Aleksandar Dobrijević UDK 17.02: 17.036.2 Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni naučni rad Beograd KRITIKA INTUITIVNOG UMA Apstrakt: Autor izlaže i preispituje Herovu teoriju o dva nivoa normativnog mo ral nog mišljenja in tui tiv nog i kri tič kog, kao i cil je ve koji se žele pos tići njenim ustanovljenjem. Gledano iz perspektive Herovog holizma, metaetički nivo, shvać en kao fun da men tal ni ili treći nivo, u znat noj meri utiče na pro ces nor ma tiv - nog rasuđivanja, po go to vo uko li ko se uzi ma kao jed na od de ter mi nan ti kri tič kog mo - ralnog mišljenja. Centralni deo analize predstavlja ispitivanje utilitarističkog karaktera ove teorije. Ključne reči: teorija dva nivoa, metaetički nivo, intuitivni nivo, kritički nivo, predrasude, moralni konflikti, idealni posmatrač, prima facie i kritički moralni principi, princip korisnosti, korisnost od principa, fantastični primeri, fanatizam. 1. Teorija o dva nivoa moralnog mišljenja Her pra vi razli ku između tri ni voa mo ral nog mišljenja, jed nog etičkog ili metaetičkog i dva moralna ili normativno-etička nivoa. ** Na metaetičkom nivou ustanovljavamo semantičko-logička svojstva moralnih pojmova, bez čijeg poznavanja, prema njegovom uverenju, teorija o dva nivoa (two-level theory) normativnog moralnog rasuđivanja ne bi mogla da zadobije oblik koherentnog učenja. Dakle, teorija o značenju moralnih reči predstavlja osnovu za dvovrsnu * Članak je rađen u okviru naučnoistraživačkog projekta Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, pod nazivom Mo guć nost pri me ne mo der nih fi lo zof - sko-političkih paradigmi na transformaciju društva u Srbiji/Jugoslaviji, koji fi nan si - ra Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije (br. 2156). * Kao i ra ni je (vi de ti ovaj ča so pis, broj XXII-XXIII i XXV), za He ro ve glav ne knji ge ko ris tiću skraće ni ce FR (Free dom and Rea son), MT (Moral Thinking: Its Levels, Me thod and Point), SOE (Sor ting Out Et hics), a za He ro ve zbir ke ese ja skraće ni ce EPhM (Essays on Philosophical Method), EMC (Essa ys on the Mo ral Concepts), EET (Essays in Ethical Theory), EPM (Essays on Political Morality), ERE (Essays on Religion and Education), OP (Objective Prescriptions and Other Essays). Za He ro ve od go vo re kri tiča ri ma u zbor ni ku ra do va koji je pos već en nje go - voj knji zi MT koristiću skraćenicu HC (Hare and Cri tics: Essa ys on Mo ral Thin - king). Za potpunije podatke o korišćenoj literaturi videti bibliografiju. 179
ALEKS ANDAR DOBRIJEVIĆ 180 teoriju o normativnom moralnom rasuđivanju, odnosno sačinjava formalnu komponentu same normativne doktrine. Neizbežna posledica Herovog ukupnog shvatanja stoga jeste sledeća: Odgovor na pitanje šta treba da propišemo univerzalno proizlazi iz njegove definicije onoga šta znači propisivati univerzalno (Scanlon, 1988: 104 pod vu kao A. D.). Ali uvođenje različi tih ni voa mo ral nog mišljenja sugeriše da se ter min tre ba, na sva kom od njih, upo treblja va na ra - zliči te na či ne, u različi tim okol nos ti ma i u različi te svrhe (up. MT: 26, 28, 57, 153). Za da tak teo ri je o dva ni voa onda ne bi bio ništa dru go do razjašnjenje, razgraničenje i opravdanje dvodimenzionalne supstancijalne upotrebe ovog ključnog etičkog operatora. Her tvrdi da teo ri ja o dva ni voa nije nje go va ori gi nal na za mi - sao, već da se u ru di men tar nim ob li ci ma i u ne ko li ko nav ra ta, i u antičko i u mo der no doba, javlja kod različi tih mis lio ca. Otud nije suvišno da se ukrat ko osvrne mo na in spi ra to re ove ide je. Ro do - nač el na razli ka između dva ni voa mišljenja može se, pre ma Heru, naći u Pla to no vom di ja lo gu Me non, gde se uvo di dis tink ci ja između znan ja i is ti ni tog ver ovan ja, tj. znan ja i (pra vil nog) mnen ja (epis té - me alet hes dóxa), pri čemu se pret hod no više ceni od po ton jeg (Pla ton, 1970: 417; up. MT: 25). On, na dal je, veru je da je i Aris to tel ra za bi rao različi te ni voe mišljenja kada je u Ni ko ma ho voj eti ci go - vorio o dis tink tiv nim ulo ga ma i funk ci ja ma etič kih i di ja noe tič kih vrli na u prak tič nom mišljenju (EET, Re le van ce : 202; up. MT: 25). U mo der nim vre me ni ma ta je razli ka oživlje na najpre u Mi lo vom delu Uti li tari zam, gde se, s jed ne stra ne, skreće pažnja na is to rijsko buđenje sves ti o dis tink ci ji između za ko na koji pos to je i za ko na koji tre ba da pos to je (dis tink ci ja na ko joj će Her u knji zi MT uve li ko in - sis ti ra ti), a s dru ge, na suštinsku nadvla di vost (ali ne i od ba ci vost) mo ral nih prin ci pa u kon teks tu su ko ba između različi tih društvenih dužnos ti (up. Mil, 1960: 52, 70). In ter esant no je da Her u pret hod ni - ke two-le vel teo ri je ne svrsta va Hen ri ja Sidžvika, iako se za tog kla sič nog uti li ta ris tu, pre nego za bilo kog dru gog, može tvrdi ti da je bio sves tan različi tih ni voa mo ral nog mišljenja. 1 Kada je reč o 1 Na taj momenat Sidžvikove teorije podseća nas Bernard Vilijams kada govori o Sidžvikovoj verziji indirektnog utilitarizma, gde društvenoj razlici između dve klase ljudi, utilitarističkoj eliti i ostatku, korespondiraju dva različita stila mišljenja: U toj verziji utilitarizma... postoje jasne razlike između mišljenja te dve klase ljudi... Čisto logička ili semantička razlika između mišljenja prvog i drugog reda ogleda se u činjenici da elita razmišlja o praksama drugih, ali drugi ne reflektuju
etič kim teo ri ja ma dva de se tog veka, He ro va za mi sao najpre du gu je nešto Ro so voj razli ci između ak tu al nih i pri ma fa cie dužnos ti, pri čemu su pret hod ne ar bi trar ne i go vo re nam šta tre ba da učin imo u nekim izu zet nim si tua ci ja ma (i, pre ma tome, pra vi la koja iz njih proiz la ze dopuštaju izu zet ke), dok su po ton je ne ar bi trar ne (samo o - či gled ne) i go vo re nam da u uo biča je nim si tua ci ja ma uvek tre ba da pos tu pa mo uni form no (te, pre ma tome, pra vi la koja iz njih proiz la ze ne dopuštaju ni kak ve izu zet ke, prem da se dozvol ja va pre va ga jed - nog pri ma fa cie pra vi la nad dru gim u sluča je vi ma nji ho vog uza jam - nog su ko ba) (up. Ross, 1930: 19 i dal je; Fran ke na, 1963: 23-24). I najzad, Her in spi ra ci ju pro na la zi i u ču ve nom Rol so vom ogle du Dva pojma pra vi la, koji da ti ra iz nje go ve uti li ta ris tič ke faze, a u ko jem se tra ga za lo gič kom os no vom razli ke između oprav da van ja neke prak se i oprav da van ja po je di nač nog pos tup ka što pod tu prak su pot pa da (Rols: 1985). Ne upuštajući se u eks pli ka ci ju ovog teks ta, reći ćemo samo to da je ar gu men ta ci ja koja je u nje mu iz ne se na pre - sud no uti ca la na He ro vu re vi zio nis tič ku ver zi ju uti li tariz ma u for - mal nom smis lu (up. Do bri je vić, 2005). Međutim, uspos tavlja jući ove razli ke, Her sma tra da ni jedan od navedenih mislioca nije izvukao važne implikacije koje bi iz njih mog le sle di ti kada bi se sa stro gom doslednošću pri men ji va le u do me - nu normativne i praktične etike. Zanemarujući bliže i dalje analogije i ni jan se između vlas ti te i tuđih kon cep ci ja, on je pokušao da sve po me - nu te razli ke sve de na jed nu os nov nu na razli ku između intuitivnog i kritičkog ni voa mo ral nog mišljenja. Sami pojmo vi in tui tiv nog i kri tič - kog u filozofskoj literaturi, naravno, ne predstavljaju nikakvu novinu, ali je on, stavlja jući ih u kon tekst rešavanja na ro či tog fi lo zofs ko-moralnog problema problema moralnih konflikata ili sukoba dužnosti, nas to jao da im pri da novo znač en je i novu funk ci ju. Uz gred reče no, prilikom rađanja ideje o neophodnosti ovog razlikovanja, ti su nivoi označa va ni jed nos tav no kao nivo-1 i nivo-2 (Hare, 1975: 215). Ali, zašto nor ma tiv no mo ral no rasuđivanje izis ku je dva ni - voa? Šta uopšte znači razli ka mis li ti in tui tiv no i mis li ti kri tič ki? Kak va je pri ro da i svrha tog razli ko van ja? U čemu se sas to ji spe ci - o naročitim mišljenjima elite pogotovo (kao što Sidžvik razjašnjava) zbog toga što za njih ni ne znaju. Štaviše, ta je elita posebna ne samo u smislu da se odlikuje mišljenjem drugog reda; ona i o partikularnim praktičnim pitanjima rasuđuje na jedan drugačiji način, budući da njena mišljenja o tim pitanjima uglavnom izražavaju direktni utilitarizam, a tek retko zdravorazumske principe (Williams, 1988: 188). 181
fič nost sva kog ni voa po nao sob i ka kav je nji hov uza jam ni od nos? Ovo su pi tan ja koja ćemo razma tra ti u na red nim odeljci ma. 2. Kritika intuitivnog uma ALEKS ANDAR DOBRIJEVIĆ 182 In tui tiv no mo ral no mišljenje nije sin tag ma koja se is klju či - vo ve zu je za in tui cio ni zam kao mo ral nu teo ri ju, već is tov re me no tre ba da naznači glav nu ka rak ter is ti ku kon ven cio nal ne ili zdra vor a - zum ske (com mon-sen se) mo ral nos ti. Uto li ko se može tvrdi ti da moralne in tui ci je čine os nov ne kon sti tu en te oba ova shva tan ja. Među tim, Sidžvik je u svom re mek-delu The Me thods of Et hics na - sto jao da ras vet li mnoštvo po je di nos ti koje su za jed nič ke po ton joj i uti li ta ris tič koj mo ral nos ti (up. Sidgwick, 1893, knji ga IV, po glavlje III; vi de ti i Hoo ker, 2000). Zaključ ak nje go vog istraživan ja jes te da ono što na zi va mo zdra vor azum skom moralnošću po sebi nije sas vim jas no i pre ciz no, niti do kra ja pro zir no, bu dući da i in tui cio nis ti i utilitaristi u njoj ne ret ko pre pozna ju svo ju pol aznu ili uporišnu tač - ku. Pod njom s pra vom po dra zu me va mo ono što se uč es ta lo na zi va obič ajnim mo ra lom, a kat kad i prih vaće nim mišljenjem (re cei - ved opi ni on). Tak vu je mo ral nost mo guće odre di ti i kao aku mu li ra - nu mu drost čo več anst va o poželjnim i nepoželjnim pos le di ca ma de lan ja (Schnee wind, 1991: 152). S druge strane, utilitarizmu se obično upućuje prigovor da daje kon train tui tiv na mo ral na uputstva što su u za va di s uputstvi ma koja bi podržala zdra vor azumska moralnost. Her je, na tra gu Si džvi ka, za jed - nu od glav nih svrha svo je teo ri je o dva ni voa odre dio upra vo uskla đi - vanje ove dve vrste mo ral nos ti, a što bi razno li ke pri go vo re uti li tari - zmu (pre svega utilitarizmu preferencija) učinilo suvišnim i jednom za svagda odagnalo sumnje u njegovu kontraintuitivnost (ukoliko se ta osobina shvata u čisto negativnom smislu) (up. HC, Com ments on Wil li ams : 288). 2 U tome leži razlog što je prvi, in tui tiv ni nivo najpre okarakterisan kao zdravorazumski nivo (Hare, 1975: 216). 2 Sidžvik je, sa svoje strane, verovao da utilitarizam pruža najbolji teorijski opis zdravorazumskih ubeđenja (Schneewind, ibidem: 153). Skenlon, pak, izjavljuje da je utilitarizam pravila taj koji se često razumevao kao sredstvo usklađivanja utilitarističke teorije sa svakidašnjim moralnim mišljenjem, bez obzira na to da li je to ono što su zagovornici tog shvatanja zaista imali na umu (Scanlon, 1988: 129).
Za razli ku od Sidžvi ko vog ned vos mis le no afir ma tiv nog tu - mač en ja, Her o mo ral nim in tui ci ja ma go vo ri čas pot cen ji vač ki čas kao o neče mu što u pro ce su mo ral nog rasuđivanja ima ne zao bi lazno, prem da stro go de ter mi ni sa no mes to i funk ci ju. S jed ne stra ne, on ih mal te ne pois to ve ću je s pre dra su da ma, koje su ka dre da pospešuju na sil je (MT, pred go vor: v). S dru ge stra ne, one po se du ju moć da u pot pu nos ti obra zu ju in tui tiv ni ili zdra vor azum ski nivo mo ral nog mišljenja koji, iako ne re pre zen tu je ce li nu tog mišljenja, sa čin ja va suštinski deo či ta ve nje go ve struk tu re (up. MT: 40; OP, In ter na lism and Ex ter na lism in Et hics : 105). Na pe tost između ove dve pro tiv - reč ne He ro ve per cep ci je tre ba da bude razrešena obe lo dan ji van jem funk ci je i svrhe onog dela struk tu re mo ral nog mišljenja u koji mo ral - ne in tui ci je ne ma ju pris tup. Na rav no, mo ral ne in tui ci je, ili mo ral na uver en ja, izis ku ju odgovarajuće ver bal ne iz ra ze. Sle deći Rosa, Her sma tra da ih je najpri klad ni je ozna či ti zbir nim ter min om pri ma fa cie mo ral ni prin - ci pi (ili pri ma fa cie in tui tiv ni prin ci pi ). De set Božjih za po ves ti (sve jed no da li u svom ver skom ili se ku la ri zo va nom smis lu) adek - vat no ilu stru ju ka rak ter pri ma fa cie prin ci pa, kao re la tiv no opštih i jed no s tav nih uni ver zal nih pres krip ci ja. Sam im tim, tak vi prin ci pi izraža va ju pri ma fa cie dužnosti, od nos no uka zu ju na niz mo ral no re le vant nih oba ve za koje su, pod pri tis kom mo ral nog va spi tan ja, ili re li gi oznog ver ovan ja, ili ra ni jih is kus ta va u donošenju mo ral nih odluka, obič no po duprte veo ma snažnim i du bo kim dis po zi ci ja ma i oseć an ji ma (MT: 38). Onaj ko se pridržava pri ma fa cie prin ci pa ne - pos red no, bez premišljanja rea gu je na ono što oni pro pi su ju ili ih automatski pri men ju je na sluča je ve na koje nai la zi i s ko ji ma se suo - ča va. A to što oni, kao in ter na li zo va ni, nalažu stiče sta tus pri rod nih dužnos ti ili mo ral nih za ko na. Bu dući da su pri ma fa cie prin ci pi oni koje sle di mo u sva kod nevnom živo tu, možemo ih ozna či ti i kao pro seč ne (run-of-the-mill) mo ral ne prin ci pe (MT: 203). Ru ti na u izvršavanju na lo ga ovih prin ci pa do pri no si tome da oni pos ta nu dru ga pri ro da, ojača va jući na taj na čin ras pro stran je no uver en je u nji ho vu urođenost ili du bo ku usađenost. Sto ga ne tre ba da čudi što nji ho vo kršenje sa ves ni de lat ni ci mogu dožive ti kao nešto ne pri - 183
ALEKS ANDAR DOBRIJEVIĆ 184 rod no i pos le dič no pod leći ne ga tiv nim mo ral nim oseć an ji ma, kao što je, na pri mer, griža sa ves ti. 3 Her će tvrdi ti ne samo da su pri ma fa cie prin ci pi re la tiv no jed - nos tav ni i opšti, već da oni mo ra ju da budu tak vi, kako bi nešto po - put mo ral nog obra zo van ja i for mi ran ja lič nos ti uopšte bilo mo guće (MT: 59; EPM, Po li ti cal Ob li ga ti on : 11). Pa ipak, njih tre ba pri - hva ti ti kao razlo ge za pos tu pan je, ali ne i kao kon klu ziv ne razlo ge za pos tu pan je (up. Stu par, 1996: 31). Jer, mo glo bi se ispos ta vi ti da su ti prin ci pi, koji savršeno funkcionišu u uo biča je nim si tua ci ja ma, sa - svim ne pri klad ni i ne pri me re ni za si tua ci je s ko ji ma se naše mo ral no is kust vo ra ni je nije sus re ta lo. Tako se ot va ra mo guć nost, tamo gde je to po treb no, za nji ho vu mo di fi ka ci ju ili poboljšanje: Opšti prin ci pi mogu da se pro me ne, i tre ba lo bi da se pro me ne (zbog toga što se okruženje men ja) (EET, Et hi cal Theo ry and Uti li taria nism : 223). Međutim, nji ho va re la tiv na jed nos tav nost i opštost os ta ju kod Hera do kra ja neodređeni: Još uvek ni sam na čis to s tim ko li ko mo ral ni prin ci pi mo ra ju da budu jed nos tav ni... to za vi si od toga za koje svrhe prin ci pi tre ba da budu upo treblje ni, a različi te vrste prin ci pa od go va - ra ju različi tim ulo ga ma u našem mo ral nom mišljenju (MT: 35); ko li ko bi baš tre ba lo da budu opšti, za vi siće od okol nos ti i tem pe ra - me na ta in di vi dua (MT: 41). Bliže gledano, postoji nekoliko psiholoških i praktičnih razloga zbog kojih se relativna opštost-jednostavnost ovih principa u moralnom rukovođenju sagledava kao nužnost, a bez ko jih kao takvih ne bis mo nau či li da se ponašamo ni mo ral no ni vešto ni ra zbo ri to (MT: 39). Prvi, psihološki razlog je u vezi s po men utim (po č et nim) mo ral - nim vaspitanjem i (samo)obrazovanjem, tj. sa učenjem, koje bi bilo nemoguće kada bi intuitivni principi bili lišeni ovih karakteristika: Ako prin ci pi dos tig nu veći ste pen složenos ti, neće mo moći da ih verbalno formulišemo u rečenicama podesne dužine (MT: 35; up. HC, Com ments on Hud son : 211). Dru gi, prak tič ni razlog je u vezi sa okolnostima njihove upotrebe: Situacije u koje dospevamo neće biti do tančina slične jedne drugima. Princip koji će koristiti kao praktični vodič moraće da bude dovoljno nespecifikovan kako bi pokrio raznolike situacije kojima su zajedničke neke upadljive osobine 3 Unutar svoje psihologije morala, odnosno analize moralnih emocija kao pratećih činioca i indikatora jačine subjektivnog vezivanja za prima facie principe, Her pravi suptilne razlike između griže savesti, kajanja i žaljenja (up. MT: 28-31).
(MT: 35-36). I treći, prak tič no-psi ho lo ški razlog je u vezi sa spreča - vanjem mogućnosti izlaganja iskušenju prevrtljivosti: U praksi, pogo to vo kada smo u žurbi ili pod stre som, možemo lako, s ob zi rom na to da smo lju di, podesiti ( cook ) naše mo ral no mišljenje kako bi ono ugađalo našim sopstve nim in ter esi ma. Na pri mer, odviše je lako ube di ti sebe da pos tu pak la gan ja, kako bis mo se iz vu kli iz neke ne - vol je, nama sa mi ma do no si mno go do bra, a da je cena koju dru gi za to plaćaju relativno mala. U stvari, ako situaciju sagledamo nepristrasno, videćemo da su indirektni gubici mnogo veći od ukupne dobiti. Takvo podešavanje delom izbegavamo time što imamo intuicije ili dis po zi ci je koje su čvrs to usađene u naš ka rak ter i naše mo ti va ci je (MT: 38). Ovde treba reći da se Herova deskripcija prirode moralnih intuicija do određene tačke nimalo ne razlikuje od intuicionističke. Naime, on ovu prih va ta kao isprav nu sve dot le dok se od no si na in tui tiv ni nivo moralnog mišljenja. 4 Ukoliko se pretpostavi da u moralu postoje kako jed nos tav na tako i nešto kom pleks ni ja pi tan ja (tzv. laki i teški sluča je vi), in tui tiv no mišljenje može biti do voljno da od govori na sva man je složena mo ral na pi tan ja. Teški sluča jevi, međutim, sugerišu potrebu za pribegavanjem nekoj vrsti zahtevnijeg ili angažova ni jeg mišljenja od onog koje se tro mo os lan ja na već pozna te, na - vi kom učvršćene mo ral ne in tui ci je. I to je ono što, pre ma He ro vom sudu, intuicionisti ne vide: [Oni] greše u prenebregavanju drugog ni - voa mo ral nog mišljenja, koji ja na zi vam kri tič kim (EPM, Utility and Rights: Com ment on Da vid Lyons s Pa per : 98). No, pos to ji još je dan, teo rijski razlog za od bra nu shva tan ja da mo ral no mišljenje nije fiksirano samo za jedan nivo: Pozivanje na moralne intuicije nikada neće pos lužiti kao os no va za mo ral ni sis tem (MT: 12). Ima jući na umu da je izgrađivanje moralnog sistema Herova najveća ambicija, bez pre ter ivan ja možemo da tvrdi mo da iz navedenog is ka za iz vi re či - tava njegova priča o neophodnosti teorijskog razdvajanja nivoa moral nog rasuđivanja, prem da ono, vi deće mo, nije to li ko oštro ko li ko na prvi po gled možda iz gle da. Iako pov re me no do la zi u isku šenje da in - 4 Intuicionistički opis intuitivnog moralnog mišljenja nije sam po sebi pogrešan već pre nekompletan. Greška tog opisa je što implicira da je to jedini nivo moralnog mišljenja koji nam je potreban (HC, Comments on Frankena : 223); videti i MT: 82; EPM, Arguing about Rights : 108. 185
tuitivno mišljenje nazove oksimoronom, 5 on ga mno go češće kva li fi - ku je kao nužno ali ne i do voljno, pa sam im tim im pli cit no uka zu je na strukturalnu međuzavisnost dva nivoa. Pre nego što ovu temu de taljno razmo tri mo (a to ćemo učin iti u na red nom odeljku), mo ra mo da ob jas ni mo šta se u He ro voj eti ci po dra zu me va pod spo men utim teškim sluča je vi ma. Nai me, ovi ozna ča va ju ništa dru go do si tua ci je per ac ci dens ili per se su ko ba između najman je dva opšta i jed nos tav na mo ral na prin ci pa (između dve mo ral ne in tui ci je ili dužnos ti, tj. dva mo ral na uver en ja), koji zah te va ju dve ne kom pa ti bil ne radnje, i zbog toga im se u da tom tre - nut ku ne možemo obo ma po vi no va ti. 6 Kao što je već nagovešteno, os nov na funk ci ja pri ma fa cie mo ral nih prin ci pa sas to ji se u tome da upravlja ju našim ponašanjem u svim nor mal nim ili ne pro ble ma tič - nim, ali i u tzv. stres nim si tua ci ja ma, kada smo prinuđeni da rea gu je - mo spon ta no i kada ne ras po lažemo do voljnom ko liči nom vre me na i in for ma ci ja koji su po treb ni za de taljno sa gle da van je svih re le vant - nih ka rak ter is ti ka određene si tua ci je u svrhu donošenja najpri klad - ni je i kon kret ne mo ral ne od lu ke. Sve dok ne do spe mo u neku mo ral no kon flikt nu si tua ci ju, ne oseća mo po tre bu da preis pi tu je mo vlas ti to sle po sleđenje pra vi la. Međutim, kada su naše mo ral ne dužnos ti u ko li zi ji i kada se nađemo u okol nos ti ma u ko ji ma nije mo - guće po ko ri ti se su prot stavlje nim prin ci pi ma do ko jih po nao sob, inače, pod jed na ko držimo, po tre ban nam je na čin od lu či van ja koji se neće po zi va ti na mo ral ne in tui ci je, već na razum. I to je tač ka u ko joj He ro vo ne po ver en je u in tui tiv no mišljenje, nje go va kri ti ka in tui tiv - nog uma, do bi ja svo ju punu ar ti ku la ci ju: ono, samo po sebi, nije spo sob no da kon flik te između prin ci pa razreši na ra cio na lan na čin, ALEKS ANDAR DOBRIJEVIĆ 186 5 Mnogo od onoga što se dešava na tom [intuitivnom] nivou jedva da bi se moglo označiti imenom mišljenje. Ukoliko smo dobro odgojeni, često odmah znamo šta je ispravno ili pogrešno a da uopšte ne mislimo (OP, Methods of Bioethics: Some Defective Proposals : 144). 6 Dva principa su u konfliktu per accidens kada, pod pretpostavkom da njihova veza nije samoprotivrečna, što bi bio konflikt per se, ne mogu oba, kao što to obično biva, biti primenjena (MT: 32); up. MT: 26, 39, 41. Izgleda da Her prećutno poništava razliku između sukoba moralnih intuicija i sukoba dužnosti. Iz te nivelacije bi sledilo da sve dužnosti, suprotno Kantu, imaju intuitivno poreklo ili intuitivnu osnovu. Nije li ovo još jedan pokazatelj da je zamisao kantijanskog utilitarizma pseudosofisticirana? (up. Dobrijević, 2005).
niti da ra cio nal no preis pi ta prin ci pe koji se ne kri tič ki prih va ta ju. 7 Ovaj stav se kat kad zaoštrava do krajnjih gra ni ca, pa nai la zi mo na iskaze da in tui tiv ni nivo ne može pred stavlja ti ce li nu mo ral nog mišljenja, jer u tom sluča ju ne bi pos to jao ni je dan, a ka mo li ra cio na - lan na čin rešavanja kon fli ka ta između mo ral nih in tui ci ja (up. OP, In ter na lism and Ex ter na lism in Et hics : 105). Štaviše, fi lo zo fi koji svo je mišljenje o mo ral nos ti ogra niča va ju na in tui tiv ni nivo sma - tra ju da pos to je je di no nerazrešivi kon flik ti dužnos ti, i da je sto ga sas vim le gi tim no reći: Imam su koblje ne dužnos ti: tre ba da učin im A i tre ba da učin im B, a ne mogu oba (MT: 26, 53). Ako prih va ta mo da je jed na od glav nih ulo ga fi lo zo fa reša - vanje spe ci fič nih pro ble ma što se pred njih pos tavlja ju, onda nam vrlo teško pada da ova ko opi sa ne in tui cio nis te na zo ve mo fi lo zo fi ma u pra vom smis lu te reči. To nam pruža razlog da najpre po sumnja mo u pot pu nu isprav nost He ro vog oštrog suda. Jer, da li bis mo Rol sa, ko jeg Her svrsta va u in tui cio nis te, mo gli oprav da no da optužimo za man jak fi lo zo fič nos ti i re flek siv nos ti? Da li in tui cio nis ti odis ta na tako tri vi ja lan na čin odus ta ju od rešavanja pro ble ma mo ral nih kon - fli ka ta? Da li su oni to li ko površni i plit ki da mo ral ne in tui ci je svag - da uzi ma ju zdra vo za go to vo? Na nešto umer eni jim, ali ništa man je po le mič ki obo je nim stra ni ca ma svo jih spi sa, Her razma tra dve eta - bli ra ne me to de ili pro ce du re za suoča van je s ovim pro ble mom, koje bi se upra vo mog le nazva ti in tui cio nis tič kim. Prva od njih je tzv. pro ces prosuđivanja ili od mer avan ja (jud ging or weig hing pro - cess), pos redstvom kog bi tre ba lo da pro su di mo ili od me ri mo ak tu al - nu važnost su prot stavlje nih prin ci pa, koji se u ne koj par ti ku lar noj si - tua ci ji na la ze u per ac ci dens kon flik tu, kako bis mo odre di li ko jem od njih u toj si tua ci ji da se pot čin imo (MT: 34). No, pre ma nje go vom mišljenju, ovaj pro ces je više iz be ga van je pro ble ma nego me tod, jer nam se ne kaže kako da od me ri mo ili pro su di mo su prot stavlje ne prin ci pe (MT: 34-35). Pod pri tis kom Urm so no ve kri ti ke ovog tu - mač en ja, u ko joj se iz no si mišljenje da se na ve de na pro ce du ra uzi ma kao stan dard na i re le vant na u svim nauč nim oblas ti ma (kako u oni - ma što se bave čis to čin jen ič nim pi tan ji ma, tako i u eti ci) gde se za - hte va brižlji va pro ve ra do ka za, te da sto ga čak ni kri tič ko mo ral no 7 Iz racionalne rasprave želim da isključim razmatranja koja nemaju nijednu drugu osnovu izuzev intuicije (HC, Comments on Scanlon : 268); Mi tragamo za moralnim principima koji se mogu racionalno braniti. Na takav način intuicionisti ne mogu da odbrane nijedan od svojih principa (HC, Comments on Singer : 270). 187
ALEKS ANDAR DOBRIJEVIĆ mišljenje ne može da je iz be gne (Urm son, 1988: 166-169), Her je do ne kle pokušao da prei nači svoj prvo bit ni is kaz go voreći da nje gov pri go vor nije upuć en prosuđivanju ili od mer avan ju dužnos ti, već pre ten do van ju da se to uči ni bez pret hod nog, jas nog i pre ciz nog pravljen ja razli ke između isprav nog i pogrešnog od mer avan ja (HC, Com ments on Urm son : 277). Pod tim se ver ovat no mis li da od me - r avan je koje se is klju či vo os lan ja na mo ral ne in tui ci je ni ka da ne može biti ili po sta ti isprav no. Dru ga pro ce du ra, koja je na još već em kri tič kom uda ru od pret hod ne, jes te ona koju je pred ložio Rols, na zi va jući je me to dom re flek siv nog ek vi li bri ju ma. Ovaj me tod, na rav no, nije zamišljen da služi samo za obra ču na van je s kon flik ti ma prin ci pa. Gru bo reče - no, on se sas to ji u promišljenom usklađivanju ili urav no teživan ju različi tih, ali razložnih mo ral nih prin ci pa kako bi se dos pe lo do jed - nog svi ma (ili veći ni) prih vatl ji vog i ko her ent nog nor ma tiv no-etič - kog sis te ma. Međutim, Her ne veru je da je tako nešto mo guće, pošto prin ci pi od ko jih se po la zi i koji ovom me to dom tre ba da budu usklađeni jesu na pro sto iz raz sup stan ci jal nih mo ral nih in tui ci ja. A krajnji re zul tat koji odat le pro is ho di je, sto ga, sas vim sumnjiv ekvi librijum do ko jeg se do spe va jes te onaj između sila što su mo - gle biti stvo re ne pre dra su dom, a od čega se ni kak vom ko liči nom re - flek si je ne može na čin iti čvrs ta os no va za mo ral nost. Bilo bi mo guće da dva uza jam no ne kon zis tent na sis te ma budu od bran je na na ovaj na čin, a time bi se samo po ka za lo da su nji ho vi zas tup ni ci odras li u različi tim mo ral nim okružen ji ma (MT: 12). Her predviđa da će ova nje go va kri ti ka izazva ti bur no ne go do van je, ali uprkos tome istra ja - va u pre zi ru pre ma pris tu pu mo ral nim fe no me ni ma uz po moć ove me to de: Nema sumnje da će mno gi in tui cio nis ti (uklju ču jući i krip - toin tui cio nis te)... prih va ti ti po de lu mo ral nog mišljenja na dva ni voa, ali će tvrdi ti da se oni toga već pridržava ju. Zar oni ne re flek tu ju i ne kri ti ku ju svo je sopstve ne i tuđe mo ral ne prin ci pe? Pi tan je je, međutim, da li ta re flek si ja i ta kri tič nost ima ju neku do kaznu, ili pak, za sva kog ko ra zu me ovu po zi ci ju, neku ubeđivačku moć uko li - ko šrafovi koji učvršćuju tu ar gu men ta ci ju jesu sup stan ci jal ne mo - ral ne in tui ci je, koje same nisu kri ti ko va ne. Kada se prođe kroz tak ve spi se i opovrg nu svi ar gu men ti što se os lan ja ju na ne od bran ji ve sadržins ke mo ral ne in tui ci je, ne pre os ta je ništa dru go sem pu kih mo - ral nih shva tan ja pi sa ca koji se na da ju da ćemo se složiti sa nji ma 188
(MT: 76). Na kon sve ga, nije tač no da in tui cio nis ti ne pro na la ze ni je - dan na čin da se suoče s pro ble mom su ko ba između mo ral nih prin ci - pa ili dužnos ti i da pred njim zat va ra ju oči. To je čin je ni ca koju i sâm Her (možda nes ves no) priz na je kada pomišlja da bi pro ce du ra prosuđivanja i od mer avan ja mo gla da se uči ni plo dot vor nom un u - tar adek vat nog sis te ma sa dva ni voa (MT: 35). Da kle, najviše što se pro tiv na ve de nih me to da može reći jes te to da one za rešavanje problema o ko jem je reč nisu sas vim adek vat ne, i u skla du s tim pred ložiti neki al ter na tiv ni me tod. A to je upra vo ono što Her čini. U do dat ku, ako pret pos ta vi mo (ali bez dal jeg razvi jan ja te pret pos tav - ke) da me tod re flek siv nog ek vi li bri ju ma u sebi već sadrži određenu pro ce du ru prosuđivanja i od mer avan ja, nije ne mo guće za mis li ti da bi i on, ana lo gno toj pro ce du ri, mo gao da se uči ni plo dot vor nim unutar teo ri je o dva ni voa mo ral nog mišljenja. Sada je vre me da se vra ti mo He ro vom in tri gant nom pois to - veći van ju mo ral nih in tui ci ja i pre dra su da ili, šire gle da no, prih va - će nih mišljenja i pre dra su da, i da pro ve ri mo ko li ko se ta teza drži. Od mah tre ba reći da tak vo pois to veći van je nije uvek dos led no, i da se Her po ne kad ograđuje od sopstve nih ten den ci oznih sta vo va: Važno je na po me nu ti da se u fi lo zo fi ji mo ra la možemo na le gi ti man na čin po zi va ti na prih vaće na mišljenja (MT: 12). 8 Međutim, ono što zbun ju je jes te tobožnja blis ka i ne ras ki di va veza koju on pro na la zi između po ton jih, pu kih pre dra su da i mo ral nih in tui ci ja. Kako to Vi - li jams pri me ću je, ako in tui ci je jesu pre dra su de, to mogu biti samo zato što veru je mo da su, na lik svim pre dra su da ma, lišene bilo kak ve os no ve, te bi onda i nji hov au to ri tet bio čis to fik ti van (up. Wil li ams, 1988: 194). Ako, na dal je, iza svih pre dra su da, mo ral nih in tui ci ja i prih vaće nih mišljenja sto ji je dan te isti in tui cio nis tič ki na čin rasu đi - vanja (a vi de li smo, i još ćemo vi de ti, da Her u to tvrdo veru je), onda je teško shva ti ti kako bis mo na le gi ti man na čin mo gli da se po zi va - mo na mišljenja s fik tiv nim, ne do ka za nim ili lažnim au to ri te tom. On bi na ovom mes tu od nas tražio da bu de mo strplji vi, jer će se na kon ce lo vi tog iz la gan ja teo ri je dva ni voa po ka za ti da su neka od tako opi sa nih vrsta mišljenja čak ne ophod na za uspešan mo ra lan život! U svom od go vo ru Vi li jam su, Her nas to ji da do ne kle ola ba vi ili ublaži prvo bit no tvrdo kor nu tezu o pre dra su da ma, koje su same bez (ra cio - 8 Ovu napomenu Her izdvaja kao krajnji zaključak svog ranijeg ogleda The Argument from Received Opinion (EPhM: 117-135). 189
ALEKS ANDAR DOBRIJEVIĆ nal nih) os no va, kao os no va ma in tui cio niz ma: Ne kažem da su in - tui cio nis tič ka shva tan ja uvek puke predrasude, već samo da ona to po ne kad jesu, i da in tui cio nis ti sami ne ma ju ni je dan na čin da saopšte da li ona to jesu. Neka bol ja fi lo zo fi ja mo ra la od nji ho ve mo gla bi da pokaže da je veći na nji ho vih shva tan ja oprav di va (HC, Com ments on Wil li ams: 292). Dru gim reči ma, on sma tra da in tui cio niz mu (ili zdra vor azum skoj mo ral nos ti, ili prih vaće nom mišljenju) na pro sto ne dos ta je do kazna sna ga, i da je sto ga bol ja fi lo zo fi ja mo ra la, tj. nje go va, pozva na da ih oprav da, ali ne i da ih prevla da u smis lu nji - ho vog pot pu nog od ba ci van ja. Jer, čini mi se da je Vi li jams sas vim u pra vu kada tvrdi da He ro vi pri go vo ri ovim shva tan ji ma nisu upuće ni nji ho voj even tu al noj kon zer va tiv nos ti, pošto intuitivni prin ci pi ko ji ma se on vraća na kra ju svog istraživan ja na gin ju tome da, u ne - kim oblas ti ma, budu još kon zer va tiv ni ji nego što su to ra ni je bili (Wil li ams, ibi dem; up. MT: 160). No, ipak bi se još nešto mo glo reći u ko rist man je ko leblji vog razdva jan ja prih vaće nog mišljenja od pre dra su da. S tim u vezi, vred - ni su pažnje pri go vo ri Sti ve na Sa tri sa (Ste phen Sa tris), upuće ni na ra čun He ro ve nivelišuće stra te gi je. Pre ma mišljenju ovog kri tiča ra, Hera bi tre ba lo uh va ti ti za reč i ozbiljni je uze ti u ob zir is kaz da nije sluč aj da su sva prih vaće na mišljenja puke pre dra su de. Jer, čak i ako se složimo da je pre dra su da neka vrsta de fek ta, odat le se ne može plau zi bil no tvrdi ti da mišljenje (ili mnen je), zato što je prih vaće no ili us vo je no, sam im tim mora biti manj ka vo: Uko li ko pos to je de fek ti ili pre dra su de u iz ves nim prih vaće nim mišljenjima, pra vi pred met pro tes ta jesu ti de fek ti i te pre dra su de, a ne čin je ni ca da su neka mišljenja prih vaće na (Sa tris, 2001: 21). Ovo je snažan ar gu ment, jer, gle da no sa sub jek tiv ne stra ne, svi mi prih va ta mo iz ves na go to - va mišljenja i tru di mo se, ko li ko je to u našoj moći, da ot klo ni mo ili re vi di ra mo one ele men te u nji ma koje pre pozna je mo kao manj ka ve a da ne od ba ci mo sama ta mišljenja. Međutim, Sa tris pre te ru je kada tvrdi da nas Her stavlja pred lažnu di ho to mi ju, na vod no težeći tome da nas pri mo ra da se opre de li mo između prih vaće nog mišljenja kao ap so lut no au to ri ta tiv nog i prih vaće nog mišljenja kao pot pu no be - sko ris nog ili bezvred nog (Sa tris, ibi dem). To ni iz da le ka nije nje gov cilj, prem da, is ti na, nje go vi mno go brojni pro tiv reč ni is ka zi mogu da stvo re ta kav uti sak. Pre će biti da on stre mi tome, kako je već ra ni je na po me nu to, da na neki na čin us kla di tzv. kri tič ko i prih vaće no ili 190
us vo je no ( ne kri tič ko ) mišljenje (a na ro či to zbog toga što je, uprkos Sa tri so voj sumnji, sves tan toga da i neke opšte pozna te uti li - ta ris tič ke nor me u ve li koj meri važe kao prih vaće ne ide je). 9 U tom bi se smis lu funk ci ja kri tič kog mišljenja sas to ja la u oslobađanju od nužnos ti sleđenja prih vaće nog mišljenja (HC, Com ments on Hud son : 216), uko li ko se ono poi ma kao au to ri ta tiv no. S dru ge stra ne, Her nig de ne go vo ri o prih vaće nom mišljenju kao pot pu no be sko ris nom, već, na pro tiv, is tiče da bis mo mi i na kon nje go ve kri - tič ke re vi zi je nas tavlja li da ga sle di mo u našem uo biča je nom in tui - tiv nom rasuđivanju (HC, ibi dem). A ako bis mo hte li da na pra vi mo jas ni ju razli ku između prih vaće nog mišljenja i mo ral ne in tui ci je, mo gli bis mo da us vo ji mo Sa tri sov pred log i da pret hod no uvažimo kao društveni (sta tič ni), a po ton ju kao lič ni (di na mič ni) kon cept (Sa - tris, ibi dem: 22). Za to ima mo do vol jan razlog, bu dući da prih vaće na mišljenja u društvenom smis lu zais ta pred stavlja ju iz ves tan sta tus quo: Mo ra mo poći odan de gde se na la zi mo, a čin je ni ca je da za po - čin je mo un utar spe ci fič nih mo ral nih tra di ci ja. Po ne kad iz gle da da se Her pra vi da mo ral no istraživan je za po čin je mo u oblas ti koja je ne - ka ko u pot pu nos ti od vo je na od uo biča je nih, sva kod nevnih doga - đaja (ibi dem: 24). Da kle, da re zi mi ra mo, či ta va He ro va priča o dvos lojnom ili dvovrs nom mo ral nom mišljenju pre vas hod no je osmišljena kao moć no metodološko sredstvo za suoča van je s pro ble mom mo ral nih kon fli ka ta. Bu dući da dotadašnje me to de tome na men je ne nisu bile ni pri bližno od go va ra juće, on nas uver ava da sada na po kon možemo da odah ne mo. Jer, osim što će nas bezre zervno prih va tan je teo ri je dva ni voa ospo so bi ti za prevla da van je teških sluča je va, 10 ono će nam u isti mah ot kri ti i pri ro du in tui tiv nog rasuđivanja, ko jem sva - kod nevno ro bu je mo i čije nas vođstvo uglav nom vodi u ćor so ka - ke, kao uz roč ni ka svih naših mo ral nih ne dou mi ca. Na kon toga ćemo shva ti ti da je tak vo rasuđivanje, iako sve pri sut no i nužno, krajnje ne - pouz da no. Ono, nai me, nipošto nije samoo prav da va juće ili sa mo - 9 To najbolje ilustruje Herov stav da čak i načelo korisnosti jeste samo jedan intuitivni prima facie princip (OP, Foundationalism and Coherentism in Ethics : 124). 10 Her dopušta da oblici tog prevladavanja ponekad mogu biti izraženi u vidu ekstremnog diktuma: Ako imate sukobljene dužnosti, jedna od njih nije vaša dužnost (MT: 26). 191
podržava juće, zato što se ne možemo bez cir ku lar nos ti po zi va ti na mo ral ne in tui ci je kako bis mo iste oprav da li: Uvek se možemo za pi - ta ti da li je naše va spi tan je bilo najbol je koje smo mo gli do bi ti, ili da li su mi nu le od lu ke bile one pra ve i, ako jesu, da li bi tada for mi ra ne prin ci pe tre ba lo pri me ni ti na neku novu si tua ci ju, ili, uko li ko se ne mogu svi oni pri me ni ti, koje bi to prin ci pe tre ba lo pri me ni ti (MT: 40). Za in tui tiv no mišljenje, pre ma Heru, nije ka rak ter is tič no da po - stavlja tak va i ovi ma slič na pi tan ja. Na pro tiv, ono će pre stva ra ti i održava ti mo ral ne kon flik te nego što će ih rešavati. Sto ga je sas vim lo gič no pret pos ta vi ti da neka dru ga, nein tui tiv na vrsta mišljenja (MT: 40) mora u tu svrhu biti priz va na u po moć. 3. Kritički sa intuitivnim nivoom ALEKS ANDAR DOBRIJEVIĆ 192 Ako je in tui tiv no mo ral no mišljenje vođeno is klju či vo mo ral - nim in tui ci ja ma, čime bi onda bio vođen dru gi, nein tui tiv ni i, možemo da do da mo, be spre dra sud ni tip mo ral nog mišljenja? Her će reći da je po ton ji zas no van je di no na ling vis tič kim in tui ci ja ma (MT: 40), 11 koje su, kao što smo ra ni je vi de li (Do bri je vić, 2003), sas vim različi ta vrsta in tui ci ja od mo ral nih. One, na kra ju kra je va, nisu ništa dru go do al ter na tiv no ime za lo gič ka svojstva mo ral nih pojmo va, koje us ta novlja va He ro va uni ver zal no-pres krip ti vis tič ka me tae ti ka. Po čemu se, onda, ovaj tip nor ma tiv nog rasuđivanja razli ku je od metaetičkog? Od go vor je, na rav no, oči gle dan: za razli ku od me ta - etič kog, on nije i ne može biti vred nos no in di fer en tan pre ma van mo - ral nim čin jen ica ma (pre ma sve tu ka kav jes te i lju di ma kak vi jesu ) 12 kako bi uopšte bio kva li fi ko van kao nor ma ti van. Bu dući da je od nos ovog pre ma in tui tiv nom mo ral nom mišljenju go to vo u pot - pu nos ti kri tič ko-re vi zio nis tič ki, Her sma tra da ga je najpri klad ni je nazva ti kri tič kim mo ral nim mišljenjem. U nje mu nam, da kle, nije dozvol je no da se po zi va mo na bilo šta izu zev na čin je ni ce i lo gič ka svojstva mo ral nih reči (Hare, 1989: 189). Her ide čak dot le da iz ja - vlju je da bi uvođenje mo ral nih in tui ci ja tamo gde im nije mes to zna - 11 Utoliko nije sasvim precizno nazivati ga neintuitivnim moralnim mišljenjem. 12 Ovo je jedna od omiljenih Herovih fraza koju u svojim spisima često ponavlja.
či lo in kor po ri ra ti u kri tič ko mišljenje istu onu sla bost koju, pre ma za mis li, ono tre ba da iz leči (MT: 40). Da bi nam što jas ni je pre dočio šta sve po dra zu me va pod ovom slabošću, on pos tu li ra i razvi ja ide ju o dva ek stremno različita ima - ginarna bića, koje naziva arhanđelom i prolom (preuzimajući potonji termin iz Orvelovog romana 1984) (up. MT: 44-45). To mu omogućava da kritički i intuitivno nivo moralnog rasuđivanja najpre za mis li kao međusobno pot pu no od vo je ne, a što se za širu i uverl ji vi - ju eksplikaciju teorije dva nivoa pokazuje kao metodološki neophodan po tez. He rov arhanđeo je, nai me, zamišljen kao be ste les no i su pe ri - or no biće koje, kada razmišlja o stva ri ma mo ra la, nema na či na niti po tre be da pri be ga va ni jed nom dru gom mišljenju izuzev kri tič kom, jer rasuđuje samo i je di no u skla du s lo gi kom i čin jen ica ma. Za razli - ku od ljuds kih bića, on je lišen svih ka rak ter nih sla bos ti, pa čak i pri - stras nos ti (koju Her, ipak, ne ubra ja u sla bost) pre ma sebi ili pre ma bilo kom dru go me biću, oslobođen hitnji u od lu či van ju i iz la gan ja stres nim si tua ci ja ma. Mimo toga, nje ga kra se i sle deće moći: več na do ko li ca, neo gra niče na ko liči na znan ja i pot pu na in for mi sa nost o sve mu i svače mu, savršeno lo gič ko i razložno rasuđivanje, pot pu no ra zu me van je mo ral nih reči i nji ho ve upo tre be, nadljuds ka moć de - taljnog i iz ves nog predviđanja bu duć nos ti i pos le di ca sva kog mo - guć eg pos tup ka, 13 moć pro zorl ji vos ti, savršena moć uživlja van ja u tuđa stan ja (ili iden ti fi ka ci je s tuđim stan ji ma), te sto ga i moć ra zu - me van ja i po dražavan ja pre fer en ci ja svih smrtnih bića. Jed nom rečju, on pred stavlja He rov ideal ra cio nal nos ti. Na su prot noj stra ni na la zi se prol, biće koje po mno go čemu na li ku je čo ve ku, ali koje je, u poređenju s arhanđelom, in fe ri or ni je od čo ve ka, i čije su sla bos ti mak si mal no preu ve liča ne. Za pro la se ne može reći da ika da razmišlja o stva ri ma mo ra la, čak i kada je do ko - lič an, već pre da in stink tiv no i sas vim sle po sle di opšte i jed nos tav ne in tui tiv ne prin ci pe, koje stiče va spi tan jem i po dražavan jem. Kri tič - ko mišljenje mu je ne dos tižno i stra no isto ono li ko ko li ko arhanđelu in tui tiv no (s tom razli kom što arhanđeo ima ma kar po jam o in tui tiv - nom mišljenju). Ukrat ko, prol je pot pu no nein for mi sa na, to tal na 13 Dok se za čoveka može reći da kao izvesno tretira samo ono što je vrlo ve - ro vatno, arhanđeo nema potrebe da donosi sudove o verovatnoći, jer što on zna kakve bi bile posledice alternativnih postupaka (MT: 177). 193
ALEKS ANDAR DOBRIJEVIĆ 194 nezna li ca, a prol sko in tui tiv no mišljenje je krajnje pri mi tiv no i iracionalno. 14 Kad je o lju di ma reč, Her veru je da ćemo se, bi va jući u isti mah i ra cio nal ni i ira cio nal ni, pre pozna ti neg de između ova dva ekstremna bića. 15 Pa ipak, prol ski na čin mišljenja nam je une ko li ko bliži, pošto nje mu, već po se du jući ga u nešto sup til ni joj for mi, ni ka - da ne mo ra mo da težimo. Na su prot tome, arhanđelskom na či nu mi - šljenja uvek stre mi mo i tre ba da stre mi mo, iako se nje go vom čis tom ob li ku možemo samo u man joj ili već oj meri pri bližiti. Ima jući u vidu da smo da le ko od toga da bu de mo pot pu no ra cio nal na bića, sa - svim je le gi tim no za mis li ti savršeno ra cio nal no biće kao uzor sa či - jim bi mo ral nim od lu ka ma naše sopstve ne od lu ke ma kar pri bližno koin ci di ra le (EET, How to De ci de Mo ral Que stions Ra tio nal ly : 111). Tako bi, pre ma He ro vom sudu, ideal ni ra cio nal no-mo ral ni lju - di, ospo soblje ni za donošenje zre lih i val ja nih mo ral nih od lu ka, bili oni koji su do bro in for mi sa ni (iako nam, real no gle da jući, vazda ne - dos ta je vre me za sti can je re le vant nih in for ma ci ja, a ka mo li za po - drob ni je razmišljanje o is ti ma), što su osetlji vi i maštoviti (iako nam stavljan je na mes to dru gih lju di i zamišljanje da smo po put njih u suštini vrlo loše ide), koji su psihološki sta bil ni (što veći na lju di uglav nom ret ko jes te) i koji jas no mis le (za šta, i po red do bre vol je, nis mo uvek ka dri) (up. EPhM, The Prac ti cal Re le van ce of Phi lo so - phy : 116; EET, The Struc tu re of Et hics and Mo rals : 188). Tre ba reći da Her arhanđela na zi va još i ideal nim pos ma tra - čem ili ideal nim pro pi si vač em, bu dući da svo ju priču o arhanđelu razvi ja upra vo kao jed nu ver zi ju teo ri je ideal nog pos ma trača (MT: 44; HC, Com ments on Brandt : 219). Opšte je pozna to da ova teo ri - ja nas ta je na tlu kla sič ne uti li ta ris tič ke mis li i da ima po seb no mes to u fi lo zo fi ji Ada ma Smi ta. Her i Haršanji nas pod seća ju da je ovaj 14 Poslednja dva pasusa up. sa MT: 44-45. 15 Daleko je od moje namere da podelim ljudsku rasu na arhanđele i prole. Svi mi u različitim vremenima do ograničenog i promenljivog stepena delimo karakteristike i jednih i drugih. (MT: 45). Dakle, ako je istina da ono o čemu Her raspravlja zapravo nisu dve odvojene grupe ljudi, već dve tačke gledišta koje ista osoba može da usvoji u različita vremena (Scanlon, 1988: 131-132), onda mu se ne može uputiti prilično vulgaran prigovor da ova podela stoji u funkciji afirmacije nekakve elitističke, bistrije, vladajuće klase naspram tuplje, proleterske populacije. Pored Skenlona, o ovoj temi u knjizi HC na slične načine raspravljaju Ričards i Vilijams.
kla sik mo ral nu tač ku gledišta kao tak vu iz jed načio s tač kom gledišta ne pri stras nog i sim pa te tič kog pos ma trača (FR: 94; Har sa nyi, 1982: 39). To znači da bi mo ral no isprav ni pos tup ci bili oni što bi ih odo - bri la oso ba koja je ne pri stras na, be ne vo lent na, ple me ni ta, savršeno sao seć ajna (tj. zain ter eso va na za sreću dru gih kao za svo ju sopstve - nu), a uz to, da ka ko, svezna juća i savršeno ra cio nal na. Pre ma teo ri ji ideal nog pos ma trača, da kle, mi tre ba da mis li mo po put oso be koja pri da je jed nak, i po zi ti van, znač aj in ter esi ma svih stra na i u tome ne pra vi ni kak ve čin jen ič ne i pojmov ne greške (EPM, Ru les of War and Mo ral Rea so ning : 47). Ona uč es ni ke u mo ral nom živo tu i njihove pre fer en ci je pos ma tra sa pris tojne dis tan ce, kako bi bila u stan ju da sve te pre fer en ci je sa be re u je dan ko her ent ni sis tem (Rols, 1998: 41), da ih po dik ta tu ima gi na tiv ne iden ti fi ka ci je doživi kao svo je i ure di pre ma nji ho vom in ten zi te tu, da svo ju ko nač nu pre - fer en ci ju for mi ra kom bi nu jući pre fer en ci je svih mo ral nih de lat ni ka i re ci pi je na ta (up. Feld man, 1984: 282), i da u skla du s tim do ne se najpra ved ni ji ili ne pri stra san mo ral ni sud. Otu da je ova oso ba na lik na ideal no-ra cio nal nog i ne pri stras nog su di ju, koji, za pra vo, rasu - đuje na uti li ta ris tič ki na čin: On, po put uti li ta ris te, pokušava da se ne ogreši o različi te stra ne, uka zu jući im jed na ku bri gu i poštovanje (HC, Com ments on Ri chards : 257). Kas ni je ćemo vi de ti da je Herov arhanđeo za pra vo za kle ti uti li ta ris ta, tj. ideal ni uti li ta ris ta postupaka. Ali, pre ma nje go vom shva tan ju, ideal ni pos ma trač je isto vre meno i ideal ni uni ver zal ni pres krip ti vis ta, pošto bi on, suoča - va jući se sa no vom si tua ci jom, bio od mah u stan ju da po drob no ispi ta sva nje na svojstva, uklju ču jući i pos le di ce al ter na tiv nih pos tu - pa ka, i da formuliše uni ver zal ni prin cip (možda neki krajnje spe ci - fič an) koji može da prih va ti za pos tu pan je u toj si tua ci ji, bez ob zi ra na ulo gu koju bi on sam u njoj zau zi mao (MT: 44). Iz reče nog sle di da teo ri ja ideal nog pos ma trača, uopšte uzev, u He ro voj fi lo zo fi ji služi kao još jed na vrsta spo ne između uni ver zal nog pres krip ti viz ma i uti li tari zma (pre fer en ci ja) (up. Do bri je vić, 2005). Ovde nije na od met da skre ne mo pažnju na dva pri go vo ra teoriji ideal nog pos ma trača, koji se u isti mah od no se i na nje nu he - rovsku ver zi ju. Pre ma prvom pri go vo ru, koji iz no si Ber nard Vi li - jams, mo glo bi se tvrdi ti da ako ideal nom pos ma traču nije data neka mo ti va ci ja kao do da tak nje go voj ne pri stras nos ti, ne pos to ji ni je dan razlog zbog ko jeg bi on tre ba lo da iza be re bilo šta uopšte (Wil li - 195
ALEKS ANDAR DOBRIJEVIĆ ams, 1985: 84). Na prvi po gled ovo je snažan ar gu ment. Međutim, ako pe dant ni je razmo tri mo for mu la ci ju ovog pri go vo ra, pri me tiće - mo da Vi li jams brka ne pri stras nost ili neut ral nost s ravnodušnošću. Jer, onaj ko do no si neki ne pri stra san sud uvek je ma kar im pli cit no mo ti vi san (izazvan) pri sust vom su prot nih, pri stras nih su do va, za - hval ju jući ko ji ma pret hod ni tek za do bi ja svoj smi sao. Dru gi pri go - vor po tiče od Rič ar da Bran ta, koji tvrdi da bi ideal ni pos ma trač mo gao da bude ne zain ter eso van za pre fer en ci je onih oso ba koje ra - zu me va kao ira cio nal ne (Brandt, 1988: 36). No, ra ni je smo vi de li (Do bri je vić, 2005) da Her, upra vo sle deći Bran ta, naglašava pu no - važje kri ter iju ma ko gni tiv ne psi ho ter api je, na os no vu kog se iracionalne pre fer en ci je be skom pro mis no is klju ču ju iz razma tran ja, a ko jim bi se pre svih ru ko vo dio ideal ni pos ma trač. Na ve de nim pri go vo ri ma pri družuju se još dva što su po seb no upuće ni He ro voj kon cep ci ji arhanđela. Pre ma Haršanjijevom mi - šljenju, ta kon cep ci ja pred stavlja pogrešan ana li tič ki apa rat za pro - uča van je mo ral nog od lu či van ja... u pri sust vu ri zi ka real nog živo ta i neiz ves nos ti (Har sa nyi, 1988: 89). Her ovu pri med bu od ba cu je kao ne os no va nu, jer svo ju kon cep ci ju savršenog bića konstruiše kao alternativni pris tup ideal nom ili čis tom kri tič kom mišljenju, koje, na su prot in tui tiv nom, nema pos la sa neiz ves nos ti ma (HC, Com - ments on Har sa nyi : 241). Dru gi, Vend le rov pri go vor uvo di neke in - ter esant ne kom pli ka ci je. Nai me, pre ma ovom au to ru, mi najpre mo ra mo da pret pos ta vi mo da su arhanđeli be ste les ni, a što za so bom pov lači da oni ne ma ju, niti mogu da za mis le da ima ju, re ci mo, zu bo - bol ju. Tak vom jed nom stvo ren ju će, eo ipso, biti ne mo guće da sebi pred sta vi i stra ho ve po je di nih lju di od zu bars ke or di na ci je. Vend ler na ovom mes tu pra vi skok i sma tra da ova teškoća trans cen di ra anđele i doseže do Stvo ri tel ja, te se pita da li bi Bog mo gao da ose ti i da zna kako to iz gle da ima ti bol (Vend ler, 1988: 173). Ako, pak, pret pos ta vi mo da arhanđeo po se du je moć ote lot vor en ja i da pos ta je neka vrsta or ganiz ma, is krsao bi pro blem ve zan za ogra niče na is ku - st va koja su svojstve na toj vrsti or ganiz ma: Savršenstvo ovog pret pos tavlje nog tela nije od po moći. Mi ne možemo da za mis li mo kako to iz gle da biti sle pi miš ili žaba, de lom zbog toga što su naša tela da le ko savršenija, tj. razvi je ni ja i osetlji vi ja od nji ho vih (Vend ler, ibi dem). Iz sve ga toga Vend ler iz vo di zaključ ak da je He - ro va ide ja arhanđela, u ce li ni uzev, ne ko her ent na, pošto se ideal no 196
pred stavljan je tuđih sves ti, i za lju de i za stvo ren ja koja su even tu al - no savršenija od njih, po ka zu je kao ne mo guće. Iako se sa svo jim kri tiča rem slaže da pro blem Boga u ovom kon teks tu pred stavlja samo jed nu di gre si ju, te da, zbog vlas ti te ne - struč nos ti, iz be ga va de taljno ra spravljan je o pro tiv reč ju kak vo un u - tar hrišćanske teo lo gi je pos to ji između dok tri ne da je... Bog bez tela, de lo va ili stras ti, i dok tri ne... da Bog može da pati za jed no s oni - ma koji pate (HC, Com ments on Vend ler : 282), 16 Her na dru gom mes tu pak iz javlju je da Boga uzi ma kao pa ra dig mu ideal nog po - sma trača (HC, Com ments on Ri chards : 257). Sto ga nam se čini da on ne pra vi ni kak ve suštinske razli ke između Stvo ri tel ja i stvo re - nog (arhanđela) koji zadržava božans ke atri bu te. Ovo (im pli cit no) shva tan je dozvol ja va mu da, bez ogrešenja o lo gi ku, pret pos ta vi da i Bog i arhanđeli ima ju jed na ku moć da sebi pred sta ve kako to izgleda na la zi ti se u ljuds kom telu (HC, Com ments on Vend ler : 282). Odat le, po tom, sle di stav, i od go vor na dru gu Vend le ro vu pri - med bu, da nije ne ko her ent no pret pos ta vi ti arhanđela ob da ren og savršen stvom jed ne moći koju mi po se du je mo u nesavršenom sta - nju, pri čemu se ta nesavršenost ogle da u čo ve ko voj ne mo guć nos ti da u pot pu nos ti sazna, pred sta vi ili ose ti kako to iz gle da biti neki dru gi or ga ni zam (HC, ibi dem). Upra vo ljuds ka nesavršenost tre ba da pred stavlja ključ ni argu ment u He ro voj tezi da, kad je reč o sup stan ci jal nim mo ral nim pi tan ji ma, čo vek izis ku je oba ni voa mo ral nog mišljenja i in tui tiv ni i kri tič ki. Smešten neg de između arhanđela i pro la, u ne kak voj epi - stemološkoj međupoziciji, čo vek rasuđuje čas ova ko čas ona ko, po po tre bi ili nuždi. Pi tan je koje se ovde na meće (sâm Her ga po s ta - vlja), a koje, po nje mu, nema fi lo zofs ki od go vor, gla si: Kada treba da mis li mo kao arhanđeo, a kada kao prol? A nje gov ne-fi lo zofs ki od go vor na ovo pi tan je gla si da to za vi si od toga u ko joj meri sva ko od nas, u po je di nač nom sluča ju ili uopšte, na li ku je jed nom ili dru - gom od ovih dva ju lič nos ti, od nos no od toga koje moći mi šlje nja i 16 Moguće razrešenje ove protivrečnosti nudi pravoslavna (i katolička) hristologija, po kojoj je Hristos, bogočovek, kao prvorođeni bio bestrasan, a da je tek kao otelovljen spoznao sve dimenzije ljudske patnje i stradanja. 197