe, kwigovodstvo, srpski jezik i zemqopis. U~enici zanatskog smera slu{ali su predavawa i iz hemije, fizike i geometrije, a trgova~kog iz korespondencije, meni~nog i trgova~kog prava. 165 160 Isto, Dopis Odeqewa za poqoprivredu Ministarstva poqoprivrede i voda Ministarstvu trgovine i industrije, 14. II 1925; Izve{taj upravnika Zanatsko- -trgova~ke {kole Velimira Trifunovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 4. X 1929. 161 Isto, Izve{taj upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Ministarstvu trgovine i industrije, 14. III 1925. 162 Isto. 163 IAK, Udru`ewe zanatlija, kutija br. 42, Uredba o organizaciji, nastavnom planu, stru~noj spremi nastavnika i upotrebi uxbenika u stru~nim produ`nim {kolama, 14. XI 1934. 164 AJ, 65, 1631 2674, Izve{taj zastupnika upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Dragomira Rankovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 26. IX 1930. 165 Isto, Raspored ~asova Zanatsko-trgova~ke {kole u Kraqevu za {kolsku 1925/26. godinu, 12. X 1925. 213
214 Nastava je izvo ena u objektu Osnovne {kole svake nedeqe i prazni~nim danima, od 7 do 12 i od 14 do 17 sati. 166 [kolska godina po~iwala je obi~no 1. septembra, a zavr{avala se u aprilu, mada se ponekad, usled raznih okolnosti, po~etak odga ao za jednu ili dve sedmice. 167 Po zavr{etku ciklusa predavawa organizovano je polagawe godi{wih ispita, kojima su prisustvovali predstavnici trgova~kih i zanatskih strukovnih udru`ewa i izaslanik Ministarstva trgovine i industrije. Broj upisanih u~enika u Zanatsko-trgova~ke {kole za neke od godina vidi se iz naredne tabele: {KOLSKA GODINA I RAZRED II RAZRED III RAZRED SVEGA 1924/25 98 66 22 186 1925/26 66 61 64 191 1926/27 77 28 44 149 1928/29 55 47 39 141 1929/30 46 45 46 137 Prema: AJ, 65, 1631 2674, Izve{taj upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Milorada Paleta{evi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 14. III 1925; isto, Brojni pregled u~enika Zanatsko-trgova~ke {kole u Kraqevu, 12. X 1925; isto, Izve{taj upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Milorada Paleta{evi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 20. XII 1926; izve{taj upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Milorada Paleta{evi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 4. XI 1929; Izve- {taj zastupnika upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Dragomira Rankovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 26. IX 1930. 166 Po~etkom {kolske 1929/30. godine upravnik Zanatsko-trgova~ke {kole Velimir Trifunovi} uputio je Ministarstvu trgovine i industrije predlog za reorganizaciju nastave: Dok sam bio nastavnik ovakvih {kola u U`icu i Po`ezi uvideo sam nezgodu stalnih ve~erwih ~asova. Deca dolaze s rada u {kolu, umorna su i nesposobna da prate nastavu. Usled toga sam pristalica dnevne nastave, ukoliko je to izvodqivo. Ali, s druge strane do sada je bilo zavedeno u ovoj {koli, po mome mi{qewu, jedna r ava praksa, a to je da su svi ~asovi dr`ani nedeqom i praznikom kad radwe ne rade od 7 12 i od 2 5 kao {to sam ispred spomenuo. Po mom mi{qewu, to je isuvi{e mnogo. Mnogo je s gledi{ta same nastave za jedan dan 8 ~asova. S druge strane, oduzima se toj deci nedeqom i praznikom svaki ~as odmora. Ne ostavqa im se ni toliko vremena da se ~estito u te dane umiju, operu, o~e{qaju i presvuku. Naposletku, za vreme kratkih zimskih dana posledweg ~asa po podne od 4 5 mora se opet raditi prema ve{ta~koj svetlosti. Prema tome, to vi{e nije dnevni, ve} ve~erwi ~as. [to se ti~e prvog ~asa pre podne od 7 do 8, on je u zimske dane, tako sam obave{ten a tako iz napred navedenih razloga i mora biti, po~iwe dockan. Deca nisa dolazila na vreme, uvek su zadocwavala. Usled svega toga, iako sam pristalica dnevne nastave, protivnik sam ovakve prakse. Zato mi je ~ast predlo`iti Ministarstvu, i moliti za odobrewe, da se ubudu}e nedeqom i praznikom, kada su radwe zatvorene, dr`i 6 ~asova, i to od 8
Tro{kove izdr`avawa {kole snosila je Op{tina koja je svake godine u svome buxetu votirala odre ena sredstva za tu namenu. Od wih su ispla}ivani honorari upravniku, nastavnicima, {kolskom lekaru i poslu`itequ, nabavqani kancelarijski materijal i u~ila, pla}ani ogrev i osvetqewe, kupovani uxbenici i {kolski pribor siroma{nim u~enicima i dr. 168 Na`alost, o radu Zanatsko-trgova~ke {kole tokom ~etvrte decenije pro{log veka nisu sa~uvani vaqani podaci. Naime, prelaskom nadle`nosti nad ovim tipom {kola sa Ministarstva trgovine i industrije na Prosvetno odeqewe Kraqevske banske uprave Moravske banovine, 1930. godine, sva korespondencija {kolske uprave sa nadle`nim organima bila je usmerena ka Ni{u, a poznato je da je arhiva Moravske banovine uni{tena. Ipak se mo- `e re}i da je delatnost Zanatsko-trgova~ke {kole imala veliki zna~aj za unapre ewe zanatstva i trgovine Kraqeva i ~itavog @i~kog sreza. DR@AVNA ME[OVITA GRA\ANSKA [KOLA ZANATSKO-INDUSTRIJSKOG PRAVCA Privredni oporavak nakon ekonomske krize koja je uzdrmala sve dru{tveno-ekonomske tokove na prelazu iz tre}e u ~etvrtu deceniju XX veka, nagla{ena potreba za stru~nim radnicima raznog profila, kao i neophodnost uspostavqawa tipa {kole koji bi pru`io obrazovawe onoj kategoriji u~enika za koje je {kolovawe u vi{im narodnim {kolama bilo nedovoqno, a upis u sredwe {kole koje omogu}avaju docnije {kolovawe na univerzitetu nepotrebno, doveo je do toga da, krajem leta 1939. godine, Kraqevo, pored postoje}ih prosvetnih institucija (Osnovna {kola, Gimnazija, Ni`a poqoprivredna {kola, Zanatsko-trgova~ka, Trgova~ka {kola Kraqevske trgova~ke omladine i @enska zanatska {kola) dobije jednu novu, koja je svojom delatno{}u trebalo da postane rasadnik stru~nih kadrova za wegovu industriju i zanatstvo. To do 12 i od 2 do 4. Druga dva ~asa koji jo{ preko ostaju po nastavnom planu, da se dr`e ~etvrtkom po podne od 6 do 8. Isto, Izve{taj upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Velimira Trifunovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 23. IX 1929. 167 [kolske 1928/29. godine nastava je otpo~ela 9. septembra, a naredne godine 15. septembra zbog toga {to se osnovna {kola u kojoj se nalazi i Zanatsko-trgova~ka {kola, opravqala i kre~ila. Isto, Izve{taj upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Milorada Paleta{evi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 15. VI 1929; Dopis upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Velimira Trifunovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 4. X 1929. 168 Isto, Buxet Zanatsko-trgova~ke {kole u Kraqevu za {kolsku 1926/27. godinu, 17. IV 1926. 215
216 je bila Dr`avna me{ovita gra anska {kola zanatsko-industrijskog pravca. Inicijativa za weno osnivawe potekla je od kraqeva~kih op{tinskih odbornika predvo enih preduzimqivim predsednikom Du{anom Krsti}em. Tako je na odborskoj sednici odr`anoj 20. avgusta 1939. godine zakqu~eno da za budu}nost na{eg grada, za razvoj na{e industrije, za uhqebqewe, stru~nu spremu i kulturno podizawe na{e omladine, potrebno je vi{e nego ma gde da se otvori dr`avna me{ovita gra anska {kola zanatsko-industrijskog smera 169. Ovakav zakqu~ak preto~en u pisanu molbu upu}en je Ministarstvu prosvete. U woj je, pored ostalog, navedeno da je Op- {tina spremna da materijalno izdr`ava {kolu, tj. da {koli da potrebne prostorije, da pla}a poslugu i da se stara u duhu Zakona o gra anskim {kolama za izdr`avawe {kole, a da Ministarstvo ispla}uje prinadle`nosti nastavnicima, navode}i da bi se postarali da u~enici ove {kole zanatsko-industrijsku pouku dobiju na praksi u ovda{wim fabrikama, a ovo bi podiglo najvi{i rang {koli i dalo najboqu stru~nu spremu u~enicima 170. O~ito da je naklonost Ministarstva za ovu inicijativu bila unapred pripremqena, jer je ono ve} nakon dva dana 24. avgusta pozitivno odgovorilo na pomenutu molbu, donose}i re{ewe o otvarawu Me{ovite gra anske {kole zanatsko-industrijskog pravca u Kraqevu, s tim da se za istu {kolsku godinu izvr{i upis u~enika-ca u I i II razred iste {kole, a da se ostali razredi postupno otvaraju narednih {kolskih godina. U drugom razredu rad }e po- ~eti samo ako se u isti bude upisalo najmawe 15 u~enika-ca 171. Upis prve generacije polaznika obavqen je 1. novembra i tom prilikom u {kolske klupe primqeno je 58 u~enika i u~enica svi u prvi razred. Pravo upisa imali su aci koji su svr{ili IV razred osnovne {kole bez slabih ocena i oni koji su svr{ili neki razred vi{e narodne ili sredwe {kole, a nisu stariji od 14 godina. 172 169 AJ, 66, 1054 1413, Molba Op{tinskog odbora varo{i Kraqeva Odseku za gra- anske {kole Sredwu nastavu Ministarstva prosvete, 20. VIII 1939. 170 U molbi je navedeno i slede}e: Kraqevo je grad sa preko 15.000 stanovnika i ogromnim brojem radni~ke, zanatliske i seoske dece kojoj je potrebno {kolovawe kroz sredwu {kolu, a naro~ito kroz {kolu zanatlisko-industrijskog smera. Poznato je da Kraqevo postaje izrazito industrijsko mesto sa dr`avnom fabrikom aviona, `elezni~kom radionicom, `elezni~kom lo`ionicom i drugim preduze}ima, te za budu}nost na{ega grada, za razvoj na{e industrije, za uhqebqewe, stru~nu spremu i kulturno podizawe na{e omladine potrebno je vi{e nego ma gde da se otvori dr`avna me{ovita gra anska {kola zanatsko-industrijskog smera. Isto. 171 AJ, 66, 1054 1413, Dopis Odeqewa za sredwe {kole Odeqewu za nastavu Odseku za nastavu u gra anskim {kolama Ministarstva prosvete, 30. VIII 1939. 172 Dr`avna me{ovita gra anska {kola zanatsko-industrijskog pravca u Kraqevu Izve{taj za {kolsku 1939/40. godinu, Kraqevo, 1940, 23.
Nastava je otpo~ela 6. novembra u jednoj od prostorija @enske zanatske {kole. Usled ote`anih uslova za weno normalno odvijawe zbog teskobe i prevelikog broja u~enika u jednom odeqewu, Ministarstvo je 22. novembra odobrilo podelu razreda na dva odeqewa Ia i Ib od kojih je u prvom (me{ovitom) bilo 30, a u drugom (mu{kom) 28 u~enika. 173 Uspe{an po~etak rada ote`avali su i nedostatak stru~nih nastavnika, uxbenika i u~ila. Odlukom Ministarstva za upraviteqa {kole postavqen je Milorad S. Jovi}, dotada{wi nastavnik Dr`avne mu{ke gra anske {kole u Subotici. 174 Do sredine februara 1940. godine u {koli su, osim wega, po~eli da rade jo{ i: Vjekoslava M. Jovi} (predavala narodni jezik, pisawe i zemqopis), Borka Vasi}-Ivanovi} (francuski jezik, pisawe i pevawe), Milka S. Berberijan (crtawe, prirodopis, ra~un i geometriju), Radovan M. Vlaji} (ra~un, geometriju, crtawe i mu{ku gimnastiku) i Stanislava V. Markovi} (`enski i mu{ki ru~ni rad i `ensku gimnastiku). ^asove veronauke za u~enike pravoslavne veroispovesti izvodio je akon Srboqub Ristanovi}, a za katolike (~etvoro u~enika u I-a razredu) kraqeva~ki `upnik Tugomir Geli}. 175 Brigu o u~eni~kom zdravqu vodio je dr Dragoslav Vu~kovi}, sreski sanitetski referent, a o higijeni {kolskog prostora i ogrevu slu`iteq Svetislav Milosavqevi}. 176 Razredni stare{ina I-a razreda bila je Borka Vasi}-Ivanovi}, a I-b Milka S. Berberijan. Naredne {kolske godine nastav- 173 AJ, 66, 1054 1413, Dopis Odeqewa za sredwe {kole Odeqewu za nastavu Odseku za nastavu u sredwim {kolama, 25. XI 1939. 174 Osim pedago{kog, Milorad S. Jovi} se aktivno bavio i spisateqskim radom. Wegovo najzna~ajnije delo predstavqa kwi`ica od 32 stranice Sokolstvo u svetlosti nauke, politi~ke istorije, sociologije, estetike, psihologije, biologije, eugenike i pedagogike izdata 1936. godine u Kraqevu. U koautorstvu sa Danicom Jovi} objavio je uxbenik za tre}i razred gra anskih {kola Doma}e gazdinstvo, a pa`wu su mu posebno privla~ile kwi`evna kritika i postavka pozori{nih komada, u okviru kojih je publikovao pet bro{urica nevelikog obima: Dolap pozori{na slika po pesmi M. Raki}a, Invalid pozori{na slika po pesmi A. [anti}a, Lem Edim dramska slika sa igrom i muzikom uz pesme po J. J. Zmaju, Zimska idila pozori{na slika po istoimenoj pesmi V. Ili}a, a Komitska majka tragedija u I ~inu objavqena 1930. godine u Beogradu do`ivela je i drugo izdawe. Srpska bibliografija kwige 1868 1944, kw. 7, Beograd, 1995, 379 380. 175 Pre anga`ovawa u ovoj {koli Vjekosava M. Jovi} radila je u Mu{koj gra anskoj {koli u Subotici, Milka S. Berberijan u Dr`avnoj gra anskoj {koli u Kratovu, Stanislava V. Markovi} u @enskoj gra anskoj {koli u Subotici, a Borka M. Vasi} i Radovan M. Vlaji} bili su diplomirani slu{aoci Vi{e pedago{ke {kole u Beogradu. Dr`avna me{ovita gra anska {kola zanatsko-industrijskog pravca u Kraqevu Izve{taj za {kolsku 1939/40. godinu, 6 9. 176 Tokom ove {kolske godine osmoro u~enika bolovalo je od gripa, petoro od ko- `nih bolesti, po jedan od bolesti organa za disawe i zuboboqe i troje od ostalih bolesti. Isto, 20. 217
218 ni~ki kolegijum je, dolaskom Dragice T. Mihi} za nastavnicu prirodne grupe predmeta, uve}an, a na du`nosti verou~iteqa akona Ristanovi}a zamenio je Obren Lazovi}. 177 Kako je vreme odmicalo, materijalne osnove nastave popravqane su nabavkom novih u~ila, alata i kwiga, tako da su do kraja {kolske godine oformqene tri zbirke u~ila i amaterska {kolska radionica. Istorijsko-geografska zbirka, kojom je rukovodila Vjekosava M. Jovi}, sadr`avala je: 12 mapa svih delova sveta, kartu nebeskih tela, kartu fizi~kih oblika i po jedan globus i busolu, a u okviru zbirke formiran je i istorijski album. U sklopu Zbirke za prirodopis (zbirkom je rukovodila Milka S. Berberijan) napravqeni su herbarijumi i kutije od stakla za ~uvawe prepariranih insekata, a za izu~avawe anatomije ~oveka nabavqen je veliki rasklapaju}i torzo ~ove~ijeg tela. Nastavnica Berberijan je brinula i o zbirci za matematiku i geometriju, u kojoj se nalazilo 16 u~ila (mere za te~nost, te`inu, zapreminu i sl.), kao i ve}i broj geometrijskih tela koja su od drveta i kartona izradili sami u~enici. Amaterska {kolska radionica bila je poverena nastavnici doma}instva i ru~nog rada Stanislavi Markovi}, a posedovala je dvadesetak stolarskih alatki, dok je i svaki u~enik imao sopstveni alat za drvorez. Formirane su i dve biblioteke koje je vodila Borka Vasi}-Ivanovi}: nastavni~ka, sa mawim brojem kwiga iz oblasti nauke, kwi`evnosti, pedagogije i psihologije, i a~ka sa 51 delom iz omladinske lepe kwi`evnosti. \a~ka biblioteka bila je pretpla}ena na ~asopise: De~iji zabavnik, Priroda i Na{ jezik. 178 Kao i u ostalim vaspitno-obrazovnim ustanovama, i u ovoj su u sklopu nastave organizovane i izvo ene ekskurzije u ciqu obrazovawa u~enika, sticawa novih pojmova iz svih oblasti saznawa, razvijawa dru`equbqa i svih plemenitih ose}awa koja ~ine lepo i ~ove~no vaspitawe. 179 Tako su tokom {kolske 1939/40. godine u~enici i{li na poludnevni izlet do topionice olova u Sir~i radi prirodopisnog i geografskog prou~avawa terena (28. marta 1940. godine), na zajedni~ki izlet sa u~enicima ~a~anske Dr`avne gra anske {kole do manastira @i~e (12. maja) i trodnevnu ekskurziju za Beograd (20 22. aprila), prilikom koje su posetili Zoolo{ki i Vojni muzej, Beogradski sajam (jugoslovenski, nema~ki, italijanski, turski, gr~ki, ma arski, bugarski i rumunski paviqon), Kalemegdansku tvr avu i bioskop u kome su gledali prigodne a~ke filmove. 180 177 Dr`avna me{ovita gra anska {kola zanatsko-industrijskog pravca u Kraqevu Izve{taj za {kolsku 1940 41. godinu, Kraqevo, 1941, 5. 178 Isto, 18 19. 179 Isto, 14. 180 Isto, 12, 14 15.
S ciqem da kod u~enika podstaknu `equ za ~itawem kao i da oni steknu interesovawe za svakodnevni `ivot, da prate savremeni razvoj ~ove~anstva i sve doga aje u wemu i razviju smisao za `urnalistiku, obrazovane su \a~ke zidne novine, gde su isticani u~eni~ki literarni radovi, crte`i, poslovice, pitalice, zagonetke, ise~ci iz de~jih ilustrovanih listova i sl. 181 [kola je sve~ano obele`avala Dan Ujediwewa (1. decembar), [trosmajerov dan i Dan majke (14. maj) i slavila kao {kolsku slavu praznik Svetog Save. 182 Posebna pa`wa u nastavnom procesu poklawana je oglednim predavawima sa edukativnim sadr`ajima ( O suzbijawu tuberkuloze, Bojni otrovi i odbrana iz vazduha, Bombardovawe stanovni{tva, prva pomo} i za{tita od napada iz vazduha ). U okviru vannastavnih aktivnosti radila su i dva udru`ewa: Dru{tvo Zajednice doma i {kole i Podmladak Dru{tva Crvenog krsta. Osniva~ka skup{tina Dru{tva Zajednice doma i {kole odr`ana je 10. marta. Ona je okupqala nastavnike i a~ke roditeqe radi vo ewa zajedni~ke brige o vaspitawu u~enika i sprovo- ewu mera za unapre ewe wihovih `ivotnih i radnih uslova (nabavke uxbenika i u~ila, izvo ewa ekskurzija, razvoja sporta, obla- ~ewa siroma{nih u~enika, osnivawa {kolskih pomo}nih kuhiwa, prire ivawa {kolskih izlo`bi i javnih predavawa i sl.). 183 U~lawivawe u Podmladak Crvenog krsta obavqano je prilikom samog upisa u {kolu. Od prikupqene ~lanarine nabavqena je zidna priru~na apoteka sa mnogim va`nim medikamentima a ustrojena je i bolesni~ka kwiga, pa je tako svaki u~enik sticao pravo na besplatno le~ewe kod sreskog sanitetskog referenta dr Vu~kovi}a. 184 Nastavni ciklus u ovoj prvoj godini rada {kole zavr{en je 20. juna 1940. godine, a saop{tewe uspeha i podela svedo~anstava obavqeni su na Vidovdanskoj sve~anosti. 185 [kolovawe u prvom razredu uspe{no su zavr{ili 51 u~enik i u~enica. 181 Isto, 13 14. 182 Doma}in slave bio je ^edomir Seni~i}, trgovac. Upraviteq Jovi} je odr`ao predavawe Na{a {kola i duh svetosavqa. U prigodnom programu u~estvovali su u~enici Dragomir @ujovi}, @ivojin Petkovi} i Nikola Borovi}anin a Svetosavsku himnu intonirao je {kolski hor pod vo stvom Borke Vasi}-Ivanovi}. Proslavi su prisustvovali predstavnici vlasti i vojske, brojno gra anstvo i a~ki roditeqi. Isto, 11. 183 U Upravu zajednice izabrani su: Milorad S. Jovi}, upraviteq {kole, Milija Grbovi}, Radovan M. Vlaji}, Stanislava Markovi}, Julka ^i~uli}, Roksanda Maksimovi}, Sreten Bor~evi}, Bela [mit, Petar Vukovi} i Nikola Mladen. Nadzorni odbor sa~iwavali su: Milka Berberijan, Milan Smiqani} i Milutin Stojanovi}. Isto, 17. 184 Isto, 18. 185 Ovom prilikom otvorena je izlo`ba u~eni~kih radova koje su sa~iwavali: crte`i, herbarijumi, radovi u duborezu, makete zoolo{kog vrta sa `ivotiwama, radovi od se~enog papira i kartona, gobleni, stolwaci i miqea, {areni vez itd. Isto, 13. 219
220 Usled ratne opasnosti u prole}e 1941. godine, nastavni proces prekinut je 2. aprila, da bi se u~enici vratili u {kolske klupe 12. maja. Tri dana kasnije, po skra}enom postupku, zavr{ena je {kolska 1940/41. godina. 186 186 Isto, 9.
KULTURNE PRILIKE
Sokolsko dru{tvo Kraqevo, 30-ih godina XX veka
223 [TAMPA U odnosu na neke druge srbijanske gradove koji su, poput Beogada, Vaqeva, Kru{evca, ^a~ka, Kragujevca, [apca i drugih, spoznali zna~aj pisane re~i i informacija koje je sa sobom nosila lokalna {tampa jo{ u XIX veku, Kraqevo je ovu specifi~nu novinu do~ekalo sa velikim zaka{wewem. Prema dostupnim podacima, u periodu izme u dva svetska rata u wemu su pokrenuta dva lokalna nedeqna lista. Kraqevski glasnik Kod kraqeva~kih prodavaca novina, pored Politike, Pravde i ostalih dnevnih, nedeqnih i mese~nih listova {tampanih u Beogradu i drugim srpskim gradovima, 14. septembra 1933. godine pojavio se i jedan novi, koji je izazvao interesovawe i znati`equ me- {tana. Pred wima se nalazio prvi broj Kraqevskog glasnika, nezavisnog nedeqnog organa, kako je nagla{eno u wegovom zaglavqu. Verovatno da mnogi Kraqev~ani u tom trenutku nisu ni bili dovoqno svesni zna~aja ovog doga aja koji ih je svrstavao u red urbanih sredina koje su mnogo ranije od wih spoznale blagodeti {tampe kao civilizacijske tekovine i indikatora modernizacijskog pomaka. Naime, pojavom Kraqevskog glasnika Kraqevo je, kao grad u sna`nom privrednom, demografskom i prosvetno-kulturnom usponu i kao administrativno-upravno sedi{te @i~kog sreza, dobilo prvi put svoj list, koji je uneo novi duh u dru{tveni `ivot grada, podsti~u}i wegovu dinamiku, lagano potiskuju}i uli~nu glasinu decenijama uvre- `enu u mentalitet, na~iwu}i qubomorno ~uvanu privatnost u porodi~nim i poslovnim odnosima, doprinose}i na taj na~in liberalizaciji trgovine, zanatstva, kulturnih tokova, dru{tvenih navika, zavode}i svojevrsnu kontrolu javnog mwewa nad radom op{tinske uprave, podsti~u}i kolektivnu svest o potrebi unapre ewa kvaliteta `ivota u gradu re{avawem komunalnih problema itd. 1 1 Vladan Virijevi}, Prilog istoriji {tampe u Kraqevu izme u dva svetska rata, Kraqevski glasnik, Zbornik radova Filozofskog fakulteta, XXVIII XXIX (1998 1999), Pri{tina Blace, 2001, 228.
224 Osniva~ i prvi urednik lista bio je advokatski pripravnik Vladimir Radi~evi} kome su u redakciji pomagali: Bo`idar Milenkovi}, sve{tenik, Hristifor Vasovi}, u~iteq, \ur e Radovi}, profesor Ni`e poqoprivredne {kole i Ivo Grabovac, suplent Realne gimnazije. 2 Prvobitno sedi{te uredni{tva i administracije lista bilo je u ulici Kara or evoj 9-a. Kada je nakon izlaska tre}eg broja Radi~evi} napustio uredni~ko mesto obrazla`u}i svoj postupak prezauzeto{}u u advokaturi, 3 funkciju glavnog urednika preuzeo je Ivo Grabovac, koji je sedi{te redakcije premestio u ulicu Cara Lazara br. 36. 4 Promenom glavnog urednika reorganizovan je i redakcioni odbor u koji su pored ranijih ~lanova uvedeni i Velimir Trifunovi}, direktor Realne gimnazije, Toma Ivanovi}, advokat, Radosav Blagojevi}, lekar, Qubomir Radovi}, trgovac, Voja Jakovqevi}, ~inovnik, Milosav Milosavqevi}, trgovac i izvesni Vasiqevi}, arhitekta. 5 Kraqevski glasnik je do devetnaestog broja izlazio ~etvrtkom, verovatno iz pragmati~nih razloga jer je petak bio pazarni dan u Kraqevu te se o~ekivalo da }e tada, kada u wega nahrle mnogi iz okolnih sela i susednih gradova, plasman tira`a biti najboqi, a onda je iz tehni~kih razloga wegovo izla`ewe pomereno za nedequ. [tampan }irilicom u poznatoj kraqeva~koj {tampariji ^ede M. Milo{evi}a 6 na ~etvrtini araka (in folio), list je u grafi~kom pogledu bio profesionalno ure en. 7 Ko{tao je jedan dinar, polugodi{wa pretplata iznosila je 25, a godi{wa 50 dinara. Motive koji su podstakli pokretawe lista ~lanovi uredni- {tva saop{tili su ~itaocima u wegovom prvom broju: Svesni da samo putem {tampe, putem jednog ovakvog glasila mo`emo poslu`iti 2 AJ, 66, 755 1207, Dopis direktora Realne gimnazije u Kraqevu Prosvetnom odeqewu Kraqevske banske uprave Moravske banovine, 23. X 1933. 3 O razlozima Radi~evi}eve ostavke direktor kraqeva~ke gimnazije Velimir Trifunovi} pisao je nadle`nim organima Moravske banovine slede}e: Prema usmenoj izjavi koju sam ~uo od pomenutih ~lanova redakcionog odbora g. Radi~evi} je list napustio zato {to nije izvr{io dovoqnu organizaciju. Pri pokretawu lista uveravao je ~lanove redakcionog odbora da je on osigurao materijalnu stranu za izla`ewe lista. Me utim, to se pokazalo kao neta~no. Na taj na~in, list je trebalo da se ugasi. Sem ovog razloga, mislim da razlog za napu{tawe lista le`i jo{ u tome, a koliko sam to mogao saznati u varo{i, {to list posle prvog broja ne{to zbog lokalnih prilika a ne{to i zbog samog urednika, nije nai{ao na dobar odziv. Isto. 4 Promena urednika, Kraqevski glasnik, 5. X 1933, 3. 5 Reorganizacija redakcionog odbora na{eg lista, Kraqevski glasnik, 2. XI 1933. 6 O {tampariji ^ede Milo{evi}a, osnovanoj 1904. godine, koja se pored {tamparstva bavila u mawem obimu i izdava{tvom, vidi vi{e: Dragan Dra{kovi}, Fotografije i razglednice u Narodnom muzeju Kraqevo, Na{a pro{lost, 6, Kraqevo, 2005, 56, 60. 7 Vuk Dragovi}, Srpska {tampa izme u dva rata Osnova za bibliografiju srpske periodike 1915 1945, I, Beograd, 1956, 182.
op{toj stvari, do{li smo do ube ewa da potrebe Kraqeva i sreza `i~kog, s obzirom na wihovu dana{wicu kao i na wihovu blisku i sjajnu budu}nost, imperativno zahtevaju pokretawe i izdavawe jednog ovakvog lista. (...) Na{ }e list najvi{e poklawati pa`wu kulturnim, ekonomskim, privrednim, politi~kim, prosvetnim i drugim problemima koji duboko zasecaju u na{ nacionalni `ivot. Naro~ito }e nam du`nost biti da svestrano i objektivno pretresamo komunalne probleme. (...) Do{li smo do ube ewa da postavqeni ciq sam po sebi nije lak, kao i da sredstva sa kojima raspola`emo nisu velika, ali da ipak i pored toga treba ustrajati u preduzetoj akciji, jer imamo primera da i druga mesta, po veli~ini kao i Kraqevo, imaju ~ak i po dva nedeqna lista. Za{to da i Kraqevo nema bar jedan?!! 8 Uredni{tvo je poru~ivalo ~itaocima da }e mu princip biti objektivnost, a ciq istina. 9 Isticalo je da je list nezavisan jer smo svesni ~iwenice da samo kao takvi nezavisni i slobodni mo`emo ispuniti svoj ciq, 10 ali je ujedno nagla{avalo da }e se po{tovati nacionalni i dr`avni imperativ da svi gra ani {irom na{e prostrane i lepe dr`ave, akceptiraju pojam novog nacionalizma Jugoslovenstvo; da se, sa tim novim nacionalizmom sa`ivimo, odnosno da Jugoslovenstvo postane jedno od bitnih ose}awa na{eg unutra{weg `ivota i da putem wega Jugoslovenstva kao putem nove nacionalne religije, stvorimo preduslove i udarimo ~vrste temeqe za {to lep{i, mirniji i sre}niji `ivot u na{oj lepoj i bogatoj otaxbini. 11 Nastoje}i da stekne simpatije {to {ireg kruga ~italaca, uredni{tvo je iz broja u broj uvodilo nove rubrike, a naj~e{}e su bile: Dnevne vesti, Kroz Kraqevo, Sport, Uzgredice, Hronikus, Na{e selo, Iz medicine, Savremene pitalice, Sa reporterskom bele`nicom u stvarnost, Iz nacionalne literature, Pisma ~italaca zatim razna obave{tewa, oglasi, reklame i sl. U duhu integralnog jugoslovenstva Kraqevski glasnik je poja{wavao brojna politi~ka pitawa o{tro istupaju}i prema politi~arima stranaka ~ija je delatnost zabrawena 6. januara 1929. godine ( politi~kim qudima ), okrivquju}i ih za zloupotrebu nacionalnog rada, za uskostrana~ke i li~no{i}arxijske interese, pozivaju}i omladinu da se pojavi na politi~koj pozornici, da situaciju pro~istimo i da punom snagom stanemo u odbranu dr`avnih i narodnih interesa. 12 Na wegovim stupcima moglo se pro~itati i o tome {ta pi{e inostrana {tampa, uglavnom ~ehoslova~ki i francuski listovi. 8 Na{a re~, Kraqevski glasnik, 14. IX 1933, 1. 9 Isto. 10 Isto. 11 Krajwe je vreme, Kraqevski glasnik, 14. IX 1933, 1. 12 Pre~i{}avajmo situaciju, Kraqevski glasnik, 28. IX 1933, 1. 225
226 ^itaoci sa sela sa naro~itom pa`wom i{~itavali su ~lanke koji su tretirali ona pitawa koja su ih najvi{e interesovala, kao {to su: Pitawe zemqoradni~kih dugova, Uredba o za{titi zemqoradnika, i sli~no, zatim brojne prakti~ne savete i pou~ne tekstove poput: Koristi od semena tikava i lana, Sapunica kao odli~no ubre, Petroleum protivu lisnih va{i na cve}u, ru`i i vo- }u, Koristi od lana, P~elarske zadruge itd. Wihovi autori bili su profesori kraqeva~ke poqoprivredne {kole tako da su svojom stru~no{}u bili na visokom nivou. Novine su redovno informisale Kraqev~ane o aktivnostima op{tinskih vlasti, pri tom apeluju}i da svaki gra anin ima bar toliko voqe za op{tim korisnim radovima, koliko pokazuje energije {tede}i i najmawi deo svoje imovine. 13 Poput pravog barometra varo{kog javnog mwewa, sa stranica lista upu}ivana su op{tinskoj upravi kratka pitawa o raznim problemima koje je ona, u interesu gra ana, trebalo da re{i, poput onih: Da li op- {tinska vaga stoji pored spomenika kao ukras ~ar{ije ili...?, 14 Kada }e nas policijska ili op{tinska vlast za{tititi od svakodnevnog terora pojedinih bekrija?, Kada }e se u Kraqevu podi}i bar jedno javno kupatilo?, Da li se o~ekuje jo{ koja `rtva na spomeniku izginulim Kraqev~anima pa da se ona trula gra a ukloni? i sli~no. 15 Poklonici kwi`evnosti i u~enici gimnazije i ostalih kraqeva~kih sredwih {kola, na stranicama Kraqevskog glasnika mogli su saznati ne{to vi{e o Vuku Stefanovi}u Karaxi}u, Augustu [enoi i drugim velikanima jugoslovenske kwi`evnosti, pro~itati prikaz neke nove kwige, ~lanak o poselu Zajednice doma i {kole u mesnoj gimnaziji, prevod ruske Pri~e o magarcu itd. Te`e}i unapre ewu zdravstvenog nivoa, kulture i svesti svojih ~italaca, u uredni{tvu su zna~ajnu pa`wu poklawali temama iz medicine objavquju}i niz pou~nih tekstova, i time posredno doprinosili poboq{awu op{tih zdravstvenih i higijenskih prilika u mnogim doma}instvima. 16 ^esti su bili i prilozi o sportu i sokolstvu, akcijama mesnog pododbora aerokluba Na{a krila, Francusko-jugoslovenskog kluba u Kraqevu, Diletantskog pozori{ta, zanimqivosti iz `ivota kolonije ruskih emigranata u Kraqevu, novosti iz @i~ke eparhije, o te{ko}ama radnika i naporima usmerenim ka poboq{awu wihovih `ivotnih i radnih uslova i sli~no. 13 Du`nost op{tine, Kraqevski glasnik, 5. X 1933, 1. 14 Savremene pitalice, Kraqevski glasnik, 28. IX 1933, 1. 15 Savremene pitalice, Kraqevski glasnik, 5. X 1933, 1. 16 Ne{to o tuberkulozi, Kraqevski glasnik, 28. IX 1933, 3; Ishrana zdravog odoj~eta, Kraqevski glasnik, 30. XI 1933, 3.
227 Kraqevski glasnik je objavqivao i informacije o ekonomsko-finansijskoj krizi, otvarawu lovne sezone u @i~kom srezu, postavqawu novih sudijskih pripravnika u Sreskom sudu, opasnostima po mir u Sredwoj Evropi, sednicama Banskog ve}a Moravske banovine, podizawu Wego{evog spomenika u Beogradu, retkom primeru po{tewa jedne gospo e koja je vratila blagajniku koji ispla}uje penzije gre{kom vi{e ispla}enih 500 dinara itd. Shvatawe da ko ogla{uje taj napreduje lagano je preovladavalo u svesti nosilaca privrednih tokova u Kraqevu, naro~ito trgovaca i zanatlija, koji su me u prvima spoznali mo} reklame, tako da je posledwa stranica Kraqevskog glasnika bila namewena gotovo iskqu~ivo komercijalnim oglasima i reklamama. ^itaoci su tako obave{tavani o ponudi pr`ene i mlevene kafe, {e- }era, pirin~a, zejtina, bombona, ~okolade, kowaka, ruma i likera u bogatom stovari{tu Nikole Sukijasovi}a Jermenina, o velikom izboru kreveta, otomana, jorgana, kredenaca, kompletnih soba, astala, stolica za udava~e, u Pomodnoj manufakturnoj radwi Vojislava D. \or evi}a, o raznoj obu}i Kod Bate i sli~no. U kraqeva~kim kolonijalno-bakalskim i kolonijalno-delikatesnim radwama mogli su se, idu}i za reklamama iz Kraqevskog glasnika, nabaviti Peko cipele najnovijih fazona, razne vrste sapuna, Ba~ko bra{no za razvijawe, crno-beli i zeleno emajlirani sa niklovanim delovima {poreti Dika i irske pe}i Febo i Biser, {e{iri za gospodu i dame, {tofovi i gotova mu{ka odela, damski kaputi, mantili i kostimi po najni`oj ceni i najboqoj izradi, plavo posu e, karte za igrawe proizvo a~a Ferd Piatnik Sohne Wien, nema~ke {iva}e ma{ine marki Feniks, Keler, Najman i Ehscela, torpeda i ostali delovi za bicikle, benzin, gas za osvetqewe, trska za {tukator, cement, gvo` e {tokasto i obru~no, klinci za potkov stoke, crni i ferc pleh, sre}ke klasne lutrije, a~ki uxbenici, {kolski i kancelarijski pribor i druga roba. Na novinskim stupcima ogla{avani su stanovi i lokali za izdavawe, lekarske usluge, propagirano sredstvo za odvikavawe od pu{ewa Asepton, itd. Oni su kori{teni i za iskazivawe javnih zahvalnosti ustanovama ili pojedincima, za ~estitawa povodom raznih praznika, jubileja, porodi~nih slava, obznawivawe parastosa i pomena, ogla{avawe prodaje imawa, ku}a ili lokala putem licitacija i sli~no. Sa posebnim uzbu}ewem ~itane su vesti iz crne hronike o raznim pqa~kama, ubistvima, tu~ama i drugim kriminalnim doga- ajima koji su raspaqivali ma{tu ~italaca doprinose}i stvarawu raznih verzija jednog istog doga aja, kao i izricawu osuda i licitirawa krivi~nim sankcijama pre odluke sudskih organa. Novine su skretale pa`wu roditeqima na pravilno vaspitawe dece, posebno na moral, ukazuju}i da se pored deteta ne sme re-
228 }i ni{ta ru`no i odvratno, ni{ta {to bi bilo u stawu da da r ave navike sluhu i vidu. Ono {to je pritajeno optere}ivalo odnos me u `iteqima Kraqeva, trzavice izme u domorodaca-oxakovi}a i stranaca- -skorojevi}a, bilo je predmet `ustre polemike u vidu pisama ~italaca u nekoliko prvih brojeva Kraqevskog glasnika. Stranci iz redova inteligencije (profesori, stru~waci iz Fabrike aviona, sudije, ~inovnici), pomalo hvalisavo, isticali su svoje zasluge za uno{ewe novog duha u Kraqevo, koje, po wima, postepeno gubi svoje lokalne boje i tradicije i postaje sve vi{e ne samo op- {tejugoslovensko nego i kosmopolitsko mesto s obzirom na broj stranaca koji tu `ive 17. Doma}i, pre svega iz redova trgovaca, zanatlija i ugostiteqa, odgovarali su im da bi radi bili da znaju {ta su ti stranci uneli novo, lep{e i uzvi{enije u na{u u~malu palanku te nam primerom pokazali da se ugledamo. Osigurani dobrim mese~nim dohocima, ta gospoda vi aju se ~esto, naravno kada im to slobodno vreme dozvoli, po javnim lokalima, te na taj na- ~in prave Kraqevo `ivqim. To je lepo. Pitamo se sad, da li je to novi ton Kraqeva?. 18 Jedan od oxakovi}a zakqu~ivao je da u razvoju Kraqeva domoroci moraju voditi prvu re~, ako ne `ele da im drugi kapu kroje, te da ono bude mawe svoje, vi{e tu e. 19 Ovako dopisivawe bilo je najboqi pokazateq otvorenosti lista za svakakva mi{qewa i nastojawa uredni{tva da se, objektivnosti radi, ~uju i jedna i druga strana. Uprkos entuzijazmu i zalagawu uredni{tva Kraqevskog glasnika da list zadr`i nivo ~itanosti i kontinuitet izla`ewa, po~etkom 1934. godine, nakon izlaska devetnaestog broja 21. januara, list je uga{en. Narodna samouprava Na pojavu svojih novih nedeqnih novina, nakon prestanka izla`ewa Kraqevskog glasnika, Kraqev~ani su morali da pri~ekaju ne{to du`e od dve godine. Kako bele`i beogradska Pravda, na sednici Sreskog odbora Jugoslovenske radikalne zajednice za srez @i~ki, odr`anoj po~etkom januara 1936. godine, inicijativom Petra Bogavca, trgovca, narodnog poslanika i prvaka Jugoslovenske radikalne zajednice u @i~kom srezu, doneta je odluka o pokretawu nedeqnog lista pod nazivom Jugoslovenska radikalna samouprava, koji je trebalo da bude neka vrsta partijskog biltena. 20 Nakon obavqawa neophodnih priprema, prvog 17 Kraqevo nekad i sad, Kraqevski glasnik, 14. IX 1933, 2. 18 Kraqevo nekad i sad, Kraqevski glasnik, 21. IX 1933, 2. 19 Kraqevo u budu}nosti, Kraqevski glasnik, 19. X 1933, 1.
petka u aprilu mesecu 1936. godine pojavio se prvi broj ovog jerezovskog lista, ali sa izmewenim nazivom u odnosu na prvobitno zami{qeni. Bila je to Narodna samouprava, obima svega ~etiri stranice, {tampana }irilicom u {tampariji poznatog kraqeva- ~kog {tampara ^edomira M. Milo{evi}a. Kako se pretpostavqa, verovatno da je do usvajawa ovog naziva do{lo usled te`we vlasnika lista Petra Bogavca i uredni{tva, na ~elu sa Dobrivojem Milovanovi}em, da se zadobiju simpatije {to {ireg kruga ~italaca, a ne samo partijskog ~lanstva. 21 O tome koliki je bio tira` prvih brojeva Narodne samouprave ne postoje podaci, ali je poznato da je u ~etvrtoj godini izla`ewa lista dostigao 1.000 primeraka. 22 Pojava Narodne samouprave je, kako navodi jedan istori- ~ar, unela pravo osve`ewe u dru{tvenu atmosferu Kraqeva i @i~kog sreza, tako da se mogao sresti (list prim V. Virijevi}) u rukama ne samo ~lanova i simpatizera jereze, ve} i wenih politi~kih oponenata i onih koje politi~ka prepucavawa nisu zanimala, ve} su prosto `eleli da saznaju neku novost iz svog okru`ewa i drugih delova zemqe. 23 Na prvoj stranici lista, u zaglavqu, nalazio se memorandum Narodna samouprava Jugoslovenske radikalne zajednice osniva~ Petar Bogavac sa osnovnim tzv. tehni~kim podacima, te crte`ima mauzoleja Kara or evi}a na Oplencu i portreta Nikole Pa{i}a. Na woj su naj~e{}e objavqivani politi~ki komentari, vesti i analize politi~kih doga aja u zemqi i svetu, koje je uglavnom karakterisalo pristrasno pisawe u korist vlade i vladaju}e stranke Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). 24 Subjektivnost i antiopozicioni tonovi posebno su dolazili do izra`aja u predizbornim kampawama kada se list gotovo u potpunosti pretvarao u propagandno oru e vladaju}e stranke. 25 Tako su ~lanstvo i simpatizeri JRZ obave{tavani o partijskim kon- 20 Konferencija JRZ u Kraqevu, Pravda, 13. I 1936, 3. 21 Milovanovi}a je na uredni~koj du`nosti nasledio Bo`idar \uri}. Zlatibor Markovi}, Narodna samouprava prilog za istoriju {tampe u Kraqevu izme u dva svetska rata, Poveqa, 3, Kraqevo, 2002, 128. 22 ^etvrta godina od izla`ewa Narodne samouprave, Narodna samouprava, 7. IV 1939, 2. 23 Z. Markovi}, Narodna samouprava prilog za istoriju {tampe..., 129. 24 Iako se uredni{tvo deklarativno izja{wavalo za principijelno gledi{te nezavisno od u`eg partijskog shvatawa koje se sastojalo u tome da novina ostane slobodna i nepristrasna, van partijskog uticaja, iz naslova i sadr`ine tekstova objavqenim na wenim stranicama, pogotovu onih politi~ke sadr`ine, to se ne bi moglo zakqu~iti. Evidentno je da je, u pogledu ure iva~ke koncepcije, ono po{tovalo na~ela usvojena u strana~kom vrhu, i da su stupci Narodne samouprave bili zatvoreni za politi~ke stavove koji su odudarali od zvani~nog kursa. Isto, 129. 25 Isto. 229
230 ferencijama i zborovima, prezentirane su kandidatske liste, popisi predsednika bira~kih odbora i izborni rezlutati po op{tinama @i~kog sreza za op{tinske izbore od 27. septembra 1936. i parlamentarne izbore od 11. novembra 1938. godine i sl. Osim otvoreno navija~kih tekstova politi~ke konotacije, ~itala~ki korpus je sa stubaca Narodne samouprave mogao da sazna i o koracima koje preduzima Ministarstvo poqoprivrede na unapre ewu vo}arstva, iznenadnoj smrti lidera Jugoslovenske muslimanske organizacije Mehmeda Spaha, produ`ewu va`nosti jugoslovensko-gr~kog trgovinskog sporazuma, u~e{}u jugoslovenskih izlaga~a na velikoj Svetskoj izlo`bi u Wujorku 1938. godine, merama za poboq{awe saradwe Srpske i Bugarske pravoslavne crkve, osnivawu udru`ewa Vasojevi}a u Beogradu, nema~kim privrednim merama prema Jugoisto~noj Evropi, bilateralnim odnosima Kraqevine Jugoslavije sa susednim zemqama, formirawu Saveza poqoprivrednih komora u Beogradu, ulozi Stalnog saveta Balkanskog pakta i wegovom zasedawu u Bukure{tu i drugo. Memorandum Narodne samouprave Imaju}i u vidu raznolikost socijalne strukture ~italaca lista, uredni{tvo je nastojalo da aktuelnim tekstovima o raznim pitawima iz domena poqoprivrede, zanatstva, trgovine, sfere radni~kih prava i potreba i sli~no, omasovi ~itala~ki korpus. Otuda i napisi poput: Le~ewe obolele stoke od slinavke i {apa, Nova vrsta konopqe, Kajsija i wen zna~aj za na{e vo}arstvo, Prakti~na uputstva oko suzbijawa va{qivosti kod stoke, Op{ta pravila kojih se treba dr`ati pri orawu, Prirodni neprijateq krompirove bube, Kako treba pripremiti zemqi{te za sadwu vo}aka, napis o Poqoprivrednoj sto~arskoj izlo`bi u Novom Sadu, te ~lanci o aktivnostima JUGORAS -a, Zemaqskoj zanatskoj izlo`bi prire enoj u Beogradu od 8. do 25. oktobra 1938. godine, kreditirawu zanatske proizvodwe itd. 26 Nakon poraza kandidata JRZ-a u Kraqevu na op{tinskim izborima 27. septembra 1936. godine Narodna samouprava je dobila i jednu novu rubriku, pomalo neobi~nog naziva?!, a 26 Isto, 130.
bila je rezervisana za kratka pitawa i konstatacije kojima se kritikovala novouspostavqena op{tinska vlast koju su ~inili pripadnici Udru`ene opozicije. 27 U novinama je bilo mogu}e pro~itati i o kriminalu (su ewu ciganskoj lopovskoj bandi, `eni koja je zbog ubistva qubavnika osu ena na zatvorsku kaznu u trajawu od sedam godina, ubistvu na jednom seoskom saboru, osudi kowokradice na godinu dana strogog zatvora uz gubitak ~asnih prava ), samoubistvima, nesre}nom slu~aju ga`ewa ~oveka automobilom, davqewu supruge predsednika kraqeva~kog suda u vrtlozima Ibra i sli~no. Novine su donosile i vesti o delatnosti mesnog aerokluba Na{a krila, postavqewu novih profesora beogradskog univerziteta, u~iteqskim zabavama, radu Okru`nog i Sreskog suda u Kraqevu, manifestacijama organizovanim od strane mesnog sokolskog dru{tva i razvoju sokolskog pokreta na seoskom podru~ju @i~kog sreza, osve}ewu kamena temeqca za novi hotel u Ulciwu, voznom redu na pruzi Stala} U`ice i Lapovo Skopqe, rasporedu de`urstava apoteka u gradu... Posledwa stranica lista bila je namewena komercijalnim tekstovima reklamama i malim oglasima iz kojih se moglo saznati o asortimanu i uslovima prodaje u apoteci Kod Svetog \or a, ponudi u kafani Zlatan Prag ( najboqa doma}a kujna koja prima abonirce po umerenoj ceni ), najnovijim modelima {iva}ih ma{ina i rezervnih delova za iste u trgova~koj radwi Radisava Jovanovi}a, turisti~koj ponudi Mataru{ke Bawe itd. 28 Ne postoji pouzdan podatak o tome do kada je izlazila Narodna samouprava, mada, ono {to je izvesno, to je ~iwenica da je bila svojevrsno obele`je i hroni~ar jednog dinami~nog perioda u pro{losti Kraqeva, u kome je ono na~inilo definitivni otklon od palanke orijentalnog tipa i okrenulo se uzorima Beograda i Evrope. 29 Pregled crkve eparhije @i~ke Seobom sedi{ta eparhije @i~ke i kancelarije @i~kog crkvenog suda iz ^a~ka u manastir @i~u, odnosno Kraqevo, krajem leta 1934. godine, Kraqevo je dobilo i jedan list verskog karakte- 27 U ovoj rubrici se moglo pro~itati: Kada }e se o~istiti ono ubre i korov na obali i ispod obale?, Kada }e na{a op{tina zameniti male sijalice od petnajest sve}a u nekim ulicama i postaviti ve}e i propisne sijalice?, Op{tina je dala novo ime Ratarskoj ulici, ali bi mnogo boqe bilo da je dala ma kakvu kaldrmu!, Kada }e op{tina Kraqevska da zavr{i spomenik i {ta je bilo sa onih 100.000 dinara koje je op{tina dala za dovr{ewe istog? Isto. 28 Isto. 29 Postoji pretpostavka da je ona uga{ena nakon Bogav~eve smrti, ali i mogu}nost da je izlazila sve do Aprilskog rata 1941. godine. (Isto.) 231
232 ra koji je izlazio pod okriqem eparhijske uprave. Bio je to Pregled crkve eparhije @i~ke, poluslu`beni organ sve{teni~kog udru`ewa @i~ke eparhije pokrenut 1. avgusta 1919. godine s ciqem da izve{tava sve{tenike i vernike o svemu onome {to se radi i doga a u eparhiji. 30 U skladu sa materijalnim uslovima list je izlazio kao mese~nik, mada se povremeno de{avalo i da bude {tampan kao dvobroj, tj. dvomese~nik. Osim poluslu`benih vesti, list je objavqivao napise sve{tenika i drugih prijateqa Crkve koji su tretirali aktuelna pitawa iz domena religije, prosvete, morala, `ivota na{eg naroda i sve{tenstva, poqoprivrede i higijene, kao i sve ono {to }e biti pou~no i korisno za narod, a iz uredni{tva budu}im saradnicima i ~itaocima poru~ivano je da svakoj li~noj polemici ne}e biti mesta u listu. 31 Prema zamislima wegovih pokreta~a, list je trebalo da bude svojevrsna spona koja }e nas duhovno ja~e vezati i pokretati na {to aktivniju delatnost na versko-moralnom poqu u na{em narodu i trgnuti nas od pesimizma u koji su mnogi zapali usled korumptivnih posledica dugogodi{weg ratovawa. 32 Prve tri godine urednik lista bio je Sreten Mihailovi}, od oktobra 1922. do avgusta 1936. godine ure iva~ku politiku kreirao je @ivojin Aleksi}, paroh ~a~anski, a nakon wega uredni- {tvo je preuzeo Dragoslav Obu}ina, jedan od sve{tenika kraqeva~kog hrama Silaska Svetog duha, i ovu du`nost obavqao sve do ga{ewa lista, avgusta 1938. godine. 33 [tampawe lista ~iji tira` je po~etkom 30-ih godina pro- {log veka bio oko 400 primeraka, finansirano je iz nov~anih sredstava eparhije @i~ke, priloga eparhijskog sve{tenstva i mona{tva, pretplate i dobrovoqnih priloga vernih. Dostavqan je svim crkvama i manastirima ove eparhije, kao i pretplatnicima iz Kragujevca, Beograda, Bawa Luke, Bitoqa i jo{ nekih jugoslovenskih gradova, a nekoliko primeraka slato je srpskim pravoslavnim parohijama i pojedincima u inostranstvu. 34 S obzirom na orijentaciju lista, razumqivo je {to su dominiraju}e vesti, prilozi, ~lanci i drugi napisi publikovani na wegovim stranicama bili oni vezani za crkveni `ivot i teologiju. Rubrike Slu`beni deo i Raspisi i bele{ke krcate su vestima slu- `benog karaktera, poput naredbi Svetog Arhijerejskog Sinoda i 30 Prethodna re~, Pregled crkve eparhije @i~ke, 1, avgust 1919, 2 3. 31 Isto. 32 Isto. 33 Marija Orbovi}, ^a~ansko {tamparstvo i izdava{tvo bibliografija 1833 1941, ^a~ak, 1998, 177. 34 Slobodan Nevoqica, Pregled crkve eparhije @i~ke u kulturnom `ivotu ^a~ka od 1919. do 1938. godine, Bogorodica grada~ka u istoriji srpskog naroda, ^a~ak, 1993, 265.
Uprave @i~ke eparhije, odluka i re{ewa o postavqewu, odlikovawima, unapre ewima, ka`wavawu i preme{tajima sve{tenika i monaha, proslavama verskih praznika u Kraqevu, ^a~ku i drugim mestima na teritoriji eparhije, rekonstrukcijama i izgradwi hramova i parohijskih domova i sl. U odeqku Bibliografija ~itaocima je u vidu kratkih prikaza skretana pa`wa na razne teolo{ke ~asopise i kwige, kao i na ostalu literaturu pou~nog i istorijskog sadr`aja. Rubrika Spoqni pregled bila je ispuwena vestima iz drugih eparhija Srpske pravoslavne crkve i drugih crkava. Poseban prostor ustupan je kulturnim doga ajima u kojima je Crkva imala predvodni~ku ulogu, organizovanim uglavnom povodom nekog verskog praznika ili jubileja iz nacionalne pro{losti (Bogojavqewa, Jovandana, Savindana, Vidovdana, Nikoqdana i drugih). Nastoje}i da stekne {to vi{e ~italaca i me u sekularnom populacijom (gra anstvom, seqa{tvom, radni{tvom i sl.), uredni- {tvo je objavqivalo i niz napisa o dru{tvenoj svakodnevici, vode- }i ra~una da wihov si`e bude uglavnom pou~nog i moralnog karaktera, tj. u skladu sa tradicijom pravoslavqa i wegovim dogmatskim u~ewem. Kvalitetom svojih tekstova neslu`bene prirode, posebno onih iz pera Radomira Kre~kovi}a i episkopa `i~kih Jefrema (Bojovi}a) i Nikolaja (Velimirovi}a), Pregled crkve eparhije @i~ke uvrstio se me u uglednije ~asopise ove vrste u Srbiji. 35 BIOSKOPI Za pokretne slike kao novo svetsko ~udo ~ulo se u Kraqevu sredinom posledwe decenije 19. veka. Pri~e o velikom platnu na kome se vide qudi, vozovi, fijakeri i kowi u pokretu, znati`eqnoj kraqeva~koj ~ar{iji prepri~avali su {kolci po povratku iz Be- ~a, Pariza i drugih zapadnoevropskih gradova i trgovci koji su na nekom od svojih poslovnih putovawa imali prilike da se upoznaju sa sedmom umetno{}u. Wihove impresije kod mnogih su budile nevericu, uzbu ewe i znati`equ. 36 Na ovaj do`ivqaj `iteqi Kraqeva morali su da pri~ekaju do 1897. godine, kada je, svega godinu dana nakon prve bioskopske projekcije u Beogradu, prema saznawima utemeqenim na se}awima starih Kraqev~ana, u varo{i prvi put gostovao putuju}i bioskop kinematograf bra}e Limijer. Prva kino- -projekcija nemog filma, ~ijeg se naslova na`alost niko ne se}a, odr`ana je u kafani Studenica, koju su dr`ala bra}a Jankovi}. 37 35 M. Orbovi}, ^a~ansko {tamparstvo..., 80. 36 Dobrivoje Obradovi} Kondis, @ive slike ~udo na velikom platnu, Ibarske novosti, 3. II 1983, 8. 37 Bosa Slijep~evi}, Kinematografija u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini 1896 1918, Beograd, 1982, 33. 233
234 Bioskopske predstave u organizaciji austrougarskih vlasti odr`avane su i za vreme okupacije Kraqeva (1915 1918). 38 Do svojevrsne popularizacije filmske umetnosti u ovoj sredini do{lo je u periodu izme u dva svetska rata. Po~etkom tre}e decenije XX veka filmovi su prikazivani u prostorijama hotela i kafana. Naime, te`e}i da poboq{aju poslovawe, neki kraqeva~ki ugostiteqi dovodili su povremeno putuju}e bioskobxije koji su prikazivali komi~ne filmove sa velikanima nemog filma: Baster Kitonom, ^arli ^aplinom, Stanliom i Oliom, Lujzom Fazendom, Emilom Janingsom, Ernestom Verebe{om, Konradom Fajtom, Glorijom Svanson itd. Publika je sedela za kafanskim stolovima i tokom projekcije bila poslu`ivana kafom, raznim pi}ima i mezetlucima, a da bi ugo aj bio potpun anga`ovani su i Cigani Stev~e i Laza, koji su zvucima svojih violina stvarali posebnu atmosferu. 39 Po ovoj vrsti zabave posebno na glasu bili su hoteli Studenica, Pariz, Imperijal i kafane Jelenac, Plug i Kne`evi}a kafana. 40 U istorijatu kraqeva~kih bioskopa posebno mesto pripada Rudolfu Prohaski ( ~ika Rudi ) i wegovoj supruzi Mari ( teta Mari ). 41 Pre dolaska u Kraqevo sa svojom kino-aparaturom 1929. godine, ovaj ^eh ro en 1889. u Daruvaru, gde mu se porodica doselila iz ^e{ke, zavr{io je elektri~arski zanat u Pragu. U Srbiju je do{ao prvi put 1904. godine u pratwi putuju}eg bioskopa svoga dede Franca Prohaske, sa kojim je proputovao ^ehoslova~ku, Ma arsku, Austriju, Bugarsku i Tursku, prikazuju}i filmove i na dvoru sultana Abdul Hamida. U vreme aneksione krize biva mobilisan u austrougarsku vojsku iz koje je ubrzo dezertirao u Srbiju, zaposliv{i se potom kao elektri~ar u beogradskom Modernom bioskopu. Za wegovo ime vezuju se instalirawa prvih stalnih bioskopa u ^a~ku, Kragujevcu, Leskovcu, Ni{u, Vrawu, Tetovu, [tipu i Skopqu. Nakon Prvog svetskog rata, u kome je aktivno u~estvovao bore}i se u srpskoj vojsci, Rudolf Prohaska je radio kao kino-operater u beogradskim bioskopima Pariz, Kasina i Kolarac. Bio je jedan od inicijatora osnivawa udru`ewa kino-operatera koje bi {titilo wihova prava, tj. dono{ewa propisa po kojima se 38 Prikazivani su nemi komi~ni filmovi ameri~ke produkcije. (Dobrivoje Obradovi} Kondis, @ive slike ~udo na velikom platnu, Ibarske novosti, 3. II 1983, 8). 39 Dr M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 127. 40 M. Pantovi}, Kraqeva~ki medaqoni..., 34. 41 Interesantno je napomenuti da se u arhivskoj gra i Rudolf Prohaska navodi pod imenom Radivoje Prohaska. Pretpostavqamo da je ova promena posledica wegovog dobrovoqnog posrbqavawa. IAK, Udru`ewe zanatlija za srez @i~ki, kutija br. 44, Molba Radivoja Prohaske Okru`nom zanatlijskom esnafu Kraqevo, 2. XI 1929.
oni imaju smatrati kvalifikovanim majstorima koji moraju imati polo`en stru~ni ispit, kao i da se bioskopi mogu registrovati samo na wih kao odgovorne stru~wake. Oko 1926. godine otvorio je svoj bioskop u Vrwa~koj Bawi, da bi se nakon toga nastanio u Kraqevu, gde je, uz prethodno odobrewe beogradske Zanatske komore, u sklopu hotela Studenica otvorio bioskop Ibar. 42 Bioskopska dvorana sa 200 sedi{ta i pli{om oblo`enim lo`ama nalazila se u renoviranom objektu nekada{we hotelske {tale, a vlasnik hotela, Stamenko Joksimovi}, iznajmio ju je Prohaski. U vreme Prohaskinog dolaska u Kraqevo u gradu su postojala dva bioskopa: Korzo i Kne`evi}, u kojima su kao kino-operateri radili Dragoqub ^olovi}, odnosno Pavle Si~. Kako ^olovi} nije imao potrebne stru~ne kvalifikacije za obavqawe ove vrste delatnosti, to mu je, povodom Prohaskine predstavke i intervencije Udru`ewa kinematografskih radnika iz Beograda, od strane nadle`nih vlasti zabrawen rad. 43 ^etiri godine nakon {to je 11. decembra 1929. godine u Zagrebu prvi put na jugoslovenskim prostorima prikazan zvu~ni film, ovaj tehnolo{ki napredak u kinematografiji imali su prilike da na platnu Ibra vide i `iteqi Kraqeva. 44 Bio je to film Rene Kelera Pod krovovima Pariza. 45 Pojava ton-filma ostavila je bez posla bioskopske svira~e i poznatog lokalnog {lager peva~a Voju Petrovi}a Ramonu, a uvela ulogu ~ita~a koji je publici nenaviknutoj da prati tekst prevoda na platnu ili pak nepismenim gledaocima, ~itao ono {to izgovore filmski akteri. Iako moderniji od nemog, zvu~ni film je kod nekih nailazio na kritike. Tada{wi gimnazijalac Miodrag B. Proti}, evociraju}i uspomene na svoje {kolovawe u Kraqevu, zapisao je: Se}am se pre svega nemih filmova, od pre desetak godina koje sam voleo vi{e od zvu~nih. Slika je u wima bila aktivna, jezgrovita, napeta, kontrastna i primitivna, videlo se od ~ega je sastavqena; u zvu~nim je, me utim, beskrajnim dijalozima bila potisnuta. Zanet novim otkri}em, film je postao brbqiv, ~ak i raspevan. Zbog ~itawa silnih titlova, sliku ~ije je bi}e nemo jedva smo i stizali da pratimo. Akcija se sve vi{e pri~ala, sve mawe neposredno videla. Kada bi se dvoje posle uzdisawa, igrawa, pevawa, ~ak i u du- 42 B. Slijep~evi}, Kinematografija u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini..., 60. 43 Isto, Dopis Udru`ewa kinematografskih radnika Beograd Zanatlijskoj komori, 11. 10. 1929; Dopis Zanatske komore Zanatlijskom esnafu Kraqevo, 11. X 1929. 44 Ekspanziju zvu~nog filma i potiskivawe nemog najboqe ilustruju podaci o zastupqenosti ton-bioskopa u Jugoslaviji po~etkom ~etvrte decenije 20. veka. U 1932. godini bilo je 184 zvu~na i 154 nemih, da bi ve} posle tri godine broj zvu~nih bioskopa porastao na 263, a nemih opao na 55. (Filmski godi{njak 1936, Beograd, 1936, 7) 45 Dobrivoje Obradovi} Kondis, @ive slike ~udo na velikom platnu, Ibarske novosti, 3. II 1983, 8; M. Pantovi}, Kraqeva~ki..., 35. 235
236 etu, razgovora, sva a, mirewa najzad poqubili, zurio bih, prevaren, u patos Uranije. 46 Na bioskopskim platnima kraqeva~ki qubiteqi filmova mogli su pogledati brojna ostvarewa ameri~ke i evropske (nema~ke, italijanske i francuske) filmske industrije raznih `anrova, a najgledaniji su bili filmovi komi~nog i qubavnog sadr`aja. Naro~itu pa`wu izazivali su Ben Hur, Quo vadis, Pakao zarobqenika, ^ovek koji se smeje, Mata Hari, Beli vragovi, Ana Karewina, Cinker izdajica, Luana rajska ptica, Trader Horn, Kozaci, Vrtlog, Igra strasti, Dama s kamelijama, Lukrecija Borxija, Romeo i Julija, Kraq Napuqa, Legija stranaca, Junaci sa Marne, Tragedija [angaja, @ensko jezero, Vesela udovica, Jadnici, Kraq kraqeva, Bela robiwa, Krik mesa, FP1 antworte nicht, Rokombolo, kao i filmovi u ~ijim glavnim rolama su se pojavqivali komi~ari Tantolini, Pat i Pata{on, Maks Linder, legendarni ^arli ^aplin, Dolores del Rio, Lilijana Gi{, Me Vest, Marlena Ditrih, Hari Bor, Pola Negri, Ramon Novaro, Xon Xilbert, Armando Falkoni, Dita Parlo, Klerk Gebl, Ivan Mo`uhin, Adolf Man`u, Luj @uve, @an Gaben, Robert Tejlor, Simona Simon, Olga ^ehova, La Jana, sestre Lejn, Brigita Helm, Edvi` Fejer, Renata Miler, Sibil [mit, Hans Mozer, [irli Templ, Gari Kuper, a uzdahe kod ne`nijeg pola posebno je izmamqivao Rudolf Valentino. 47 Interesovawa su izazivala i ostvarewa jugoslovenske kinematografije, koja se nalazila u povoju nemi dokumentarni filmovi poput Plave grobnice, Plitvi~kih jezera, Kajaka na Drini, Izleta na more, Orlova Jadrana itd. Simpatije publike u`ivali su i doma}i glumci: Svetislav Petrovi}, Slavko Vorkapi}, Tino Patiera, Zvonimir Rogoz, Voja \or evi} (Voya George), Hinko Nu~i}, a svojom popularno{}u posebno se isticala Ita Rina. 48 O tome koliko je film zarazio Kraqev~ane svih uzrasta i socijalnih slojeva, svedo~i i ~iwenica da su tokom 30-ih godina XX veka u Kraqevu radila ~etiri stalna bioskopa i to u hotelima Jugoslavija i Pariz, u Klubu aerodromaca i Uraniji. 49 Vlasnik Jugoslavije bio je Nikola P. Jakovqevi}, dok je kino- -operaterske poslove na aparatu marke Philips obavqao Stevan Kolarevi}. Jakovqevi}ev bioskop, koji je raspolagao sa 250 sedi- 46 M. B. Proti}, Nojeva.., 60 61. 47 Kroz Kraqevo, Kraqevski glasnik, 6. I 1934, 3; Kuda }emo danas, Kraqevski glasnik, 12. X 1933; Dobrivoje Obradovi} Kondis, @ive slike ~udo na velikom platnu, Ibarske novosti, 3. II 1983, 8; M. B. Proti}, Nojeva..., 60. 48 Jugoslovenski filmski almanah, Beograd, 1933, 68 75. 49 Dobrivoje Obradovi} Kondis, @ive slike ~udo na velikom platnu, Ibarske novosti, 3. II 1983, 8.
{ta, tokom letwih meseci povremeno je obustavqao rad. 50 Repertoar je mewan osam puta mese~no a prikazivani su, {est dana u nedeqi, ton-filmovi. 51 Bioskop Pariz, vlasni{tvo Rudija Prohaske, radio je svakodnevno tokom ~itave godine. U dvorani sa 150 sedi{ta prikazivani su zvu~ni filmovi, a za projekcije je upotrebqavana aparatura Korting. Cena ulaznice kretala se, u zavisnosti od kvaliteta filma, u rasponu od tri do osam dinara. 52 Neprekidno tokom godine radila je i Uranija Milorada Tairovi}a. Repertoar u ovom bioskopu sa 200 sedi{ta mewan je ~etiri puta u mesecu a filmovi su emitovani aparaturom Zeiss-Ikon. 53 Karakteristike bioskopa u Klubu aerodromaca nisu nam poznate. Osim ve} pomalo standardnih `anrova (komi~nih i qubavnih sadr`aja), u godinama pred Drugi svetski rat popularnost sve vi{e sti~u filmovi koji obiluju pucwavom i akcijama od kojih je prisutnima u sali zastajao dah, ameri~ki vesterni, storije o Tarzanu i oni u kojima je glavnu ulogu igrala Greta Garbo, kada su bili redovi da se kupe ulaznice. 54 Bioskop, kao novi oblik masovne zabave i film kao produkt moderne kulture, uneli su u prili~no patrijarhalnu sredinu kakva je bila kraqeva~ka, promene odnosa prema zabavi i slobodnom vremenu, ru{e}i rigidni puritanizam, eti~ke i pedago{ke principe na kojima je po~ivalo tada{we dru{tvo. 55 Scene nasiqa, ubistava i slobodnijeg odnosa me u polovima, izazivale su, sem empatije, i opre~na mi{qewa o uticaju filma na formirawe qudskog karaktera, posebno mladih. Dok su jedni sa odobravawem prihvatali novotarije sa celuloidnih traka, dotle su pojedini a~ki roditeqi a i {kolske vlasti sa zabrinuto{}u komentarisali efekte kinematografskog buma. Stoga je po {kolama bila zavedena interna cenzura, tako da su u~enicima ~itane naredbe kojima se dozvoqavalo ili zabrawivalo gledawe filma koji se tih dana prikazivao u nekom od bioskopa. Neretko je ispred bioskopskih vrata de`urao i direktor {kole i kontrolisao po{tovawe naredbi o zabrani. U~enicima je tako e zabrawivano pose}ivawe ve~erwih projekcija koje su po~iwale posle 20 ~asova. 56 Interesantno je napomenuti da je i me u u~enicima, gimnazi- 50 U periodu od kraja aprila do kraja septembra meseca poseta u ve}ini bioskopa u Jugoslaviji bila je slaba. Kako su poresko optere}ewe i re`ijski tro{kovi neretko prema{ivali vrednost novca dobijenog prodajom ulaznica, to su mnogi vlasnici kinematografskih radwi pribegavali privremenim prekidima rada. Filmski godi{njak 1936, 13. 51 Isto, 57. 52 Filmski godi{njak 1937/38, Beograd, 1938, 104. 53 Isto. 54 Isto. 55 Dejan Kosanovi}, Po~eci kinematografije na tlu Jugoslavije 1896 1918, Beograd, 1985, 61. 56 Isto. 237
238 je pre svega, bilo onih koji su o filmu imali r avo mi{qewe, pa je tako jedan onda{wi gimnazijalac u svom dnevniku zapisao: [ta je film? Moje je mi{qewe da je to stvar koja ima najvi{e krivaca za ovakvo stawe. To je stvar kojom se slu`e filmski magnati da bi se obogatili. U filmovima su sve takve scene koje }e mo}i ~oveka da izvedu iz takta a koje danas mnogi vole. Naro~ito vole `enske. Smem se kladiti da jedna u~enica vi{e voli gledati jedan film i potro{iti 5 dinara za wega nego pro~itati jednu kwigu. Prvo {to bih zabranio jeste film. ^esto su seoska deca koja su do{la na zanat gledala kriminalne filmove. ^esto se posle toga de{avalo da jedan drugog udari no`em kao onaj dasa na filmu. Film od `enskih stvara prostitutke, a od mu{karaca pokvarewake i razbojnike. 57 Posledwi film prikazan u Kraqevu pre nema~ke okupacije grada, aprila 1941. godine, bio je Nevidqivi ~ovek, emitovan u Jugoslaviji. 58 SPORTSKA KULTURA Sport O za~ecima organizovanih sportskih aktivnosti u Kraqevu, tj. sporta kao masovnog dru{tvenog fenomena, ne~ega {to odvaja moderno vreme od pre a{weg, zna se veoma malo, a i izvori koji bi upu}ivali na wih jako su oskudni. 59 Prema nekim saznawima, prva moderna sportska disciplina koja je u wemu dobila organizacionu formu, bilo je streqa{tvo. Ono je po~elo da se razvija jo{ 80-ih godina XIX veka, kada su ga, zbog wegovog vojnog karaktera i potreba vojske, materijalno i organizaciono pomagale dr`avne vlasti. 60 U podno`ju Grdi~ke kose nalazilo se streli{te koje je kori{teno za vojne, ali i potrebe mesnog streqa~kog dru{tva, i na kome su mnoge generacije Kraqev~ana prvi put osetile miris barutnog dima. Ono je posedovalo figure za ga awe, rovove za za- 57 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Odlomci iz dnevnika Ko~e Jon~i}a, II/238. 58 Dobrivoje Obradovi} Kondis, @ive slike ~udo na velikom platnu, Ibarske novosti, 3. II 1983, 8. 59 Kako navodi Predrag Markovi} za samu pojavu modernog sporta potrebni su preduslovi koji se mogu objediniti jednim pojmom koji ih sve sadr`i. To je moderan grad. On sadr`i dovoqan broj qudi. Velika populacija je neophodna za moderan sport iz tri razloga. Prvo, ona daje dovoqan broj posmatra~a. Drugo, visoka specijalizacija koja postoji tek u urbanoj sredini mo`e da iznedri i dovoqan broj kvalitetnih takmi~ara. Tre}e, sport je jo{ jedan od vidova osobito velegradske kulture, na~in ispuwavawa dokolice nepoznat ruralnoj sredini. P. J. Markovi}, Beograd i Evropa 1918 1941..., 71. 60 Nikola @uti}, Sokoli ideologija u fizi~koj kulturi Kraljevine Jugoslavije 1929 1941, Beograd, 1991, 14.
klon pokaziva~a meta i niz drugih prate}ih sadr`aja koji su ga awe ~inili bezbednim kako po strelce, tako i po okolinu. Tokom letwih dana na streli{tu je uvek bilo `ivo. Dolazili su oni koji su se takmi~ili, a bilo je i dosta posmatra~a. (...) Takmi~ewa su redovno odr`avana i pucalo se svakodnevno. 61 Usled izgradwe Fabrike vagona u neposrednoj blizini, streli- {te je moralo biti izme{teno na novu lokaciju koja je obezbe ena u Staroj ~ar{iji i bilo je potpuno moderno ure eno, te se mo`e ga ati i pod najte`im elementarnim nepogodama bez ikakve smetwe 62. ^lanstvo Streqa~ke dru`ine ~inili su prete`no oficiri i podoficiri vojnih jedinica stacioniranih u Kraqevu, ali je bilo i dosta ~lanova iz redova drugih socijalnih kategorija: zanatlija, trgovaca, ~inovnika, ugostiteqa, radnika, kalfi, trgova~kih pomo}nika i dr. Streqa~ko dru{tvo u Kraqevu takmi~ilo se u okviru [umadijske streqa~ke oblasti. 63 [umom bogati masivi Go~a, @eqina, Stolova, Gledi}kih planina i talasasti reqef u dolinama Ibra i Morave obrastao listopadnim drve}em, pru`ali su dobre uslove za razvoj lova koji je u ovom kraju imao dugu tradiciju. Lova~ko dru{tvo osnovano je 1898. godine, a u wemu je 1927. godine bilo u~laweno 87 Kraqev~ana i lovaca iz drugih op{tina @i~kog sreza, a me u wima su bili i lekari Radosav Blagojevi} i Milosav Obradovi}, {tampar ^edomir Milo{evi}, veletrgovci Petar Bo`i} i Bo`idar Crv~anin i dr. 64 Tri godine kasnije ono je imalo 183 ~lana i po brojnosti je zauzimalo {esto mesto u Upravi Saveza Lova~kih Udru`ewa. 65 Svojom popularno{}u, posebno u periodu nakon Prvog svetskog rata, ubedqivo se od svih sportova najvi{e nametnuo fudbal, postaju}i svojevrsni masovni fenomen. Za loptawe, kako se najpre nazivala ova novotarija, po kraqeva~kim ulicama, ba{tama, zelenim povr{inama i drugim slobodnim prostorima, najzaslu- `niji su bili u~enici {kolovani u ve}im gradovima, radnici koji su, tragaju}i za zaposlewem, pristizali iz drugih urbanih sredina i oficiri koji su slu`ili u Kraqevu. 66 To je bila nova igra 61 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, Ibarske novosti, 11. II 1983, 8. 62 Streqa~ke utakmice u Kraqevu, Kraqevski glasnik, 26. X 1933, 3. 63 Streqa~ke utakmice u Kraqevu, Politika, 22. X 1931, 5. 64 Upravu Lova~kog dru{tva 1927. godine ~inili su: Kosta \or evi}, predsednik, Milenko Radoi~i}, blagajnik i Vojislav \or evi}, sekretar. Raspolagalo je kapitalom u iznosu od 15.000 dinara. Godi{wak Lovac, Beograd, 1927, 234 235. 65 Prvi jugoslovenski sportski almanah, Beograd, 1930, 97. 66 Kraqeva~ki novinar i publicista Milan Pantovi}, navodi da je prvu fudbalsku loptu u Kraqevo doneo 1909. godine kowi~ki kapetan Deli}, koji je slu`bovao u kowi~kom puku Car Du{an Silni, a ve} naredne godine pri Sokolskom dru{tvu osnovan je Lopta~ki odsek, koji je prve utakmice igrao na poqanama Divqeg poqa. M. Pantovi}, Kraqeva~ki..., 175. 239
240 koja je plenila mladost, ali i neki tabu za onda{we {kolske vlasti koje su smatrale da ovaj naduvani balon od ko`e odvla~i pa- `wu acima od u~ewa, da se wime bave lo{i u~enici i oni siroma{ni, a ni policijske vlasti nisu bile blagonaklone prema ovom sportu koji je u velikom broju okupqao omladinu. Kroz fudbal su gledali opasnost okupqawa crvenih. 67 Iako nismo uspeli utvrditi datum wegovom nastanka, pretpostavqamo da je najstariji ovda{wi fudbalski klub Sport- -klub Ibar, u sklopu koga su, prema wegovim pravilima, usvojenim na vanrednoj skup{tini kluba 30. jula 1933. godine, osim lopta~ke, na papiru postojale jo{ i lakoatletska, velosipedska, skija{ka i kulturna sekcija. 68 Tokom tre}e decenije XX veka fudbalska igra stekla je {iroku popularnost, tako da su pored Ibra, ~iji igra~i su nastupali u dresovima otvorenoplave boje, osnivani i novi klubovi: Spartakus, koji je Na kapiji prete`no okupqao radnike, i Kraqevskog sport-kluba Ibar Jedinstvo, ~iji igra~ki kadar su ~inili uglavnom trgovci i trgova~ki pomo}nici, ali wihove aktivnosti su bile kratkotrajne. 69 Prvog oktobra 1930. godine obrazovan je Sport-klub Morava, 70 1931. godine Sport-klub Radni~ki, 71 a po~etkom septembra 1933. godine Sport-klub @i~a, 72 67 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, Ibarske novosti, 11. VIII 1983, 8. 68 AJ, 14, 61 185 143, Pravila Sport-kluba Ibar, 7. X 1933; O sportu uop{te, Narodna samouprava, 16. VI 1939, 3. 69 Uz obrazlo`ewe da predstavqa komunisti~ki klub policija je nekoliko meseci nakon wegovog formirawa, po~etkom 1926. godine, zabranila rad Spartakusa, koji je wegova uprava potom preimenovala u Klasbor, a kada je i on zabrawen, oformqen je Sport-klub Polet, koji nije verificiran i bio je vi{e divqi klub. IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Borba radni~ke omladine za svoja prava {trajkovi, demonstracije, klubovi, kulturno-prosvetna dru{tva (referat). Saveta Maleti}, Razvoj i karakter fizi~ke kulture u naprednom radni~kom pokretu Srbije, Radni~ki sportski pokret Jugoslavije do 1945, Zagreb, 1972, 141. 70 AJ, 14, 61 184 78, Pravila Sport-kluba Morava u Kraqevu, 1. X 1930. 71 Klupska boja bila je otvoreno crvena, a fudbaleri su nastupali u prugastim crveno-crnim dresovima. AJ, 14, 61 186 158, Pravila Kraqevskog Sport-kluba Radni~ki, 22. IX 1932.
pa je ovakva masovnost pikawa lopte omogu}ila formirawe lokalnog takmi~arskog prvenstva, u ~ijem jesewem delu 1933. godine je najuspe{nija bila ekipa Ibra. 73 Kraqeva~ki fudbalski timovi nadmetali su se i u Zapadnomoravskoj `upi Kragujeva~kog lopta~kog potsaveza, a najve}i rivalitet vladao je prema ~a~anskim ekipama Borac i Jedinstvo. 74 241 Detaq sa fudbalske utakmice, 1935. Na igrali{tu sme{tenom na livadama preko puta stare `elezni~ke stanice, koje su zajedni~ki koristili ovda{wi fudbalski klubovi, gostovali su, osim pomenutih ~a~anskih timova, jo{ i kru{eva~ki Obili}, Konkordija i Car Lazar, u`i~ki Era i Sloboda, kragujeva~ki Radni~ki, Kara or e, Kolonija, [umadija i Slavija, gorwomilanova~ko Takovo, novopazarski Ras, ra{~anska Studenica, ali i prestoni~ki klubovi, poput Jedinstva, koje je po~etkom maja 1932. godine odigralo 72 Ibar @i~a, Kraqevski glasnik, 21. IX 1933, 3. 73 Drugoplasirani je bio tim Radni~kog, tre}e mesto osvojili su fudbaleri Morave a na za~equ su se na{li igra~i @i~e. Sport, Kraqevski glasnik, 26. X 1933, 3. 74 Prema podacima iz 1933. godine Jugoslovenski nogometni savez, sa sedi{tem u Beogradu, okupqao je 14 regionalnih nogometnih (lopta~kih) podsaveza, a u Kragujeva~kom lopta~kom potsavezu takmi~ilo se 27 ekipa iz Kragujevca, ]uprije, Jagodine, Svilajnca, Gorweg Milanovca, U`ica, ^a~ka i Kraqeva. Hrvoje Macanovi}, Jugoslavenski sport 1933. Godi{njak Saveza sportskih saveza Kraljevine Jugoslavije, Zagreb, 1933, 20, 24.
242 dve utakmice sa Ibrom i svojom tehnikom i po`rtvovawem prosto pregazilo ovoga provincijskog bauka. 75 Da je Kraqevo predstavqalo vru} teren, u fudbalskom smislu te re~i, svedo~i i ~iwenica da je tu polo`io oru`je i u evropskim razmerama poznati be~ki klub Brigetenauer. 76 Do nagle stagnacije fudbala u Kraqevu do{lo je po~etkom 1935. godine, kada je zbog izgradwe @elezni~kih radionica uni- {teno fudbalsko igrali{te, a krajem 1936. godine odlukom Jugoslovenskog nogometnog saveza iz wegovog ~lanstva izbrisan je Radni~ki. 77 Opasnost od totalnog zamirawa fudbalske igre donekle je ubla`ena formirawem Sport-kluba @elezni~ar, 7. maja 1935. godine, ~ije ~lanstvo su ~inili uglavnom `elezni~ari i zaposleni u @elezni~kim radionicama i Lo`ionici, a koji je od Generalne direkcije dr`avnih `eleznica dobio na kori{}ewe plac koji je preure en u fudbalsko igrali{te. 78 Na wemu su, kao jedinom u gradu, trenirali i igrali utakmice i fudbaleri Ibra i Morave. 79 Sredinom 1939. godine postojala je inicijativa za obnovu Sport-kluba Radni~ki, ali Ministarstvo fizi~kog vaspitawa naroda nije dalo odobrewe za wegovu registraciju s obra- 75 Dve pobede Jedinstva u Kraqevu, Pravda, 8. V 1935, 11; Dr Dobrivoje Lisinac, Fudbal kru{eva~kog kraja Od prve lopte do saveznih liga, bez oznake mesta i godine izdawa, 11. 76 Posle nekoliko godina, futbal u Kraqevu ponova je o`iveo, ali mu preti opasnost da bude ugu{en, Politika, 4. VIII 1940, 26. 77 Radni~kom je stavqano na teret da je preko svojih funkcionera, {tampanim lecima, organizovao bojkot jedne Ibrove utakmice, a iz Kragujeva~kog lopta~kog potsaveza mu je zamerano da je vrlo retko odgovarao na akta potsaveza, niti je po{tovao potsavezova nare ewa. Brisan iz ~lanstva J. n. s-a, K. L. P., 12. XII 1936, 2. 78 U spisak osniva~a Sport-kluba @elezni~ar, ~iji igra~i su bili odeveni u dresove i kratke ga}ice crne boje i duge ~arape koje su na gorwem delu bile protkane sa belim ispustom, upisani su: Golubovi} @ivojin, dr Nikodijevi} Vlastimir (po~asni predsednik kluba), Jovanovi} Vladimir, Konstantinovi} Du{an, [uster Aleksandar, Antonijevi} @ivojin, Gace K. Anton, Stojanovi} Nikodije, Mali} Nikola, Vere{ Stevan, Kova~ Frawo, Nici} Nikola, Santo Jovan, Si~ Jovan, Smiqkovi} Qubomir, [oti Ladislav, Virc Frawo, Nikoli} Bogdan, Zlatanovi} Dragoqub, Ki{ Matija, Novak Josip, Pejovi} Bo`idar, Petrovi} Branivoje, Stanojevi} Dragoqub, Piler Frawo, Milenkovi} Jovan, Orozovi} Petar, Smiqani} Vidoje, Rankovi} Branislav, Paravina Marko, Davidovi} Dimitrije, Vu~kovi} Milo{, Duganxi} Nikola, Bursa} \ura, Gros Paja, Bahert Frawo, Tombi Lajo{, Savkovi} Stefan, [ibali} Vidoje, Pavi}evi} Vojislav, ^imgel Ivan, Haben{us Martin, Virokovi} Ivan, Aleksi} @ivko, Jovi~i} Trajko, Todorovi} Ilija, Ivkovi} Stanoje, \uki} Nenad, Kova~ Ivan, Vu~kovi} ^edomir, Vukomanovi} Qubinko, Popovi} Petar, Vuksanovi} Trajko, Stankovi} Ratko, Maric Fridrih, Guti Stevan i Grga Rudolf. AJ, 71, 27 65, Spisak ~lanova S. K. @elezni~ar Kraqevo, 5. VII 1935; Pravila Sport-kluba @elezni~ar u Kraqevu, 7. V 1935. 79 Po svemu sude}i Sport-klub @i~a je u vreme krize fudbala prouzrokovane gubitkom igrali{ta prestao da postoji.
zlo`ewem da ~lanovi osniva~i ne pru`aju dovoqne garancije da }e raditi prema odre enim ciqevima a da dru{tvo ne}e prekora- ~iti svoj statutarni krug rada. 80 O tome koliko je problem igrali{ta optere}ivao i usporavao razvoj ne samo kraqeva~kog fudbala ve} i ~itavog sporta, ukazivano je i na stupcima kako lokalne tako i prestoni~ke {tampe. Razlozi za stagnaciju sporta u na{em mestu, nalaze se prvenstveno u nedostatku sportskog terena; iz tog razloga, najstariji futbalski klub na{eg mesta Ibar poveo je akciju u zajednici sa ostalim sportskim zajednicama i uspelo se toliko {to je, zahvaquju}i razumevawu op{tinskih odbornika u buxet op{tine za 1939 40. godinu unesena suma od 70.000 dinara za kupovinu sportskog igrali{ta, kao zajedni~ke svojine svih sportskih i vite{kih organizacija na{ega mesta. Me utim, posle svestranog pregleda slobodnih terena koji mogu do}i u obzir, uspostavilo se da u okolini na{ega mesta a u ataru na{e op{tine, nema pogodnog terena koji bi se mogao uz potrebne uslove otkupiti za 70.000 dinara. Radi toga sportski klubovi na{ega mesta, u ciqu podizawa sporta, prinu eni su da se ponova obrate op{tinskom odboru sa molbom, da im se dodeli slobodan teren na obali Ibra, odmah ispod hotela Pariz i da se isti osposobi sa ve} odobrenih 70.000 dinara. U tu svrhu, da se to sprovede, a i sa zadatkom da i docnije, na ve} izgra enom terenu svr{ava teku}e poslove uslovqene zajedni~kom svojinom terena, osnovan je Me uklubski radni odbor koji, pored ve} pomenutog ciqa oko izgradwe terena ima za zadatak da sportske i vite{ke zajednice na{ega mesta me usobno pove`e, kako bi 80 Ovakvo re{ewe Ministarstva doneto je na sugestiju sreskog na~elnika iz Kraqeva da ne bi trebalo dozvoliti osnivawe ovog sport kluba, s razloga {to me- u ~lanovima ima lica koja po svojim politi~kim ube ewima nisu ispravna. Ina~e, na spisku ~lanova osniva~a nalazili su se: hotelijer Milan Pribakovi}, advokat Du{an Ili}, {tampar Mihailo Mihailovi}, ~lanovi Op{tinske uprave Petar Bo`i} i Kosta Popovi}, trgovci Dobrivoje Koturanovi}, Krsta Pantovi}, Svetozar An eli} i Mi{a Obu}ina, trgova~ki pomo}nici \or e Mili}evi}, Radmilo Tro{i}, Milutin Rudwanin, Vlada Petrovi} i Branislav Nikoli}, stolari Qubomir Markovi} i Stojan Markovi}, abaxije Stanko Ko{anin, @ivko Nedeqkovi}, Dobrivoje Jano{evi} i @ivota Bukowi}, obu}ari Filip Ni{avi}, Miodrag Vu~ini}, Milorad Mladeni}, Borivoje Samarxi}, Ilija Trifunovi} i Aleksa Aleksi}, frizeri Sreten Vasi}, Dimitrije Simonovi} i Frawa Supek, opan~ar Rajko Despotovi}, bravari Milan Mari}, Dragoqub Vu~i}, Slobodan \or evi} i Bo`idar Kiti}, {usteri Milan Gavrilovi}, Miodrag Radanovi} i Dragoslav Nikoli}, {triker @ivan Rankovi} i lekar Dragomir Karajovi} AJ, 71, 27 65, Spisak upisanih ~lanova Sport kluba Radni~ki u Kraqevu, bez datuma; Dopis Na~elstva sreza `i~kog II Upravnom odeqewu Kraqevske banske uprave Moravske banovine, 29. VI 1939. Re{ewe Ministarstva za fizi~ko vaspitawe naroda, 16. VII 1939. 243
244 iste sa svojim opravdanim zahtevima istupale zajedni~ki i da ih kolaborirawem rada osposobi za pravilno, sportsko i sporazumno kori{}ewe terena pisala je kraqeva~ka Narodna samouprava 16. juna 1939. godine. 81 Naporima za obezbe ivawe odgovaraju}eg sportskog terena u Kraqevu u avgustu 1940. godine pridru`ila se i Politika : Gubqewem igrali{ta ovda{wi sportisti ostali su na ulici, ili, jo{ boqe je re}i, vratili su se ponova kafani i svemu onome r avom {to proisti~e iz kafanskog `ivota. (...) Nekoliko godina aktivni igra~i i drugi sportski radnici bogorade iz dana u dan kod nadle`nih da im se dodeli bilo kakav teren za igrali{te, no sve je to ostalo bez ikakva rezultata. Obijeni su mnogi pragovi i na mnogim mestima dobilo se mnogo obe}awa, ali do igrali{ta kakvo ovo napredno mesto zaslu`uje do danas se nije do{lo. 82 Uprkos svim navedenim te{ko}ama fudbal se duboko uvre`io u du{ama mnogih Kraqev~ana potvr uju}i maksimu o najva`nijoj sporednoj stvari na svetu, a najboqi fudbaleri su u`ivali veliko po{tovawe i divqewe svojih sugra ana. Sredinom dvadesetih godina XX veka u Kraqevu je osnovana i podru`nica Saveza izvidnika i planinki koja je negovala skautizam, sportski pokret nastao po~etkom veka u Engleskoj, a ~iji idejni tvorac je bio Baden Paul. Krajem pomenute decenije skautsku ~etu u Kraqevu ~inilo je 27 ~lanova razli~itog pola i uzrasta. 83 Dolaskom francuskih stru~waka i radnika, sredinom tre}e decenije pro{log veka, u Kraqevu je za`iveo i jedan novi sport tenis. Bli`ih podataka o aktivnosti ovda{weg tenis-kluba koji se koristio teniskim igrali{tima sa crvenom {qakom u Aerokoloniji nemamo, sem toga da je imao saradwu sa Beogradskim tenis-klubom osnovanim 1926. godine. 84 Izgradwa aerodroma, Fabrike aviona i Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda, pru`ali su Kraqevu odli~ne preduslove za razvoj vazduhoplovnog sporta, koji je nakon Prvog svetskog rata do`iveo pravu ekspanziju u zapadnoevropskim zemqama. Sportsko vazduhoplovstvo u ju`noslovenskoj dr`avi svoju organizacionu formu dobilo je 14. maja 1922. godine, kada je, po uzoru na francuski i belgijski, osnovan Aeroklub Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. 81 O sportu uop{te, Narodna samouprava, 16. VI 1939, 3. 82 Posle nekoliko godina, futbal u Kraqevu ponova je o`iveo, ali mu preti opasnost da bude ugu{en, Politika, 4. VIII 1940, 26. 83 Prvi jugoslovenski sportski..., 45, 157. 84 Isto, 69.
Deset godina kasnije wegovim spajawem sa Udru`ewem rezervnih avijati~ara nastao je Aeroklub Na{a krila s ciqem da {ire- }i svoju organizaciju po celoj zemqi upoznaje na{ narod sa visokim koristima koje vazduhoplovstvo pru`a ~ove~anstvu; gaji i razvija qubav prema vazduhoplovstvu kao sportu i va`nom privredno-ekonomskom faktoru; poma`e podizawu vazduhoplovstva u zemqi kao mo}nom sredstvu narodne odbrane; radi na pripremi stanovni{tva za odbranu od vazdu{nih napada; potpoma`e razvijawe tehnike i nauke u oblasti vazduhoplovstva, vode}i naro~ito ra~una o pripremi stru~nog i tehni~kog podmlatka; kao ~lan Me- unarodne Aeronauti~ke federacije vr{i funkciju oblasti aeronauti~kog sporta koja mu prema wenim statutima pripada i okupqa sve pobornike vazduhoplovstva kako bi oni mogli stru~nim radom potpomagati izvo ewe klubskih zadataka 85. Tokom tre}e decenije XX veka osnovano je niz mesnih odbora Na{ih krila u unutra{wosti, izme u ostalog i u Kraqevu. Ta~an datum wegovog konstituisawa nije poznat ali, prema nekim saznawina, verovatno je da se to dogodilo u julu 1927. godine. Za prvog predsednika wegovog Upravnog odbora izabran je prota Savatije Bo`i}, za potpredsednika trgovac Qubi{a Radovanovi}, za blagajnika trgovac Dragomir Jovanovi} a na du`nost sekretara biran je Mika Ili}, tako e trgovac po zanimawu. 86 Sredinom 1932. godine Mesni odbor prerastao je u Oblasni, ~ija osniva~ka sednica je odr`ana 12. juna. O ovom doga aju novine su zapisale: Danas oko 10 ~asova odr`ana je dobro pose}ena skup{tina novoformiranog Oblasnog odbora kojoj je prisustvovao i delegat Sredi{weg odbora iz Beograda, in`iwer Veqovi}. (...) Po{to je data razre{enica staroj upravi mesnog odbora, dobio je re~ g. Veqovi} koji je izneo razloge koji su rukovodili Sredi{wi odbor da u Kraqevu osnuje Oblasni odbor, jer ono ima sve uslove za razvoj civilne avijacije: postoje}i aerodrom, hangari i dovoqan broj odli~nih pilota pri Vazduhoplovnom zavodu. Po{to su izvr{ene jo{ neke formalnosti, iazbran je kandidacioni odbor koji je kandidovao novu upravu, a koja je sastavqena ovako: predsednik Du{an Radovi}, potpukovnik Vazduhoplovnog zavoda, potpredsednik Jelesijevi}. ^lanovi: potpukovnik Dragi}, in`. Brana Vasiqevi}, Milosav Milosavqevi}, Ivan Pupis, 85 Pravila Aero-kluba Kraqevine Jugoslavije Na{a krila doneta 15. februara 1932. godine na zajedni~koj Vanrednoj skup{tini Aero-kluba i Udru`ewa Rezervnih Avijati~ara, Na{a krila, mart 1932, bez numerisanih stranica. Sava J. Miki}, Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva, Beograd, 1933, 617, 625. 86 Rade Joveti}, Wima pripada nebo, Kraqevo, 1998, 26. 245
246 in`. Zrni}, Savo Mom~ilovi}, Kotas, Vu~kovi}. (...) Oblasni odbor u Kraqevu ima preko 300 ~lanova, a nastoja}e da se upi{e u ~lanstvo bar 10% od celokupnog gra anstva u Kraqevu. 87 Kraqeva~ki oblasni odbor odigrao je zna~ajnu ulogu u popularizaciji i razvoju sportskog vazduhoplovstva u jugozapadnoj Srbiji i delu Ra{ke oblasti. Zalagawem wegove uprave a`uriran je rad mesnih odbora u ^a~ku, Po`egi, Ivawici, U`icu, Ra{ki i Novom Pazaru, a Kraqevo je postalo jedan od centara vazduhoplovnog sporta u Kraqevini Jugoslaviji. O popularnosti ove sportske grane u gradu najre~itije govore statisti~ki podaci o broju ~lanova Mesnog odbora: 1937. godine bilo ih je 205, a dve godine kasnije 565, kao i 483 ~lana podmlatka. 88 Uprkos prili~no skromnim materijalnim mogu}nostima, Mesni odbor je razvio `ivu aktivnost s ciqem da {to vi{e propagira civilno vazduhoplovstvo i da me u gra anstvom na e {to ve- }i broj prijateqa avijatike. 89 Pod wegovim okriqem radila je {kola za izradu avio-modela u kojoj je 1937. godine obu~eno 12 modelara i izra eno 26 modela i jedan zmaj, a u periodu od 28. juna do 3. jula, deo wihovih rukotvorina prikazan je sugra anima na izlo- `bi. 90 Idu}e godine modelarske te~ajeve poha alo je 65 polaznika od kojih je wih 58 dobilo diplome modelara, a izra eno je 138 avio-modela. 91 Sportsko-vazduhoplovna disciplina koja je svojom atraktivno{}u plenila pa`wu svih ~lanova Mesnog odbora bilo je jedrili~arstvo ( bezmotorno letewe ). Prvi Kraqev~ani koji su imali prilike da se sportskom jedrilicom vinu u nebeski svod i osete ~ari letewa bili su Konstantin \or evi} i Miodrag ^ukuli}, koji su 1932. godine, u organizaciji Sredi{weg odbora Aerokluba Na{a krila, svr{ili [kolu bezmotornog letewa koja je obuku izvodila u Pinosavi kod Beograda. 92 Jedrili~arstvo je imalo dosta poklonika tako da su 1938. godine delovale dve jedrili~arske grupe: @i~a sa 21 i Kraqevo sa 17 ~lanova od kojih su ~etvorica imala svr{enu leta~ku {kolu. 93 Poseban uspeh kraqeva~ki jedrili~ari postigli su sre- 87 Osnivawe Oblasnog odbora Aero-kluba u Kraqevu, Politika, 13. VI 1932, 4. 88 Godi{wak jugoslovenskog vazduhoplovstva za 1937. godinu, Beograd, 1937, 37. Kraqevski Jugoslovenski aero-klub Na{a krila Izve{taj za XVIII redovnu zemaqsku skup{tinu, Beograd, 1939, 22. 89 U Kraqevu }e se osnovati {kola za pravqewe avionskih modela, Politika, 19. II 1936, 10. 90 Godi{wak jugoslovenskog vazduhoplovstva za 1937. godinu..., 37. 91 Kraqevski Jugoslovenski aero-klub Na{a krila Izve{taj za XVIII redovnu, 11. 92 [kola bezmotornog letewa u Pinosavi kod Beograda, Na{a krila, 1. X 1932, 1. 93 Kraqevski Jugoslovenski aero-klub Na{a krila Izve{taj za XVIII redovnu..., bez numerisane stranice.
dinom jula 1940. godine izradiv{i samostalno tri jedrilice ( Orao, Soko i Grlica ), o ~emu je Politika objavila op{iran tekst: U prisustvu ve}eg broja Kraqev~ana i delegata aeroklubova sa teritorije Kraqevskog oblasnog odbora Aero-kluba Na{a krila i u prisustvu velikog broja predstavnika raznih humanih i nacionalnih dru{tava, izvr{eno je osve}ewe 3 jedrilice koje su izradili ovda{wi mladi}i. Kumovali su Miqko Petrovi}-Marti}, biv{i narodni poslanik, Dragan Tomovi}, trgovac i @ivorad Buwak, ak Trgova~ke akademije. Pre samog obreda, predsednik Oblasnog odbora Aero-kluba Na{a krila, vazduhoplovni pukovnik g. Pavle Filipovi}, pozdravio je prisutne govorom: (...) Blagodarimo vam {to ste se odazvali na{em pozivu i prisustvovali ovako zna~ajnom ~inu kr{tewa na{ih prvih jedrilica sagra enih u skromnim radionicama kraqevskog Aero- -kluba. (...) Koristim priliku da zahvalnost izrazim na ukazanoj pomo}i Aero-klubu i to: Politici (uredni{tvu) (3.000 din.), glav. uredniku Politike Jovanu Tanovi}u na sumi od 1.000 din, Dr`avnoj fabrici aviona Kraqevo od 3.000 din., firmi Vistad iz Vi{egrada i svima koji }e sledovati ovim primerima. (...) ^inodejstvovale su prote Savatije Bo`i} i Milovan Blagojevi} uz asistenciju jednog aka. 94 Obuka i trena`ni avio-letovi do po~etka 1938. godine obavqani su na jednom polovnom aparatu, koji je potom dat na reviziju, a od jula 1939. godine Oblasni odbor je dobio novi avion koji je na sve~anom kr{tewu dobio ime Kraqevo. 95 U organizaciji Oblasnog i Mesnog odbora, svake godine odr- `avan je aeromiting na kome su se okupqali brojni posetioci, ne samo iz Kraqeva, a mnogi od wih imali su priliku da se prvi put u `ivotu voze avionom. Radi animirawa ovda{we javnosti i uve- }awa ~lanstva, Mesni odbor je prire ivao ~este izlo`be avionskih i jedrili~arskih modela, a jedna od takvih odr`ana je od 1. do 10. jula 1939. godine u prostorijama objekta Osnovne {kole. 96 Mada smatran uglavnom za vrstu dru{tvene igre kojom se prekra}ivalo vreme za kafanskim stolom, {ah je bio jedan od najzastupqenijih sportova u Kraqevu. Misaona igra na 64 crno- -bela poqa imala je brojne poklonike organizovane u [ah-klub Kraqevo. Wihovo omiqeno sastajali{te je bila kafana Evro- 94 Kr{tewe prvih jedrilica sagra enih u radionicama Aero-kluba u Kraqevu, Politika, 22. VII 1940, 12. 95 AJ, 74, 258 326, Izve{taj artiqerijskog majora Igwata M. Furlana Komandantu [umadijske divizijske oblasti, 7. VII 1939; Izaslanik W. V. Kraqa i Episkop g. Nikolaj na osve}ewu aviona Na{ih krila u Kraqevu, Pravda, 4. VII 1939, 7; Aeromiting u Kraqevu, Narodna samouprava, 7. VII 1939, 2. 96 Posetite izlo`bu avionskih i jedrili~arskih modela, Narodna samouprava, 7. VII 1939, 2. 247
248 pa, za ~ijim stolovima su se, u atmosferi duvanskog dima i uz budan nadzor brojnih kibicera, oprezno osmi{qali i vukli lukavi potezi. Evropa je 22. septembra 1933. godine ugostila i doajena jugoslovenskog {aha, Ozrena Nedeqkovi}a, koji je tom prilikom odigrao tro~asovnu simultanku sa 14 najboqih kraqeva~kih {ahista, ostvariv{i 11 pobeda, dva remija i jedan poraz. 97 ^etrnaestog decembra 1933. godine osnovan je u Kraqevu i Smu- ~arski klub. 98 Prema klupskim Pravilima, odobrenim od strane Ministarstva fizi~kog vaspitawa naroda 15. februara 1934. godine, wegovi ciqevi bili su: gajiti, {iriti smu~arski sport, kao i sve {to je s wim u vezi i propagirati lepotu zimske prirode. 99 Kraqeva~ki smu~ari su svoje ume}e vo`we po sne`nom pokriva~u iskazivali uglavnom na padinama obli`weg Go~a i ne{to udaqenijeg Kopaonika. Iako su se velosipedi kotrqali kraqeva~kom kaldrmom jo{ u godinama pre Prvog svetskog rata, prava ekspanzija biciklizma nastupila je sredinom ~etvrte decenije XX veka. O tome koliko je vo- `wa to~ka, kako je bicikl ~esto nazivan, uzela maha, svedo~i pismo jednog Kraqev~anina objavqeno po~etkom aprila 1934. godine u Politikinoj rubrici Me u nama : Ba{ u ovoj rubrici izneta je slika jedne beogradske ulice ~iji je trotoar zakr~en nosa~kim kolicima tako da pe{aci moraju da si u na kolovoz, ~ime se, naravno, izla- `u opasnosti da ih pregaze kola ili auto. Kod nas u Kraqevu, me utim, obratno je. Ako ho}ete da ste sigurni da ne budete prega`eni, boqe je da idete sredinom ulice, dakle kolovozom. Trotoar kod nas u Kraqevu predstavqa veliku opasnost jer dok je u najve}em delu ulice kolovoz sa starom turskom kaldrmom, najve}i deo trotoara izra- en je od betona tako da je du{u dao za velosipediste. I oni te trotoare mu~ki iskori{}avaju jure}i verolomnom brzinom tako da je ipak najsigurnije i}i kolovozom. Ne znam {ta je beogradska op{tina preduzela da oslobodi trotoare. Kod nas u Kraqevu protiv ovih vatrenih velosipedista nije preduzeto jo{ ni{ta. ^eka se vaqda da neko najpre pogine, pa onda tek da sleduje potrebno nare ewe. 100 Biciklizam kao sportska disciplina dobio je svoju organizacionu formu u Kraqevu tek po~etkom oktobra 1935. godine, kada je agilno{}u nekoliko ~lanova, pri sportskom klubu Morava 97 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, Ibarske novosti, 11. VIII 1983, 8; Vremeplov XX veka, Kraqevski glasnik, 29. III 2001, 14. 98 Wegovi osniva~i bili su: potpukovnik Pavle Filipovi}, komandant Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda, artiqerijski kapetan II klase Frawo Tu{ar, in`ewer Slobodan Zrni}, ~inovnici Maks Derna~, Ivan Pupis i Dragomir Radovi}, policijski pisar Milosav Braqinac, in`ewer Dobrivoje Savi}, Bo`idar Milojkovi}, Roman Raj{p, Danica Aleksi}, Aleksandar @iranski i izvesni Intihar. AJ, 71, 33 90, Spisak osniva~a Smu~arskog kluba Kraqevo, 18. XII 1933. 99 AJ, 61, 186 165, Pravila Smu~arskog kluba iz Kraqeva, 15. II 1934. 100 Kod nas u Kraqevu, Politika, 7. IV 1934, 9.
obrazovana biciklisti~ka sekcija, a godinu dana docnije formiran je Kraqevski Biciklisti~ki sport klub Lasta. 101 Ve} 6. oktobra 1935. godine odr`ana je, u ciqu popularizacije novog vida sportskog nadmetawa, velika propagandna biciklisti~ka trka na 38 kilometara dugoj mar{ruti od Kraqeva do Lopatnice. U~e{}e u ovoj, za Kraqev~ane i me{tane sela kroz koje je vo`eno, svojevrsnoj atrakciji i doga aju koji je Kraqevo uveo u novu etapu razvoja modernog sporta, uzeli su: Miroslav Matovi}, Stojan Stoji}, Dragutin Bla`i}, Jovan Blagojevi}, Milo{ Vuksanovi}, Sreten Vasi} i Dragan Terzi}, od kojih su trojica imali prave trka~ke, a ~etvorica tzv. te{ke bicikle. O tome je op{irno pisala i beogradska Pravda : Polazak je bio ta~no u 9 ~asova ispred @eneve. Na svakom petom kilometru za vreme trke bio je postavqen po jedan kontrolni ~lan. U Lopatnici ispred kafane zasedavala je komisija od vi{e ~lanova. Du` cele staze, a naro~ito izme u Mataru{ke Bawe i Lopatnice, pored puta, stajali su seqaci i seqanke i pojedine tekmi~are `ivo bodrili. (...) Na ciq je prvi stigao Miroslav Matovi}. S obzirom na tip bicikala, nagrade su podeqene ovako: prvu (srebrnu tabakeru) dobio je Matovi} za vreme od 1.15,35 sati, drugu Blagojevi} (1.23,32), tre}u Stoji} (1.23,13), ~etvrtu (poklon u novcu od @ike Petrovi}a) Dragutin Bla`i} (1.25,30). @iri su ~inili @ika Petrovi}, sudijski pripravnik, Milan Ne{ovi}, trgovac Aleksandar Vasiqevi} i D. Stoji}. 102 249 ^lanska karta Kraqeva~kog Biciklisti~kog sport kluba Lasta Biciklizam je ubrzo stekao brojne poklonike, tako da su biciklisti~ka nadmetawa u brzoj vo`wi postala prava strast za mnoge mladi}e `eqne dokazivawa. Najboqi kraqeva~ki bicikli- 101 Biciklizam, Pravda, 4. X 1935, 12. 102 Prve biciklisti~ke trke u Kraqevu, Politika, 7. X 1935, 11; Propagandisti~ke trke u Kraqevu, Pravda, 11. X 1935, 12.
250 sta u periodu do 1941. godine bio je Stojan Stoji}, ~iji uspesi su proneli ime Kraqeva i van jugoslovenskih dr`avnih granica. Zajedno sa svojim klupskim drugom Deletom Ni{avi}em, Stoji} je u~estvovao na olimpijadi u Nema~koj 1936. godine stigav{i u Berlin voze}i bicikle iz Kraqeva, 103 a samostalno je nastupao na ~uvenom Tour de France, takmi~io se na velikoj Trci oko Srbije 1940. godine i na niz mawih biciklisti~kih nadmetawa. 104 Sokolstvo Ideje sokolstva, kao izrazito slovenskog kulturnog i nacionalno-oslobodila~kog liberalnog pokreta, svoje institucionalne okvire u Kraqevu dobile su 1910. godine, osnivawem Sokolskog dru{tva Du{an Silni, podru`nice Saveza Sokolskih dru{tava Du{an Silni, koji je bio ~lan Sveslavenskog sokolskog saveza. 105 S obzirom na to da je sokolstvo, zbog svog karaktera, predstavqalo idealno sredstvo za vojni~ko vaspitawe omladine, Dru- {tvo je, potpomagano od dr`avnih vlasti, ubrzo steklo brojne pristalice, posebno me u gimnazijalcima. Agilno{}u prvog predsednika kraqeva~kih sokola, majora Vlastimira Jakovqevi- }a i potporu~nika Miodraga Stevanovi}a, koji je vr{io du`nost sekretara, ono je razvilo razne grane telesnog ve`bawa (redovne i proste ve`be, ve`be na spravama, laka atletika itd.), poklawaju}i naro~itu pa`wu ve`bama sa elementima vojne obuke (strojeve ve`be, streqa{tvo i sli~no). Ratne neda}e u periodu od 1912. do 1918. godine, paralisale su u potpunosti sokolske aktivnosti. Krajem 1912. prestao je rad 103 Podvig ove dvojice Kraqev~ana opisale su i novine: Kad su dva mladi}a krenula na olimpijadu biciklama niko nije verovao da }e se ostvariti wihovo putovawe. Ali, jednog dana, sasvim iznenada, u Kraqevu se pronela vest da su dva biciklista Jugoslovena stigla sa olimpijskom vatrom u Berlin. Nema~ke novine pisale su o tome op{irno, ~ak su donele i wihove fotografije. To su dva mladi}a: Stojan Stoji} i Deleta Ni{avi}, poslasti~ar. Danas su se oni vratili sa svog dugog i napornog puta. Vratili iski}eni mnogim medaqama i sa jednom kwigom u kojoj se nalaze potpisi mnogih istaknutih nema~kih dr`avnika i sportista. Tu su potpisi Hitlera, Geringa, Hesa, Gebelsa, dr Karla Dima, generalnog sekretara olimpijade i drugih. Masa naroda do~ekala je ove mlade bicikliste i priredila im spontane manifestacije. A oni su ushi}eni i nemaju dovoqno re~i da iska`u kojima bi ispri~ali sve svoje utiske s putovawa. No, i to se svr{ilo: sada }e oni svaki na svoj posao jedan turpijom u gvo` e, a drugi rukama u testo. Biciklisti koji su preneli olimpijsku vatru vratili su se u Kraqevo, Pravda, 17. XII 1936, 12. 104 Danas po~iwe velika biciklisti~ka devetodnevna trka oko Srbije, Politika, 29. VIII 1940, 15; Dobrivoje Obradovi} Kondis, Tanc-majstor i prvi biciklista, Ibarske novosti, 21. VII 1983, 8. 105 Kraqevo osve}ewe zastave i proslava dvadesetpetogodi{wice dru{tvenog opstanka, Sokolski glasnik, 14. VI 1935, 3; Dvadesetpetogodi{wica Sokolskog dru{tva u Kraqevu, Politika, 13. VI 1935, 7.
u ve`baonicama. Sokoli su oti{li da na bojnom poqu ostvare snove snevane po ve`baonicama. Ve`baonice su ostale puste, a zatim i uni{tene od neprijateqskih okupatorskih vlasti. Veliki broj sokola [umadije pao je na bojnom poqu! Neprijateq je progonio i one koji su, onesposobqeni i ostareli, ostali kod ku}a i uni{tavao sistematski sokolsku imovinu, tako da se po svr{etku rata moralo raditi iz po~etka. Ali, ako su uni{tena materijalna dobra sokolska, sokolska misao je pre`ivela ove te{ke dane! 106 Ujediwewem ju`noslovenskih naroda u jedinstvenu dr`avnu zajednicu, 1. decembra 1918. godine, stvoreni su uslovi i za objediwavawe sokolskog pokreta. Na sednici predstavnika srpskog, hrvatskog i slovena~kog sokolstva, odr`anoj 26. januara 1919. godine u Zagrebu, osnovan je Sokolski savez Srba, Hrvata i Slovenaca, koji je, prilikom I pokrajinskog sleta u Mariboru, 30. avgusta 1920. godine, preimenovan u Jugoslovenski sokolski savez. 107 Sokoli, kao organizacija liberalnog ideolo{kog usmerewa, prihvataju}i ideolo{ki koncept novoformirane dr`ave, postali su avangarda u wegovom sprovo ewu, tj. glavni nosioci jugoslovenske nacionalne ideologije, zauzimaju}i centralno mesto u fizi~koj kulturi Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Prema sokolskom ustavu, zadaci ove organizacije bili su stvarawe fizi~ki zdrave, krepke, moralno i intelektualno razvijene, nacionalnom sve{}u pro`ete, duhom slovenske solidarnosti nadahnute i velikim i op- {tim idealima ~ove~anstva zadojene omladine koja }e ~uvati tekovine tada{we generacije ujediwewe i nezavisnost. 108 Uloga sokola kod provo ewa u `ivot jugoslovenske nacionalne ideologije, bila je posebno istaknuta nakon proklamovawa [estojanuarske diktature 1929. godine. Zala`u}i se za socijalnu i nacionalnu nivelaciju stanovni{tva, oni su se u potpunosti uklapali u novi dr`avni ideolo{ki kurs, u`ivaju}i zato punu podr{ku wegovih kreatora kraqa Aleksandra Kara or evi}a i vlade generala Petra @ivkovi}a. Tako je, Zakonom o narodnim {kolama od 5. decembra 1929. godine, u {kolske planove i programe uveden nastavni predmet Telesno vaspitawe, koji je izvo- en po sokolskom sistemu, dok je Zakonom o sredwim {kolama u~enicima bilo zabraweno u~lawivawe u sve sportske organizacije sem sokolske. 109 106 Sveslavensko sokolstvo jubilarno izdanje Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1930, 100. 107 AJ, 71, 3 7, Kratak pregled razvoja i stawa sokolstva u na{oj zemqi (referat). 108 Dr Nikola @uti}, Kraji{ki sokoli Sokoli Srpske Krajine 1903 1941 1991, Beograd, 1998, 37 38. 109 O ulozi sokola u dru{tvenom `ivotu Kraqevine Jugoslavije vidi vi{e: Nikola @uti}, Sokoli ideologija u fizi~koj kulturi Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1991. 251
252 Sokolsko dru{tvo Kraqevo, kako se nazivala ova organizacija u periodu izme u dva svetska rata, obnovilo je svoju delatnost 15. novembra 1920. godine. Najve}e zasluge za to pripadale su Vladimiru Novaku, honorarnom gimnazijskom profesoru istorije, latinskog i nema~kog jezika i Vojislavu Konstantinovi}u, komandantu I haubi~kog puka, wegovom prvom posleratnom predsedniku. Zahvaquju}i Novaku sokolstvo je u gra anstvu postalo omiqeno, po{to su o~igledno, uvideli na svom podmlatku lep fizi~ki razvoj, disciplinu i patriotizam, dok je Konstantinovi} dao Sokolskom dru{tvu salu u ovda{woj kasarni, snabdeo ga spravama, poma`e ga tambura{kim orkestrom svojih vojnika i u~inio je toliko da }e se mnoga na{a mlada bra}a: Hrvati i Slovenci, koji slu`e vojsku u Kraqevu, rado se}ati lepih ~asova provedenih u Kraqevu u Sokolskom dru{tvu sa {kolskom omladinom 110. Kraqeva~ko sokolsko dru{tvo pripadalo je, u organizaciono-upravnom smislu, Sokolskoj `upi Kragujevac, formiranoj 16. januara 1921. godine. 111 Wegovom delatno{}u rukovodio je Upravni odbor biran na godi{wim skup{tinama Dru{tva ( nastoji na izvo ewu sokolskog programa, osigurava stalan i neprekidan rad dru{tva, prikupqa potrebna sredstva za to, provodi sve odredbe vi{ih sokolskih organizacija ). 112 Na ~elu Dru{tva nalazio se stare{ina ( on doma}inski motri i nadzire kako rad pojedinog ~lana uprave, tako i svakog ~lana u dru{tvu i izvan wega, daje inicijativu i polet svima funkcionerima uprave za rad, a savesnim radom svojim on je primer svima mla ima ), kome su u radu neposredno pomagali tajnik ( on je du{a celokupne administracije, ~uva {tambiq, vodi celokupni spisak ~lanova, vodi zapisnik na sastancima uprave, prima svu po{tu itd. ) i blagajnik ( pobire redovno ~lanarinu i ostale doprinose od ~lanova, prima sve 110 AJ, 66, 754 1207, Dopis komandanta I haubi~kog puka komandantu I armijske oblasti, 6. V 1922; isto, Dopis direktora Privatne gimnazije u Kraqevu Ministarstvu prosvete, 29. V 1922. 111 Prvobitni ~lanovi kragujeva~ke sokolske `upe bila su dru{tva: Kragujevac, Jagodina, Kru{evac, ^a~ak, Kraqevo selo (kod Aleksinca), U`ice, Kraqevo i sokolsko dru{tvo Vojske Kraqevine SHS. Sveslavensko sokolstvo jubilarno izdanje..., 101; Almanah Kraljevine SHS za 1921 22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, 343. 112 Na sednici Upravnog odbora, odr`anoj 29. januara 1936. godine u prostorijama hotela Pariz, izabrana je Uprava Dru{tva za 1936. godinu. Za stare{inu je izabran ugledni trgovac Velisav Matovi}, a za wegovog zamenika sudija Sreskog suda Todor Dimitrijevi}. ^lanovi Uprave postali su: Milan Antonovi}, Vlada Aritonovi}, Milivoje Markovi}, Vladan Milo{evi}, Qubisav \oki}, Du{an Krsti}, Nikola Stanojevi}, Mane Derna~, Milo{ Simi}, Stanko Kova~evi}, Krsta Petrovi}, Milorad Stefanovi}, \ura Ben~en, Stevan Nikoli}, Pavle Filipovi}, Stevan Kne`evi}, Petar Buwak, Bo`idar Crv~anin, Vuka{in Marku{, Emilija Petrovi} i M. Cvijovi}. Sokoli u Kraqevu odr`ali su svoju skup{tinu, Pravda, 30. I 1936, 6.
nov~ane prihode od zabava sa ta~nim obra~unom, vr{i isplate po nare ewu i zakqu~ku uprave, vodi blagajni~ku kwigu ). Ve`bawe sa mu{kim ~lanovima Dru{tva bilo je povereno na~elniku, a sa ~lanicama na~elnici ( na~elnik predvodi ~etu na svima javnim istupima i sve~anostima. Od wega zavisi sav uspeh u tehni~kom radu, pa zato on mora da bude primer ta~nosti, odu{evqewa i vaqanosti ostalim ~lanovima ). 113 U redove sokola primane su osobe oba pola starije od 18 godina, pod uslovom da su ispravne u moralnom pogledu i da nisu protudr`avni elementi. 114 Pre prijema svaki potencijalni ~lan ispuwavao je prijavni list, nakon ~ega bi bio primqen privremeno na {est meseci i, ukoliko bi za to vreme uprava Dru{tva bila zadovoqna wegovim radom i vladawem, dobijao bi legitimaciju i sokolsku zna~ku. Prema Pravilniku sokolske organizacije, svi ~lanovi su prilikom sve~anosti i drugih javnih nastupa bili obavezni da nose sve- ~ano sokolsko odelo bluzu zakop~anu do grla i pantalone drap boje, bluzu dolamicu koja se nije sasvim obla~ila, ve} je jedna strana bila preba~ena preko ramena, i kapu drap boje, sli~nu {ajka~i, sa sokolskim amblemom. U me usobnom obra}awu pozdravqali su se sokolskim pozdravom Zdravo! i oslovqavali sa Ti. 115 Dru{tvo je imalo i svoju zastavu koju mu je darovao ovda{wi trgovac Qubisav \oki}. 116 U sklopu Sokolskog dru{tva Kraqevo delovalo je i nekoliko seoskih sokolskih ~eta, od kojih su najaktivnije bile one iz Vrbe, Vitkovca, Gra~aca i Drak~i}a, a tokom ~etvrte decenije pro{log veka, uspe{no je radio i Ruski odsek okupqaju}i poklonike Tir{ovih ideja iz redova ruskih emigranata nastawenih u Kraqevu. 117 Brojnost ~lanstva varirala je iz godine u godinu, kre}u}i se u rasponu od nekoliko desetina do nekoliko stotina. Uslovqavalo ju je vi{e ~inilaca, a jedan od najva`nijih bio je preduzimqivost Uprave, posebno a`urnost na~elnika i na~elnice. 118 Tokom 113 Sokolski zbornik, Beograd, 1934, 264 265. 114 Isto, 260. 115 Isto. 116 Weno sve~ano osve}ewe obavqeno je 16. juna 1935. godine. IAK, Udru`ewe zanatlija sreza @i~kog Kraqevo 1910 1950, kutija br. 44, Dopis Sokolskog dru- {tva Kraqevo Zanatskom udru`ewu Kraqevo, 8. VI 1935; Dvadesetpetogodi{wica Sokolskog dru{tva u Kraqevu, Politika, 13. VI 1935, 7; Kraqevo osve}ewe zastave i proslava dvadesetpetogodi{wice dru{tvenog opstanka, Sokolski glasnik, 14. VI 1935, 3. 117 U 1937. godini Ruski odsek imao je 10 ~lanova i sedam ~lanica, a godinu dana kasnije wegovo ~lanstvo ~inili su 21 soko i {est sokolica. Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1938. godinu Glavnoj skup{tini @upe 4. i 5. marta 1939. godine u Kraqevu, Kragujevac, 1939, 45. 118 O te{ko}ama koje su poticale od nedostatka vaqanih stru~nih kadrova za telove`bawe svedo~i slede}i dokument: Proletos smo poku{ali da dobijemo za 253
254 1935. godine Dru{tvo je imalo 137, a krajem naredne godine 199 ve- `ba~a koji su, ve`baju}i na vratilima, razboju, kozli}u, kowu, struwa~ama, lestvama, krugovima, konopcu i motki za pewawe, savladavali razne gimnasti~ke tehnike. 119 Predvo eni svojim stare{inom, na~elnikom i na~elnicom, kraqeva~ki sokoli u~estvovali su na mnogim sokolskim sletovima i raznim dru{tvenim manifestacijama u zemqi i inostranstvu. Wihova gimnasti~ka i druga postignu}a prezentovana su na Vidovdanskom sletu odr`anom u Osijeku 1921. godine, Prvom sletu `upe Kragujevac (27 28. maja 1923. godine), III sletu sokolstva na Jadranu u [ibeniku (22 23. avgusta 1936. godine), velikom Sletu Bugarskih Junaka u Sofiji 1939. godine, osve}ewu nove zgrade osnovne {kole u Kraqevu (25. juna 1939), osve}ewu nove jedrilice mesnog Aerokluba Na{a krila (2. jula 1939), osve}ewu zastave Sokolskog dru{tva Vrwa~ka Bawa (21. septembra 1940) itd. 120 Bilo je dobrih gimnasti- ~ara, vrsnih ve`ba~a koji su u~estvovali na raznim takmi~ewima, a jedan me u wima, poreklom Slovenac, koji je u Kraqevu slu`bovao kao vojno lice, osvojio je prvo mesto na gimnastijadi u Pragu. Pobe- ivali su kraqeva~ki gimnasti~ari na takmi~ewima u U`icu, Kragujevcu i Ni{u, a @ivko Markovi} Baxo, fudbaler i bek Ibra, kao da je rezervisao najboqa mesta na gimnasti~kim nadmetawima gde je uvek bio me u prvom trojicom, i smatrali su ga najboqim sokolcem Kraqeva u periodu 1920 1925. godine. 121 Pridru`uju}i se Sokolskoj Petrovoj Petoqetci, obimnoj akciji Sokola Kraqevine Jugoslavije, u kojoj se, u razdobqu od 1936. do 1941. godine, tj. do punoletstva Petra II Kra or evi}a, imao intenzivirati sav sokolski rad u svim wegovim pravcima, Kraqevo jednu sokolicu u~iteqicu pa smo zato jo{ dobili ukor, {to smo po savetu saveza uradili. Kako se sada prave u~iteqski rasporedi i kako je fakat da Kraqevo ima 22 u~iteqa i u~iteqica od kojih su 4 prekobrojni, a ni jedan nije aktivni soko, a kamo li ve`ba~ i sposoban da sar uje u ve`baonici, to se ponovo obra}amo s molbom da se u Kraqevo postavi bar jedna u~iteqica sokolica sposobna da vodi `enska odeqewa. Li~nost ne predla`emo da ne bi opet dobili odgovor: da ona mo`e i tamo gde je Sokolu poslu`iti. AJ, 66, 2333 2201, Dopis Sokolskog dru{tva Kraqevo Sokolskoj `upi Kragujevac, 27. VIII 1932. 119 Osim pomenutih sprava, za ve`bawe su upotrebqavani jo{ i: diskovi, kopqa, ulad, razne palice, lopte i sl. Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1936. godinu Glavnoj skup{tini @upe 28. marta 1937. godine u ]upriji, Kragujevac, 1937, 5. 120 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Odlomci iz dnevnika Ko~e Jon~i}a, II/233; Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1936. godinu..., 4; Izve{taj Uprave Sokolske @upe Kragujevac za 1939. godinu podnet redovnoj godi{woj skup{tini 6. i 7. aprila 1940. godine u ^a~ku, Kragujevac, 1940, 44; Sveslavensko sokolstvo jubilarno izdanje..., 103; Gimnazija u Kraqevu..., 100. 121 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, Ibarske novosti, 11. VIII 1983, 8.
kraqeva~ki sokoli su, u nekoliko navrata, pohodili Oplenac, uredili i ogradili letwe ve`bali{te tako da je osposobqeno za ve- ~erwe priredbe, nabavili priru~nu apoteku, odenuli nekoliko siroma{ne dece, prikupqali nov~anu pomo} za socijalno starawe besposlene bra}e i, na severoisto~noj strani varo{kog grobqa, podigli spomenik sugra anima streqanim u godinama austrougarske okupacije. 122 Otkrivawe spomenika u obliku visokog kamenog krsta na kome je uklesan tekst Streqani od neprijateqa 1915 1918, obavqeno je 25. septembra 1938. godine, o ~emu je Politika pisala: Danas pre podne na ovd. grobqu odr`ana je jedna tu`na sve~anost. U prisustvu velikog broja gra ana, predstavnika vojnih i gra anskih vlasti, raznih humanih dru{tava i {kolske dece, izvr{eno je osve- }ewe i otkrivawe spomenika streqanim od strane okupatorske vlasti. (...) Spomenik koji je danas osve}en podiglo je sokolsko dru{tvo u Kraqevu. ^in osve}ewa po~eo je posle slu`be Bo`ije. ^inodejstvovalo je vi{e sve{tenika sa dva akona, a na jektanije je odgovarao hor peva~kog dru{tva Sveti Sava. Po zavr{enom verskom obredu spomenik je otkrio stare{ina sokolskog dru{tva g. Velisav Matovi}. Muzika dobrovoqne vatrogasne ~ete zasvirala je molitvu, a jedan odred vojnika ispalio je po~asni plotun. 123 Pored fizi~kog vaspitawa, veliki zna~aj pridavan je prosvetnom radu kao na~inu ideolo{kog uticaja na mase. On je ispoqavan organizovawem raznih priredbi, koncerata, izlo`bi, predavawa, pozori{nih predstava i sl. Obele`avani su: praznik nastanka ^ehoslova~ke, 124 Dan Ujediwewa (1. decembar), ro endani i godi{wice dinastije Kara or evi}, Savindan, \ur evdan, Vidovdan, Dan ]irila i Metodija itd. 125 122 Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1938. godinu..., 27. Izve{taj Uprave Sokolske @upe Kragujevac za 1940. godinu podnet redovnoj godi{woj skup{tini 5. i 6. aprila 1941. godine u Jagodini, Kraqevo, 1941, 33. 123 Otkrivawe spomenika streqanima u Kraqevu, Politika, 26. IX 1938, 11. 124 Jednu od ovih manifestacija do~arava nam napis iz Kraqevskog glasnika : Sokolsko dru{tvo u Kraqevu priredilo je u nedequ 29. 10. t. g. proslavu praznika oslobo ewa bratske ~ehoslova~ke republike. Proslavu je otvorio g. Miroslav Pelnar`, stare{ina Sokola. Posle otpevane narodne himne goste je pozdravio g. Milan Antonovi}, profesor, koji je u svom govoru istakao nacionalni preporod i politi~ko oslobo ewe ^ehoslova~ke, a potom kulturne veze izme u na{eg i ~ehoslova~kog naroda. Naro~ito je podvukao zna~aj sokolstva i velike zasluge g. Dr Tome Masarika u tom pogledu. Wegov govor propra}en je pqeskawem i poklicima bra}i ^ehoslovacima i wihovom poglavaru Republike. Sokolski `enski nara{taj otpevao je tada ^ehoslova~ku himnu a potom jo{ nekoliko pesmica na ~ehoslova~kom jeziku. Na{a vredna deca pod vo stvom na~elnika Sokola brata Ambro`a, izvela su ove pesme sa mnogo ose}aja i bili su zato burno pozdravqeni. Posle toga tambura{ki zbor je otsvirao nekoliko narodnih komada. Proslava narodnog praznika ^ehoslova~ke republike, Kraqevski glasnik, 2. XI 1933, 2. 125 Qubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije (1929 1941), kw. I, Beograd, 1996, 450. 255
256 Naro~itu pa`wu gra anstva pobu ivala su gostovawa sokola iz drugih gradova, poput posete Sokolskog dru{tva iz Ko~ana, po~etkom avgusta 1933. i pozori{nog odseka jagodinskih sokola, po~etkom septembra 1938. godine, kao i sve~ane sokolske akademije prire ivane na praznom prostoru iza Sokolane, gradskom trgu ili u sali nekog od hotela. 126 Bile su to idealne prilike za sprovo ewe sokolskih zamisli u `ivot i, ujedno, prikupqawe nov~anih sredstava za rad Dru{tva. Pa`qivo odabranim repertoarom sa prigodnom nacionalnom sadr`inom, sa`imaju}i pri tom prosvetnu, ideolo{ku i propagandnu komponentu, najlak{e se sugestivno uticalo na qudsku svest. 127 Ideje sokolstva propagirane su i putem sokolske {tampe ( Bratstvo, Sokolski glasnik, Oko sokolovo, Na{a radost, Soko na Jadranu, Soko ), koja je pristizala u dru{tvenu ~itaonicu i izdavana ~lanovima i gra anstvu na ~itawe. 128 Krajem 30-ih godina pro{log veka, potencirawem raznih grana vojni~ke obuke, na intenzitetu dobija i narodno-odbrambeni rad. 129 Uprkos entuzijazmu ~lanstva, rad Dru{tva ograni~avale su brojne pote{ko}e, pre svega materijalne prirode. Najve}i problem predstavqao je nedostatak adekvatne prostorije za ve- `bawe. Dru{tvo nema svoje ve`baonice ve} radi u gimnazijskoj sobi koja je svakog ~asa zauzeta za potrebe {kole nagla{avano je u izve{tajima Uprave Sokolskoj `upi Kragujevac. 130 Zato je po- ~etkom 1936. godine obrazovan Odbor za gradwu Sokolskog doma, koji je, prema planu, trebalo da bude podignut na placu povr{ine 5.000 m 2 koji je Op{tina besplatno ustupila Dru{tvu. 131 Do 1939. godine za tu namenu prikupqeno je 21.394 dinara, {to je bilo nedovoqno za po~etak radova. 132 Kako apel za finansijsku pomo} upu- }en Ministarstvu za fizi~ko vaspitawe naroda po~etkom septembra 1939. godine nije urodio plodom, jer ono sada nema mogu}nosti, izgradwa Sokolskog doma ostala je u domenu planova i `eqa, 126 Sokoli iz Ko~ana u Kraqevu, Pravda, 9. VIII 1933, 9; Uspele sokolske ve`be, Narodna samouprava, 17. VI 1938, 4; Sokolsko pozori{te iz Jagodine u Kraqevu, Narodna samouprava, 9. IX 1938, 4; Sokolstvo, Narodna samouprava, 7. VII 1939, 2. 127 Q. Dimi}, Kulturna politika..., kw. I, 450. 128 Izve{taj Uprave Sokolske @upe Kragujevac za 1939. godinu podnet redovnoj godi{woj skup{tini 6. i 7. aprila 1940. godine u ^a~ku, Kragujevac, 1940, 44. 129 AJ, 71, 3 7, Kratak pregled razvoja i stawa sokolstva u na{oj zemqi (referat). @upski te~aj u Kragujevcu, Sokolski glasnik, 19. V 1939, 5. 130 Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1936. godinu..., 5. 131 Za ~lanove Odbora izabrani su: pukovnik Pavle Filipovi}, komandant Aerodroma, Milan Jovi~i}, predsednik op{tinske uprave, Petar Bogavac, narodni poslanik i drugi. Zidawe Sokolskog doma u Kraqevu, Pravda, 29. I 1936, 7. 132 Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1938. godinu..., 37.
a sokoli su za ve`bawe i daqe bili upu}eni na gimnazijsku salu, me u gra anstvom poznatiju kao Sokolana. 133 KULTURNO-PROSVETNA I HUMANITARNA DRU[TVA Kraqevska `enska podru`ina Beogradsko `ensko dru{tvo, rodona~elnik `enskog pokreta u Srbiji, imalo je svoju podru`nicu i u Kraqevu Kraqevska `enska podru`ina, formirana 22. maja 1890. godine inicijativom Drage Ubavki}, biv{e u~iteqice mesne `enske osnovne {kole. Podru`nica je 1900. godine imala 45 ~lanica. Obnovila je svoju delatnost tokom prve poratne godine. 134 Wen ciq, kao sinonima za prvi organizovani nastup `ena u Srbiji, bio je rad na nacionalnom, privrednom, prosvetnom i humanom poqu. 135 Pod okriqem Kraqevske `enske podru`ine od 20. oktobra 1892. godine radila je @enska zanatska {kola s ciqem da devojke vaspitava i da im da stru~nu spre- 133 U ovoj molbi upu}enoj Ministarstvu za fizi~ko vaspitawe naroda navedeno je: Sokolsko dru{tvo Kraqevo, u `eqi da do kraja izvr{i svoj nacionalni, kulturni i telesno-vaspitni zadatak u mestu i okolini, zavetovalo se da ovde u Kraqevu, najprirodnijem geografskom centru drage nam Domovine, na raskrsnici `eqezni~kih i kolskih dr`avnih puteva, podigne svoj Sokolski dom, koji }e biti rasadnik nacionalne svesti, narodne i dru{tvene ~estitosti te kulturne i telesno- -vaspitne radinosti mesta i okoline. Na{e sokolsko dru{tvo odlu~ilo se na taj korak {to je svesno da Kraqevo, prema svom prirodnom polo`aju, ve} sada postaje vrlo va`an prometni centar i nosilac kulturnog i nacionalnog stremqewa na- {eg naroda, za svoju prostraniju i bli`u okolinu koja mu gravitira. Podizawe ovog nacionalno-kulturnog Hrama, pored svih `rtava koje }e ovo Dru{tvo ulo- `iti, tra`i i velika finansijska sredstva. Prema dobivenom prora~unu taj Dom treba da staje oko osam stotina hiqada dinara. Ovo Dru{tvo za sada, pa ni u daqoj budu}nosti, iz sopstvenih sredstava, ne mo`e ostvariti tu zamisao, iako za sada ve} raspola`e sa izvesnom, zaista skromnom svotom novca i materijalom, {to je nameweno jedino za zidawe Sokolskog Doma u Kraqevu. Dru{tvo i na daqe neumorno radi i prikupqa novac i materijal. Radi {to skorijeg postignu}a svoga ciqa i ostvarewa svoje zavetne zamisli, Dru{tvo se obra}a Vama Gospodine ministre, i moli Vas da ovu plemenitu akciju Sokola i naroda Kraqeva i okoline, po mogu}nosti, pomognete i, po Va{em naho ewu, dodelite Sokolskom dru- {tvu Kraqevo jednu efikasniju pomo} u novcu, iz kredita koji Vam u poverenom Ministarstvu, stoje na raspolo`ewu. AJ, 71, 17 47, Molba Sokolskog dru{tva Kraqevo Ministarstvu za fizi~ko vaspitawe naroda, 8. IX 1939. 134 Doma}ica organ @enskog dru{tva i wegovih podru`ina u spomen proslave 25- -godi{wice @enskog dru{tva 1875-1900, Beograd, 1900, bez numerisane stranice. 135 Beogradsko @ensko Dru{tvo osnovano je 17. maja 1875. godine anga`ovawem Katarine Milovuk, Danice Hristi}, Jelene Gruji}, Elodije Mijatovi}, Marije Sretenovi}, Hristine Jovanovi}, Emilije Le{janin, Drage Popovi}, Varvare Gatkovi}, Katarine G. Bodi, Varvare Ma{in i Jelene Mihajlovi}. Pokroviteq Dru{tva bila je kwegiwa Natalija Obrenovi}. S. Stefanovi}, Doma}ica organ Beogradskog @enskog..., 83. 257
258 mu, kako bi mogle sebe i svoju porodicu na ~astan na~in izdr`avati, a u ~ijim {kolskim klupama su se, do Prvog svetskog rata, {kolovale 22 generacije mladih Kraqev~anki i devojaka sa seoskog podru~ja @i~kog sreza. 136 Briga oko organizovawa nastavnog procesa u ovoj {koli bio je prvenstveni zadatak Kraqevske `enske podru`ine u ~itavom periodu izme u dva svetska rata. Wena predsednica je, volonterski, obavqala du`nost {kolske upraviteqice, u ~emu su joj pomagale ostale upravne i druge ~lanice. 137 U saradwi sa Ministarstvom trgovine i industrije, u ~ijoj nadle`nosti se nakon 1. decembra 1918. godine na{la ova vrsta {kola, a docnije sa Upravom Kraqevske banske uprave Moravske banovine, i op{tinskim vlastima, ~lanice Kraqevske `enske podru`ine starale su se o materijalnom i finansijskom izdr`avawu {kole. Dodatna nov~ana sredstva prikupqana su izdvajawem sredstava iz podru`inskog buxeta, organizovawem raznih koncerata, priredbi, proslava i humanitarnih skupova. 138 Posebno sve~ano bilo je prilikom proslave podru- `inske slave Male Gospojine (20. septembra) i do~eka Nove godine, povodom ~ega su prire ivani kra}i pozori{ni komadi, deklamacije u~enica i mini-koncerti. Svake godine o Krstovdanu odr`avan je parastos umrlim ~lanicama. 139 Radi kulturno-obrazovnog uzdizawa ~lanstva pri Kraqevskoj `enskoj podru`ini ustrojena je skromna kwi`nica koja je bila pretpla}ena i na neke popularne ~asopise, poput Glasnika jugo- 136 Isto. 137 Zbog wihovih zasluga na poqu humanitarno-prosvetnog rada tokom tre}e decenije XX veka Ministarstvu prosvete je predlo`eno da predsednicu Kraqevske `enske podru`ine Ilinku Ili} odlikuje Ordenom Svetog Save IV stepena, a upravne ~lanice Milicu Kne`evi} i Leposavu Radovanovi} Ordenom Svetog Save V stepena : Predsednica Pododbora @enske podru`ine u Kraqevu upravqa @enskom zanatskom {kolom ve} sedam godina. Woj duguju zahvalnost mnoge sirotice iz Kraqeva i okoline {to su besplatno svr{ile @.Z. [kolu, a mnoge od wih i Vi{u @ensku [kolu u Beogradu. Uprava @.Z. [kole pod predsedni{tvom g- e Ili}ke uspela je da stvori gotovinu od 100.000 dinara i tom sumom `ele da nadzidaju sprat na sada{woj {kolskoj zgradi, da bi se dobio ve}i broj odeqewa lokala. Ove dve gospo e su najrevnosnije pomo}nice g i Ilinki na svakom humanom poslu. Sve tri poma`u materijalno sva siroma{na `enska dru{tva u Ju`noj Srbiji i Crnoj Gori, a o danima Crvenog krsta i o danima Zdravqa organizuju prikupqawe priloga za obe ustanove. Same aktivno u~estvuju u prikupqawu priloga ne `ale}i ni vremena ni truda, da se {to vi{e priloga skupi. AJ, 66, 1650 1744, Dopis {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog III personalnom odseku Odeqewa za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 3. I 1928. 138 Tako je, primera radi, 8. marta 1924. godine organizovan Kostim-bal na kome je prikupqen prilog za nabavku novih stolica za @ensku zanatsku {kolu jer mnoge u~enice ne mogu stoje}i raditi. NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od 17. II 1924. godine. 139 Isto, Zapisnik sednice od 9. IX 1923.
slovenskog `enskog saveza i sli~no. 140 Iz istih pobuda organizovano je i nekoliko jednodnevnih izleta i vi{ednevnih ekskurzija. 141 ^lanice Kraqevske `enske podru`ine aktivno su u~estvovale i u nizu kulturnih i humanih akcija koje su organizovane u gradu, poput Wego{eve proslave, a u skladu sa finansijskim mogu}nostima pru`ale su pomo} raznim pojedincima i ustanovama. 142 U ime Kraqevske `enske podru`ine Dana Stefanovi} prisustvovala je svadbenoj sve~anosti povodom `enidbe kraqa Aleksandra Kara or- evi}a 1922. godine u Beogradu, pri ~emu je Beogradskom `enskom dru{tvu upu}eno pet pe{kira za ki}ewe svatova, a u decembru 1939. godine 27 ~lanica Kraqevske `enske podru`ine potpisalo je Apel Beogradskog `enskog pokreta za `ensko pravo glasa. 143 259 ^lanice Kraqevske `enske podru`nice 140 Isto, Zapisnik sednice od 2. V 1939. 141 U junu 1932. godine ~lanice Kraqevske `enske podru`ine su, zajedno sa nastavnicama i u~enicama @enske zanatske {kole izvele jednodnevni izlet do Oplenca i Aran elovca, a u junu 1939. godine bile su u vi{ednevnoj poseti manastiru De~ani i Pe}koj patrijar{iji. Isto, Zapisnik sednice od 27. VI 1932; Zapisnik sednice od 20. VI 1939. 142 Tako su sredinom marta 1932. godine darovale 500 dinara Odboru za pomo} sirotiwi iz Kraqeva, po~etkom maja 1933. godine uplatile su 300 dinara Odboru za za{titu grada Kraqeva od napada iz aviona, krajem maja 1935. godine upla}eno je 100 dinara mesnom sokolskom dru{tvu, a u decembru 1938. godine prikupqani su dobrovoqni prilozi za izgradwu Spomen kapele Bla`enopo~iv{em patrijarhu Varnavi u Varevu kod Ra{ke, za pomo} ~ehoslova~kim izbeglicama iz Sudetske oblasti i za izgradwu hrama Svetog Save u Beogradu. Zahvaquju}i wihovoj pomo}i od 150 dinara ruska izbeglica Lina Ivanovna vodila je na le~ewe svoje sakato dete u jedan zavod u Hrvatskoj, i sl. Isto, Zapisnik sednice od 19. XI 1924; Zapisnik sednice od 25. III 1932; Zapisnik sednice od 9. V 1933; Zapisnik sednice od 30. V 1935; Zapisnik sednice od 2. XII 1938. 143 Isto, Zapisnik sednice od 8. V 1922; Zapisnik sednice od 27. XII 1939.
260 Faksimil {tambiqa Kraqevske podru`ine `enskog dru{tva Pododbor Dru{tva Knegiwa Qubica Po~etkom jeseni 1925. godine Kraqevo je dobilo svoje drugo `ensko humanitarno dru{tvo. Bio je to obnovqeni Pododbor patriotsko-humanog dru{tva Knegiwa Qubica osnovanog 30. januara 1899. godine u Beogradu s ciqem da materijalno i moralno poma`e prosvetne ustanove u Staroj Srbiji i Ma}edoniji, a specijalno da odr`i i podigne kult pravoslavne vere pomagawem crkava i manastira i osirotelog sve{tenstva. 144 Na sednici kraqeva~kog Pododbora odr`anoj 12. oktobra u prostorijama osnovne {kole za predsednicu izabrana je Miqa Buwak koja je ovu du`nost vr{ila i pre rata. 145 U wegovo ~lanstvo upisano je 134 ~lanice. 146 Broj wegovih ~lanica ( redovnih i upravnih ) varirao je iz godine u godinu, od 215 u 1934. do svega 32 u 1931. godini, kada je, pod uticajem ekonomske krize u zemqi, delatnost dru{tva zahvatila osetna stagnacija. 144 Osniva~ i prva predsednica dru{tva bila je Milka S. Vulovi}, nastavnica matematike. Almanah Kraljevine SHS za 1921 22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, 364; Almanah humanih dru{tva, Beograd, 1940, 364; M. Sofronijevi}, Humanitarna dru{tva..., 91. 145 Za svoju predanu humanu delatnost Miqa Buwak je od strane {kolskog nadzornika sreza @i~kog i Studeni~kog predlo`ena za odlikovawe Ordenom Svetog Save IV stepena : Predsednica Pododbora gospo a Knegiwa Qubica do 1927. godine. Mnogo bi se suza sirotiwskih vi{e prolilo u Kraqevu da nije ove gospo e koja prikupqa, a i svoje priloge daje {kolskoj sirotiwi @enske zanatske {kole i Osnovne {kole. AJ, 66, 1650 1744, Dopis {kolskog nadzornika sreza `i~kog i studeni~kog III personalnom odseku Odeqewa za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 3. I 1928. 146 Formirawe ovog humanog dru{tva pomogli su nov~anim prilozima, u formi prilo`nika: sudija Bo`a Petrovi}, sudski pisari Milenko Je{i} i Slavko Drndarevi}, trgovci Petar Krsti}, Petar Bogavac, Milisav Milosavqevi}, Milan Jovi~i}, Bo`a Crv~anin, Voja Kali~anin i Radowa Mitrovi}, obu}ar Dragoqub ^olovi}, pekar Milorad Jovanovi}, kroja~ ^eda Paji}, profesor Dragomir Raki} i Stojadin Milenkovi}. NMK, Pododbor dru{tva Knegiwa Qubica Kraqevo, Kwiga zapisnika, Zapisnik sednice od 12. X 1925.
Humani rad ~lanice Pododbora usmeravale su na materijalno-finansijsku pomo} siroma{nim i nemo}nim sugra anima i raznim ustanovama sli~nog karaktera u Kraqevu i van wega. One su tako u martu 1926. godine kupile ode}u i obu}u za vrlo dobre ake i ratnu siro~ad osnovne {kole Vu~ka Bulatovi}a i Biseniju Kori}anac i gimnazijalce Makartija Popovi}a i Du{anku Bisi}, za praznik Vrbicu 1930. godine odenuto je i obuveno {estoro siroma{ne dece, u aprilu 1931. godine iz kase Pododbora izdato je 60 dinara @ivojinu Vasi}u, kome su kao siromahu potrebni za voznu kartu do Beograda, a pomognuto je i siroma{noj Gini Milenkovi} za sahranu wenog mu`a. 147 Za vaskr{we praznike 1936. godine 11 najsiroma{nijih Kraqev~anki dobilo je po 20 dinara kako bi dostojno proslavile praznik Hristovog vaskrsnu}a. 148 Korisnici wihove finansijske pomo}i bili su i ovda{wi siroma{ni studenti Krsta Popovi}, \or e Maksimovi}, Miodrag Toti} i izvesni Vilotijevi}. 149 Stagnacija privrednih tokova i porast nezaposlenosti u gradu po~etkom ~etvrte decenije XX veka pobudili su ove humane `ene da uplate zna~ajnu nov~anu sumu op{tinskim vlastima, na ime socijalnih programa, za pomo} onima koji su ostali bez zaposlewa. 150 Shvataju}i zna~aj brige za najmla i nara{taj, posebno za decu koja su u proteklom ratnom vrtlogu ostala bez roditeqskog starawa, ~lanice Pododbora su bile jedne od inicijatora formirawa de~jeg zabavi{ta i, po~etkom novembra 1929. godine, u tu svrhu uplatile, u za to predvi en fond, 500 dinara. 151 U skladu sa instrukcijama Glavnog odbora Knegiwe Qubice redovno je upu}ivana pomo} Domu milosr a u [timqu, podignutom nakon Prvog svetskog rata radi zbriwavawa ratni~ke i siroma{ne dece. 152 Iz blagajne Pododbora slata je pomo} i Dru- {tvu Srpkiwa Knegiwa Zorka u Lipqanu, Odboru za obnovu crkve grada~ke u Gradcu kod Ra{ke, za izgradwu hrama Svetog Save u Beogradu, podizawe spomenika ratnicima palim u ratovima 1912 1918. godine u centru Kraqeva itd. 153 147 Isto, Zapisnik sednice od 11. III 1926; Zapisnik sednice od 24. I 1929; Zapisnik sednice od 8. VIII 1929; Zapisnik sednice od 20. II 1930; Zapisnik sednice od 25. I 1931. 148 Isto, Zapisnik sednice od 7. IV 1936. 149 Isto, Zapisnik sednice od 11. III 1926; Zapisnik sednice od 24. I 1929; Zapisnik sednice od 8. VIII 1929; Zapisnik sednice od 20. II 1930; Zapisnik sednice od 25. I 1931. 150 Isto, Zapisnik sednice od 22. II 1932. 151 Isto, Zapisnik sednice od 16. XI 1929. 152 Almanah humanih dru{tva, Beograd, 1940. 153 NMK, Pododbor dru{tva Knegiwa Qubica Kraqevo, Kwiga zapisnika, Zapisnik sednice od 22. VI 1926; Zapisnik sednice od 30. IV 1931; Zapisnik sednice od 26. VIII 1931; Zapisnik sednice od 26. II 1935. 261
262 Nastoje}i da uporedo sa podsticawem humanih ose}awa kod svojih ~lanica doprinese i wihovoj emancipaciji i uklapawu u savremene dru{tvene tokove, Uprava Pododbora je po~etkom leta 1926. godine osnovala Klub za u~ewe stranih jezika (francuskog i nema~kog), {ivewe `enskog odela i izradu `enskih {e{ira. 154 Sredstva za svoj humani rad Pododbor je prikupqao na razne na~ine. Osim godi{we ~lanarine, koja je bila obavezna za sve ~lanice, Uprava je pribegavala organizovawu raznih kulturno-zabavnih manifestacija, vr{e}i na taj na~in i svojevrsnu kulturnu misiju. U se}awima starijih Kraqev~ana i danas su prisutni brojni kermesi, cic-balovi i zabave prire eni pod okriqem ovog humanog dru{tva, a posebnu popularnost kod ovda{weg gra anstva imao je tradicionalni matine odr`avan svake godine povodom pravoslavnog hri{}anskog praznika Materica. Zna~ajna nov~ana sredstva prikupqana su i prilikom Vidovdana, kada su ~lanice Pododbora na nekoliko punktova u gradu prodavale cve}e kosovskog bo`ura dobijeno od Glavnog odbora Knegiwe Qubice. 155 Muzi~ki orkestar Pododbora odr`avao je i niz koncerata u Kraqevu i drugim gradovima Srbije. 156 Humano dru{tvo ubogih i sirotih Velika ekonomska kriza koja je po~etkom ~etvrte decenije pro{log veka zahvatila Kraqevinu Jugoslaviju, a samim tim i Kraqevo, uzrokovala je stagnaciju privrednih tokova, porast nezaposlenosti i osiroma{ewe najve}eg dela stanovni{tva, pogotovu radnika. U ovakvim uslovima, inicijativom stalnih posetilaca kafane Danila Petrovi}a Da~e, 19. januara 1932. godine oformqeno je Humano dru{tvo ubogih i sirotih s ciqem da jedanput ili dvaput godi{we obla~i sirotu decu, prvenstveno ratni~ku, koja su ostala bez roditeqa a i onu ~iji su roditeqi siroma{ni i imaju vi- {e dece, bez obzira na veru i narodnost 157. Pravilima Dru{tva, odobrenim od strane bana Moravske banovine 24. aprila 1932. godine, bila je predvi ena i podela `ivotnih namirnica najsiroma{nijim sugra anima i `iteqima sa seoskog podru~ja @i~kog sreza u vreme blagdana, tj. Bo`i}a i Uskr{wih praznika. 158 Za prvog predsednika ovog humanog dru{tva izabran je Danilo Petrovi} Da~a, u ~ijem lokalu se nalazilo i sedi{te Dru{tva. 154 Isto, Zapisnik sednice od 23. III 1926; Zapisnik sednice od 1. VI 1926. 155 Isto, Zapisnik sednice od 27. VI 1926. 156 Svoje muzi~ko ume}e ~lanice Pododbora prezentovale su 14. februara 1934. godine gra anstvu Ra{ke, a dan kasnije gostovale su u Kosovskoj Mitrovici. Isto, Zapisnik sednice od 19. II 1934. 157 AJ, 14, 61 184 662, Pravila Humanog dru{tva sirotih i ubogih u Kraqevu. 158 Isto.
Na osniva~koj sednici odr`anoj 19. januara 1932. godine za potpredsednika Dru{tva izabran je Radisav M. Cveji}, ekonom Sreske bolnice, za sekretara Miloje M. Vu~i}evi}, pisar Sreske bolnice, za blagajnika Dimitrije An elkovi}, po{tanski ~inovnik, a za ~lanove Uprave: Tasa \or evi}, pu{kar, Aleksa Leki}, ba{tovan, Radivoje ^uki}, poslovo a @elezni~ke lo`ionice, Igwat Rako~evi}, pekar, Nikola Arizanovi}, preduzima~ i Mija Vuka{inovi}, {pediter. U Nadzorni odbor izabrani su: Kosta Petrovi}, Vule Stefanovi}, Todor Risti} i Velimir Savi}. 159 Sredstva za svoju delatnost Dru{tvo je prikupqalo u vidu dobrovoqnih priloga od ovda{wih gra ana i svih ostalih rodoquba koji imaju samilosti prema sirotim i nevoqnim, a sem toga u svim ve}im ugostiteqskim objektima u varo{i postavqene su plehane kante u kojima }e prijateqi i rodoqubi ove plemenite ideje ubacivati svoje priloge. 160 Najve}i prilo`nici bili su zaposleni u Fabrici aviona, ~ije zarade su bile najve}e u Kraqevu. Zahvaquju}i aktivnostima ~lanova Humanog dru{tva ubogih i sirotih tokom marta 1932. godine, sirotiwi i drugim bednim i nevoqnim, podeqeno je oko 2.000 kilograma bra{na, pasuqa i drugih namirnica, ogrevno drvo i izvesna suma novca, a 1. aprila iste godine, prilikom praznika Vrbice, odeveno je 35 najsiroma{nijih de~aka i devoj~ica, o ~emu je beogradska Pravda izvestila: Za Vrbicu ove godine upravni odbor dru{tva podelio je 35 pari komplet maturskih haqinica mu{koj i `enskoj sirotoj deci sa cipelicama i maramicama. Pre dolaska na Vrbicu deci je prire ena obilna zakuska koju su ~lanovi Upravnog odbora, sami iz svojih sopstvenih sredstava servirali. Po podne ~lanovi Upravnog odbora sa potpredsednikom Radisavom Cveji}em, ekonomom bolnice i svom ostalom decom po{li su na Vrbicu. Veli~anstvena povorka sa inicijalima ovog humanog dru{tva na trobojci koju su nosili jedan mu{karac i jedna devoj~ica, ostavqala je vanredan utisak na gra anstvo, utoliko pre {to je ovoj sirotoj deci prepu{teno prvo mesto na Vrbici. 161 O aktivnostima Humanog dru{tva ubogih i sirotih nakon smrti wegovog osniva~a Da~e Petrovi}a, 19. jula 1933. godine, nema bli- `ih podataka, pa se pretpostavqa da su ona u velikoj meri smawena. 162 @enski hri{}anski pokret Petnaestog marta 1934. godine zalagawem gospo a Mare Radi~evi}, Zage Jovi} i Zore B. Milenkovi} u Kraqevu je osnovano 159 Humano dru{tvo sirotih i ubogih, Pravda, 22. I 1932, 11. 160 AJ, 14, 61 184 662, Pravila Humanog dru{tva sirotih i ubogih u Kraqevu. 161 Obla~ewe sirote dece u Kraqevu, Pravda, 3. VI 1932, 13. 162 Smrt jednog humanog starog Kraqev~anina, Pravda, 1. VIII 1933, 7. 263
264 dru{tvo @enskog hri{}anskog pokreta, religiozno-humane organizacije formirane po~etkom marta 1920. godine u Beogradu, s ciqem da izvr{i podizawe morala na osnovama Hristove nauke, suzbijawe poroka, bu ewe savesti, useqavawe u srce qudske qubavi, radosti i mira, po~etak novog `ivota na starim, zdravim i istinitim hri{}anskim principima, tj. da posrnuli moral u ratu digne moralnim u~ewem na{eg najve}eg U~iteqa Gospoda Isusa Hrista i to specijalno me u `enskim svetom i decom. 163 Na osniva~koj sednici kojoj su prisustvovale gospo e iz sviju dru- {tvenih redova, izaslanica Centralnog odbora @enskog hri- {}anskog pokreta, Qubica Aran elovi}, i mesni pravoslavni sve{tenici, prota Savatije Bo`i} i Hranislav Ko`etinac, zakqu~eno je da }e prvenstveni zadaci kraqeva~kog dru{tva biti da u sporazumu sa sve{tenstvom radi na {irewu vere i morala i ~uvawu pravoslavqa od inoveraca. 164 U prvu Upravu Dru{tva, koje prema svojim Pravilima nije imalo predsednicu, izabrane su: Olga Jovi~i}, Vera ^olovi}, @ivka Q. \oki}, Olga Zdravkovi}, Dana A}imovi}, Bosiqka Bo`i}, Bosa Budimir, Desa Buwak, Caca Bugar~i}, Ilinka Ili}, Zora Virijevi}, Branka Ivanovi}, Mica Jovanovi}, Leposava Ivkovi}, Jelena Ko`etinac, Nata Kosti}, Zora Milenkovi}, Mara Maksimovi}, Radisava Petronijevi}, Vera Pjeva~evi}, Divna Todosijevi}, Mileva Cerovi}, Qubica Antonovi}, Danica Petkovi} i Qubica Matijevi}. 165 Kraqevo se tako svrstalo u red osam gradova, varo{i i varo{ica u Srbiji (Beograd, Ni{, Negotin, Zaje~ar, Kladovo, Dowi Milanovac i Smederevo) u kojima je do tada bila provedena organizacija @enskog hri{}anskog pokreta. Ideje ovog versko-humanog dru{tva nai{le su na dobar prijem me u `enskim delom kraqeva~ke populacije, tako da je dva meseca nakon formirawa u wegovo ~lanstvo upisano 140 ~lanica. Po~etkom 1937. godine broj ~lanica narastao je na 160, a tokom 1939. godine dostigao cifru od 180, {to samo po sebi govori na koji na~in se ovda{wa javnost odredila prema delatnosti @enskog hri{}anskog pokreta, koji je okupqao pripadnice svih socijalnih slojeva i starosne dobi. 166 Zahvaquju}i entuzijazmu ~lanica, zna~ajnoj moralnoj, finansijskoj i materijanoj pomo}i op{tinske uprave i sve{tenstva hrama Silaska Svetoga duha i Duhovnog suda 163 @enski hri{}anski pokret u Kraqevu, Pravda, 21. III 1934, 3; Petnaest godnina rada @enskog hri{}anskog pokreta (mart 1920. g. mart 1935. g.), Beograd, 1936, 3. 164 @enski hri{}anski pokret u Kraqevu, Pregled, 5 6/1934, 127. 165 Petnaest godina rada @enskog hri{}anskog pokreta..., 24. 166 Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. marta 1936 do 1. marta 1937. g., Beograd, 1937, 46; Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. aprila 1939 do 1. marta 1940. g., Beograd, 1940, 47.
eparhije @i~ke, kao i dobrovoqnim prilozima humanih qudi, ne samo Kraqeva ve} i iz drugih delova zemqe, @enski hri{}anski pokret, koji je u 1935. godini pristupio Jugoslovenskom @enskom Savezu, razvio je, rukovo en principima Hristove Nauke i Hristovim re~ima o qubavi i milosr u, `ivu aktivnost na zbriwavawu i materijalnoj potpori najugro`enijih sugra ana, pre svega dece iz siroma{nih porodica. Posebno, prvenstveno duhovno, nadahnu}e wihovom humanom radu davao je episkop `i~ki dr Nikolaj, koji je od 1936. godine upisan za po~asnog ~lana dru{tva i velikog dobrotvora. 167 Brigom i zalagawem ~lanica @enskog hri{}anskog pokreta ukloweno je sa ulice i zbrinuto troje siro~i}a pokojnog \ure ^i~i}a, za dan slave Dru{tva Svete `ene Mironosnice 1937. godine, odevene su ~etiri u~enice osnovne {kole, ~etiri u~enice gimnazije i dve u~enice @enske zanatske {kole, u novembru i decembru 1939. godine u okviru akcije Zimske pomo}i prikupqena je ve}a koli~ina polovne i nove ode}e, koja je potom razdeqena sirotiwi, a svakako najzna~ajniji uspesi delatnosti Dru- {tva bili su otvarawe Hranili{ta i obdani{ta za sirotu decu, tj. De~ijeg hranili{ta, kako je naj~e{}e nazivano me u Kraqev- ~anima, i Doma za iznemogle starce i starice. 168 Uz pomo} op{tinskih vlasti i kraqeva~kog parohijskog pravoslavnog sve{tenstva, De~ije hranili{te otvoreno je 9. oktobra 1937. godine, a za wegovog pokroviteqa izvoleo se primiti dr Nikolaj. 169 Crkvena op{tina je za tu namenu ustupila jedan stariji objekat u crkvenoj porti, a Uprava op{tine Kraqevske prihvatila je da hranili{te snabdeva ogrevom, pla}a osvetqewe i lekarske usluge, kao i da mese~no dotira wegov rad sa 1.000 dinara. 170 O ovom doga aju Politika je zabele`ila: Na vrlo sve- ~an na~in otvoreno je ovde obdani{te i hranili{te za sirotu decu koje u Kraqevu ima vrlo mnogo. Ovu tako potrebnu ustanovu organizovao je @enski hri{}anski pokret uz saradwu predsednika op{tine g. Du{ana Krsti}a i materijalnu pomo} Kraqev~ana. U 167 Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. marta 1936 do 1. marta 1937. g, 45. 168 Proslava nedeqe pravoslavqa u Kraqevu, Pregled crkve eparhije @i~ke, 9 10/1937, 32; Dom za de~ije prehranili{te, Narodna samouprava, 17. VI 1938, 4. 169 U Kraqevu je otvoreno de~je obdani{te, Politika, 11. X 1937, 9. 170 Tokom 1937. godine nov~anu i raznu materijalnu pomo} De~ijem hranili{tu uputili su ~lanovi Sport-kluba Morava, mesnog pododbora Jadranske stra- `e, general Kalafatovi} iz Beograda, dr Vojislav Jani}, oficiri vojnih jedinica sme{tenih u Kraqevu i mnoga druga lica van mesta, a berberin Mi}a An- elkovi} je svakog meseca besplatno {i{ao pitomce hranili{ta. Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. marta 1937. do 1. marta 1938. g., Beograd, 1938, 44. 265
266 ovom hranili{tu siroma{na deca dobijaju svakodnevno obroke hrane. Pored dece obroci }e se svakodnevno deliti i sirotim i iznemoglim starcima i staricama. Prilikom sve~anog otvarawa, u prisustvu predstavnika nadle{tava i gra ana, crkveni obred izvr{io je dr Nikolaj, koji je odr`ao du`i govor. Na wegov govor odgovorila je potpredsednica pokreta Ilinka Ili}. 171 Naredne godine milostiwom raznih prilo`nika na imawu crkve kraqevske i u neposrednoj blizini same crkve izgra ena je nova zgrada u koju je hranili{te preseqeno. Rad hranili{ta u toku prve godine bio je organizovan na slede}i na~in: Svakoga dana, po unapred utvr enom rasporedu, de`ura po jedna ~lanica u hranili{tu oko pripreme ru~ka i ve~ere, kao i za vreme obeda. Broj prisutne dece dnevno se kretao od broja 30 do 50. Sva deca uvek dobijaju dva dovoqna obroka tople i zdrave hrane. Osmoro najmla e dece dobijaju i tre}i obrok doru~ak. (...) Za vreme prisustva u hranili{tu deca se vaspitavaju u religioznom duhu i vode se ~esto u crkvu. 172 Tokom 1939. godine iz kuhiwe hranili{ta izdato je 27.500 obroka, a u wegovoj trpezariji svakodnevno je obedovalo 70 dece razli~itog uzrasta, dok je od 1. januara 1940. godine pod krovom hranili{ta bilo zbrinuto i 25 najsiroma{nijih gimnazijalaca. 173 Hranili{te je kao svoju slavu proslavqalo Svetog Savu, a od wegovih pitomaca formiran je de~iji hor koji je, pod vo stvom akona Danilovi}a, ~esto u crkvi odgovarao na Bogoslu`ewu. 174 U neposrednoj blizini nove zgrade hranili{ta, novcem jednog prilo`nika iz Beograda koji ne `eli da mu se ime objavi, 1938. godine sagra en je i Dom za iznemogle starce i starice. 175 Aktivnosti @enskog hri{}anskog pokreta na zbriwavawu iznemoglih i bolesnih staraca i starica i siroma{ne dece, nailazile su na {iroku moralnu, finansijsku i materijalnu podr{ku, ne samo kraqeva~ke javnosti. Tako je u korist wihovog fonda jedno od najpoznatijih onda{wih putuju}ih pozori{ta Du{ana @ivoti}a, povodom dvadesetogodi{wice svog umetni~kog rada, prikazalo dramu Du{ana Nikolajevi}a Preko mrtvih, a zaposleni u Fabrici aviona su, u okviru prikupqawa pomo}i za siroma{ne Kraqev~ane, u iste svrhe predali Upravi @enskog hri{}anskog pokreta 2.200 dinara. Gotovo ni{ta mawe od humanog rada dru{tvo je delovalo i u sferi u~vr{}ivawa i {irewa tradicionalnih hri{}ansko-pravo- 171 U Kraqevu je otvoreno de~je obdani{te, Politika, 11. X 1937, 9. 172 Isto, 45. 173 Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. aprila 1939 do 1. marta 1940. g..., 44 45. 174 Isto, 47. 175 Izgradwa ovog objekta ko{tala je 240.000 dinara. U Kraqevu se podi`e Dom za iznemogle starce i starice i zgrada De~jeg hranili{ta, Politika, 29. IV 1938, 10.
slavnih moralnih vrednosti, organizuju}i u tu svrhu brojne aktivnosti, po~ev od religiozno-filozofskih predavawa do ekskurzija radi obilaska najzna~ajnijih manastira kao ba{tina duhovnosti. Na brojnim predavawima odr`anim u organizaciji @enskog hri- {}anskog pokreta, naj~e{}e u mesnoj Sokolani, Kraqev~ani su imali prilike da ~uju @ivojina Aleksi}a, ~lana Duhovnog suda eparhije @i~ke ( O Hri{}anskoj qubavi ), dr Radivoja Josi}a, univerzitetskog profesora iz Beograda ( Misli velikih qudi o Isusu Hristu ), Aleksandra Jeremi}a, ~lana Duhovnog suda eparhije @i~ke ( Deset bo`jih zapovesti ), dr Kseniju Atanasijevi}, filozofa ( Bo`anstvo u na{im narodnim pesmama ), a posebnu pa- `wu privla~ile su vanredno pou~ne i uspele besede episkopa dr Nikolaja ( O~e Na{ kao osnovica dru{tvenog ure ewa i dr.). 176 Jedna od manifestacija u kojima je @enski hri{}anski pokret redovno u~estvovao sa za tu priliku posebno pripremqenim kulturnim programima, bila je Nedeqa pravoslavqa. O onoj posledwoj predratnoj Politika je bele`ila: U Kraqevu je na sve- ~an na~in proslavqena Nedeqa pravoslavqa. Organizaciju proslave sproveli su u saradwi uprava Crkvene op{tine i @enski hri- {}anski pokret. Sve~anost je obavqena, u prepunoj sali De~jeg hranili{ta, uspelim duhovnim koncertom, ~iji je program bio obilan i raznovrstan. Ovom prilikom odr`ao je predavawe rezrevni potpukovnik ratni invalid in`ewer g. Pavle Aleksi}. On je govorio o nosiocima Kara or eve zvezde. Potom su deca pitomci hranili{ta izveli nekoliko recitacija nacionalne sadr`ine. 177 ^lanice @enskog hri{}anskog pokreta uzimale su u~e{}e u svim va`nijim akcijama organizovanim u Kraqevu, pa su tako tokom 1935. godine pose}ivale Te~aj za odbranu od napada iz vazduha i upisale se u Ligu borbe protiv tuberkuloze, naredne godine u~estvovale su u prenosu posmrtnih ostataka nekada{weg episkopa `i~kog Save De~anca (26. juna), do~eku crkvenih velikodostojnika iz Bugarske kao i do~eku svih humanih i kulturnih dru- {tava koja su pose}ivala na{ grad, a u 1939. godini, u saradwi sa Kraqevskom `enskom podru`inom, pose}ivale su samari}anske te~ajeve u kojima su sticale znawe potrebno za bolni~ku negu u slu~aju rata. 178 Sem toga, iako raspola`u}i skromnim sredstvima, 176 Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 15. januara 1935. g. do 1. marta 1936. g., Beograd, 1936, 32; Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. marta 1937 do 1. marta 1938. g., 43; Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. aprila 1939 do 1. marta 1940. g., 45. 177 Proslava nedeqe pravoslavqa u Kraqevu, Politika, 10. III 1941, 8. 178 Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 15. januara 1935. g. do 1. marta 1936. g., 32; Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. marta 1936 do 1. marta 1937. g., 45; Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. aprila 1939 do 1. marta 1940. g., 47. 267
268 @enski hri{}anski pokret je upu}ivao nov~anu pomo} za izgradwu hrama Svetog Save u Beogradu, manastirima Blagove{tewu i Vavedewu u Ov~arskoj klisuri, De~anima, Pe}koj patrijar{iji, crkvi u Radincima, postradalim od poplava u Beloj Palanci, siroma{nim ruskim emigrantima koji su se nastanili u Kraqevu itd. 179 Faksimil {tambiqa Kraqevske Peva~ke Dru`ine Sveti Sava Peva~ko dru{tvo Sveti Sava Ustanova za koju se s punim pravom mo`e re}i da je u periodu izme u dva svetska rata predstavqala rasadnik u kome su ponikli mnogi kraqeva~ki muzi~ki talenti i koja je svojom delatno{}u udarila sna`an pe~at na muzi~ki `ivot grada, bilo je peva~ko dru{tvo Sveti Sava, osnovano 1882. godine s ciqem da pesmom oblagoro ava srce i du{u, da skladnom melodijom crkvenih i svetovnih pesama budi i razvija u narodu religiozna i patriotska ose}awa. 180 Osim {to su pevali na liturgijama u hramu Silaska Svetog duha i prilikom crkvenih litija, ~lanovi Dru- {tva i{li su na pratwe i parastose, samo da bi {to vi{e dru- {tvu koristili, ne tra`e}i nikakve naknade za sebe, ve} jednako iz qubavi prema Sv. Pravoslavqu. 181 Wihova delatnost nailazi- 179 Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 15. januara 1935. g. do 1. marta 1936. g., 30; Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. marta 1937 do 1. marta 1938. g., 43; Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. aprila 1939 do 1. marta 1940. g., 45. 180 AJ, 66, 1651 1744, Dopis Uprave Kraqevske peva~ke dru`ine Sveti Sava narodnom poslaniku Lazaru Kuzmanovi}u, 23. III 1932; AJ, 66, 754 1207, Dopis Uprave Kraqevske peva~ke dru`ine Sveti Sava Episkopu Ohridsko-bitoqskom i administratoru Eparhije `i~ke gospodinu Nikolaju, 15. VIII 1934; Skup{tina peva~kog dru{tva Sv. Sava u Kraqevu, Pravda, 1. I 1936, 2; Peva~ka dru{tva u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1927, 7. 181 AJ, 66, 754 1207, Dopis Uprave Kraqevske peva~ke dru`ine Sveti Sava Episkopu Ohridsko-bitoqskom i administratoru Eparhije `i~ke gospodinu Nikolaju, 15. VIII 1934.
la je na dobar prijem me u gra anstvom Kraqeva koje je u velikom broju prisustvovalo koncertima i igrankama odr`avanim, naj~e- {}e, u hotelu Pariz. 182 Na repertoaru su se naj~e{}e nalazile Mokraw~eve Rukoveti, dela Taj~evi}a, Pa{anina, Manojlovi}a, Kojanova, Jenka, crkvene pesme i operske arije. Dru{tvo je imalo plodnu saradwu sa muzi~kom sekcijom mesnog Francusko-jugoslovenskog kluba i peva~kim dru{tvima iz drugih jugoslovenskih gradova, koja su, na wegov poziv, gostovala u Kraqevu. 183 Wegovi ~lanovi poticali su iz svih socijalnih kategorija, a najvi{e iz redova trgovaca, zanatlija i radnika. 184 Po~etkom 1935. godine Dru{tvo je imalo 23 ~lana i 27 ~lanica. 185 182 O onom odr`anom 8. januara 1934. godine Kraqevski glasnik je zapisao: Osmog ov. m. imali smo jedno retko prijatno ve~e. U toliko prijatnije {to je do- {lo iznenada i neo~ekivano. To nam je iznena ewe i prijatnost priredila Peva~ka dru`ina Sv. Sava svojim koncertom u hotelu Parizu. Oti{li smo po du- `nosti da posetimo koncerat i materijalno pomognemo dru{tvo, ali nismo ni- {ta naro~ito o~ekivali. No trud i `rtva koju smo u~inili je bogato nagra ena. O~arani smo i ne znamo {ta pre da pohvalimo. Jo{ pre koncertnog izvo ewa, mi smo osetili prijatnost, gledaju}i na podijumu ~lanove hora, gde rame uz rame stoji lekar do prostog radnika; sve{tenik do trgovca; profesor i u~iteq do zanatlije, vezani qubavqu prema pesmi. Ta lepa slika ulila nam je nadu da }emo ~uti lepu i skladnu pesmu i nismo se prevarili. Hor skladnim i preciznim pevawem, kao i soliste g.g. Grabovac i Obradovi} su odu{evili publiku, koja ih je burno pozdravila, te je program morao da se ponavqa. Za sve ovo imamo na prvom mestu da zahvalimo Upravi peva~kog dru{tva, kao i ~lanovima peva~ima, koji su posle zamornog dnevnog rada, pose}ivali ~asove pevawa a naro~ito mladom i talentovanom horovo i g. Jovi~i}u, koji je uspeo da za vrlo kratko vreme obradi sav program. Mi od srca ~estitamo Dru{tvu Sv. Save i wegovom horovo i na uspehu, i radova}emo se i ubudu}e wegovom napretku. Veoma bi nam bilo milo, ako bi peva~ko dru{tvo stvorilo me{oviti hor, koji bi, uvereni smo, davao mnogo boqe rezultate. Verujemo da je to sada u Kraqevu mogu- }e. Jedno prijatno ve~e, Kraqevski glasnik, 14. I 1934, 2. 183 Primera radi, kao gost Svetog Save u gradu na Ibru 3. marta 1936. godine gostovalo je Akademsko peva~ko dru{tvo Obili} iz Beograda, a 17. novembra 1940. godine Kraqev~ani su imali priliku da ~uju skopsko peva~ko dru{tvo Mokrawac. Gostovawe Obili}a u Kraqevu, Pravda, 4. III 1936, 4; Posle uspelog koncerta u Kraqevu, skopsko peva~ko dru{tvo Mokrawac pevalo je ju~e za vreme slu`be Bo`ije u manastiru, Politika, 18. XI 1940, 13. 184 Sredinom 30-ih godina pro{log veka predsednik Upravnog odbora Dru{tva bio je Hranislav Ko`etinac, sve{tenik, potpredsednik Radomir Vukoti}, ugostiteq, blagajnik Vojislav \or evi}, trgovac, sekretar Ivo Grabovac, suplent Gimnazije, a ~lanovi: Petar Petrovi}, bravar, Slavoqub Maksimovi}, pekar, Milan Obradovi}, trgovac, Mile Jovanovi}, ugostiteq, Tihomir Petri~kovi}, obu}ar. Nadzorni odbor sa~iwavali su: @ivojin Petrovi}, trgovac, Voja Milovanovi}, kroja~ i Krsta Petrovi}, trgovac. Skup{tina peva~ke dru`ine Sv. Save, Kraqevski glasnik, 26. X 1933, 3. 185 AVII, Popisnik 17, k-557/2-1 (VII), Spisak novostvorenih udru`ewa na teritoriji [umadiske divizijske oblasti sastavqen po nare ewu komandanta V armiske oblasti, 11. II 1935. 269
270 Uprkos entuzijazmu ~lanstva i simpatijama Kraqev~ana za rad Dru{tva, ono je po~etkom ~etvrte decenije XX veka zapalo u finansijske pote{ko}e koje su dodatno pogor{ane odlaskom iz Kraqeva dotada{weg horovo e, {to je uzrokovalo du`i prekid wegovih aktivnosti. 186 186 U vezi sa ovim problemima Uprava Dru{tva obra}ala se molbama za pomo} mnogima, izme u ostalih i tada{wem narodnom poslaniku za srez @i~ki Lazaru Kuzmanovi}u, navode}i: Kraqevska Peva~ka Dru`ina Sv. Sava ve} vi{e godina prekinula je svoj rad usled toga {to za svoj hor nema horovo u. Dru{tvo nema ni sa koje strane materijalne pomo}i niti ima kakvih prihoda da bi moglo da pla}a samostalnog horovo u. Raniji predstavnici na{eg dru{tva obra}ali su se u vi{e mahova molbama Ministarstvu prosvete da bi se pri Osnovnoj {koli u Kraqevu postavio jedan u~iteq koji raspola`e muzi~kim znawem koji je ve} upravqao horom, te koga bi na{e Dru{tvo moglo da uzme za svog horovo u uz honorar, ali je sve ostalo bez uspeha. Mi dole potpisani ~lanovi Kraqevskog Peva~kog Dru{tva Sv. Sava uzeli smo slobodu, da Vas ovom prilikom umolimo, da nastanete kod g. Ministra Prosvete na tome da se pri Kraqevskoj osnovnoj {koli postavi jedno lice u~iteq, koje raspola`e muzi~kim znawem, ali koje ima i sposobnosti da diriguje horom, sa kojim }e mo po wegovom dolasku ovde do}i u vezu i time re{iti daqi opstanak na{eg dru{tva. AJ, 66, 1651 1744, Dopis Uprave Kraqevske peva~ke dru`ine Sveti Sava narodnom poslaniku Lazaru Kuzmanovi}u, 23. III 1932.
CRKVENE PRILIKE
Izgled budu}e Saborne crkve u Kraqevu prema nacrtu Aleksandra Deroka iz 1939. godine
273 SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA Vi{evekovna tradicija pravoslavqa na prostorima sredweg toka Zapadne Morave i neposredno susedstvo manastira @i~e, sedi{ta prve srpske arhiepiskopije, u~inili su to da su pravoslavna Crkva i weno sve{tenstvo va`ili za najzna~ajniju dru{tvenu instituciju Kraqeva u periodu izme u dva svetska rata. Duboka ukorewenost zna~aja crkve u svesti ovda{we srpske populacije, presudno je odre ivala i odnos austrougarskih okupatora prema ovom srpskom duhovnom sto`eru wegovim verskim objektima, imovini, sve{tenstvu i vernima. Poput mnogih drugih crkava i manastira i kraqeva~ki hram Silaska Svetog duha bio je predmet ru{ila~kih poriva austrougarskih vojnika, iz koga su opqa~kane sve boqe i skupocenije stvari. 1 Sa crkvenog zvonika, decembra 1915. godine, poskidana su sva tri zvona ukupne te`ine oko 450 kg., ~ija predratna vrednost je procewivana na 2.000 zlatnih dinara, a nedugo zatim hram je ostao i bez krovnog pokriva~a od cink-pleha. 2 U ruiniranom stawu nalazila se i zgrada sagra ena 1882. godine u porti, namewena za kancelarije sve{tenika i ispovedaonicu, a koja je tokom rata slu`ila kao improvizovana bolnica. 3 Smatraju}i ih potencijalno opasnim po svoje interese, okupacione vlasti su kraqeva~ke parohe, Savatija Bo`i}a i Isaila Maxarevi}a, uz jo{ 24 sve{tenika i monaha eparhije @i~ke, internirale u ma- arski logor Ne`ider. 4 1 Katedrala u Kraqevu, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 7 8/1936, 12. 2 Po nare ewu onda{we mesne vojne komande uzeli su ih austro-maxarski vojnici. Oni su najpre naredili op{tini da skinu i kad na{i nisu hteli, skinula ih je vojska wina. Odneli su ih bez ikakve priznanice. Tra`imo da nam se dadnu druga zvona od iste smese, zvu~na i postojana, jer su ona pri padu s torwa razbivena. AJ, 69, 67-110, Dopis tutora crkve kraqevske Ministarstvu vera, 28. XII 1922. 3 Letopis crkve Silaska Svetog duha u Kraqevu. 4 Internirani sve{tenici, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 1/1919, 10; Sla ana Bojkovi} Miloje Pr{i}, Stradawe srpskog naroda u Srbiji 1914 1918, Beograd, 2000, 152, 155.
274 Uprkos svemu, snaga vere naroda u Crkvu kao spasonosnu instituciju nije mogla da se zna~ajnije suzbije. Za malog ~oveka, napa}enog nema{tinom, gla u i bole{tinama, ophrvanog strahovima svake vrste, u vremenu prepunom svojevrsnih isku{ewa, kakvi su bili dani okupacije, ona je predstavqala posledwu nadu i ujedno simbiozu pravoslavne sa daleko izra`enijom nacionalnom komponentom identiteta srpskog naroda. Povratkom interniranih sve{tenika i oslobo ewem zemqe, stvoreni su uslovi za obnovu i normalizaciju verskih prilika. Osim nekoliko bogoslu`benih kwiga, malo zaostalog odjejawa i crkvenih protokola, pri kraqeva~kom hramu nije bilo ni~ega od predmeta neophodnih za obavqawe bogoslu`benih radwi. ^ak je i krov, sa~iwen od hartije premazane katranom, proki{wavao, tako da se, kao imperativ, nametala wegova hitna rekonstrukcija. 5 Marqivo{}u sve{tenstva, te preduzimqivo{}u i velikodu{no{}u gra ana, crkveni objekat i porta su za kratko vreme umnogome sanirani, {to je, kao i stawe duha kod `iteqa Kraqeva pravoslavne veroispovesti i wihovog sve{tenstva, ostavilo jake impresije na episkopa `i~kog dr Nikolaja, prilikom wegove prve posete Kraqevu nakon ustoli~ewa na episkopski tron, februara 1919. godine, o ~emu je zapisao: Narod preduzimqiv i otresit. [kolovani qudi mawe ravnodu{ni prema crkvi nego {to je to obi~no. U~iteqi simpati~ni i odani veri Bo`joj. Decu vode u crkvu na molitvu uredno. Jedna vrsna u~iteqica peva za pevnicom sa starim u~iteqom. Bilo bi lepo kada bi vi{e u~iteqica podr`avalo ovu svoju drugaricu. Sve{tenici revnosni u svojoj slu`bi, ispravni u `ivotu, po{tovani od gra anstva i potpuno slo`ni u svom radu. Crkva ure ena i ponovo (posle okupacije) ogra ena. Mnogi parosi mogli bi se ugledati na sve{tenike u Kraqevu u dru`equbqu, bratskoj slozi i zajedni~koj brizi za crkvu i crkvenu portu. 6 Narednih nekoliko godina, uz ostale gra evinske popravke, na hramu su postavqena i dva zvona: mawe, koje je 1920. godine, zalagawem sve{tenika Bo`i}a, dobijeno iz ratnog plena iz Ma arske, i drugo, ve}e, koje je crkvi prilo`ila Tatija Savi}, udovica uglednog kraqeva~kog trgovca An elka Savi}a, 7 tako da je sredinom 1924. godine Pregled crkve eparhije @i~ke izve{tavao: Crkve u Ariqu, U`icu, B. Ba{ti, Mr~ajevcima i Kraqevu potpuno su opravqene. Sve ove crkve bile su za vreme okupacije upropa{}ene i zvona odneta. Sada su svuda zvona nabavqena zauzimawem vrednih sve{tenika i pobo`nih parohijana. 8 5 Katedrala u Kraqevu, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 7 8/1936, 12. 6 Tamo-amo po eparhiji, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 3/1919, 78. 7 IAK, Autobiografija prote Savatija Bo`i}a (rukopis); Letopis crkve Silaska Svetog duha u Kraqevu. 8 Opravqene crkve, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 6 7/1924, 166.
Crkva Silaska Svetog duha pripadala je Pravoslavnom arhijerejskom namesni{tvu sreza @i~kog, koje je u sklopu ^a- ~anskog protoprezviterata bilo sastavni deo eparhije @i~ke, ~ija teritorija se prostirala na 18 srezova. 9 Do kraja 1932. godine ona je bila parohijski hram I i II kraqevske parohije, a od tada, usled pove}awa broja pravoslavnih domova, i novoosnovanih III i IV kraqevske parohije. Prema podacima iz 1920. godine, I kraqevska parohija obuhvatala je deo Kraqeva i susedna sela: Jar~ujak, ^ibukovac, Konarevo i Drak~i}e, a II su ~inili: deo Kraqeva, Adrani, Grdica i Musina Reka. Paroh I parohije bio je protojerej Savatije Bo- `i}, koji je vr{io i du- `nost arhijerejskog namesnika sreza @i~kog, a u II je pastirsku misiju obavqao protojerej Milan Stani}. 10 Prvi paroh III kraqevske paro- Crkva Silaska Svetog duha u Kraqevu hije bio je Hranislav Ko`etinac, 11 dotada{wi paroh vrbski, a IV Dobrivoje Cerovi}, raniji paroh kru{evi~ki. 12 Osim wih sve{te- 9 ^a~anski protoprezviterat ~inila su ~etiri arhijerejska namesni{tva: `i~ko, moravi~ko, draga~evsko i studeni~ko. [ematizam Isto~no pravoslavne Srpske patrijar{ije po podacima iz 1924. godine, Sremski Karlovci, 1925, 137. 10 Dr`avni kalendar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za godinu 1921. koja je prosta, Beograd, 1921, 30. 11 Hranislav Ko`etinac ro en je 28. februara 1882. godine u Kru{evcu. Zavr{io je osnovnu {kolu, ~etvororazrednu gimnaziju i 1903. godine Bogosloviju u Beogradu. U ~in akona rukopolo`en je 22. oktobra 1907. godine, a u ~in sve{tenika dva dana kasnije. Bio je ve{t drvorezbar. AJ, 69, 253 381, Biografski podaci sve{tenstva eparhije @i~ke, 27. VIII 1926. 12 Regulacija kraqevskih parohija, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 12/1932; Preme{teni, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 5/1933, 116. 275
276 ni~ku du`nost pri crkvi Silaska Svetog duha u me uratnom periodu obavqali su, u kra}im ili du`im vremenskim intervalima, jo{ i: Sava Petrovi}, 13 Milorad \uri}, Jovan Dimitrijevi}, Panta Popovi}, ^edomir Todorovi}, Dragoslav Obu}ina, Svetislav Jovi}, 14 Aleksa Todorovi} 15 i Milan Sretenovi}. Pove}awem broja pravoslavnog stanovni{tva u Kraqevu, a i u okolnim selima, sredinom 20-ih i po~etkom 30-ih godina XX veka, pojavio se problem prostora za obavqawe bogoslu`benih radwi. Crkva, gra ena 1823/24. godine, postala je pretesna za veliki broj vernih, tako da se po~elo razmi{qati o wenom pro{irewu ili izgradwi novog sakralnog objekta. Radi toga je 1931. godine oformqen i odbor na ~elu sa ministrom u penziji dr Vojom Jani- }em, kome je stavqena du`nost da dobije blagoslov i odobrewe od nadle`nog Arhijereja za prikupqawe novca i pripremi sve {to treba za podizawe nove crkve. (...) Izabrati odbor odmah se obratio onda{wem Arhijereju Preosve}enom g. Jevremu i molio za dozvolu i blagoslov da mo`e prikupqati priloge i pripremati {ta treba za podizawe crkve. No odgovor nije dobiven zato je ta stvar zastala. 16 Napori u ovom pravcu intenzivirani su posebno nakon seobe eparhijskog sedi{ta iz ^a~ka u manastir @i~u, avgusta 1934. godine, 17 dok je u Kraqevo, u objekat Vladi~inog konaka, 13 Sava Petrovi} ro en je 14. januara 1894. godine u Trsteniku. Nakon osnovne {kole zavr{io je 1914. godine bogosloviju Svetog Save u Beogradu. U ~in akona rukopolo`en je 10. jula 1919. godine, a u ~in sve{tenika proizveden je 25. avgusta 1925. godine. Nosilac je Albanske i Ratne spomenice. AJ, 69, 253 381, Biografski podaci sve{tenstva eparhije @i~ke, 27. VIII 1926. 14 Svetislav Jovi} ro en je u selu Kapixija (Rasinski srez). Svr{io je osnovnu {kolu, pet razreda gimnazije i 1896. godine bogosloviju Svetog Save u Beogradu. Radio je kao u~iteq, akon i pisar @i~kog duhovnog suda, a za sve{tenika je rukopolo`en 1. avgusta 1899. godine. U svim mestima u kojima je sklu`bovao odlikovao se radom u Dru{tvu Crvenog krsta, a bio je i poverenik Srpske kwi- `evne zadruge. Odlikovan je crvenim pojasom. U Kraqevo je do{ao 17. aprila 1923. godine. AJ, 69, 254 382, Spisak parohijskih sve{tenika i parohija u srezu `i~kom koji primaju svoje prinadle`nosti na kasi Sreske finansijske uprave Kraqevo, 9. II 1927; Almanah Srpske Pravoslavne Crkve, sv. I, Beograd, 1933, 30. 15 Aleksa Todorovi} je ro en 30. aprila 1899. godine u Negri{oru. Zavr{io je osnovnu {kolu, ~etvororazrednu gimnaziju i 1924. godine bogosloviju u Sremskim Karlovcima. U ~in akona rukopolo`en je 2. februara 1925. godine, a u ~in sve{tenika mesec dana docnije. Novembra 1935. godine postavqen je za arhijerejskog namesnika sreza @i~kog. Izvesno vreme bio je urednik @i~kog blagovesnika. Aktivno se anga`ovao u delatnosti Bogomoqa~kog pokreta. AJ, 69, 253 381, Biografski podaci sve{tenstva eparhije @i~ke, 27. VIII 1926; Slu`beni deo, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 11 12/1935, 298; Dragan Suboti}, Episkop Nikolaj i pravoslavni Bogomoqa~ki pokret Pravoslavna narodna hri- {}anska zajednica u Kraqevini Jugoslaviji 1920 1941, Beograd, 1996, 284. 16 Katedrala u Kraqevu, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 7 8/1936, 12. 17 Oko preme{taja sedi{ta eparhije @i~ke i @i~kog crkvenog suda, vo ena je u
u neposrednoj blizini crkvene porte, preseqena kancelarija @i~kog crkvenog suda. 18 U skladu sa htewima da Kraqevo treba da ima hram molitve koji odgovara ovom mestu, koji }e istinski reprezentovati Sabornu crkvu u sedi{tu @i~ke eparhije, 5. avgusta 1939. godine obrazovan je Gra evinski odbor za podizawe Episkopske pravoslavne katedrale, u koji su izabrani: Budimir Pjeva~evi}, predsednik Sreskog suda, Du{an Krsti}, predsednik op{tine, Milutin Pani}, {ef @elezni~ke lo`ionice, Du{an Popovi}, drvarski trgovac i Milutin Kolarevi} iz Grdice. 19 Projekat budu}e crkve uradio je, po uzoru na crkvu Svetih apostola Petra i Pavla kod Novog Pazara, poznati jugoslovenski arhitekta i profesor Beogradskog univerziteta, Aleksandar Deroko. O wegovoj monumentalnosti i lepoti Pravda je objavila slede}i napis: Ovaj }e hram biti jedan od najlep{ih na Balkanu. Kube na katedrali ima}e u preseku petnaest metara, {to zna~i da }e biti najve}e u na{oj dr`avi. Unutra{wost crkve bi}e veoma prostrana: mo}i }e da primi oko deset hiqada vernika. Izrada oltara bi}e poverena na{im najboqim stru~wacima. Po ugledu na oltare Sredweg veka i oltar u kraqeva~koj katedrali predstavqa}e lepu umetni~ku vrednost. 20 Po pitawu lokacije nove crkve mi{qewa su bila podeqena. Jedni su bili za to da se ona podigne na sto~noj pijaci koja bi bila pretvorena u park, dok su drugi predlagali da se stara crkva poru{i i nova sagradi na wenom mestu. Prevagnulo je ovo dugo mi- {qewe, a za{to do ru{ewa postoje}eg hrama nije do{lo ne mo`emo pouzdano re}i. Odgovor verovatno treba tra`iti u ~iwenici da je za izgradwu bilo potrebno oko dva miliona dinara, a da je po- {tampi `ustra polemika izme u ~a~anskih i kraqeva~kih op{tinskih vlasti. Uzburkane strasti poku{avali su da sti{aju mnogi, pre svega iz crkvenih krugova, nagla{avaju}i, pored ostalog: Sme{na je ova borba oko toga, gde }e biti rezidencija, ^a~ak ili Kraqevo? To nije velika disonansa. Svega trideset kilometara i svaki dan po nekoliko vozova idu tamo i ovamo. No, najpre~a je vera. Najpre~i je na{ duhovni `ivot, najpre~e je na{e sveto Pravoslavqe. Za wega mi `ivimo, i kad wega nestane svi smo mi mrtvi. Ko ovo razume ne treba mu mnogo obja{wavati. Dovoqno je napomenuti da se u Kraqevu zida katoli~ka katedrala, a do}i }e red i na ^a~ak. Do}i }e red i na svetu Studenicu, ako mi budemo zatvarali o~i pred stvarno{}u. ^a~ak ili Kraqevo, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 8/1933, 217. 18 Sedi{te `i~ke eparhije bi}e u manastiru @i~i, ^a~anski glas, 21. I 1934, 5; Seoba Duhovnog suda, ^a~anski glas, 1. IX 1934, 3; Nova rezidencija, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 9/1934, 226. 19 Podizawe nove saborne crkve u Kraqevu, Narodna samouprava, 4. VIII 1939, 1; U Kraqevu }e se podi}i velika i lepa Crkva Svete Trojice, a bi}e podignuta jo{ jedna crkva zadu`bina prote g. M. Crv~anina, Pravda, 7. VIII 1939, 5. 20 U Kraqevu }e se podi}i velika i lepa Crkva Svete Trojice, a bi}e podignuta jo{ jedna crkva zadu`bina prote g. M. Crv~anina, Pravda, 7. VIII 1939, 5. 277
278 menuti Gra evinski odbor avgusta 1939. godine raspolagao sa tek ne{to vi{e od ~etvrtine ove sume. 21 Otprilike u isto vreme kada je ra ena projektna dokumentacija nove Saborne crkve, bila je aktuelna i `eqa protojereja Milivoja Crv~anina, paroha srpske pravoslavne parohije u Pragu (^ehoslova~ka) da u Kraqevu sagradi svoju crkvu zadu`binu, ali bli`ih podataka o sudbini ove ideje nema. 22 Za razliku od ruralnih sredina u kojima su religiozna ose- }awa bila bazirana vi{e na tradiciji negoli na hri{}anskoj dogmatici, uloga Crkve u dru{tvenim tokovima i svakodnevici `iteqa Kraqeva imala je znatno sadr`ajniji karakter. Dok su na seoskom podru~ju bili retki vernici koji su osim O~e na{... znali da izgovore jo{ neku molitvu, me u Kraqev~anima je bilo dosta onih koji na bogoslu`ewa nisu odlazili samo u dane velikih praznika, na zavr{etku posta ili zbog krsne slave, ve} su aktivno u~estvovali u humanitarnim i kulturnim aktivnostima organizovanim pod okriqem Crkve u radu @enskog hri{}anskog pokreta, peva~ke dru`ine Sveti Sava, proslavama Nedeqe pravoslavqa i sli~no, a ~iji zadatak se sastojao u prosve}ivawu, oplemewavawu, vr{ewu dobrih dela za li~nosti i dru{tvo. 23 Naro~ito veliko prisustvo vernika bilo je kada je ~inodejstvovao vladika Nikolaj, ~ije su besede, u kojima su se nalazile jedinstvene filozofsko-moralne i bogoslovske rasprave na razne teme (greh, sre- }a, voqa, `ivot, smrt, vaskrsewe, moralni zakoni, blud, rat, bla- `enstvo itd.), izazivale divqewe okupqenih. 24 21 Postoje tvrdwe da je izgradwa nove Saborne crkve zapo~ela 1938. godine u ulici \enerala Stanojlovi}a (danas Dositejeva prim. V. Virijevi}) i da je zidana od kamena, a zidovi su ve} bili podignuti na visinu oko dva metra kada je zemqu zahvatio II svetski rat. Gradwa je obustavqena, a zidovi su vremenom sru{eni, ali smo ih, zbog hronolo{ke nepreciznosti, pre svega, uzeli s rezervom. Rade Joveti}, Hronika kraqeva~kog grobqa, Kraqevo, 1994, 25. 22 O ovoj plemenitoj nameri episkop `i~ki dr Nikolaj je govorio: Qudi se se}aju svoga kraja, a Bog im je dao mogu}nosti da ~ine dobra dela. Vidite, Kraqev~ani i jako udaqeni od svoga zavi~aja ne zaboravqaju svoj rodni kraj, ~ak ni onda kada su daleko u tu ini. Eto, na{ prota Milivoje Crv~anin, koji je ve} davno u Pragu na du`nosti kao na{ pastir pravoslavnih `iteqa Praga i profesor Konzervatorijuma, `eleo je da se odu`i otaxbini i svome rodnom kraju, pa me je izvestio jednim pismom da `eli da podigne jedan hram kao svoju zadu`binu koja }e, eto, na domaku Svete @i~e, zablistati u na{em lepom Kraqevu. Na taj na~in ostvari}e se ideali Svetoga Save o podizawu srpskih crkava i {kola. U Kraqevu }e se podi}i velika i lepa Crkva Svete Trojice, a bi}e podignuta jo{ jedna crkva zadu`bina prote g. M. Crv~anina, Pravda, 7. VIII 1939, 5. 23 O jednoj od ovih svetkovina crkvena {tampa je zabele`ila: Prva nedeqa ^asnog posta, 13. maja 1938. proslavqena je i ove godine kao Nedeqa Pravoslavqa. Toga dana, posle ve~erwe, odr`ana je sve~ana litija kroz varo{ do spomenika na trgu, u kojoj je uzelo u~e{}a nekoliko hiqada vernih. ^inodejstvovao je u litiji sam Preosve}eni Vladika @i~ki G. Nikolaj sa celokupnim sve{tenstvom kra-
279 Litije u Kraqevu, 1929. Pastirsku misiju sve{tenstvo je vr{ilo neposrednim kontaktom sa vernima `ivom i pisanom re~ju, izdaju}i publikacije, bro{ure, poslanice, ~asopise ( Pregled Crkve Eparhije @i~ke, @i~ki blagovesnik ), kalendare ( Sveti Knez Lazar ), dok je {irewe pravoslavnog duha upotrebom radio-prijemnika, kao modernizacijska novina, nailazilo na odbojan stav crkvenih struktura. 25 O privr`enosti Kraqev~ana Crkvi svedo~e i brojni primeri prilo`ni{tva i zave{tawa raznih materijalnih dobara. Sem ranije pomenutog priloga Tatije Savi} u vidu crkvenog zvona, trgovac Radojko Vukovi} prilo`io je jedan par bogoslu`benog odjejawa i darke za Sv. tajnu u ukupnoj vrednosti 2.400 dinara, Draga Radosavqevi} ve- qeva~kim. Posle litije odr`an je u dvorani Sokolskog dru{tva duhovni koncert. Ne samo dvorana, ve} i dvori{te i ulica, bili su prepuni naroda. Nedeqa pravoslavqa u Kraqevu, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 3/1938, 13. 24 U znak zahvalnosti i po{tovawa prema wegovoj misionarskoj delatnosti, Odbor op{tine Kraqevske izabrao je vladiku Nikolaja za po~asnog gra anina Kraqeva. Diploma po~asnog gra anina, rad akademskog slikara Vladislava Mar`ika, uru~ena mu je 16. septembra 1939. godine. Episkop `i~ki g. dr. Nikolaj izabran je za po~asnog gra anina Kraqeva, Politika, 17. IX 1939, 12. 25 Kada su kafane nabavile radio aparate, i nedeqom prenosile liturgiju iz Beograda, u crkvama je bilo sve mawe sveta. Crkva se borila protiv tog nepotrebnog modernizma podse}aju}i na nedostojnost pra}ewa slu`be Bo`je iz kreveta ili sede}i za stolom u kafani dok se okolo pri~aju vicevi. Milo{ Timotijevi}, ^a~ak u predve~erje Drugog svetskog rata 1938 1941. socijalna, ekonomska i politi~ka struktura, Zbornik radova Narodnog muzeja, XXIX, ^a~ak, 1999, 152.
280 zen ~ar{af za ~asnu trpezu, trgovac Radomir Jovanovi} jedno veliko kandilo od kino srebra, Jelka Stojanovi} amvon za svoje zdravqe, a za spomen svog prvog mu`a pok. Sima Stevanovi}a, kroja~a iz ^a~ka i drugog pok. Mladena Stojanovi}a, voskara iz Kraqeva, prilo`ila je veliki barjak sa ikonama u vrednosti 2.000 dinara itd. 26 RIMOKATOLI^KA CRKVA Poja~ani priliv stanovni{tva krajem 20-ih i po~etkom 30- -ih godina XX veku izmenio je ne samo etni~ku ve} i versku razglednicu Kraqeva. Doseqavawe brojne kolonije Francuza, velikog broja Hrvata, Slovenaca i, u mawoj meri, Nemaca i Ma ara, stvorilo je prostor za {iru aktivnost Rimokatoli~ke crkve. Osim me u novoprido{lim `iteqima, rimokatoli~kih vernika bilo je i me u pripadnicima IV haubi~kog puka i vojnih jedinica stacioniranih na Aerodromu. Verske obrede sa ovda{wim rimokatolicima krajem tre}e i po~etkom ~etvrte decenije XX veka obavqao je Ivan fra Vinodolac, 27 `upnik kragujeva~ke `upe, koji je slu`bu Bo`ju, usled nepostojawa odgovaraju}eg sakralnog objekta, vr{io naj~e{}e u kasarni, dok je beogradski nadbiskup dr Ivan Rodi} prilikom posete Kraqevu, 29. i 30. juna 1929. godine, odr`ao misu u Sokolani. 28 Nepostojawe rimokatoli~kog verskog objekta, zahtevi Francuza, kao i te`wa op{tinskih vlasti da, u skladu sa proklamovanim dr- `avnim projektom integralnog jugoslovenstva, omogu}e rimokatolicima uslove za upra`wavawe verskih potreba, inicirali su pokretawe akcije za izgradwu crkve. U tu svrhu 24. juna 1931. godine odr`ana je u velikoj op{tinskoj sali konferencija najuglednijih gra ana i predstavnika humanitarnih i kulturnih dru{tava, na kojoj je formiran Odbor za podizawe katedrale u Kraqevu, ~iji zadatak je bio prikupqawe sredstava potrebnih za izgradwu. 29 26 Izjave zahvalnosti, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 9 10/1930, 336; Blagodarnost, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 5-6/1934, 150; Blagodarnost, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 7/1934, 189. 27 Fra Vinodolac se pre postavqewa za kragujeva~kog `upnika, na osnovu re{ewa Ministarstva vera od 3. jula 1923. godine, nalazio na du`nosti sve{tenika biskupije Pore~ko-pulske, a izvesno vreme proveo je i na poslovima sekretara IV klase Ministarstva vera. AJ, 69, 43 69, Dopis Katoli~kog odeqewa Ministarstva vera Ra~unovodstvu Ministarstva vera, 27. VIII 1923; Qubodrag Dimi}, Nikola @uti}, Rimokatoli~ki klerikalizam u Kraqevini Jugoslaviji, Beograd, 1992, 124. 28 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Bogomoqa za katolike, Ibarske novosti, 18. VIII 1983, 8. 29 U Odbor su izabrani biv{i ministar dr Vojislav Jawi}, predstavnici svih humanih i kulturnih dru{tava i oko 30 gra ana. Za katedralu u Kraqevu, Politika, 25. VI 1931, 7.
Lokacija za crkvu odre ena je na uglu ulica Obili}eve i Hajduk Veqkove. Izgradwa je, po odobrewu projekta od strane Ministarstva gra evina, a pod stru~nim nadzorom in`ewera B. Misite Katu{i}a, otpo~ela po~etkom maja 1933. godine, 30 a ve} nakon ne{to vi{e od pet meseci crkva je bila zavr{ena. 31 Weno osve}ewe obavqeno je 19. novembra 1933. godine, uz prisustvo vernika iz Kraqeva, Kru{evca, Kragujevca, ^a~ka, U`ica i drugih okolnih mesta. 32 O ovom doga aju izve{ta~ Politike je zapisao: ^in osve}ewa po~eo je jo{ ju~e po podne oko 5 ~asova (18. 11. prim. V. Virijevi}) kada je beogradski nadbiskup g. Rodi}, uz asistenciju 8 sve{tenika, posvetio dva crkvena zvona. Jedno je posve}eno Svetom Mihailu kome je i sama crkva namewena, a drugo Svetom Arhangelu Rafaelu. Posle zavr- {enog osve}ewa zvona odr`ano je bdenije pred mo{tima svetih mu~enika koje }e biti postavqene u oltar crkve. Jutros u 7 ~asova po~eo je obred osve}ewa crkve koji je trajao sve do 11 ~asova. (...) ^inodejstvovao je nadbiskup g. Rodi} uz asistenciju 10 sve{tenika koji su na ovu sve~anost do{li iz Beograda. Na pontifikalnu misu odgovarao je crkveni hor `upe Svetog Josipa iz Kragujevca. Du`u besedu odr`ao je okupqenom svetu g. Petar Vla{i} (drugi savetnik Beogradske nadbiskupije prim. 30 AJ, 63, 91 V, Dopis Ministarstva vera Ministarstvu gra evina, 3. V 1933. 31 Katoli~ka crkva u Kraqevu, Politika, 20. XI 1933, 9. 32 Prema podacima Na~elstva sreza @i~kog, u ovo vreme u Kraqevu je bilo nastaweno 437 rimokatolika. AJ, 63, F III 80, Spisak stanovnika rimokatoli~ke veroispovesti u Kraqevu, 18. XI 1933. 281 Rimokatoli~ka crkva Svetog Mihovila
282 V. Virijevi}). Kada je osve}ewe zavr{eno g. Rodi} objavio je da je vernicima koji su osve}ewu prisustvovali opro{teno za sto dana grehova. I ubudu}e na dana{wi dan vernicima }e se svake godine davati opro{tewe za 40 dana. 33 Sve~anim osve}ewem novopodignute crkve simboli~ki je obele`eno i formirawe nove rimokatoli~ke `upe Svetog Mihovila, 34 za ~ije sedi{te je odabrano Kraqevo, a obuhvatila je teritoriju od Stala}a do U`ica i od Gorweg Milanovca do Ra{ke. 35 Uprava `upe, koja je pripadala Ni{kom dekanatu, 36 poverena je bosanskim frawevcima, a za prvog `upnika postavqen je Krunoslav fra Misilo. 37 Zahvaquju}i `ivoj vjeri i dare`qivosti nekolicine qudi u crkvi su postavqeni, osim glavnog oltara Sv. Mihovila i lijepi oltar sv. Ante s velikom umjetni~kom slikom istog Sveca, rad sarajevskog umetnika Gabrijela Jurki}a, kipovi presv. Srca Isusova i presv. Srca Marijina, veliki luster na sredini crkve i klupe za sedewe. 38 Radi popularizacije rimokatoli~anstva, pri crkvi je stvoreno peva~ko dru{tvo Sveti ]iril i Metod 39 i organizovana su skioptikonska predavawa iz `ivota i muke Spasiteqeve, iz `ivota sada{weg Sv. Oca Pape Pija XI, te misijskog `ivota, za koja su anga`ovani znameniti rimokatoli~ki propovednici. 40 Svake nedeqe dr`ana je misa, a crkva je naro~ito bila pose}ena prilikom va- 33 Nova katoli~ka crkva u Kraqevu, Politika, 20. XI 1933, 9. 34 Treba napomenuti da dr Krunoslav Draganovi} u Op}em {ematizmu Katoli~ke crkve u Jugoslaviji iz 1939. godine navodi kao vreme osnivawa `upe u Kraqevu 1936. godinu, a isti podatak prezentiran je i u mese~niku Beogradskog nadbiskupskog ordinarijata Blagovest broj 11 iz 1974. godine. 35 Odobrewu Ministarstva pravde za formirawe ove `upe prethodila je molba Beogradske nadbiskupije u kojoj su obrazlo`eni zahtevi za weno osnivawe: Teritorij koji bi imao potpasti pod `upu Kraqevo, potpadao je dosad pod `upu u Ni- {u i `upu u Kragujevcu. (...) Ni{kom `upniku bilo je i dosad nemogu}e dospjevati svuda, pogotovo radi velikog broja {kola, tako da je ovaj Ordinarijat bio prisiqen zbog vjerskih, {kolskih i administrativnih razloga osnovati novu `upu u Kraqevu, u kojem imade toliko radni{tva i gdje je intenzivna pastva jako potrebna. (...) Nemogu}a je redovna duhovna pastva, to~no vo ewe matica, marqivo poha- awe {kola, a bez samostalnih `upnika. AJ, 63, F III 80, Dopis Nadbiskupskog ordinarijata Beograd Verskom odeqewu Ministarstva pravde, 10. X 1933. 36 Ni{ki dekanat sa~iwavalo je osam `upa: Bor, Kragujevac, Kraqevo, Ni{, Para}in, Ravna Reka, Smederevo i Zaje~ar. Viktor Novak, Magnum crimen pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Zagreb, 1957, 404. 37 Osve}ewe katoli~ke crkve, Kraqevski glasnik, 23. XI 1933; Nova katoli~ka crkva u Kraqevu, Politika, 20. XI 1933, 9; @upske zajednice, Blagovest, Beograd 1974, 200. 38 Na{a najmla a `upa Kraqevo, Glasnik Beogradske Nadbiskupije, 22. IV 1934, 5. 39 Isto. 40 Za uskr{we praznike 1934. godine propovede su dr`ali dr Emanuel fra Krajinovi} iz Sarajeva i pater Privat Belard iz Beograda. Isto.
`nijih crkvenih praznika: Bo`i}a, Uskrsa, Sv. Obiteqi, Krista Kraqa, Nedjeqe Cvjetnice, Duhova, Presvetog Trojstva, Velike Gospe i drugih. Ve~e uo~i Uskrsa organizovana je procesija. O onoj iz 1934. godine u Glasniku Beogradske Nadbiskupije zapisano je: U subotu na ve~er razvila se veli~anstvena procesija po glavnim ulicama varo{i. Vrli lijepi i skupocjeni baldahin (nebo) i kri` za procesiju za ovu prigodu poklonio je crkvi preuzvi{eni g. I. R. Rodi}, nadbiskup. Za vrijeme procesije svirala je vojna muzika iz Kru- {evca. Cijela varo{ iza{la je na ulice i trotoare da vidi ovu prvu, ali uistinu lijepu vawsku vjersku manifestaciju u ovom kraju. Me u svima je vladalo veliko odu{evqewe i veseqe. 41 Osim verskih obreda, u crkvi Svetog Mihovila su, kao i u pravoslavnom hramu Silaska Svetog duha, obavqana blagodarewa povodom va`nijih dr`avnih praznika: Dana Ujediwewa (1. decembar), ro- endana prestolonaslednika Petra (6. septembar) i drugih. 42 @upnik iz Kraqeva obavqao je sve{teni~ke du`nosti i u Vrwa~koj Bawi, ^a~ku, U`icu i Kru{evcu, 43 a predavao je i veronauku u kraqeva~kim {kolama. Prvog kraqeva~kog `upnika, fra Krunoslava Misila, sredinom aprila 1934. godine zamenio je Ante fra Strukar, 44 a do 1941. godine `upnici u Kraqevu bili su: Serafim Sari} (1934 1936), Tugomir Geli} (1936 1940) i Rudolf Mecilo{ek (1940 1941). 45 Izgradwa rimokatoli~ke crkve i formirawe `upe koja je obuhvatila veliki deo jugozapadne Srbije nai{li su na razli~ite odjeke, ~ak i otvoreno nezadovoqstvo pojedinih krugova u kraqeva~koj javnosti, koji su u tome videli ugro`avawe pravoslavqa. Tako su u peva~kom dru{tvu Sveti Sava smatrali da je podizawe rimokatoli~ke crkve u neposrednoj blizini svete @i~e, bez stvarne potrebe vernih, ve} jedino radi propagande u srcu pravoslavqa. 46 Da ovakve tvrdwe nisu bile bez osnova, kao i da se pojedini kraqeva~ki `upnici nisu bavili samo pastriskim radom, 41 Isto. 42 IAK, Udru`ewe zanatlija za srez @i~ki, kutija br. 44, Dopis Na~elstva sreza `i~kog Zanatlijskom udru`ewu, 5. IX 1939. 43 Tokom 1935. godine na podru~ju `upe Svetog Mihovila ro eno je 85, a umrlo 14 rimokatolika, dok je sklopqen 31 brak. U vinogradu Gospodwem, Glasnik Beogradske Nadbiskupije, 22. IV 1934, 2; Blagoslov kapele u U`icu, Glasnik Beogradske Nadbiskupije, 2. XI 1934, 2; Na{ `ivot i rad, Glasnik Beogradske Nadbiskupije, 17. I 1936, 2. 44 Na{a najmla a `upa Kraqevo, Glasnik Beogradske Nadbiskupije, 22. IV 1934, 5. 45 Tugomir fra Geli} ro en je 1. jula 1906. godine u Vitezu, a za sve{tenika (misnika) zare en je 24. marta 1929. godine. Dr Krunoslav Draganovi}, Op}i {ematizam Katoli~ke crkve u Jugoslaviji, Zagreb, 1939, 367. 46 AJ, 66, 754 1207, Dopis Uprave peva~ke dru`ine Sveti Sava episkopu Ohridsko-bitoqskom i administratoru eparhije `i~ke dr Nikolaju, 15. VIII 1934. 283
284 svedo~i i izve{taj policijskih organa: Pri katoli~koj crkvi u Kraqevu nalazi se kao sve{tenik Tugomir Geli}, `upnik koji je politi~ki pripadnik HSS. Ovo Na~elstvo ima pouzdane podatke od svojih poverenika da imenovani za vreme slu`be bo`je, a i van crkve, u razgovoru, uvek nagla{ava da je on na prvom mestu Hrvat, a tek na posledwem mestu sve{tenik, i da svi katolici moraju da budu Hrvati, zatim po profesiji ono {to su, pa tek onda katolici. Ovakvi razgovori nai{li su na negodovawe kod radnika Slovenaca kojih u Kraqevu ima prili~an broj jer su upo{qeni u dr- `avnoj fabrici aviona, a koji se svi ose}aju jugoslovenima bez obzira na narodnost. 47 Prema nekim saznawima, u danima pred Aprilski rat u torwu crkve nalazila se ilegalna prijemno-otpremna radio-stanica putem koje su u Nema~ku slati razni izve{taji obave{tajnog karaktera. 48 47 AJ, 63, F-2/1940, Dopis Odeqewa za dr`avnu za{titu Ministarstva unutra{wih poslova Ministarstvu pravde, 1. III 1940. 48 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Sukobi sa nema~kim agentima, Ibarske novosti, 14. IV 1983, 8.
USTANOVE
Zgrada Kraqevskog prvostepenog suda
287 BOLNICA I APOTEKE Za~eci organizovane zdravstvene slu`be u Kraqevu vezuju se za 1837. godinu i osnivawe vojne bolnice. Od tada pa kroz ~itav XIX vek Jovan Petrovi}, Stevan Tren~anin, Jovan Siber, Jovan Maksimovi}, Ilija Kolovi}, Kosta Risti}, Dimitrije Anti}, Josif Mar`ik i niz drugih lekara ulagali su ogromne napore u ciqu unapre ivawa niskog nivoa zdravstvene kulture stanovni{tva ove varo{i, optere}enog te{kim bremenom predrasuda i konzervativnih shvatawa prema bolestima i medicini, primitivizmom i ravnodu{no{}u, poku{avaju}i da ga i{~upaju iz ordinacija baba Stane-Pazarke, samoukih hirurga Sime Kne`evi}a i \or a Pelcera i niza drugih nadrilekara, vra~ara i travara sumwivog stru~nog znawa, te`e}i prosve}enijem i zdravijem gradu. 1 Sve do 1895. godine, tj. formirawa Privremene bolnice, koja je 1912. godine prerasla u Sresku, `iteqi Kraqeva su za neprekidno bolni~ko le~ewe morali da pohode susedne varo{i: ^a~ak, Kragujevac i Kru{evac. Wenim otvarawem i obrazovawem Odbora za narodno zdravqe, Dru{tva za suzbijawe tuberkuloze (1906) i organizovawem niza obrazovnih akcija pod okriqem Crvenog krsta, svest o zna~aju zdravstvene kulture lagano je potiskivala praznoverice i predrasude tako da je vera u lekara, higijensku ishranu i stanovawe, spre~avawe bolesti i lek postepeno zamewivala verovawe u sudbinu. 2 Sreska bolnica, na ~ijem ~elu se 1914. godine nalazio dr Rafailo Bi erani, obavqaju}i ujedno i ulogu lekara sreza @i~kog, i u kojoj je kao lekarski pomo}nik radio Miodrag Ivkovi}, postala je tako zdravstveni svetionik ne samo za grad sa oko ~etiri hiqade stanovnika i srez @i~ki, ve} i za delove okolnih srezova studeni~kog, gru`anskog, draga~evskog itd. U isto vreme Kraqevo je imalo i svog op{tinskog lekara dr Mihaila Sretenovi}a i babice Nataliju Belimarkovi} u op{tinskoj i Rosu Vrkqan u sreskoj slu`bi. 3 1 Medicinska {kola u Kraqevu 1958 1998, Kraqevo, 1999, 10. 2 Isto, 12. 3 Dr`avni kalendar Kraqevine Srbije za godinu 1914, Beograd, 1914, 254 255.
288 Prvi svetski rat i austrougarska okupacija pra}eni pqa~kom hrane, lekova, obu}e i ode}e od strane neprijateqa i {irewem raznih zaraznih bolesti (od trbu{nog tifusa do veneri~nih oboqewa) pogor{ali su zdravstvene prilike u Kraqevu. Stoga je jedan od va`nijih zadataka neposredno po oslobo ewu bila obnova rada zdravstvenih ustanova, Sreske bolnice pre svega. Tako se me u 42 bolnice u Srbiji ~iji je rad obnovqen tokom 1919. godine nalazila i kraqeva~ka sa 40 bolesni~kih posteqa. 4 Zna~ajnu pomo} tokom prvih poratnih godina ovda{wim medicinskim radnicima pru`ala je i misija ameri~kog Crvenog krsta ( Amerikanska misija ), koja je, uz preglede, obolelima delila besplatno i neophodne lekove. 5 Sme{tajni kapaciteti bolnice u Kraqevu tokom tre}e i ~etvrte decenije XX veka su, u skladu sa finansijskim sredstvima, varirali. U 1920. godini broj bolesni~kih le`ajeva pove}an je na 60, da bi 1927. godine bio smawen na 50, a 1931. na 45. 6 Pro{irewem bolni~ke zgrade sredinom 30-ih godina XX veka opremqeno je sedam bolni~kih soba, tako da je 1936. godine ona raspolagala sa 67 posteqa. 7 Prelaskom na finansirawe iz buxeta Moravske banovine ubrzana je izgradwa hiru{kog paviqona, 8 nakon ~ijeg zavr{etka, po~etkom 1938. godine, bolni~ki kompleks su sa~iwavale ~etiri zgrade sa 16 soba i 115 bolesni~kih le`ajeva na internom odeqewu 67 i hiru{kom 48. 9 Uprkos svemu, usled velikog priliva stanovni{tva u Kraqevo, problem sme{tajnih kapaciteta bolnice ostao je i daqe aktuelan. Na nu`nost wihovih daqih pro{irewa ukazivano je i putem {tampe: Broj bolesnika popeo se vi{e nego stoprocentno, pa se kod takvog stawa stvari sada{wa bolesni~ka 4 U isto vreme ~a~anska bolnica imala je 170, u`i~ka 64, kragujeva~ka 117, ra{- ~anska 35 a novopazarska 20 kreveta. Glasnik Ministarstva narodnog zdravqa, juli 1920, 38; Almanah Kraqevine SHS za 1921/22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, 298. 5 Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada..., 100. 6 Glasnik Ministarstva narodnog zdravqa, avgust 1921, 16; Almanah Kraqevine SHS za 1927/1928. godinu, sv. III, Zagreb, 1928, 203; Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, 253. 7 Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za 1936. godinu, Beograd, 1937, 236. 8 Iz buxeta Moravske banovine ispla}ivane su prinadle`nosti zaposlenom medicinskom i pomo}nom osobqu, honorarnom sve{teniku, nabavqani lekovi, sanitetski materijal, serumi, medicinski instrumenti, hrana i posteqina za bolesnike, vr{ene opravke zgrade i inventara, obezbe ivani ogrev i osvetqewe, odr`avana ~isto}a i sl. Banovinski buxet Moravske banovine za 1931/32. godinu, Ni{, 1931, 62 63. 9 Nabavka name{taja za hiru{ki paviqon Banovinske bolnice u Kraqevu, Slu- `beni list Moravske banovine, 22. I 1938, 4; Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za 1939. godinu, Beograd, 1940, 126 129.
zgrada pokazala skroz nedovoqna i sku~ena za broj bolesnika koji joj se svakodnevno obra}a. Kada se tome doda jo{ i ova ~iwenica da su na bolnicu u Kraqevu upu}eni i bolesnici iz studeni~kog i trsteni~kog sreza, naro~ito oni kojima je potrebna hiru{ka intervencija, onda ona ni izbliza nije u stawu da odgovori svojoj nameni. Od kolike je va`nosti bolnica u Kraqevu i kolika je wena uloga, najboqe ilustruje ~iwenica da je na wenom hiru{kom paviqonu samo u pro{loj godini izvr{eno oko 800 operacija od kojih veliki broj vrlo te{kih. U ovoj godini, sude}i po operacijama koje su izvr{ene za ova dva protekla meseca, broj od 800 operacija bi}e kud i kamo prema{en. Upravnik bolnice, hirurg g. dr Vitomir Govedarevi} ~ini sve mogu}e da bolnica pru`i {to vi{e pomo}i onima koji joj se obrate, ali sve je to zabadava kad on nema ni pribli`ni broj posteqa koji mu je svakodnevno potreban. Onda pitawe kredita i mla eg bolni~kog osobqa tako e predstavqaju velike te{ko}e, jer ovda{wa bolnica i danas raspola`e istim kreditom koji je imala i onda kad u woj nije bilo vi{e od 40 do 50 bolesnika, a sada ih ima redovno na licu mesta po 100 do 120. U mla em bolni~kom osobqu se isto tako oskudeva. 10 Posebno lo{i uslovi bili su na infektivnom odeqewu koje vi{e nije mesto u kome treba spre- ~avati one opasne bolesti koje su u stawu da nemilice seju smrt, ve} je pravi rasadnik infektivne bolesti. Celo odeqewe raspola`e sa svega dve sobe sa po {est kreveta. Jedna je za `enske bolesnike, a druga za mu{ke. U tim sobama sme{taju se svi oni koji su oboleli od ma kakve zarazne bolesti. Tu su sme{teni oboleli od tifusa, {arlaha, crvenog vetra, difterije, zaraznog ko~ewa vrata (meningitisa prim. V. Virijevi}) i svih ostalih opasnih i lako preno{qivih bolesti. Kod ovakvog stawa stvari nije onda nikakvo ~udo ako se neki bolesnik izle~i od difterije a u bolnici navu~e neku drugu isto tako opasnu bolest, tim pre {to u tom odeqewu nije redak slu~aj da po dva te{ka bolesnika le`e u jednoj posteqi usled nedovoqnog prostora i posteqa. Tu nije krivica ni do upravnika bolnice ni do bolni~kih lekara, kada se nema nikakve mogu}nosti za izolaciju bolesti. Sve ove nezgode dale bi se otkloniti uz vrlo male izdatke. Sa kreditom od 100 do 150 hiqada dinara bilo bi omogu}eno izgra ivawe jednog paviqona specijalno za zarazne bolesti, i tada se ne bi doga alo da desetoro dece obolelo od zaraznog ko~ewa vrata le`i u istoj sobi sa bolesnicima obolelim od drugih zaraznih bolesti, kao {to je to bio skoro slu~aj i kao {to je to uostalom i danas 11. 10 Na hiru{kom odeqewu bolnice u Kraqevu izvr{eno je pro{le godine preko 800 operacija, Politika, 7. III 1940, 10. 11 Isto. 289
290 Zgrada bolnice u Kraqevu O zdravstvenom stawu i nezi bolesnika hospitalizovanih u ovoj ustanovi ili onih koji bi u wu navratili radi ambulantnog pregleda, staralo se osobqe koje su sa~iwavali jedan do tri lekara, nekoliko bolni~ara i pomo}nih radnika. Sredinom 1920. godine osim dr Milutina I. Radivojevi}a, koji je obavqao i du`nost upravnika, bilo je upo{qeno {est bolni~ara (Avram \ekovi}, Zorka Toma{evi}, Milica Gajovi}, @ivko Mirkovi}, Dragomir \or evi} i Mikailo Le{evi}), kuvarica (Mileva Nikoli}), praqa (Todora Arsenijevi}) i ekonom (@ivko Petrovi}) a du`nost sve{tenika honorarno je vr{io mesni paroh Savatije Bo`i}. 12 [esnaest godina kasnije, 1936. godine, kraqeva~ka bolnica imala je dva lekara, sedam bolni~ara i laboranata i ~etiri poslu`iteqa, a 1939. u woj su bila upo{qena trojica lekara, 10 stru~nog sanitetskog osobqa, pet administrativnog i troje ostalog osobqa. 13 U razdobqu izme u dva svetska rata, sem ve} pomenutog doktora Radivojevi}a, kao lekari u Kraqevu slu`bovali su jo{ i: Ivan Andru{kijevi~, Radosav Blagojevi}, Mihailo Mladenovi}, 14 12 AJ, 39, 1 1, Izve{taj upravnika Sreske bolnice u Kraqevu Ministarstvu narodnog zdravqa, 7. VII 1920. 13 Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za 1936. godinu..., 230; Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za 1939. godinu..., 126 129. 14 Mihailo Mladenovi} ro en je 14. oktobra 1896. godine u Smederevu. Medicinu je zavr{io 18. maja 1923. godine u Lionu (Francuska). U 1923. godini radio je kao sekundarni lekar Op{te dr`avne bolnice u Beogradu, u martu 1924. godine preme{ten je za sreskog lekara u Dowi Milanovac, a novembra 1925. godine posta-
Mihajlo Stani}, Cvetko Zotovi}, 15 Dragomir Karajovi}, Mileva Pavlovi}-Karajovi}, Aleksandar Tomi}, Danica @ivkovi}-tomi}, Vlastimir Nikodijevi}, Dragoslav Vu~kovi}, 16 Obren Jovi}, 17 Dragoslav Vi{ek, 18 Sava Simi} 19 i Vitomir Govedarevi}. 20 vqen je za lekara sreza Takovskog u Gorwem Milanovcu. Od juna 1930. do decembra 1935. godine slu`bovao je u Kraqevu kao lekar sreza @i~kog a onda je raspore en za sreskog lekara u ^a~ku. Zavr{io je dvogodi{wi balneolo{ki te~aj beogradskog Medicinskog fakulteta stekav{i zvawe bawskog lekara. Dobre je stru~ne spreme. Ima dobro opho ewe prema bolesnicima te je veoma cewen. Govorio je francuski jezik. AJ, 39, fasc. 113, List li~nih i slu`beni~kih podataka dr Mihaila Mladenovi}a, 15. XI 1946. 15 Cvetko Zotovi} je ro en 11. januara 1895. godine u U`icu. Medicinski fakultet zavr{io je 1921. godine u Bernu ([vajcarska) a lekarski sta` u Op{toj dr`avnoj bolnici u Beogradu. Kao lekar op{te prakse, pre dolaska u Kraqevo krajem 1923. godine, slu`bovao je u Golupcu (1921 1922), Aleksincu (1922 1923) i Trsteniku (nekoliko meseci u 1923. godini). Nakon Kraqeva radio je kao upravnik du{evne bolnice u Toponici i okru`nih bolnica u ^a~ku i U`icu. Govorio je francuski i nema~ki jezik. Zbog ispravne lekarske slu`be 1929. godine odlikovan je Ordenom Svetog Save IV reda, a 1936. godine Ordenom Jugoslovenske krune IV reda. AJ, 39, fasc. 212, List li~nih i slu`beni~kih podataka dr Cvetka Zotovi}a, 2. XI 1946. 16 Dragoslav Vu~kovi} ro en je 3. avgusta 1893. godine u Kragujevcu. Studije medicine izu~avao je tri godine u Pragu a diplomirao je 31. januara 1927. godine u Zagrebu. Nakon toga, 1928. godine postavqen je za sreskog lekara u Krivoj Palanci a potom preme{ten u Kwa`evac odakle je raspore en na du`nost sreskog sanitetskog referenta sreza @i~kog u Kraqevu. U slobodnim ~asovima obavqao je i privatnu praksu. Ordenom Svetog Save V stepena odlikovan je kao dobar radnik u svojoj struci 1936. godine. Govorio je nema~ki, a delimi~no i francuski i ~e{ki jezik. AJ, 39, fasc. 204, List li~nih i slu`beni~kih podataka dr Dragoslava Vu~kovi}a, 31. X 1946. 17 Obren Jovi} ro en je 7. aprila 1899. godine u La evcima. Lekarsku diplomu stekao je 2. aprila 1927. godine u Be~u. Tokom 1928. godine radio je {est meseci na De~joj klinici i dva meseca na Grudnom odeqewu bolnice u Gracu (Austrija), a u 1929. godini ~etiri meseca na Unutra{wem i tri meseca na Ginekolo{kom odeqewu u Be~u. Na slu`bu u Banovinsku bolnicu u Kraqevo do{ao je septembra 1935. godine i le~io uglavnom obolele od zaraznih bolesti. Bavio se i privatnom praksom. Govorio je nema~ki, a slu`io se i francuskim i ruskim jezikom. AJ, 39, fasc. 66, List li~nih i slu`beni~kih podataka dr Obrena Jovi}a, 14. XI 1946. 18 Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1928, 707; Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, 414. 19 Sava Simi} je bio specijalista hirurgije. U kraqeva~ku bolnicu do{ao je 1935. godine, naslediv{i dr Vi{eka. U Kraqevu je ostao do 1937. godine kada prelazi u Ni{, a potom u Beograd, gde nakon Drugog svetskog rata osniva Hiru{ko odeqewe Onkolo{kog instituta Medicinskog fakulteta i postaje profesor ovog fakulteta. Radoje B. ^olovi}, Hronika hirurgije u Srbiji, Beograd, 2002, 408. 20 Vitomir Govedarevi}, upravnik kraqeva~ke bolnice u periodu od 1937. do 1942. godine, ro en je 1895. godine u selu Rakincu u okolini Aran elovca, gde je wegov otac slu`bovao kao u~iteq. Osnovnu {kolu je svr{io u Bani~ini, a gimnaziju poha ao u Smederevskoj Palanci. Godine 1914. kao maturant biva mobilisan i kao pripadnik ~uvenih 1.300 kaplara biva raspore en u {tab vojvode Stepe Stepanovi}a. Zajedno sa ovim {tabom pre{ao je povla~ewe preko Albanije, nakon ~ega je, do{av{i u Gr~ku, bio raspore en u XIII pe{adijski puk Hajduk Veqko Timo~ke divizije. Kao oficir (poru~nik) istakao se u borbama na Solunskom frontu, zbog ~ega je dobio nekoliko najvi{ih srpskih, francuskih i 291
292 Osim stacionarnog le~ewa i ambulantnih pregleda u woj su obavqane neke mawe slo`ene operacije, autopsije, le~eni su oboleli od raznih zaraznih bolesti (tuberkuloze, trbu{nog tifusa, bogiwa, kuge, meningitisa, veneri~nih oboqewa), obavqani poro- aji itd. 21 U~inci rada Sreske bolnice za neke od godina iskazani su u slede}oj tabeli: Godina Broj bolesni~kih dana u godini Prose~an broj bolesni~kih dana (dnevno) Broj ambulantnih pregleda godi{we Prose~an broj ambulantnih pregleda (dnevno) Stacionarno le~eno bolesnika (ukupno) Otpu{teno zdravih Umrlo u bolnici 1919 991 1920 9502 14,60 651 1931 948 37 30 1936 18256 49,88 1230 3,36 1776 32 41 745 839 Mu{kih @enskih Mu{kih @enskih Prema: Glasnik Ministarstva narodnog zdravqa, 11, juli 1920, 38; Glasnik Ministarstva narodnog zdravqa, 8, avgust 1921, 16; Medicinski godi- {njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, 244; Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za 1936. godinu, Beograd, 1937, 230, 242. Uporedo sa ovim, bolnica je vr{ila i svojevrsnu kulturnu misiju. Weni lekari su, organizuju}i niz obrazovnih akcija i predavawa za {kolsku decu i gra anstvo, vodili svojevrsnu borbu za zdraviji i prosve}eniji grad. Osim u Sreskoj, odnosno docnije Banovinskoj bolnici, gra anstvo Kraqeva stru~ni medicinski pregled moglo je dobiti i na jo{ nekoliko adresa. Naime, nakon dono{ewa Zakona o zdravstvenim op- {tinama 27. februara 1930. godine, Op{tina je anga`ovala za bes- ruskih odlikovawa. Po zavr{etku rata odlukom srpske vlade biva upu}en na studije, najpre u Italiju, a potom u Francusku. U Lionu (Francuska) Govedarevi} diplomira na Medicinskom fakultetu, na kome je izvesno vreme radio i kao asistent. Vrativ{i se u Srbiju raspore en je na slu`bu najpre u Novi Sad, potom u ^a~ak, zatim u Prokupqe, odakle je po~etkom 1937. godine dobio preme{taj u Kraqevo. U Kraqevu je, osim {efa Hirur{kog odeqewa, obavqao i du`nost upravnika bolnice. (Nikola Krpi}, Doktor Vitomir (@ivota) Govedarevi} (22. V 1895 22. VI 1959) upravnik Banovinske bolnice u Kraqevu (1937 1942), (rukopis), bez numerisanih starnica.) 21 Tokom tre}e decenije pro{loga veka du`nost bolni~ke babice obavqala je Danica Risti}, a hirur{ke zahvate izvodio je dr Dragoslav Vi{ek. AJ, 39, 5 9, Spiskovi osobqa Ministarstva narodnog zdravqa na teritoriji Srbije, 6. III 1922; Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1928, 707; Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, 414.
platno le~ewe svojih `iteqa dr Nikodijevi}a, ranijeg `elezni~kog lekara u Kraqevu. 22 Wegove du`nosti bile su, osim da besplatno le- ~i siroma{ne Kraqev~ane, anga`ovawe na zdravstvenom prosve}ivawu i starawe za unapre ivawe zdravqa, posebno dece, unapre ewe higijene, prou~avawe `ivotnih prilika stanovni{tva, stanovawa, ishrane i sl. 23 Radnici koji su imali socijalno osigurawe sanirawe lak{ih povreda i le~ewe nekih oboqewa obavqali su u ambulanti Okru`nog ureda za osigurawe radnika, koja je, zbog neuslovnih okolnosti rada, ~esto bila predmet negodovawa javnosti. 24 U gradu je ordiniralo i nekoliko privatnih lekara op{te medicine a privatnu praksu su, posle radnog vremena, upra`wavali i poneki od lekara ovda{weg garnizona, poput celokupnog lekarstva doktora Davida Elija, sanitetskog kapetana, koji ordinira i za gra anstvo u svome stanu preko puta hotela Jugoslavije i celokupnog lekarstva doktora @ivadina Q. Kari}a, koji prima u svom stanu svakoga dana od 1 do 5 po podne i po sporazumu. 25 Le~ewe zuba i bolesti usta obavqali su stomatolozi Andrija Vol~kov i Nada Jeremi}. Brigu o trudnicama i pomo} pri poro ajima Kraqev~ankama pru`ale su stru~ne babice kojih je po~etkom 30-ih godina XX veka bilo pet: dve koje su ovaj posao obavqale privatno (Natalija Belimarkovi} i Darinka Petrovi}), dve u op{tinskoj slu`bi i jedna na radu u bolnici. 26 Poro aji su obavqani naj~e{}e u domu porodiqe, a samo prilikom te`ih i komplikovanijih slu~ajeva pacijentkiwa je sme{tana u bolnicu, pod neprestani medicinski nadzor. 27 22 Po odredbama ovog zakona svaka varo{ ili varo{ica sa vi{e od 4.000 stanovnika progla{avana je za samostalnu zdravstvenu op{tinu koja je bila u obavezi da na svakih 10.000 `iteqa anga`uje po jednog lekara i medicinsku sestru, na svakih 5.000 stanovnika po jednu stru~nu babicu kao i da pla}a bolni~ke tro{kove za le~ewe siroma{nih sugra ana. Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, 144; Dr Ljiljana Stojkovi} @eljko Valenti}, 110 godina `elezni~kog zdravstva u Srbiji 1886 1996, Beograd, 1996, 23. 23 Qubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije 1918 1941, kw. II, Beograd, 1996, 238 239. 24 U ovoj ambulanti je u 1936. godini tokom tro~asovnog dnevnog rada pregledavano prose~no 20-30 pacijenata. Pregledi su obavqani u prostorijama koje su vrlo neprakti~ne. Nemogu}a je ventilacija. Kada do e neki tuberkulozni bolesnik mora da guta milijarde novih bakcila. ^ekaonica je stra{no neure ena. Ona slu`i i kao magacin. Zato su se radnici iselili iz ove ~ekaonice i od ambulante napravili ~ekaonicu. Tu se mo`e videti vrlo zgodan na~in poslovawa. Bolesnici dohvataju rukama instrumente, sami vade dezinfikovanu gazu, pipaju rukama is~i{}ene i oprane rane. Kraqevo ima ured, a radnicima od wega preti opasnost, Pravda, 26. X 1936, 13. 25 Oglas, Politika, 19. II 1928, 16; Oglasi, Kraqevski glasnik, 21. IX 1933, 4. 26 Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1928, 707; Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, 80. 27 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Neravnopravne ali uticajne, Ibarske novosti, 10. III 1983, 8. 293
294 Svoju prvu apoteku Kraqevo je dobilo 1881. godine, pola veka nakon otvarawa prve apoteke u Beogradu 1830. godine. Wen vlasnik Du- {an Todorovi} nazvao ju je Kod Svetog Arhangela. 28 Do tada lek se mogao nabaviti jedino u priru~noj apoteci nekog od ovda{wih lekara ili, Apoteka Kod Svetog \or a, 1938. uz izvestan rizik, u nekoj trgova~koj radwi. 29 Kakva je bila wena sudbina i da li je u periodu do 1918. godine, tj. do oslobo ewa Kraqeva, postojala jo{ neka apoteka, ne mo`e se pouzdano tvrditi. 30 Prema zvani~nim podacima, od 1919. do 1929. godine u Kraqevu je, kao jedina, radila apoteka Momira Nikoli}a u kojoj su, osim vlasnika, radili i po jedan pomo}nik i laborant. 31 Od 1922. godine neki od lekova, sanitetski materijal, lekovito biqe, medicinski instrumenti i druga pomagala, mogli su se nabaviti i u drogeriji magistra farmacije Miodraga M. Markovi}a, dotada{weg Nikoli}evog pomo}nika. 32 Na osnovu koncesije dodeqene 1929. godine Miroslavu Pelnar`u, Kraqevo je dobilo svoju drugu apoteku, u kojoj su, osim vlasnika, radili i farmaceuti \or e \okovi} i Kosta Risti} i labo- 28 Dragan Dra{kovi}, Razvoj zdravstva u Karanovcu Kraqevu u XIX i po~etkom XX veka, Zbornik Rudo Poqe Karanovac Kraqevo, Beograd Kraqevo, 2000, 152. 29 Dr. mr. ph. Vojislav Marjanovi}, Farmacija u Srbiji u XIX veku, Beograd, 1970, 93. 30 Izgleda da je, prema nekim navodima, nakon Todorovi}eve smrti 1905. godine vo ewe ove apoteke preuzeo Momir Nikoli}, ali obavqena istra`ivawa nisu to potkrepila. Dobrivoje Obradovi} Kondis, Prve apoteke, Ibarske novosti, 4. VIII 1983, 9. 31 Almanah Kraqevine SHS za 1921/22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, 331; Aesculap - almanah za farmaciju i kemiju 1922, Novi Sad, 1922, 122; Aesculap almanah za farmaciju i kemiju 1924, Novi Sad, 1924, 194; Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1928, 707. 32 Miodrag M. Markovi} ro en je 28. avgusta 1898. godine u Osipaonici kod Smedereva. Nakon zavr{ene {estorazredne gimnazije u Po`arevcu, bio je na izu~avawu apotekarske struke kod Mite Stanisavqevi}a i Mihaila M. Du{mani}a. Svoje usavr{avawe nastavio je potom u Vrawskoj vojnoj bolnici, u francuskoj bolnici Glemi u Al`iru i Bolnici prestolonaslednika Aleksandra u Solunu. Farmaceutski fakultet zavr{io je 1919. godine u Zagrebu, a 1921. godine do{ao je u Kraqevo i zaposlio se u Nikoli}evoj apoteci. Drogerijsku radwu dr`ao je do 1935. godine. Milutin R. Jugovi}, Apoteka u Karanovcu, Kraqevo, 1981, 73; Aesculap almanah za farmaciju i kemiju 1923, Novi Sad, 1923, 267.
rant Aleksa Biqanovski. 33 Konkurencija na tr`i{tu lekova i drugih farmaceutskih proizvoda posebno je postala izra`ena nakon {to je, krajem oktobra 1933. godine, Miodrag M. Markovi} u ukusnom lokalu preko puta od hotela Nacional otvorio apoteku Kod Sv. \or a. 34 Na rafovima wegove apoteke mogli su se, sem raznih lekova, zavoja i {priceva, prona}i i preparati za suzbijawe {uge, sugreba i svraba, otklawawe mitisera, `uqeva, bradavica, sredstva za ~i{}ewe fleka na telu, zuba, negu ruku i nogu, osve`avawe vazduha, brijawe, protiv znojewa nogu, dezinfekciju prostorija, uni{tavawe insekata i glodara i sl. Pripadnice ne`nijeg pola u woj su kupovale farbe za kosu, razne pudere, pomade, kolonske vode i parfeme koje je Markovi} pripremao po specijalnom receptu, a zemqoradnici su nabavqali lekove za sto~ne bolesti, te~no i pra{kasto siri{te prvoklasnog kvaliteta pomo}u kojih se dobija ve}a koli~ina sira i u{te uje se u vremenu, sredstva za merewe ja~ine alkoholnih pi}a i mleka, za razbistravawe vina, otklawawe neprijatnih mirisa i dovo ewe buradi u ispravno stawe itd. 35 U woj su izdavani lekovi po receptima svih lekara privatnih, samoupravnih i dr`avnih, a bolesnici osigurani preko mesne ekspoziture ni{kog Ureda za osigurawe radnika, Bolesni~kog fonda za dr`avno saobra}ajno osobqe Oblasne uprave u Beogradu, vojna lica, `andarmi i siroma{ni `iteqi Kraqeva i sa seoskog podru~ja sreza @i~kog pojedine medikamente mogli su dobiti besplatno. 36 Sve tri apoteke uspe{no su radile do nema~ke okupacije Kraqeva, aprila 1941. godine. PRAVOSU\E Prva administrativno-upravna institucija koja je nakon ulaska srpske vojske u Kraqevo 1918. godine obnovila rad bio je Sud op{tine Kraqevo. Istini za voqu, u znatno izmewenoj formi i sa ograni~enim ovla{}ewima, ovaj sud je, vi{e kao upravni organ, funkcionisao i tokom austrougarske okupacije, a osnovna uloga bila mu je da izvr{ava naredbe vojnih i policijskih vlasti i da odr`ava red po op{tini radi sigurnosti neprijateqa. 37 33 M. R. Jugovi}, Apoteka u Karanovcu..., 77; Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, 80. 34 Tre}a apoteka u Kraqevu, Kraqevski glasnik, 2. XI 1933, 3. 35 Oglas, Narodna samouprava, 24. II 1939, 4. 36 Isto. 37 O radu op{tinskih sudova u Srbiji tokom okupacije, tj. na wenim podru~jima okupiranim od strane austrougarskih trupa, vidi vi{e: Bo`ica B. Mladenovi}, Grad u austrougarskoj okupacionoj zoni u Srbiji od 1916. do 1918. godine, Beograd, 2000. 295
296 Ustrojstvo, organizacija i rad sudova op{tina u Srbiji u sklopu novoformirane dr`ave Srba, Hrvata i Slovenaca vr{eni su na osnovu Zakona o op{tinama od 5. juna 1903. godine, wegovim izmenama i dopunama, kao i va`e}im zakonima iz oblasti krivi~nog i parni~nog materijalnog prava i sudskih postupaka. S obzirom na ~iwenicu da su op{tine bile osnovne upravne i sudske jedinice u sistemu samouprave, kao i delovi dr`avne celine, Sud op{tine je predstavqao prvu i neposrednu vlast u op{tini, a ~inili su ga: predsednik ili wegov zastupnik, dva kmeta i delovo a. Svi oni, sem delovo e, birani su na neposrednim izborima za mandat koji je trajao tri godine. 38 Prema zakonskim regulativama, op{tinski sud je obavqao policijsku, samoupravnu, upravnu, izvr- {nu i sudsku vlast. Kao policijsko-upravni organ on se brinuo o ~isto- }i i higijeni op{tinskog atara, bezbednosti stanovnika i wihove imovine, odr`avawu puteva i mostova i ure ewu re~nih obala, protivpo- `arnoj za{titi, vr{io nadzor nad klanicama i kasapnicama, merama koje se upotrebqavaju u trgovini, licima pod policijskim nadzorom, suzbijao prosja~ewe, starao se o zdravstvenim prilikama qudi i sto~nog fonda, vodio spisak `iteqa op{tine, nadzirao da ko ne daje povoda i ne ide na ruku razvratnosti i skaradnosti, pa sve {to je protivu morala i blagih obi~aja otklawa i sli~no. 39 Kao samoupravni organ Sud op{tine je upravqao op{tinskom imovinom, prikupqao op{tinske prihode, izdavao uverewa i druga slu`bena akta i isprave, nadzirao pupilne staraoce i drugo. 40 Sudska funkcija op- {tinskog suda obavqana je po specijalnim zakonima i to, pre svega, u gra anskim sporovima, u krivi~- Pe~at Suda Op{tine Grada Kraqevo noj oblasti za istupna dela i po policijskim uredbama. 41 38 Pravo, pravda i pravosu e Podriwa, [abac, 2000, 243. 39 Isto, 244. 40 Isto. 41 Op{tinski sud je sudio u gra anskim parnicama sve sporove imovinsko-pravne prirode ~ija vrednost ne prelazi 200 dinara, u sporovima oko nepokretnosti kada vrednost spora ne prelazi 100 dinara, u meni~nim sporovima do 100 dinara, u trgova~kim sporovima do 200 dinara i u poqskim slu`benostima. Almanah Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za 1921/22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, 4.
Reformama jugoslovenskog pravosu a i upravnog sistema, sprovedenim krajem 20-ih i po~etkom 30-ih godina XX veka, obim poslova iz sudske nadle`nosti op{tinskog suda osetno je umawen, a on sam transformisan u Op{tinski odbor koga je ~inilo od 24 do 36 ~lanova biranih na trogodi{wi period na neposrednim izborima. Funkcije predsednika suda i kmetova su ukinute i zamewene op{tinskom upravom koju su ~inili predsednik op{tine i dva do pet ~lanova. Organizacija op{tinskih slu`bi regulisana je Statutom o Op{tinskim slu`benicima op{tine Kraqevske usvojenim na sednici Op- {tinskog odbora 16. oktobra 1939. godine. Prema wegovim odredbama, radom celokupnog administrativnog op{tinskog osobqa rukovodio je delovo a ( na ~elu celokupne op{tinske administracije stoji kao odgovorno lice Delovo a op{tine, kao [ef administracije koji raspore uje celo administrativno osobqe, on otpravqa sve poslove op{tinske administracije pod neposrednim nadzorom Predsednika op{tine ). Sistematizacija slu`beni~kih mesta propisana Statutom propisivala je anga`ovawe po jednog blagajnika, ra~unovo e, pisara krivi~nog odeqka, referenta vojnog odeqka, pisara izvr{iteqa, pisara likvidatora, pisara statisti~ara, pisara ekonoma, arhivara, in`ewera {efa elektrocentrale, kwigovo e elektrocentrale, ma{iniste elektrocentrale, pomo}nika ma{iniste elektrocentrale, inkasanta elektrocentrale, nadzornika elektri~ne mre- `e, {ofera, gra evinskog in`ewera, veterinara, tro{arinca, arendatora napla}iva~a kasapske arende, referenta za telesno vaspitawe naroda, strvodera i babicu, po dva pomo}nika inkasanta elektrocentrale, pripravnika u~enika elektrocentrale, kontrolora za pregled `ivotnih namirnica, pomo}nika tro{arinca, kancelarijska slu`iteqa, ~uvara klanice, ~uvara {mrkova i ba{tovana, po tri elektri~ara linija{a, pomo}nika elektri~ara linija{a, pomo}- nika arendatora napla}iva~a kasapske arende, ~uvara parkova i ~uvara grobqa, ~etiri ko~ija{a, pet napla}iva~a op{tinskih prihoda, po {est kancelarijskih pripravnika, mera~a i slu`iteqa pozivara i dvanaest ~ista~a ulica. Kao poseban organ ustrojena je i Op- {tinska stra`a, s ciqem vr{ewa policijske slu`be u podru~ju op- {tine, u koju je bilo ukqu~eno 30 qudi. 42 42 ^lan 30 pomenutog Statuta propisivao je, u ciqu eliminisawa nepotizma, vrlo restriktivne odredbe: Srodnici po pravoj liniji ili po pobo~noj do tre}eg stepena zakqu~no, mu` i `ena i srodnici po braku zakqu~no do drugog stepena ne mogu biti u odnosu stare{ine i pot~iwenog. Slu`benici ne mogu biti u takvom srodstvu ni prema Predsedniku, odnosno ~lanovima Uprave. Odnos srodstva izme u samih slu`benika i izme u slu`benika i Predsednika, odnosno ~lanova op{tinske Uprave, ne}e biti smetwa za daqi opstanak u slu`bi onih slu`benika koji su bili primqeni u op{tinsku slu`bu pre no {to je doti~na Uprava sa kojim je slu`benik u srodstvu primila du`nost. IAK, Op{tina kraqevska Kraqevo 1918 1941, kutija br. 9, Statut o op{tinskim slu`benicima op{tine Kraqevske, 16. X 1939. 297
298 Tokom prve poratne godine obnovqena je delatnost i Kraqevskog prvostepenog suda, ustanovqenog 1907. godine na osnovu Zakona o ustrojstvu sudova od 20. februara 1865. godine i wegovih docnijih izmena i dopuna. On je bio nadle`an za su ewe u prvom stepenu za gra anske, krivi~ne, pupilne i trgova~ke predmete, kao i u slu~ajevima kada nije zakonom izri~no odre eno koji je sud nadle`an za raspravu koga predmeta. 43 Na wegovom ~elu 1920. godine nalazio se Milosav Milosavqevi}, a sudijski kolegijum ~inili su: Dobrosav H. Popovi}, Dragoqub Kuzmanovi}, Bogomir M. Jevti}, Branislav Pa{trovi} i privremene sudije dr Ilija Ko- ~i~ki i Du{an K. Jovanovi}. Du`nost intabulacionog protokoliste vr{io je ^edomir Jasni}, arhivara II klase Aleksa Martinovi}, ra~unovo e I klase Miroqub Aran elovi}, dok su pisari II klase bili: Milutin Beri}, Svetislav Petrovi}, Milo{ Simeunovi}, Dragomir Risti}, Milenko Rajkovi}, Vladislav Pecovi} i Branko Xokovi}. Mesto sekretara suda bilo je upra`weno. 44 Pri ovom sudu, krajem decembra 1920. godine, obrazovani su Vi{i sud za ratnu {tetu i Prvostepeni sud za ratnu {tetu za srez `i~ki, koji su imali pune ruke posla procewuju}i {tetu koju su pojedinci i ustanove pretrpeli tokom rata i okupacije. U Vi{em sudu za ratnu {tetu sudile su sudije: Milosav Milosavqevi} (predsednik), Dobrosav H. Popovi} (sudija) i Dragoqub Kuzmanovi} (sudija), dok je Prvostepenom sudu za ratnu {tetu za srez `i~ki predsedavao Milan Markovi}, okru`ni {umar, du`nost sudije obavqao je Stanko Stankovi}, ekonom sreza `i~kog, a Luka Baji}, pisar Kraqevskog prvostepenog suda, imenovan je za zastupnika dr`ave. 45 Nivelacija pravosu a u zajedni~koj dr`avi kojom je celovito ure en sistem redovnih sudova izvr{ena je dono{ewem Zakona o ure ewu redovnih sudova usvojenog u Narodnoj skup{tini Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca 24. septembra 1928. godine. Ali, kako je prema jednom od wegovih paragrafa bilo predvi eno da stupi na snagu 1. aprila naredne godine, zavo ewe diktature kraqa Aleksandra, koji nije `eleo da u materiji ure ewa pravosu a osta- 43 U odnosu na vrednost spora prvostepeni sudovi bili su nadle`ni u gra anskim sporovima za sve sporove ~ija je vrednost neprocewiva (npr. o usinovqewu), za sporove o nepokretnoj imovini ~ija vrednost prelazi 100 dinara, za druge imovinske sporove ~ija vrednost prelazi 200 dinara, za sve sporove o nasledstvu bez obzira na vrednost spora, za sporove za naknadu {tete koju u~ine ~inovnici bez obzira na vrednost spora. U trgova~kim sporovima ovi sudovi su nadle`ni za sporove ~ija vrednost prelazi 200 dinara, a za meni~ne sporove onda kada vrednost prelazi 100 dinara. Almanah Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za 1921/22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, 4. 44 Dr`avni kalendar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za godinu 1921, 534. 45 Slu`bene novine Kraqevine SHS, 6. XII 1920, 3.
vi na snazi zakon usvojen u narodnom predstavni{tvu, prouzrokovalo je dono{ewe novog Zakona o ure ewu redovnih sudova, 18. januara 1929. godine. Bio je to neznatno revidiran tekst prethodnog zakona modifikovan prema intencijama novog re`ima. 46 Wime su, pored ostalog, propisani i uslovi za sticawe zvawa sudije, povlastice koje su iz toga proizilazile i sudijska odgovornost. 47 Po~etkom novembra 1930. godine osobqe Kraqevskog prvostepenog suda sa~iwavalo je 28 slu`benika: predsednik, sekretar, {est sudija, {est sudskih pisara, tri zvani~nika, tri zvani~nika dnevni~ara, tri slu`iteqa, dva slu`iteqa dnevni~ara i po jedan sudijski pripravnik, intabulacioni protokolista, ra~unovo a i arhivar. Predsednik Suda, Bogomir M. Jevti}, rodom iz sela Kulina kod Ni{a, zavr{io je Pravni fakultet u Beogradu. U dr`avnu slu`bu stupio je 1903. godine upo{qewem u lozni~kom prvostepenom sudu. Nakon toga radio je u Poreskom odeqewu Uprave grada Beograda, prvostepenim sudovima u Gorwem Milanovcu, Kraqevu, ^a~ku i Aleksincu, da bi opet bio postavqen za sudiju u Kraqevu. 48 Milo{ V. Popovi} ro en je u selu Trnavci kod Aleksandrovca. Pravne nauke zavr{io je na beogradskom univerzitetu. Od 1908 do 1913. godine radio je kao privremeni u~iteq, a nakon Prvog svetskog rata izvesno vreme bio je pisar prvostepenih sudova u Gradi{tu i Beogradu. Sudijsku karijeru zapo~eo je u Novom Pazaru iz koga je pre{ao u Kraqevo. 49 Qubi{a V. Vuji} rodom iz Obrenovca zavr{io je pravni fakultet u Di`onu (Francuska). Kao sudski pisar slu`bovao je u Beogradu i Jagodini, a sudijsku du`nost obavqao je u Pri{tini nakon ~ega je preme{ten u Kraqevo. 50 Slavoqub Drndarevi} rodom iz U`ica bio je diplomirani pravnik beogradskog univerziteta. U dr`avnu slu`bu stupio je 30. maja 1922. godine kao pisar leskova~kog sreskog suda. Du`nost pisara obavqao je kra}e vreme i u Kraqevu, da bi 1925. godine bio postavqen za sudiju u Prokupqu, a nakon toga u Kraqevu. 51 Budimir Pje- 46 Sistem redovnih sudova ~inili su sreski, okru`ni, trgova~ki, apelacioni i kasacioni sud. Dr Sr an [arki}, dr Dragoqub Popovi}, dr Dragan Nikoli}, Istorija srpskog pravosu a (XII XX vek), Beograd, 1997, 87 88. 47 Za sudiju je mogao biti postavqen svaki dr`avqanin Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca koji je svr{io pravni fakultet i polo`io sudijski ili advokatski ispit, bio stariji od 26 godina i ispuwavao uslove za dr`avnu slu`bu. Jedna diskriminatorska odredba nagla{avala je da `enska lica ne mogu biti sudije. Isto, 103. 48 AJ, 63, 7/1, Tabela podataka za slu`benike Kraqevskog prvostepenog suda, 1. XI 1930. 49 Isto, Dopis predsednika Prvostepenog suda Kraqevo Ministarstvu pravde, 2. I 1931. 50 Isto, Tabela podataka za slu`benike Kraqevskog prvostepenog suda, 1. XI 1930. 51 Isto. 299
300 va~evi}, rodom iz Jagodine, tako e je zavr{io prava u Beogradu. Od 1923. godine radio je kao pisar u Prilepu, Jagodini i Kraqevu. Pre no {to je postavqen za sudiju u Kraqevu, tu du`nost je obavqao u [tipu. 52 Vitomir Pavlovi}, rodom iz Velike Drenove kod Trstenika, zavr{io je Pravni fakultet u Beogradu. Na sudijsku du`nost u Kraqevu postavqen je 1924. godine, a pre toga radio je u leskova~kom gradskom i sreskom sudu. 53 Du{an V. Blagojevi}, sudijski pripravnik rodom iz Kraqeva, pravni fakultet zavr{io je u Beogradu. Pre zaposlewa u ovom sudu (oktobra 1928. godine) slu- `bovao je kao pisar dnevni~ar u Op{toj dr`avnoj bolnici u Beogradu (od 1924. godine). 54 Poslove sudskih pisara obavqali su tako e diplomirani pravnici. Qubomir Petri~kovi}, ro eni Kraqev~anin, diplomirao je prava na suboti~kom fakultetu. Prvo zaposlewe bilo mu je 1924. godine u ovom sudu. 55 Vojislav V. Milisavqevi}, rodom iz Jelenca (srez Jaseni~ki) studirao je prava u Beogradu i Subotici. Pre dolaska u Kraqevo 1929. godine bio je pisar u Narodnoj skup- {tini (1922), privremeni u~iteq (1922 1925) i pisar Pravnog odseka Generalne direkcije {uma u Beogradu (1926 1929). 56 Stjepan [trodl, rodom iz Sarajeva, diplomirao je na zagreba~kom univerzitetu. U dr`avnu slu`bu stupio je 1928. godine, kada je i dodeqen na rad u Kraqevo. 57 Dragoqub M. Stevanovi}, rodom iz Pale`a (Studeni~ki srez), fakultet je zavr{io u Beogradu. Prvo zaposlewe nakon studija bilo mu je u ovom sudu. 58 Kraqev~anin po ro ewu, Milorad Manojlovi}, prava je zavr{io u Beogradu. Od 16. decembra 1928. do 30. avgusta 1930. godine slu`bovao je u negotinskom sreskom sudu, a onda je preme{ten u svoj rodni grad. 59 Filip S. ]osi}, rodom iz Pakovra}e kod ^a~ka, pravne nauke izu~io je u Beogradu, a radnu karijeru zapo~eo je 25. jula 1929. godine u Kraqevu. 60 Odredbama Zakona o ustanovqewu sreskih i okru`nih sudova na podru~ju Apelacionog suda u Beogradu i na jednom delu podru~ja Apelacionog suda u Skopqu od 26. novembra 1930. godine i Uredbe o otpo- ~iwawu rada novih sreskih i okru`nih sudova i o prenosu poslova od dosada{wih prvostepenih sudova na ove, Prvostepeni sud je preformiran u Sreski ~ija nadle`nost je ograni~ena samo na teritoriju `i~kog upravnog sreza. Novoformirani Sreski sud u Kraqevu, otpo~eo je sa radom 1. aprila 1931. godine, i u pravosudnom hijerarhijskom siste- 52 Isto. 53 Isto. 54 Isto. 55 Isto. 56 Isto. 57 Isto. 58 Isto. 59 Isto. 60 Isto.
mu bio je podre en Okru`nom sudu u ^a~ku. 61 Sreski sud je vr{io sudsku vlast u prvom stepenu u gra anskim parnicama, trgova~kim i meni~nim predmetima izvr{ewa, kao i u krivi~nim predmetima prema nare ewima u zakonima koji se ti~u tih predmeta. 62 Wegova nadle- `nost se odnosila i na ~itav prvostepeni postupak po svim prestupima mla ih maloletnika, a za starije maloletnike i punoletna lica za koje Zakon predvi a kaznu zatvora do jedne godine ili nov~anu kaznu, ili obadve, za sudelovawe u pripremnom postupku zbog svih krivi~nih dela za koja je nadle`an okru`ni sud, ukoliko se ne ti~e mla ih maloletnika. 63 U Sreskom sudu su vo ene i zemqi{ne i tapijske kwige. 64 Prema podacima s po~etka 1939. godine, u okviru Sreskog suda radila su ~etiri odeqewa. U prvom je sudio predsednik Suda Budimir Pjeva~evi}, koga je u slu~aju spre~enosti zamewivao sudija An- elko Traji}. U wegov delokrug rada spadali su predmeti parni~nog postupka, stvari mandatnog i meni~nog postupka, stvari pravne pomo}i, predmeti izbornog suda, stvari sudske uprave, sudskog poravnawa, predmeti obezbe ewa dokaza, kao i predmeti po Uredbi o likvidaciji zemqoradni~kih dugova za osam op{tina @i~kog sreza. Zapisni~ar ovog odeqewa bio je Budimir Petrovi}, sudijski pripravnik. U II odeqewu radio je sudija An elko Traji}, a po potrebi, zamewivao ga je sudija Branko Erdeqac. Sem {to je bio nadle`an za sve krivi~ne i gra anske predmete nastale na podru~ju sedam op{tina @i~kog sreza, Traji} je sudio i gra anske predmete koji nastanu u postupku izvr{ewa, izdavao tapije za prenos nepokretnih dobara i razmatrao `albe na presude op{tinskih sudova @i~kog sreza. U radu su mu pomagali zapisni~ar Mihovil Vil~i} i intabulacioni protokolista Mihailo Tripkovi}. Tre}e odeqewe bavilo se stvarima pravne pomo}i po krivi~nim predmetima i su ewem po krivi~nim predmetima iz 15 op{tina ovog sreza, re{avalo pitawa otkaza i stvari smetawa uznemiravawa dr`ave. U wemu je sudio sudija Branko Erdeqac, koji je bio zadu`en i za IV odeqewe u kome su raspravqani ostavinski i starateqski sporovi i drugi predmeti iz vanparni~nog postupka. Poslove zapisni~ara u III i IV odeqewu obavqali su sudijski pripravnici: Milo{ Paunovi} i Du{an Mitrovi} i zvani~nici Dragojin Vojinovi} i Dragoslav Veqkovi}. 65 61 Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 10. XII 1930. 62 Pravo, pravda i pravosu e..., 259. 63 Isto. 64 Radomir Risti} Vladan Virijevi}, Sudska vlast i sudovi u Kraqevu 1805 2002, Okru`ni sud u Kraqevu, Kraqevo, 2002, 19. 65 Osim pomenutih, personal Sreskog suda ~inili su jo{ i: Vasilije Barlovac, glavni arhivar, Du{an Bisi}, upraviteq sudske pisarnice, Branislav Milovanovi}, sudijski pripravnik, Igwat Vilotijevi}, slu`iteq pozivar, Velimir Ili}, ~uvar zaplewenih stvari slu`iteq i Dragoqub A}imovi}, arhivski ~inovnik. Raspored rada Sreskog suda u Kraqevu, Narodna samouprava, 13. I 1939, 3. 301
302 Reorganizacijom pravosudnog sistema Kraqevine Jugoslavije sprovedenom sredinom aprila 1938. godine Kraqevo je, pored postoje}ih Op{tinskog i Sreskog suda, dobilo jo{ jednu sudsku instituciju Okru`ni sud. Wegova teritorijalna nadle`nost, kao drugostepenog sudskog organa, odnosila se na @i~ki i Studeni~ki srez. 66 Kraqeva~ki Okru`ni sud, na ~ijem ~elu se po~etkom 1939. godine nalazio Milan Radosavqevi}, imao je {est odeqewa ~ije nadle`nosti su bile precizirane op{tim zakonskim aktima o ustrojstvu sudova. U delokrug rad I i II odeqewa spadala su sva su ewa po krivicama i gra anskim sporovima za koje je nadle`an Okru`ni sud, odluke o `albama na re{ewa doneta od strane sreskih sudova, naredbe o pritvoru i istra`nom zatvoru, `albe na javne prodaje, pokretawe ste~ajnih postupaka nad preduze}ima i pojedincima, protokolisawa firmi, sporovi izme u istra`nog sudije i stranaka, prinudna poravnawa van ste~aja i depoziti i svi poslovi vezani za poslovawe zadruga. Upraviteq I odeqewa bio je @ivojin J. Aran elovi}, a II Du{an Stani}. Tre}e odeqewe bilo je istra`no ( izvi awe i istra`ivawe svih krivi~nih dela po Op{tem krivi~nom zakonu, specijalnim zakonima po Zakonu o suzbijawu zloupotrebe u slu`benoj du`nosti ) i vodio ga je istra`ni sudija Mihailo Damjanovi}. U ~etvrtom odeqewu u kome su obavqana su ewa po gra anskim sporovima za koje je nadle`an sudija pojedinac, poslovi ste~ajnog sudije i vanparni~ne stvari sudili su pojedina~no depozitni i ste~ajni sudija Dragoqub G. Zikov i wegov zamenik Du{an Stani}. Sudije Qubomir Petri~kovi} i Radovan Bo{kovi} vodili su V odeqewe sude}i sve krivi~ne predmete za koje je nadle`an sudija pojedinac. Problemima maloletni~ke delikvencije bavilo se VI odeqewe i sudija Vladimir Konstantinovi} koga je, po potrebi, zamewivao stare{ina I odeqewa @ivojin J. Aran elovi}. 67 Prvo su ewe pred ve}em petorice Okru`nog suda odr`ano je po~etkom juna 1938. godine, a kao optu`eni za delo razbojni- {tva, pred sudom su se na{li M. i D. Radenkovi} i R. Jovanovi}, zemqoradnici iz Milo~aja. 68 66 Zakonom o osnivawu novih okru`nih i sreskih sudova od 14. aprila 1938. godine, osim Kraqeva, okru`ni sudovi na podru~ju Apelacionog suda u Beogradu, ustrojeni su i u: Loznici, Aleksincu, Velikom Gradi{tu i ]upriji. Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 20. IV 1938, 1; Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 29. IV 1938, 1. 67 Raspored rada u Okru`nom sudu u Kraqevu, Narodna samouprava, 6. I 1939, 3; Raspored rada u Okru`nom sudu u Kraqevu, Narodna samouprava, 13. I 1939, 4. 68 Prvo su ewe u novoosnovanom okru`nom sudu u Kraqevu, Narodna samouprava, 10. VI 1938, 4.
Pri sudu je delovala i institucija po~asnih sudija, ~ije ~lanove je, na osnovu predloga beogradske Trgovinske komore, Zanatske komore iz Ni{a i mi{qewa Okru`nog suda u Kraqevu i Apelacionog suda u Beogradu, postavqalo Ministarstvo pravde. U 1939. godini po~asne sudije bile su: trgovci Bo`idar Ili}, Du- {an Popovi} i Milosav Milosavqevi}, abaxije Radenko Qubisavqevi} i Milan Obradovi}, pekari Milan Pantovi} i Vojislav Raki}evi}, gostioni~ari Du{an To{i} i @ivojin Raki}evi}, voskar Miloje Konstantinovi}, stolar Radoje Jovanovi}, opan~ar Jovan Ili}, bravar Vladimir Paunovi}, kazanxija Mladen Jovanovi}, berberin Du{an Radujkovi}, kova~ Svetislav Petrovi}, {tampar Milenko Mitrovi}, kroja~ Vojislav Milovanovi} i zidar Miroslav Dugali}. 69 Tokom prve godine rada Okru`ni sud je uspeo da re{i ogroman broj invalidskih predmeta kao i drugih raznih stvari iz privatno-pravnih odnosa. 70 Nakon ustrojstva Okru`nog suda, u Kraqevu je, kao poseban, od suda nezavisan, organ krivi~nog gowewa, formirano i Dr`avno tu`ila{tvo, ~ija teritorijalna nadle`nost se poklapala sa sudskom. Obaveza Dr`avnog tu`ila{tva bila je da utvr uje krivi~na dela za koja se goni po slu`benoj du`nosti, da se prona u u~inioci tih krivi~nih dela u kom ciqu }e preko policijskih vlasti ili sudova, pokretati potrebne izvi aje radi primene ili produ`ewa daqeg sudskog postupka i kada se steknu osnovi podizati optu`bu i istu zastupati. 71 Dr`avno tu`ila{tvo je vodilo jo{ i evidenciju o izdavawu novina i povremenih publikacija, vr- {ilo nadzor kod izdavawa {tampanih stvari i kada bi na{lo da ima za to osnova, imalo je ovla{}ewa da donese re{ewe po Zakonu o {tampi i o zabrani rasturawa istih. Na`alost, imena zaposlenih u Dr`avnom tu`ila{tvu nisu nam poznata, sem Vladimira Radi~evi}a, koji je, nakon napu{tawa advokature, po~etkom marta 1939. godine, obavqao funkciju zamenika dr`avnog tu`ioca. 72 Uporedo sa razvojem pravosudnih ustanova rastao je i broj pravozastupnika advokata koji su, va`e}i za jedne od naju~evnijih qudi sa dugogodi{wim pravni~kim i `ivotnim iskustvom, zauzimali visoko mesto na lestvici dru{tvene hijerarhije. Wihove kancelarije sme{tene, po nepisanom pravilu, {to je mogu}e 69 Po~asne sudije u 1939. godini pri Okru`nom sudu u Kraqevu, Narodna samouprava, 30. XII 1938, 3. 70 Godi{wica Okru`nog suda u Kraqevu, Narodna samouprava, 9. VI 1939, 3. 71 Pravo, pravda i pravosu e..., 674. 72 Osnivawe Pododbora Udru`ewa sudija Kraqevine Jugoslavije, sekcija Beograd, pri Okru`nom i Sreskom sudu u Kraqevu, Narodna samouprava, 10. III 1939, 2. 303
304 bli`e sudskoj zgradi, bile su mesta nade za one koji su u wih ulazili boja`qivo tra`e}i pravni lek, bilo da su tu`eni ili tu- `iteqi. Advokat je, u o~ima onih koje je usud uveo u zavrzlame sudskih parnica, bio ne{to veliko, za{titnik od nepravednih optu- `bi i borac za isterivawe pravde na ~istac, neko u koga su gledali kao u ~udotvorca koji }e izle~iti wihovu pravnu boqku. Bore}i se za zakonitost, pravdu i pravi~nost, advokati su davali zna~ajan doprinos razvoju i unapre ivawu pravne kulture, u~vr- {}uju}i kod svojih klijenata i ostalih u~esnika u postupku svest o nu`nosti po{tovawa slova i duha zakona. 73 Pravozastupnika je u Kraqevu bilo i u XIX veku, a u godinama pred Prvi svetski rat ovim poslom bavili su se: Marko \ura{kovi}, Aleksa Radulovi} i Kosta Tomi}. 74 Po~etkom tre}e decenije XX veka pravozastupnici su bili Marko \ura{kovi}, Gvozden Marinkovi} i Aleksa Radulovi}, 75 dok su se 1928. godine ovim poslom bavili Sava A}imovi}, Gvozden Marinkovi}, Dragoqub Markovi} i Branko Pa{trovi}. 76 Stupawem na snagu Zakona o advokatima od 17. marta 1929. godine, termin pravozastupnik je zamewen slu`benim nazivom advokat. Advokatura je stekla visok stepen autonomije, {to se ubrzo odrazilo i na postepeni porast broja advokata u Srbiji. Kraqeva~ki advokati, kojih je 1930. godine bilo ~etiri (dr Ilija Ko~i~ki, Sava A}imovi}, Toma Ivanovi} i Dragoqub Markovi}), upisani su u imenik advokata pri Advokatskoj komori u Beogradu, konstituisanoj 8. juna 1929. godine. 77 Obnavqawem rada Okru`nog suda 1938. godine broj advokata u Kraqevu se pove}ao, pa ih je tako krajem iste godine bilo devetorica: dr Ilija Ko~i~ki, Sava A}imovi}, Toma Ivanovi}, Du{an \. Ili}, Branislav Ne{i}, Vladimir Radi~evi}, Ni}ifor Savojski, Mom~ilo Simi} i Dragoqub M. Stefanovi}. U kancelariji kod Savojskog radio je kao advokatski pomo}nik @ivko Petrovi}. 78 73 R. Risti} V. Virijevi}, Sudska vlast i sudovi u Kraqevu..., 23. 74 Dr`avni kalendar Kraqevine Srbije za godinu 1910, Beograd, 1910, 50. 75 Almanah Kraljevine SHS za 1921/22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, 34. 76 Almanah Kraljevine SHS za 1927/28. godinu, sv. III, Zagreb, 1928, 123; Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd 1928, 707. 77 Azbu~ni imenik advokata i advokatskih pripravnika za 1930. godinu, Beograd 1931, 24. 78 Pore ewa radi, u ovo vreme Kragujevac je imao 17, Kru{evac 20, ^a~ak devet, U`ice 10 a Trstenik jednog advokata. Azbu~ni imenik advokata i advokatskih pripravnika na dan 31. decembra 1938. godine, Beograd, 1939, bez numerisanih stranica.
STRANCI U GRADU
Direktor Fabrike aviona Breguet, Luj Brege, prilikom posete Kraqevu
307 Kraqevo je u periodu 1918 1941. godine u nacionalnom i verskom pogledu predstavqalo heterogenu celinu. Wegova ubrzana industrijalizacija podstakla je doseqavawe i znatnog broja stanovni{tva poreklom izvan jugoslovenskih granica. Najbrojniji me u wima bili su Rusi emigranti (izbeglice) iz nekada{we Ruske carevine i Francuzi upo{qeni na izgradwi Fabrike aviona. RUSI Po~etkom tre}e decenije XX veka u Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca su, kao deli} velike reke qudi pokrenute sa ruskog tla tokom i nakon okon~awa revolucije i gra anskog rata, po~eli da pristi`u ruski emigranti (izbeglice). Prema razli~itim procenama broj onih koji su iz raznoraznih razloga napustili Rusiju kre- }e se od sedam stotina hiqada do dva i po miliona qudi, od kojih je na teritoriju Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca stupilo oko ~etrdesetak hiqada, bilo u tranzitu ka zemqama Zapadne Evrope ili se pak trajnije naseqavaju}i u wenim gradovima i selima. 1 Motivi koji su pokretali ovu socijalno heterogenu izbegli~ku masu na put u neizvesnost bili su razli~iti. Jedni su otaxbinu napu{tali zbog ideolo{kih razlika sa novom sovjetskom vla{}u neposredno nakon revolucije, drugi su be`ali iz ekonomskih razloga, a tre}e su, kao neprijateqe novog poretka, proterivale boq{evi~ke vlasti. Tako su se u istom izbegli~kom korpusu na{li oficiri i vojnici armija koje su se u gra anskom ratu borile protiv boq{evika, lekari, in`eweri, profesori univerziteta, arhitekte, umetnici i intelektualci drugih profila, trgovci, zanatlije, veleposedni~ko plemstvo, sve{tenici, industrijalci, ~inovnici itd. 2 1 Qubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije 1929 1941, kw. III, Beograd, 1996, 136; Qubodrag Dimi}, Rusko {kolstvo u Kraqevini Jugoslaviji 1918 1941, Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka, I, Beograd, 1994, 38. 2 O doseqavawu ruskih emigranata (izbeglica) u Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vidi vi{e: Miroslav Jovanovi}, Doseqavawe ruskih izbeglica u Kraqevinu SHS 1919 1924, Beograd, 1996.
308 Prema se}awu starijih Kraqev~ana, prvi Rus koji se nastanio na kraqeva~koj kaldrmi nakon Prvog svetskog rata bio je izvesni Grigorije Jeromah, biv{i austrougarski zarobqenik koji je tokom okupacije slu`io kod ovda{wih ba{tovana i trgovaca. 3 S obzirom na to da su pristizali u tzv. imigracionim talasima, te{ko je utvrditi koliko ruskih emigranata se nalazilo u Kraqevu u prvim poratnim godinama. Za najve}i broj wih ono je bilo samo usputna stanica u tragawu za boqim `ivotom u nekom ve}em i privredno razvijenijem gradu u kome je mogu}nost zaposlewa i sticawa materijalnih osnova za `ivot bila izglednija. Krajem avgusta 1920. godine u Kraqevu se nalazilo 12 ruskih porodica sa 19 ~lanova, dok je prilikom popisa stanovni{tva 31. januara 1921. godine registrovano 12 Rusa. 4 Tokom februara 1921. godine, u tre}em imigracionom talasu, sa ostrva Lemnosa u Kraqevo je prispelo 68 emigranata iz Rusije. 5 Izgradwa puta Kraqevo Ra{ka, po~etkom 1923. godine, izrada `elezni~ke pruge Kragujevac Kraqevo Ra{ka Kosovska Mitrovica, kao i podizawe Fabrike aviona i @elezni~kih radionica, tj. Fabrike vagona sredinom 20-ih godina veka koji je iza nas, ubrzali su uve}avawe broja Rusa koji su, bar za nekoliko godina, postali `iteqi Kraqeva. 6 Ve}ina wih pripadala je Tehni~kom puku I armijskog korpusa Vrangelove armije, Kubanskoj koza~koj diviziji i Donskom korpusu. Smawewem obima i zavr{etkom nekih od ovih gra evinskih zahvata ve}i broj Rusa, posebno samaca, odlazio je daqe u potrazi za zaposlewem, ali su neki, uglavnom porodi~ni qudi, svoje kofere potpuno raspakovali u Kraqevu. Obezbediv{i skroman sme{taj i kakav-takav posao, ove prido{lice su se lagano uklapale u novu sredinu. U tome su im, bar u po~etku, pomagale i dr`avne vlasti, da bi uskoro i sami kraqeva~ki Rusi, po ugledu na sunarodnike iz drugih mesta Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, obrazovali Rusku koloniju. 7 Krajem 1933. godine ona je okupqala preko 200 lica, prete`no siroma{nih radnika. 8 U sklopu we funkcionisao je i Roditeqski komitet, koji se starao o potpomagawu aka ruske narodnosti u pogledu uspe{nog u~ewa i 3 Milan Pantovi}, Kraqeva~ki medaqoni, Kraqevo, 2000, 42. 4 AJ, 14, 224 802, Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Odeqewu javne bezbednosti Ministarstva unutra{wih dela, 24. VIII 1920; Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. januara 1921. godine, Sarajevo, 1932, 82 83. 5 M. Jovanovi}, Doseqavawe ruskih izbeglica..., 216. 6 Miroslav Jovanovi}, Rusija u egzilu okviri, dometi i na~elni problemi istra`ivawa, Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka, kw. I, Beograd, 1994, 36. 7 Kolonija je slu`ila kao posrednik preko koga je Dr`avna komisija za ruske izbeglice slala nov~anu pomo} najugro`enijim emigrantima, a odr`avala je i vezu sa ni`im i vi{im vlastima daju}i im sve potrebne, objektivne i proverene informacije o izbeglicama. M. Jovanovi}, Doseqavawe ruskih izbeglica..., 302. 8 Od ruskog Roditeqskog komiteta u Kraqevu, Kraqevski glasnik, 23. XI 1933, 2.
sudelovao u pogledu vaspitawa u nacionalnom ruskom duhu, organizovao predavawa i izu~avawa geografije i istorije Rusije, pomagao oko nabavki uxbenika, ode}e i obu}e za ruske osnovce, sredwo{kolce i gimnazijalce, organizovao im besplatnu ishranu i sl. On je vodio ra~una i o radu osnovne {kole i de~jeg zabavi{ta za rusku decu, koji su u Kraqevu radili na ruskom kao nastavnom jeziku. 9 U zabavi{tu, koje je imalo status pripremnog razreda osnovne {kole, {kolske 1932/33. godine bilo je sedam de~aka i dve devoj~ice, a u sva ~etiri razreda osnovnu {kolu poha alo je osam devoj~ica i trojica mu{kar~i}a. O wihovom vaspitawu i obrazovawu brinula se u~iteqica Margarita Luka~. 10 Avgusta 1933. godine re{ewem Dr`avne komisije za ruske izbeglice zbog oskudice u materijalnim sredstvima zabavi{te i osnovna {kola su ukinuti. 11 U Kraqevu je aktivno delovala i podru`nica Ruske matice, nacionalno-kulturne ustanove osnovane u Qubqani 1924. godine s ciqem da putem razli~itih sustavnih, literarnih i muzi~kih priredaba, namijewenih u prvom redu svojim sunarodnicima u ruskoj mlade`i, a zatim i drugim, podr`ava koliko god je mogu}e intenzivnu vezu sa ruskom kulturom, literaturom i muzikom. 12 Weni napori, iskazani kroz organizovawe kurseva ruskog jezika za mali{ane ro ene van otaxbine, raznih vaspitnih predavawa, scenskih predstava, sve~anih akademija i sli~no, bili su usmereni ka okupqawu duhovnih snaga ruske emigracije u borbi za izgubqeno nacionalno obele`je i kulturne tradicije, opiru}i se postepenoj spontanoj denacionalizaciji onih koji su za svoje ishodi- {te odabrali ju`noslovensku dr`avu. 13 Zna~ajne uloge u dru{tvenom `ivotu ovda{wih Rusa pripadale su i Kubanskoj koza~koj stanici i Ruskom peva~kom dru{tvu, koje je svake godine, u okviru tradicionalnog Ruskog dana, prire ivalo koncert na kome su u~e{}e uzimali i lokalni predstavnici muzi~kog `ivota. 14 Premda vezani za svoja udru`ewa Rusi su, bilo oni nastaweni u Kraqevu bilo oni koji su se u wemu zatekli na proputovawu ili na nekom zabavno-umetni~kom gostovawu, udarili vidan `ig javnom i kulturnom `ivotu varo{i na Ibru. 15 Wihovo prisustvo 9 Isto. 10 AJ, 66, 1649 1744, Statisti~ki podaci o privatnim narodnim {kolama u srezu `i~kom u {kolskoj 1932/33. godini, 14. II 1933. 11 Od ruskog Roditeqskog komiteta u Kraqevu, Kraqevski glasnik, 23. XI 1933, 2. 12 Q. Dimi}, Kulturna politika..., kw. III, 180. 13 Isto. 14 Izjava zahvalnosti, Narodna samouprava, 10. III 1939, 4. 15 Tokom ~itavog me uratnog perioda Kraqevo su ~esto pohodile ruske putuju}e pozori{ne trupe, umetni~ki ansambli i samostalni umetnici. Svakog leta na lokaciji Jabu~ar gostovali su donski kozaci izvodiv{i na kowima razne jaha~ke egzibicije. Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, Ibarske novosti, 11. VIII 1983, 8. 309
310 ose}alo se na svakom koraku. Na ulicama, trgu, pijacama, ba{tama i kafanama ~uli su se ruski jezik i pesma, zapa`ale visoke koza~ke {ubare, crni vojni~ki koporani i nabrane mekane ~izme. Omiqena kafana u kojoj su se okupqali organizuju}i svoje zabave, tzv. ruske ve~eri, na kojima su pevane romanse, prikazivane razne ma- ioni~arske i akrobatske ve{tine, bila je Kod srpskog Kraqa, vlasnika Radosava Simi}a, na uglu ulica Obili}eve i Hajdik Veqkove. 16 Ruske ve~eri odr`avane su i u drugim kraqeva~kim kafanama i hotelima ( Studenici, Parizu ) i bile su veoma popularne kod me{tana. 17 Slobodno vreme u letwim mesecima Rusi su naj- ~e{}e provodili na levoj obali Ibra okupqaju}i se na ruskoj pla`i, koja se protezala od gvozdenog mosta do gradske klanice. 18 Pro`imawe srpskog i ruskog na~ina `ivota unelo je brojne novine i kod jednih i kod drugih. Najve}i broj Kraqev~ana prvi put se sretao sa ruskom kuhiwom: raznim jelima od pe~uraka, ka- {ama, bor{~om, piro{kama, haringama i drugim, koja su ubrzo na- {la mesto na wihovim jelovnicima. Pod uticajem Rusa i wihovih ve} pomalo kultnih samovara, ~aj se u srpskim domovima po~eo piti svakodnevno, a ne samo kao lek u bolesti. S druge strane, nekada{wi podanici dinastije Romanov stekli su naviku ispijawa kafe i slatkog sa vodom kao sastavnog dela rituala za do~ek gostiju kod Srba. 19 Drugovawe sa Rusima na ulici, u kafani, susedstvu ili radnom mestu, unosilo je u kraqeva~ke porodice niz novih obi~aja ba{tiwenih u drevnoj pro{losti wihove slovenske bra- }e. Zajedni~ko istorijsko poreklo i religijska pripadnost me{ali su i spajali dve tradicije istog duha, pa su tako obredna testa pripremana o raznim verskim praznicima ( pasha, kuli~, kutja, ~esnica, vasilica, slavski kola~ i `ito) bila podjednako omiqena i po{tovana i u srpskim i u ruskim doma}instvima. 20 U srpske domove Rusi su uneli i obi~aj ki}ewa jelke za novogodi- {we praznike, po{tovawe i negu ku}nih ~etvorono`nih qubimaca (psa, ma~ke) i jo{ mnogo toga. 21 16 M. Matijevi}, Kraqeva~ke kafane, 49, 190. 17 Jedno od brojnih ruskih ve~eri odr`ano je 9. decembra 1933. godine u hotelu Jugoslavija, o ~emu je Kraqevski glasnik izve{tavao: Program je bio vrlo dobro izveden. Naro~ito treba istaknuti trio od g. Kri{tofovi}a koji su izveli: ~elo sam autor, violinu gosp. Dimitrijevi} i klavir g- a Ritikova. Vrlo je lepo i s mnogo ose}aja pevala ruske pesme g- a Quba~ka Tumalejeva. Kao posledwa ta~ka bio je prikazan komad Bez Otaxbine od g. Zapoqskog. Rusko ve~e, Kraqevski glasnik, 14. XII 1933, 3. 18 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Leto na ibarskim pla`ama, Ibarske novosti, 4. VIII 1983, 8. 19 Mila Stojni}, Rusko-srpska kwi`evna preplitawa, Beograd, 1994, 15. 20 Isto. 21 Isto; M. B. Proti}, Nojeva..., 51.
Uprkos izra`enoj te`wi za o~uvawem nacionalnog identiteta, kulture i tradicije, ono u ~emu su Rusi bili najpodlo`niji uticaju nove sredine bio je jezik. Bliskost dva slovenska jezika uticala je na to da su oni, neosetno, kako u govoru tako i u pismu, sve ~e{}e upotrebqavali srpske re~i u ruskom kontekstu. 22 Socijalnu i profesionalnu kartu kraqeva~kih Rusa nemogu}e je pouzdano predstaviti, pogotovu stoga {to je najve}i deo ovih iskorewenih qudi, iz egzistencijalnih razloga, prihvatao poslove koji su bili ispod nivoa wihovog, uglavnom solidnog, obrazovawa. 23 Tek, u Kraqevu su se nastanili ataman Vja~eslav Naumenko, vazduhoplovni oficiri Ritikov i Rumjancev, u to vreme najstariji `ivi pilot na svetu Jankovski, pukovnik Morozov, in`ewer [umenski, zubni lekar Andrija Vol~kov, lekar op{te prakse Ivan Andru{kijevi~, advokati Ilija Ko~i~ki i Ni}ifor Savojski, nekoliko profesora, brojni limari, tesari, bravari, kova~i, tipografi, slovopisci, tehni~ari, strugari, slu`iteqi itd. Prve taksiste u Kraqevu bili su Rusi Ivan Karasev i izvesni Anatolij. 24 Sem stru~waka iz raznih oblasti ~iji kadar je u jugoslovenskoj dr`avi bio deficitaran (lekari, in`eweri, profesori, geometri i sl.) i onih koji su se, poput Dimitrija Nesterenka i Gligorija Glu{~enka, uspe{no uklapali u trgovinske tokove odlikuju}i se solidno{}u i uslu`no{}u, ve}ina ih je `ivela na ivici egzistencije, snalaze}i se za posao na razli~ite na~ine. O wihovom polo`aju svedo~i i jedan novinski napis: Usled prekida, zbog zime i mraza, radova na dovr{ewu zidawa fabrike vagona u Kraqevu, mnogo Rusa je ostalo bez posla i nalazi se u bedi. Radi wihove pomo}i sada je otvorena jeftina dobrotvorna kujna u kojoj se ruskim besposlenim radnicima izdaje skroman ru~ak i ~aj na kredit i besplatno dok se radovi ne obnove. 25 Oni koji su znali ne- 22 M. Stojni}, Rusko-srpska..., 148. 23 Kao jedan od pokazateqa mogu}e je, uslovno, koristiti i podatke o Rusima koji su streqani u nema~kom masakru kraqeva~kog stanovni{tva oktobra 1941. godine. Naime, prema raspolo`ivim saznawima, od 59 Rusa koji su se na{li pred mitraqeskim cevima wih 27 bilo je upo{qeno u Fabrici aviona, Fabrici vagona i Lo`ionici od ~ega je 23 radilo na poslovima bravara, tesara, stolara, montera, lo`a~a, kova~a i strugara, a ~etvorica kao in`eweri i tehni~ari, petorica su bili u~iteqi i sredwo{kolski profesori, ~etvorica ~inovnici, 16 su svrstani u kategoriju zanatlija i drugih radnika (stolari, limari, tipografi, slovopisci, piqari, slu`iteqi), a za jednog nije utvr eno kojim se zanimawem bavio. Qubi{a Ajdi}, Krv ruske emigracije u streqawu u Kraqevu oktobra 1941. godine, Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka, kw. I, Beograd, 1994, 137. 24 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Taksisti konkuri{u fijakeristima, Ibarske novosti, 23. XII 1982, 8; Spisak vlasnika ~ekovnih ra~una Po{tanske {tedionice Kraqevine Jugoslavije, Beograd, 1937, 135; Q. Ajdi}, Krv ruske emigracije u streqawu..., 137. 25 Iz `ivota ruske kolonije, Kraqevski glasnik, 21. I 1934, 2. 311
312 ki od zapadnoevropskih jezika ili neku umetni~ku ve{tinu, dr`ali su privatne ~asove dopuwavaju}i na taj na~in svoje, vi{e nego skromne, ku}ne buxete. Tako su mnogi kraqeva~ki mladi}i i devojke prve akorde na violini odsvirali na ~asovima kod Feodora Obele`eva a virtuelnost klavirske muzike upoznali na nastavi kod supruge izvesnog Abramceva. Posebno dubok trag u muzi~kom `ivotu Kraqeva ostavio je muzi~ar Vatrogasne ~ete, Pavle [kurenko. Uzgred, od wih su slu{ali i o ruskoj kulturi, kwi`evnosti i umetnosti, zaqubquju}i se u Pu{kina, Tjut~eva, Qermontova, Bloka, Dostojevskog, Tolstoja, Turgeweva i druge ruske velikane. 26 Svojevrsna kulturna misija pripadala je profesorima, ~iji broj je, usled ~estih preme{taja u druga mesta, varirao. Me u prvima je, {kolske 1921/22. godine, u kraqeva~ku gimnaziju stigao, kao predava~ zemqopisa i veronauke, Feodor Rajevski. Svr{eni student var{avskog pravni~kog fakulteta s istorisko-filosofskom grupom, Rajevski je u Kraqevu ostao do 1930. godine. 27 O wegovoj aktivnosti direktor Gimnazije Uskokovi} zapisao je: Svojim dosada{wim radom pokazao je odli~nog nastavnika. (...) Srpski jezik nau~io je vrlo dobro, a svojim vladawem i marqivo{}u mo`e poslu`iti svakome kao najlep{i primer. G. Rajevski je prototip one stare slovenske ruske du{e, pune morala, skromnosti i qubavi prema svemu, naro~ito prema {koli, wenom radu i crkvi. Za wega je isticano i da je uvek savestan, ta~an i vredan, da je organizator {kolskog Podmlatka Crvenog krsta i gimnazijske kwigoveznice, da kao ~lan gimnazijskog hora uti~e na u~enike za negu pesme, a na{u zemqu voli. 28 Privremeni u~iteq ve{tina Mihailo Glu{enko, sa diplomom Arhitekturnog fakulteta Umetni~ke akademije u Kijevu, predavao je, od 1921. do 1923. godine, crtawe i pisawe, a vodio je i privatnu {kolu modernog crtawa i umetnosti. 29 U dva navrata od 1925. do 1926. i od 1929. do 1933. godine ovda{wi profesor bio je i Ivan Vedenski koji je ta~no i savesno predavao pevawe, odli~no vodio hor i bio ~uvar {kolskog harmonijuma. 30 Osim wih, do po~etka Drugog svetskog rata na tlu Jugoslavije, u u~ionicama Gimnazije predavali su jo{ i: Nikolaj Voskresenski (veronauka, matematika), Nikolaj Kadesnikov (matematika), Vitalij Hvorostanski (pisawe, matematika, fizika), Mihail Cin- 26 M. Pantovi}, Kraqeva~ki..., 141. 27 AJ, 66, 754 1207, Spisak nastavnika gimnazije u Kraqevu (za razdeqivawe po kategorijama i grupama prema novom Zakonu o ~inovnicima), 15. VIII 1923. 28 Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada..., 101, 129. 29 AJ, 66, 754 1207, Dopis Odeqewa za sredwu nastavu Ministarstva prosvete direktoru kraqeva~ke gimnazije, 11. VII 1922; Gimnazija u Kraqevu, 549. 30 Q. P. Risti}, Od obnavqawa rada..., 129; Q. P. Risti}, Od zakona o sredwim {kolama..., 138.
hotski (pisawe, matematika, fizika) i Aleksije [ostakov (crtawe, pisawe, matematika i francuski jezik). 31 U Ni`oj sto~arsko- -mlekarskoj {koli radio je kao profesor i in`ewer poqoprivrede Igwatije Poderegin (sto~arstvo, zoohigijena, hemija). 32 Ruski emigranti ostavili su pe~at i u kraqeva~kom sportu. Po svojim ve{tim driblinzima ostao je upam}en fudbaler Ibra \or e Rus, a pri Sokolskom dru{tvu, u drugoj polovini 30-ih godina, aktivno je delovao Ruski odsek, u kome je 1939. godine bilo 30 ~lanova i 15 ~lanica svih uzrasta. 33 Neki od wih, poput zubara Vol~kova, koji je o`enio }erku Spasojevi}a, i [umjanskog, koji je svoju qubav prona{ao u }erki vunovla~ara Kosti}a, postali su kraqeva~ki zetovi, vezuju}i se na taj na~in ~vr{}e za novu sredinu i sugra ane, dok je in`ewer Poderegin za svoju `ivotnu saputnicu odabrao gimnazijsku profesoricu Milku Baji}. 34 Ukratko re~eno, svaki od ovih pojedinaca, znanih i onih ~ija imena danas nisu poznata, ostavio je svoj specifi~ni trag na dru{tveni i privredni `ivot Kraqeva. U ovakvom ambijentu `iveli su emigranti iz dalekih ruskih gradova i stepa, ~eznuv{i za rodnim domovima, neguju}i jezik, obi~aje i tradiciju, do`ivqavaju}i svoj trenutni polo`aj kao prolazno stawe, s ose}awem da je taj na~in `ivota privremen i da je dan povratka u otaxbinu blizu. FRANCUZI Sredinom 1928. godine u Kraqevo, grad u sna`nom privrednom usponu u koji su krajem 20-ih godina XX veka gotovo svakodnevno pristizali, privla~eni mogu}no{}u zaposlewa, novi radnici, iz francuskog grada Vilakublea prispela je grupa od oko 200 stru~waka i radnika tamo{we avio-industrije Société anonyme des Ateliers d aviation Louis Breguet. Wihov dolazak bio je rezultat ugovora izme u vlade Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca i uprave pomenutog francuskog dru{tva koje je kraqevskom Ministarstvu vojske i mornarice prodalo licencu za proizvodwu borbenih aviona Brege-19, ~ija izrada je trebalo da otpo~ne u novopodignutoj fabrici na lokaciji Divqe poqe, na periferiji Kraqeva. Naime, na tr`i{tu radne snage Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca bilo je veoma te{ko prona}i tehni~ki osposobqen kadar za tako slo- `eni posao kao {to je proizvodwa aviona, pa je francuska strana 31 Gimnazija u Kraqevu..., 548, 551, 557, 559. 32 100 godina..., 414. 33 Izve{taj Uprave Sokolske `upe Kragujevac za 1939. godinu podnet redovnoj godi{woj skup{tini 6. i 7. aprila 1940. godine..., 48. 34 M. Pantovi}, Kraqeva~ki..., 141. 313
314 prihvatila obavezu da, dok ne obu~i lokalnu radnu snagu, sve poslove na izradi aviona obavqaju weni radnici. 35 Kako u vreme dolaska Francuza stambene zgrade u koloniji gra enoj specijalno za wihov sme{taj nisu bile dovr{ene, to su kraqeva~ke op{tinske vlasti preduzele mere da im za prvo vreme obezbede stanove u privatnim objektima u gradu. U zgradi u kojoj je stanovala moja porodica stanovao je oko osam meseci direktor fabrike aviona, gospodin Jean Shevaux (@an [evo), profesor matematike na Sorboni, sa `enom, posle wega je kod nas stanovao generalni sekretar fabrike, gospodin Carnet (Karno), a za wim i drugi sve dok kolonija nije bila kona~no zavr{ena, pa ~ak i posle su povremeno stanovali kod nas probni piloti koji su dolazili na po nekoliko meseci prise}ao se nekada{wih suseda, nekoliko decenija kasnije, Svetolik Stefanovi}, slu`benik name{tenik u Fabrici aviona. 36 Nastawivawe ovako velikog broja Francuza, a dobar deo wih je sa sobom doveo i svoju porodicu, unelo je promene ne samo u demografskoj slici Kraqeva, ve} su se one osetile u gotovo svim sferama dru{tvenog `ivota: sportu, muzici, modi, navikama, ishrani, svakodnevici, manirima pona{awa, jednom re~ju kulturi uop{te. Sve`a sentimentalna se}awa na ratno savezni{tvo skovano na Solunskom frontu i vi{emese~ni boravak francuskih trupa u Kraqevu nakon oslobo ewa 1918. godine, kao i kulturolo- {ki afiniteti koje su negovali brojni pojedinci iz Srbije {kolovani na nekoj od francuskih visoko{kolskih ustanova, doprineli su tome da Kraqev~ani svoje nove sugra ane prihvate izuzetno srda~no `ele}i da im pomognu da im `ivot daleko od ku}e ne bude previ{e te`ak. 37 Svr{etkom izgradwe stambenih zgrada u neposrednoj blizini fabrike, formiran je pravi mali francuski grad. Svojim arhitektonskim re{ewima one su predstavqale najmodernije gra evine u Kraqevu, a o wihovoj udobnosti bilten fabrike Brege je pohvalno pisao: Ove zgrade nove izgradwe snabdevene su elektri~nim osvetqewem i teku}om vodom. Svaki stanar raspola`e sa stanom mebliranim, prostranim, sa dovoqno vazduha i jednim {irokim vrtom. 38 U sklopu svog grada Francuzi su oformili tri teniska igrali{ta sa crvenom {qakom za{ti}ena visokom ogradom, koja su postala steci{te okupqawa kraqeva~ke mlade gospode i gospo ica, a igrawe tenisa postala je stvar presti`a. 35 M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 38. 36 Navedeno prema: Blagomir Bi{evac, Jugoslovensko-francuski klub u Kraqevu, Na{a pro{lost, 4, Kraqevo, 1989, 208. 37 M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 61. 38 Isto, 60.
Osim tenisa Francuzi su se bavili i drugim sportovima upra- `wavaju}i naro~ito lov na podru~ju ribni~kih brda i Go~a i u letwim mesecima plivawe u Ibru i ribolov na Zapadnoj Moravi. 39 Za decu francuskih radnika Fabrika je, uz odobrewe Ministarstva prosvete, organizovala {kolovawe u, za tu svrhu posebno otvorenoj, Privatnoj francusko-srpskoj osnovnoj {koli. U prvoj godini rada ({kolske 1929/30. godine) u wenim klupama na{lo se 43 dece uzrasta od pet do 13 godina sa kojima je nastavu, po nastavnom planu i programu dr`avnih osnovnih {kola, izvodio nastavnik pariske osnovne {kole Saby. ^asove srpskog jezika malim Francuzima dr`ao je ~etiri puta nedeqno Radoslav Vesni}, suplent kraqeva~ke gimnazije 40, dok je jezik doma}ina upo{qenim Francuzima i wihovim suprugama predavao na posebnom kursu Milan Antonovi}, gimnazijski profesor francuskog jezika. 41 Prema nekim podacima, francusko Ministarstvo spoqnih poslova je, nastoje}i da poboq{a `ivotne uslove i omogu}i lak- {u komunikaciju svojih dr`avqana sa maticom, krajem 20-ih godina XX veka otvorilo u Kraqevu svoj konzulat. 42 U ciqu {to ~vr{}eg zbli`avawa sa doma}im stanovni- {tvom, a i radi sistematskog {irewa francuskog kulturnog uticaja, na inicijativu Dru{tva prijateqa Francuske u Kraqevu je 16. maja 1931. godine otvoren Francusko-jugoslovenski klub ( Club franco-yugoslave de Kraljevo ). 43 O ovom zna~ajnom doga aju jedan kragujeva~ki list doneo je kra}u reporta`u: Sve~ano je otvoren Francusko-jugoslovenski klub velikom zabavom u Parizu na kojoj je bio najotmeniji ovda{wi svet. Posle pozdravne re~i novoizabranog predsednika g. Dr. Stamenkovi}a, ovda{weg lekara, odr`ao je sjajno predavawe, puno kozerije, g. Pol Mase, lektor Univerziteta, o duhu Francuskom. Iza ovog predavawa, ~esto prekidanog aplauzima, usledilo je nekoliko koncertnih ta~aka iz muzike u kojima je uzelo u~e{}a vi{e simpati~nih dama i gospo a iz Kraqeva. A onda su mnogobrojni parovi do zore plesali... 44 39 Miqojko D. Lu~i}, Osam vekova Ribnice (istorijsko-geografski pregled), Kraqevo, 2001, 368. 40 AJ, 66, 1312 1554, Re{ewe Nastavnog odseka Odeqewa za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 2. XI 1929. 41 M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 60. 42 Na`alost, vi{e detaqa o aktivnosti ovog konzulata nismo uspeli da prona emo. Op{ta dr`avna uprava banovine, srezovi, op{tine i gradovi, Zagreb, 1932, 335. 43 O datumu po~etka rada Kluba u postoje}oj literaturi i memoarskoj gra i postoje podeqena mi{qewa neutemeqena na ~vrstoj argumentaciji. Miroslav Filipovi} pomo}u posrednih dokaza navodi da je Klub po~eo da radi pred kraj 1929. godine, a Todor Vujasinovi}, pozivaju}i se na svoje se}awe, ka`e da je Klub otpo~eo sa radom 1932. godine. IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Se}awa Todora Vujasinovi}a, II/69; M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 61. 44 Dopis iz Kraqeva, Glas [umadije, 23. V 1931, 2. 315
316 Materijalno potpomagan od direkcije Fabrike aviona i francuskog poslanstva u Beogradu, Klub je, okupiv{i veliki broj kraqeva~kih intelektualaca, razvio `ivu kulturno-prosvetnu delatnost. 45 Zahvaquju}i ovoj pomo}i u prostorijama Kluba, sme- {tenim u Domu @enske podru`ine, formirana je biblioteka ~iji fond je sa~iwavalo oko 1.000 kwiga doma}e i francuske literature, a iz Francuske su stizali {tampa i razni ~asopisi. 46 U Klubu su organizovana razna predavawa, te~ajevi francuskog jezika, matinea, obele`avani zna~ajniji datumi iz francuske istorije i sl. 47 Na ovaj na~in kraqeva~ka javnost upoznavana je sa francuskom literaturom, umetno{}u, naukom, kod we se ja~ala qubav prema saveznicima iz Prvog svetskog rata {to je posredno dovodilo do kulturnog i duhovnog zbli`ewa sa francuskim osobqem Fabrike aviona. Pri Klubu je formiran i xez orkestar koji je svirkom na matineima Dru{tva i drugim kraqeva~kim igrankama popularisao ovu vrstu muzike koja je sticala sve vi{e poklonika. 48 Upravu Kluba sa~iwavali su kraqeva~ki intelektualci (profesori, lekari, in`eweri, oficiri, studenti), ~inovnici, trgovci, zanatlije i ugostiteqi, a za po~asnog predsednika nekoliko godina biran je direktor Fabrike aviona @ak [evo. 49 Pre- 45 Krajem 1933. godine Klub je imao 160 redovnih ~lanova. Agilnost Francusko- -jugoslovenskog kluba u Kraqevu, Pravda, 30. XII 1933, 8. 46 ^itaonica Kluba bila je otvorena svake ve~eri od 17 ~asova, a izdavawe kwiga za ku}no ~itawe vr{eno je nedeqom. Francusko-jugoslovenski klub sa narodnom kwi`nicom i ~itaonicom, Kraqevski glasnik, 23. XI 1933, 3. 47 Neke od tema ovih predavawa koja su prire ivali naj~e{}e profesori gimnazije i lekari Sreske bolnice bile su: O `ivotu praistorijskog ~oveka, O polnim bolestima, predohrana i le~ewe, O tuberkulozi, O urbanizmu i problemima Kraqeva, O Ivanu Me{trovi}u od ~oban~eta do umetnika itd. Isto; Nedeqne vesti, Kraqevski glasnik, 2. XI 1933, 3. 48 U xez orkestru svirali su: Mima Ili} (klavir), Tilda Milovanovi} (prva violina), Mija ^ukuli} (druga violina), Rade Buwak (saksofon) i Vojo Aritonovi} (bubwevi), a povremeno su nastupali Je{ko Simonovi} i Dragan Tomovi} Tilovac. Vremeplov XX veka, Kraqevski glasnik, 26. IV 2001, 2. 49 Na godi{woj skup{tini Kluba odr`anoj 1. oktobra 1933. godine u upravu su izabrani: za po~asnog predsednika @ak [evoa, za predsednika Milan Antonovi}, profesor, za potpredsednike potpukovnik Pavle Filipovi}, komandant aerodroma, Brana Vasiqevi}, in`ewer i Radmila Vladimirovi}, profesorica gimnazije, za sekretare Du{an Risti}, sudski pripravnik i Milan Radovanovi}, za blagajnike Radomir Vilotijevi}, student prava i @ivota Stefanovi}, ~inovnik, za kwi`ni~are Jelisaveta Maxarevi}, suplent i Svetolik Stefanovi}, student prava, a za ~lanove Upravnog odbora: Steva Kne`evi}, industrijalac, Milan Vidanovi}, potporu~nik, Miodrag Petrovi}, po{tanski ~inovnik i Borivoje Risti}, potporu~nik. U Nadzorni odbor birani su: Velimir Trifunovi}, direktor gimnazije, dr. M. Mladenovi}, lekar, Mihailo Kne`evi}, profesor, D. Milovanovi}, trgovac i Vera ^olovi}, ~inovnik. Skup{tina Jugoslovensko- -francuskog kluba, Kraqevski glasnik, 12. X 1933, 3.
ma navodima istaknutog predratnog komuniste Todora Vujasinovi}a, ~lanstvo Kluba su mawim delom ~inili Francuzi ( Radnici Francuzi od samog po~etka nisu se interesovali za Klub, a ve}eg interesa nisu pokazivali ni slu`benici. ) a kraqeva~ku ~ar{iju, deo mlade bur`oazije i par soluna{a, Klub je zanimao samo u ~asovima parade ili neke sve~anosti. 50 Verovatno da su ovi navodi, ukoliko su objektivni, bili osnovni razlog opadawa klupske aktivnosti po~etkom 1934. godine. Miroslav Filipovi} pak stagnaciju Kluba povezuje sa krizom poslovawa Fabrike aviona, 51 ali i sa negativnim uticajem komunista. 52 Naime, wihovo prisustvo u Klubu nije pro{lo nezapa`eno od strane policijskih vlasti koje su aprila 1935. godine uhapsile blagajnike Radomira Vilotijevi}a i @ivotu Stefanovi}a, a imovinu Kluba zaplenile. 53 Nedugo zatim Uprava Kraqevske `enske podru`ine iselila je klupsku biblioteku i uskratila im kori{}ewe prostorija u Domu @enske podru`ine. 54 Nakon izbora nove Uprave na ~elu sa trgovcem Milovanovi}em, ~ija je supruga bila Francuskiwa, rad Kluba je obnovqen, ali se mo`e re}i da je to, u odnosu na ranije, bilo `ivotarewe. 55 50 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Se}awa Todora Vujasinovi}a, II/69. 51 Klub je zapao u krizu kada i Fabrika aviona, a uskoro ga je napustila i Francuska ambasada. Kwige i novine koje su do tada besplatno stizale u Kraqevo, prestajale su da sti`u. M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 63. 52 S tim u vezi Filipovi} ka`e: Uprava izabrana 1933. godine, ta~nije deo te uprave, bio je sklon komunisti~kim idejama, a Kraqevo je bilo mali grad u kome se sve znalo. On je prestao da bude mesto okupqawa kraqeva~ke elite, a po wegovim salonima su po~eli da hodaju qudi koji su se stalno sa{aptavali. ^lanovi uprave koji su predstavqali elitu Kraqeva prestali su da dolaze u Klub i iskqu~ili se iz aktivnosti. Tako je Kraqevo dobilo mesto gde se okupqalo revolucionarno jezgro, ali je izgubilo Klub sa svojom osnovnom namenom. Isto. 53 Su ewa u ^a~ku, Narodni pokret, 19. XII 1935, 3. 54 NMK, Kwiga zapisnika Uprave Kraqevske `enske podru`ine, Zapisnik sednice od 30. V 1935. 55 Jedan od retkih kulturnih doga aja organizovanih u ovom periodu pod okriqem Dru{tva prijateqa Francuske, bila je sve~ana akademija odr`ana 18. septembra 1938. godine u mesnoj Sokolani, o kome je Politika zabele`ila: Danas je u Kraqevu sve~ano do~ekan francuski konzul iz Beograda g. Gotren koji je doputovao ovamo da uzme u~e{}e u ime poslanika Francuske Republike g. Bri`era na sve~anoj akademiji koju je, u ~ast Francuske, priredio Klub prijateqa Francuske. Prilikom do~eka muzika dobrovoqne vatrogaske ~ete intonirala je na{u i francusku himnu. Od kasarne protiv-aeroplanskog diviziona, gde je obavqen do- ~ek g. Gotrena, krenula je povorka koja se zadr`ala na pijaci pred spomenikom izginulim Kraqev~anima, na koji je g. Gotren polo`io buket sve`eg cve}a. U Sokolani na akademiji odr`ao je predavawe g. Svetislav Petrovi}, profesor Vi- {e pedago{ke {kole i profesor Univerziteta dr Milan @ujovi}. U podne je za ve}i broj zvanica prire en banket. Akademija u ~ast Francuske u Kraqevu, Politika, 19. IX 1938, 5. 317
318 Krajem ~etvrte decenije XX veka u kraqeva~kim kulturnim krugovima pokrenuta je inicijativa za obnovu Kluba, o ~emu je Narodna samouprava pisala: Do pre 2-3 godine imali smo i mi Kraqev~ani jedno dru{tvo prijateqa Francuske, gde se je mogla ~uti `iva re~, dobiti ~asopisi i novine, dr`ani su i kursevi. Dru{tvo je imalo svoju biblioteku, zgradu u zakup i name{taj. Na ~elu ovog dru{tva nalazili su se na{i najve}i prosvetni radnici u Kraqevu. Iz nepoznatih razloga prestao je rad ovog dru{tva. Uprava ovog dru{tva }uti, niti saziva novu skup{tinu, niti je pak po dru{tvenim pravilima imovinu predala. Potrebno je obnoviti ovo dru{tvo i dati mu ponova poleta za rad, wegovi posetioci bili su ve}inom omladina i sredwo{kolci. Danas mesto da omladina ima prilike da se slu{aju}i raznovrsna predavawa razonodi i u~i, imaju korzo, matinea, ali to je ve} druga tema. I ovoga puta ka`emo, sramota je da Kraqevo nema ovog kluba kad ve} nema ni narodnog univerziteta. 56 Ova inicijativa, po svemu sude}i, nije imala zna~ajnijeg odjeka, tako da delatnost Kluba do Aprilskog rata nije obnovqena. [to se Francuza ti~e, nakon isteka dr`avnog ugovora sa preduze}em Brege marta 1933. godine, oni su postepeno napu{tali Kraqevo. Posledwi su oti{li iz grada na Ibru 1937. godine. 57 56 [ta je sa Dru{tvom prijateqa Francuske, Narodna samouprava, 28. IV 1939, 3. 57 M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 93.
SVAKODNEVICA I NOVOTARIJE
Mu{ka moda u Kraqevu, 20-ih godina XX veka
321 MODA Jedan od najboqih pokazateqa modernizacijskih promena na ~ijem primeru se ogledao civilizacijski preobra`aj pojedinaca i wegova podlo`nost uticajima kolektivnih obrazaca jeste moda. Ona predstavqa specifi~nu socijalnu formu neobi~no otpornu na sve privredne i dru{tvene promene, fenomen koji opstaje ~ak i u najdubqim krizama, lomovima i oskudici. Kako isti~e Pe a Markovi}, moda je karakteristi~an primer pro{irenih horizonata. 1 Ono {to je u pogledu mode karakterisalo sva provincijska mesta u Srbiji u periodu izme u dva svetska rata, a i u ranijim periodima, pa samim tim i Kraqevo, bila je zagledanost u Beograd kao, za tada{we prilike, svojevrsnog generatora i katalizatora modnih kretawa. Svi noviteti, modni trendovi i detaqi nastali u nekoj od poznatih evropskih modnih prestonica (Parizu, Be~u, Rimu, Berlinu itd.) pristizali su najpre u Beograd, odakle su se modni valovi razlivali po unutra{wosti zemqe. Evropsku modu u Kraqevo su donosili trgovci na povratku sa svojih poslovnih putovawa, aci i studenti {kolovani u jugoslovenskoj metropoli ili u nekom od gradova Zapadne i Sredwe Evrope, putnici na proputovawu, ekonomski imigranti, a {irewem {tampe kao mo}nog medija ona je pristizala i sa stranica modnih revijalnih ~asopisa poput beogradskog @ena i svet ili pariskih Ellite, Paris Elégant, Toute la Mode, La confection Parissiene, La chaussupe i drugih koji su se mogli nabaviti kod kolportera, vlasnika pomodnih radwi ili u kwi`arama. 2 Specifi~na uloga u mewawu ovda- {we mode pripadala je ruskim i francuskim doseqenicima. Posebno podlo`ne modnim uticajima i promenama, koje se nisu o~itovale samo u spoqa{wim promenama garderobe i frizura, ve} su ostavqale dalekose`nije uticaje na svest i dovodile do mewawa moralnih normi i formi pona{awa lagano razaraju}i tradicionalnu srpsku patrijarhalnu porodicu, bile su `ene. Upr- 1 P. J. Markovi}, Beograd i Evropa 1918 1941..., 66.
322 kos otporu tradicionalista, moda je, naro~ito u periodima ekonomskog boqitka sredinom dvadesetih i tridesetih godina pro- {log veka, zauzimala sve ~vr{}e pozicije mewaju}i sistem op- {teprihva}enih dru{tvenih vrednosti. Zasigurno da su modni trendovi bili krivci za liberalizaciju formi `enskog pona- {awa, o ~emu je, pomalo za~u en ovakvom pojavom u jednom provincijskom gradu, novinar Pravde zabele`io: Kada je ve} re~ o kraqeva~kim devojkama, treba ista}i jednu vrlo interesantnu i simptomati~nu pojavu. Naime, one bez ikakvog ustru~avawa, savr- {eno prirodno, u mawim grupama ili potpuno same, dolaze na matinea, zabave ili sedaju za sto pred hotelom ili {etaju korzoom, idu u bioskop ili dolaze na pla`u. Bez roditeqa ili kavaqera, {to nije slu~aj kod ostalih na{ih palanki. Ovde nije obi~aj da se devojke skupe jo{ kod ku}e pa da tako zajedno iza u na korzo. Ne, ve} izlaze pojedina~no i nalaze se na korzou, matineu ili uve~e pred hotelom. I to dolaze na korzo tek posle 8 ~asova uve~e, obi~no posle ve~era, po{to se obuku u ve~erwe toaleta. Posle kratke {etwe sedaju pred hotelom i obi~no uz pivo slu{aju muziku. A oko 10 ~asova po~iwe dansing i igra se do duboko u no}. Sutra dan, pre podne, posluju po ku}i, a ~itavo popodne provode na pla`i. 3 @enska moda u Kraqevu 20-ih godina XX veka Najboqi indikator modnih kretawa, pored raznih zabava, matinea, soarea, igranki i pla`a, bio je korzo u glavnoj ulici, na ko- 2 Oglas, Kraqevski glasnik, 23. X 1933, 4; P. J. Markovi}, Beograd i Evropa 1918 1941..., 66. 3 Same, bez roditeqa i bez kavaqera kraqeva~ke udove idu u bioskop, na igrawe i na pla`u, Pravda, 16. VII 1935, 4.
me su se u ve~erwim satima mogle videti devojke, `ene, mladi}i i stariji mu{karci odeveni u skladu sa raznim modnim obrascima. Osim toga {to su ode}a, obu}a, frizura i drugi estetski detaqi pokazivali dru{tveni standard i status na socijalnoj lestvici, oni su bili i svojevrsna obele`ja jedne vremenske epohe. U godinama neposredno nakon Prvog svetskog rata Kraqevo je zapqusnuo val u to vreme dominantne {imi-mode: pantalone uskih nogavica, dobro nafatirana {iroka ramena na sakoima i kaputima, uske `enske sukwe i haqine jedva ne{to malo preko kolena, tako da su se mogle dobro zapaziti i lepe noge i oblici `enskih tela i kultne {imike {iqate cipele za `ene i mu{karce. Na glavama mu{karaca zapa`ali su se {e{iri {irokog oboda, ponekad i velurski, a kod `ena filcani i ko`ni zvonasti {e{iri sa podvrnutim obodom, duboko nabijeni na ~elo, tzv. {apo-klo{, koji su svojim oblikom podse}ali na kalpak sredwovekovnog viteza. 4 Na prelomu tre}e i ~etvrte decenije pro{log veka pristigla je tzv. ~arlston moda iz Amerike koju su odlikovale {iroke nogavice na pantalonama, sa man`etnama, ravna ramena na kaputima i sakoima, primetno kra}e sukwe i haqine sa pojasom na bau{ i ponekad sa fronclama, znatno komotnije od onih karakteristi~nih za {imi-modu. Stvar presti`a predstavqalo je no{ewe {e{ira poznatih svetskih marki: italijanskih Borsalino i Panica, be~kog Habiga, londonskih Lok i kompanija i Trus i kompanija, a neizbe`ni modni detaq u jesewim i ki{nim danima bili su ki{obrani i svileni mu{ki mantili proizvo a~a Braberi, Aligator ili Akvaskutum. Sve ovo bilo je mogu}e nabaviti u poznatim lokalnim mode- -salonima i manufakturno-pomodnim trgovinama, a oni imu}niji su za obla~ewe po posledwoj modi potezali ~ak i do Beograda. Raznovrsno{}u ponude isticali su se mode-salon Marica ( veliki izbor najmodernijih {e{ira ) i trgovine Kod mladi}a ( ogromno prispelo stovari{te modne robe po dana- {wim modnim i slatkim ukusima i najboqim kvalitetima ), Vojislava D. \or evi}a, Radomira Jovanovi}a Bukare, Milovana Jovanovi}a ( veliki izbor modne `enske i mu{ke trikota`e i kravata ) i Bra}e Jakovqevi}a ( raspola`e najve}im izborom gotovih `enskih kaputa ), a oni koji bi se odlu~ili da svoje odelo sa{iju kod nekog od ovda{wih kroja~a, navra}ali bi u radwu Bra}e Stefanovi}, koja je nudila veliki izbor {tofova poznate para}inske industrije Teokarevi}. Oni sa pli}im xepom i druga~ijim modnim sklonostima opredeqivali su se za nabavku znatno jeftinije mu{ke ode}e vara`dinske konfekcije Tivar plava karirana odela i zeleni zimski kaputi od lodna, tzv. hubertusi, sportskog kroja koji su bili nepromo~ivi i otporni na jake vetrove. 4 Dimitrije M. Kne`ev, Beograd na{e mladosti 1918 1941, Beograd, 2001, 196. 323
324 Moderna obu}a kupovana je u radwama: Bata, kod Svetomira Tomovi}a ( Boston cipele) i Bo`e Stefanovi}a ( pored prvoklasne izrade cipela sviju vrsta i fazona, mo`ete dobiti i prvoklasne papu~e ko`ne i {tikovane, `enske i mu{ke ). 5 U skladu sa modom koja je evoluirala, vodilo se ra~una i o izgledu frizure. Parna, marsel i elektroondulacija postajale su sastavni deo navika kraqeva~kih dama koje su uz to pa`wu pridavale i kozmeti~kim preparatima puderima, kremama, parfemima, a naj~e{}e kori{teni bili su kremovi za negu lica: Ponds, Nivea, Elida, Tokalon i Dr Filipon krem, koji je izra ivan u vr{a~koj apoteci Kihler. 6 One koje su vi{e te`ile ekstravaganciji, pri tom lak{e odbacuju}i tradicionalne stege i predrasude, bojile su kosu, naj~e{}e turskom kanom, za koju se verovalo i da je dobra za ja~awe wenog korena, dok su mu{karci za oblikovawe frizure upotrebqavali brilijantin ili {e}ernu vodicu. 7 Ono {to je u pogledu modnih trendova Beograd predstavqao za Kraqevo, to je ono bilo za seosko podru~je @i~kog sreza. Pod uticajem varo{ke mode tradicionalni na~ini odevawa lagano su i{~ezavali iz seoskih sredina, o ~emu je dopisnik Politike iz Kraqeva, Miodrag Kali~anin, po~etkom 1941. godine, sa primetnom dozom kritizerstva, pisao: Posle rata `ivot po selima oko Kraqeva po~eo je iz osnova da se mewa. Mnogi lepi obi~aji napu{teni su i na wihovo mesto do{le su nove navike. (...) Uticaj varo{kog `ivota jo{ koliko se mnogo ose}a po selima, naro~ito onim koja su na domaku tih varo{i i time izlo`ena ve}em uticaju. Na{ seqak voli da podra`ava varo{ki `ivot i u tom kopirawu on ide do sme{noga. Kao po nekom pravilu iz varo{i se prenosi u selo sve ono {to je negativno i {to nimalo ne odgovara duhu sela i seqaka, a to sve ujedno ekonomski iscrpquje jo{ vi{e ionako iscrpqenog poqoprivrednika. (...) Seoska `ena u mnogim stvarima ne izostaje od `ena u varo{i. @eqa za modom ponela je i `enski seoski svet, koji smatra da sve ono {to je moderno u isto vreme zna~i i lepo. Narodna no{wa gotovo sasvim je napu{tena. Lakovana cipela i svilena ode}a davno su stekli pravo gra anstva po selima. Razna kozmeti~ka sredstva isto tako. 8 5 Oglas, Kraqevski glasnik, 21. IX 1933, 4; Oglas, Kraqevski glasnik, 19. X 1933, 4; Oglas, Kraqevski glasnik, 23. X 1933, 4. 6 PA@NJA! ^ast mi je izvestiti po{tovane Dame da u mom frizerskom Salonu mogu dobiti prvoklasnu Parnu trajnu ondulaciju, kao vodenu marsel ondulaciju i manikir. Trajnu ondulaciju radim li~no i za svaku frizuru garantujem. Cene su umerene. ogla{avao je svoje usluge u Kraqevskom glasniku frizer Nikola Prodanovi}. Navedeno prema: Dobrivoje Obradovi} Kondis, Gazda laje, roba govori, Ibarske novosti, 21. IV 1983, 8. 7 D. M. Kne`ev, Beograd na{e mladosti, 197. 8 Kafanski `ivot, kocka i moda uzimaju sve vi{e maha na na{em selu, Politika, 1. II 1941, 12.
Osim u izmenama obla~ewa i li~nog izgleda, novi modni trendovi izra`avali su se i kroz nove igre, obi~aje i dru{tvene rituale. Igre karakteristi~ne za kruto i dostojanstveno tradicionalno dru{tvo, kakva su bila kola kokowe{, ~a~anka, kraqev~anka, vrawanka, travni~ko, zanatlijsko, doktorsko, trgova~ko i zvonce, sve vi{e su ustupale prostor modernim latinoameri~kim plesovima i okretnim igrama, od kojih su najvi{e igrani: slofks, tango, polka, mazurka, kadril, engli{-vals, rumba, paleglaj, a naro~itu popularnost me u Kraqev~anima mla e `ivotne dobi imao je, zbog ritma i `ivih pokreta, ma arski ~arda{. O tome koliko su ove moderne igre, koje predstavqaju svojevrsnu demonstraciju slobode opho ewa i pokreta, imale poklonika u Kraqevu, govori i podatak da je jo{ 1919. godine Pero Stoji}, koji je igra~ki zanat ispekao u Nirnbergu, stekav{i diplomu tanc-majstora, otvorio prvu {kolu igrawa u kafani Jelenac. 9 PLA@E U danima letwih `ega omiqeno mesto okupqawa Kraqev~ana bila je reka Ibar. Iako je u blizini proticala i Zapadna Morava, ona nije toliko privla~ila wihovu pa`wu. ^esto mutna, tiha, topla i podmukla sa svojim brojnim virovima. Jedino su je voleli ribolovci, pisao je kraqeva~ki hroni~ar Dobrivoje Obradovi} Kondis. 10 S druge strane, vode Ibra bile su bistre, zelenkastoplave boje, sa brzacima u pojedinim delovima i ti{acima, dubine od dva do tri metra. 11 Pu{tawem u saobra}aj pruge Kragujevac Kraqevo 1929. godine, na kraqeva~ke pla`e hrlili su u velikom broju i Kragujev~ani. 12 Sezona kupawa otpo~iwala je o \ur evdanu i trajala do sredine oktobra, mada je kod starijih Kraqev~ana postojalo uverewe da sa ovim u`itkom treba prestati nakon Preobra`ewa, kada se, kako tradicija ka`e, preobra`avaju voda i gora. Na Ibru je postojalo nekoliko pla`a. U gorwem delu grada, kod Stare ~ar{ije, nalazio se opasni duboki vir, tzv. kolovrat, koji je predstavqao pravi izazov za pliva~e. Re~ni talasi ovde su udarali u visoku stenovitu obalu i, pod pravim uglom, naglo skretali u drugom pravcu. Nizvodno od wega Ibar je ulazio u kazan, gde se voda umirivala i lagano nastavqala svoj put ka pli}aku kod 9 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Tanc-majstor i prvi biciklista, Ibarske novosti, 21. VII 1983, 8. 10 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Leto na ibarskim pla`ama, Ibarske novosti, 4. VIII 1983, 8. 11 Isto. 12 Dopis iz Kraqeva, Glas [umadije, 23. V 1931, 2. 325
326 Mirine ~esme, gde se nalazilo omiqeno kupali{te `iteqa kvarta kod kafane @eneva. Najopasniji deo toka Ibra kroz Kraqevo nalazio se u rejonu \avoqih plo~a, izme u Mirine ~esme i elektrocentrale. Zastra{uju}i naziv ovog dela reke, u ~ijem koritu je bilo mnogo stena i podvodnih plo~a, opomiwao je one koji ve{tinu plivawa nisu najboqe savladali da ga zaobilaze. Kraqevo je imalo i vojni~ku i rusku pla`u. Na prvu, koja je bila poznata i kao oficirska, a nalazila se izme u drvenog mosta preko koga je prelazila Go~ka `eleznica i gvozdenog drumskog mosta, dolazili su na kupawe vojnici i oficiri. Kako su se neki od vojnika, nemaju}i kupa}e ga}e, kupali nagi, ova pla`a je imala i atribut nudisti~ke. Tridesetak metara nizvodno od drvenog mosta, izme u dva kraka reke, nalazilo se malo ostrvo, oivi~eno vrbama i topolama, ~ije lepe i peskovite pla`e su bile rezervisane za gimnazijalce. 13 Ruska pla`a, sme{tena izme u vojni~ke pla`e i gradske klanice, bila je steci{te ruskih emigranata. Ne{to ni- `e od we, na u{}u reke Ribnice u Ibar, bila je pla`a na kojoj su se okupqali stanovnici naseqa Ribnice i aerokolonije. Glavna gradska pla`a nalazila se ispod ba{te kod elektrocentrale. [qunkovita obala i plitka voda bili su idealni za porodice sa decom i slabije pliva~e, pa su na woj bile najve}e gu`ve. Tu su postojale i kabine za presvla~ewe i dva improvizovana bifea (kod teta @ivke i Uro{a Miti}a Micka), u kojima se, po pristupa~nim cenama, moglo osve`iti hladnom kabezom, sladoledom, {qivovicom, pivom i salatama od paradajza i krastavaca. 14 Najja~i udar na ovu pla`u bio je nedeqom, kada bi gradske ulice i kafane skoro opustele, a ~itave porodice se sjatile na Ibar nose}i u korpama i zembiqima {erpe sa ru~kom. Dok bi se deca prskala, jurila ili plivala po pli}aku, a `ene {trikale ili prepri~avale varo{ke novotarije, glave porodica su u hladovini igrale karte ili {ah, ~itale novine ili bezbri`no dremale. Navala kupa~a stvarala je probleme sa odr`avawem higijene pla`e, o ~emu je reporter Pravde napisao: Ibarska pla`a je velika, ali stra{no zapu{tena. Op{tinska uprava do danas nije preduzela apsolutno ni{ta da se onaj deo re~nog korita koji nije pod vodom o~isti od ne~isto}e i ubreta. \ubre se na suncu isparava i {iri strahovit smrad. 15 Kupali{ta na Ibru bila su svojevrsni poligoni za dokazivawe spretnosti i odva`nosti. San svakog mladi}a bio je da pobedi u 13 Dr Dragoqub Popovi}, Na{i nastavnici, Gimnazija u Kraqevu 1909 1999, Kraqevo, 2000, 318. 14 Isto. 15 Same, bez roditeqa i bez kavaqera kraqeva~ke udava~e idu u bioskop, na igrawe i na pla`u, Pravda, 16. VII 1935, 4.
brzom plivawu, plivawu uz maticu, rowewu i skokovima sa drumskog mosta, koji su, lepotom i raznovrsno{}u stilova, predstavqali atrakciju poput onih u Mostaru ili U`icu. Ipak, titula naj pliva~a pripadala je onom koji bi uspevao da na Bogojavqewe u ledenim talasima Ibra prvi dopliva do drvenog krsta ba~enog s mosta. 16 327 Detaq sa jedne od kraqeva~kih pla`a, 1937. Ibarske pla`e predstavqale su, u neku ruku, i modne piste na kojima su se mogle videti razne kreacije kupa}ih kostima, ali i koje su, upravo zbog nagla{enog liberalizma u odevawu, davale povoda za brojne polemike. Naime, `ene su obi~no za kupawe obla~ile duga~ke kombinizone sa bretelama, devojke su imale jednodelne kupa}e kostime sa obaveznom sukwicom do iznad kolena, a mu{karci su dolazili na pla`u u crnim ga}ama poput fudbalskih, koje su bile pripijene uz butinu, ili u dugim belim ga}ama koje su povijali u visini kolena. 17 Slobodnije obla~ewe 16 U godinama pred Drugi svetski rat pobednik u ovom poduhvatu naj~e{}e je bio Bo`o Vukomanovi} Cuger. Dobrivoje Obradovi} Kondis, Bela nedeqa prole}ni karneval, Ibarske novosti, 17. III 1983, 8; M. Simi}, Kraqevo 1941, 29. 17 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Leto na ibarskim pla`ama, Ibarske novosti, 4. VIII 1983, 8.
328 i letwe vreline izgleda su inicirali i slobodnije pona{awe i odnos me u polovima {to je sve ~e{}e, iska~u}i iz okvira tradicionalnog kolektivnog duha, izazivalo burne reakcije ~uvara javnog morala. Posledica toga bila je odluka op{tinske uprave s po~etka jula 1938. godine kojom je zabraweno kupawe mu{karaca i `ena na istim pla`ama. Postalo je prosto nepristupa~no do}i na pla`u sa decom, naro~ito `enskom, koja su prinu ena da gledaju one nemoralne postupke pojedinih mu{karaca i `ena. Ko ho}e da sebi stvara takva u`ivawa, neka to potra`i na drugoj strani, a ne pred svetom koji je prinu en da okre}e glavu na drugu stranu od gadosti koju sebi dozvoqava ovaj demimondski svet. Ne treba dozvoliti da i ova op{tinska naredba ostane mrtvo slovo na hartiji, kao {to je to slu~aj sa mnogo ranije izdatim! pisao je rezignirani lokalni novinar. 18 Iako je ve}ina Kraqev~ana, druguju}i jo{ od malih nogu sa rekom, dobro ispekla pliva~ku ve{tinu, ipak weni brzaci bili su ponekad kobni za, uglavnom, decu ili nekog sa strane koji nije poznavao wenu narav, poput supruge Milana Radosavqevi}a, predsednika Okru`nog suda, koja se utopila 4. avgusta 1938. godine. 19 Stoga su op{tinske vlasti upozoravale na oprez prilikom ovih letwih u`itaka, apeluju}i posebno na roditeqe: Zapa`eno je da se u ovim danima velike dnevne toplote pojavquju na Ibru pored odraslih i jedan veliki broj dece koji na kupawe dolaze bez roditeqa i bez nadzora starijih uop{te. Nisu retki slu~ajevi da se poneko od wih po~ne daviti u vodi i da ga spasu odrasli kupa~i koji znaju plivati. To }e se svakako ponoviti jo{ koji put jer je Ibar brz i veliki ne samo za maloletne nego i za odrasle koji ne znaju plivati. Zbog toga bi trebalo izdati strogu naredbu roditeqima ili starateqima ove dece da o wima povedu ra~una ili da im se zabrani kupawe u reci. 20 VATROGASNO DRU[TVO Doga aj koji je u prepodnevnim satima 24. jula 1931. godine prekinuo ustaqeni ritam `ivota u gradu, izazvav{i veliko uzbu ewe i pometwu, doprineo je, iako to zvu~i pomalo paradoksalno, jo{ jednom modernizacijskom pomaku koji je Kraqevo postiglo tokom perioda izme u dva svetska rata. Radi se, naime, o velikom po`aru koji je umalo prerastao u katastrofu sa nesagledivim posledicama: Ne- {to pre 10 ~asova pre podne 24. 7. prime}en je po`ar na trome i sto- 18 Jedna pametna odluka, Narodna samouprava, 8. VII 1938, 2. 19 U Ibru se udavila supruga predsednika suda u Kraqevu, Narodna samouprava, 12. VIII 1938, 3. 20 Opasnost za decu pri kupawu, Narodna samouprava, 1. VII 1938, 3.
vari{ta gra e Steve Kne`evi}a, industrijalca, stovari{ta i pecare rakije Bo`a Markovi}a i ku}e sa magacinom benzina Budimira Ili}a, trgovca. Mesto gde je po`ar izbio nalazi se gotovo u centru varo{i, udaqeno od glavne pijace nepunih 100 m. Op{tinski stra- `ar, kao i svet koji je primetio po`ar, alarmirali su varo{, te se ubrzo na tom mestu okupila nepregledna masa sveta koja je svesrdno radila da se po`ar lokalizuje. (...) Napor oko ga{ewa ostao je dugo bez uspeha jer je po`ar zahvatio sve ve}e razmere, a nije se imalo nikakvih sprava za ga{ewe jer kraqevska op{tina s tim ne raspola`e, kao {to nema ni po`arne ~ete. Jedna najobi~nija pumpa koja se na- {la na mestu po`ara bila je nedovoqna i za ga{ewe mnogo mawe vatre. (...) Narod je kofama bacao vodu, {to nije mnogo pomagalao. Da bi se imalo dovoqno vode pozvano je i nekoliko kamiona koji su prenosili vodu sa Ibra, a u me uvremenu je u pomo} pozvana i po`arna ~eta iz Kragujevca koja je stigla za nepun sat od poziva. (...) Posle napornog rada koji je trajao nekoliko ~asova uspelo je da se po`ar donekle lokalizuje, ali tek kada je stigla kragujeva~ka po`arna ~eta, po`ar je u~iwen potpuno bezopasnim. [teta, kako se bar u prvo vreme dalo oceniti, prema{a sumu od pola miliona dinara. Blagodare}i po`rtvovawu vojske i `andarmerijskom vodu, varo{ je po- {te ena te`e nesre}e, jer da je vatra zahvatila magacin sa benzinom i rakijom, ceo jedan kraj bio bi neminovno uni{ten. 21 Ovo i sli~na pre a{wa opomiwuju}a iskustva, predstavqali su presudne faktore koji su uticali na to da Kraqevo, prvi put u svojoj istoriji, dobije organizovanu protivpo`arnu za{titu. Uprkos sazreloj svesti o neophodnosti uspostavqawa organizovane forme za{tite od vatrene stihije, sa tim se otezalo sve do 1. januara 1933. godine, a razloge za to, izme u ostalog, prevashodno treba tra`iti u nedostatku finansijskih i materijalnih sredstava. Kraqeva~ko Dobrovoqno po`arno dru{tvo svoju delatnost zapo~elo je kao kulturno-za{titno dru{tvo u ciqu za{tite od po`ara. 22 Dono{ewem Zakona o organizaciji vatrogastva, 12. juna 1933. godine, ono je i formalno postalo sastavni deo Vatrogasnog saveza Kraqevine Jugoslavije, koji je, u ciqu za{tite imovine i `ivota gra ana od po`ara, kao i za ukazivawe pomo}i na slu~aj elementarnih i drugih opasnosti, objediwavao delatnost svih vatrogasnih subjekata u zemqi. 23 Osim lokalne, pragma- 21 Veliki po`ar u Kraqevu, Politika, 25. VII 1931, 4. 22 AVII, Popisnik 17, K-557/2-1 (VII), Spisak novostvorenih udru`ewa na teritoriji [umadiske diviziske oblasti, 11. II 1935; Dobrotvorno po`arno dru{tvo u Kraqevu, Kraqevski glasnik, 3. XI 1933, 2. 23 Zakon je predvi ao da organizaciju vatrogastva sa~iwavaju: vatrogasne ~ete, vatrogasne `upe, vatrogasne zajednice i vatrogasni savez. Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije, 26. VII 1933, 1. 329
330 ti~ne uloge, vatrogastvu je, sa stanovi{ta tada{we dr`avne ideologije integralnog jugoslovenstva data uloga sociolo{kog faktora koji bi svojim vaspitnim metodama doprinosio kona~nom ujediwewu naroda, jer ono izgra uje jednu vi{u svest, jedan vi{i smisao za kolektivno istupawe, za kolektivnu odbranu i u sebi nosi jednu misao kooperacije op{te solidarnosti. 24 Zakonska regulativa propisivala je ~etiri vrste vatrogasnih ~eta: dobrovoqne, industrijske i zavodske, zvani~ne (profesionalne) i obavezne. U skladu sa ovim, kraqeva~ko Dru{tvo preformirano je u Dobrovoqnu vatrogasnu ~etu, koja je bila javni organ na koji op{tinska uprava prenosi jedan deo svoje vlasti, koja se odnosi na bezbednost od po`ara u smislu zakonskih po`arno- -policijskih odredaba i naredaba. 25 Kriterijum koji je morala prethodno da ispuni bio je da u svom sastavu ima najmawe 15 vatrogasaca starijih od 18 godina, bez obzira na pol, razvrstanih u ~etiri kategorije: izvr{uju}e ~lanove, nara{taj, poma`u}e i po~asne ~lanove. Wenim aktivnostima upravqali su Skup{tina, Upravni odbor, Zapovedni{tvo i Nadzorni odbor. 26 Broj izvr{uju}eg ~lanstva je varirao, a krajem marta 1938. godine bilo ih je 16. 27 Dobrovoqna vatrogasna ~eta odlikovala se agilno{}u svojih ~lanova, tako da je za nepune ~etiri godine od kada je osnovana (...) uspela da se svojim radom stavi na ~elo svih dobrovoqnih po`arnih dru{tava u Moravskoj banovini. 28 Finansijska sred- 24 Dr N. @uti}, Kraji{ki sokoli Sokoli Srpske Krajine..., 55. 25 Zadaci vatrogasne ~ete bili su: da sistematskim i stru~nim delovawem {titi i brani imetak i `ivot gra ana od po`ara, poplava, zemqotresa i drugih elementarnih nepogoda, te da organizuje za{titu svoga podru~ja u ratnom stawu za slu~aj napada iz vazduha, od po`ara i zagu{qivih plinova (gasova); da deluje na nacionalnom, kulturnom i prosvetnom podizawu, kako svojih ~lanova, tako i ostalog stanovni{tva svoga podru~ja; da {aqe dva predstavnika na skup{tinu vatrogasne `upe, od kojih je jedan zapovednik, odnosno wegov zamenik. Isto. 26 Na vanrednoj skup{tini odr`anoj 12. novembra 1933. godine u Upravni odbor ovda{we Dobrovoqne vatrogasne ~ete izabrani su: za predsednika dr Mihailo Mladenovi}, lekar, za tajnika Milorad Smiqani}, ~inovnik, za blagajnika Dragoqub Antonovi}, bankarski slu`benik, za zapovednika Aleksandar Gligorijevi}, komandir Gradske stra`e, za wegovog zamenika Sava Mati}, potkiva~, za vo- e odeqewa Milan Petrovi}, glumac i Aleksandar Petrovi}, ~inovnik, za rukovaoca Voja Risti}, kolar. U Nadzorni odbor izabrani su: Du{an Krsti}, bankarski slu`benik, Miodrag Milo{evi}, {tampar, Rajko Seni~i}, stolar, Dragoslav Martinovi}, kafexija i Du{an Aritonovi}, trgovac. Potpukovnik Pavle Filipovi}, kapetan I klase Romoald Manola, na~elnik sreza @i~kog Dobrosav Brajovi} i predsednik op{tine Milan Jovi~i} uzeli su u~e{}a u aktivnostima ^ete kao predstavnici pojedinih vlasti. Skup{tina vatrogasne ~ete u Kraqevu, Kraqevski glasnik, 17. XI 1933, 3. 27 AJ, 71, 46, Izve{taj vrhovnog inspektora vatrogasne slu`be Stare{instvu Vatrogasnog saveza Kraqevine Jugoslavije, 4. IV 1938. 28 Aktivni rad dobrovoqne po`arne ~ete u Kraqevu, Politika, 13. V 1937, 10.
stva za wen rad obezbe ivana su u okviru op{tinskog buxeta iz koga je, u tu svrhu, izdvajana mese~na subvencija od 1.000 dinara. Prvo sedi{te ove ~ete bilo je u prostorijama onda{we Elektri~ne centrale, a potom je preseqeno u du}anski lokal na pijaci, za koji je pla}ana mese~na zakupnina od 350 dinara mese~no, a koji slu`i jo{ i za spremu li~ne opreme svih ~lanova kao i za stalno de`urstvo koje ~lanovi ~ete naizmeni~no odr`avaju dobrovoqno dan i no} po trojica. Oprema (lestve, odelo za vatrogasce i drugi pribor) bila je, u nepostojawu odgovaraju}eg spremi{ta, sme- {tena u nekoliko obli`wih {upa. 29 Osnovne pote{ko}e u funkcionisawu ~ete poticale su od niskog nivoa materijalno-tehni~ke opremqenosti. Za intervencije na mestima po`ara upotrebqavan je kamion cisterna marke ford, koga je op{tinska uprava nabavila za prawe gradskih ulica ( ovaj auto je toliko izrabqen, da se ne mo`e upotrebiti za davawe vode sa potrebnim pritiskom, pa mo`e da poslu`i tek samo za dovoz vode na zgari{te, koja se drugom pumpom baca na po`ar ) i ru~na pumpa postavqena na platformu jednog starog automobila, kojim se ujedno prevozilo i qudstvo. Mawkalo je i creva visokog pritiska ( tla~nih cevi imaju svega 55 metara ), a u nedostatku sirene za alarmirawe u slu~aju po`ara stanovni{tvo je upozoravano zvowavom crkvenih zvona. Inspektori Vatrogasnog saveza Kraqevine Jugoslavije koji su sredinom marta 1938. godine, u sklopu obilaska vatrogasnih ~eta Moravske banovine, sem Kraqeva obi{li jo{ i Para}in, Zaje~ar, Ni{ i Kru{evac, o radu kraqeva~kih vatrogasaca zapisali su: Pri dolasku u Kraqevo do~ekani smo na `elezni~koj stanici od cele ^ete koja se propisno postrojila na peronu. Nakon pozdrava sa predsednikom i prijema raporta, uputili smo se u varo{. To je bio prvi slu~aj na ovome putovawu gde smo tako zvani~no do~ekani. (...) Posle obavqenog pregleda odredili smo probnu ve`bu van varo{i na jednom oko tri kilometra udaqenom biv{em paromlinu, koji je pre nekoliko godina izgoreo. Kod ove ve`be pokazalo se da je qudstvo dobro, sprave slabe, a sistem rada nestru~an jer nemaju nikakvih stru~nih kwiga i pravila za ve`bovnik. 30 29 AJ, 71, 46, Izve{taj vrhovnog inspektora vatrogasne slu`be Stare{instvu Vatrogasnog saveza Kraqevine Jugoslavije, 4. IV 1938. 30 U svom izve{taju inspektori su nagla{avali nerazvijenost vatrogasne slu`be na podru~ju Moravske banovine i nu`nost wenog podizawa na vi{i nivo: Slu- `ba odbrane teritorije Moravske banovine od po`ara je jo{ uvek na vrlo niskom stepenu. Utvrdili smo, da je na podru~ju ove banovine Zakon o organizaciji vatrogastva sa svima do sada izdatim propisima, uputstvima i bezbrijnim raspisima, mawe vi{e nepoznat. Sama svest o potrebi postojawa ove organizacije u narodu nije razvijena iz razloga {to mawka potrebna propaganda i potstrek od strane mesnih vlasti. (...) U svima mestima koje smo obi{li, odr`ali smo potrebne sastanke i konferencije sa predstavnicima mesnih civilnih i vojnih 331
332 Kraqeva~ki vatrogasci, 1940. Biti pripadnik vatrogasne ~ete predstavqalo je obavezu, ali i ~ast za svakog pojedinca. 31 U sredini u kojoj je uniforma bila cewena kao simbol tradicionalnih vrednosti, to ga je svrstavalo, u neku ruku, u redove elite ~iji uticaj na dru{tvene tokove je imao svoju specifi~nu te`inu. Poluvojno ustrojstvo i disciplina, paradni stroj, zvuci vatrogasnog muzi~kog bleh-orkestra i samopo`rtvovawe za op{te dobro, ostavqali su na gra anstvo jak utisak, pa su vatrogasci stoga u`ivali nagla{eno po{tovawe javnosti. vlasti, industrije i gra ana, i tom prilikom predo~ili svima opasnosti koje im prete u svakodnevnom `ivotu, a naro~ito za slu~aj rata. Svugde smo dobili utisak da smo ih ispeli ubediti u tome, pa ako budu dr`ali data nam obe}awa, mo`e se o~ekivati da }e u svima tim mestima vatrogastvo krenuti na boqe. Isto. 31 Prilikom stupawa u organizaciju vatrogasaca svaki ~lan je morao prethodno polo`iti zakletvu koja je glasila: Ja (ime i prezime) kao ~lan dobrovoqne vatrogasne ~ete zakliwem se jedinim Bogom da }u vladaju}em kraqu i otaxbini veran biti, narodno i dr`avno jedinstvo ~uvati, svoju du`nost po ustavu, zemaqskim zakonima i vatrogasnim propisima savesno vr{iti, zapovedi svojih predpostavqenih slu`iti, a ~ast i ugled vatrogastva u svemu {tititi i u svom radu kao vatrogasac starati se za op{te dobro tako mi Bog pomogao. Katalog izlo`be Dobrovoqno vatrogasno dru{tvo Kraqevo 1933 2003, Kraqevo, 2003, bez numerisane stranice.
KRIMINAL I CRNA HRONIKA Ubrzani privredni i urbani razvoj Kraqeva u periodu izme- u dva svetska rata, veliki i relativno brz priliv imigranata sa razli~itim vrednosnim sistemima, porast razli~itosti stanovni{tva, slabqewe tradicionalnih dru{tvenih institucija i dru- {tvene kontrole, umnogome izmeweni uslovi materijalnog `ivota qudi i nemogu}nost zadovoqewa novoprobu enih potreba, uticali su i na razvoj onoga {to savremena nauke o sociologiji grada naziva urbani socijalni kriminal i patologija. 32 U kriminalnom miqeu najzastupqeniji oblik bile su kra e, provalne pqa~ke i sitna xeparewa. Na meti xeparo{a naj~e{}e su se nalazili seqaci na pijaci, ~iji s mukom ste~eni novac je, tridesetih godina XX veka, u nizu slu~ajeva zavr{avao me u prstima poznatih kraqeva~kih xeparo{a [uge i Ciga. 33 ^este su bile i tzv. sitne kra e. Tako je aprila 1920. godine Q. Dimitrijevi} ukrala jedan mali bakra~ Stane Andri}, a N. Ne{ovi} je polovinom oktobra 1923. godine prisvojila koko{ku Ilije Matovi}a. B. Petrovi}a iz Adrana policijska patrola je, u no}i izme u 2. i 3. aprila 1920. godine, uhvatila na delu dok je, kroz razbijen prozor trgovine @ivojina Eri}a, krao klince za potkov stoke. 34 Da se kradqivci nisu previ{e obazirali na to ko je potencijalna `rtva, svedo~i i kra a izvr{ena pod okriqem mraka 4. decembra 1920. godine, kada su iz dvori{ta Milorada Milosavqevi}a, predsednika Prvostepenog suda, odneli dve ko{nice sa p~elama i medom, ili provala S. Todorovi}a iz Pek~anice u magacin Vojne stanice iz koga je pokrao razne dr`avne stvari. 35 Razbojni~ke drskosti nije bila po{te ena ni crkva Svetog Mihovila, o ~emu je Narodna samouprava pisala: Nepoznati kradqivac sa~ekao je dok je svet pospao, pa je preko plota usko~io u zadwi deo dvori{ta zaklowen od ulice. Potom je razbio prozor sa isto~ne strane i kroz isti se uvukao u crkvu. Po{to je izobijao fijoke na ormanu u sporednom odeqewu u{ao je u crkvu i obio oltar sv. Mihaila. Iz oltara je kradqivac uzeo zlatne stvari, pa je 32 O kriminalu u gradu i nekim pojavama urbane patologije vidi vi{e: Ljubinko Pu{i}, Grad, dru{tvo, prostor: sociologija grada, Beograd, 1997. 33 Mihailo Simi}, Kraqevo 1941 svedo~ewa i se}awa..., 10. 34 AJ, 14, 184 680, Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Odeqewu javne bezbednosti Ministarstva unutra{wih dela o kretawu kriminaliteta za mesec april 1920. godine, 10. V 1920; AJ, 14, 190 704, Izve{taj Velikog `upana Ra{ke oblasti Odeqewu javne bezbednosti Ministarstva unutra{wih dela, 23. II 1923. 35 AJ, 14, 184 680, Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Odeqewu javne bezbednosti Ministarstva unutra{wih dela o kretawu kriminaliteta za mesec april 1920. godine, 10. V 1920; AJ, 14, 184 681, Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Odeqewu javne bezbednosti Ministarstva unutra{wih dela o kretawu kriminaliteta za mesec decembar 1920. godine, 10. I 1921. 333
334 obio i malu kasicu u nameri da otuda uzme novac. Posle ovoga dao se daqe na posao. Do{ao je u zadwi deo crkve i tu obio oltar sv. Ante, ali ni{ta nije odatle uzeo. Po izvr{enoj kra i je na prozor iza{ao i izgubio se u nepoznatom pravcu. Sutra dan `upnik g. Geli} kad je u{ao u crkvu da slu`i slu`bu primetio je da su stvari ispreturane. Odmah mu je bilo jasno da je po sredi kra a pa je slu~aj prijavio sudu. 36 Ipak, na meti kradqivaca bile su naj~e{}e trgovinske radwe. Iz Batinog lokala, u no}i izme u 27. i 28. oktobra 1933. godine, opqa~kano je 1.500 dinara, a jedne martovske no}i 1936. godine obijene su radwa Jelene Vu~kovi}, kwi`ara ^ede M. Milo{evi}a i ostava u dvori{tu Dragomira Markovi}a, pri ~emu je samo iz Vukovi}kine radwe odneto robe u vrednosti od 10.000 dinara. 37 Kao spektakularna ~ar{ijska novost, dugo se prepri~avao sukob Miodraga Miqkovi}a Ni{lije sa kradqivcem koji je, po~etkom avgusta 1936. godine, poku{ao da pokrade wegovu farbarsku trgovinu: Po{to je razbio prozor na sporednom odeqewu, lopov je iz dvori{ta u{ao u radwu i po~eo da obija kasu s novcem. Pomo}nik radwe Nedeqko Milovanovi} koji je spavao u susednoj sobi, ~uv{i lupu otr~ao je i obavestio gazdu. U dru{tvu sa Dragim Jelisijevi- }em, trgovcem, g. Miqkovi} se uputio u radwu. Pomo}nika i Jelisijevi}a ostavio je u dvori{tu da ~uvaju prozor, a on je otvorio glavni ulaz, upalio osvetqewe i obija~a napao stolicom. Obija~ je dohvatio kantu s kolomazom i izme u wih se razvila borba u kojoj je g. Miqkovi} dobio lak{e povrede, dok je obija~ iz revolvera g. Miqkovi}a dobio jedan metak u le a a drugi u glavu. Iako te- {ko rawen, uspeo je da pobegne kroz glavni ulaz na ulicu, ali je uskoro uhva}en. To je R. Stevanovi}, ma{inbravar radionice vagona. On je dobro poznat policiji jer je ve} bio osu ivan na dve godine zbog kra e. Prilikom borbe u radwi g. Miqkovi} umalo nije poginuo od op{tinskog stra`ara Isidora Karapanxi}a. Dok se on nagnuo nad obija~em, stra`ar koji je u{ao u radwu potegao je revolver na wega misle}i da je to obija~, ali se Miqkovi} uto okrenuo i ovaj ga je prepoznao. 38 Ruka pravde 23. avgusta 1936. godine dosegla je i drskog i prepredenog kradqivca S. Babi}a, farbarskog radnika iz Trubara, koji je za sobom imao ve} desetine kra a izvr{enih u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, Mariboru i drugim gradovima. Pri poku{aju da usred dana kalauzom otvori vrata manufakturne radwe Mi- 36 Pokradena katoli~ka crkva u Kraqevu, Narodna samouprava, 19. V 1939, 2. 37 Kra a u radwi kod Bate, Kraqevski glasnik, 2. XI 1933, 3; Bele{ke o doga- ajima u unutra{wosti, Pravda, 20. III 1936, 18. 38 Jedan trgovac iz Kraqeva sa dva revolverska metka ranio lopova koga je uhvatio u kra i u svojoj radwi, Vreme, 8. VIII 1936, 4.
lisava Milosavqevi}a, on je, nakon kra}e potere po varo{kim ulicama, uhva}en. 39 Krajem avgusta 1939. godine policijski inspektor Dragutin Velimirovi} razre{io je slu~aj pqa~ke pomodne radwe Luvr, iz koje su u nekoliko mahova nestajali novac i roba. Temeqna istraga tokom koje je zakqu~eno da je potkradaju oni koji dobro poznaju raspored prostorija, rezultirala je hap{ewem trgova~kih pomo}nika J. [ikani}a, iz bosanskog sela Obudovca, i S. Mitra iz Sarajeva, koji su, sem novca, krali skupocenu `ensku konfekciju i nosili kao poklon svojim devojkama. 40 Me u nesvakida{we kra e ubraja se i slu~aj Matije Golika, tridesetogodi{weg montera Fabrike vagona, kome je nepoznati kradqivac, prethodno razbiv{i prozorsko okno na wegovom stanu, odneo {eme i skice novog tipa jedne rotacione ma{ine zasnovane na principu parne turbine. Radilo se o Golikovom pronalasku koji je konstruisao posle mnogo napora i o kome su se stru~waci vrlo pohvalno izrazili. 41 Da na razne kriminalne pojave, naj~e{}e pronevere novca, nisu bile imune ni neke dr`avne institucije, svedo~i slu~aj ekonoma banovinske bolnice R. Cveji}a, koji je, tokom 1931. i 1932. godine, radi dovr{ewa dve ku}e, utajio 84.935 dinara. 42 Posebno poglavqe kraqeva~ke kriminalne scene ~inile su tu~e i mawi neredi nastali, naj~e{}e, usled preteranog konzumirawa alkohola. Izgrednike je Gradska stra`a op{tine grada Kraqeva privodila Op{tinskom sudu, koji im je, naj~e{}e, izricao jednodnevne zatvorske kazne sa vaspitnim radom, nakon ~ega bi, oni koji nisu bili `iteqi Kraqeva, bili udaqavani iz varo- {i. Takav je bio slu~aj sa Novopazarcima I. i J. Bi{evcom, koji su u no}i 14/15. aprila 1926. godine u Obili}evoj ulici pravili larmu i psovku i uznemiravali no}ni mir susednim gra anima, dok je Q. Aksentijevi}, zemqoradnik iz Sir~e, prema izve{taju stra`ara, u pijanom stawu napravio nered tu~om u kojoj je stolicom udario jednog vojnika i na moju naredbu nije prestao, ve} se ustremio i na mene. 43 Od svih ovakvih doga aja najdramati~niji je ipak bio sukob stra`ara sa poznatim varo{kim nasilnikom R. Jo- 39 Poku{aj kra e usred dana u Kraqevu, Narodna samouprava, 26. VIII 1938, 3. 40 Radwu Luvr u Kraqevu mesecima su potkradali trgova~ki pomo}nici, Pravda, 29. VIII 1939, 7. 41 Fabri~kom radniku pronalaza~u ukradene su skice wegova pronalaska, Pravda, 4. XII 1935, 9. 42 Velika pronevera u banovinskoj bolnici u Kraqevu, ^a~anski pokret, 25. VI 1933, 2; Su ewe biv{em ekonomu bolnice u Kraqevu za pronevere i falsifikate, Pravda, 8. XI 1933, 9; Presuda biv{em ekonomu bolnice, Pravda, 10. XI 1933, 5. 43 IAK, Op{tina kraqevska Kraqevo 1918 1941, kutija br. 8, Izve{taj op{tinskog stara`ara Sudu op{tine kraqevske, 15. IV 1926. 335
336 vanovi}em Marincem i dvojicom wegovih drugova, koji se dogodio uve~e 5. jula 1937. godine. Ovu tu~u koja je prerasla u ozbiqan sukob u kome je radilo i vatreno naoru`awe i koja je izazvala veliko uzbu ewe gra ana, podsetiv{i ih na scene iz gangsterskih filmova koje su imali prilike da vide na bioskopskom platnu, opisao je dopisnik Pravde M. Simi}: Sino} posle 7 ~asova u neposrednoj blizini Sreskog suda odigrao se jedan kratak doga aj u kome umalo nije poginuo komandir gradske stra`e Aleksandar Gligorijevi}. Ovaj krvavi doga aj izazvali su poznati kavgaxija R. Jovanovi} zv. Marinac i wegovi drugovi: @. Vasiqevi} Rakilinac i I. Gruji~i} Mu{ani}. Po{to je ju~e bio pazarni dan, u varo{ su do{li mnogi iz okolnih sela. Jedan iz Adrana u{ao je u jednu radwu da kupi ne{to. U toj radwi nalazio se i Marinac sa drugovima. ^im je seqak u{ao ovaj ga je pitao odakle je, a kada je rekao, sva trojica, kao po dogovoru, navalili su na wega i ni krivog ni du`nog ga isprebijali. U jednom momentu on je uspeo da umakne na ulicu i odjuri u gradsku stra`aru. Komandir Gligorijevi} je poslao 2 stra`ara da napada~e privedu, ali kako sami nisu mogli ni{ta da u~ine, pritekao im je i on u pomo}, ali bez oru`ja. Nastala je strahovita gu`va u kojoj su nenaoru`ani stra- `ari bili slabiji. Kako je Marinac imao revolver, komandir je odjurio u svoj stan koji se nalazio u blizini, uzeo karabin i pozvao u pomo} `andarme koji su napada~ima za{li s le a. U daqem sukobu Marinac je na k-dira ispalio 2 hica, ali ga na sre}u nije pogodio. U borbu sa napada~ima ume{ao se i narod koji se iskupio u velikom broju ga aju}i i biju}i Marinca koji je bio najopasniji. Ovaj je uskoro sav oblivqen krvqu pao. @andarmi i policajci imali su mnogo muke da ga spasu od lin~a. Ostala dvojica su iskoristila priliku i pobegla. Za wima je organizovana prava hajka u kojoj u~estvuju ozloje eni gra ani i veruje se da }e oni biti uhva- }eni tokom dana{weg dana. Premla}eni Marinac do kasno u no} nije dolazio svesti. 44 Gradska stra`a je delovala i preventivno, privode}i sve one za koje bi postojali nagove{taji da mogu predstavqati remetila~ki faktor. Kao takvog, revnosni stra`ar Lazar Dimitrijevi} okarakterisao je Q. Milenkovi}a, koga je usled skitwe, li- {io slobode, a isto je do`iveo i ruski emigrant J. Bojkov, koji je zate~en kako uve~e 21. februara 1926. godine tumara po varo{i, a bio je mnogo pijan. 45 Zbog strasti zvane ~a{ica na{ao se iza 44 Krvava tu~a izme u kraqeva~kog kavgaxije Marinca i op{tinskih stra`ara, Pravda, 7. VII 1935, 19. 45 IAK, Op{tina kraqevska Kraqevo 1918 1941, kutija br. 7, Izve{taj Lazara Dimitrijevi}a Sudu op{tine kraqevske, 20. II 1926; Izve{taj Lazara Dimitrijevi}a Sudu op{tine kraqevske, 22. II 1926.
brave i N. Tripkovi}, koga je Dimitrijevi} priveo da ne bi pravio nered. 46 Najvi{e uzbu ewa od svih doga aja koji su povremeno prekidali svakodnevni ustaqeni gradski ritam `ivota stvarala su ubistva i samoubistva. Wihove pozadine, motivi, okolnosti i epilozi bivali su danima glavna tema ~ar{ijskih prepri~avawa, raspaquju}i ma{tu i proizvode}i na taj na~in mno{tvo raznih verzija jednog istog doga aja. Tako se 9. maja 1931. godine kroz Kraqevo neverovatnom brzinom pronela vest o samoubistvu po{tanskog ~inovnika @. Radovanovi}a, koji je zbog nov~anih dugovawa pucao revolverom sebi u glavu. Posledweg dana juna meseca 1933. godine na isti na~in ubio se i ugledni trgovac i biv{i predsednik op- {tine i narodni poslanik sreza @i~kog Lazar Kuzmanovi}, koji je du`e vremena bio te{ko bolestan, a iza sebe je ostavio opro- {tajno pismo: U`asne muke koje mi je nemogu}e daqe podnositi, nagna{e me da se re{im da gasim `ivot. Ne budem li uspeo, bi}e zlo jo{ gore. Nesre}na porodico i drugovi, znam da mi ne mo`ete oprostiti. 47 Zdravstveni problemi bili su uzrok i samoubistva bawalu~ke peva~ice Q. Viser, koja je u februaru 1939. godine gostovala u ovda{woj kafani Beograd. 48 Zaprepa{}ewe javnosti izazvalo je i samoubistvo ve{awem rentijera M. Risti}a, 19. marta 1939. godine, koji je, kao biv{i op{tinski kmet, bio cewen i omiqen od celokupnog gra anstva. 49 Da su qubavni jadi ~esto bili podsticaj za suicidne porive, svedo~e i dva takva slu~aja koja su u godinama na prelazu iz ~etvrte u petu deceniju pro{log veka ostavile otiske u crnoj hronici Kraqeva. Prvi je poku{aj mlade i lepe slu`avke H. Bakor da emotivne probleme re{i oduzimawem `ivota u hladnim talasima Ibra, 28. januara 1939. godine, a drugi, koji je izazvao mnoge polemike, tragi~ni ishod tajne qubavne veze M. Markovi}a i S. Vu- ~itrnski, 10. jula 1940. godine, o kome je Politika donela op{iran ~lanak: Preksino} oko 10 ~asova na jednoj wivi izvan varo- 46 Isto, Izve{taj Lazara Dimitrijevi}a Sudu op{tine kraqevske, 10. III 1926. 47 Samoubistvo zbog meni~nih dugova, Politika, 10. V 1931, 9; Smrt narodnog poslanika Lazara Kuzmanovi}a, Politika, 1. VII 1933, 2; Samoubica Lazar Kuzmanovi}, narodni poslanik, sino} je umro, Pravda, 1. VII 1933, 4. 48 U jednom momentu du{evne depresije, dok je muzika svirala ona se neprimetno udaqila iz kavane. Oti{la je u svoju sobu i jednim brija~em presekla sebi vene na rukama. U vrlo te{kom stawu preneta je u bolnicu gde je dr. Govedarevi} preduzeo sve mere da joj spase `ivot. Me utim, usled velikog gubitka krvi ona je umrla. pisala je Pravda. Samoubistvo kavanske peva~ice u Kraqevu, Pravda, 25. II 1939, 9. 49 Biv{i kmet u Kraqevu Milivoje Risti} izvr{io je samoubistvo, Pravda, 21. III 1939, 12; Samoubistvo Milivoja Risti}a, rentijera iz Kraqeva, Narodna samouprava, 24. III 1939, 2. 337
338 {i dobila je krvavi zavr{etak jedna velika qubav dvoje zaqubqenih koji su vi{e voleli smrt nego rastanak. Jednim velikim no- `em M. Markovi}, koji je zaposlen u ovda{woj fabrici za opravku vagona, ubio je svoju prijateqicu S., `enu R. Vu~itrnskog koji je zaposlen u Kraqevu u jednoj ciglani. R. i S. nisu posledwih godina `iveli u nekoj naro~itoj porodi~noj harmoniji. Do sva e je dolazilo najvi{e zbog Markovi}a jer je R. saznao za veze koje je ona odr`avala sa M. Sva nastojawa R. da `enu odvrati od wene qubavi nisu pomogla. S. se i daqe sastajala sa ~ovekom koge je izgleda volela. R. je hteo silom da u~ini kraj ovoj qubavi, pa je jednom prilikom i pucao na Markovi}a, ali ga nije pogodio. Da se jednom oslobodi R. i da pre e kod M., S. je nagovarala svog qubavnika da tra`i preme{taj iz Kraqeva. Markovi} je poku{ao nekoliko puta, ali u tome nije uspeo. Qubavnici su nastavili i daqe da se sastaju. Oni su imali svoje ugovorene signale koje je S. postavqala i koji su Markovi}u slu`ili kao znak da mogu da se sastanu ili ne. Od pre izvesnog vremena R. se nalazi na vojnoj ve`bi i danas-sutra treba da do e u Kraqevo. S. nije htela da ga sa~eka i po~ela je da nagovara Markovi}a da zajedno po u u smrt. Markovi} je prihvatio wen predlog. Pred jednom kafanom Markovi} je sino} slu{ao vesti radio koje se daju u 7,10 h. Posle toga se sastao sa S. koja ga je ve} ~ekala. Po{li su zajedno na jednu wivu. U jednom momentu S. je predlo`ila M. da se ubiju jer ne `eli da do e jednog dana kraj wihovoj qubavi. S. je izvadila nekoliko komada kamene sode dala M. da je proguta. M. je uzeo dva komada i progutao ih. Dok jo{ nije do{lo do reakcije u stomaku, Markovi} je izmahnuo jednim velikim no`em i zario ga sna`no u grudi voqenoj `eni. S. je odmah ostala na mestu mrtva. Posle ovoga Markovi} je potr~ao ku}i. U stra{nim bolovima previjao se celu no}, ali smrt nije dolazila. Danas pre podne u te{kom stawu on je prenesen u bolnicu gde mu je ukazana hitna pomo}. Wegovo stawe je vrlo kriti~no. 50 Kao jedno od najsvirepijih ubistava koja su se dogodila u Kraqevu u periodu izme u dva svetska rata, ostalo je upam}eno ono od 17. decembra 1931. godine kada je pekarski radnik M. Opa- ~i} no`em ubio svog poslodavca Radoja Domovi}a, pred wegovom `enom i decom, a zatim ga izbo no`em na 9 mesta. Uzrok ovog tragi~nog doga aja bila su 904 dinara, koliko je Domovi} trebalo da mu isplati na ime neispla}ene zarade. 51 50 Poku{aj davqewa u Ibru, Narodna samouprava, 3. II 1939, 4; Pritvorenik spasao mladu devojku koja je u samoubila~koj nameri sko~ila u Ibar, Pravda, 5. II 1939, 11; U Kraqevu je radnik M. Markovi} no`em ubio svoju prijateqicu S. Vu- ~itrnski, Politika, 14. VII 1940, 17. 51 Ubio poslodavca koji nije hteo da mu plati nadnicu, Politika, 18. XII 1931, 4.
PORTRETI ZNAMENITIH KRAQEV^ANA
341 Kako je u jednom od svojih metodolo{kih promatrawa zapisao na{ uva`eni istori~ar, profesor Andrej Mitrovi}, istaknuti qudi svih slojeva i struka su ~inioci i ~iwenice dru{tvenog `ivota. Oni oli~avaju uli~ne scene, pozori{na doga awa, univerzitetska predavawa i ispite, rad redakcije dnevnih listova, prilike u sportu... I uporedo se posredstvom wih najuspe{nije od zaborava otima negda{we izre~eno, brige koje su pritiskale, teme koje su zaokupqale, pri~e koje su kolale... Oni su bili presudni za celokupnu atmosferu dru{tvenog `ivota. 1 Upravo wihovo portretisawe omogu}uje savremenom ~itaocu da lak{e izgradi i shvati predstave o davno pro{lom vremenu i trenucima koji su ga ~inili, odnosno da razume kolektivne obrazce i sisteme vrednosti koji su ga uobli~avali. U periodu od 1918. do 1941. godine Kraqevo je imalo niz znamenitih li~nosti koje su svojom pojavom i delatno{}u udarile pe~at dur{tveno-ekonomskim tokovima vremena i sredine u kojoj su `ivele. Veoma je nezahvalno vr{iti odabir i selekciju onih ~ije likove treba prikazati. Stoga smo, imaju}i u vidu karakteristike i funkcije Kraqeva kao sedi{ta @i~kog sreza, odlu~ili da u ovu grupu portreta uvrstimo po jednog sve{tenika, trgovca, ugostiteqa, prosvetnog radnika i industrijalca. Svakako da je bilo mesta i za pripadnike ostalih socijalnih grupacija (zanatlije, vojna lica i sli~no), ali o wima ne raspola`emo sa dovoqno iscrpnim izvornim materijalom. SAVATIJE BO@I] Jedan od poznatih i uglednih Kraqev~ana u XX veku bio je prota Savatije Bo`i}. Wegov neumorni stvarala~ki duh i svestrani entuzijazam iskazan u mnogim dru{tvenim aktivnostima sportu, muzici, humanom radu, politici, na poqu u~vr{}ivawa pravoslavne vere i drugima, svrstavaju ga u plejadu onih ~ija delatnost 1 Andrej Mitrovi}, Propitivawe Klio ogledi o teorijskom u istoriografiji, Beograd, 1996, 89.
342 je ostavila trag u bogatoj pro- {losti grada na Ibru. Stoga pomalo i ~udi zapostavqenost ovog znamenitog ~oveka u postoje}oj literaturi. Naime, o Bo- `i}u nema ni ozbiqnijeg stru~nog ~lanka, mada je bilo poku- {aja da se, u kratkim crtama, rekonstrui{e wegova biografija. 2 Savatije Bo`i} ro en je 28. decembra 1859. godine u zaseoku Gobeli, u selu Vrh kod Rudna, u nekada{wem srezu Studeni~kom, u porodici dobrih i pobo`nih te`aka, Jovana i An- elije, koja je, za tada{we prilike, va`ila za jednu od imu}nijih. [kolovawe je zapo~eo 1867. godine u manastiru Studenici, desetak kilometara udaqenom od rodnog sela, gde je, po sopstvenom kazivawu, nau~io ~itawe i pevawe. Uvidev{i bistrinu i inteligenciju malog ~oban~eta, u~iteq je Savatijevom ocu savetovao da mali{anu omogu}i nastavak {kolovawa, uprkos wegovom opirawu da ima povi{e dece i ne mo`e da ga {koluje. @eqan znawa mali- {an je bez znawa roditeqa oti{ao ponovo u manastir gde je najvi{e u~io od gimnazijalaca koji su tokom letwih ferija dolazili u Studenicu. Boravak u manastiru, gde je od kalu era slu{ao o patriotizmu i te`wi srpskog naroda na prostorima Stare Srbije za slobodom od turskog ropstva, pobu ivao je kod mla anog Savatija rodoqubivi elan, tako da se, kao {esnaestogodi{wak, pridru`io odredu kojim je komandovao arhimandrit Sava (Bara}) iz manastira Visoki De~ani i aktivno u~estvovao u oslobodila~kim ratovima 1875 1877. godine. Odlo`iv{i nakon toga pu{ku, Savatije je odlu~io da je zameni kwigom, pa je, na svesrdno zalagawe mitropolita Mihaila, iako je ve} bio napunio dvadeset godina, primqen u beogradsku Bogosloviju koja je obrazovala mladi}e za sve{teni~ki i u~iteqski poziv. Se}aju}i se tih dana svoje mladosti Bo`i} je zapisao: Tako sam, poslu`uju}i imu}ne ~inovnike i trgovce zavr- {io bogosloviju; sve ~etiri godine sa vrlo dobrim i odli~nim uspehom. I dobijao sam pohvale i nagrade u kwigama. 3 Svr{iv{i Bogosloviju, 1882. godine mladi Savatije se ponovo na{ao u raskoraku svojih i `eqa roditeqa. Dok je on, na nagovor rek- 2 R. Joveti}, Wima pripada, 248 251. 3 IAK, Autobiografija prote Savatija Bo`i}a (rukopis).
tora Bogoslovije Nikanora Ru`i~i}a, `eleo da {kolovawe nastavi na nekoj od ruskih duhovnih akademija, roditeqi su insistirali da sebi prona e zaposlewe i zasnuje porodicu. Ovoga puta roditeqska voqa bila je odlu~uju}a tako da je Savatije, odlukom Ministarstva prosvete, postavqen za stalnog u~iteqa u varo{ici Ra{ki. Savestan i priqe`an u svakom poslu, Bo`i} je u~iteqski poziv do`ivqavao kao svojevrsnu prosvetno-kulturnu misiju, brinu}i o ra{~anskim osnovcima ~ak i vi{e nego {to je to slu`bena du`nost zahtevala: Pored predavawa u {koli vodio sam naro~itu brigu o zdravqu aka, i u~io ih da pre svakog jela operu ruke, i da dr`e ~iste sudove, odelo i telo. A preko leta vodio sam ake na kupawe u reci. Tako e sam izvodio ake u poqane i pokazivao im biqe, cve}e i drve}e. Seoska deca su stanovala u {koli. Zimi sam se starao da im sobe budu zagrejane. Pred spavawe i za vreme spavawa obilazio sam ih i pazio da se nisu otkrila, te ih pokrivao da ne ozebu. Za vreme praznika i nedeqom vodio sam ake u crkvu i sa wima zajedno pevao. 4 Iskreno zavolev{i mladog u~iteqa `iteqi Ra{ke su, kada je 1884. godine dotada{wi paroh preme{ten iz ove varo{ice ste- {wene izme u vodotoka Ibra, Ra{ke i Trnavske reke, zamolili Bo`i}a da se on prihvati te du`nosti. Dav{i ostavku na u~iteqsku slu`bu i o`eniv{i se Bosiqkom, }erkom kraqeva~kog trgovca Haxi Josifa Aleksi}a, on je 21. novembra 1884. godine rukopolo`en za sve{tenika u ~inu jereja, i dodeqena mu je ra{~anska parohija ( Iako je parohija mala, ja sam za qubav gra ana pristao da budem wihov sve{tenik. A i zbog roditeqa, da ne budem daleko od wih. ). 5 Savatije i Bosiqka `iveli su u skladnoj bra~noj zajednici 72 godine, izrodiv{i desetoro dece sedam sinova i tri k}eri od kojih su tri sina umrla jo{ u periodu ranog detiwstva. 6 Sve{teni~ku du`nost u Ra{ki, koja se u to vreme nalazila na samoj srpsko-turskoj granici, Bo`i} je obavqao punih deset godina. Poput pravog pravoslavnog misionara anga`ovao se na popravci mesnog hrama, 1885. godine osnovao je ~itaonicu, ~iji je predsednik bio sve do odlaska iz Ra{ke, kao i Dru{tvo za po{umqavawe goleti, a wegova uloga na nacionalnom planu iskazana je posebno kroz delatnost beogradskog dru{tva Sveti Sava, ~iji je bio poverenik za Ra{ku oblast ( Dostavqao sam pisma, kwige i druge stvari u~iteqima, sve{tenicima i dobrim qudima ). 7 Za svoj revnosni dru{tveni rad nagra en je poverewem koje 4 Isto. 5 Isto. 6 Jedan od wegovih sinova, Dobrivoje (1886 1967), bio je uspe{ni in`ewer. On je prvi u svetu konstruisao automatsku vazdu{nu ko~nicu koja se primewuje u `elezni~kom saobra}aju i koja je u literaturi poznata kao Bo`i}eva ko~nica. (Rade Joveti}, Wima pripada, 251) 7 IAK, Autobiografija prote Savatija Bo`i}a (rukopis). 343
344 su mu Ra{~ani i ostali stanovnici Studeni~kog sreza ukazali prilikom izbora za Narodnu skup{tinu Kraqevine Srbije 1893. godine, kada je izabran za narodnog poslanika za okrug Rudni~ki. 8 Tre}eg januara 1894. godine Bo`i} je, na vlastitu molbu, radi lak{eg {kolovawa svoje dece, preme{ten za paroha I kraqeva~ke parohije. Odmah po dolasku u Kraqevo, aktivno se ukqu~io u dru{tveni `ivot nove sredine. U godinama na prelazu iz XIX u XX vek bio je inicijator ili ~lan niza humanih, kulturnih i nacionalnih udru`ewa i ustanova poput: Uprave za ~uvawe narodnog zdravqa, patriotskog dru{tva Ibarska legija, Dru{tva Crvenog krsta, Peva~ke dru`ine Sveti Sava a du`nost predsednika dugi niz godina obavqao je u Narodnoj odbrani i Poqoprivrednom sreskom odboru sreza `i~kog. Shvataju}i va`nost obrazovawa mladih nara{taja svojski se zalagao za otvarawe gimnazije u Kraqevu, u kojoj je potom, kao i u ostalim prosvetnim ustanovama u gradu, predavao veronauku. Obavqao je i du`nost garnizonog, a za vreme ratova 1912 1915. godine i bolni~kog sve{tenika. Kao ~ovek naprednih shvatawa, Savatije je, zajedno sa Milutinom Vesni}em, {efom Poreske uprave u Kraqevu, Blagojem Todorovi}em, upravnikom Poqoprivredne {kole, Dimitrijem Anti}em, sreskim lekarom i kraqeva~kim trgovcima Petrom Bogavcem, Svetozarom Buwakom, Milentijem Bo`ovi}em, Jevremom Zlati}em i Stevanom Milosavqevi}em, 9 bio jedan od utemeqiva- ~a prirodnog le~ili{ta Mataru{ka Bawa. 10 Znaju}i za veliki autoritet koji je u`ivao kod svojih sugra- ana i u {iroj okolini Kraqeva, austrougarske okupacione vla- 8 Almanah Srpske Pravoslavne Crkve, I, Beograd, 1933, 13. 9 Dr Drag.(utin) M. Gvozdenovi}, Mataru{ka Bawa kratak pregled o wenoj lekovitosti namewen lekarima i bolesnicima, Beograd, 1935, 7. 10 O svom zauzimawu za podizawe Mataru{ke Bawe prota Savatije je u autobiografiji zapisao: Godine 1898. predo{ao je bio Ibar i poplavio okolna imawa i prodro kroz selo Mataruge i napravio nov kanal-korito duboko i {iroko i kada se povukao i sa dna korita u iskopanom novom kanalu izbijala topla sumporovita voda i tako na taj na~in ovom poplavom je razornim dejstvom reke Ibra otkrivena sumporovita lekovita voda Mat. Bawe. Seqaci su tra`ili da se oslobode poreza zbog poplave i tadawi poreznik Milutin Vesni} iza{ao je na teren i premeravao o{te}ena zemqi{ta. Seqaci mu ka`u da se na jednom mestu pojavila vru}a sumporovita voda a ovaj to objavi u varo{i Kraqevu. Tada sam ja uputio dva ~oveka za koje sam znao da pate od reume da idu tamo da se le~e i to biv{i kazna~ej (blagajnik) penzioner i Todor Vilotijevi} iz Konareva iz moje parohije a imao je ote~ene i rawave noge od reume. Ja im posavetujem i da zajedno dr`e noge u toj toploj vodi. Oni su oti{li u Mataruge gde je topla voda i zakopaju u jednu jamu duboku oko pola metra i u woj sakupe toplu vodu i u toj vodi oni dr`ali su noge po/do 8 ~asova neprekidno i tako za 15 dana oni se potpuno izle~e. Tada im je bilo jasno da je voda lekovita. Pozovem vi ene qude i trgovce iz Kraqeva i to Petra Bogavca, Svetozara Buwaka trgovca i predlo`im im da pokrenemo pitawe o podizawu bawe u Matarugama. IAK, Autobiografija prote Savatija Bo`i}a (rukopis).
sti su ga januara 1916. godine internirale u logor Ne`ider u Ma- arskoj, gde je boravio do jula 1918. godine. 11 Prilikom oslobo ewa Kraqeva u jesen 1918. godine Bo`i} je organizovao Odbor za do~ek i ishranu Srpske i savezni~ke vojske, odr`av{i dirqiv govor pun patriotskog naboja prilikom ulaska srpskih trupa u grad 23. oktobra 1918. godine. 12 U prvim posleratnim godinama, u gradu izmu~enom surovom trogodi{wom okupacijom, neumorni sve{tenik se anga`ovao na popravci o{te}ewa na hramu Silaska Svetog duha, obnovi nastavnog procesa u {kolskim ustanovama, a posebno u aktivnostima Dru{tva Crvenog krsta, brinu}i se o potrebama najsiroma{nijih sugra ana i onih ~iji hranioci porodica su u proteklim ratovima polo`ili `ivote na oltar Otaxbine. Kao znak priznawa za wegov humani rad Glavni odbor Crvenog krsta Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odlikovao ga je Zlatnim ordenom Crvenog krsta, a kraqeva~ki odbor pisanom pohvalnicom. 13 Za svoju ta~nu i revnosnu slu`bu Crkvi odlikovan je crvenim pojasom, protskom kamilavkom i unapre en u ~in protojereja, a 1921. godine imenovan, u trogodi{wem mandatu, za ~lana Velikog Duhovnog Suda u Sremskim Karlovcima. Godinu dana kasnije postavqen je za arhijerejskog namesnika sreza @i~kog i na toj du- `nosti ostao je do novembra 1935. godine, kada je, zbog starosti, razre{en. Tom prilikom odlikovan je Naprsnim krstom. 14 Godine 1924. prota Savatije okitio je svoje grudi i ordenom Belog orla V stepena, dobijenim od kraqa Aleksandra Kara or evi}a. 15 Prota Savatije bavio se i spisateqskim radom, sara uju}i u nekoliko crkvenih listova, a najvi{e u Pregledu Crkve Eparhije @i~ke poluslu`benom glasilu sve{tenstva @i~ke eparhije. Izvesno vreme bio je i ~lan Upravnog i Redakcijskog odbora Sve- {teni~kog Udru`ewa Eparhije @i~ke. 16 Li~nost prote Bo`i}a mo`da najuspe{nije do~arava zapa- `awe jednog kraqeva~kog gimnazijalca kome je dr`ao nastavu iz veronauke: Blage i dobre naravi, predava~ ~ija je velika seda brada delovala impozantno. On je umeo kratkim pri~ama da nas uvodi u pravoslavqe. 17 11 Internirani sve{tenici, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 1/1919, 10; S. Bojkovi} M. Pr{i}, Stradawe srpskog naroda u Srbiji 1914, 2000, 152. 12 Almanah Srpske Pravoslavne Crkve, I, Beograd, 1933, 12. 13 Isto. 14 Novi namesnici, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 11 12/1935, 298. 15 Odlikovani ordenom, Pregled Crkve Eparhije @i~ke, 8 9/1924, 197. 16 ^lanovi Upravnog i Redakcijskog odbora Sve{teni~kog Udru`ewa Eparhije @i~ke, 2 3/1935, 68. 17 Gimnazija u Kraqevu, 319. 345
346 Prota Savatije Bo`i}, li~nost koja je, `ive}i du`e od jednog veka, obele`ila jednu epohu u kojoj su se Kraqevo i Srbija nalazili pred brojnim isku{ewima (Balkanski ratovi, Prvi i Drugi svetski rat) i koja je u svom dugom `ivotu promenila sedam suverena, ~etiri dr`ave i dva oblika dru{tvenog ure ewa, upokojio se u Gospodu 1960. godine u Kraqevu, gradu koji je iskreno voleo i kome je nesebi~no darovao svojih 66 godina `ivota. JOVICA STOJKOVI] U nizu li~nosti koje su svojom dru{tvenom, privrednom i politi~kom delatno{}u obele`ile kraj XIX i prvih tri decenije XX veka u Kraqevu, zaslu`eno mesto pripada trgovcu Jovici Stojkovi}u, ~ika Jovici, kako su ga odmiqa zvali wegovi sugra ani. 18 Ro en je 1858. godine u `ivopisnom draga~evskom selu Osonici, odakle se wegov otac Vasilije 1867. godine doselio u Grdicu nadomak Kraqeva. 19 Osnovnu {kolu poha- ao je u Kraqevu, nakon ~ega je, 1871. godine, mada je bio bistar i prirodno vrlo obdaren ak, usled materijalne oskudice u kojoj se nalazila wegova porodica, bio prinu en da se zaposli kao trgova~ki pomo}nik. Savladav{i sve finese trgovine 1880. godine se osamostalio i otvorio bakalsku radwu koja se nalazila na centralnom gradskom trgu. Wegova trgova~ka radwa u centru grada bila je prototip male privrede: prodavani su artikli {iroke potro{we {e}er, kafa, so, zejtin i drugo. Mlevena kafa prodavana je, prvi put, u wegovoj radwi na kojoj se nalazio 18 U Istorijskom arhivu u Kraqevu ~uva se li~ni fond Jovice Stojkovi}a koji ~ine dve kutije arhivalija raznih dokumenata nekada{we op{tinske uprave (op{tinski buxeti, naredbe, zapisnici, personalna dokumenta), li~na i poslovna dokumentacija (poreski listovi, privatna korespondencija, zabele{ke o raznim doga ajima), porodi~ne fotografije, razglednice koje je porodica Stojkovi} dobijala od prijateqa i sli~no. 19 IAK, Sto trideset godina od ro ewa Jovice Stojkovi}a, prvog gra anina me u jednakima u Kraqevu, (rukopis).
natpis Ovde se prodaje ~ista mlevena kafa. Uz lokal radwu imao je dve prostorije u kojima se pripremala kafa za pr`ewe u pr`unima zvanim dolap, koji su mogli da prime po 10 kilograma kafe. Kafa je mlevena u specijalnim ma{inama sa velikim to~kom zamajcem i ru~kom kojom je pokretan. (...) Sem ovih ure aja za preradu kafe, u {upi dvori{ta radwe nalazio se i kameni mlin za mlevewe krupica soli. 20 Stojkovi}eva bakalnica, poznata po kvalitetnoj kafi i van Kraqeva, uspe{no je poslovala do austrougarske okupacije grada, kada se, poput ostalih trgova~kih, zanatlijskih i ugostiteqskih radwi, na{la na meti pqa~ka{kih apetita okupatora. 21 Nakon rata, otprilike sredinom tre}e decenije XX veka, on ju je prodao i od tada se vi{e nije bavio trgovinom. Osim ovog lokala, posedovao je i dve ku}e u gradu, jednu u Staroj ~ar{iji, sagra enu 1905. godine na placu koji se oslawao jednim krajem na Kara or evu, a drugim na Pocersku ulicu, i drugu, maweg obima, u ulici Toplice Milana. 22 Mnogo zna~ajnija delatnost Stojkovi}eva od bavqewa trgovinom, po ~emu je ostao u pam}ewu Kraqev~ana, bila je wegova politi~ka aktivnost. Interesovawe za politiku ispoqio je jo{ u svojoj mladosti kada su mu bile bliske ideje socijalista, da bi se nedugo zatim priklonio radikalima, kojima je ostao veran bezmalo do kraja `ivota. 23 Prvi politi~ki anga`man bio mu je izbor za kmeta 1889. godine, nakon ~ega je, sa kra}im prekidima, do 1922. godine u vi{e navrata obavqao du`nosti predsednika op{tine i kmeta. O tome sa koliko savesti je obavqao ove funkcije, smatraju}i ih za obavezu prema svim gra anima bez obzira na wihovo strana~ko opredeqewe, svedo~i i ~iwenica da su, neretko, za ovog tihog, odmerenog, ozbiqnog, retko skromnog i po{tenog ~oveka, punog razumevawa za svoje sugra ane, wihove potrebe, a naro~ito za ekonomski slabije, glasali i pripadnici konkurentskih politi~kih partija. 24 Za wegovo ime vezane su mnoge akcije usmerene na unapre ivawe obrazovawa, kulture, zdravstvenih prilika i re{avawe brojnih komunalnih problema. 25 20 Isto. 21 O {teti pri~iwenoj Stojkovi}evoj trgovini tokom okupacije 1915 1918. godine pisano je u poglavqu Trgovina na 116. stranici ovoga rada. 22 IAK, Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Posedovna prijava Stojkovi} Jovice, bez datuma. 23 Pred kraj `ivota bio je razo~aran u rukovodstvo stranke, pa je 1933. godine na op- {tinskim izborima glasao za demokratsku stranku. IAK, Sto trideset godina od ro ewa Jovice Stojkovi}a, prvog gra anina me u jednakima u Kraqevu, (rukopis). 24 Isto. 25 Primera radi, on je bio jedan od inicijatora ideje o otvarawu prve kraqeva~ke nepotpune ~etvororazredne gimnazije. (Q. P. Risti} V. Filipovi}, Od prvih aka do povratka u otaxbinu..., 61 89) 347
348 Ono {to je, usled nema{tine u mladosti, propustio u svom obrazovawu, Jovica Stojkovi} je nadokna ivao u zrelom dobu svog `ivota, i{~itavawem raznovrsne doma}e i strane literature. Va- `io je za strastvenog zaqubqenika u kwigu. Ostalo je zapisano da je bio prvi Kraqev~anin pretpla}en na izdawa Srpske kwi`evne zadruge, a dugo vremena bio je i wen poverenik u gradu na Ibru. 26 Mu{terije su ga ~esto zaticale za tezgom bakalnice nagnutog nad delima Dostojevskog, Tolstoja ili nekim istorijskim {tivom, posebno literaturom o istoriji starog veka. Osim kwiga redovno je kupovao i ~itao dnevnu i periodi~nu {tampu, naro~ito Politiku, radikalsku Samoupravu i, u poznim godinama, Vreme. Pored qubavi prema kwizi, Stojkovi} je imao jo{ jednu veliku strast duvan. Pu{io je seckani duvan, koji je, spretnim pokretima prstiju ruku, zavijao u fini cigaret-papir. O tome koliko je ovaj porok bio kod wega izra`en svedo~i podatak da je, radi u`ivawa u plavi~astom duvanskom dimu, ustajao ~ak i no}u iz kreveta i pripaqivao cigaretu. 27 Ostao je zabele`en kratki kroki wegovog portreta: Sredweg rasta, visokog ~ela, rano je o}elavio, nosio je stalno {tucovanu bradu i brkove. Obla~io je se jadnostavno i skromno. Nosio je uvek belu ko{uqu sa u{tirkanom uspravnom kragnom, sa povrnutim {picevima. Ma{nu nije nosio, a tako e ni duga~ak zimski kaput, ve} kratak, kako se u ono vreme zvao mikado kaput. 28 Jovica Stojkovi} se `enio dva puta. Iz prvog braka imao je sina Mihajla, koji je, nakon povretka sa Solunskog fronta, umro 1918. godine u Aran elovcu od {panske groznice. Ostav{i rano udovac, sa maloletnim detetom, Jovica se o`enio po drugi put, Milkom, }erkom uglednog ra{~anskog trgovca Milojka Popovi}a. Sa wom je izrodio petoro dece, od kojih su dve }erkice umrle u prvoj godini `ivota. 29 ^ika Jovica ili sirotiwska majka, kako je nazivan zbog svog ~ovekoqubivog karaktera, umro je, posle du`e bolesti, 15. oktobra 1933. godine u 74-oj godini `ivota. 30 STAMENKO JOKSIMOVI] Stamenko Joksimovi} ro en je 1880. godine u temni}kom selu Svojnovo kod Varvarina. Nakon odslu`ewa vojnog roka, 1903. godine, doselio se u Kraqevo gde je na{ao zaposlewe u poznatoj manufakturnoj trgovini [vap~i} Tomi}. Ve} 18. marta naredne godine stekao je Esnafsko pismo, koje mu je omogu}ilo otva- 26 IAK, Sto trideset godina od ro ewa Jovice Stojkovi}a, prvog gra anina me u jednakima u Kraqevu, (rukopis). 27 Isto. 28 Isto. 29 Isto. 30 IAK, Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Umrlica Jovice Stojkovi}a, 15. X 1933.
rawe sopstvene trgova~ke radwe u ulici Kraqa Petra. Stamenko je u svojoj radwi imao vrlo raznovrsnu i za ono vreme atraktivnu robu, koju je ve} tada nabavqao u Beogradu. U radwi se mogla kupiti, pored robe za svakodnevne ku}ne potrebe, razna tekstilna roba, predmeti od zlata, moderni {e{iri, kako za `ene tako i.. za mu{karce, moderna ode}a i ukrasni predmeti, pa je kao takva bila jedinstvena u tada{wem Kraqevu, a Stamenko postao vrlo poznat i popularan trgovac. 31 Odmah po otpo~iwawu Prvog balkanskog rata 1912. godine bio je mobilisan i period ratnih godina 1912 1918. proveo je na du`nostima telefoniste telegrafiste i komandira Reflektorskog odeqewa II armije. Sa svojom jedinicom u~estvovao je u proboju Solunskog fronta, a kraj rata do~ekao je unapre en u ~in narednika. 32 O tome koliko je bio cewen od svojih saboraca svedo- ~i ~iwenica da je 1920. godine izabran za prvog predsednika Mesnog pododbora nosilaca Albanske spomenice, odlikovawa koje je u sve~anim prilkama krasilo i wegove grudi. Kasnije je, u periodu do 1941. godine, u vi{e navrata biran za predsednika Udru`ewa ratnika za srez `i~ki. 33 Nakon demobilizacije, 18. juna 1919. godine, Stamenko je nastojao da obnovi svoju trgovinu, a po~etkom 1920. godine kupio je od Veqka Proki}a hotel Studenicu, spratno zdawe sagra eno oko 1890. godine u glavnoj kraqeva~koj ulici. Isplativ{i pre a- {wem vlasniku pozama{nu svotu novca, odlu~io je da renovira, u velikoj meri zapu{tenu zgradu, i modernizuje hotel u skladu sa savremenim ugostiteqskim uzusima. Zbog toga mu je i promenio ime u Grand hotel Studenica. 34 Hotel je zidan kao spratna gra evina sa tri nivoa: suteren, prizemqe i sprat. U suterenu hotela bio je podrum veli~ine 18x12 metara u kome je bio sme{ten podrum sa pi}em. U prizemqu su bile dve sale, jedna ve}a od 20x14 metara, i jedna mawa 10x10 metara. U obe sale je bilo 40 stolova sa 240 sedi- {ta. U produ`etku sale je bila kafe kujna i {ank sa pi}em veli- ~ine 3x4 metra. Iza toga bila je kuhiwa povr{ine 6x6 metara. Ne- 31 NMK, Biografija Stamenka Joksimovi}a (rukopis). 32 Od 29. aprila 1916. do 12. juna 1919. godine Joksimovi} je vodio ratni dnevnik, koji predstavqa zna~ajan istorijski izvor koji baca vi{e svetla na niz zna~ajnih doga aja iz ovog perioda. Dnevnik se ~uva u porodi~noj zbirci wegovog sina Mihaila. 33 NMK, Biografija Stamenka Joksimovi}a (rukopis). 34 Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 124. 349
350 posredno uz kuhiwu bile su dve prostorije, soba za ostavu 5x3 metra i {pajz 3x4 metra. Na spratu su bile 24 sobe za preno}i{te sa 44 kreveta. Pet soba je kori{}eno za stanovawe porodice vlasnika hotela. (...) Hotel je bio osvetqen elektri~nom rasvetom. Svaka soba imala je elektri~no osvetqewe, elektri~no zvonce za pozivawe posluge, {ifower za ve{ i odelo, sto~i} sa stolicom, orman~i} sa bokalom i lavorom za umivawe, kofe za otpatke, fla{u i ~a{u za vodu i pe} na drva za zagrevawe u toku zime. (...) U sklopu zgrade hotela u prizemqu bila su tri higijenski ure ena klozeta za goste. U wima su bili obezbe eni struja, kofa sa vodom i kanalizacija do septi~ke jame. 35 Joksimovi}ev hotel predstavqao je i svojevrsnu kulturnu ustanovu. U wemu su odr`avane razne zabave, posela, matinea, igranke, pohodile su ga ~esto putuju}e pozori{ne dru`ine, poput beogradskog @ivoti}evog pozori{ta, po~etkom tre}e decenije XX veka u wegovoj maloj sali bra}a Stoji}i su organizovali {kolu okretnih igara itd. Goste hotela u ve~erwim satima zabavqali su i ~uveni muzi~ki orkestri orkestar Cicvari}a, Radojka i Tine @ivkovi} i drugi. Sredinom 1930. godine Stamenko je u hotelskom dvori{tu uredio i bioskopsku dvoranu sa 200 sedi{ta. 36 Kao dugogodi{wi trgovac i ugostiteq u`ivao je veliki ugled u Kraqevu. Osim delatnosti u Udru`ewu ratnika za srez `i~ki, anga`ovao se i na humanom planu, poma`u}i nov~ano i materijalno siroma{ne sugra ane. 37 Wegovo poslovawe sa hotelom bilo je uspe{no do izbijawa ekonomske krize po~etkom 30-ih godina XX veka, kada je do`iveo potpuni finansijski krah. Naime, radi adaptacije i dogradwe hotela Joksimovi} se zadu`io kod beogradske Hipotekarne banke. Usled nemogu}nosti da izmiri dugovawa izgubio je vlasni{tvo nad hotelom i bio prinu en da se sa porodicom preseli u jednu ku- }u u ulici Cara Lazara, nakon ~ega se zaposlio kao pisar nadni- ~ar u Aeroplanskoj radionici kraqeva~kog Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda, i na tom poslu ostao do 1941. godine. 38 35 Isto. 36 Isto, 127. 37 Zbog toga {to je najsiroma{nije u~enike kraqeva~ke osnovne {kole darivao ode}om i obu}om, Joksimovi} je, kao veliki prijateq {kole, javno pohvaqen od strane Ministarstva prosvete. AJ, 66, 1649 1744, Spisak lica `i~kog {kolskog sreza koja se predla`u za odlikovawe pohvalnicom kao {kolski prijateqi, 26. I 1926; Re{ewe Ministarstva prosvete, 4. II 1926. 38 U molbi za zaposlewe podnetoj upravniku Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda Joksimovi} je navodio: Potpisati bio sam dvadeset godina trgovac i dvanajest godina hotelijer, stekao sam na ~asan na~in lep imetak. Zbog nov~ane krize, nastupile su i te{ke ekonomske prilike, kojim smo najgore pogo eni mi privrednici slobodnih profesija. Zato sam platio ogromno jemstvo i propala mi je velika suma u veresiji, usled ~ega sam (kao i mnogi drugi) materijalno krahirao ta-
Stamenko Joksimovi} je bio o`ewen Leposavom, }erkom imu}nog trgovca iz Ra{ke Jovi}a Perovi}a i sa wom je izrodio osmoro dece ~etiri sina i ~etiri }erke, od kojih su dvoje (Radomir i Bisenija) umrli u ranom detiwstvu. Nakon Drugog svetskog rata biran je za predsednika Udru`ewa Solunskih boraca. Umro je 1958. godine u 78-oj godini `ivota. 39 VLADISLAV MAR@IK Privredni i demografski uspon Kraqeva tokom prve ~etiri decenije XX veka pratila su i nova dru{tvena i kulturna stremqewa izra`avana kako kroz osnivawe niza prosvetno-kulturnih ustanova, tako i kroz delatnost pojedinaca. Pe~at kulturnom `ivotu davali su ponajvi{e u~iteqi i profesori kraqeva~kih {kola. Jedan od onih koji se isticao bio je Vladislav Mar`ik, prvi Kraqev~anin {kolovani likovni stvaralac. Vladislav Mar`ik ro en je 14. jula 1896. godine u Kraqevu. Wegov otac Josif, poreklom ^eh, nadahnut idejama panslavizma do- {ao je 1876. godine sa grupom ~e- {kih dobrovoqaca u Srbiju i stupio u redove srpske vojske. Kao lekar po profesiji postavqen je za sanitetskog poru~nika u U`i~koj brigadi Javorske vojske, sa kojom je aktivno u~estvovao u srpsko-turskim ratovima 1877 1878. godine. 40 ko da sam ostao bez sredstava za `ivot. Da bi mogao izdr`avati sebe i petoro nezbrinute dece, prinu en sam da tra`im zaposlewe. Stoga molim Gospodina upravnika, da me izvoli primiti u tom zavodu za magacionera, nadzornika ili sli~no tome i odredi mi pristojnu nagradu sa kojom mogu izdr`avati sebe i porodicu. Pismen sam, kao dugogodi{wi trgovac i hotelijer imam dovoqno iskustva i spreme za razne poslove. Svaki povereni mi posao svesno i revnosno }u vr{iti. Kao dugogodi{wi primeran gra anin, nacionalni radnik, osniva~ i pomaga~ mnogih humanih ustanova, kao ratnik sviju ratova od 1912 do 1919. god. i kao ratnik-pobednik sa Solunskog fronta, mislim da zaslu`ujem pa`wu bar toliko, da mi dr`ava bar u nekoliko pritekne u pomo} u ovim te{kim ekonomskim prilikama. NMK, Zbirka ahrivalija, Molba Stamenka Joksimovi}a upravniku Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda, 25. VI 1935. 39 NMK, Biografija Stamenka Joksimovi}a (rukopis). 40 Slavoqub Mar`ik, Mar`ikov oma` Kraqevu, Vladislav Mar`ik, Kraqevo, 1988, 43. 351
352 Nakon toga, 1881. godine raspore en je na du`nost upravnika kraqeva~ke vojne bolnice i u Kraqevu je ostao do svoje smrti 1922. godine. Vladislav je dete iz wegovog drugog braka sa ^ehiwom Eleonorom Kuli{evom, sa kojom se o`enio 1891. godine. 41 Osnovno obrazovawe Vladislav je stekao u Kraqevu. Po nagovoru oca koji je kod wega uo~avao umetni~ke sklonosti i nadarenost za crtawe, mladi naturalizovani ^eh odlu~io je da {kolovawe nastavi na Umetni~ko-zanatskoj {koli u Beogradu, na koju se, posle polo`enog prijemnog ispita, upisao u jesen 1910. godine. 42 Zbog o{te}ewa sluha, koje je bilo posledica bolesti prele- `ane u detiwstvu, Vladislav je ovu {kolu poha ao kao vanredni u~enik, tako da nije polagao teorijske, ve} samo prakti~ne predmete. Za vreme ~etvorogodi{weg {kolovawa, ometanog Balkanskim ratovima, Mar`ik je marqivo u~io i usvajao nova znawa od svojih u~iteqa i na retkim likovnim izlo`bama prire ivanim u to vreme u Beogradu. 43 Tih godina wegovo dru{tvo ~inili su na{i docnije afirmisani umetnici: Nikola Be{evi}, Miodrag Petrovi}, Ana Marinkovi}, Vidosava Kova~evi}, Sava Popovi}, a posebno iskreno prijateqstvo Mar`ik je zasnovao sa poznatim srpskim vajarom Ristom Stijovi}em. Odli~an ak ove {kole, posebnog afiniteta za crte`, upijao je znawa od tada poznatih slikara, spremaju}i se da svoj `ivot podredi likovnom stvarala{tvu. 44 Period Prvog svetskog rata Vladislav je proveo u rodnom gradu crtaju}i olovkom wegove arhitektonske osobenosti, zakora- ~uju}i na taj na~in u tokove savremenog srpskog impresionizma. U fokusu wegovog interesovawa nalazile su se stare ku}e, naherene stra}are, mlin u Ribnici i drugi objekti folklorne arhitekture koji su nepovratno nestajali. 45 Zahvaquju}i Mar`ikovom radu deo 41 Josifova prva supruga bila je }erka kraqeva~kog trgovca Timotija Proti}a sa kojom je stupio u brak 1885. godine. Tri godine kasnije, ona je iznenada umrla. Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 141 142. 42 Zanatsko-umetni~ku {kolu u Beogradu osnovali su 1905. godine vajar \or e Jovanovi} i slikari Marko Murat i Beta Vukanovi}. Programom rada {kole bilo je predvi eno da ona osposobqava radenike za sva poqa primewenih umetnosti: za dekorativno slikarstvo, dekorativno vajarstvo i drvorez, crkveno slikarstvo, ilustracije, u~iteqe crtawa i da pripremi u~enike za umetni~ke akademije. Tokom {kolovawa u~enici su slu{ali predavawa u okviru teorijskih predmeta iz: istorije umetnosti, plasti~ne anatomije, geometrije, perspektive, sen~ewa i nauke o stilovima i arhitektonskim oblicima, a prakti~ne radove izvodili su iz predmeta: arhitektonsko crtawe i slikawe, ornamentsko crtawe i slikawe, narodna ornamentika, crtawe po gipsu i prirodi, vajawe po gipsu i po prirodi i drvorez. Predava~i su bili u to vreme istaknuti likovni i kulturni radnici na{e prestonice: dr Bo`idar Nikolajevi}, Stojan Titelbah, Petar Bajalovi}, Dragutin Inkiostri, Vojislav \or evi}, \or e Jovanovi}, Quba Ivanovi}, Marko Murat i Rista i Beta Vukanovi}. M. Mihailovi}, Slikar Vladislav Mar`ik..., 4 5. 43 Isto, 5. 44 S. Mar`ik, Mar`ikov oma`..., 45. 45 M. Mihailovi}, Slikar Vladislav Mar`ik..., 6.
ambijentalne strukture starog Kraqeva o~uvan je za poimawe dana{wih `iteqa grada na Ibru. Odmah po svr{etku rata, krajem januara 1919. godine, Mar- `ik je konkurisao za nastavnika crtawa u ni`oj kraqeva~koj gimnaziji, ali je Ministarstvo prosvete vratilo wegovu molbu radi dopune dokazima o kvalifikaciji. Nakon ovog neuspeha, on odlu- ~uje da nastavi {kolovawe i u jesen 1919. godine upisuje se na prvu godinu studija na Akademiji lepih umetnosti u Pragu, u klasu asistenta Jozefa Loukote, na pripravnom odseku, na kome je rad bio najvi{e usmeren na crtawe, tj. sticawe osnovnih likovnih znawa. Na drugoj godini studija Mar`ik je u~io slikawe kod poznatog slikara Vlaha Bukovca, a na tre}oj, koju je upisao u klasi profesora Jakoba Obrovskog, napustio je studije, najverovatnije zbog nedostatka finansijskih sredstava. 46 Dvogodi{wi boravak u Pragu definitivno je profilisao umetni~ku stranu Mar`ikove li~nosti. Solidnu osnovu za crtawe koju je stekao u Beogradu, on nadogradio je tehnikama koje je studentima na prvoj godini prenosio Loukota, a temeq wegovih kasnijih slikarskih radova postavqen je na ~asovima kod Bukovca. Pojedini savremeni likovni kriti~ari skloni su da, prilikom ocewivawa Mar`ikovog likovnog opusa, ustvrde da je uticaj Bukovca proizveo negativne posledice po wegov umetni~ki razvoj: Iako Bukovac nije studentima nametao svoj poentilisti~ki na~in slikawa, ostavqaju}i slobodu stvarawa prema sopstvenim sklonostima, on je svojim stvarala- {tvom propagirao ve} prevazi eno slikarstvo u kojem je crte` osnova dobrog slikarstva. Ovaj Bukov~ev stav posebno je zna~ajan za Mar`ikovo {kolovawe, koji je jo{ u Zanatsko-umetni~koj {koli to nau~io i ispoqio sklonost ka crte`u i mnogo negovao taj na~in likovnog izra`avawa. Kod Bukovca Mar`ik dobija novu potvrdu svog uverewa koje ga je i sputavalo da se nikad ne razvije u pravog slikara koloristu. (...) Od Bukov~evih saveta Mar`ik je jedino zadr`ao pouku da je crte` osnova dobrog slikarstva i da svaka slika po~iwe od crte`a. Toga na~ela }e se Mar`ik pridr- `avati ~itavog svoga rada. 47 Povratkom u Kraqevo, pritisnut materijalnim neda}ama, Mar`ik se ponovo obratio Ministarstvu prosvete s molbom da ga anga`uje za nastavnika u nekoj {koli. Re{ewem Ministarstva prosvete postavqen je za u~iteqa ve{tina i pisawa u Gimnaziji u [tipu. Na ovu du`nost stupio je 31. oktobra 1922. godine. Iz dosada- {wih saznawa poznato je da je bio aktivan u radu ove {kole, da je predavao crtawe svim razredima, a pisawe samo u prva dva razreda, da se anga`ovao na dekorisawu i pripremi {kole za jednu sve~a- 46 Isto. 47 Isto, 7 8. 353
354 nost, te da je bio ~uvar {kolske zbirke za crtawe. Stari balkanski grad [tip sa mno{tvom objekata starobalkanske i orijentalne arhitekture, uskim i krivudavim ulicama poplo~anim kaldrmom, zidanim dvori{nim ogradama i ku}ama sa {irokim strehama, predstavqao je za wega pravu inspiraciju. O tome govori i ~iwenica da je wegov {tipski likovni opus bio toliko obiman da je rezultirao prire ivawem prve samostalne izlo`be, jula 1923. godine. 48 Po~etkom naredne {kolske godine Mar`ik iz porodi~nih razloga, verovatno usled o~eve smrti, napu{ta [tip i vra}a se ku}i. Od januara 1924. godine anga`ovan je za nastavnika crtawa i pisawa u Gimnaziji u Kraqevu, a nedugo zatim postaje predava~ i u Zanatsko-trgova~koj {koli, sa nedeqnim fondom od {est ~asova. 49 Kao gimnazijski nastavnik Mar`ik je radio u dva navrata: od 1923. do 1925. i od 1927. do 1931. godine. 50 Kako zbog govornih smetwi i slabog sluha nije mogao polo`iti dr`avni ispit, neophodan za rad u nastavi, prosvetni inspektori koji su nadgledali nastavni proces u kraqeva~koj gimnaziji u svojim izve{tajima o Mar`iku su bele`ili da nije za nastavni~ku slu`bu i nastavnik slabo ~uje i govori. Izgleda da mu ni disciplina nije dobra. Ina~e dobar mlad ~ovek i dobar portretista, ali nije za nastavnika. 51 Mar`ik je me u u~enicima i kolegama va`io za veoma marqivog, a direktor Gimnazije Velimir Trifunovi} o wemu je zapisao: Mo`e vr- {iti slu`bu i daqe, jer ga deca razumeju i pokazuju uspeha. 52 Uprkos ovakvim ocenama direktora, 16. aprila 1931. godine, odlukom Ministarstva prosvete, Mar`ik je otpu{ten iz dr`avne slu`be. 53 Nakon napu{tawa Gimnazije zaposlewe je prona{ao u gradskoj Elektri~noj centrali, gde je primqen na du`nost inkasanta i slu`benika, i na ovom poslu ostao je sve do kraja Drugog svetskog rata. 54 Niska slu`beni~ka plata primoravala ga je da, radi izdr`avawa svoje peto~lane porodice, olovku, ki~icu i paletu sa bojama unov~ava prihvataju}i svaku poruxbinu koja je obe}avala zaradu. Osim mno{tva crte`a objekata stare gradske i seoske arhitekture, te nekoliko motiva manastira @i~e, iz ovog perioda 48 Isto, 8. 49 AJ, 65, 1631 2674, Dopis upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Ministarstvu trgovine i industrije, 14. III 1925; Statisti~ki podaci Zanatsko-trgova~ke {kole u Kraqevu za {kolsku 1926/27. godinu, 30. IX 1926; Izve{taj Uprave Zanatsko- -trgova~ke {kole Ministarstvu trgovine i industrije, 26. IX 1930. 50 Gimnazija u Kraqevu, 553. 51 AJ, 66, 756 1207, Inspekcioni nastavni list Vladislava Mar`ika, 16. V 1930. 52 AJ, 66, 756 1207, Izve{taj direktora kraqeva~ke Gimnazije Odeqewu za sredwu nastavu Ministarstva prosvete, 9. X 1928. 53 Izve{taj Realne gimnazije u Kraqevu za 1930/1931. {kolsku godinu, Kraqevo, 1931, 6. 54 M. Mihailovi}, Slikar Vladislav Mar`ik..., 9.
Mar`ikovog stvarala{tva ostalo je upam}eno `ivopisawe novopodignute pravoslavne crkve u obli`wem selu ^ukojevcu, ra eno po naruxbini tamo{wih imu}nih trgovaca i kafexija. Mar`ik je 1931. godine u novoj seoskoj crkvi slikao stoje}e predstave svetiteqa, za{titnika svojih naru~ilaca: sv. Dimitrija, sv. Nikolu i sv. Petku Paraskevu. O~igledno je da se na ovom poslu Mar`ik nije dobro sna{ao. Nije raspolagao ni sa odgovaraju}im materijalima za izradu zidnog slikarstva. Slikao je uqanim bojama na nedovoqno prepariranom zidu slike formata 2x1,4 m, pa su predstave ve} dosta o{te}ene. Stoje}e predstave svetiteqa slikane su u tradicionalisti~kom duhu, krupnih linijskih draperija, ponekad u detaqima nespretno. Ne{to boqe su oslikani sumorni pejza`i u pozadini svetiteqa. 55 Drugi svetski rat Mar`ik je proveo u Kraqevu. Prilikom angloameri~kog bombardovawa grada, septembra 1944. godine, wegovu ku}u pogodila je avio-bomba, pri ~emu je uni{ten najve}i deo radova: skice i studije iz {kolskih i studentskih dana u Beogradu i Pragu, crte`i iz Praga i [tipa i brojni radovi nastali u razdobqu izme- u dva svetska rata. Geleri bombe povredili su i samog umetnika. 56 (Posle rata Mar`ik je, do 1950. godine, radio kao scenograf u Gradskom pozori{tu, slikaju}i kulise za razne predstave, pejza- `e, portrete, maske, studije anti~kih heroja i heroja iz partizanske borbe, ispisuju}i parole za mitinge odr`avane na centralnom gradskom trgu i sl. Po~etkom oktobra 1950. godine postavqen je za restauratora u novoosnovanom Narodnom muzeju, odakle je, decembra 1951. godine, oti{ao u penziju. Penzija mu je omogu}avala da se potpuno posveti crte`ima i slikarstvu: Svestan da }e vreme neumoqivo uni{titi se}awa na grad wegovog detiwstva i mladosti, prvih qubavi i wegovih likovnih nadahnu}a, Mar`ik po~iwe da slika sve {to je ostalo iz vremena koje je prohujalo na prostorima wegovog grada i wegovih snova. Tako wegovo bele`ewe postaje svojevrstan zapis i hronika koju on vredno ispisuje na svojim crte`ima kao ostatke vremena koje je zauvek odlazilo. 57 ) Umro je, obnevideo i ogluveo, u dubokoj starosti, 20. aprila 1981. godine, i sahrawen na gradskom grobqu. 58 Mar`ikovi crte`i i slike ostali su kao zna~ajna kulturna ba{tina grada na Ibru, da svedo~e o onim delovima Kraqeva koji su, pod naletima neizbe`nog urbanog preobra`aja, nepovratno nestajali, a li~nost Vladislava Mar`ika, kao prvog {kolovanog kraqeva~kog likovnog umetnika, trajno je urezana u kolektivno pam}ewe `iteqa Kraqeva. 55 Isto. 56 Isto. 57 S. Mar`ik, Mar`ikov oma`..., 45. 58 M. Mihailovi}, Slikar Vladislav Mar`ik..., 9 10. 355
356 MIQKO PETROVI] RI@A Mada je u periodu izme u dva svetska rata osnovna karakteristika razvoja Kraqeva bila ubrzana industrijalizacija, u socijalnoj strukturi wegovog stanovni{tva gotovo da se na prste obe ruke mogu nabrojati lica koja su pripadala kategoriji industrijalaca. Razlog za to le`i u ~iwenicama da se industrijalizacija Kraqeva sprovodila skoro iskqu~ivo kao vid dr`avne inicijative, dok su retki bili pojedinci iz redova doma}ih trgovaca, ugostiteqa, zanatlija ili nekog drugog zanimawa koji su se odlu~ivali da svoj imetak ulo`e u podizawe nekog industrijskog pogona. Jedan od wih koji je, u relativno kratkom vremenskom razdobqu, prevalio `ivotni put od siroma{nog {umskog radnika rabaxije do, maltene, najbogatijeg Kraqev~anina, bio je Miqko Petrovi} Ri`a, ~ovek koji je u Kraqevu i na prostorima go~kih, `eqinskih, rado~elskih i {uma na ^emernu, stvorio pravu malu drvnu imperiju. Ro en je 1902. godine u selu Dragosiwci, sme- {tenom na severozapadnim padinama Go~a, udaqenom desetak kilometara od Kraqeva. Wegov otac Igwat va`io je za imu}nijeg ~oveka u selu. Zemqoradwa mu nije bila ja~a strana, ve} je svoje poslovawe usmeravao u drugim pravcima, pa je tako posedovao vodenicu poto~aru, vaqaonicu za sukno i kafanu, u ~ijem sklopu je poslovao i du}an u kome su se snabdevali seqaci iz okolnih sela sme{tenih u dolini Kameni~ke reke i radnici upo{qeni na eksploataciji drveta iz go~kih {uma. 59 Jo{ u ranoj mladosti Miqko je ispoqavao smisao za inovacije, osobinu koja ga je krasila tokom ~itavog `ivota i zahvaquju- }i kojoj je stekao veliki kapital. Znao je da napravi sve {to okom vidi. Stalno je ne{to pravio i prepravqao. Tako je i vodenicu-poto~aru napravio na jedan posve originalan na~in. Nekada je to bila vodenica sa perajima i vertikalnim vretenom kao i sve ostale vodenice. On ju je po zamisli iz glave, prepravio u ne{to sasvim druga~ije. Napravio je jednu vaonu otprilike 16 metara 59 Z. M. Petrovi}, ^ovek zvani, 103.