УДК (4-672ЕU) Прегледни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VIII, vol. 15 Број 3/2012. стр Ми лан Игру ти но вић, Го ра

УДК 327+339.92(4-672ЕU) Прегледни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VIII, vol. 15 Број 3/2012. стр. 171-196 Ми лан Игру ти но вић, Го ран Ни ко лић * ГЛО БАЛ НИ ПО ЛО ЖАЈ ЕУ ПО Л И Т И Ч К И И Е КО НОМ С К И АС П Е К Т И ** Сажетак Фи нан сиј ска кри за је Евро пу по гу ра ла ка ин тро спекц и ји, ка ре в и з и ји соп с тве ног е ко ном с ког по ре т ка и од но са и по сле дич но сма њи ла во љу за про ми шља њем свог спољ но - пол и т ич ког по ло ж а ја. Ук љу ч и в а ње у све т с ке пр и в ред не то ко ве рад не сна ге ве ћег бро ја зе ма ља, пре свих Ки не, Ин ди је, Бра зила, ре сур ген ци ја Ру си је у фи нан сиј ском и вој ном сми слу њихов све у к у п н и по л и т ич ко - е ко ном с к и рас т н у ж но је до ве о до ре л а т ив ног опа да ња мо ћ и тра д и ц и о на л н и х за пад н и х с и ла. У овом ра ду је из не та кван ти та тив на ана ли за ак ту ел них економ с к и х тре н до в а ко ји го в о ре у пр и лог те з и о ре ла т ив ном еко ном ском па ду, као и пре сек спољ но -по ли тич ког по ло жаја ЕУ. Рад та ко ђе по ка зу је да до са да шњи мо дел ути ца ја путе м про је к ц и је нор м а т ив не мо ћ и не да је же ље не ре з ул та те н и т и пр у ж а мо г ућ но с т и ра з в о ја ус лед с пе ц и ф ич не ге не зе и раз во ја пост-ко ло ни јал ног и пост-им пе ри јал ног све та. Кључ не ре чи: ЕУ, фи нан сиј ска кри за, гло бал ни чи ни лац, норма тив на моћ. * Ин сти ту т за европ ске сту ди је, Бе о град. ** Рад је део про јек та С р б и ја у п р о ц е с и м а е в р о п с к и х и н т е г р а ц и ја: г л о б а л н и ко н т е кс т, и н с т и т у ц и је и и д е н т и т е т ко ји п од б р о је м 179 014 ф и н а н с и р а М и н и с т а р с т в о п р о с в е т е и н а у ке Ре п у б л и ке С р б и је. 171

М. Игру ти но вић, Г. Ни ко лић ГЛО БАЛ НИ ПО ЛО ЖАЈ ЕУ 172 Увод По ло жај Европ ске уни је као ауто ном ног чи ни о ца у савре ме ном све ту је још увек те ма ко ја је те о риј ски отво ре на и ме т о до ло ш к и не до с т ат на. То н и је по сле д и ца са мо спе ц и фи ч- ног прав ног и по ли тич ког би ћа ЕУ и ње ног над на ци о нал ног ка рак те ра већ и раз во ја дру гих гло бал них чи ни ла ца те про - ме на си сте ма ко је са ти ме до ла зе. Фл у и да н и р е ла т и в но слаб по ло ж ај у гло ба л ном по љу је у по след њих не ко ли ко го ди на до дат но уз др ман и огра ничен фи нан сиј ском кри зом и сум њом у оп шти по ли тич ки и еко ном ски мо дел ко ји је до та да про па ги ран, ка ко пре ма сопстве ном дру штву та ко и пре ма спо ља. Ка пи та ли за ци ја про - ме на на ста лих на ис то ку Евро пе на кон 1989. ко ја је до шла п у т ем ис по љ а в а њ а ме ке мо ћ и и сп р в а је да ла о снов з а на д у да ће с е на сл и ча н ло г и ч к и на ч и н мо ћ и к а п и т а л и зо в а т и п р о це с гло ба ли за ци је. Ме ђу тим, на спрам осла бље них зе ма ља Ис - точ не Евро пе ко је су бе жа ле од со вјет ске до ми на ци је гло - ба л и з а ц и о н и п р о це си су с т во ри л и еко ном ске џ и но ве, ма хом у р е г и о н у Ис т оч не А зи је, ко је не ма ју зна чај н и х б е з б ед но сн и х бри га и сти чу све ве ћу спољ но по ли тич ку са мо у ве ре ност. И з спе ц и фи ч н и х ра з ло г а п ри су т н и х п ри с т в а ра њу у н и- је са свим је ла ко по ву ћи за кључ ке да је ЕУ струк тур но неспо с об на да с е на ме т не к а о в а ж а н г е о по л и т и ч к и фа к т ор у т ра д и ц и о на л ном см и сл у, к а о фа к т ор ко ји мо же да ком би н у је ди пло мат ски при ти сак и кре ди бил ну вој ну прет њу ра ди по - с т и з а њ а ц и љ е в а. Ре ле в а н т н и м по л и т и ч к и м е л и т а ма је т о било ја сно, па су т е ме љи спољ но по л и т и ч ког а н г а ж ма на на ђе н и у пре ми са ма нор ма тив не мо ћи као стра те ги је из бо ра за ја чањ е гло ба л ног у т и ца ја ЕУ. 1 Рад ће по ка за ти да је та стра те ги ја да нас ви ше про из вод ну жде не го све сног из бо ра као и да ни и з бл и з а не да је р е зул т а т е ко ји би оп ра в да л и п у н и о сло на ц на њу. У ком би на ц и ји са не х а т и в н и м еко ном ск и м и з гле д и ма мо же мо п ри ме т и т и т р ен д сла бљ е њ а гло ба л не по зи ц и је ЕУ у пу ном сми слу. 1 Ви д е т и н п р. I a n M a n n e r s, Eu r o p e a n Un io n No r m a t ive Powe r a n d t h e S e c u r it y Challenge, European Security 15, no. 4 (December 2006), 405 421, Zaki Laidi, Norms over Force: The Enigma of European Power New York, Palgrave Macmillan, 2008.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 3/2012, год. VIII vol. 15 стр. 171-196 Еко ном с к и по ка за те љи опа да ња у ти ц а ја ЕУ У са оп ште њу Европ ске Ко ми си је (но вем бар 2012) на глаша ва се да ће ре це си ја би ти ду бља не го што се оче ки ва ло, те раст спо ри ји. ЕУ ће има ти кон трак ци ју од 0,3% у 2012. и благ раст у 2013. (0,4%). 2 Ме ђу т и м, де цем бар ск а п р о це на Ев р оп ске цен трал не бан ке ука зу је да у Евро зо ни ра ста не ће би ти до 2014. го ди не. На и ме, пад БДП-а ће за 2012. из но си ти 0,5% а за 2013. 0,3%. 3 Тре ба ре ћи да су и прет ход на, као и 2010, би ле го ди не спо рог при вред ног ра ста (1,5%, од но сно 1,9%), док је кон трак ци ја 2009. би ла чак 4,2%. И оста ли ин ди ка то ри за ЕУ су оне спо ко ја в а ју ћ и. Ст о па не з а по сле но с т и с еп т ем бра 2012. из но си ла је 10,6%; истог ме се ца 2011. 9,8%, а че ти ри го ди не ра н и је не з а по сле но с т је и з но си ла са мо 7,1%. 4 Пре па да у септем бру 2012. (у од но су на ме сец ра ни је) од 2,3%, ин ду стри ја ЕУ27 је би ла на про сеч ном ни воу из 2005, и за де се ти ну ви ша не го за вре ме ре корд но ни ског ни воа у мар ту 2009. У од но су на сеп тем бар 2011. ин ду стриј ска про из вод ња у ЕУ ни жа је за 2,7%. 5 Ре а лан про мет у тр го ви ни на ма ло ве ћи је за 0,3% на ме ђу го ди шњем ни о ву у сеп тем бру 2012. Ина че, у по следњи х ско р о ше с т г о д и на р е а л н и н и во п р о ме т а у ма ло п р о да ји је прак тич но не про ме њен, а у од но су на про сек 2005. ве ћи је за са мо 5%. 6 И нај но ви ји и з ве ш т ај М МФ (World Eco no mic Outlo ok 2012) да је слич не про це не, ко је су за сно ва не на прет по став - ц и да ће ев р оп ск и по л и т и ча ри п р ед у зе т и х и т не ме р е к а ко би с е ода г на ла не и з ве сно с т на т р ж и ш т и ма. Да к ле, т р е н у т но по - б ољ ша њ е на фи на си ј ск и м т р ж и ш т и ма мо гло би би т и са мо п ри в р е ме ног к а ра к т е ра. Си т у а ц и ју з а и з во зно ори јен т и са н и де о п ри в р е де ЕУ о т е ж а в а и спор ра с т во л у ме на гло ба л не т р - 2 Matina Stevis, EU Slashes Growth Forecasts, Wall Street Journal, 7.11.2012. http://online.wsj.com/ar tic le/sb1000142412788732389470457810456190510448 2.html 7.11.2012. 3 h t t p: // w w w.t e l e g r a p h.c o.u k / fi n a n c e / fi n a n c i a l c r i s i s / 9 7272 62 / E C B - e u r o z o n e -w i l l - not-grow-un til-2014.html 7.12.2012. 4 http://epp.euro stat.ec.euro pa.eu/cac he/ity_pu BLIC/3-31102012-BP/EN/3-31102012-BP-EN.PDF 5 http://epp.euro stat.ec.euro pa.eu/cac he/ity_pu BLIC/4-14112012-AP/EN/4-14112012-AP-EN.PDF 6 http://epp.euro stat.ec.euro pa.eu/cac he/ity_pu BLIC/4-07112012-AP/EN/4-07112012-AP-EN.PDF 173

М. Игру ти но вић, Г. Ни ко лић ГЛО БАЛ НИ ПО ЛО ЖАЈ ЕУ го ви не (3,5% и 4,2% 2012. и 2013), док прак тич на стаг на ци ја це не на ф т е де л у је у су п р о т ном сме ру. 7 У нај но ви јем, ок т о бар - ском из ве шта ју, ММФ ве ли ку па жњу по све ћу је ЕУ (,,епи цент ар к ри зе ) на во де ћ и да ри зи ц и и п р о бле м и у ве зи суд би не ев ра по с е б но под с т и ч у фи на н си ј ск у не с т а би л но с т. Од л у ке учи ње не на ја ча њу фи скал не ди сци пли не, као и у ве зи је динстве не европ ске бан кар ске су пер ви зи је су, по ММФ -у, охрабру ју ће. Ре ла тив но сла бље ње ЕУ је тренд ко ји тра ја ду же од деце ни ју. Ду го су јефтинo и не раз бо ри то кре ди ти ра ње при крив а л и сла б о с т, од но сно сма њ е њу ком пе т и т и в но с т ев р оп ске и н д у с т ри је, све док еко ном ск а к ри з а н и је ог о л и ла ра з ме р е п р о бле ма, п р е све г а у зе м љ а ма ЕУ са ви с о к и м п лат но би ла н- сн и м де фи ц и т а ма (на нај ве ћем уда ру су пе ри фе р не зе м љ е ЕУ, тзв. PI IGS ). Ве ћ и на зе ма љ а ЕУ и ма ви с о ке ја в не д у г о ве и ве ли ке фи скал не де фи ци те, али кључ на ствар ко ја раз лик у је еко но м и је ко је су у т е ш кој к ри зи од о с т а л и х п ри в р е да ЕУ је сте ви си на спољ но тр го вин ског (или тач ни је плат но била н сног) де фи ц и т а, т ј. ко л и ко у воз на д ма ш у је и з воз. И т у је к љу ч н и п р о блем до бр ог де ла Ев р о пе, од но сно ЕУ, опа да њ е ком пе т и т и в но с т и њ е не и н д у с т ри је, и т о у ко рис т ис т оч не Ази је, и пре свих Ки не. По сле ди ца је пад уде ла ин ду стријске п р о звод њ е ЕУ у гло ба л ној и н д у с т ри ји, и по сле д и ч но па д уде ла БДП ЕУ у про це ње ном свет ском БДП (због ве ли ког уде ла усл у ж н и х а к т и в но с т и у БД П ов ај по к а з а т е љ по к а зу је ма ње дра ма тич не тен ден ци је за ЕУ од пр вог). 7 IMF, World Eco no mic Outlo ok, 2012. p. 2. 174

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 3/2012, год. VIII vol. 15 стр. 171-196 Као што се ви ди на Гра фи ко ну 1. БДП ЕУ кон стант но па да од 2000. (ка да је из но сио 33,2%) и про це њу је се (ИМФ, 2012), да ће по сле че твр тин ског уде ла 2012. па сти на 19,5% 2017. Исто вре ме но, али не што спо ри је, опа да удео САД док се уче шће Ки не у свет ском БДП сна жно по ве ћа ва. Ка да је у пи та њу ин ду стри ја, то ком пр ве де це ни је 21. ве ка по раст инд у с т ри је у К и н и и з но сио је фа н т а с т и ч н и х 181% (1977-2012. нај мо го људ ни ја др жа ва је по ве ћа ла ин ду стри ју пе де сет пута!), у САД скром них 11%, у Не мач кој са мо 3%, док је у Ф ра н ц у ској, Бри т а н и ји и Ит а л и ји б е ле жен па д од 1%, 10% и 15%, ре спек тив но. Удео ЕУ и САД у гло бал ној ин ду стријској про из вод њи след стве но то ме опа да у ко рист Ки не. На и- ме, ЕУ27 и САД су 2000. чи ни ле 27%, од но сно 26% свет ске ин ду стри је, а Ки на 7%, док се 2012. про це њу је да ЕУ ствара пе т и н у, СА Д ше с т и н у, а К и на 21% гло ба л не и н д у с т ри ј ске п р о д у к ц и је. Уде о и н д у с т ри је у БД П СА Д т р е н у т но и з но си 12%, у Ки ни чак 29%, Не мач кој 19%, Ја па ну 18%, Фран цуској или Бри та ни ји са мо по 10%. 8 И н д у с т ри ја (са ру дар с т вом и ене р г е т и к и ком), у з а г рар ч и н и п ри в р ед не де лат но с т и ко је к р е и ра ју у п р о с е к у знат но ви ш и н и во до да т е в р ед но с т и не г о о с т а ле п ри в р ед не г ра не. Ра з вој и н д у с т ри је к р е и ра ра з вој у дру гим гра на ма, јер кре и ра ју ћи но во ство ре ну вред ност ствара про стор за ве ћи обрт у услу жним де лат но сти ма, по себ но т р г о ви н и, фи на н си ја ма и у г о с т и т е љ с т ву, и б о љ е фи на н си рање јав них функ ци ја. К а да су у п и т а њу с т ра не д и р ек т не и н ве с т и ц и је (СД И ) по сле сна жног па да 2010. до шло је до ду пли ра ња 2011. То кови ин ве сти ци ја из ЕУ27 су до сти гли 370 ми ли јар ди евра 2011. (и још су увек ни жи од 383 ми ли јар де из 2008), по сле па да са 316 2009 на 146 2010. При ли ви СДИ у ЕУ27 из остат ка света би ли су 225 ми ли јар ди евра 2011, по сле па да са 234 ми лијар де у 2009. на 104 ми ли јар де у 2010. ЕУ је не то-ин ве сти тор к а о и ра н и ји х г о д и на. 9 И па к, зна чај ЕУ27 к а о и н ве с т и т о ра опа да од по че т к а к ри зе. На и ме уде о у п ри л и ву гло ба л н и х СДИ је опао за тре ћи ну (са 43,2% на 26,7% гло бал них СДИ), 8 Marc Le vin son, U.S. Ma nu fac tu ring in In ter na ti o nal Per spec ti ve, Con gres si o nal Re se arch Ser vi ce, Was hing ton, 2012. p. 3-4. 9 http://epp.euro stat.ec.euro pa.eu/cac he/ity_pu BLIC/2-13062012-BP/EN/2-13062012-BP-EN.PDF 175

М. Игру ти но вић, Г. Ни ко лић ГЛО БАЛ НИ ПО ЛО ЖАЈ ЕУ док је и од лив ин ве сти ци ја из ЕУ дра стич но сма њен (удео ЕУ се сма њио са чак 58% 2007. на 34,7% 2011). 10 И удео ЕУ у гло бал ној тр го ви ни је у па ду. 11 На и ме, у пе ри о ду 2006-2011. уче шће ЕУ27 у укуп ној свет ском роб ном из во зу опа да са 17,3% на 15,2%, а у уво зу са 19,1% на 16,7% 2011. 12 Ина че, тр го ви на ро ба ма је око три пу та ве ћа од ме ђуна р од не т р г о ви не усл у г а ма, где ЕУ до м и н и ра (са уде лом у гло бал ном из во зу услу га од чак 42%, и уво зу од 40% 2011) бу д у ћ и да с е усл у г е т е же к р е ћу в а н на ц и о на л н и х г ра н и ца). Екс т е р на р об на т р г о ви на ЕУ27 и з но си ла је 3267 м и л и јар д и евра 2011, што је ре корд ни ни во и за из воз и увоз. По сле па да ра з ме не т о ком 20 09, екс т е р н и р об н и и з воз ЕУ27 до с т и г а о је ре корд них 1554 ми ли јар ди евра 2011, што је раст од 14.5 % у од но су на 2010, док је роб ни увоз по рас тао за 11.9 %, на 1713 ми ли јар ди евра ( уну тра шња спољ на тр го ви на ЕУ ин тратра де, је из но си ла 2804 ми ли јар ди евра 2011, што је ско ро два пу та ви ше од ек тер ног из во за, и то у сва кој чла ни ци осим Бри т а н и је). СА Д су нај в а ж н и је у во зно т р ж и ш т е з а р о б е и з ЕУ, али опа да ју ће (са 27.8 % 2001. на 16.8% де сет го ди на касни је). Ки на је тре ћа де сти на ци ја за роб ни из воз ЕУ (8,8% из во за ЕУ27), а Швај цар ска дру га (9%). Ка да је увоз у пи тању нај ва жни ја је Ки на, где је за бе ле жен раст од 3,5% то ком 2011, што је нај спо ри ји раст у по след њој де це ни ји (осим па да 2009.) Увоз из Ру си је по рас тао је за 24.4%, те је Ру си ја дру га по уво зу за ЕУ, а САД тре ћа. 13 До не к ле је па ра док са л но да к ри з а до но си на п р е да к у евро -ин те гра ци ја ма. До го во ре на је бан кар ска уни ја. Пре то - 10 h t t p : // w w w. o e c d. o r g /d a f / i n t e r n a t i o n a l i n v e s t m e n t / i n v e s t m e n t s t a t i s t i c s a n d a - n a ly si s / F DI% 2 0 i n% 2 0 fi g u r e s.p d f 11 In ter na ti o nal Tra de Sta ti stics 2011, WTO, p. 208. http: //www.wto.org /en glish / res_e/sta tis_e/its2011_e/its2011_e.pdf E x t e r n a l a n d i n t r a - E u r o p e a n Un i o n t r a d e, Monthly sta ti stics, Is sue12/2011, EURO STAT, p. 18. http://epp.euro stat.ec.euro pa. e u / p o r t a l / p a g e / p o r t a l / i n t e r n a t i o n a l _ t r a d e /d o c u m e n t s / E x t r a I n t r a Mo n t h l ye U Tr a - de_en Vol12-20111.pdf 12 У пр вих осам ме се ци 2012. екс тер ни роб ни из воз ЕУ ра стао је 11%, а увоз за 4%. Има ју ћи у ви ду спо ри ји раст во лу ме на роб ног из во за у све ту, а бр жи увоза мо же се оче ки ва ти бла ги раст уде ла ЕУ у из бо зу и пад у уво зу у 2013. под усло вом да се одр же тен до ви из пр вих осам ме се ци 2012. го ди не. http://epp. euro stat.ec.euro pa.eu/cac he/ity_pu BLIC/6-16102012-BP/EN/6-16102012-BP- EN.PDF 13 ht t p: //e p p.e u r o s t a t.e c.e u r o p a.e u /s t a t i s t ic s _ e x pl a i n e d /i n d e x.p h p / I n t e r n a t i o n a l _ t r a - de_in_go ods 176

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 3/2012, год. VIII vol. 15 стр. 171-196 га, усво је ни су, или су на пу ту усва ја ња: Уго вор о ста билно сти (Sta bi lity Pact), Европ ски фонд за фи нан сиј ску стаби л но с т ( Eu ro p e a n Fu nd for Fi n a n cial St a bi l it y), Ев р оп ск и с т а би л и з а ц и о н и ме х а н и з а м ( Eu ro p e a n St a bi l it y Me c h a n ism), по ја ча но деј ство Европ ске цан трал не бан ке ( Еuropean Central Bank), Европ ска аген ци ја за дуг (Euro pean Debt Agency). Оста је отво ре но пи та ње евро -об ве зни ца, где се про ти ви Не - мач ка. Рас пра ва о евро -об ве зни ца ма не из бе жно во ди по став љ а њу о снов н и х п и т а њ а о п ри р о д и ЕУ. Та к ве об ве зн и це би з а х т е в а ле да ев р оп ске зе м љ е и ма ју у ви д у по т р о ш њу д ру г и х европ ских зе ма ља, што би зна чи ло да би сва ка др жа ва еврозо не мо ра ла да до пу сти из ве сну кон тро лу над сво јим бу џе - том. Пред сед ник Са ве та Евро пе, Ван Ромпуj, пред ло жио је 12. ок то бра 2012. и до дат ни ме ха ни зам за спас евра: осни ва ње з а јед н и ч ког бу џе т а ев р о -зо не. Та но в а и н с т и т у ц и ја би мо гла по з ајм љи в а т и но в а ц зе м љ а ма ч ла н и ца ма, ш т о т и, сп р е ч и ло и з не на д не еко ном ске шо ко ве. За јед н и ч к и бу џе т ев р о -зо не би се раз ли ко вао од ста би ли за ци о ног фон да у то ме што би дир ек т но у п ла ћ и в а о но в а ц зе м љ а ма ко ји ма је по моћ по т р е б на, да кле не би им да вао зај мо ве. Иде ја, ко ја се прак тич но сво ди на к р е и ра њ е tre a sury bills ра д и с т а би л и з а ц и је ев ра п у бл и- ко в а на је с т у д и ји Са ве т а ЕУ. Зе м љ е у не п ри л и к а ма би и ма ле п ра во li mi te d fi sc al so li d a r it y. 14 Иако се мно ги ма чи ни спо ро, зе мље ЕУ, од но сно евро зо не, и з на ла зе но в а р е ше њ а з а к ри зу су ве р е н и х д у г о в а и о с т а ле еко ном ске п р о бле ме ко ји по г а ђа ју ЕУ. ЕЦ Б, ч и је је ру ко вод с т во од а в г у с т а 2012. з а у зе ло ра д и к а л н и ји к у р с ( одбра на ев ра по св а к у це н у ), во д и в р ло а к т и в н у мо не т ар н у по л и т и к у и п ра к т и ч но мо не т и зу ју ја в не д у г о ве к ри зом по г о - ђе н и х зе ма љ а о т к у п љи в а њ ем њи хо ви х д р ж а в н и х об ве зн и ца. К а па ц и т е т и спа си лач к и х фон до в а ( ЕФСФ, од но сно ЕСМ ) се оја ча ва ју. По ред то га, ка ко све бан ке у евро зо ни практ и ч но ра де у јед ној зе м љи, ч и н и с е ра ц и о на л н и м р е ше њ ем к р е и ра т и ба н к ар ск у у н и ју. И н д и к а т и в но је да је п р ед с ед н и к Ев р оп ске ко м и си је, Ма н у е л Ба р о зо, оп и са о 12. с еп т ем бра 2012. п р ед Ев р оп ск и м пар ла мен т ом, п р ед лог з а је д и н с т ве н у 14 Euro zo ne ne eds li mi ted fi scal so li da rity, EU Ob ser ver http://euob ser ver.com/econo mic/11785012.10.2012. 177

М. Игру ти но вић, Г. Ни ко лић ГЛО БАЛ НИ ПО ЛО ЖАЈ ЕУ су пер ви зи ју ба на ка у ЕУ, као пр ви ко рак у об но вље ним на по - ри ма з а,,фе де ра л но у је д и њ е н у Ев р о п у. Ба р о зо је на гла сио да је п ла н з а и н т е г ри са н и ју цен т ра л н у ба н к ар ск у р е г у ла т и ву, кључ ни део на по ра да се за у ста ви ду жнич ка кри зу у ре ги о - н у. О н је, т а ко ђе, о т во рио в ра т а но вој ра с п ра ви о р е ви д и ра њу Л и са б он ског у г о во ра, у по т р е бљ а в а ју ћ и и р еч фе де ра ц и ја ка ко би опи сао свој крај њи циљ. Ду бља еко ном ска и мо не тарна уни ја мо же се по кре ну ти под са да шњим уго во ром, али се мо же фи на л и зи ра т и са мо са п р о ме на ма т ог у г о во ра. Ба р о зо, чи ји дру ги ман дат ис ти че кра јем 2014, та ко ђе је ре као да следе ћ и п р ед с ед н и к т р е ба да и ма ви ше де мо к рат ског ле г и т и м и- те та, а да би по ли тич ке гру па ци је у ЕУ тре ба ло да пред ло же јед ног кан ди да та пре сле де ћих из бо ра за пар ла мент. И по ред ве ли ке ме диј ске пом пе око про па сти евра, није спор но да евро зо на као це ли на има спо соб ност да ре ши кри зу су ве ре них ду го ва. ЕЦБ, као и ФЕД, има мо гућ ност да штам па но вац, и са ма де цид на од лу ка да то учи ни знат но је сма њи ла т р о ш ко ве по з ајм љи в а њ а зе ма љ а по п у т Ит а л и је и л и Шпа ни је. Ипак, ре ал но пи та ње је да ли пе ри фер не еко но мије ЕУ мо гу по ста ти успе шне, од но сно ком пе ти тив не оста јућу у евро зо ни. 15 ЕЦ Б је, у п у м па в а ју ћу не ко л и ко х и љ а да м и- ли јар ди евра у си стем, по пут ФЕД, де ло ва ла бр зо и упра во по твр ди ла да ће учи ни ти све што је по треб но да се из бег не про паст евра. По све му су де ћи, Не мач ка ће оста ти глав ни бла г ај н и к Ев р о пе, ко ји ће с т а л но т ра ж и т и с т р о г е ме р е ш т едње и ре фор ме, али ће увек би ти спрем на да пла ти ко ли ко је по треб но да се евро зо на одр жи. На и ме, не мач ки мо дел привре де за сно ван на из во зу по чи ва на евру, док су не мач ке банке у ве л и ко п ри су т не у з а д у же н и м зе м љ а ма, па ће и х не мач к и по р е ск и об ве зн и ц и мо ра т и да спа ша в а ју у ко л и ко т о не ус пе ју зе м љ е по п у т Ит а л и је и л и Ш па н и је. 16 У том кон тек сту је би- 15 Floyd Nor ris, Euro Sur vi ves, but Fu tu re Is in Do ubt The New York Ti mes, Octo ber 25, 2012http://www.nyti mes.com/2012/10/26/bu si ness/euro-avo ids-collap se-but-its-fu tu re-re ma ins-un cer tain.html?pa ge wan ted=2&nl=to dayshe a dlines&emc=edit_ee_2012102626.10.2012. 16 З б о г с в о је в е л и ке з а в и с н о с т и од и з в о з а Не м ач к а ћ е у ч и н и т и п у н о ус т у п а к а да се из бег не рас пад евро зо не и ЕУ. Тре ба ре ћи да је за Не мач ку од евро зо не в а ж н и ја с л о б од н а т р г о в и н а у Е У и од р ж а в а њ е н е м ач ко - ф р а н ц у с ко г п а к т а, у шта се укла па и Фрид ма но ва те за да смо по но во у ери у ко јој по ли тичк и ф а к т о р и д о м и н и р а ј у е ко н ом с к и м од л у к а м а - G e o r ge Fr i e d m a n, Fi n a n c i a l Mar kets, Po li tics and the New Re a lity, S t r a t fo r, http://www.strat for.com/we ekly/ 178

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 3/2012, год. VIII vol. 15 стр. 171-196 т а н з а к љу ча к и з Ма ла би је ве с т у д и је где с е по т ен ц и ра да с е не мач к а и де ја о р е ше њу к ри зе п ра к т и ч но з а сн и в а на т о ме да Б е р л и н до би је de fa c t o и de iu re ве т о на од л у ке на ц и о на л н и х бу џе т а у з а ме н у з а ев р о - б он до ве и ве ћу и н т е р вен ц и ју ЕЦ Б, ко ји да на с не и з гле да не мо г ућ. 17 У по гле д у р е ша в а њу а к у т не кри зе из гле ди су са да оп ти ми стич ни за крат ки и сред њи рок. Оста је да се ви ди да ли ће се та инер ци ја пре не ти на ду бље р е с т ру к т у ри ра њ е Л и са б он ског спо ра зу ма у см и сл у да љ е фе - де ра л и з а ц и је у н и је. Ин сти ту ци о нал ни оквир упра вља ња спољ ном по л и ти ком Ев роп с ке у н и је Од 60 -их го ди на 20. ве ка др жа ве чла ни це та да Европске з а јед н и це су у све ве ћем оби м у по ве ра в а ле на д ле ж но с т и на д т р г о ви н ск и м по сло ви ма з а јед н и ч кој ор г а н и з а ц и ји, к а о и по сло ве ху ма ни тар не по мо ћи и еко ном ског раз во ја тре ћих зе - ма ља. У ин сти у ци о нал ном сми слу овим по сло ви ма се управ љ а ло ко м у н и т ар н и м ме т о дом. Са д ру г е с т ра не, са сви м ма ле на д ле ж но с т и бри с е л ске а д м и н и с т ра ц и је у спољ ној по л и т и ц и су оста ле под ме ђу вла ди ним ме то дом од лу чи ва ња. До но ше - њем Ма стрихтског уго во ра 1992. по сто је ће спољ но по ли тичке на д ле ж но с т и су у ч в р ш ће њ е до но ше њ ем За јед н и ч ке спољне и без бед но сне по ли ти ке (ЗСБП, Com mon Fo re ign and Se cur it y Po lic y) ко ја је омо г у ћ а в а ла а к ц и је у н и је у ма њ е зна чај н и м обла с т и ма по п у т с т а в љ а њ а по је д и на ца на л и с т е т е р о ри с т а или ор га ни зо ва ње ми си ја за упра вља ње кри за ма. Тр го винске и спољ но по л и т и ч ке на д ле ж но с т и су о с т а ле у знат ној ме - ри и н с т и т у ц и о на л но ра з д во је не са мом ч и њ е н и цом да ок ви р Европ ске за јед ни це ни је уки нут све до до но ше ња Ли са бонског спо ра зу ма де цем бра 2009. Ли са бон ски уго вор ни је у ве ћој ме ри про ме нио де фин и са н и и но м и на л н и ск у п ц и љ е в а и т е ж њи ЕУ ис к а з а н и х п р е све г а к р оз За јед н и ч к у спољ н у и б е з б ед но сн у по л и т и к у. Тај ск у п оби ч но у к љу ч у је п р о мо ц и ју де мо к ра т и је, в ла да ви н у за ко на, до ми на ци ју на ра ти ва о људ ским пра ви ма и до ми наци ју ме ђу на род ног пра ва над на ци о нал ним те мул ти ла те раfi n a n c i a l - m a r ke t s - p o l i t ic s - a n d - n e w- r e a l it y 0 7.0 8. 2 012. 17 S e b a s t i a n M a l l a by, Eu r o p e s O p t i o n a l C a t a s t r o p h e: T h e Fa t e of t h e Mo n e t a r y Union Li es in Ger many s Hands, Fo r e ig n Af fa i r s, July/August 2012. 179

М. Игру ти но вић, Г. Ни ко лић ГЛО БАЛ НИ ПО ЛО ЖАЈ ЕУ ли зам као по жељ ну фор му ан га жо ва ња ме ђу на род них по лит и ч к и х ч и н и ла ца. Ме ђу т и м, бр ој не де ба т е у г о д и на ма п р ед до но ше њ е Л и са б он ског у г о во ра су по к а з а ле да су ове о сно ве пред ста ва ју ви ше из ну ђе ни кон сен зус о ми ни мал ним за једн и ч к и м в р ед но с т и ма не г о све с т а н и з б ор ко ји т р е ба да п ру ж и од скоч н у да ск у з а е фи к а сно с т ЕУ к а о гло ба л ног по л и т и ч ког ч и н и о ца. 18 Уго во ром је уста но вље на по зи ци ја Ви со ког пред став - ни ка за спољ не по сло ве, ко ји има дво стру ку функ ци ју у ко јој де л у је и к а о по т п р ед с ед н и к Ев р оп ске ко м и си је. По р ед т о г а, Ви с о к и п р ед с т а в н и к с т а л но п р ед с е да в а Са ве т у з а спољ не по сло ве ЕУ, ја ча ју ћ и т и ме по зи ц и ју ко ја је би ла р о т и ра ју ћ а и на ме њ е на з а п р ед с т а в н и к а зе м љ е ко ја је у т ом т р е н у т к у п р ед с е да в а ла у н и јом. Да љ е ја ча њ е у т и ца ја по ло ж а ја Ви с о ког пред став ни ка се огле да и у пра ву да по ста ви стал ног чла на у По л и т и ч ко - б е з б ед но сно ве ће, т е ло ко је од ус по с т а в љ а њ а 2001. са чи ња ва ју пред став ни ци др жа ва чла ни ца на ам ба садор ском н и воу ко ји об е з б е ђу ју уло г у по је д и нач н и х д р ж а в а ч ла н и ца у н у т ар де ба т а о спољ ној по л и т и ц и. О в а к в а по с т а в к а омо г у ћ а в а и н с т и т у ц и ја ма и п р ед с т а в н и ц и ма у н и је да и ма ју во де ћу уло г у у з а јед н и ч к и м т е л и ма у см и сл у ус по с т а в љ а њ а д нев ног р е да, св а ко д нев н и х а к т и в но с т и и т е ма з а ра с п ра ву. Иако су др жа ве чла ни це по је ди нач но оста ле по след ње инс т а н це у од л у ч и в а њу, к а ко т о већ з а х т е в а ме ђу в ла д и н ме т од од л у ч и в а њ а, ч и н и с е да до м и на ц и ја у д и на м и ц и ра да п р е лази на стра ну за јед нич ких ин сти ту ци ја. Ова ква по став ка мо - же у да љ ем ра д у и з а зв а т и т ен зи је на р е ла ц и ји Бри с е л д р - ж а ве ч ла н и це је р з а х т ев з а јед но гла сно ш ћу од л у ке у св а ком сл у ча ју ве зу је ру ке з а јед н и ч к и м и н с т и т у ц и ја ма. 19 По ред блок а де у е фек т и в ном ра д у по је д и не д р ж а ве у век мо г у п ри б е ћ и д и р ек т ном р е ша в а њу пе р ц и п и ра ног п р о бле ма, з а о би ла зе ћ и з а јед н и ч ке и н с т и т у ц и је. Л и са б он ск и у г о вор је омо г у ћ ио с т в а ра њ е Ев р оп ске слу жбе за спољ не по сло ве, од лу ком Са ве та Европ ске уни је 18 Ви де ти нпр: R.Young, Nor ma ti ve dyna mics and stra te gic in te rests in the EU s ex ter nal iden tity, Jo ur nal of Com mon Mar ket Stu di es, Vol. 42, No. 2, 2004, pp. 415-436; Adrian Hyde-Pri ce, Nor ma ti ve po wer Euro pe: a re a list cri ti que, Jo urnal of Euro pean Pu blic Po licy, Vol.13, No. 2, 2006, pp. 217-234. 19 Н а ов о је у п о з о р е н о в р л о р а н о у : A l v a r o d e Va s c o n s e lo s, Af ter Lis bon: The States of the Union, EUISS Is su es, No. 31, 2010, p. 2; http://www.iss.euro pa.eu/uploa d s /m e d i a / I S Su e s -31.p d f, p r i s t u plje n o14.11. 2 012. 180

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 3/2012, год. VIII vol. 15 стр. 171-196 и з 2010 г о д и не. 20 ЕССП је осно ва на као ауто ном на слу жба од во је на од Ге не ра л ног Се к р е т а ри ја т а Са ве т а ЕУ и Ев р оп ске ко м и си је. На ла зи с е под фор ма л ном на д ле ж но ш ћу Ви с о ког п р ед с т а в н и к а и д у ж на је да по ма же у ис п у њ а в а њу њи хо ви х оба ве за у окви ру ЗСБП. Та ко ђе је ду жна да по по тре би асисти ра ди пло мат ским слу жба ма свих др жа ва чла ни ца. Факт и ч к а је ч и њ е н и ца да је у п ра во ЕССП по с т а ла ч во ри ш на т ач к а спољ но по л и т и ч ког а н г а ж ма на Ев р оп ске у н и је, к а ко због то га што има ко му ни ка ци ју и при ступ свим ре ле вант - н и м т е л и ма т а ко и зб ог з а д у же њ а да п ра ви п ла но ве д у г о р очног п ри с т у па спољ н и м по сло ви ма к р оз све на д ле ж но с т и ЕУ ко је и ма ју до д и р н и х т а ча к а са спољ н и м све т ом. 21 Ту спа да ју с т ра т е г и је ко је и ма ју у гла в ном спољ но -по л и т и ч к и к а ра к т е р - ЗСБП, За јед н и ч к а т р г о ви н ск а по л и т и к а, Ев р оп ск а по л и т и к а су с ед с т в а, ра зн и п р о г ра м и по мо ћ и у ра з во ју, х у ма н и т ар не по мо ћи, про ши ре ња, али и дру ге ко је се обич но сма тра ју интер ним: про стор сло бо де, си гур но сти и прав де, по љо при вре - да, ри бо лов, жи вот на сре ди на, енер ги ја, итд. ЕССП је фор м и ра на око цен т ра л не а д м и н и с т ар ц и је у Бри с е л у и де ле г ат ск и х м и си ја у т р е ћ и м зе м љ а ма ко је су пре у зе ле над ле жно сти не ка да шњих ми си ја Европ ске ко миси је. Цен т ра л на а д м и н и с т ра ц и ја и ма д и р ек т о ра т е у р е ђе не по ге о граф ском и те мат ском прн ци пу (нпр. за мул ти ла те ралне по сло ве). По зи ци је у но вој слу жби су по пу ње не не ка даш њи м ч ла но ви ма Ге не ра л ног д и р ек т о ра т а з а спољ не по сло ве ( D GRe lex) са но во п ри до ш л и м сл у ж б е н и ц и ма ко је су по сла ле д р ж а ве ч ла н и це. 22 ЕССП не ма н и к а к ве мо г ућ но с т и усв а јања и до но ше ња прав но оба ве зу ју ћих ака та и у том сми слу је огра ни че на над ле жно сти ма те ла ко ји ма слу жи као спе цифи ч н и с е р ви спо по т р е би Ви с о ком п р ед с т а в н и к у, Са ве т у 20 C o u n c i l D e c i sio n 2 010/427/ E U of 26 Ju ly e s t a bl i s h i n g t h e o r g a n i z a t io n a n d f u n - cti o ning of the Euro pean Ex ter nal Ac tion Ser vi ce, Of fi cial Jo ur nal of the European Union, L 2 01/ 30, ht t p: //e u r-le x.e u r o p a.e u / L e xu r i S e r v/ L e xu r i S e r v.d o? u r i= O J:L:2010:201:0030:0040:EN:PDF,11.11.2012. 21 A Ne w Re s p o n s e t o a C h a n g i n g Ne ig h b o u r h o o d: A Re v i e w o f E u r o p e a n Ne ig h b o u r h o o d Po li c y, Jo i nt C o m mu n i c a t io n by t h e h ig h Re p r e s e n t a t i ve of t h e Un i o n fo r Fo r e ig n A f f a i r s a n d S e c u r it y Po l ic y a n d t h e Eu r o p e a n C o m m i s - sion, Brus sels,25may2011, http://ec.euro pa.eu/world/enp/pdf/com_11_303_ en.pdf,20.11.2012. 22 M a x i m e L e fe v b r e a n d C h r i s t o p h e H i l l io n, T h e E u r o p e a n E x t e r n a l Ac t i o n S e r v i c e: t o w a r d s a c o m m o n d i p l o m a c y?, SI EPS Euro pean Analysis 6,2010. 181

М. Игру ти но вић, Г. Ни ко лић ГЛО БАЛ НИ ПО ЛО ЖАЈ ЕУ и Ко м и си ји. 23 У овом т р е н у т к у је т е ш ко п р о це н и т и р е а л не до ме те ра да овог те ла. Пр ва ре ви зи ја по сло ва ња ЕССП, како и н т е р на ( у см и сл у фи на н си ја и к а д р о в а) т а ко и екс т е р на (њ е на по л и т и ч к а ко ри сно с т) је п р ед ви ђе на з а 2013. г о д и н у. Сло бод ни смо да са да, у све тлу крат ког функ ци о ни са ња овакве по став ке (2010-2012), за кљу чи мо да су ин сти ту ци је за једн и ч ке спољ не по л и т и ке све де не на под с т и ца њ е ко ор д и на ц и је ме ђу д р ж а в а ма ч ла н и ца ма, са ме шо ви т и м р е зул т а т и ма. О не су би ле у ве ли кој ме ри не е фи ка сне у пи та њи ма спољ не тр го - ви не, еко ло г и је и м и г ра ц и је. Иа ко су на д ле ж н и и н с т ру мен т и з а ов а п и т а њ а но м и на л но у спек т ру на д ле ж но с т и ЕССП, т ј. она је з а д у же на да к р е и ра ко хе р ен ц и ју з а јед н и ч к и х по л и т и к а у т и м обла с т и ма, т а ко хе р ен ц и ја је у ве л и кој ме ри и з о с т а ла. 24 На ви шем по ли тич ком ни воу, уло га но вих ин сти ту ција ће о сл и к а т и ш и ру и де о ло ш к у по де л у и з ме ђу ев р о фи ла и евро скеп ти ка. Пр ви ће на гла ша ва ти сва ки, ма кар и ма ли ко - ра к на п р ед у ра с т у мо ћ и з а јед н и ч к и х т е ла и ус по с т а в љ а њу је дин стве ног те ле фон ског бро ја ко ји је Хен ри Ки син џер траж ио п р е че т и ри де це н и је, док ће д ру г и на гла ша в а т и да су др жа ве чла ни це и да ље оста ле по след ње ин стан це ефек тив - ног од л у ч и в а њ а у спољ ној по л и т и ц и и у п у ћ и в а т и на бр ој не п ри ме р е не је д и н с т ве ног гла са ЕУ (п ри ме ри и н т е р вен ц и је у Ли би ји, гла са ње у УН у ве зи са по сма трач ким ста ту сом Пале с т и не, и тд). 25 Ра с ко ра к у сх в а т а њу је ви ше не г о у пе ча тљи в к а да ви д и мо да Бри т а н и ја п ла н и ра ја ча њ е би ла т е ра л н и х ве з а са К а на дом ко је у к љу ч у ју и де љ е њ е п р о с т о ра у а м ба са да ма и з а јед н и ч ке на д ле ж но с т и, 26 док м и н и с т ри и но с т ра н и х по сло - в а по је д и н и х д р ж а в а ч ла н и ца ра з м и ш љ а ју ло г и ком к ри з а је на ша ша н са на да ју ћ и с е да ће к ри з а на т е ра т и на ц и о на л не 23 Si m o n St r oß, P r o g r a m m i n g fi n a n c i a l i n s t r u m e nt s p o s t- Li s b o n : T h e Eu r o p e a n E x t e r n a l Ac t io n S e r v i c e a n d t h e n e w i n s t i t u t i o n a l a r ch i t e c t u r e of E U e x t e r n a l a c - tion, Pa per for the con fe ren ce: T h e E u r o p e a n Un i o n i n In t e r n a t i o n a l Af fa i r s I I I, 3-5 May 2012, Vri je Uni ver si te it Brus sel. 24 Si m o n D u ke, T h e Eu r o p e a n E x t e r n a l Ac t io n S e r v i c e:a n t i d o t e a g a i n s t i n c o h e r e n - ce?, E u r o p e a n Fo r e ig n Af fa i r s Re v i e w, 2012,17(1), pp. 45-68. 25 Де т а љ н и је о од н о с у н а ц и о н а л н а з а јед н и ч к а с п о љ н а п о л и т и к а в и д е т и у : Де ја н а М. В у к ч е в и ћ, Е в р о п е и з а ц и ја н а ц и о н а л н и х с п о љ н и х п о л и т и к а идеј ни оквир, На ц и о н а л н и и н т е р е с, вол. 7, бр. 2/2011, стр. 9-28. 26 Ra i sing red flags: Plan to sha re em bas si es with Bri tain stirs up cri tics, The globe and Mail, 23 Sep tem ber 2012. http: //www.the glo be and mail.com /news /po li tics / c a n a d a - a n d - b r i t a i n - t o - r u n - c o m bi n e d - e m b a s si e s /a r t ic le 456195 4 /, 2 0.11. 2 012. 182

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 3/2012, год. VIII vol. 15 стр. 171-196 др жа ве да се да ље од ри чу сво јих спољ но по ли тич ких над ле - жно сти у ко рист Бри се ла 27. Ни је те шко прет по ста ви ти да ће суд би на з а јед н и ч ке спољ не по л и т и ке по нај ви ше з а ви си т и од д ру г и х, у н у т ра ш њи х п р о це са у ЕУ, у и н с т и т у ц и о на л ној судби ни Евро зо не, ре ше њу пи та ња су ве ре ног ду га, пи та њу фискал не фе де ра ли за ци је те суд би ни не ко ли ко зна чај них вој но - и н д у с т ри ј ск и х п р о је к а т а (по л и т и к а з а јед н и ч ке вој не на ба в ке, успех тран спорт ног ави о на А400М, итд). 28 Нор ма тив на моћ Европ ске уни је из бор или ну жда? Пи та ње спољ но по ли тич ке мо ћи Европ ске уни је се јави ло са и н и ц и ја л н и м и де ја ма с т в а ра њ а Ев р оп ске з а јед н и це з а у г а љ и че л и к и не у спе ш не к р е а ц и је Ев р оп ске од бра м б е не за јед ни це (1950-1954). Крах пла на о ЕОЗ у фран цу ском парла мен т у је бло к и ра о ја в н у де ба т у о т о ме з а сле де ће д ве де це - ни је; ин те гра ци је су се све ле на пи та ња ли бе ра ли за ци је тр го - ви не. Пи та ње од бра не је оста ло у до ме ну НА ТО-а а спољ на по ли ти ка у до ме ну на ци о нал них др жа ва уз ad hoc са рад њу. По нов ни ин те рес за кон цеп ту а ли за ци ју мо ћи ЕУ ( у том тре - нут ку Европ ске за јед ни це) се ја вио по чет ком 70 -их, у ра до - ви ма Ф ра н с оа Д и ше на и Јо х а на Га л т у н г а. 29 По л и т и ч к и усло - ви з а п р о м и ш љ а њ е ев р оп ске мо ћ и су с е по ја ви л и ула ском Бри та ни је у ЕЗ, чи ме су се две тра ди ци о нал не си ле (Бри тани ја и Фран цу ска) на шле под за јед нич ким по ли тич ким кро - вом, п ра к т и ч н и м к ра јем ко ло н и ја л н и х по л и т и к а, у т и ца јем по че т к а ене р г е т ске к ри зе и ра с т а це не на ф т е, де т а н т ом на ли ни ји Ис ток За пад и отва ра њем Ки не. Ди шен је стао на 27 Jo int Let ter on the Euro pean Ex ter nal Ac tion Ser vi ce from the Fo re ign Mi ni sters of Bel gi um, Esto nia, Fin land, Fran ce, Ger many, Italy, La tvia, Lit hu a nia, Lu xem - bo urg, the Net her lands, Po land and Swe den, of 8 De cem ber 2011, p. 2, http:// w w w.e u r o t r a d e u n io n.e u /d o c u m e nt s / 2 01112 0 8L e t t r e d e s12.p d f, 2 2.11. 2 012. 28 С р ђ а н Ко р а ћ и А л е к с а н д р а Бу л а т о в и ћ, Е в р оп с ко од б р а м б е н о т р ж и ш т е у н а с т а ја њу, Ме ђ у н а р о д н и п р о б л е м и, вол. LXI II, бр. 1, стр. 7-23. 29 François Duchêne, Euro pe s Ro le in World Pe a ce, in Ric hard Mayne (ed), Europ e To m o r r o w: S i x t e e n E u r o p e a n s L o o k A h e a d, Fon ta na, Lon don, 1972; François D u ch ê n e, T h e Eu r o p e a n C o m mu n it y a n d t h e Un c e r t a i n t i e s of I n t e r d e p e n d a n c e in M. Kohnsta men and W. Ha ger, A Na tion Writ Lar ge? Fo re ign Po licy Pro blems B e fo r e t h e E u r o p e a n C o m m u n i t y, M a c m i l l a n, B a si n g s t o ke, 19 73; Jo h a n G a l t u n g, The Euro pean Com mu nity. A Su per po wer in the Ma king, Al len & Un win, London, 1973. 183

М. Игру ти но вић, Г. Ни ко лић ГЛО БАЛ НИ ПО ЛО ЖАЈ ЕУ ста но ви ште да европ ска моћ мо же има ти са мо ци вил ни, тј. не -вој н и к а ра к т е р, ко ји к а о с р ед с т в а ис по љ а в а њ а мо ћ и ко рис т и м ул т и ла т е ра л не у г о во р е ко ји де с т и м у л и ш у уло г у си ле и ко рист од ње. Гал тунг се осло нио на иде ју Евро пе као тре ћег пу та из ме ђу САД и СССР, си ле ко ја же ли да ме ња свет идејним ути ца јем а не на гра дом и ка зном. Ин ди ка тив но је да су с е у ис т ом пе ри о д у ја ви ле у т и цај не с т у д и је о ме ђу з а ви сно с т и и м ул т и по лар но с т и све т а 30 као и о мир ној тран зи ци ји мо ћи 31. Ко ла пс СССР- а је на ме т н уо по т ра г у з а а к т и в н и јом ра ц и о на л и з а ц и јом по ло ж а ја Ев р о пе у све т ск и м од но си ма. Струк ту ра Европ ске уни је, до дат но фор ма ли зо ва на у Мас т ри х т у 1992. до не ла је и спе ц и фи ч не и де је и т у ма че њ а т ог по ло ж а ја. Основ на под ло г а сви х т у ма че њ а, ко ја в а ж и и да на с је да Европ ска уни ја ни је у пу ној ме ри од го вор на за соп ствену без бед ност бу ду ћи да је за ви сна од аме рич ког ну кле ар - ног к и шо бра на а л и и о с т а л и х кон вен ц и о на л н и х е фек т и в а, што је ста вља на па ра лел ну ли ни ју са Ја па ном. Ова пре ми са у м но г о ме од р е ђу је ч и т а в т он ра с п ра ве о п ри р о д и њ е не мо ћ и, и би ла је ја сна по ли тич ким ели та ма ко је су кре и ра ле уни ју. Же љ а да с е у н и ја по зи ц и о н и ра к а о нор ма т и в на си ла је ја сно ис т а к н у т а на са м и т у у Ко пен х а г е н у 1973. г о д и не где су з а ба зу у зе т и п ри н ц и п и де мо к ра т и је, в ла да ви не п ра в а, с о ц и ја л не п ра в де и људ ск и х п ра в а. 32 Ови прин ци пи су прет о че н и у к ри т е ри ју ме з а п ри с т у п зе ма љ а Ис т оч не Евор пе, по но во у Ко пен ха ге ну, 1993. го ди не. Ов де би смо се по слу жил и Ла и д и је вом де фи н и ц и јом нор ма т и в не си ле к а о си ле ко ја свој и ден т и т е т и с т ра т е г и ју ба зи ра на т е ж њи з а по с т о ја њ ем кров них пра ви ла ко ја би се при ме њи ва ле (углав ном али не и са мо) на д р ж а ве и ко ја (п ра ви ла) и ма ју т ри су ш т и н ске к а ра к- т е ри с т и ке: да су до г о во р е на а не на ме т н у т а, да су ле г и т и м и- са на п р е ко р е п р е зен т а т и в н и х ме ђу на р од н и х т е ла и да и х је мо г у ће сп р о ве с т и у сви м по л и т и ч к и м ч и н и о ц и ма у си с т е м у б е з об зи ра на њи хов по ло ж ај. О на т е ж и и н т е г ра ц и ји све т ског по рет ка ба зи ра ног на ле ги тим но сти пра ви ла, пред ви дљи во - с т и по на ша њ а и п ри мен љи во с т и до г о во р е н и х п ри н ц и па. 33 30 Jo seph Nye and Ro bert Ke o ha ne, Tr a n s n a t i o n a l Re l a t i o n s a n d Wo r l d Po li t i c s, Har vard Uni ver sity Pres, Cam brid ge, 1972. 31 A l a s t a i r B u c h a n, Chan ge wit ho ut War: The Shif ting Struc tu res of World Po wer, Chat to & Win dus, Lon don, 1972. 32 Ian Man ners, н. д, p. 241. 33 Za ki La i di, н.д, p. 43. 184

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 3/2012, год. VIII vol. 15 стр. 171-196 Ду жни смо да по ку ша мо да да мо од го вор на пи та ње да ли се ра ди са мо о же љи да се ЕУ про јек ту је као нор ма тив на си ла и л и о ра ц и о на л и з а ц и ји не мо г ућ но с т и да с е п р о јек т у је као тра ди ци о нал на си ла у вест фал ском сми слу. Оп ште је ме - сто да су ужа си Дру гог свет ског ра та би ли по гон ско го ри во за ства ра ње над на ци о нал них европ ских по ли тич ких структу ра. Те жња да се ра то ви ви ше не по но ве би ла је не рас киди во ве за на са од у ста ја њем од ком пе ти тив ног ми ли та ри зма. Ме ђу тим, по де ла са Јал те и упит на сна га Фран цу ске и Брит а н и је к а о п р е о с т а л и х кон т и нен т а л н и х и ко ло н и ја л н и х си ла ч и ји је све т ск и у т и цај по с т е пе но опа да о у п р ве д ве де це н и је на кон кра ја ра та оста ви ле су европ ски кон ти нент без зна чајне аутох то не вој не мо ћи спо соб не да се но си са две су пер силе. 34 Мо не ов п ла н ко ји је з а по че о и з г ра д њу на д на ц и о на л н и х и н с т и т у ц и ја по чев од Ев р оп ске з а јед н и це з а у г а љ и че л и к на мен ск и је ц и љ а о и з д в а ја њ е ови х к љу ч н и х и н д у с т ри ј ск и х с ек т о ра и з д и р ек т не и п у не на д ле ж но с т и на ц и о на л н и х в ла да к а ко би с е у ко р е н у сп р е ч и ла њи хо в а у по т р е ба у вој не св р хе. Та ко ђе, не у спе л и п ла н о Ев р оп ској од бра м б е ној з а јед н и ц и је т р е ба о да р е ш и п и т а њ е на о ру ж а в а њ а Не мач ке (де ла ко ји су ок у п и ра л и са ве зн и ц и а ко ји је по с т а о За па д на Не мач к а) ко је би има ло са мо функ ци ју од бра не од СССР-а али не и функци ју из град ње ауто ном не си ле у слу жби се па рат них не мачких ин те ре са. Па ра лел но са тим САД и СССР су у пу ној мери по с т а ле де т е р м и н и ш у ћ и фа к т о ри ев р оп ске б е з б ед но с т и, од но сно њ е н и ул т и ма т и в н и ж и ра н т и и мо г у ћ и ру ш и т е љи. У овом п р е п ле т у до г а ђа ја с е к ри је и з вор на д и ле ма да л и је п р о јек ц и ја мо ћ и ко ја не у к љу ч у је п р е т њу к р е д и би л ном вој ном си лом из бор или ну жда? У овом слу ча ју од го вор не мо же би т и д и хо т о ма н; јед но не ис к љу ч у је д ру г о. П ла но ви по сле рат не из град ње над на ци нал ног по ли та су до шли исуви ше бр зо да би смо их ла ко от пи са ли као плод пу ке не мо гућно с т и ев р оп ск и х д р ж а в а да с е с т а ра ју о сво јој б е з б ед но с т и. Та не мо гућ ност ни је при хва ће на ни бр зо ни ла ко. Тек на кон фран цу ског на пу шта ња Ал жи ра и бри тан ског во јог по влаче њ а са по зи ц и ја ис т оч но од С у е ца, ш т о с е од и г ра ло 60 -и х г о д и на, ја в љ а ју с е де ба т е о ко ји ма је би ло р е ч и на по че т к у 34 У овом кон те сту СССР мо ра мо по сма тра ти као си лу са стра не де ба та о европ ској по зи ци ји СССР/Ру си је је су ви ше ком плек сна да ви ов де би ла обр а з л а г а н а. 185

М. Игру ти но вић, Г. Ни ко лић ГЛО БАЛ НИ ПО ЛО ЖАЈ ЕУ по гла вља. Та ко ђе, на кон кра ја Хлад ног ра та ЕУ ни је иза брала п у т у бр з а не и ау т о ном не м и л и т а ри з а ц и је. Тај п у т би је сва ка ко во дио у по ли тич ки су коб са САД, али је он све сно и з б ег н у т т и ме ш т о је ја ча њ е спољ ног у т и ца ја на ђе но у пе рифе р н и м ком пе т ен ц и ја ма ко је Н А ТО у су ш т и н и не по к ри в а: ми ров ним ми си ја ма, тзв. кри зном ме наџ мен ту и ху ма ни тар - н и м опе ра ц и ја ма. Нор ма т и в на о сно в а п р о јек ц и је мо ћ и је у т и м г о д и на ма ко д и фи ко в а на п р е ко д в а о снов на до к у мен т а За јед н и ч ке спољ не и б е з б ед но сне по л и т и ке (1993) и Ев р оп ске без бед но сне стра те ги је (2003). Обе су до жи ве ле бла ге ре ви зије то ком вре ме на али су до да нас оста ле у би ти не про ме ње не. На ра в но, с т ру к т у ра од но са и на ч и н и од л у ч и в а њ а у н у т ар ЕУ су би л и р е а л на п р е п р е к а п у ној вој ној и спољ но по л и т и ч кој ема н ц и па ц и ји мо же мо с е с е т и т и по де ле на с т а ру и но ву Евро пу то ком аме рич ке ин ва зи је на Ирак и не спрем но сти но - вих чла ни ца са Ис то ка да учи не ис ко рак ко ји би их одво јио од а ме ри чог па т р о на т а.ст о г а, и з б ор ме т о да и в р ед но с т и з а п р о мо ц и ју с оп с т ве не спољ не по л и т и ке ЕУ да на с мо же мо п р е ви де т и к а о н у ж д у, не з а т о ш т о она н и је ул т и ма т и в н и г а ра н т спо с т ве не б е з б ед но с т и (ш т о мо же по с т а т и а ко т о и з а б е р е, у з од р е ђе н у це н у по л и т и ч ког су ко ба са СА Д ) не г о з а т о ш т о су ти ме то ди и сред ства прак тич но нај ма њи за јед нич ки чин и ла ц око ко г а су д р ж а ве ч ла н и це сп р ем не да с е до г о во р е. Осно в а спољ не по л и т и ке је т а ко по с т а ла од р е ђе на не т о л и ко спољ ним при ти ском ко ли ко уну тра шњом струк ту ром и ре - зул т а т и ма д у г о т рај н и х и н т е р н и х п р е г о во ра. 186 Кри за и флук ту а ци ја гло бал не мо ћи С к у п еко ном ск и х т р ен до в а и по к а з а т е љ а од по че т к а гло ба л не еко ном ске к ри зе у је с ен 20 08. г о д и не је об ра ђен у по себ ном де лу тек ста. Ов де ће мо се за др жа ти на спољ но по - л и т и ч к и м и м п л и к а ц и ја ма т е к ри зе по ЕУ и њ ен по ло ж ај у т е - к у ћ и м гло ба л н и м п р о це си ма. К а ко би смо ја сн и је са гле да л и т е п р о це с е мо ра мо п р во од р е д и т и до м и на н т не фор ме мо г у ће рас по де ле мо ћи на свет ском ни воу. По де л у по по ло ви ма мо ћ и ће мо по з ај м и т и од Џо л и о на Хо вор т а ко ји је си с т е ма т и зо в а о пе т мо г у ћ и х ис хо да 35. Пр ви је у н и по лар н и све т, к а о на с т а в а к ви д љи ве а ме ри ч ке до м и на- 35 Jolyon Ho worth, The EUasa Glo bal Ac tor: Grand Stra tegyfo ra Glo bal Grand B a r g a i n?, Jo u r n a l o f C o m m o n Ma r k e t S t u d i e s,vol. 48, No. 3, 2010, pp. 460-462.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 3/2012, год. VIII vol. 15 стр. 171-196 ц и је з а по че т е с к ра јем Х ла д ног ра т а у бл и жој и п р ед ви д и вој бу д ућ но с т и. Основ н и уда ра ц т ој х и по т е зи н и је у ра с т у мо ћ и дру гих гло бал них чи ни ла ца не го у не мо гућ но сти Ва шинг то - на да п у т ем вој не си ле е фек т и в но на ме т не сво ју по л и т и ч к у во љу, што су ра то ви у Ира ку и Ав га ни ста ну убе дљи во по каза ли. Док спо соб ност да се вој но по ра зи про тив ник чи ја је сна г а но м и на л но у п и т на са ма по с е би н и је спор на, п р о т ок вре ме на на кон вој не по бе де ко ји ни је дао ни ка кве опи пљиве по л и т и ч ке р е зул т а т е ко ри сне по СА Д на т и м п р о с т о ри ма с т а в љ а у су м њу ч и т а ву ме х а н и к у ис по љ а в а њ а мо ћ и. Да к ле, к а па ц и т е т и да љ е по с т о ји, а л и г о т о во сви су м њ а ју у њ е г о ву ул ти ма тив ну де ло твор ност.дру ги је би по лар ни по ре дак ко - ји би ко ди фи ко вао еко ном ску моћ Ки не и ство рио тзв. Г-2 свет. 36 Ова по де ла би ишла на уштрб еко ном ских ин те ре са ка ко ЕУ та ко и дру гих чи ни ла ца, а оста је не ја сно у ко јој мери би Ки на са тих по зи ци ја гра ди ла сво ју вој ну моћ те да ли би је и к а ко ко ри с т и ла. Не по лар н и по р е да к би об е ле ж ио к рај а ме ри ч ке хе г е мо н и је а л и б е з но вог ус по с т а в љ е ног по р е т к а; не с т ру к т у ри са н и у т и ца ји ч и т а вог н и з а ч и н и ла ца, не са мо по л и т и ч к и х не г о и еко ном ск и х и и де о ло ш к и х би ве р о в ат но би л и ме ђу фа з а до к р е и ра њ а но вог гло ба л ног ба ла н са, а л и је са сви м не мо г у ће ча к и ок ви р но п р ед ви де т и ко ји м ме т о да ма и са ко јим ис хо ди ма би та ме ђу фа за би ла од ре ђе на. Мул ти по - лар н и ис ход је ве р о в ат но нај ви ше оче к и в а на в а ри ја н т а, ко ја, ме ђу т и м, о с т а в љ а п у но п р о с т о ра з а т у ма че њ а. Ро б е р т К а г а н је твр дио да је на кон по бе де у ра ту са Гру зи јом Ру си ја по но во по с т а ла си ла и т и ме в ра т и ла све т у ра в но т е ж у. 37 А ме ри ч к и На ци о нал ни оба ве штај ни са вет је из ло жио не ко ли ко мо гућ и х по де ла по ло в а у п р о це су ко ји је н у ж но на си ла н, би ло да су га иза зва ле тзв. ре ви зи о ни стич ке си ле (БРИКС) или су по - сле д и ца еко ло ш к и х к а т а к л и зм и. 38 К а о је д и н у по зи т и в н у опци ју за Европ ску уни ју Хо ворт на во ди иде ју Ђо ва ни ја Гре вија о и н т е р по лар но с т и. 39 36 Eli za beth Eco nomy and Adam Se gal, The G-2 Mi ra ge, Fo re ign Af fa irs, May/ Ju ne 2009, Vol. 88, No.3, pp. 14-23. 37 Ro bert Ka gan, The Re turn of Hi story and the End of Dre ams, Knopf, New York, 2008. 38 Na ti o nal In tel li gen ce Co un cil, Glo bal Trends 2025: A Tran sfor med World, Washing ton DC, No vem ber 2008. 39 G i o v a n i G r e v i, T h e I n t e r p o l a r Wo rld : A Ne w S c e n a r io, O c c a s i o n a l Pa p e r, No. 79, EU-ISS, Pa ris, 2009. 187

М. Игру ти но вић, Г. Ни ко лић ГЛО БАЛ НИ ПО ЛО ЖАЈ ЕУ И н т е р по лар но с т је у р е ђе на ве р зи ја м ул т и по лар но с т и са на гла ском на ме ђу з а ви сно с т у еко ном ском см и сл у ко ју је до не ла гло ба л и з а ц и ја у по след њ е д ве - т ри де це н и је. Иа ко п р ед ви ђа па ра ле л но по с т о ја њ е т ри о б л и к а м ул т и по лар но с т и ко о пе ра тив ни, ком пе ти тив ни и кон фрон та ци о ни, Гре ви инси с т и ра да је ко о пе ра т и в н и об л и к онај ко ме би ЕУ мо ра ла да те жи и да га ства ра.уоча ва ју ћи сву ком плек сност те ку ћих про ме на он се сла же да не ма бр зих ре ше ња, да не ма про блема са са мо јед н и м у з р оч н и ком и јед не в а л и д не и де о ло г и је. Ме ђу тим, ком плек сност је мо жда по ја ва ко ју ака дем ска зајед н и ца мо же да об ја ш њ а в а у це ло с т и; по л и т и ча ри и па к не мо г у. О н и мо ра ју да и ден т и фи к у ју п ри мар не ч и н и о це, гла в не у з р о ке и гла в не т о ко ве, ч вор не т ач ке п р е ко ко ји х с е п р о це си кон т р о л и ш у и усме ра в а ју у с оп с т ве н у ко рис т. Иа ко п ри зна је да је моћ ра з у ђе на, Гр е ви т в р д и да су д р ж а ве да на с р е ла т и в но ја че не го што се то ми сли ло у вре ме ну пре кри зе, при то ме т р е т и ра ЕУ к а о д р ж а ву т ј. к а о д р ж а в н у с т ру к т у ру. Д р ж а в на и н т е р вен ц и ја у фи на н си ј ском с ек т о ру, кон т р о ла ене р г е на т а и п р о т ек ц и о н и с т и ч ке т ен ден ц и је и мо г ућ но с т и з а њи хо во спро во ђе ње ја сно го во ре о то ме. Ин тер по лар ност се раз ли кује од не по лар но сти упра во у том сег мен ту што твр ди да и даље не по сто је цен три мо ћи до вољ но ја ки да има ју исти ути цај као др жа ве (мул ти на ци о нал не ком па ни је, НВО, те ро ри стичке г ру пе, ме д и ј ск и кон гло ме ра т и и тд). Од м ул т и по лар но с т и с е ра з л и к у је по т о ме ш т о и н си с т и ра на оч у в а њу ве з а ко је је с т во ри ла гло ба л и з а ц и ја и ко је би би ле у по т р е бљ е не з а р е шав а њ е з а јед н и ч к и х и л и по је д и нач н и х п р о бле ма. Гр е ви сма т ра да је, зб ог с оп с т ве ног ис к у с т в а ЕУ у в р ло по вољ ној по зи ц и ји да де лу је у та ко по ста вље ном си сте му. Ње го ва је прет по - став ка да су те ко ви не мир ног раз во ја и по сте пе не де мо кра тиза ци је чи та вог европ ског кон ти нен та угра ђе не у све ин стит у ц и о на л не ме х а н и зме ЕУ а да је њ е на би р о к ра т и ја до вољ но у пор на и до вољ но флек си би л на у п р е в а зи ла же њу п р о бле ма ра з л и ч и т е п ри р о де и ра з л и ч и т ог и н т ен зи т е т а. Ме ђу т и м, Гр е ви је в а ви зи ја з а ви си од ису ви ше м но г о п р о мен љи ви х ве л и ч и на да би с е мо гло т в р д и т и да је по све ве ро ват на. Ов де смо је на ве ли као прак тич но је ди ни сце нарио од пет ко је је Хо ворт си сте ма ти зо вао у ко ме би ЕУ мо гла да (п) о с т а не ч и н и ла ц ко ји од л у ч но у т и че на до г а ђа је и ко ји кре и ра ре ал ност. Основ но пи та ње је за што би дру ги гло бал- 188